Download pdf - opsti virusi

7/17/2019 opsti virusi

http://slidepdf.com/reader/full/opsti-virusi 1/31

1. VELIČINA, OBLIK, GRAĐA, PROSTORNA SIMETRIJA I HEMIJSKI SASTAV VIRUSA

(priroda ir!"a i #$i%o& ra'i)& od dr!*i% +i)roor*a#i'a+a

Virusi su jednoćelijski organizmi koji poseduju za razliku od ostalih organizama samo 1 tipnukleinsku kiselinu koji predstavlja genetski material virusa :a) DNK virusi - sadrže samo dezoksiribonuklinsku kiselinu b) NK virusi - sadrže samo ribonukleinsku kiselinu - u ovom slu!aju je nosila" genetskihosobina

# Virusi su :− !-rai'ii#i - ne mogu se videti opti!kim mikroskopom

− !-ra/i-rai#i - prolaze kroz pore bakteriolo$kog %iltera& kroz koje ne mogu da pro'u bakterije & tj( taj %ilter zaustavlja bakterije

# VIRIOD je !esti"a manja od virusa& koja sadrži smo NK& bez proteinskog omota!a i možeizazvati neke bolesti biljaka

# VIRION je zrela& in%ektivna& ekstra"elularna virusna !esti"a(

# Virusi su obavezni intrećelijski paraziti& $to je posledi"a njihove jednostavne gra'e i nedostatka bitnih uslova za obavljenje biosinteze nedostatak ribozoma i enzimskih sistema)( *bog toga nisusposobni da se razmnožavaju !ak ni na najsloženijim podlogama( +množava se samo u živojćeliji& koristeći pri tome mehanizme za vr$enje biosinteze i produk"iju energije ćelije domaćina(Virus daje domaćinu svoj ,program sinteze koji zatim svojim ćelijskim mehanizmima ispunjavaćelija domaćina(

Oi) 0 mogu imati razli!ite oblike :1( pravilne loptepolio virus).( nepravilne kugle virus in%luanzae)/( u vidu $tapića0( oblik kvadar& opeke ili elipsoida virusi iz porodi"e poviridae)2( oblik punoglav"a bakterio%ag)

V&ii#a0 izražava se u nanometrima nm)Veli!ina animalnih virusa kreće se .3 - /.3 nm

• mali virusi do 23 nm• srednji 23 - .33 nm• veliki .33 - /.3 nm

1



Gra2a 0Vir!"#i *&#o+

(#!)&i#")& )i"&i#& Pro-&i#")i o+o-a()ap"id "a)ap"o+&ra+a

Spo$a3#$i o+o-a "a pod$&di#i4a+a p&o+&ra+a (por&)o+ od do+a5i#a)

Virion - malih virusa (nukleokapsid) = #!)&i#")a )i"&i#a 6 )ap"id Virion većih i složenijih virusa = #!)&i#")a )i". 6 )ap"id 6 "po$a3#$i o+o-a (od do+a5i#a ! 4zuzetak : po virusi koji imaju . ovojni"e oko nukleinske kis ali se obe sinteti$u u "itoplazmiin%i"irane ćelije(

Vir!"#i *&#o+ (#!)&i#")& )i"&i#& ir!"a

Virusi sadrže samo 1 nuk(kis i ona sadrži genetski mateijala virusa - virusni genom( 5rema vrstinukleinske kiseline koju virus poseduje dele se na DNK i RNK viruse( Nukleinska kiselina predstavlja makromolekule& gra'ene od velikog broja mikromolekula& kojise nazivaju nukleotid( Nukleotid se sastoji iz 1 purinske ili pirimidinske baze (adenin, timin /

uracil, citozin, guanin), pentoze (dezoksiriboze ili ribozu) i fosfatnog ostataka (H 3 !" )#

