Митохондрија

Пероксизом

Ендоплазматични ретикулум

Једро

Голџијев комплекс

РибозомиПлазма мембрана

Грађа ћелије

ОРГАНИЗАЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТАЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТА

Генерализована животињска ћелијаЦентриоле

Једрова опна

НуклеолусХроматин

Нуцлеус

Грануларни ендоплазматични ретикулум

Рибозоми

Пероксизом

Глатки ендоплазматични ретикулум

Голџијев комплекс

Лизозом

Митохондрија

Елемент цитоскелета

Плазма мембрана

Генерализована биљна ћелија

Једрова опнаНуклеолус

ХроматинГрануларни

ендоплазматични ретикулум

Рибозоми

Глатки ендоплазматични ретикулумГолџијев комплекс

Вакуола

ПероксизомМитохондрија

Плазма мембрана

Елемент цитоскелета

Ћелијски зид

Хлоропласт

ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-УНУТРАШЊЕ УНУТРАШЊЕ МЕМБРАНЕМЕМБРАНЕ у унутрашњости ћелије образује читав у унутрашњости ћелије образује читав

систем мембрана које деле ћелију на систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих одељке за обављање различитих функција. функција.

Ти одељци су ћелијске органеле. Ти одељци су ћелијске органеле. Ћелијске органеле могу бити обавијене Ћелијске органеле могу бити обавијене

једноструком или двоструком једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и мембраном, мада има и органела и структура у ћелији које немају структура у ћелији које немају мембрану. мембрану.

Цитоплазмине органеле се могу Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових груписати према сродности њихових функција у ћелији на:функција у ћелији на:

1.1. органеле које учествују у процесима органеле које учествују у процесима синтезе; припадају им синтезе; припадају им рибозоми, рибозоми, ендоплазматични ретикулум, ендоплазматични ретикулум, Голџијев комплексГолџијев комплекс

2.2. органеле у којима се синтетише АТП: органеле у којима се синтетише АТП: митохондрије и хлоропластимитохондрије и хлоропласти

3.3. органеле у којима се складиште органеле у којима се складиште хидролитички ензими; то су: хидролитички ензими; то су: лизозоми, лизозоми, пероксизоми и вакуоле биљне ћелијепероксизоми и вакуоле биљне ћелије

ЦИТОСОЛ И ЦИТОСОЛ И ЦИТОПЛАЗМАЦИТОПЛАЗМА Цитоплазма представља унутрашњи Цитоплазма представља унутрашњи

садржај ћелије, одвојен од једра, у коме садржај ћелије, одвојен од једра, у коме се налазе ћелијске органеле. се налазе ћелијске органеле.

Цитоплазму, дакле, чине Цитоплазму, дакле, чине – цитосол и цитосол и – ћелијске органеле. ћелијске органеле.

Цитосол је део цитоплазме ван ћелијских Цитосол је део цитоплазме ван ћелијских органела који заузима око 55% укупне органела који заузима око 55% укупне ћелијске запремине.ћелијске запремине.

У цитосолу се налазе:У цитосолу се налазе:– на на хиљаде ензима који учествују у ћелијском хиљаде ензима који учествују у ћелијском

метаболизму;метаболизму;– низ различитих протеинских влакана која граде низ различитих протеинских влакана која граде

цитоскелетцитоскелет (ћелијски скелет); (ћелијски скелет); – гранулегрануле (зрнца) испуњене резервним материјама, као (зрнца) испуњене резервним материјама, као

што су грануле гликогена у ћелијама јетре и мишића што су грануле гликогена у ћелијама јетре и мишића или велике капљице масти у масним ћелијама;или велике капљице масти у масним ћелијама;

– велики број рибозомавелики број рибозома на којима се синтетишу протеини на којима се синтетишу протеини цитосола и ензими који учествују у ћелијском цитосола и ензими који учествују у ћелијском метаболизму.метаболизму.

Рибозоми

100 nm

•Рибозоми су ћелијске структуре без мембране у којима се врши синтеза протеина. •То су једине “органеле” присутне и у прокариотској и у еукариотској ћелији. •Осим у цитосолу, налазе се и на мембранама ендоплазматичног ретикулума, у митохондријама и хлоропластима.

