Download pdf - Osnovi računarske tehnike,

1

SKRIPTA ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU

ZA 1 RAZRED

- Osnovi računarske tehnike, - Osnovi rada u OS sa grafičkim interfejsom

- Obrada teksta (MS Word 2010), - Tabelarni proračuni (MS Excel 2010),

- Slajd prezentacije (MS power Point 2010), - Internet i el. komunikacija

2

Osnovi

računarske

tehnike

Skripta

3

INFORMATIKA I DRUŠTVO, ISTORIJAT

Značaj informatike u društvu

Značaj informatike u društvu je ogroman, tako da gotovo ne postoji oblast života u kojoj računari

nisu našli svoju primenu. Tako da u svim oblastima, od naučno-tehničkih do igara i zabave računari su našli svoju veliku primenu.

Istorijat razvoja računara

Od raznih mehaničkih računaljki i kalkulatora prošlo je puno vremena da bi se razvio prvi

elektronski digitalni računar. Prvi elektronski digitalni računar proizveden je 1939 god.i nazvan je ABC (ATONASOF BERI COMPUTER), ali je ovaj projekat napušten 1942 god.

Prvi uspešni elektronski digitalni računar bio je ENIAK (Electronic numerical intergrator and

computer). Računar je bio težak oko 30 tona zauzimao je prostor 10 sa 20 metara i obično je korišden u vojne svrhe za razne balističke proračune za vreme drugog svetskog rata. Dalji razvoj računara razvijao se kroz 4 generacije, i to:

1. Računari prve generacije korsitili su vakumske cevi, kao prekidačke elemente, koje su zauzimale veliki prostor, puno su se grejale, trošile puno električne energije i zbog toga je ENIAK zauzimao veliki prostor i pripadao prvoj generaciji računara,

2. Računari druge generacije koristili su tranzistore kao elemente i oni su bili u velikoj prednosti jer su bili mnogo manji, manje su se grejali, manje su trošili električne energije i mnogo brze i efikasnije radili.

3. Računar i trede generacije koristili su intergralna kola kao elemente. Intergralna kola su skup više tranzistora i ostalih elemenata proizvedenih u jednom čipu. Intergralna kola su dovela do mnogo manjih dimenzija računara.

4. Računari četvrte generacije koristili su mikroprocesore. Mikroprocesor je specijalno intergralno kolo koje ima glavnu ulogu u računaru, jer izvršava sve informacije zadate programom. Slededi bitni datumi u istoriji razvoja računara su:

1983 god IBM predstavlja novi računar od 128 kb. 1989 god uvodi se prvi računar i bazirani na procesoru 486. 1990 god firma Microsoft uvodi

Windows 3.0. 1991 god vise proizvođača uvodi laptop računare. 1993 god pocinje isporuka računar a baziranih procesora PENTUM.

4

RAČUNARSKI SISTEMI

Računarski sistem je elektronska mašina koja obrađuje ulazne informacije a od njih proizvodi izlazne informacije. Ulazne informacije su podaci i naredbe, a izlazne informacije su rezultati. Da bi se jedan zadatak izvršio na računarskom sistemu mora biti raščlanjen na niz manjih zadataka. A za svaki manji zadatak napisati odgovarajuce komande.Skup komandi (Instrukcija) napisanih da bi se izvršila neka obrada naziva se program, a ljudi koji pisu programe nazivaju se programeri. Računarski sistem se sastoji od računarskog hardvera i računarskog softvera. Računarski hardver su sve fizičke komponente računarskog sistema. Računarski softver su programi koji se izvršavaju na hardveru računara. Računari se mogu podeliti na različite načine

Personalni računar

Lični računar ili, kako je ved odavno u našem jeziku odomadeno, personalni kompjuter, od engleskog “personal computer”, kako samo ime kaže, namenjen je ličnoj upotrebi, za razliku od servera/poslužitelja, koje koristi vedi broj ljudi istovremeno s različitih lokacija. Ukoliko nemate nameru da često prenosite računar s jednog mesta na drugo, a pri tome želite da odnos cena/performanse bude maksimalan, tada koristite desktop računar. U poređenju s laptop ili tablet računarima, mnogo je vedih dimenzija, nezgodan za prenošenje, troši više električne energije, ali ima znatno bolje performanse. Možemo redi da desktop računar biraju korisnici kojima treba računar boljih performansi, lako nadogradivih, a pritom im nije bitna potrošnja električne energije te nemaju potrebe da ga prenose ili koriste na mestima gde nema priključka na električnu mrežu.

Prenosni računar ili tablet Prenosni ili tablet računar upotrebljavaju korisnici koji imaju potrebu da prenose računar. Prenosni računar, za razliku od tableta, po načinu unosa podataka više liči na personalni računar. Za unos podataka se koriste tastatura i miš, dok se kod tableta unos podataka vrši preko ekrana osetljivog na dodir (touch screen). Za razliku od personalnog računara, prenosni i tablet računar su optimizovani za lako prenošenje, malu potrošnju na uštrb performansi, mogu se koristiti (određeno vreme – dok se ne isprazne baterije) bez upotrebe priključka na električnu mrežu. Naravno, kako bismo pripremili prenosni ili tablet računar za upotrebu bez energetskog priključka, potrebno je napuniti baterije spajanjem na električnu mrežu.

Prenosni digitalni uređaji

Džepni računar (PDA – Personal Digital Assistant) je praktično računar malih dimenzija, koji staje na dlan korisnika. Lako se povezuje s mobilnim telefonima i dobro je rešenje za nezahtevne korisnike. Mobilni telefon je prenosni elektronski uređaj koji se koristi za komunikaciju na daljinu. U novije vreme

5

ovaj mobilni uređaj je evoluirao u multifunkcionalni uređaj. Dodatne funkcije, kao što su kratke tekstualne poruke (SMS), elektronska pošta, pristup internetu, registracije kontakta, kalkulator, sat, alarm, snimanje i prikazivanje fotografija, snimanje i reprodukcija video zapisa, slanje i primanje multimedijalnih poruka (MMS), snimanje i reprodukcija zvuka itd. pretvorio je mobilni telefon u veoma koristan uređaj bez kojeg aktivno učestvovanje i delovanje u modernom društvu nije mogude. Pametni telefon (Smartphone) je uređaj nastao sinergijom, spajanjem, funkcionalnosti telefona, džepnog računara, kamere, fotoaparata i računara.Pametni telefon za rad koristi operativni sistem, koji je podloga za razvoj aplikacija. Neki od pametnih telefona mogu da se priključe na zasebni ekran i tastaturu, čime se kreira slično radno okruženje kao da koristimo prenosni ili desktop računar. Neki od operativnih sistema su: Google Android, Symbian, Blackberry, Plam Pilot, Windows Phone.

OSNOVE HARDVERA

Pojam hardver podrazumeva računarske komponente, fizički i opipljivi deo računara, tj.električne, elektronske i mehaničke delove od kojih je računar sastavljen.

PRINCIP RADA RAČUNARA bi se najjednostavnije mogao opisati na slededi način: podaci se unose putem ulaznih uređaja, obrađuju se i čuvaju u sistemskoj jedinici, a potom putem izlaznih uređaja prikazuju. Vedina današnjih računara koristi ovaj osnovni način rada koji se naziva još i Fon Nojmanov model (Von Neumann), prema matematičaru koji ga je osmislio. Ulazni podaci unose se putem ulazne jednice, koja ih prosleđuje memoriji. Procesor ih odatle uzima, obrađuje, rezultate i međurezultate vrada u memoriju, odakle se izlaznom jedinicom saopštavaju korisniku

1. Monitor

2. Matična ploča

3. Centralni processor

4. ATA interfejs (uređaj za

komunikaciju sa hard diskom)

5. Radna memorija

6. Dodatne kartice

7. Jedinica napajanja

8. Optički uredjaji

9. Hard disk

10. Tastatura

11. Miš

6

Sl. 1. Osnovni princip rada računara - prvi prikaz

GLAVNI DELOVI RAČUNARA Kao što smo ved naveli, računar je funkcionalno podeljen na ovaj način:

Sl. 2. Osnovni princip rada računara - drugi prikaz

Komponente hardvera PC (Personalni kompjuter) je lični računar sastavljen od : Centralne jedinice

◦ Matična ploča ◦ Procesor (CPU) ◦ Memorija ◦ Magistrale ◦ Hard diskovi ◦ Opticki uredjaji ◦ Kontroleri

◦ Portovi ◦ Grafička kartica ◦ Zvučna kartica ◦ Mrežna kartica ◦ Modem ◦ ◦ TV kartica

Ulaznih uredjaja

Izlaznih uredjaja

ULAZNA

JEDINICA

MEMORIJ

A IZLAZNA

JEDINICA

PROCESOR

TOK

PODATAKA

OBRADA PODATAKA I

UPRAVLJANJE

ULAZNI

UREDJAJI

SISTEMSKA

JEDINICA IZLAZNI

UREDJAJI

7

SISTEMSKA JEDINICA (KUDIŠTE)

U sistemskoj jedinici (kudištu) se nalaze svi vitalni delovi računara. Postoje dva osnovna tipa kudišta:

• Stono (Desktop) kudište je smešteno na radnom stolu i horizontalne je orijentacije. • Toranj (Tower) je vertikalne orijentacije i može biti u tri veličine (mini - tower, mid – tower,

full - tower).

MATIČNA PLOČA

Matična ploča (Motherboard, MVO) je osnovni deo računara na koji su direktno ili kablovima povezane ostale komponente. Uređaji se povezuju na matičnu ploču putem sabirnice. Sabirnica (eng. bus) služi za povezivanje svih uređaja i osigurava protok podataka i upravljačkih signala (komunikaciju) između različitih uređaja putem definisanih protokola.Protokol je "bonton" protoka podataka tj.način na koji je definisana komunikacija između uređaja. Sabirnice, zavisno od namene unutar računara, možemo podeliti na:

• serijske - USB, Firewire, itd. • paralelne - AGP, PCI, itd. • mešovite - HyperTransport, InfiniBand, PCIe, itd.

8

PROCESOR

Centralna procesorska jedinica (CPU ili procesor) je centralni deo računara, njegov „mozak“. Procesor upravlja svim ostalim delovima računara, nadgleda njihovu međusobnu komunikaciju i obavlja aritmetičko-logičke operacije.Najpoznatiji proizvođači su Intel i AMD. Procesor ima 4 karakteristike, a to su:

1. Brzina procesora je broj instrukcija koje procesor može da izvrši u sekundi (Milion instrukcija po sekundi MIPS.)

2. Radni takt je učestalnost impulsa koja generiše specijalno elektronsko kolo i izražava se u hercima (Hz) Herc je izvedena jedinica za frekvenciju.

3. Dužina procesorske reči je broj bita koje procesor može da prenese od jedanput. 4. Interna keš memorija je brža memorija koja se nalazi u samom procesoru.

MEMORIJA

Memorija je uredjaj koji služi za skladištenje podataka.Memorijaima dve karakteristike: kapacitet (količina) memorije i brzina ili vreme pristupa. Kapacitet memorije tj.količina se izražava u bitima. Bit (Binary digit) je osnovna jedinica kojom merimo količinu informacija. Kada se biti udruže u registre od po osam bita dobijamo 1 bajt. Bajt (Byte)ili oktet sadrži osam bitova. 1 KB (kilobajt) - 1024 B (približno 1000 B) 1 MB (megabajt) - 1024 KB (približno 1000 KB) 1 GB (gigabajt) -- 1024 MB( približno 1000 MB) Brzina ili vreme pristupa je vreme koje protekne od kada se uputi zahtev memoriji za uzimanje podataka pa sve dok taj podatak ne stigne. Brzinu je mogude izraziti i u hercima Hz.

Postoje 3 vrste memorije :

• Ram (random access memory) • Rom (read only memory) • Keš memorija

RAM (Random Access Memory) je radna memorija u koju se, prilikom rada, privremeno smeštaju programi i obrađeni podaci.Omoguduje čitanje i pisanje podataka, a gašenjem računara se briše njen sadržaj. ROM (Read Only Memory) je vrsta trajne, unutrašnje memorije koja služi isključivo za čitanje. Primer je BIOS (Basic Input/Output System), program koji se nalazi u posebnom ROM-u na matičnoj ploči, a služi za učitavanje operativnog sistema u radnu memoriju. Priručna memorija (Keš memorija) je predmemorija malog kapaciteta koja ima brži pristup podacima.Čuvanjem dela sadržaja radne memorije u priručnu memoriju, ubrzava se komunikacija između procesora i radne memorije.

9

OSTALI DELOVI CENTRALNE JEDINICE

Magistrale su električna kola pomodu kojih se razmenjuju informacije međukomponenata. Postoje 3 vrste : 1.Magistrala podataka kojim se prenose podaci 2.Adresna magistrala kojom se prenose adrese podataka gde su oni smešteni 3.Kontrolna magistrala kojom se prenose kontrolni i upravljački signali.

Tvrdi disk (Hard Disk) je mesto trajnog skladištenja podataka. Karakterišu ga veliki kapacitet, brži rad u odnosu na optičke uređaje, brzi pristup podacima i trajno skladištenje podataka. Razlikujemo unutrašnji i spoljašnji hard disk.Hard diskspada u grupu jedinica spoljne memorije.Kapacitet današnjih hard diskova krede se od80GB pa do TB i više.

Optički uređaji služe za čitanje optičkih medija, CD-a , DVD-a diskova na cdmože da stane oko 70MB podataka a na DVD do 8,3GB

Kontroleri su kontrolni set čipova koji služe za kontrolu celokupnogračunarskog sistema.

Portovi (priključci) na računarskom sistemi postoje 3 vrste portova: Serijski,Paralelni i USB. Kod serijskih portova informacije se prenose jedna po jedna. Serijski port ima prednost zato što se informacije (bitovi) prenose vrlo pouzdano i sigurno ali sporo. Kod paralelnih portova informacije (bitovi) se prenose mnogo brže ali manje pouzdano i sigurno zato je bilo potrebno izmisliti tredi priključak USB , koje je u suštini serijska magistrala tj priključak ali je nešto brža jer se koriste i putevi za prenos kojima se prenosi je elektricna energija. Grafička kartica služi da prebaci sliku iz digitalnog oblika u analogni oblik ireprodukuje sliku na ekranu monitora ova prebacivanja grafike iz digitalnog u analogni oblik u grafičkoj kartici vrši grafička procesorska jedinica (GPU) koja ima svoju memoriju, koja je oko 1GB. Zvučna kartica slično grafičkoj kartici i zvučna kartica prebacuje zvuk izdigitalnog oblika u analogni oblik i reprodukruje zvuk na zvučnicima. Mrežna kartica služi da se više računara umreži u jedinstveno lokalnuračunarku mrežu. Postoje mrežna kartica gde se računar povezuje putem kabla ali postoje i mrežne kartice gde se računar i povezuju bežičnim putem.

10

Modemska kartica služi za povezivanje računara na internet preko običnetelefonske linije. FM I TV kartica služi za slušanje radija i gledanje televizije na računaru.

ULAZNI I IZLAZNI UREĐAJI

Ulazni uređaji

Miš (Mouse) je ulazni uređaj koji olakšava rad u grafičkom korisničkom okruženju (GUI). Miš prenosi pokrete ruke, a na ekranu monitora prikazuje se pokazivač (mouse pointer). Delimo ih prema načinu prenosa pokreta, na mehaničke, koji su sve ređi jer su ih zamenili optički, a prema načinu povezivanja, na žične i bežične. Trackball za razliku od miša nije pokretan. Pokreti ruke se na ekran prenose kotrljanjem kuglice koja se nalazi na gornjoj strani uređaja. Tastaturu (Keyboard) koristimo za unos podataka i zadavanje naredbi.Takođe mogu biti žične i bežične.Vedina tastatura ima između 80 i 110 tastera, od kojih su uvek prisutni alfanumerički, numerički , funkcijski i kontrolni tasteri. Alfanumerički deo tastature je isti kao kod nekadašnjih pisadih mašina, numerički deo je dodat jer se tastature koriste za unos velikog broja brojčanih podataka naročito u poslovnom okruženju,a funkcijski i kontrolni tasteri su dodati da bi se lakše pristupalo operativnom sistemu i aplikacijama računara. U zavisnosti od podešavanja unutar OS-a i aplikacija, funkcijski tasteri mogu imati različite uloge koje omogudavaju brže obavljanje specifičnih zadataka. Kontrolni tasteri u saradnji sa OS-om služe za pomeranje kursora po ekranu i za kontrolu ekrana.

Skener koristimo za učitavanje podataka (slike, teksta...) sa štampanog materijala u računar. Rezultat skeniranja je slika, a uz posebne programe, ukoliko smo skenirali tekst, možemo kao rezultat dobiti i

11

tekst. Coftver za prepoznavanje teksta iz slike na engleskom se zove text recognition tool. Touchpad služi za prenos pokreta ruke, ali za razliku od miša, u ovom slučaju prstom određujemo poziciju pokazivača. Svetlosna olovka (Lightpen) služi za ručno upisivanje linija na ekranu, i pritom oponaša pokrete miša. Povezana je s monitorom. Igračka palica (Joystick) se u prvom redu koristi u računarskim igrama. Njenim pokretima pomeramo objekte na ekranu. Mikrofon je uređaj koji pretvara zvuk u električni signal koji je mogude sačuvati na računar. Upotrebljava se za komunikaciju igrača u mrežnim igrama, zajedno s veb kamerom u videokonferencijama, za pretvaranje glasa u tekst na računaru i slično. Veb kamera je kamera koja šalje video podatke u obliku prikladnom za prenos putem veb-a u stvarnom vremenu. Digitalna kamera, za razliku od analogne, fotografije čuva u digitalnom formatu. Možemo je spojiti direktno na računar i s nje učitati načinjene fotografije. Kvalitet fotografija se izražava u megapikselima. Što je broj megapiksela vedi, fotografija je kvalitetnija, ali i zauzima više memorije.