DN je izgra'ena od . komplementarna lan"a sem kod 5arvo virusa gde je 1-lan!an()&obavijenih jedan oko drugog& pri !emu je svaki od njih polinukleotid - niz nukleotida(5ostoje 0 vrste nukleotida : adenin, timin, citozin, guanin#

6ana" može biti "irkularan ili linearan( RN ima istu strukturu kao DNK( azlikuju se po tome $to umesto dezoksiriboze ima

ribozu i uracil umesto timina# NK je gra'en iz 1 lan"a sem kod eo virusa koji imaju .lan"a)( NK lana" je uglavnom linearan(

Nukleinske kis virusa gra'ene su kao i kod ćel drugih živih bića & a razlikuju se samo po veli!ini&obliku a kod nekih virusa i po broju lana"a i %unk"iji( 5ro"enat nukleinskih kiselina u virusnoj!esti"i je od 1 - /37(

Pro-&i#")i o+o-a 7 )ap"id

Virusni kapsid je prvi& a kod nekih i jedini omota! oko virusne nukleinske kiseline( 5roteinskog je sastava& jednoslojan ili dvoslojan i i gra'en od velikog br indenti!nih molekula proteinske

prirode - )ap"o+&r&( Kapsid se oblikuje udruživanjem kapsomera !ije stvaranje kodira samanukleinska kiselina(Kapsomere su vidljive elektronskim mikroskopom( 8vaki virus ima odre'en broj kapsomera $to se koristi kao 1 od kriterijuma za indeti%ika"iju virusa(loga kapsida"

1( #a$%i%na - $titi virusnu nukleinsku kiselinu virusni genom) sve do ulaska u ćelijuu kojojće se virus razmnožavati(

.( 9sigurava i obezbe'uje s%ruk%uru i sime%riju virusne !esti"e/( Nosila" je &g svojs%ava'

.



Spo$a3#$i o+o-a "a pod$&di#i4a+a p&o+&ra+a (por&)o+ od do+a5i#a

Veći i složeniji virusi poseduju jo$ 1 omota! oko proteinskog koji može biti 1 ili . slojni( 8poljnivirusni omota! se sastoji od lipida, protein i polisa$arida& pa su virusi koji ga imaju osetljivi nadejstvo etra i dr( organskih rastvara!a gube in%ektivnost)( Virusni omota! je sme$ten peri%erno

od kapsida( Na njegovoj povr$ini obi!no se nalaze kraći ili duži idani( ogu biti gr'rni od glikoproteina povr$ni virusni ;g)( 5ostoje . vrste izdanaka :

1( <emaglutininski.( Neurominidaza

9vi izdan"i su delimi!no proizvod virusnog genoma polipeptidni deo)& deo proizvod ćelijadomaćina ugljenohidratni deo)(loga :

− vezivanje za re"eptore na povr$ini eritro"ita i na re"eptore ćelija disajne sluzni"e− azaranje eritro"ite− Virusna elu"ija osloba'ane virusa sa povr$ine erito"ita)− *na!ajni su ;g virusa in%luenza

5ravilo je da virusi sa omota!em sadrže vi$e ;g od virusa bez njega(

Pro"-or#a "i+&-ri$a 0 prema rasporedu podjedini"a u virusnom kapsidu i na!inu njihovoggrupisanja i vezivanja& animalni virusi su podeljeni u / grupe :

1( Virusi sa ku*i+nom (ikoaedarnom) simetrijom.( Virusi sa spiralnom (helikalnom) simetrijom/( Virusi sa kompleksnom simetrijom

H&+i$")i "a"-a ir!"a08vi virusi sadrže nukleinsku kiselinu genom) i polipeptid kapsid)( 9ni veći i složeniji poseduju jo$ i lipide i polisaharide iz spolja$njeg omota!a(

Virusni pro%eini - veći deo virusne ćesti"e !ine strukturni proteini iz kojih je gra'ena proteinskaovojniv"a - kapsid( 8vi strukturni proteini su dobri ;g i odgovorni su za najveći brojimunolo$kih reak"ija koje izaziva virus(