ГРАЂА ГРАЂА РИБОЗОМРИБОЗОМАА

Субјединице Субјединице рибозома рибозома ннастају астају у једарцету. у једарцету.

Рибозоми се Рибозоми се састоје од р-РНК састоје од р-РНК и протеина.и протеина.

Прокариотски Прокариотски рибозоми су рибозоми су 70С70С, а , а њихове субјединице њихове субјединице су 50С (велика) и су 50С (велика) и 30С (мала). 30С (мала). Рибозоми еукариота Рибозоми еукариота су су 80С80С, са , са субјединицама 60С субјединицама 60С и 40С. и 40С.

Изграђени су Изграђени су од од две две подјединицеподјединице (субјединице) – (субјединице) – великевелике и и малемале. .

ФФункција ункција рибозомрибозомаа Да би рибозоми обављали синтезу протеина Да би рибозоми обављали синтезу протеина

неопходно је да се велика и мала субјединица удруже неопходно је да се велика и мала субјединица удруже и, истовремено, повежу са и-РНК. и, истовремено, повежу са и-РНК.

Већи број рибозома Већи број рибозома повезаних молекулом и-РНК повезаних молекулом и-РНК образује образује полирибозомеполирибозоме..

Према упутству које је Према упутству које је садржано у и-РНК, садржано у и-РНК, транспортна РНК доноси транспортна РНК доноси аминокиселине до рибозома аминокиселине до рибозома где се оне повезују у где се оне повезују у полипептидни ланац.полипептидни ланац.

Лумен грануларног ендоплазматичног ретикулума (цистерне)Рибозоми

Слободни рибозоми у цитоплазми

200 nm

ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМРЕТИКУЛУМ

Састоји се од мембрана које ограничавају Састоји се од мембрана које ограничавају унутрашње просторе (унутрашње просторе (цистерне) цистерне) и пружају и пружају се готово кроз читаву ћелију (попут мреже се готово кроз читаву ћелију (попут мреже па отуда и назив лат.па отуда и назив лат. reticulуm reticulуm = мрежа; = мрежа; половину од укупних мембрана у ћелији половину од укупних мембрана у ћелији чине мембране ендоплазматичног чине мембране ендоплазматичног ретикулума). ретикулума).

Пружа се од једра, од његове спољашње Пружа се од једра, од његове спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране. ћелијске мембране.

Основна улога ове органеле (даље у Основна улога ове органеле (даље у тексту биће означена као ЕР) је тексту биће означена као ЕР) је синтеза синтеза различитих материја и њихов транспорт различитих материја и њихов транспорт кроз ћелијукроз ћелију. .

Према грађи и улози разликују се два Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-а :облика ЕР-а : – рапави (грануларни - ГЕР) и рапави (грануларни - ГЕР) и – глатки (агрануларни – аГЕР) ЕР.глатки (агрануларни – аГЕР) ЕР.

РапавиРапави (грануларни) (грануларни) ендоплазматични ретикулум ендоплазматични ретикулум одликује присуство полирибозома на површини одликује присуство полирибозома на површини мембране која је окренута ка цитосолу (отуда мембране која је окренута ка цитосолу (отуда назив рапави или грануларни, јер лат.назив рапави или грануларни, јер лат. гранулум гранулум = = зрно). зрно).

Његове мембране образују плоче које су најчешће Његове мембране образују плоче које су најчешће постављене паралелно. постављене паралелно.

Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра. Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра. На мембранама рапавог ЕР-а одвија се На мембранама рапавог ЕР-а одвија се синтеза синтеза

протеинапротеина у полизомима у полизомима.. Протеини који се Протеини који се

синтетишу у синтетишу у рапавом ЕР-у могу рапавом ЕР-у могу да се:да се:– користе за изградњу користе за изградњу

ћелијских мембрана;ћелијских мембрана;– транспортују до других транспортују до других

органела (Голџијевог органела (Голџијевог апарата, лизозома)апарата, лизозома)

– избацују у ванћелијску избацују у ванћелијску средину процесом средину процесом егзоцитозе (секреторни егзоцитозе (секреторни протеини). протеини).