Izlazni uređaji

Monitor prikazuje sliku s računara. Drugim rečima, da nemamo monitor, rad na računaru bi praktično bio nezamisliv. Najčešde vrste, s obzirom na tehnologiju izrade, su CRT i LCD. CRT monitori su ved dugo na tržištu i polako ga napuštaju ustupajudi mesto drugim tehnologijama. Zasnovani su na tehnologiji katodnih cevi. LCD monitori koriste tehnologiju tečnih kristala. U poređenju sa CRT monitorima, LCD monitori troše manje električne energije, ne zrače, cena im je viša, ali zbog manjih dimenzija za istu veličinu dijagonale ekrana i privlačnijeg dizajna te dovoljno dobrog kvaliteta slike (u današnje vreme približno istog kvaliteta slike), istiskuju CRT monitore. Veličina monitora izražava se veličinom dijagonale ekrana i meri se u inčima ('').Kvalitet slike izražavamo pojmom rezolucije - brojem tačaka po širini i visini ekrana monitora (npr. 1920 x 1080). Projektor (engl. video beam) je uređaj kojim na platno ili zid projektujemo sliku s računara ili samostalnih uređaja poput DVD playera, Blu-ray playera itd. Štampač (Printer) je uređaj kojim štampamo podatke s računara na papir. Razlikujemo lokalni štampač (priključen direktno na računar) i mrežni štampač (ima ugrađenu mrežnu karticu i spaja se direktno na mrežu). Takođe, štampače razlikujemo po tehnologiji štampe: iglični, laserski, mlazni, termalni štampač i ploter (engl. plotter).

Iglični štampači su najstariji, imaju najnižu cenu otiska, spori su, glasni i vedinom su primereni za ispis teksta.

Laserski štampači su po tehnologiji slični fotokopirnim uređajima. Veoma su kvalitetni, brzi, tihi i imaju odličan kvalitet otiska. Nedostatak im je visoka početna investicija (cena), kao i cena

12

rezervoara za boju (engl. toner).

Mlazni štampači (engl. Inkjet), štampači sa mastilom, imaju visok kvalitet ispisa (nešto lošiji od laserskog štampača), tihi su u radu i niske početne investicije. Cena mastila, naročito u boji, može biti u visini cene samog štampača. Otisak se dobija toako što iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gađaju papir sa oko 50.000 kapljica u sekundi.

Ploter (engl. plotter) se koristi za štampanje nacrta i crteža vedih dimenzija (do A0). Veoma su skupi, pa se koriste u profesionalne svrhe, npr. u projektnom birou za štampu tehničkih crteža vedih dimenzija.

Termički štampač (engl. termal printer), kako samo ime kaže, ostavlja otisak na papiru termičkim delovanjem. Koristi papir osetljiv na termičko delovanje, malih je dimenzija, bešuman u radu, relativno jeftin. Svoju primenu su našli u uslužnim delatnostima, za štampanje računa. Upravo zbog njegove primene dobio je naziv POS printer (printer of sale – štampač za štampanje računa). Isto, primenjuje se i za štampu rezultata računanja na kalkulatorima, te zbog svojih dimenzija kao prenosni štampač.

Uređaji koji su ujedno i ulazni i izlazni

Uređaji za čuvanje podataka, zbog potrebe zapisivanja i čitanja podataka, spadaju u grupu ulazno/izlaznih uređaja. Ekran osetljiv na dodir (Touch screen) – ima ulogu ulaznog uređaja kada mu rukom zadajemo naredbe na ekranu, a izlaznog kad prikazuje rezultate.

13

SOFTVER (SOFTWARE)

Softver je, za razliku od hardvera, neopipljivi deo računara. Sastoji se od niza naredbi, napisanih prema strogo određenim pravilima. Programe pišu programeri i pri tome se služe različitim programskim jezicima. Tipovi softvera:

Sistemski softver o Operativni sistem o Uslužni softver

Korisnički (aplikativni) softver

SOFTVER

SISTEMSKI

SOFTVER

KORISNIČKI

(APLIKATIVNI)

SOFTVER

OPERATIVNI

SISTEM

USLUŽNI

SOFTVER

MS DOS

WINDOWS

UNIX

LINUX

MAC OS

RAZVOJNI

PROGRAMI

Editori

Interpreteri

emulatori

prevodioci

povezivači

dibageri

SISTEMI ZA

UPRAVLJANJE

BAZOM

PODATAKA

SERVISNI

PROGRAMI

zaštita od virusa

zaštita podataka

analiza hardvera

upravljanje memor

optimiz. Procesora

kompresija podataka isl.

GOTOVI

KORISNIČKI

PROGRAMI

Matematički

Statistički

Za obradu

teksta

Edukativni

Finansijski

Tabelarni

Igre

PROGRAMI

KOJI SE

PRAVE PO

ZAHTEVU

KORISNIKA

14

Operativni sistemi

Operativni sistem je skup programa koji upravljaju radom uređaja. Prvi računari nisu imali operativni sistem, nego samo programe koji su se učitavali u računar (primer: bušene kartice). Danas, računari imaju operativni sistem koji se učitava u radnu memoriju računara prilikom njegovog pokretanja. Operativni sistem je platforma na kojoj se temelji rad računara. Unutar operativnog sistema instaliraju se (i postaju njegov sastavni deo) upravljački programi (odgovorni za funkcionisanje uređaja) i razni uslužni programi (odgovorni za funkcionalnost računara). Najpoznatiji operativni sistemi danas su: • Microsoft Windows (XP, Vista, 7, 8 ...) • Linux (Debian, Ubuntu, Fedora, Knoppix,...) • Mac OS X (Cheetah, Panther, Snow Leopard,...)

Korisnički (aplikativni) softver

Pod pojmom aplikacioni softver – uslužni programi podrazumevamo sve programe koji korisniku služe za obavljanje različitih poslova, rešavanje problema.Korisnik ga prema ličnim potrebama ugrađuje u računar. Upravo od instaliranog softvera zavisi funkcionalnost računara. Često, uslužni programi mogu vredeti više od samog hardvera. Poznajemo različe vrste softvera, zavisno od primene. Neki od njih su: Program za obradu teksta koji služi za izradu i oblikovanje tekstualnih dokumenata, umetanje slika, grafikona i tabela.Primeri takvog programa su MS Word, LibreOfficei OpenOffice.orgWriter. Program za izradu tabelarnih kalkulacija koristimo za različite vrste računskih operacija, kreiranje grafikona... Primeri takvog programa su MS Excel, LibreOffice i OpenOffice.org Calc. Programom za izradu prezentacija kreiramo slajdove s grafičkim i tekstuelnim elementima. Tako izrađenu prezentaciju kasnije možemo prikazivati kao „slide show“ na projektoru prilikom nekog izlaganja. Primeri takvog programa su MS PowerPoint, LibreOffice i OpenOffice.org Impress. Programom za izradu baze podataka upravljamo zbirkom strukturiranih podataka.Primeri takvog programa su MS Access, LibreOffice i OpenOffice.org Base. Uobičajeni programi instalirani na računaru: • kancelarijski programi - OpenOffice.org, Microsoft Office • antivirusni program – Avira, Sophos, Kaspersky, Antivir • internet pregledač: Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera, Safari

• programi za obradu slike: Adobe Photoshop, Canvas, CorelDraw, Draw

15

UPOTREBA

RAČUNARA I

UPRAVLJANJE

DATOTEKAMA

Skripta sa vežbama

16

UPOTREBA RAČUNARA I UPRAVLJANJE DATOTEKAMA

RADNA POVRŠINA

Radna površina je osnovna površina ekrana koju vidite nakon što uključite računar i prijavite se u operativni sistem Windows.Ona vam služi kao radna površina, poput površine pravog stola. Programi ili fascikle koje otvorite pojavljuju se na radnoj površini. Na radnu površinu takođe možete da stavljate stvari, kao što su datoteke ili fascikle, i da ih raspoređujete kako želite.

Na radnoj površini su smešteni:

Ikone

Traka zadataka se nalazi u donjem delu ekrana. Ona pokazuje aktivne programe i omogudava prelazak iz jednog u drugi.

Dugme „Start“ koje možete koristiti za pristup programima, fasciklama i postavkama

računara.

Ikone su male slike koje predstavljaju datoteke, fascikle, programe i druge stavke. Kada prvi put pokrenete Windows, na radnoj površini de se nalaziti najmanje jedna ikona: „Korpa za otpatke“.

Proizvođač računara je možda dodao druge ikone na radnu površinu. Ispod su prikazani neki primeri

ikona radne površine.Dvostruki klik na ikonu na radnoj površini pokrede ili otvara stavku predstavljenu

ikonom.

Primeri ikona radne površine

Traka zadataka (Taskbar) predstavlja dugu horizontalnu traku koja se nalazi u dnu ekrana. Za razliku od radne površine koju mogu zakloniti otvoreni prozori, traka zadataka je gotovo uvek vidljiva. Sastoji se iz tri osnovna dela:

Dugme „Start“ koje otvara „Start“ meni.

Srednji deo pokazuje koje programe i datoteke ste otvorili i omogudava vam da brzo prelazite iz jednih u druge.

Sistemska traka poslova uključuje sat i ikone (sličice) koje označavaju status određenih programa i postavki računara.

17


„Start“ menipredstavlja glavni ulaz u programe, fascikle i postavke na računaru. Naziva se meni jer obezbeđuje listu izbora, kao meni u restoranu. Kao što sama reč „start“ kaže, to je mesto sa kojeg dete pokretati ili otvarati stavke.

„Start“ meni koristite za obavljanje slededih uobičajenih aktivnosti:

Pokretanje programa Otvaranje često korišdenih fascikli Traženje datoteka, fascikli i programa Prilagođavanje postavki računara Dobijanje pomodi za operativni sistemWindows Isključivanje računara

Odjavljivanje sa operativnog sistema Windows ili prebacivanje

na drugi korisnički nalog

KONCEPT ORGANIZACIJE DATOTEKA I FASCIKLI (FAJLOVA I FOLDERA)

Podaci koji se nalaze u memoriji računara organizuju se u obliku datoteka i fascikli.

Datoteka - fajl predstavlja rezultat rada u nekom od korisničkih programa. Kada hodemo da kreiramo

pozivnicu za rodjendan u MS Wordu,otkucamo je i sačuvamo. Tada se formira jedna datoteka.Ako

pevamo neku pesmu i snimimo je pomodu mikrofona i nekog programa za obradu zvuka, takođe, smo

kreirali jedan fajl. Datoteka je stavka koja sadrži informacije – na primer, tekst, slike ili muziku. Kada se otvori, datoteka

može u velikoj meri da izgleda kao tekstualni dokument ili slika kakvu možete pronadi na nečijem stolu ili

kartoteci. Datoteke su na računaru predstavljene ikonama; ovo olakšava prepoznavanje tipa datoteke

tako što dete pogledati njenu ikonu. Evo nekih uobičajenih ikona datoteka:

Ikone za nekoliko tipova datoteka

Struktura datoteke sastoji se od: IME FAJLA. EKSTENZIJA

18


Pri izboru imena fajla korisnik mora da vodi računa o tome da ime fajla stvarno opisuje šta se u tom fajlu nalazi, i da pri dodeli imena fajlu ne da ime koje ved postoji na toj memorijskoj lokaciji, jer se može desiti da se prethodni fajl sa istim imenom prebriše. Ekstenzija fajla (tip) može biti dvoznak, troznak ili četvoroznak Najpoznatije ekstenzije su:

Muzika - wav, amr, mp3, Video - avi.mpg, mp4,vob, dvx Slike - jpg, gif, png, psd, cdr, Tekstualni dokument - txt, doc, docx, rtf, Sistemski tipovi fajlova su: sys, dll, bac, bak, log...

Fascikla (Folder) predstavlja kontejner (memorijsku lokaciju) koji možete da koristite za skladištenje

datoteka. Ako na radni sto stavite hiljade papira, bide gotovo nemogude da pronađete neki od njih kada

vam bude potreban. Zbog toga se papirne datoteke često skladište u fasciklama u kartoteci. Fascikle na

računaru funkcionišu na isti način. Evo nekih tipičnih ikona fascikli:

Prazna fascikla (levo); fascikla sa datotekama (desno)

Fascikle mogu da skladište i druge fascikle.Fascikla unutar fascikle obično se naziva potfasciklaili podfolder. Možete kreirati neograničeni broj fascikli, a svaka fascikla može sadržati neograničeni broj

datoteka i dodatnih potfascikli.

VEŽBA – RAD SA FOLDERIMA I FAJLOVIMA

1. OTVORI FOLDER IME_VAŠEG_SMERA 2. KREIRAJ FOLDERI – 2(stavi indeks svog odeljenja). 3. OTVORI KREIRANI FOLDER I - 2 4. KREIRAJ FOLDER PREDMETI 5. OTVORI FOLDER PREDMETI I U NJEMU KREIRAJ FOLDERE

SRPSKI, MATEMATIKA, INFORMATIKA, ISTORIJA, GEOGRAFIJA, LIKOVNO.

6. PROMENI IMENA FOLDERIMA

19


ISTORIJA U FIZIKA, GEOGRAFIJA U HEMIJA, LIKOVNO U VEŽBA

7. OBRIŠI FOLDERFIZIKA 8. PREMESTI FOLDERE

SRPSKI I MATEMATIKA U VEŽBA9. KOPIRAJ FOLDER

INFORMATIKA U VEŽBA10. VRATI FOLDER FIZIKA IZ RECYCLE BIN

11. Iz Taskbar linije - All Programs – Accessorise- pokreni programza unos teksta Notepad 12. U novom fajlu ukucati svoje ime i prezime 13. Snimiti fajl pod nazivom VEZBA 1 u folderIME_VAŠEG_SMERA / I- 2 14. Naveditite sve što znate o folderima i fajlovima i komandama koje se nad njima izvršavaju 15. Ponovo snimiti fajl VEZBA 1

16. Otvoriti program za obradu slike Paint 17. Nacrtati šemu računarskog sistema 18. Snimiti fajl u folderu VEŽBA pod imenom Komponente računarskog sistema.jpg

19. Kopirati delove slike u Word i dopuniti – NABROJATI UREĐAJE ULAZNE, IZLAZNE, UNUTRAŠNJU I SPOLJAŠNJU MEMORIJU

20


DELOVI PROZORA

Kada otvorite fasciklu ili biblioteku, videdete je u prozoru. Različiti delovi ovog prozora dizajnirani su da vam pomognu da se kredete u operativnom sistemu Windows ili da lakše radite sa datotekama, fasciklama i bibliotekama. Ovde je prikazan tipičan prozor i svi njegovi delovi:

Deo prozora Čemu služi

Navigation pane - Okno za Koristite okno za navigaciju da biste pristupali bibliotekama, fasciklama,

navigaciju sačuvanim pretragama, čak i kompletnim čvrstim diskovima.

Back and Forward buttons – Dugmad „Nazad i Napred“

Koristite dugme Nazad i dugme Napred da biste se kretali do drugih

fascikli ili biblioteka koje ste ved otvorili bez zatvaranja trenutnog prozora.

Toolbar - Traka sa alatkama Koristite traku sa alatkama da biste izvršavali uobičajene zadatke kao što je

promena izgleda datoteka i fascikli, narezivanje datoteka na CD ili pokretanje projekcije slajdova digitalnih slika. Dugmad na traci sa alatkama

se menja da bi se prikazali samo bitni zadaci. Na primer, ako kliknete na

datoteku slike, traka sa alatkama prikazuje drugačiju dugmad od dugmadi

21


Deo prozora Čemu služi

koju bi prikazivala da ste kliknuli na muzičku datoteku.

Address bar -Traka adresa Koristite traku adresa za navigaciju do druge fascikle ili biblioteke ili za

vradanje na prethodnu.

Library Pane- Okno Okno „Biblioteka“ se pojavljuje samo kada ste u biblioteci (na primer, u

„Biblioteka“ biblioteci „Dokumenti“).

Column Headings - Naslovi kolona

Koristite naslove kolona da biste promenili način organizacije datoteka na listi datoteka. Na primer, možete da kliknete na levu stranu naslova kolone da biste promenili redosled prikaza datoteka i fascikli ili možete da kliknete na desnu stranu da biste filtrirali datoteke na različite načine

File list - Lista datoteka To je mesto na kojem je prikazan sadržaj trenutne fascikle ili biblioteke.

The search box - Polje za pretragu

Otkucajte reč ili frazu u polju za pretragu da biste potražili stavku u trenutnoj fascikli ili biblioteci. Pretraga počinje odmah kada počnete sa kucanjem. Na primer, ako otkucate slovo „B“, na listi datoteka pojavide se sve datoteke čija imena počinju slovom B.

Details Pane -Okno sa detaljima

Koristite okno sa detaljima da biste videli uobičajena svojstva povezana sa izabranom datotekom. Svojstva datoteke su informacije o datoteci kao što su autor, datum poslednje izmene datoteke, kao i opisne oznake koje ste možda dodali datoteci.

Preview Pane - Okno za pregled

Koristite okno za pregled da biste videli sadržaj vedine datoteka. Na primer, ako izaberete e-poruku, tekstualnu datoteku ili sliku, njen sadržaj možete videti bez otvaranja datoteke u programu. Ako ne vidite okno za pregled,

kliknite na dugme Okno za pregled na traci sa alatkama da biste ga

uključili.

22


PRIKAZIVANJE I RASPOREĐIVANJE DATOTEKA I FASCIKLI

Kada otvorite fasciklu ili biblioteku, možete promeniti način na koji

datoteke izgledaju u prozoru. Na primer, možda dete želeti da ikone

budu vede (ili manje) ili da prikažete raspored koji de vam omoguditi

da vidite različite vrste informacija o svakoj datoteci. Da biste izvršili

takve vrste promena, koristite dugme View na traci sa

alatkama.