Virusni lipidi - virusi koji imaju spolja$nji omota! sadrže neutralne lipide %os%olipide iglikolipide)( 9vi virusi gube in%ektivnost pod dejstvom organskog rastvara!a(6ipidi koji ulaze u sastav virusa nisu kodirani od virusne nukleinske kiseline& većina ih je od

ćelija domaćina(

Virusni polisaharidi - poseduju ih samo virusi sa omota!em oko nukleokapsida( 5oreklom suod ćelija domaćina( Nalaze se u slikoproteinima koji predstavljaju povr$inske ;g virusa(

,nimi - transkiptaza polimeraza) - pro"es razaranja - reverzna transkriptaza samo kod retroviridae) - omogućava transkrip"iju

komplementarne DNK od virusne NK(

/



( I8BOR, U8IMANJE I SLANJE MATERIJALA 8A VIRUSOLO9KI PREGLE:. PREPARATIVNE METO:E U VIRUSOLOGIJE

I*or uorka :

Klini!ki materijal za virusolo$ki pregled bira se zavisno od klini!ke slike i epidemiolo$kesitua"ije( 5ri izboru bolesni!kog materijala koje će se poslati na pregled& mora se poznavati patogeneza virusne bolesti na koju se sumnja& zato bolesni!ki materijal nije uvek uzet iz organa itkiva prema kom virus ima tropizam i !ijom invazijom dolazi do mani%esta"ije odre'enih&karakteristi!nih simptoma i sindroma bolesti(

Koii#a ir!"a u bolesni!kom materijalu je maimalan neposredno nakon pojave simptoma& alisamo za kratko vreme 5osle toga naglo opada( Naime u najvećem br slu!ajeva bolesni!kimaterijal se uzima sa ulaznih vrata& gde se virus nalazi u najvećoj kol(u prva / dana bolesti( 5osle

2( dana naglo se smanjuje br virusnih !esti"a i poku$aj izola"ije takvog uzorka je nemoguć(Kod izbora bolesni!kog materijala važnu ulogu igra starost bolenika& kao i vrsta i trajanje bolesti(

5odesni uzor"i su :1( Bri" *!3& sumnja na virusna oboljenja=N8a& KV8& grozni"e nepoznatog porekla&osipne bolesti& urogenitalne in%>).( Kr nekoagulisana krv za ;?9 viruse)/( S&r!+( za serolo$ke r-je& za dokazivanje ;t i

;g <epatitisa

0( Li)or oboljenja =N8a)2( S-oi4a ( akutni gastroenteritisi& oboljenja=N8a& KV8a i ospe po koži izazvanihenterovirusima& dokazivanje <epatitisa ; @( Ko#$!)-ia#i ri"oboljenja oka)

anje podesni uzor"i :

1( Bri" #o"a ( osim za rinoviruse .( Sp!-!+ osim za mups i rabies)/( Uri# dokazivanje =V& i adeno virusa

u toku akutnog hemoragi!nog "istitisa)0( Bri" r&)-!+a ( samo kad ne mozemo

uzeti stoli"u)2( :iar&a#a "-oi4a virusni akutni

gastroenteritisi)

%t kao odgo&or na infekci'u 'a&l'a'u se od * dana posle po'a&e pr&i$ simptoma bolesti(5rvo se javljaju &% Ig. klase& a kasnije se javljaju i Ig/ &%& tada koli!ina ;t 4g klase po!neda opada( ;t 4g klase se potpuno gube iz seruma posle interval !ija dužina zavisi od mnogo%aktora( Aitar ;t brzo se povećava i dostiže visok nivo već posle 13 - ak dana od pojavesimptoma( Dokazi&an'e specifi+ni$ %t u serumu je dg metod izbora ako je pro$la akutna %aza bolesti& ako sevirus te$ko ili nikako izoluje& ili ako postoji opasnost da se pri izola"iji in%i"ira osoblje ulaboratoriji(