Glatki endoplazmatični retikulum

Lumen glatkog endoplazmatičnog retikulum

200 nm

Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Глатки ендоплазматични Глатки ендоплазматични ретикулумретикулум

Глатки ендоплазматични ретикулум Глатки ендоплазматични ретикулум не садржи не садржи рибозоме и у облику је цевчица и везикула. рибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улоге ове органеле су многобројне:Улоге ове органеле су многобројне:– синтеза липидасинтеза липида, холестерола и фосфолипида , холестерола и фосфолипида

(изграђују ћелијске мембране)(изграђују ћелијске мембране)– синтеза стероидних хормона из холестероласинтеза стероидних хормона из холестерола– детоксикација многих штетних супстанци детоксикација многих штетних супстанци

(пестициди, конзерванси, лекови, канцерогене (пестициди, конзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) коју врше ћелије јетре, плућа, материје и др.) коју врше ћелије јетре, плућа, бубрега, црева (детоксикација је претварање бубрега, црева (детоксикација је претварање отровних материја – токсина, у мање штетне и отровних материја – токсина, у мање штетне и растворљиве у води тако да се могу избацити из растворљиве у води тако да се могу избацити из организма путем мокраће)организма путем мокраће)

– у мишићним ћелијама има посебну улогу у у мишићним ћелијама има посебну улогу у магационирању јона Ca који је неопходан за магационирању јона Ca који је неопходан за мишићне контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР мишићне контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР назива саркоплазматични ретикулум.назива саркоплазматични ретикулум.

*Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током *Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала трудноће могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-а па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код количина глатког ЕР-а па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитол утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, одраслог човека фенобарбитол утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима који разграђује овај лек.чиме се повећава количина ензима који разграђује овај лек.

Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване транспортне везикулетранспортне везикуле, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или , и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.

Vezikula

cis strana Goldžijevog

aparata

Lumen Goldžijevog aparata

Cisterne

Vezikuletrans

strana Goldžijevog

aparata

100 nmFigure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или област)област)

Образовање Образовање протеина и протеина и липида липида почиње у ЕР-почиње у ЕР-у, али се у у, али се у њему не њему не одиграва до одиграва до краја. краја.

Протеини Протеини своју своју коначну коначну структуру структуру (кватернерн(кватернерну) стичу у у) стичу у Голџијевом Голџијевом апарату, што апарату, што важи и за важи и за липиде.липиде.

Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене.тањири) и на крајевима су проширене.

Уз њих се налазе мање или веће везикуле Уз њих се налазе мање или веће везикуле (мехурићи) у којима се налазе производи (мехурићи) у којима се налазе производи синтезе Голџијевог апарата.синтезе Голџијевог апарата.

Материје синтетисане у ЕР-у допремају се Материје синтетисане у ЕР-у допремају се транспортним везикулама до Голџијевог транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово апарата где се врши њихово сазревањесазревање, , обележавање и сортирање да би се обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. усмерили ка тачном одредишту у ћелији.

Голџијев апарат, дакле, Голџијев апарат, дакле, управља кретањемуправља кретањем молекула у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев молекула у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:апарат доспевају:– секреторни протеини (они које ће ћелија секреторни протеини (они које ће ћелија

егзоцитозом избацити у међућелијски простор; егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса); то је нпр. инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна улогасекреторна улога

– протеини и липиди који ће бити послати у протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану; ћелијску мембрану;

– протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.протеини (ензими) који ће образовати лизозоме. у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се

обавља синтеза производа који су обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.плазма мембрани.

literaturaliteratura

http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i

oblici, ZUNS, Beograd, 2001oblici, ZUNS, Beograd, 2001 Grozdanović-Radovanović, Jelena: Grozdanović-Radovanović, Jelena:

Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet

u Beogradu, beograd, 1997u Beogradu, beograd, 1997 Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija,

Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan, Beograd, 2001 *Grafopan, Beograd, 2001