Svaki put kada kliknete levo od dugmeta „View“, ono menja način na

koji se datoteke i fascikle prikazuju tako što prolazi kroz pet različitih

prikaza: „Large icons“, „List“, prikaz pod imenom „Details“ koji

prikazuje nekoliko kolona informacija o datoteci, prikaz sa manjim

ikonama koji se zove „Tiles“ i prikaz pod imenom „Content“ koji

prikazuje deo sadržaja iz datoteke.

Ako kliknete na strelicu na levoj strani dugmeta „View“, pojavide se

dodatni izbori. Pomerite klizač nagore ili nadole da biste precizno

podesili veličinu ikona datoteka i fascikli. Videdete kako se veličina

ikona menja dok pomerate klizač.

KOPIRANJE I PREMEŠTANJE DATOTEKA I FASCIKLI

Povremeno dete možda želeti da promenite mesto na kome se skladište datoteke na računaru. Na primer, možda dete želeti da premestite datoteke u drugu fasciklu ili da ih kopirate na prenosivi medijum (kao što su CD-ovi ili memorijske kartice) da biste ih delili sa drugima.

Vedina ljudi kopira i premešta datoteke koristedi metod koji se zove prevuci i otpusti (Drag and Drop).

Počnite tako što dete otvoriti fasciklu koja sadrži datoteku ili fasciklu koju želite da premestite. Zatim

otvorite fasciklu u koju želite da je premestite u drugom prozoru. Postavite prozore naporedno na radnu

površinu tako da možete da vidite sadržaj oba prozora.

Nakon toga prevucite datoteku ili fasciklu iz prve u drugu fasciklu. I to je sve.

23


Prilikom korišdenja metoda „prevuci i otpusti“, možda dete primetiti da se datoteka ili fascikla nekad

kopira, a nekad premešta. Ako prevlačite stavku iz jedne fascikle na drugu, a obe fascikle su uskladištene

na istom čvrstom disku, stavka se premešta tako da se ne kreiraju dve kopije iste datoteke ili fascikle na

istoj lokaciji. Ako stavku prevučete u fasciklu koja se nalazi na drugoj lokaciji (na primer, na mrežnoj

lokaciji) ili na prenosivi medijum kao što je CD, stavka se kopira.

KREIRANJE I BRISANJE DATOTEKA

Uobičajen način kreiranja novih datoteka jeste korišdenje programa.Na primer, tekstualni dokument možete kreirati u programu za obradu teksta, a datoteku filma u programu za uređivanje video zapisa.

Neki programi kreiraju datoteku čim ih otvorite. Na primer, kada otvorite program Pisanka, on de se pokrenuti sa praznom stranicom. Ona predstavlja praznu (i nesačuvanu) datoteku. Počnite da kucate i

kada budete spremni da sačuvate rad, kliknite na dugme Save . U dijalogu koji se pojavljuje otkucajte ime datoteke koje de vam pomodi da je kasnije opet pronađete i kliknite na dugme Save.

Po podrazumevanoj vrednosti, vedina programa čuva datoteke u uobičajenim fasciklama kao što su „Documents“ i „Pictures“ što olakšava njihovo ponovno pronalaženje.

Kada vam neka datoteka više ne bude potrebna, možete je ukloniti sa računara da biste uštedeli prostor

i izbegli prenatrpanost računara neželjenim datotekama. Da biste izbrisali neku datoteku, otvorite

fasciklu ili biblioteku u kojoj se ona nalazi, a zatim izaberite tu datoteku. Pritisnite taster Delete na

tastaturi, a zatim u dijalogu Delete file kliknite na dugme Yes.

Kada izbrišete datoteku, ona se privremeno skladišti u korpi za otpatke. Korpu za otpatke treba

posmatrati kao bezbednosnu mrežu koja omogudava oporavak slučajno izbrisanih datoteka ili fascikli.

Povremeno bi trebalo da ispraznite korpu za otpatke da biste oslobodili prostor na čvrstom disku koji

zauzimaju neželjene datoteke.

24

Microsoft

Office

Word

Skripta sa vežbama

25

MICROSOFT OFFICE WORD

POKRETANJE WORDA

Procesor teksta je aplikacija koja se koristi za rad sa tekstom, brojevima, crtežima,grafikom, slikama,tabelama. Jedan od procesora teksta je microsoft Word . On je sastavni deo programskog paketa microsoft Office. Aktiviranje WORDA postiže se klik na Start/Programs/ Microsoft Office /Microsoft Word.

OSNOVNI POJMOVI U RADU SA WORDOM

1. MARGINE su beline oko dokumenta . To su TOP (gornja) , BOTTOM(donja) , LEFT (leva) , RIGHT(desna).

2. PARAGRAF –deo teksta otkucan između dva pritiska na Enter. Pri unosu teksta program automatski prebacuje kursor u slededi red.

3. FONT je skup znakova (slova, cifara, simbola)koji imaju iste vizuelne karakteristike(oblik, veličinu, boju, stil,….).

4. ZAGLAVLjE (header) je tekst iznad gornje ivice osnovnog teksta ,koji se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta.

5. PODNOŽJE (footer) je tekst koji se pojavljuje ispod donje ivice osnovnog teksta , koji se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta.

DELOVI PROZORA PROGRAMA

Prva linija - linija naslova (Titlebar): ime dokumenta - naziv aplikacije, redom tasteri za minimiziranje prozora, za promenu veličine prozora i za zatvaranje aplikacije.

Druga linija-linija menija (Menubar) ( File, Home, Insert, Page Layout ...) Treda linija (Toolbar)- linija sa alatima Radna površina je najvedi deo prozora- služi za rad sa dokumentom.

Gore i desno od radne

površine nalaze se redom horizontalni i vertikalni lenjir, dole i desno od radne površine nalaze se redom horizontalna i vertikalana skrol trake, koje služe za pomeranje radne površine levo-desno, tj gore-dole.

Poslednja linija –

statusna linija (Statusbar):ukazuje na broj strana u dokumentu, položaj kursora u dokumentu, jezik dokumenta,...

26


PODEŠAVANjE RADNOG OKRUŽENjA

Pre unosa sadržaja dokumenta vrši se priprema za unos, tj podešavanje radnog okruženja. To obuvata:

1. JEDINICA MERE, LINIJE SA ALATIMA, LENJIRI, POSTAVLjANjE JEDINICE MERE (cm ili

inč): klik na File/Options/ otvara se prozor, klik na karticu Advanced ; u polju Measurement units klik na inches ili centimeters /OK omogudava postavljanje odabrane mere u dokument. POSTAVLJANJE SKROL TRAKA, VERTIKALNOG LENJIRA - klik na File/Options/ otvara se prozor, klik na opciju Advanced, obelezavamo opcije # Show horizontal scroll bar, #Show Vertical scroll bar, #Show vertical ruler LINIJE SA ALATIMA : klikom na strelicu u gornjem desnom uglu prozora, naizmenicno prikazujemo I uklanjamo linije sa alatima (Toolbar). LENJIRI- klik na View/ Ruler , oba lenjira bide uklonjena sa radne površine. Na sličan način lenjiri se postavljaju na radnu površinu.

2. VELIČINA I ORIJENTACIJA PAPIRA; MARGINE Klik na File/Page Layout/kartica Margins

VELIČINA PAPIRA - U polju Paper Size odabrati veličinu papira A4,A5, U polju Width-širina , u polju Height-visina papira.

ORJENTACIJA PAPIRA - Klik na karticu Margins.U polju Orientation klikom na

Portrait-uspravno, a klikom na Landscape-vodoravno odabrati orijentaciju papira.

MARGINE - U polja uneti vrednosti margina koristedi strelice nagore –povedava, nadole-smanjuje vrednosti. TOP(gornja) , BOTTOM(donja) , LEFT (leva) , RIGHT(desna). Polje GUTTER služi za podešavanje dela za koričenje

U polju Preview dat je prikaz odabrane veličine i orijentacije papira.Klik na Ok postavlja ove vrednosti samo za taj dokument , do izlaska iz Worda. Klik na Default\Yes postavlja ove vrednosti za taj dokument i za sva slededa otvaranja Worda.

27


VEŽBA: PODEŠAVANJE RADNOG OKRUŽENJA

Podesite merne jedinice programa u centimetre Podesite vidljive Paragraph marks, Spaces i Tab characters Proverite orijentaciju papira i postavite je na horizontalnu, veličinu postavite na A4. Upamtite ove postavke kao podrazumevane (default).

Otvorite karticu za podešavanje margina i postavite sve četiri margine na 2 cm.

Menjajte veličine margina i posmatrajte promene izgleda strane. Dodelite vrednost za koričenje na 1cm, Top, i uočite kako ona utiče na izgled strane.

Podesite margine na sledede vrednosti: gornju i donju na 2,5 cm, levu na 3 cm i

desnu na 2 cm. Pregledajte izgled strane. Uključite zatim opciju Mirror Margins i uočite promene naziva margina i slike izgleda strane.

Postavite kao podrazumevane vrednosti svih margina na 2,5 cm, prostora

za koričenje (gutter) na 0 sa isključenom opcijom Mirror Margins

UREĐIVANJE I FORMATIRANJE FONTA

Markirati željeni tekst i kliknuti na Format/Font/kartica Font

Linija preko teksta Smanjena velika slova

Dvostruka linija preko teksta

Sve velikim slovima

Eksponent

Skriveno

Indeks

U polju Font biramo obik fonta

U polju Font style biramo stil koji može biti Regular-obični, Italic –iskošeni (kurziv), Bold-podebljani ili Bold Italic –podebljani iskošeni.

U polju Size biramo veličinu fonta. U polju Font Color biramo boju fonta. U polju Underline style biramo podvlačenje i u polju Underline color

boju podvlačenja.

28


Klik na Ok omogudava da odabrani font bude postavljen u dokument ; važi sve do izlaska iz Worda.

Klik na Cancel ili X poništava izbor fonta i vrada nas u dokument.

Klik na Default \Yes omogudava postavljanje odabranog fonta za taj dokument i važi za sva slededa otvaranja Worda.

Klik na karticu Text Effects omogudava postavljanje raznih vizuelnih efekata na font.

Kartica Advanced služi da bi se podešavala gustina slova (Spacing) i položaj slova u odnosu na regularan red (Position)

U polju Spacing se slova se mogu raširiti (Expanded) i zgusnuti (Condensed)

U polju Position slova se mogu podidi (Raised) ili spustiti (Lowered) u odnosu na osnovnu liniju

VEŽBA: FORMATIRANJE FONTA

Otvorite novi document. Prekucati slededi tekst vodedi računa o veličini slova.

Ovo je tekst veličine 10 Ovo je tekst veličine 12

Ovo je tekst veličine 14

Ovo je tekst veličine 16

Ovo je tekst veličine 10, veličine 12, veličine 14, veličine 16

Izaberite veličinu slova 14. Prekucajte slededi tekst vodedi računa o fontu

Ovo je tekst u fontu Times New Roman

Ovo je tekst u fontu Arial

Ovo je tekst u fontu Courier New

Ovo je tekst u fontu Garamond

Postoje razne vrste fontova: Arial, Times New Roman, Courier New, Garamond

Izaberite font Arial, veličina 14, prekucajte slededi tekst vodedi računa o stilu fonta

Ovo je običan tekst – Regular

Ovo je kurziv (iskošen) – Italic

Ovo je naglašen tekst (podebljan) – Bold

Ovo je naglašen kurziv – Bold Italic

Postoje razni stilovi: Regular, Italic, Bold, Bold Italic

29


Prekucajte slededi tekst vodedi računa o tome kako je tekst podvučen

Ovaj tekst je podvučen običnom linijom

Ovaj tekst je podvučen dvostrukom linijom

Ovaj tekst je podvučen isprekidanom linijom u crvenoj boji Postoje razne vrste podvlačenja teksta: obicna linija, dupla linija, isprekidana u boji…

Prekucajte slededi tekst vodedi računa o gustini slova

O va j tek st se šir i

O v a j t e k s t s e š i r i



Ovaj tekst se skuplja

Ovaj tekst se skuplja

Ovajtekstseskuplja

Prekucajte slededi tekst vodedi računa o njegovom položaju

Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se penje. Ovaj tekst se penje.

Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se spušta. Ovaj tekst se spušta.

Otkucajte slededi tekst. Promenite raspored velikih i malih slova u tekstu

Velika i mala slova

velika i mala slova

VELIKA I MALA SLOVA

Velika I Mala Slova

vELIKA i mALA sLOVA

30


VEŽBA: FORMATIRANJE FONTA

Napraviti folder u My Documents pod imenom vežba i u njemu sačuvati ovaj

dokument i nazvati ga po vašem imenu, sve margine da su podešene na 1,5cm,

margina za koričenje je 1cm, orjentacija papira na horizontalno, format papira je B5 Naslov podebljati, iskositi i podvudi talasastom linijom crvene boje

Rečenica “To važi i za Internet!” - podesiti font na Book Antiqua, veličina 13pt,

crvene boje, podebljan

Tekst ispod formatirati tako bude u fontu Times New Roman, veličine 12pt, zelene boje

Naslov “Fotografije i web kamera” formatirati da bude iskošen, u fontu Arial

Narrow veličine 16pt, sa senkom podvučen običnom zelenom linijom

Tekst ispod formatirati da bude ispisan smanjenim velikim slovima

Naslov „Zlatna pravila surfovanja” podebljati, iskositi i podvudi, u fontu Impact 15pt, plave boje

Tekst ispod formatirati u fontu Arial, 12pt, sa duplom precrtanom linijom

preko teksta, boja fornta je narandžasta

Jednačinu formatirati na prikazan način

NIJE ZLATO SVE ŠTO SIJA

To važi i za Internet!

Uvek na svom računaru uključi zaštitni program. Koristi najnoviju verziju antivirus programa. Posle preuzimanja datoteke uvek snimljenu datoteku prekontroliši antivirus programom i tek onda je otvori. Nemoj da skidaš igre sa nepoznatih sajtova. Pri uspostavljanju profila, četovanja ili igranja igara uvek čuvaj svoje lične podatke. Lične podatake u online obrascima popunjavaj samo kada možeš 100% da im veruješ.

Fotografije i web kamera

Komuniciraj preko kamere samo sa osobama kojima možeš da veruješ

Internet bonton opisuje načine prikladnog ponašanja prema drugim osobama na Internetu. Na Internetu se ponašaj odgovorno – nemoj se sakrivati iza monitora

Zlatna pravila surfovanja

Upoređuj informacije koje nađeš na Internetu.

Upozori roditelje čim nađeš sadržaj sajtova za koji smatraš da nije u redu. Zamoli ih da to prijave.

x2+y

3-z

4=x2+y3-y4

31


PARAGRAPH (Pasus)

Paragraf (pasus) predstavlja sav tekst (može da bude i samo jedan znak ili čak prazan red

sa oznakom paragrafa) koji se nalazi ograničen između dva pritisnuta tastera Enter.

Prilikom formatiranja pasusa moguda je promena:

1. Poravnanja pasusa; 2. Uvlačenje pasusa; 3. Prored između pasusa; 4. Prored između redova unutar pasusa.

Opcijom Alignment (poravnanje) vrši se poravnanje ivice redova sa: Left – sa levestrane

Right – sadesne strane

Justifield – sa obe

Centered – centriran svaki red

Opcijom Indentition (uvlačenje) vrši se podešavanje sa uvlačenjem svih redova pasusa u odnosu na ivicu teksta: Left – sa leve strane

Right – sa desne strane

Opcije za specijalno uvlačenje pasusa:

Special – Hanging – uvlače se svi redovi izuzev prvog reda

Special – First line– uvlači se prvi red pasusa u odnosu na ostale redove By: bira se vrednostuvlačenja reda

Opcije za prored između paragrafa:

Spacing/Before (prostor pre) definišemo prostor koji se javlja iznad svakog novog pasusa.

Spacing/After (proctor posle) definišemo prostor koji se javlja ispod svakog novog pasusa.

Opcije za prored između redova unutar paragrafa

Line spacing je padajuda lista koja definiše razmak između redova u pasusu.

32


VEŽBA: FORMATIRANJE PASUSA

Uneti prikazane paragrafe i formatirati ih na način kako je opisano u samom pasusu

PARAGRAFI

Ovaj paragraf se prostire od leve do desne margine, i poravanat je sa leve strane. Font je

TIMES NEW ROMAN, 12 pt. Razmak paragrafa od naslova je 18 pt, a od sledećeg paragrafa 12 pt.

Ovaj tekst je centriran, uvučen

sa leve i sa desne strane 4 cm,

sa proredom 1.5 reda. Pisan je

fontom COURIER NEW,12 pt.Od

sledećeg paragrafa udaljen je 9

pt.

Ovaj paragraf je sa desnim ravnanjem i uvučen je 3 cm od desne

margine. Razmak od naslova i sledećeg paragrafa je 18 pt. Paragraf je sa proredom 0,8. Veličina fonta 14.

Ovaj tekst je uvučen 3 cm od leve margine, a obe strane teksta su poravnate. Prvi red pasusa (paragrafa) je uvučen 2 cm u odnosu na ostale redove. Razmak paragrafa od naslova je 18 pt, a od sledećeg naslova 12 pt.

Ovaj paragraf je pisan fontom veličine 10,

iskošenim slovima. Prvi red je uvučen u odnosu na ostale redove

paragrafa 2 cm. Uvučen je po 3 cm od desne i leve margine.

Poravnat je uz levu ivicu i ima prored 1.3 reda. Od naslova je

razmaknut 9 pt, a od narednog paragrafa 12 pt.

Ovaj paragraf je centriran i uvučen 8 cm od desne margine. Od prethodnog i sledećeg paragrafa je udaljen 9 pt i pisan je fontom

TIMES NEW ROMAN veličine 12 pt iskošenim slovima. Paragraf je sa proredom 0,8.