?olesni!ki materijal treba uzeti asep%i+no& u s%erilne posude& do*ro a%vori%i i %a+no ona+i%i(+z materija se obavezno popunjava propra%ni lis%(

0



imanje uorka :

5od pojmom uzimanje uzoraka podrazumeva se neophodan postupak& kojim se prikuplja željeni bolesni!ki materijal u kome se o!ekuje da se nalazi virus u vreme uzorkovanja( 8vi uzor"i seuzimaju sterilnim priborom& pod sterilnim uslovima i stavljenjem u sterilne posude(

?olesni!ki materijali mogu da se potope u tzv( virusne %ranspor%en medijume (V0.)( Aime sespre!ava "!3&#$& u toku transporta materijala do laboratorije( +zor"i koji moraju biti kori$ćeni za pregled elektronskim mikroskopom, imunoelektronskom mikroskopoi'om, fluorscentnommikroskopi'om, -.% test i te$nikom $ibridizaci'e ne smeju se stavljati u VA(

VA treba da sadrži puferozni izotoni+ni rast&or 0#2 Nala, proteine, antibiotike i

antmikotike# VA se pravi& razliva i sterili$e u virusolo$kim laboratorijama(

Većina virusa inaktivi$e se dosta brzo na %em 12

3( Dobro je da se materijal uzet za virusolo$ki pregled drži do transporta na 4 5 3 i o*ra6en u naredna 57h( Većina virusa ne može da

podnese naizmeni!no zale'ivanje - .3 do - B3°=) i otapanje u kratkim vremenskim intervalimaposebno virusi sa lipoproteinskim omota!em)( 5ri sumnji na 8 virus ispitivanje se morajuodamh zapo!eti bez zamrzavanja)(

Na+in uimanja uoraka:

Bri" *!3& dobija se trljanjem zadnjeg zida ždrela suvom sterilnom vatom& koja je obmotana okodrvenog $tapića( 5ri tome ne treba dodirivati jezik i bukalnu sluzni"u( 5osle uzimanja bris se potopi u VA i tako ostavi dok ne stigne u laboratoriju( *bog materijala od kojih se pravi $tapić&koji moze da $teti virusima& otkinućemo ga ostavljajući vatu u VA a epruvetu dobro zatvoriti ioko zatvra!a zalepiti lepljivom trakom %lasterom)(

Kr se dobija punk"ijom vene na$te i podsterilnim uslovima)( Krv se uzorkuje iz . razloga :a erolo4ka ispiti&an'a - bez antikoagulansa zbog izdvajanja seruma( +koliko se radi vi$eserolo$kih r-ja& na veći broj raznih virusnih uzro!nika& uzrokuje se oko 13 ml krvi( Cpruveta sezatvori zapu$a!em i obezbedi se lepljenjem trakom %lasterom)( ;t su otpornija u toku transportaod samih virusa( +koliko nema uslova da se serum sterilno izdvoji odmah i ako transport nećedugo trajati u laboratpriju može da se po$alje i puna krv& ali se ne sme zamrzavati da ne bi do$lodo hemolize( Do hemolize može doći ako transport traje veći br dana( +zimaju se . uzorka krvi& 1( najbolje odmah po pojavi simptoma a .( 13 - 10 dana nakon 1(koliko se u%vrdi 5 - s%ruki ili veći poras% ili pad %i%ra &% u 'uorku Dg je pos%avljena' +tvr'ivanjem ;t 4g klase samo u 1 uzorku može da bude zna!ajno da se odredi imunitet&

intreuterina in%ek"ija kod novoro'e!adi sa uro'enim de%ektima( 4g su ;t dobijena od majketranspla"entarno(

+ jednom uzorku može se tražiti i otkriti <?s ;g virusa hepatitisai dr( ;t i ;g prisutni uin%ek"ijama hepatitis ? virusa(