Paragraf ima izvučenu prvu liniju 3 cm u odnosu na ostale. Paragraf je uvučen i sa leve i sa desne strane po 3 cm. Paragraf je sa levim poravnanjem. Prored je 1.5 od širine reda. Font Arial 12 pt. Od prethodnog naslova je razmaknut 9 pt, a od narednog 12 pt

33


NABRAJANJE U TEKSTU

Možete napraviti uredjenu listu nabrajanja koja se automatski numeriše ili obeležava odredjenim simbolom.

To se postiže tako što se svaka jedinica u listi unosi kao poseban paragraf, odnosno na kraju unosa svake jedinice pritisne se taster Enter.

Nabrajanje u tekstu može biti:

nenumerisano (bulleted) ili numerisano (numbered)

Kod nenumerisanog nabrajanja ispred svake jedinice u listi pojavljuje se znak (bullet)

a kod numerisanog redni broj:

Ako je pri unosu numerisane liste potrebno da predjete u novi red, ali da tekst nastavite u okviru istog nabrajanja, nemojte pritisnuti Enter, ved Shift i Enter, kako bi sve linije bile zadržane u istom pasusu.

U Wordu je takođe, mogude nabrajanje po više nivoa – Multilevel list. To se postiže tako što se odabere lista željenih simbola u nabrajanju i prilikom prelaska u novi red pritisne taster Tab

34


Kreiranje liste sa više nivoa

Uključite nabrajanje brojem i uneti tekst Sto. Pritisnuti taster Enter.

Kliknuti na alat i uneti tekst Drveni. Pritisnuti taster Enter i uneti tekst

Plastični. Pritisnuti tasterEnter.

Kliknuti na alat i uneti tekst Stolica. Pritisnuti taster Enter…. Itd.

Koristedi odgovarajudi šablon sa numeričke liste otkucajte slededi tekst

1. Stav jedan

1.1. Tačka jedan

1.2. Tačka dva

2. Stav dva

2.1. Tačka jedan

2.2. Tačka dva

2.2.1. Pod-tačka jedan

3. Stav tri 3.1. Tačka jedan

3.1.1. Pod-tačka jedan

3.1.2. Pod-tačka dva

35


ZAGLAVLJE I PODNOŽJE

U zonu izmedju teksta i gornje odnosno donje ivice papira možete postaviti tekst, sliku ili neki drugi sadržaj, koji želite da vam se pojavi na svakoj stranici vašeg dokumenta. Prostor na vrhu stranice je Header – Zaglavlje, a na dnu strane je Footer – Podnožje.

Zaglavlje ilipodnožje podešavate tako što otvorite karticu Insert i pronadjete ove opcije

Kada dodate odgovarajudi sadržaj u zaglavlje dobijate traku sa dodatnim opcijama za dizajn:

Opcija Page Number vam daje mogudnost da umetnete broj strane u dokument. Pored toga imate prečicu za umetanje slika i datuma. Prečice Go to Header i Go to Footer za prelazak iz zaglavlja u podnožje i obrnuto. Nekada je potrebno da zaglavlje ili podnožje bude različito na prvoj u odnosu na ostale strane, ili različito na parnim i neparnim stranama, što možete takodje postaviti jednostavnim čekiranjem željene opcije:

VEŽBA: ZAGLAVLJE I PODNOŽJE

1. Otvoriti novi dokument i sačuvati ga pod imenom: „Novi Pazar“ na radnoj površini 2. Podesiti margine tako da gornja i donja margina budu 1cm, a leva i desna 1,5 cm 3. Strana neka bude uspravne orjentacije i formata A5 4. Zaglavlje i podnožje neka budu na 0,5 cm od ivica. 5. U zaglavlju napisati svoje ime i prezime sa desne strane i „Ekonomsko-

trgovinska škola“ sa leve strane, u podnožju umetnuti broj stranice na sredini 6. Otkucati dati tekst

Novi Pazar

Novi Pazar se nalazi se na 290 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.

Lociran je u zvezdastoj dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.

Kraj je bogat prirodnim resursima. To je prostrana planinska teritorija, na kojoj se optimalno smenjuju blagi i oštri usponi, rečni useci i doline, visoravni, veliki kompleksi četinarskih šuma, prostrane livade i pašnjaci, a prostor ima izuzetno bogatu floru i faunu, obilje čiste vode, termalnih i mineralnih izvora (Novopazarska i Rajčinovida banja i Slatinski kiseljak).

36


TABELE U WORDU

Tabela se sastoji od redova i kolona. Presek reda i kolone predstavlja deliju. Tabelu u Wordu možete napraviti na više načina. Iz menija Insert biramo opciju Table:

Kad kliknemo na malu strelicu ispod teksta Table otvara se padajudi meni: Možemo mišem predi preko kvadratida i tako odrediti broj kolona i redova koji želimo.

A ako odaberemo opciju Insert Table… dobijamo prozor u kome ispisujemo potreban broj kolona i redova, a zatim kliknemo na OK.

Delije u koloni mogu biti spojene ili razdvojene:

37


Da bi spojili delije u tabeli potrebno je da ih obeležimo, a zatim desnim klikom dobijemo meni iz koga biramo opciju Merge cells:

Da bi razdvojili deliju potrebno je da kliknemo u nju, pa iz menija koji dobijamo desnim klikom biramo opciju Split cells…:

Tabelu možemo i sami nacrtati ako izaberemo opciju Draw table.

Dobidemo olovku, pomodu koje crtamo tabelu kakvu želimo.Na raspolaganju su nam različite vrste, debljine i boje linija, kao i gumica ako smo nešto pogrešno nacrtali.

Pored ovih nalaze se još dve ikonice pomodu kojih podešavamo okvir (Borders) i boju delija (Shading)

38


VEŽBA: KREIRANJE TABELE U WORDU

Kreirati i formatirati tabele kao na slici

R E Z U L T A T I I S P I T A I Z M A T E M A T I K E

PREZIME IME SMER BODOVI OCENA

JU

N 2

015

NAZIV FIRME

NAZIV ROBE

r.br (sa oznakom dimenzije, kvaliteta i proizvođača)

NALOG ZA NABAVKU ROBE

Objekat....................................

RN............................................

jed.

mer

e

KOLIČINA

na poručeno

nabavljeno

skladištu

BROJ

Interni broj

PRIMEDBA

39

Microsoft

Office

Excel

Skripta sa vežbama

40

MICROSOFT OFFICE EXCEL

STAROVANJE EXCELA

Microsft Excel je deo Office paketa koji služi za izradu tabela i izračunavanje matematičih proračuna.

Excel možemo startovati na dva načina. Prvi način je da dva puta kliknemo na ikonicu Microsoft

Office Excel , a drugi način je preko dugmeta Start/ Programs/Microsoft Office/Microsoft Office Excel.

DELOVI PROZORA PROGRAMA

Osnovni elementi prozora ovog programa:

Najvedi deo – radni prozor na kome se vidi radna tabela Naslovna, linija zaglavlja u kojoj se nalazi naziv dokumanta i programa (Microsoft Excel-Book1) Ispod se nalazi linija menija - File, Insert, Page Layout, Formulas…. Linija sa alatkama Linija formula – u levom delu se nalazi adresa delije a u desnom ispisana je sadržina delije Skrol trake - po horizontali i vertikali Statusna linija – poslednja linija: ukazuje na broj strana u dokumentu, položaj kursora u dokumentu,

jezik dokumenta,...

NASLOVNA LINIJA

LINIJA MENIJA

POČETNO DUGME

LINIJA ALATA

LINIJA FORMULA

DELIJA

RADNA POVRŠINA

KLIZAČ

RADNI LISTOVI

STATUSNA LINIJA

41


RADNI LIST I DELIJA

Radni list i delija su osnovni elementi rada u Excelu. Svaki dokument sa kojim radimo u Excelu naziva se

sveska ili knjiga. Da bismo odvojili značajne celine u okviru jednog dokumenta koristimo radne listove koji

čine knjigu.Dakle, jedan radni list možemo koristiti za proračun ličnih dohodaka, jedan za cenovnik itd. Sam radni list sastavljen je od delija. Svaka delija može sadržati tekst ili brojeve i za svaku od njih možemo

definisati tip delija. Delije se u Excelu mogu povezivati tako da jedna od druge zavise i na taj način formirati

formule po kojima se računaju vrednosti.

Ubacivanje novog radnog lista

Ubacivanje novog radnog lista vrši preko padajudeg menija Insert-opcija Worksheet ili ako pritisnemo

desni taster miša na bilo koju od kartica postojedih radnih lista koji se nalaze iznad statusne linije. Otvara

se novi meni u koji odabiramo opciju Insert, a u novootvorenom prozoru dovoljno je da kliknemo na taster

OK.

Uklanjanje radnog lista

Uklanjanje radnog lista vršimo pritiskom desnog tastera miša na karticu radnog lista koji želimo da

obrišemo i u novootvorenom meniju biramo opciju Delete. Otvara se novi prozor u kome sa OK

potvrdjujemo brisanje.

Menjanje imena radnog lista

Ako želimo da promenimo ime radnog lista pritisnemo desni taster miša na karticu radnog lista čije ime

želimo da promenimo, a zatim u novootvorenom meniju kliknemo na Rename, nakon toga upišemo novo

ime radnog lista i pritisnemo taster Enter.

Premestanje i kopiranje radnog lista

Ako želimo da promenimo redosled radnih listaili da napravimo kopiju nekog

radnog lista onda kliknemo na desni taster miša na karticu radnog lista koji

želimo da premestimo ili da kopiramo, a zatim izaberemo opciju Move or

Copy. Otvara se slededi prozor:

Polje To book govori u koju knjigu želimo da premestimo radni papir.

Polje Before sheet govori pre kog radnog lista želimo da postavimo odabrani radni papir.

Opcija Move to end papir šalje na kraj sveske.

Ukoliko je označeno polje Create a copy bide napravljena kopija radnog lista.

Na kraju sa OK potvrdimo odabrane opcije.

42


Selektovanje radnih listova

Kada je potrebno obrisati više radnih listovaili na njima vršiti neke izmene potrebno ih je prvo označiti tj.

selektovati. To činimo pritiskanjem levog tastera miša na kartice radnih listova koja se nalaze iznad

statusne linije držedi taster CTRL za pojedinačno selektovanje ili taster SHIFT za selektovanje susednih

radnih listova. Nakon toga odaberemo opciju Delete.

VEŽBA: RAD SA RADNIM LISTOVIMA

1. PRVOM radnom listu promeniti ime u UNOS TEKSTA. Prilikom unosa teksta obratiti pažnju na poravnanje (tekst se poravnava po levoj ivici).

2. Počevši od delije A1 na dole uneti podatke iz kolone IME 3. Počevši od delije B1 na dole uneti podatke kolone MESTO 4. Počevši od delije C1 na dole uneti podatke iz kolone SKOLA

5. DRUGOM radnom listu promeniti ime u UNOS BROJEVA. Prilikom unosa brojeva obratiti pažnju

na poravnanje (brojevi se poravnavaju po desnoj ivici). 6. Počevši od delije A1 na dole uneti podatke iz kolone RAZRED. 7. Počevši od delije B1 na dole uneti podatke iz kolone USPEH (koristiti decimalni zarez sa

numeričkog dela tastature).

8. TREDEM radnom listu promeniti ime u UNOS DATUMA. Obratiti pažnju da se datumi

poravnavaju kao i brojevi uz desnu ivicu delije. Uneti datume iz tabele. Za unos datuma najbolje je koristiti ( / kosu crtu).

9. Kopirati podatke iz drugog radnog lista u prvi tako da se formira tabela ( selektovati podatke-desni klik-Copy-izabrati prvi radni list-selektovati deliju D1 – desni klik – Paste).

10. Premestiti podatke iz tredeg radnog lista u prvi radni list odmah iza tekstualnih podataka. (izabrati podatke u tredem radnom listu- zadati Cut – izabrati prvi radni list – izabrati kolonu D klikom na slovo kolone – desni klik – Insert Copied Cell

11. U prvom radnom radnom listu umetnuti kolonu ispred kolone A (desni klik na slovo kolone A, pa opcija Insert) u deliju A1 upisati R.B. , u deliju A2 upisati 1 – izabrati je – držati taster CTRL – postaviti strelicu miša u donji desni ugao izabrane delije(pretvara se u cri plus + ) i vudi na dole. (pored rednih brojeva na ovaj način se mogu uneti i meseci u godini, datumi i sve što ide redom...)

12. Sačuvati radnu knjigu u vaš folder kao UNOS PODATAKA.

43


RAD SA KOLONAMA I REDOVIMA

Često se događa da se na napravljenoj tabeli moraju dodati, izbaciti jedan red ili kolona. Ponekad je potrebno u tabelu i dodati ili iz nje izbaciti jednu ili više delija.

Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista vrši se tako što se prvo označe a zatim se zadaje komanda Delete iz menija Edit (Delete nema tri tačke pored). Posle izvršenja ove komande označeni radovi ili kolone se izbacuju sa radnog lista sa svim podacima, a ostali redovili ili kolone se pomeraju i dobijaju nove oznake. Umetanje redova i kolona u radni list vrši se tako što se označi onoliko redova ili kolona koliko želimo da dodamo i iz menija Insert izaberemo komandu Rows (Columns). Zadavanjem ove komande umede se onoliko redova ili kolona koliko je označeno. Novi redovi ili kolone se umedu označenih, a označeni se pomeraju nadole. Uklanjanje delija iz tabele vrši se prvo označavanjem delije sa nepotrebnim podacima iz nje a zatim komandom Delete… iz menija Edit. Aktiviranjem otvara se prozor za dijalog sa slededim opcijama:

Shift cells left - pomeranje ostalih delija u istom redu na levo

Shift calls up - pomeranje ostalih delija u istom redu na gore, tako da se prekriju mesta izbrisanih delija

Entire row – brišu se iz radnog lista celi redovi u kojima se nalaze označene delije Entire column – brišu se iz radnog lista cele kolone u kojima se nalaze označene delije

Umetanje delija u tabelu vrši se prvo označavanje onoliko delija koliko se dodaje u koloni ili redu a komandom Cells iz menijaInsert. Aktivacijom otvara se dijaloški prozor sa slededim opcijama:

Shift cells right - pomeranje ostalih delija u istom redu na desno

Shift calls down - pomeranje ostalih delija u istom redu na dole, tako da se prekriju mesta izbrisanih delija

Entire row - dodaju se celi redovi u kojima se nalaze označene delije Entire column - dodaju se cele kolone u kojima se nalaze označene delije Promena širine kolone (visina reda) u radnom listu može se menjati na dva načina: pomeranjem ivice ili zadavanjem odgovarajude komande iz menija.

Podešavanje širine kolone i reda

Širina kolone se najednostavnije podešava tako što uhvatimo levim tasterom miša između oznake za dve kolone (npr A i B) i vučemo mišem levo ili desno. Na taj način povedavamo/smanjujemo kolonu koja je sa leve strane (npr. kolonu A). Program nam pomaže tako što se iznad pokazivača miša prikazuje u žutom pravougaoniku reč Width (širina).

44


Što se tiče povedavanje visine reda, postupak je isti, s tim što se iznad miša pojavljuje reč Height (visina). Prvi broj predstavlja relativnu visinu odnosno koja veličina fonta može da se smesti u zadatoj visini.U zagradi nam je data visina u tačkama.

Za precizno podešavanje na raspolaganju su nam komande u kartici Home: Format→Column→Width i Format→Row→Heightkojima podešavamo veličine označenim kolonama ili redovima tako što otkucamo brojnu vrednost. Opcija AutoFit Row Height/AutoFit Column Width se koristi za podešavanje širine I visine kolona i redova prema najdužem podatku

VEŽBA: RAD SA KOLONAMA I REDOVIMA

U dokumentu Uspeh, podesiti širinu kolona i redova:

Kolonu A na 20, Kolone B, C, Dna 15, Kolonu E prema najdužem podatku Postaviti visinu 1. reda na 30. Umetnuti praznu kolonu ispred kolone E i iza kolone B. Umetnuti prazan red ispod 6. reda i iznad 2. reda Obristati umetnute prazne kolone i redove. Obrisati sadržaj kolona B i E, i redova od 2 do 6. Pomodu komande Undo vratiti obrisani sadržaj.

45


UPISIVANJE I KRETANJE PO DELIJAMA

Da bismo upisali podatak u određenu deliju potrebno je da levim tasterom miša kliknemo na nju.

Delija postaje uokvirena crnim pravougaonikom. Pritiskom na bilo koji taster sa tastature počinje

unos podataka u selektovanu deliju. Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili

strelicama pomeriti kursor na neku drugu deliju. Excel sam raspoznaje određene tipove podataka.

Ukoliko ukucate broj, Excel de ga odmah premestiti u desnu stranu delije. Ukoliko je tekst u

pitanju on ostaje da levoj strani delije. Ukoliko kursor postavimo na deliju koja ved sadrži neki

tekst i kada krenemo sa ukucavanjem, tada de tekst koji se nalazio u deliji biti obrisan i pojavide se

novi uneti tekst.

VEŽBA: UNOŠENJE PODATAKA U DELIJU

Unošenje broja u deliju

Mišem pritisnite deliju B3, da bi postala aktivna Upišite broj 1247 Pritisnite Enter

Unošenje teksta u deliju Mišem pritisnite deliju B2 da bi postala aktivna Upišite reč Sabiranje Pritisnite taster Enter

Unošenje reference delije u deliju Mišem pritisnite deliju B10, upišite =B3 i pritisnite Enter

Upisivanju reference delije uvek prethodi znak =

Excel se odaziva tako što u deliji B10 prikazuje tekudi sadržaj delije B3 tj. broj 1274

Uneti podatke sa slike, voditi računa u kojim delijama se upisuju određeni podaci

46


TIPOVI PODATAKA

Tipom podatka u Excel-u smatra se vrednosni oblik koji ima neka konstanta ili rezultat formule.

Prepoznavanje tipova podataka je bitno, jer od toga zavisi mogudnost operisanja (recimo, besmisleno je

sabirati tekst i broj)

Za podešavanje tipova podataka potrebno je u kartici Home odabrati strelicu u donjem desnom uglu odeljka Number.

U kartici Number ovog prozora se vrši odabir tipova podataka .

General – predstavlja uopšteni tip podatka Number – predstavlja numerički tip podatka gde

možemo podesiti broj decimala i separator hiljada Currency – podešavanje delije tako da kada upišete neki broj

iza njega automatski piše ime valute Accounting – tip podatka koji poravnava simbole valute i

decimale u jednu kolonu Date – tip podatka gde možemo izabrati format datuma Time - tip podatka gde možemo izabrati format vremena Percentage – tip podatka koji množi vrednost iz delije sa 100 i

prikazuje simbol procenta

Ostali tipovi podataka se takođe tiču nekih brojčanih podataka osim tipa Text gde se podešava tekstualni tip podataka

VEŽBA: UNOŠENJE RAZLIČITIH TIPOVA PODATAKA U TABELU

Kreirati tabelu i podesiti odgovarajude tipove podataka

47


FORMATIRANJE DELIJA

U kartici Alignment podešavamo poravnanje podataka u delijama U opciji Text alignment možemo odabrati Horizontal za horizontalno poravnanje i Vertical za poravnanje po vertikali

U opciji Text control postoje tri važne opcije:

1. Wrap text – služi da se tekst uokviri, odnosno da ne prelazi na drugu deliju ved da se svi podaci nalaze u okviru jedne delije

2. Shrink to fit – služi da se podaci unutar delije automatski smanje ili povedaju u odnosu na veličinu delije u kojoj se nalaze

3. Merge cells – služi za spajanje dve ili više delija u jednu

Ostale opcije u ovoj kartici služe za pravac teksta, odnosno da li de se podaci u deliju unositi sa leve na desno, ukoso, sa desna na levo itd.

Kartica Font služi za formatiranje tipa, veličine fonta, određivanje da li de tekst biti precrtan ili pretvoren u indekse

Kartica Border služi za crtanje okvira tabele. U ovoj kartici možemo odabrati tip linije, npr. Isprekidana ili tačkasta…, boju linije, da li de se okvir nalaziti samo u donjem ili gornjem delu delije ili oko cele delije

48


Kartica Fill služi za odabir boje pozadine delije i tip i boja šare pozadine.

Takođe možemo odabrati u opciji FilL Effects… efe

prelivanja boja i kombinaciju više boja za pozadinu d

Kartica Protection služi za zaštitu tabele od promena od strane drugih korisnika dokumenta, ali ova opcija nema efekta ukoliko se ne zaštiti cela radna sveska

VEŽBA: FORMATIRANJE DELIJA

Kreirati tabelu i formatirati je kao što je prikazana na slici

49


FORMULE

Formula Jednačina u kojoj se nad podacima unetim u radni list izvršavaju operacije kao što su sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje

VAŽNO!!!

1. Formule uvek počinju sa znakom = (jednako) 2. Uvek treba pritisnuti taster Enter da bi se potvrdila formula

Argument Ulazni podaci u proračunu na osnovu kojiih se dobija rezultat

Izračunata delija Delija koja sadrži proračun, ali prikazuje rezultat proračuna

Operatori Simboli kojima se zadaje vrsta operacije koju treba izvršiti nad argumentima formule. Excelova

četiri glavna aritmetička operatora su +, -, * i /

VEŽBA: UNOS FORMULA

Sabiranje dva broja pomodu Excelove formule

1. Kreirajte novi radni list koji se zove Formule 2. Upišite sledede podatke u delije B2, B3 i B4 i pritisnite

taster Enter 3. Kada ste na poziciji B5 upišite: =B3+B4 4. Pritisnite taster Enter

Oduzimanje dva broja pomodu Excelove formule

1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije D2, D3 i D4

2. U deliju D5 upišite: =D3-D4 3. Pritisnite taster Enter

Množenje dva broja pomodu Excelove formule

1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije F2, F3 i F4 i pritisnite taster Enter

2. U deliju F5 upišite: =F3*F4 3. Pritisnite taster Enter

50


Deljenje dva broja pomodu Excelove formule

1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije H2, H3 i H4 2. U deliju H5 upišite: =H3/H4 3. Pritisnite taster Enter

Sabiranje vertikalne liste brojeva

Sabiranje vertikalne liste brojeva

1. U delije od B8 do B12 upišite sledede brojeve: 1234, 4532, 5693, 3512, 239 2. U deliju A13 upišite reč: Ukupno 3. U deliju B13 upišite formulu =B8+B9+B10+B11+B12

Sabiranje horizontalne liste brojeva

1. U delije od B16 do F16 upišite sledede brojeve: 1234, 4532, 5693, 3512, 239 2. U deliju G15 upišite reč: Ukupno 3. U deliju G16 upišite formulu =B16+C16+D16+E16+F16

Sabiranje nesusednih delija

1. Upisati sledede brojeve: 1234 u deliju B20, 4532 u C22, 5693 u D21, 3512 u deliju E19, 239 u F20

2. U deliju G19 upišite reč: Ukupno 3. U deliju G20 upišite formulu: =B20+C22+D21+E19+F20

ARITMETIČKA PRAVILA

Excel omogudava da u istoj formuli kombinujemo operacije sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja. Kada izračunava vrednost takvih formula, Excel primenjuje slededa aritmetička pravila:

1. Redosled izvršavanja operacija: Deljenje Množenje Sabiranje Oduzimanje

2. Zagradama se zadaje redosled izračunavanja komponenata formule. Svaka početna zagrada mora

imati i odgovarajudu zatvorenu zagradu

51


GREŠKE U EXCELU

Ako formula ne može da izračuna rezultat, Excel u izračunatoj deliji prikazuje poruku o grešci, koja upuduje na vrstu greške do koje je došlo.

#### -delija sadrži broj ili rezultat proračuna koji je preširok da bi mogao da bude prikazan u deliji. Da bi se rezultat prikazao mora se povedati kolona

#VALUE! –formula sadrži tekst, a excel očekuje broj. Da bi se greška ispravila potrebno je izmeniti formulu ili vrednost u deliji

#DIV./0! – broj je deljen sa nulom ili referencom delije koja sadrži nulu, što je nemogude. Isto se dešava kada broj delimo sa praznom delijom.

#REF! –ova poruka se javlja kada formula sadrži referencu delije koja više ne postoji jer je izbrisana

POJAM APSOLUTNE I RELATIVNE ADRESE

U Excelu postoji dve vrste adresiranja: apsolutno i relativno adresiranje.

Relativno adresiranje

Excel, standardno, koristi relativno adresiranje. Relativno adresiranje može se objasniti na slededem

primeru:

• Stopa poreza je uneta u deliju C1. • Cena laserskog štampača je data u deliji B5.

• Iznos poreza je dat u deliji C5 koji se izračunava pomodu formule: =B5*C1

• Ukupna cena je data u deliji D5, i izračunava se formulom: = B5+C5

• Ukoliko želite da sada iskopirate formule u ostale prazne delije (C6, C7, D6 i D7) korišdenjem tehnike

selektovanja delija u kojima su unešene formule i kopiranjem delija, nedete dobiti željeni rezultat:

52


Kao što vidite, iznos poreza nije izračunat u delijama C6 i C7.

• Ako selektujete deliju C6, videdete da ona sadrži formulu ‘=B6*C2’ umesto ‘=B6*C1’. Obzirom da

delija C2 ne sadrži vrednost poreza na promet, rezultat je, naravno, pogrešan.

• RAZLOG: u formuli ‘=B5*C1’ je korišdeno relativno adresiranje, tako da je Excel prilikom kopiranja

formule automatski promenio formulu u ‘=B6*C2’ i u slededem redu u ‘B7*C3’.

Apsolutno adresiranje

Apsolutno adresirane delije pri kopiranju ne menjaju adrese delije iz kojih uzimamo podatke. Kada u formuli ili funkciji neku deliju želimo da apsolutno adresiramo ispred oznake reda ili kolone stavljamo znak $ (npr. $A$1).

• Da bi izbegli problem koji je opisan u prethodnom primeru, pravi postupak je slededi:

Stopa poreza je uneta u deliju C1. • Cena laserskog štampača je data u deliji B5.

• Iznos poreza je dat u deliji C5 koji se izračunava pomodu formule: =B5*$C$1 (apsolutno adresiranje

delije C1) • Ukupna cena je data u deliji D5, i izračunava se formulom: = B5+C5 (relativno adresiranje)

• Ukoliko želite da sada iskopirate formule u ostale prazne delije (C6, C7, D6 i D7) korišdenjem tehnike

selektovanja delija u kojima su unešene formule i kopiranjem delija kako je opisano ranije, dobidete

željeni rezultat:

53


Simbol‘$’ ispred oznake kolone i reda, označava apsolutno adresiranje.

Excel ima mogudnost da olakša unošenje apsolutnih adresa: unesite relativnu adresu (na primer: =B3) u deliju, a zatim pritisnite taster F4. Način adresiranja de biti promenjen i formula de izgledati: =$B$3.

VEŽBA: APSOLUTNO I RELATIVNO ADRESIRANJE

Vaša kompanija zapošljava četiri trgovačka putnika: Eliša, Sonja, Veljko i Dragana. Osim osnovne plate, svaki zarađuje 20% od iznosa robe koju proda. Svih četvoro pladaju porez na zaradu po stopi od 15%. Na osnovu podataka prikazanih na slici, unesite Excelove formule koje izračunavaju neto zaradu svakog zaposlenog.

Vežba: Konverzija strane valute

Vaša kompanija prodaje grupu od pet proizvoda čije su cene 100, 150, 200, 250 i 300 evra, u SAD i Japanu. Kurs evra u odnosu na dolar je 1,21, dok je kurs evra u odnosu na jen 138,06. Napravite tabelu konverzije vrednosti valuta koja prikazuje cene proizvoda u evrima, dolarima i jenima

54


UNOS FUNKCIJA

Funkcija je unaprijed definirana formula koja radi s vrednošdu ili vrednostima i

vrada kao rezultat vrednost ili vrednosti. Mnoge Excel-ove funkcije su skradene

verzije često upotrebljavanih formula.Excel sadrži puno gotovih formula -

funkcija, koje još brže i jednostavnije izračunavaju zadate izraze.Najčešda

računska operacija je sabiranje. Možemo joj pristupiti klikom na opciju AutoSum

iz grupe naredbi Editing s kartice Home.

Ukoliko kliknemo na strelicu na desnoj strani opcije, otvoridemo padajudi izbornik:

1. Sabiranje (SUM) - sabira raspon delija(npr. =SUM(D4:G4) sabira područje delija od D4 do G4)

Postupak bi napravili ovako. Klikom na deliju D8 biramo gde želimo rezultat funkcije. Potom kliknemo

naopciju AutoSum. Excel isprekidanom crtom nudi raspon delija za izračunavanje sume. Ako nam raspon

ne odgovara, držedi levi taster miša pritisnutim, označimo raspon delija. Na kraju klikom nataster Enter

potvrdimo unos.

2. Prosek (AVERAGE) - daje prosečnu vrednost raspona delija (npr. =AVERAGE(D4:G4)) 3. Prebrojavanje (COUNT) - prebrojava koliko delija unutar odabranog raspona sadrži brojčane podatke.

Slične ovoj funkciji su:

funkcije COUNTA koja prebrojava koliko delija unutar odabranog raspona nije prazno funkcija COUNTBLANK koja prebrojava koliko je delija unutar odabranog raspona prazno.

4. Maks (MAX) - daje maksimalnu vrednost raspona delija npr. =MAX(D4:G4) 5. Min (MIN) - daje minimalnu vrednost raspona delija npr. =MIN(D4:G4)

6. Više funkcija (More Functions) - ukoliko nam trebaju i neke dodatne funkcije, klikom na ovu naredbu

otvaramo novi dijaloški okvir u kome možemo odabrati druge funkcije koje nisu prikazane u opciji

AutoSum

55


VEŽBA: FUNKCIJE

Izračunati vrednosti u tabeli

Kreirati tabelu kao na slici Osenčena polja izračunati, prodajnu cenu i ukupnu vrednost pomodu formula, a ostala polja pomodu funkcija SUM, AVERAGE, COUNT, MIN i MAX

56


USLOVNA FUNKCIJA IF

Funkcija IF ispituje da li je uslov naveden u polju Logical test ispunjen – ako jeste, excel de uraditi ono što je navedeno u polju Value_if_true; ako nije, uradide ono što je navedeno u Value_if_false. Formula se najčešde unosi u deliju direktnim kucanjem, u obliku:

Sintaksa

IF(logički_test, *vrednost_ako_je_tačno+, *vrednost_ako_je_netačno+)

U ovom primeru ispitujemo da li učenik ima više izostanaka od 8, ako ima u deliji de se pojaviti „Ukor razrednog starešine“, ukoliko je broj manji od 8 pisade: „Nema ukor“

USLOVNE FUNKCIJE SUMIF I COUNTIF

Funkcija Sumif

Funkcija SUMIF se koristi za sabiranje vrednosti u opsegu delija koje zadovoljavaju neki uslov koji smo

naveli. Na primer, recimo da u koloni koja sadrži brojeve želimo da saberemo samo vrednosti vede od

5. Možemo koristiti slededu formulu: =SUMIF(B2:B25,">5")

U ovom primeru kriterijum je primenjen na iste vrednosti koje se sabiraju. Ako želite, kriterijum možete primeniti na jedan opseg i sabrati odgovarajude vrednosti u drugom opsegu. Na primer, formula =SUMIF(B2:B5, "Jovan", C2:C5) sabira samo vrednosti u opsegu C2:C5 pri čemu su odgovarajude delije u opsegu B2:B5 jednake vrednosti „Jovan“.

Sintaksa

SUMIF(opseg, kriterijumi, [ukupni_opseg])

57


Funkcija Countif

Funkcija COUNTIF je jedna od statističkih funkcija za prebrojavanje delija koje ispunjavaju neki uslov; na primer, da bismo prebrojali koliko puta se određeni grad pojavljuje na spisku klijenata.

Sintaksa COUNTIF(opseg, kriterijumi)

Na primer: =COUNTIF(A2:A5;"jabuke")

VEŽBA: SUMIF I COUNTIF

Primena uslovne funkcije IF

Kreirati tabelu, formatirati je i uneti podatke kao na slici

O Popuniti prazne delije od D5 do D14 tako što dete dobiti rezultate pomodu funkcije IF O Formulu demo kreirati na slededi način:

Ako radnik ima više od 12 bodova napisati VSS – visoka stručna sprema, u suprotnom treba napisati SSS – srednja stručna sprema

=IF(F5>12;“VSS”;”SSS”), =IF(F6>12;“VSS”;”SSS”)…

O Popuniti prazne delije od G5 do G14 tako što dete Vrednost boda pomnožiti sa Brojem bodova za svakog radnika

58


Primena funkcija za uslovno sabiranje i oduzimanje SUMIF i COUNTIF

O Kreirati tabelu, formatirati je i uneti podatke kao na slici

O U delije I2, I4, I6, I8, I10, I12 i I14 postaviti formule u zavisnosti od toga šta se traži u prethodnoj deliji

Broj radnika iz Novog Pazara: Prebrojati radnike ako su iz Novog Pazara =COUNTIF(E5:E14;"NP")

Broj radnika koji imaju platu vedu od 10000: Prebrojati radnike ako imaju platu vedu od 10000

=COUNTIF(G5:G14;">10000")

Zbir plata za radnike iz Novog Pazara: Sabrati plate radnika ako su radnici iz Novog Pazara

=SUMIF(E5:E14;"NP";G5:G14)

Prosečna plata: Izračunati prosečnu vrednost svih plata =AVERAGE(G5:G14)

Minimalna plata: Nadi minimalnu vrednost svih plata

=MIN(G5:G14)

Ukupni broj bodova svih radnika iz Beograda: Sabrati sve bodove ako su radnici iz Beograda

=SUMIF(E5:E14;"BG";F5:F14)

Zbir plata vedih od 10000: Sabrati sve plate ako su vede od 10000 =SUMIF(G5:G14;">10000")

59


FINANSIJSKE FUNKCIJE

Funkcija PMT

PMT, jedna od finansijskih funkcija, izračunava ratu kredita na osnovu nepromenljivih otplata i nepromenljivih kamatnih stopa.

Sintaksa PMT(rate, nper, pv, [fv], [tipe])

Sintaksa funkcije PMT ima sledede argumente:

O Rate Kamatna stopa kredita.

O Nper Ukupan broj rata kredita.

O Pv Sadašnja vrednost ili ukupan iznos trenutne vrednosti niza bududih rata, poznata i pod nazivom principal.

O Fv Bududa vrednost ili gotovinski saldo koji želite da postignete kada otplatite poslednju ratu.

Ako je argument bud_vr izostavljen, pretpostavlja se da je on 0 (nula), to jest bududa vrednost

kredita je 0.

O Otkucajte Opcionalno. Broj 0 (nula) ili 1 i pokazuje kada dospevaju rate.

VEŽBA: FUNKCIJA PMT

Želite da za vašu privatnu firmu kupite, na kredit od banke, nove mašine u vrednosti od 10000 eura.

Kredit treba da vratite za godinu dana, sa godišnjom kamatnom stopom od 10%, pladajudi jednake

mesečne rate na kraju meseca. Pomodu finansijske funkcije PMT izračunati mesečnu ratu za uzeti kredit.

NAPOMENA: U ovom zadatku godišnja kamatna stopa se deli na broj meseci u godini tj.12 da bi se dobila mesečna kamatna stopa

60


Funkcija RATE

Daje kamatnu stopu za određeni period anuiteta. RATE se izračunava iteracijom i može imati nula ili

više rešenja. Ako uzastopni rezultati funkcije RATE ne konvergiraju ka 0,0000001 posle 20 iteracija,

funkcija RATE daje grešku #NUM!.

Sintaksa RATE(nper, pmt, pv, [fv], [type], [guess])

Sintaksa funkcije RATE ima sledede argumente:

O Nper Ukupan broj perioda otplate tokom godine. O Pmt Rata pladena za svaki period i ne može se menjati za anuitet. Uobičajeno je da rata uključuje

glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Ako je argument rata izostavljen, morate da

upišete argument fv. O Pv Sadašnja vrednost – ukupan iznos trenutne vrednosti niza bududih rata.

O Fv Bududa vrednost ili gotovinski ekvivalent koji želite da ostvarite nakon otplate poslednje rate.

Ako je argument fv izostavljen, pretpostavlja se da je 0 (na primer, bududa vrednost kredita je 0).

Ako se argument fv izostavi, morate da navedete argument pmt. O Type Broj 0 ili 1 i pokazuje kada dospevaju pladanja.

VEŽBA: FUNKCIJA RATE

Želite da uzmete kredit za stan koji košta 93500 Eura. Banka ovaj kredit daje sa godišnjom kamatnom

stopom od 4,3% i pri tome bi mesečna rata za ovaj kredit iznosila 960 Eura. Odredi koliko meseci biste

trabali da vradate kredit koji banka daje pod ovim uslovima.

NAPOMENA: Vrednost PMT treba uzeti sa predznakom minus

61


Funkcija PV

PV, jedna od finansijskih funkcija izračunava sadašnju vrednost kredita ili investicije na osnovu

nepromenljive kamatne stope. Daje trenutnu vrednost (iznos kredita) koju možete da sebi priuštite

na osnovu zadate mesečne uplate.

Sintaksa PV(rate, nper, pmt, [fv], [type])

Sintaksa funkcije PV ima sledede argumente: O Rate Kamatna stopa za određeni period. Na primer, ako uzmete kredit za automobil sa godišnjom

kamatnom stopom od 10 procenata i vršite mesečne otplate, vaša mesečna kamatna stopa iznosi 10%/12 ili 0,83%. U formulu kao kamatu treba da unesete 10%/12, 0,83% ili 0,0083.

O Nper Ukupan broj rata u anuitetu. Na primer, ako ste uzeli četvorogodišnji kredit za automobil i

vršite mesečne otplate, vaš dug ima 4*12 (ili 48) perioda. Za nper u formulu treba da unesete 48. O Pmt Rata pladena za svaki period i ne može se menjati za anuitet. Uobičajeno je da rata uključuje

glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Na primer, mesečna otplata na četvorogodišnji

kredit za automobil od 10.000 din. uz kamatu od 12 procenata iznosi 263,33 din. U formulu kao ratu treba da unesete -263,33. Ako je argument rata izostavljen, morate da upišete argument fv.

O Fv Bududa vrednost ili gotovinski ekvivalent koji želite da ostvarite pošto otplatite poslednju ratu.

Ako je argument fv izostavljen, pretpostavlja se da je 0 (bududa vrednost kredita, na primer je 0). Na

primer, ako želite da uštedite 50.000 din. da biste otpladivali neki poseban projekat slededih 18

godina, onda je 50.000 din. bududa vrednost. Zatim možete da napravite klasičnu procenu kamatne

stope i da utvrdite koliko dete uštedeti svakog meseca. Ako je argument fv izostavljen, morate da uključite argument rate.

O Type Broj 0 ili 1 i pokazuje kada dospevaju pladanja.

VEŽBA: FUNKCIJA PV

Želite da kupite nov automobil. Poznato vam je da za ovu kupovinu od banke možete dobiti kredit sa

rokom otplate oda 36 meseci, uz kamatnu stopu od 9% godišnje. Za mesečnu ratu kredita možete da

izdvojite najviše 300 Eura. Odrediti koliko košta najskuplji automobil koji možete da kupite, to jest

koliki iznos kredita možete da dobijete od banke.

62


Funkcija FV

FV, jedna od finansijskih funkcija, izračunava bududu vrednost investicije na osnovu nepromenljive

kamatne stope. Funkciju FV možete da koristite sa periodičnim, nepromenljivim pladanjima ili sa zbirnim

pladanjem u jednoj rati.

Sintaksa

FV(rate,nper,pmt,[pv],[type])

Sintaksa funkcije FV ima sledede argumente:

O Rate Kamatna stopa za određeni period. O Nper Ukupan broj perioda otplate tokom godine. O Pmt Rata pladena za svaki period koja se ne može menjati tokom godišnjeg perioda. Uobičajeno je da

parametar rate uključuje glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Ako je argument rate izostavljen, morate da uključite argument pv.

O Pv Sadašnja vrednost odnosno ukupan iznos trenutne vrednosti svih bududih isplata. Ako se parametar

pv izostavi, pretpostavlja se da je njegova vrednost 0 (nula) i morate uključiti argument rata. O Type Broj 0 ili 1 koji ukazuje na to kada dospevaju isplate. Ako se parametar tip izostavi, pretpostavlja

se da je njegova vrednost 0.

VEŽBA: FUNKCIJA FV

Četvrti ste razred srednje škole i pripremate se za matursku ekskurziju u Španiju. Imate ušteđevinu na

svom računu u banci, jer ste od prvog razreda srednje škole pune 3 godine svaki mesec upladivali po

10 Eura u banku na štednju. Na tu štednju banka vam je davala kamatu od 5,6% godišnje. Odrediti

iznos ušteđevine koju imate posle 3 pune godine štednje!

NAPOMENA: period štednje se množi sa 12 zato što je dat period štednje na gosišnjem nivou a potrebno je izračunati na mesečnom nivou

63


GRAFIKONI U EXCELU

1. Na radnom listu rasporedite podatke koje želite da ubacite u grafikon.Podaci mogu biti

raspoređeni u redovima ili kolonama – Excel automatski utvrđuje najbolji način za ubacivanje

podataka u grafikon. Neki tipovi grafikona (na primer kružni i grafikoni sa mehuridima)

zahtevaju određeni raspored grafikona.

2. Izaberite delije koje sadrže podatke koje želite da koristite za grafikon.

3. Na kartici Umetanje, u grupi Grafikoni uradite nešto od slededeg.

Kliknite na tip grafikona, a zatim kliknite na podtip grafikona koji želite da koristite.

Da biste videli sve dostupne tipove grafikona, kliknite na da biste pokrenuli dijalog Insert

chart i kliknite na strelice da biste pregledali tipove grafikona.

4. Grafikon se podrazumevano postavlja na radni list kao ugrađeni grafikon

Promena rasporeda ili stila grafikona

Nakon kreiranja grafikona možete odmah promeniti njegov izgled. Umesto ručnog dodavanja ili promene

elemenata grafikona ili oblikovanja grafikona, možete brzo primeniti unapred definisani raspored i stil

grafikona na svoj grafikon. Excel pruža različite korisne unapred definisane rasporede i stilove (ili brze

rasporede i brze stilove), ali po potrebi možete i da podesite raspored ili stil tako što dete ručno promeniti

raspored i oblik pojedinačnih elemenata grafikona.

Primena unapred definisanog rasporeda grafikona

1. Kliknite na bilo koje mesto u grafikonu koji želite da oblikujete koristedi unapred definisani raspored grafikona.

Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout iFormat.

2. Na kartici Design, u grupi Chart Layouts izaberite raspored grafikona koji želite da koristite.

64


Primena unapred definisanog stila grafikona

1. Kliknite na bilo koje mesto u grafikonu koji želite da oblikujete koristedi unapred definisani stil grafikona.

Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout iFormat.

2. Na kartici Design, u grupi Chart Styles izaberite stil grafikona koji želite da koristite.

Dodavanje naslova grafikona

1. Kliknite bilo gde u grafikon u koji želite da dodate naslov. Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout i Format

2. Na kartici Layout, u grupi Labels kliknite na dugme Chart Title.

3. Izaberite stavku Centered Overlay Title ili Above chart 4. U okviru za tekst Chart title koji se pojavljuje u grafikonu, otkucajte željeni tekst.

Prikazivanje ili skrivanje legende

Kada kreirate grafikon, pojavljuje se legenda, ali možete sakriti legendu ili promeniti njenu lokaciju nakon kreiranja grafikona.

1. Kliknite na grafikon u kojem želite da prikažete ili sakrijete legendu.

Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se

pojaviti kartice Design, Layout i Format 2. Na kartici Layout, u grupi Labels kliknite na dugme Legend. 3. Uradite nešto od slededeg:

Da biste sakrili legendu, izaberite stavku None.

Da biste prikazali legendu, kliknite na željenu opciju

za prikaz.

65


VEŽBA: IZRADA GRAFIKONA

Kreirati dijagram tipa Pie koji prikazuje nedeljni promet u procentima. Koristiti podatke iz sledeće

tabele gde treba izračunati nedeljni promet za svaki dan:

U naslovu treba da bude “Promet u procentima” Dijagram sadrži legendu sa nazivima dana u nedelji Prikazati na dijagramu procente dnevnog prometa Dijagram bi na kraju trebalo da izgleda ovako:

66

MICROSOFT

OFFICE

POWER

POINT

Skripta sa vežbama

67

MICROSOFT OFFICE POWER POINT

PREZENTACIJE

Svako javno izlaganje, bilo u cilju edukacije ili neke promocije slikovitije je i efektnije ako je pradeno

odgovarajudom multimedijalnom prezentacijom. Primena prezentacije posebno je uspešna u

obrazovanju. Učenicima je lakše usvajanje materije koja je pradena ilustracijama i animacijama od

suvoparnog predavanja pradenog škripom krede po lošim tablama na kojima se ništa ne vidi.

Veliku pomod pri izradi prezentacije predstavljaju programi za kreiranje i prikazivanje prezentacija.

Jedan od najčešde korišdenih programa za izradu prezentacija je program iz Microsoft Office paketa,

PowerPoint.

Sama računarska prezentacija je niz slajdova (stranica prezentacije).

Svaka stranica (slajd) se kreira od jednog ili više objekata koji mogu biti u vidu teksta, grafike, zvuka (efekti, muzika), video klipova.

PRAVILA IZRADE PREZENTACIJE

Početak

Prvi slajd treba da sadrži naslov teme o kojoj de se govoriti, ime i prezime autora i naziv institucije čiji je deo. Kontakt podaci autora najčešde se stavljaju na poslednji slajd.

Na drugom slajdu uobičajeno je prikazati sadržaj prezentacije.

Naredni slajdovi bi trebalo da prate stavke iz sadržaja.

Bitno je da uspostavite logički tok prezentacije. Ne dozvolite da se prezentacija pretvori u slajdove sa listama, tekstom i tabelama. Pretvorite je u priču. Uspostavite tok i radnju. Napravite uvod, razradu i zaključak. Publici je potrebno da kažete o čemu dete pričati, zatim da ispričate i, na kraju, da im kažete o čemu ste pričali.

Tekst

Previše teksta znači gubitak pažnje publike. Pored toga što de slajd delovati neuredno, publika de pažnju usmeriti na čitanje teksta umesto na slušanje.

Tekst ne bi trebalo da sadrži cele rečenice, ved samo teze koje de vas podsetiti o čemu treba da

pričate. Koristite ključne reči i fraze, a ne cele opise.

Preporučuje se postavljanje najviše 4-5 tačaka na jedan slajd; nikako ne treba pisati cele rečenice i pasuse. Ako je reč o definicijama neophodnim za pradenje teme, poželjno je, u vidu citata, izdvojiti najbitnije delove.

Font

Ukoliko je font sitan, publika nede modi da pročita tekst i naprezade oči. Minimalna veličina fonta koja se preporučuje je 18 pt, a optimalno je 24 pt.

Obratite pažnju kolika je prostorija u kojoj prezentujete. Vodite računa da i publici iz poslednjeg

reda tekst mora biti čitljiv i jasno vidljiv.

68


Za naslov slajda obično se koristi font veličine 40–44 pt. Kada kucate podtezu, smanjite veličinu fonta u odnosu na tezu. Za tekst na slajdu najpraktičnije je koristiti neki standardni font kao npr. Arial, Times New Roman…

Ukoliko koristite nestandardne fontove, pripremite se da postoji mogudnost da oni nisu instalirani na računaru sa kog dete puštati prezentaciju.

Koristite jednu vrstu fonta, pisanje različitim fontovima deluje neozbiljno i neprofesionalno. Ne koristite ukrasne fontove za tekst slajda. Bold koristite kada želite da istaknete važne informacije. Izbegavajte upotrebu svih velikih slova (Caps Lock), jer su teško čitljiva, a publika de stedi utisak da

vičete na njih. Izbegavajte upotrebu Italica, slabo je čitljiv.

Boja

Boja teksta mora biti u kontrastu sa pozadinom. Drugačiju boju teksta možete koristiti kada nešto naglašavate. Previše različitih boja u tekstu ometa i umara publiku. Kreativnost se ne iskazuje bojama fonta.

Grafikoni

Ukoliko postoji mogudnost, podatke iz tabele treba prikazati uz pomod grafikona – lakše se prati, razumljivije je i preglednije.

Grafikoni moraju imati naslov i legendu. Grafikon mora biti dovoljno velik da se sav njegov sadržaj može

pročitati.

Slike

Slike su efektan način vizuelizacije informacija, i ljudi ih duže pamte, jer: „Slika govori više od hiljadu reči”. Međutim, morate postaviti pitanje: Kojih hiljadu reči? Slika mora da bude u skladu sa temom i porukom prezentacije.

Organizovati slajd znači efikasno rasporediti slike i tekst na slajdu. Deo teksta koji je postavljen preko slike obično je nejasan i teško čitljiv. Mala slika postavljena u ugao slajda gubi smisao. Nije preporučljivo koristiti slike niske rezolucije, jer gube na kvalitetu kad se uvedaju. Postavljanje slika radi dekoracije nije preporučljivo – odvrada pažnju i zbunjuje publiku.

Dizajn slajdova

Koristite jednostavne, atraktivne pozadine. Sa interneta možete downloadovati mnoštvo besplatnih PPT šablona.

Koristite istu pozadinu na svim slajdovima prezentacije. Ne koristite previše šarene pozadine. Nemojte koristiti pozadine na kojima de tekst biti slabo vidljiv.

69


Animacije

Koristite jednu vrstu prelaza između slajdova (slide transition). Ukoliko se koristi više prelaza i slajdovi „izledu” sa različitih strana, prezentacija može delovati neozbiljno i zamarajude.

Pažljivo odaberite animacije, jer određene animacije mogu da odvlače pažnju i da zamaraju. Vodite računa o brzini animacije. Procenite kada je potrebno da animacija ide automatski, a kada na klik miša. Izbegavajte zvučne efekte – samo nerviraju publiku i odvradaju pažnju od prezentacije. Ne preterujte sa animacijama.

Kraj

Na kraju prezentacije izvedite zaključak – ponovite ukratko o čemu ste pričali, istaknite glavne ideje i poentu.

Na poslednjem slajdu možete se zahvaliti na pažnji i upitati publiku da li ima neka pitanja. Ne zaboravite da ostavite svoje kontakt informacije, obično e-mail. Nemojte preterivati sa brojem slajdova. Generalno pravilo je – 1 slajd po minutu. Snimite prezentaciju u različitim verzijama PowerPointa, i ponesite je na više različitih memorija. Na dan prezentovanja dođite ranije, namestite svu potrebnu tehniku i isprobajte prezentaciju.

Ne smete zaboraviti da ste Vi prezenter i da Vaša poruka treba da bude fokus, a ne Vaši slajdovi ili efekti na njima. Nikakva količina efekata ili objekata na slajdu nede prevazidi slabu prezentaciju. To samo loše prezentacije čini još lošijim.

POKRETANJE POWER POINTA

PowerPoint je jedan od programa iz paketa Microsoft Office koji se najčešde koristi. On je sastavni deo

programskog paketa Office. Aktiviranje POWER POINTA postiže se klikom na Start/Programs/Microsoft

Office/PowerPoint

70


ELEMENTI RADNOG OKRUŽENJA U POWER POINTU

1. Tasteri za manipulaciju prozorom: minimiziranje, maksimiziranje, zatvaranje prozora 2. Naslovna traka – ime dokumenta, nastavak (.pptx) i ime programa 3. Kartice (tabs)

O Datoteka (File) O Animacije (Animations)

O Početak (Home) O Pokretanje prezentacije (Slide Show) O Umetni (Insert) O Prikaz (Review) O Dizajn (Design) O Pregled (View) O Prelazi (Transitions)

4. Traka s alatima (Toolbar)

O neke skrivene naredbe pored sebe imaju strelicu koje služi za otvaranje dodatnih opcija O zasivljene naredbe ne mogu se trenutno izvršiti

O naredbe s tri tačke prikazuju dalje naredbe

O kartice i alatne trake zajedno se nazivaju vrpca (ribbon)

5. Polja za unos sadržaja – ovde upisujemo tekst, unosimo objekat 6. Tačka umetanja, mesto gde treperi kursor 7. Prikaz minijatura 8. Polje za beleške 9. Trake za horizontalnu i vertikalnu navigaciju (klizači)

10. Statusna traka – prikazuje podatke o trenutnom položaju tačke umetanja na radnoj površini i

stanje nekih posebnih funkcija Microsoft PowerPointa-a 11. Horizontalno i vertikalno poravnanje

71


IZRADA PREZENTACIJE

Kada se pokrene PowerPoint, on se otvara u prikaz koji se naziva normalni prikaz u kojem možemo da kreiramo slajdove i da radimo sa njima.

Dodavanje, preraspoređivanje i brisanje slajdova

Dodavanje slajdova vrši se u kartici Home, u odeljku Slide.

Slajd koji je automatski ponuđen u prezentaciji ima dva čuvara mesta, jedan oblikovan za naslov i drugi

oblikovan za podnaslov. Raspored čuvara mesta na slajdu naziva se raspored. Office PowerPoint takođe

obezbeđuje druge tipove čuvara mesta, na primer za slike i SmartArt grafike.

Kada dodate slajd u prezentaciju, možete da uradite sledede da biste istovremeno odabrali raspored za novi slajd:

1. Na odeljku Slides na levoj strani ekrana, kliknite ispod slajda koji je ved prikazan. 2. Na kartici Home, u grupi Slide kliknite na strelicu pored dugmeta New slide.

Pojavide se galerija u kojoj su prikazane sličice različitih rasporeda na slajdovima koji su dostupni.

1. Ime identifikuje sadržaj za koji je dizajniran svaki raspored.

2. Čuvari mesta koji prikazuju ikone u boji mogu da sadrže

tekst, ali možete i da kliknete na ikone da biste

automatski umetali objekte, uključujudi SmartArt

grafike i clip art. 3. Izaberite raspored koji želite za novi slajd.

Novi slajd sada se pojavljuje na kartici Slide na kojoj je

markiran kao trenutni slajd i u oknu Slide. Ponovite ovu

proceduru za svaki novi slajd koji želite da dodate.

72


Utvrđivanje potrebnog broja slajdova

Da biste izračunali koliko vam je slajdova potrebno, napravite

prikaz strukture materijala koji planirate da pokrijete, a zatim

podelite taj materijal na pojedinačne slajdove. Verovatno de

vam biti potrebni makar slededi slajdovi:

Naslovni slajd

Uvodni slajd koji navodi glavne tačke ili oblasti u prezentaciji

Po jedan slajd za svaku tačku ili oblast koja je navedena na uvodnom slajdu

Slajd sa rezimeom koji ponavlja listu glavnih tačaka ili oblasti

u prezentaciji

Koristedi ovu osnovnu strukturu, ako želite da predstavite tri

glavne tačke ili oblasti, možete planirati da imate najmanje šest slajdova: naslovni slajd, uvodni slajd, po jedan slajd za svaku od tri glavne tačke ili oblasti i slajd sa rezimeom.

Primena novog rasporeda na slajd

Da biste promenili raspored na postojedem slajdu, izvršite slededu radnju:

1. Na kartici Slides izaberite slajd na koji želite da primenite novi raspored.

2. Na kartici Home, u grupi Slides izaberite stavku Layout, a zatim izaberite novi raspored koji želite da primenite.

Kopiranje slajda

Ako želite da kreirate dva slajda koji imaju sličan sadržaj i raspored, možete da uštedite vreme tako što

dete kreirati jedan slajd koji ima oblikovanje i sadržaj koje de oba slajda deliti, a zatim da napravite kopiju

tog slajda pre nego što svakom od njih dodate konačne, posebne detalje.

1. Na kartici Slides kliknite desnim tasterom miša na slajd koji želite da kopirate, a zatim u priručni meni izaberite stavku Copy .

2. Na kartici Slides kliknite desnim tasterom miša na mesto na koje želite da dodate novu kopiju

slajda, a zatim u priručnom meniju izaberite stavku Paste.

Takođe možete da umetnete kopiju slajda iz jedne prezentacije u drugu prezentaciju.

Preraspoređivanje slajdova

Na kartici Slides izaberite slajd koji želite da premestite, a zatim ga prevucite na željenu

lokaciju. Da biste izabrali više slajdova, kliknite na slajd koji želite da premestite, a zatim pritisnite i

držite taster CTRL dok birate druge slajdove koje želite da premestite.

73


Brisanje slajda

Na kartici Slides kliknite desnim tasterom miša na slajd koji želite da izbrišete, a zatim u priručnom meniju izaberite stavku Delete Slide.

DODAVANJE I OBLIKOVANJE TEKSTA

Najčešdi sadržaj slajdova u PowerPoint prezentaciji jeste tekst – u naslovima, zaglavljima i listama sa znacima za nabrajanje.

Da biste dodali tekst neki slajd, kliknite na čuvar mesta u koji želite da dodate tekst, a zatim otkucajte ili nalepite tekst koji želite da dodate.

Dodavanje okvira za tekst (Text Box)

Na kartici Insert, u grupi Text izaberite stavku Text Box. Kliknite na slajd, a zatim prevucite pokazivač da biste nacrtali okvir za tekst.

Oblikovanje listi sa znacima za nabrajanje

Neki čuvari mesta automatski oblikuju tekst kao listu sa znacima za nabrajanje, dok sa drugima to nije slučaj. Na kartici Home u grupi Paragraph izvršite neku od slededih radnji:

Da biste sa liste sa znacima za nabrajanje prešli na tekst bez znakova za nabrajanje i obrnuto,

izaberite tekst, a zatim kliknite na dugme Bullets .

Da biste promenili stil znakova za nabrajanje na listi, kliknite na strelicu pored dugmeta Numbered

, a zatim izaberite željeni stil znakova za nabrajanje.

Promena izgleda teksta

Postoje mnogi načini na koje možete da promenite izgled teksta na slajdu, od osnovne dugmadi na

kartici Home za oblikovanje fonta, stila, veličine, boje i osobina pasusa do naprednijih opcija kao što su

animacija ili konverzija u SmartArt grafike.Prilikom selektovanja određenog okvira za tekst, pojavljuje se

nova kartica Format koja služi za napredno oblikovanje objekata. Među tim opcijama, nalazi se i opcija

Text Effects koja služi za dodavanje različitih efekata tekstu.

Dodavanje teksta u oblik

Oblici poput kvadrata, krugova, oblačida i podebljanih strelica mogu da sadrže tekst. Kada tekst upisujete u oblik, on se prilaže obliku i premešta se i rotira sa njim.

Izaberite oblik, a zatim klikom na desni taster miša odaberite opciju Edit Text da biste dodali tekst koji postaje deo oblika

74


VEŽBA: RAD SA TEKSTOM U PREZENTACIJI

Otvoriti PowerPointi kreirati prezentaciju sa slededim slajdovima

PRELAZ IZMEĐU SLAJDOVA (TRANSITION)

Efekti zamene slajda nalik su animacijama i dešavaju se kada sa

jednog slajda prelazite na slededi. Office PowerPoint obezbeđuje

mnoge tipove efekata zamene slajda, uključujudi standardna

postepena iščezavanja, rastvaranja, isecanja i brisanja, kao i

neobičnije efekte zamene slajda kao što su zupčanici i efekat

šahovske table.

Na kartici Transition u grupi Transitionto this slide izaberite efekat zamene slajda koji želite.

U grupi Timing možete da odaberete druge opcije za kontrolu brzine efekta zamene slajda (Duration), da dodate zvuk (Sound) i da primenite efekat zamene na sve slajdove u prezentaciji (Apply to all).

Takođe, možete podesiti da se prelazak na drugi slajd odvija tako što čekirate opciju On mouse click, u

suprotnom slajdovi de se smenjivati automatski.

75


ANIMACIJA OBJEKATA SLAJDA (ANIMATION)

Animacija je odličan način za fokusiranje na važne tačke, kontrolisanje toka informacija i povedanje

interesovanja gledalaca za prezentaciju. Efekte animacije možete da primenite na tekst ili objekte

na pojedinačnim slajdovima, na tekst i objekte na master slajda.

U programu PowerPoint postoje četiri različite vrste efekata animacije:

Ulazni efekti (Entrance).Na primer, možete da učinite da objekat postepeno ulazi u fokus, uleti na slajd sa ivice ili uskoči u prikaz (animacije označene zelenom bojom).

Efekti naglašavanja (Emphasis).Primeri ovih efekata obuhvataju redukovanje ili uvedavanje objekta, promenu

boje ili njegovo okretanje u centru (animacije označene

žutom bojom).

Izlazni efekti (Exit).Ovi efekti obuhvataju odletanje objekta sa slajda, nestanak iz prikaza ili spiralno nestajanje sa slajda (animacije označene crvenom bojom).

Putanja kretanja (Motion Paths). Ove efekte možete da koristite da bi se objekat kretao nagore ili nadole, nalevo ili nadesno ili u obliku zvezde ili kruga (pored drugih efekata).

Možete da koristite samo animaciju ili da kombinujete više efekata. Na primer, možete da učinite da red

teksta ulede s leve strane i postepeno raste tako što dete na njega primeniti ulazni efekat (Float In i

efekat naglašavanjaGrow/Shrink).

Dodavanje animacije u objekat

Da biste dodali efekat animacije na objekat, uradite sledede:

1. Izaberite objekat koji želite da animirate.

2. Na kartici Animations, u grupi Animation kliknite na dugme More , a zatim izaberite željeni

efekat animacije.

Primena više efekata animacije na jedan objekat

Da biste na isti objekat primenili više animacija, uradite sledede:

1. Izaberite tekst ili objekat u koji želite da dodate više animacija. 2. Na kartici Animations, u grupi Advanced Animation kliknite na dugme Add

Animation 3. Izaberite prvu željenu animaciju, a zatim na isti način izaberite i drugu, tredu itd

76


VEŽBA: PRELAZI I ANIMACIJE

1. Izabrati jednu prezentaciju iz prethodne vežbe

Podesite da je tranzicija prvog slajda sa slededim parametrima Efekat tranzicije: Box inBrzina: FastZvuk: ApplauseVreme za tranziciju: automatski posle 3 sekunde

Podesite da je tranzicija drugog slajda sa slededim

parametrima Efekat tranzicije: Cover LeftBrzina: FastZvuk: ChimeVreme za tranziciju: automatski posle 5 sekunde

Podesite da je tranzicija tredeg slajda sa slededim parametrima

Efekat tranzicije: DissolveBrzina: SlowZvuk: HammerVreme za tranziciju: automatski posle 7 sekunde

2. Izaberite slajd sa tri elementa i to jedan tekstualni i dve slike. Animirajte ovaj slajd na slededi način

Prvi element: Drugi element: Ulaz: Box Ulaz: Wedge

Naglašavanje: Spin Naglašavanje: Grow/Shrink

Izlaz: Diamond Izlaz: Checkerboard

Kretanje elementa: Hexagon Kretanje elementa: Right

Start: On Mouse Start: With Previous

Pravac: Horizontal Pravac: Horizontal

Brzina: Medium Brzina: Slow

Tredi element: Ulaz:

Wheel

Naglašavanje:

Blink Izlaz: CircleKretanje elementa: LeftStart: After PerviousPravac: HorizontalBrzina: Fast

77


DIZAJN PREZENTACIJE, MASTER SLAJD

Office PowerPoint obezbeđuje različite temE dizajna koje olakšavaju promenu ukupnog izgleda

prezentacije. Tema je skup elemenata dizajna koji obezbeđuje poseban, ujednačen izgled za sve

Office dokumente pomodu posebnih kombinacija boja, font i efekata.

Office PowerPoint automatski primenjuje Office temu na prezentacije koje su kreirane pomodu

predloška prazne prezentacije, ali izgled prezentacije možete lako da promenite u bilo kojem trenutku

tako što dete primeniti drugu temu.

Primena drugačije teme na prezentaciju

Na kartici Design u grupi Themes izaberite temu dokumenta koju želite da primenite. Da biste pregledali kako trenutni slajd izgleda kada se primeni određena tema, postavite

pokazivač na sličicu te teme. Da biste videli sličice dodatnih tema, kliknite na strelice pored reda sličica.

MASTER SLAJD

Glavni slajd služi za dizajniranje šablona prema svojim potrebama.Slide Master kontroliše ukupan izgled i

postavku svakog slajda u prezentaciji. Ako se na njega stavi logotip, promeni pismo ili shema boja

šablona, doda tekst, datum, broj slajda i sl. to de biti vidljivo na svim slajdovima osim na naslovnom

slajdu.

Uredjivanje Slide Mastera:

Iz menija View - Master izabrati Slide Master ,napraviti sve promene koje želimo na svim slajdovima na isti načinkao i na običnom slajdu. Nakon izvršenih promena na Slide Masteru odaberemo Close

78


VEŽBA: IZRADA MASTER SLAJDA

Kreirati prezentaciju sa slededim izgledom master slajda:

Pozadinu podesiti na svetlo narandžastu

Nacrtati logo firme kao na slici (krug -2,7cm, tamno narandžasta boja, slova “a i o” 96pt kao boja pozadine, naziv firme font Calibri, veličina 40pt, tamno siva boja

Ispod loga nacrtati liniju, podebljati je i obojiti u tamno sivu boju

Na dnu slajda ubaciti pravougaonik koji de imati efekat Soft edges – 1 point, bele boje, Transparency 50% (Shape fill- More fill colors)

U pravougaoniku upisati ime vačeg smera,

podebljati i obojiti u tamno sivu boju Na svim master slajdovima naslov obojiti u

tamno sivu boju a ostali tekst u tamno narandžastu

Zatvoriti master slajd

U prezentaciju ubaciti slededi tekst:

Akademija Oxford osnovana je 2008. godine i od tada sprovodi programe neformalnog obrazovanja, kurseve stranih jezika, stručna osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije, prevodilačke usluge sudskih tumača. Naši centri se nalaze u 16 gradova u Srbiji.

Tim Akademije Oxford

Tim Akademije Oxford, od zaposlenih u administraciji, preko koordinatora za nastavu, koordinatora za prevodilačke usluge i predavača kurseva su usmereni ka unapređenju sistema kvaliteta usluga koje pružamo. Programi rada i usluge koje pružamo se redovno usklađuju i unapređuju. Posebna pažnja je usmerena ka održavanju naših prostorija i opreme, saradnji sa drugim institucijama i pojedincima, vedoj motivisanosti zaposlenih i ostvarivanja ciljeva Akademije Oxford.

Naša misija

Naša misija je da stručnim i profesionalnim poslovanjem u okviru pružanja prevodilačkih usluga, kurseva stranih jezika, permanentnog obrazovanja zadovoljimo potrebe svih naših saradnika, klijenanta, korisnika usluga i polaznika. Zadovoljavajudi njihove potrebe, Akademija Oxford izgrađuje sopstveni identitet i prepoznatljiv imidž.

79


UMETANJE SLIKA ILI CLIP ART KOLEKCIJE

Pored drugih opcija, možete i da dodate slike sa računara ili pretražite veb. U programu kliknite na karticu Insert.

Umetanje clip art kolekcije

1. Izaberite stavke Insert> Clip art. 2. U oknu zadatka Clip Art, u okviru za tekst Search unesite tip clip art kolekcije ili slike koju tražite. 3. Kliknite na dugme Go. 4. Sa liste sa rezultatima izaberite clip art da biste ga umetnuli.

Umetanje slike iz datoteke

1. Izaberite opcije Insert> Picture 2. Kliknite na datoteku da biste je izabrali, a zatim izaberite opcije Insert.

Nakon ubacivanja slike ili clip art-a u prezentaciju, otvara se nova kartica Format, koja služi za napredno

uređivanje. U Format kartici se nalaze opije za uklanjanje pozadine (Remove Background), opcije za

podešavanje svetline (Brightness) i kontrasta (Contrast)-Corrections, opcije za promenu boje slike

(Color), i deo sa šablonima stilova slike.

VEŽBA: RAD SA SLIKAMA

Otvoriti PowerPointi kreirati prezentaciju sa slededim slajdovima

80


KREIRANJE I OBLIKOVANJE TABELE

1. Izaberite slajd u koji želite da dodate tabelu. 2. Na kartici Insert, u grupi Tables izaberite

stavku Table. U dijalogu Insert table uradite

nešto od slededeg:

Kliknite i pomerite pokazivač da biste

izabrali željeni broj redova i kolona, a zatim

otpustite taster miša.

Izaberite stavku Insert table, a

zatim unesite brojeve u liste Numer

of columns i Number of rows.3. Kliknite na deliju, a zatim unesite tekst da biste dodali tekst u delije tabele.

Kada unesete tekst, kliknite izvan tabele. Prilikom umetanja tabele pojavide se dve dodatne

kartice: Design (za podešavanje izgleda tabele) i Layout (za ubacivanje i brisanje redova i kolona,

podešavanje rasporeda teksta…)

VEŽBA: TABELE U PREZENTACIJI

Kreirati prezentaciju sa tabelama rasporeda časova u školi i obavezama sa slededim izgledom

81


GRAFIKONI ILI DIJAGRAMI (CHARTS)

Grafikoni ili dijagrami vam omogudavaju da predstavite informacije koje se nalaze u radnom

listu u grafičkom formatu. Power Point nudi mnogo različitih tipova dijagrama uključujudi: u

obliku kolone, linija, tzv. Pita, i mnogi drugi. Da biste videli koji su to dostupni dijagrami kliknite

na Insert karticu.

• Kreiranje dijagrama – Create a Chart Da biste kreirali dijagram:

• Kliknite na Insert tab na traci

• Kliknite na tip dijagrama koji želite da napravite

• Unesite podatke i naslove (Data i Labels)

Unesite podatke u dijagram (Edit Chart Data) Da biste dodali podatke u dijagram:

Kliknite na dijagram

Kliknite na Edit Data u okviru Design tab-a

Unesite podatke u radni list (spreadsheet) i zatvorite MS Excel

Da bi proširili opseg podataka za grafikon treba

postaviti kursor na donji desni ugao i prevudi do određene kolone ili reda

82


VEŽBA: IZRADA GRAFIKONA

83

INTERNET

Skripta

84

INTERNET

INTERNET

Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja

stotine miliona korisnika širom sveta koji međusobno

komuniciraju. Za Internet se često kaže da je mreža svih

mreža. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija

do poslovnih informacija.

Godine 1961. ministarstvo odbrane SAD, odnosno Agencija

američkog ministarstva odbrane za napredna istraživanja

(Advanced Research Projects Agency, ARPA) dala je vodedim

američkim univerzitetima zadatak da smisle i naprave računarski sistem, koji je trebalo da poveže američke univerzitete, kao centre znanja i vladine ustanove, kao centre odlučivanja.

Tako je 1969. godine stvorena mreža ARPANET. Sistem je napravljen u obliku paukove mreže. Više

nije bilo centralnog računara, a u slučaju prekida i uništavanja jednog dela mreže, podaci bi se

preusmeravali alternativnim putevima. Godine 1989. mreža se internacionalizuje i dobija ime Internet.

PRISTUP INTERNETU

Računari pristupaju Internetu na različite načine:

Preko lokalnih računarskih mreža koje su stalno ili privremeno povezane na Internet Telefonskim linijama Putem kablovske televizije Satelitskim vezama Radiorelejnim vezama itd.

Da bi se korisnik priključio na Internet, neophodno je da poseduje: računar, modem i pristup

telefonskoj liniji. Što se tiče softverske podrške, svi moderni operativni sistemi imaju podršku za

pristup i komunikaciju putem Interneta. Zatim, za pristup Internetu potrebno je imati vezu do

nekog računara koji ima uspostavljenu vezu ka Internet mreži. Ovu uslugu obezbeđuje veliki broj

firmi u svetu, koje se nazivaju davaoci Internet usluga ili Internet provajderi (Internet service

provider - ISP). Neki od Internet provajdera kod nas su PTT, Eunet, InfoSky, i mnogi drugi.

INTERNET ADRESA

Da bi se tačno znalo kome je od miliona računara poruka upudena, svaki računar na Internet mreži

mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i predstavlja identifikator računara na

Internet mreži. IP adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo identifikuje mrežu, a drugi deo identifikuje

računar (čvor) u mreži.

Mreža Računar

85

INTERNET

INTERNET SERVISI

Internet je postao modan zahvaljujudi tome što korisnicima nudi veliki broj usluga. Te usluge nazivamo servisi. Najčešde korišdeni Internet servisi su:

E - mail (elektronska pošta) - obezbeđuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obično tekstualna. Mada postoje mogudnosti slanja binarnih datoteka. Za razliku od vedine ostalih servisa, e- mail se može koristiti čak i kada ne postoji stalna veza sa Internetom.

World Wide Web (WWW) je najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti na mreži

povezuju u obliku hiper - veza. Osnova dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi

multimedijalni sadržaji. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom miša može pristupiti

drugim dokumentima na istom ili drugim serverima mreže.

Newsgroups - su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka poslata na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima mreže. Postoji sistem kojim se poruka automatski prosleđuje do svih servera u mreži.

Chat - omogudava interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Ovakav razgovor je

organizovan po kanalima, koji se kreiraju dinamički i imaju odgovarajuda imena.

TERMINI VEZANI ZA INTERNET

ISP (ISP - Internet Service Provider) ili Pružalac internet usluga je kompanija ili organizacija koja svojim korisnicima omogudava pristup internetu.

Hiperveze (Hyperlink) služe za povezivanje sadržaja na stranicama na internetu. Pomodu hiperveze možemo:

dodi na drugi deo stranice na kojoj se nalazimo, dodi na drugu stranicu unutar iste lokacije na internetu, dodi na stranicu na nekoj drugoj lokaciji na internetu, preuzimati datoteke (download), pokretati aplikacije, zvučne ili video zapise, ostvariti vezu na e-mail adresu (mailto)

URL (URL - Uniform Resource Locator) predstavlјa veb adresu resursa (dokumenata) koji se nalaze

na internetu. Sastavni delovi URLa su: protokol, ime servera, broj porta i lokacija dokumenta na

serveru. Veb adresa sastoji se od: protokola http (http), znaka dvotačke i dve kose crte (://) koji

razdvajaju protokol od ostalih elemenata adrese, naziva računara, naziva fascikla u kojima je

smešten dokument i naziva tog dokumenta. Npr. http://www.itdesk.info/srb

Veb pregledač (Web Browser) predstavlјa program koji koristimo za pregled stranica na internetu. Najpopularniji pregledači su Internet Explorer, Mozilla FireFox, Google Chrome, Safari, Opera.

86

INTERNET

Pretraživači (Search Engine) koristimo za pretraživanje informacija na internetu. Pretraživači čuvaju

podatke o veb stranicama (klјučne reči, posedenost stranice, itd.). Rezultati pretraživanja prikazuju se u

obliku liste predloženih adresa kojima možemo pristupiti u potrazi za želјenim informacijama.

RSS (RSS - Really Simple Syndication) predstavlјa skup veb formata koji se koriste za stranice koje

se stalno osvežavaju. Olakšana mogudnost prenosa neke informacije (vesti, unosa u blog, i sl.)

objavlјene na veb stranici na standardizovan način (obično: naslov, rečenica ili dve članka, zatim

link ka stranici na kojoj se nalazi ceo članak). Preplatom na RSS sa različitih veb stranica korisnici se

obaveštavaju o novostima bez odlaska na dotične stranice.

PRETRAŽIVANJE INTERNETA

Internet pretražujemo kada želimo pronadi internet porezentacije čije adrese ne znamo. Neki put

ne znamo ni da li postoje takve prezentacije a jedino što znamo je tema koja nas zanima.

Pretraživanje na internetu vrši se uz pomod specijalizovanih web prezentacija(sajtova tj. sites ) koje

za definisane ključne reči od strane korisnika ponude izbor dokumenata sa tim rečima. Korisnik bira

od ponuđenih prezentacija i klikom miša otvara one koje ga zanimaju. Svaka takva prezentacija za

pretraživanje ima svoj sistem i način pretrage. Moguda podela bi bila na: pretraživače,

multipretrazivače, tematske direktorije i td.

PRETRAŽIVAČI (Search engines) - Imaju bazu podataka

koja sadrži dokumente Automatski se grade tako što

robot program popularno nazvan "pauk" pretražuje

internet, obilazi internet servere i stavlja nove

dokumente u bazu, tako da su baze ogromne i

nepredišdene. Kada korisnik zada ključne reči,pretraživač

vrši izbor iz svoje baze na osnovu algoritma za pretragu

čija uspešnost donosi popularnost pretraživaču

MULTI-PRETRAŽIVAČI (Multi-search engine ili Meta search engines) - Pretražuju tako što ključne

reči koje je naveo korisnik istovremeno podnesu nekoliko pretraživača i onda prenesu njihove rezultate

NEVIDLJIVI INTERNET - Dokumenti ne mogu da se nadju ni preko jednog pretraživača ili multi-

pretraživača, web prezentacija sadrži svoju bazu dokumenata kojima može jedino da se priđe iz te

prezentacije (bilo preko pretraživača na sajtu ili kretanjem po hipervezama prtezentacije)

ELEKTRONSKA POŠTA

Elektronska pošta, e-pošta, imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogudava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme.

Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove

87

INTERNET

adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi provajderi internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu.

Jedna od varjanti pisanja elektronske pošte u srpskom jeziku je imejl (i-mejl), ali je na vizit kartama, pozivnicama i sl. nije pogrešno napisati englesku varijantu e-mail.

FORMAT PORUKE

Svaka poruka elektronske pošte se sastoji iz zaglavlja i tela.

Zaglavlje nosi, između ostalog, sledede podatke:

adresu i ime pošiljaoca adresu primaoca

adresu servera preko kojeg je poruka poslata kao i servera koji su prosleđivali poruku na

njenom putu do odredišta datum slanja ime programa koji je korišden za slanje poruke adresu na koju de se slati odgovor, po naznaci samog pošiljaoca prioritet itd.

Telo poruke se može sastojati iz više delova, u zavisnosti od toga da li se sa tekstom poruke šalju i

datoteke.

Folderi koji sadrži mail nalog su:

Inbox (Primljene)- poruke koje su pristigle na Vašu e-mail adresu Outbox (Za slanje) - poruke koje nameravate da pošaljete Send Items (Poslate)- poruke koje ste poslali

Spam - svaka poruka (email, news, ICQ i ostalo) koju primalac nije tražio, koju nije želeo da

dobije i ako se on izjasni da se radi o takvim slučaju

Deleted Items (Izbrisane) - poruke koje ste izbrisali Drafts (Nedovršene) - poruke koje pripremate za slanje, ali nisu završene

KREIRANJE NALOGA U G-MAILU

1. U polju za unos adrese ukucati www.gmail.com 2. Kliknite na dugme “Otvorite nalog” u gornjem desnom uglu ekrana

3. Popunite zahtevana polja vašim podacima, unesite vaše ime, prezime i željeno ime za prijavu

(korisničko ime – username), zatim proverite da li je izabrano korisničko ime na raspolaganju klikom na dugme „Proverite šta je na raspolaganju“. Ukoliko je vaše željeno korisničko ime zauzeto (neko ga je registrovao pre vas, obično je to slučaj sa čestim imenima i prezimenima) pokušajte sa nekim drugim korisničkim imenom, kombinacijom vama logičnih reči, naziva ili brojeva.

4. Slededi korak je unos lozinke (password). Dobro smislite lozinku, ne koristite imena, prezimena, nazive mesta, imena životinja i slično. Neka to bude komplikovana lozinka koja je samo vama

88

INTERNET

logična – kombinacija malih i velikih slova, brojeva i specijalnih karaktera. Ponovo unesite istu lozinku u naredno polje (da se slučajno ne bi potkrala greška u kucanju) .

5. Kod „Lokacije“ izaberite zemlju u kojoj se nalazite, npr. Srbija. Unesite verifikacioni kod,

pročitajte Uslove korišdenja, a zatim kliknite na dugme „Prihvatam, otvori moj nalog“. Ako ste nešto pogrešili bidete obavešteni o tome, te stoga ispravite navedene greške. Ukoliko je sve uneto kako treba i dolikuje trebalo bi da dobijete ovo: Sada ste vlasnik Gmail adrese – uspešno ste otvorili Google nalog. Pomodu ovog naloga možete da koristite i druge Google usluge.

6. Slededi korak je da unesete sliku profila, ukoliko to ne želite kliknite na dugme “Slededi korak” 7. Sada dete dobiti obaveštenje o tome da ste spremni sa radom na gmailu i naziv vaše e-mail

adrese 8. Kliknite na “Nastavi na Gmail”

SLANJE E-MAIL PORUKE U G-MAILU

1. Prvi postupak za kreiranje poruke u Gmail-u je da kliknete na dugme “Nova poruka” 2. Kada to uradite pojavide vam se prozor sa slededim poljima

To (Kome): u ovom polju treba upisati adresu primaoca poruke Ispod ovog polja možemo dodati i polja Cc i Bcc

O Kada želite da više osoba odjednom primi isto pismo, tada koristite polje Cc. Cc je

skradenica od engleskog Carbon copy što znači kopija. U ovom polju unesete e-mail adrese svih primalaca ovog pisma, s tim da ih razdvajate ovim znakom ";". Tako poslano pismo de dobiti svi navedeni primaoci odjednom i pri tome de svaki od njih modi da vidi ko je sve još dobio to pismo.

O Ukoliko želite da neke ili sve od osoba kojima šaljete to pismo ne vide ko ga je još

dobio, njihove adrese unesite u polje Bcc (Blind Carbon Copy)

Subject (Naslov): u ovo polje unosite kratko opisanu namenu poruke. Uvek se preporučuje da ovo polje bude popunjeno

Attachment (Priključi datoteku): ova opcija služi za dodavanje nekog fajla sa harddiska

računara u poruku (slika, document, prezentacija…)

U slededem polju je prostor za pisanje sadržaja e-mail poruke

3. Kada su sva ova polja popunjena možete da pritisnete dugme “Pošalji” koje se nalazi iznad svih

pre pomenutih polja. Sada ste završili sa kreiranjem i slanjem poruke u Gmailu

ORGANIZACIJA G-MAIL POŠTE

Poruke se unutar elektronskog sandučeta organizuju u foldere i kategorije.

Folderi služe za razvrstavanje poruka u Primljene, Poslate i Nedovršene. Takođe se te poruke razvrstavaju i po drugim folderima kao što su poruke označene zvezdicom, nepoželjne i otpad.

Poruke se klasifikuju i u kategorije, npr. Promocije, Društveno i Ažuriranja. Možete da izaberete da

koristite kategorije kao kartice prijemnog sandučeta i kao oznake. Te kategorije vam olakšavaju da

se usredsredite na poruke koje su vam važne i istovremeno čitate poruke koje su istog tipa

Poruke se automatski kategorizuju u sledede opcionalne kartice:

89

INTERNET

Glavno Poruke od prijatelja i porodice, kao i druge poruke koje se ne prikazuju na drugim

karticama.

Promocije Popusti, ponude i druge promotivne e-poruke.

Društveno Poruke sa društvenih mreža, sajtova za deljenje medija, platformi za igre i drugih

društvenih veb-sajtova.

Аžuriranja Obaveštenja kao što su potvrde, priznanice, računi i izvodi.

Forumi Poruke iz onlajn grupa, diskusionih grupa i lista adresa e-pošte.

DRUŠTVENE MREŽE I NJIHOVO KORIŠDENJE

Društvene mreže predstavljaju marketing alat na internetu. Glavni cilj takvog marketing alata jeste

da se proizvede sadržaj koji de korisnici podeliti sa drugima i pomodi kompaniji da postigne vedu

izloženost brenda i vedi domet kupaca. Ovaj vid marketinga pomaže kompaniji da dobije informacije

direktno od klijenata dok istovremeno stvara mnogo personalniju sliku o sebi na globalnom nivou.

Društvene mreže kada su se pojavile, predstavljale su

nov fenomen na internetu. Kada govorimo o

društvenim mrežama, mislimo na besplatne servise

koji korisnicima omogudavaju raznovrsne vidove

komunikacije sa svetom.

Društvene mreže, predstavljaju on-line zajednice mladih koje putem njih dele zajednička

interesovanja, aktivnosti koje obavljaju. Kao najpopularnije mreže predstavljaju se Facebook,

Twitter, Instagram, You Tube. Kao što se moglo očekivati pokazalo se da su društvene mreže

„fenomen mladih“, odnosno da im popularnost među korisnicima opada sa brojem godina

U svetu u kojem se živi brzo, komunikacija je svedena na kratke poruke, a neposredan ljudski kontakt je

zamenjen porukama na ekranu. Pojavom društvenih mreža i njihovim sve bržim širenjem, menjaju se i

ustaljeni poslovni modeli. Društvene mreže su idealne platforme za izgradnju i vođenje pozitivne PR

strategije preko interneta. Na različitim lokacijama okupljaju se milioni međusobno povezanih

potencijalnih kupaca, klijenata, partnera, potrošača, pa i konkurenata. Društvene mreže su sve

popularniji način za komuniciranje preko interneta i u sve vedoj meri zamenjuju pisanje e-poruka.

Dobre strane korišdenja društvenih mreža

Lako prenošenje informacija; Komunikacija sa prijateljima ili poznanicima koji nisu u zemlji bez velikih troškova; Dobijanje znanja o drugim kulturama preko ljudi koje upoznajemo; Lako prenošenje informacija.

Loše strane korišdenja društvenih mreža

• Prijatelje iz stvarnog života možemo povrediti tako što de mo ih zanemarivati, ili možemo napisati nešto nesvesno što ih može povrediti;

90

INTERNET

• Preterivanje u vremenskom korišdenju društvenih mreža može voditi do zavisnosti;

• Dostupnost ličnih informacija u vidu adrese, broja telefona, email adrese, može dovesti do zloupotrebe istih;

• Pojava obmanutosti, jer ne postoji uvek siguran način za proveru validnosti informacija.

ELEKTRONSKO UČENJE

Elektronsko učenje se može definisati kao proces prenošenja

znanja i veština elektronskim putem uz korišdenje odgovarajudih

računarskih aplikacija, tj. namenskih programa, i okruženja u

procesu učenja. Te aplikacije i procesi obuhvataju učenje preko veb-

a, računara, u digitalnim učionicama, a sadržaji se prenose preko

Interneta, intra-neta/ekstraneta, audio i video traka, satelitske

televizije...

Prelazak na elektronsko učenje nikako ne znači odbacivanje

postojedeg sadržaja za podučavanje/obučavanje, ved samo poboljšanje postojedeg obrazovnog materijala, odnosno njegovo osavremenjavanje.

Prenosive vrste sadržaja koje se koriste u elektronskom učenju čine:

Word dokumenti, Adobe Acrobat datoteke, kao i sve ostale datoteke; Veb sadržaji (HTML, Shockwave, JAVA itd.); Kontinualni ili streaming medijumi (RealVideo, MP3 audio, NetShow); Autorizovani nastavni sadržaji u vidu tzv. izvršnih kursvera (engl. co-urseware).

Da bi elektronsko učenje bilo mogude, najpre je potrebno da se nastavni sadržaj učini dostupnim

preko Interneta ili intraneta. To se postiže izradom veb stranice sa odgovarajudim materijalom za

obuku koji korisnik može da preuzme.

Osim toga, složen sistem elektronskog učenja zahteva čitav niz komponenti u koje spadaju:

Proces registracije – kreiranje jedinstvene lozinke (identifikacionog broja) za svakog učesnika u procesu elektronskog učenja, čime se omogudava njegov pristup sistemu;

Kontrola aktivnosti – davanje mogudnosti korisnicima da pristupe onim sadržajima i

funkcijama koji odgovaraju njihovim ulogama u procesu učenja, čime se postiže da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeležene i pradene;

Okruženje koje podržava učenje – omogudavanje korisnicima da međusobno komuniciraju,

učestvuju u nastavi i postavljaju pitanja svojim predavačima/instruktorima; Testiranje i ocenjivanje – merenje uspešnosti u savladavanju znanja i veština;

Pradenje procesa nastave i formiranje baze podataka za upravljanje i administriranje sa

mogudnošdu pravljenja raznovrsnih izveštaja – beleženje svih aktivnosti vezanih za učenje, koje de se potom koristiti za razne izveštaje.

91