.zolaci'u &irusa - ne sme da koaguli$e krv& dodaje se antikoagulans <eparin)& jer se virusnalazi intra"elularno( Naj!e$će se u krvi dokazuju ;?9 virusi( Krv se uzima u prvim danima bolesti(

2



S-oi4a 7 komadić %e"esa oko 0-Eg veli!ine le$nika) stavlja se u posudu obi!no bez VA( ;kotransport traje duže napravis e .37 suspenzije %e"esa u 1 molFml g=l( 5re nego $to se inokuli$eu kulturu ćelija& supernatant se razredi u najmanje 1 : 13( 5osuda u kojoj je stoli"a mora dobro dase obezbedi u toku transporta& jer usled vrenja zapu$a!i mogu da budu izba!eni(*a izola"iju virusa obi!no se uzimaju . uzorka u razmaku od .0h(

+koliko ne može da se uzme uzorak stoli"e koristi se rektalni bris& ali su $anse za izola"iju virusaznatno manje( 8terilana vata na $tapiću natopi se sa VA& uvla!i u re"tum .-/"m i nekoliko putase polako okrene u lumenu( Vata se zatim potopi u VA u kom ima peni"ilina& streptomi"ina i

nistatina( Ae!nost se inokuli$e u kulturi ćelija( Do inokula"ije drži se na hladnom G0°=(

Li)or - se uzima pod sterilnim uslovima& 1 - /ml i stavlja se u suvu& sterilnu epruvetu bez VA(

Virusi prisutni u likvoru mogu se dokazati direktno( + "ilju izola"ije virusa likvor se mora

odmah inokulisati( ;ko se to ipak ne može odmah uraditi& materijal se zaledi na -B3°= po$to su

virusi koji se nalaze u likvoru krajnje labilni i te$ko se dokazuju(

O*eležavanje uoraka i propra%ni lis% :

9beležavnaje uzoraka mora da bude jasno& !itko i nedvosmisleno(+z uzorak neophodno je da se ispuni i po$alje u virusolo$ku laboratoriju i tzv( propratni list kojimora da sadrži :

a( 4me& o!evo ime& prezime b( ;dresu"( Najvažnije klini!ke nalaze

d( 8taroste( 5ol%( Klini!ku dgg( Datum po!etka bolesti

h( ?roj drugih bolesnika sa sli!nimsimptomima

i( Važni poda"i iz anamneze i poda"i o

uzimanju antibiotika j( Datum& mesto i vreme uzimanjauzorka kao i datum i vreme slanjak( Naziv materijala kao i koja se vrstaispitivanja traži

0ranspor% uorka :

∗ Koli!ina virusa u uzorku tokom trensporta do virusolo$ke laboratorije može da vi$e ilimanje& pa je važno da vreme transporta bude $to kraće(

∗ *a preživljavanje virusa u toku transporta najzna!ajniji je %aktor spolja$nje temperature(−

+zor"i transportovani na temp suvog leda - B3°

= preživljavaju trensport bezikakvog gubitka( e'utim zbog nemogućnosti da se postignu i održe ovako nisketemperature u toku transporta virusolo$kog materijala& op$te je pravilo da sematerijal koji sadži viruse $alje u virusolu$ku laboratoriju na temperaturilomljenog leda G0°=

− +zor"i se u dobro zatvorenim epruvetama posudama) sa dodatno obrzbe'enim!epom stavljaju u kutije ili termose koji sadrže smrznute ulo$ke ili kutije saledom(

@



;. METO:E 8A O:REĐIVANJE VELIČINE I OBLIKA VIRUSNIH ČESTI<A

1. Hiltra"ija virusa ultra%iltrima=. =entri%uga"ija sedimenta"ija) ultra"entri%ugama;. Clektronska mikroskopija(

8il%raija virusa ul%ra9il%rima

*a odre'ivanje veli!ine virusa upotrebljavaju se graduisani ultre%iltri : gradokol %iltri odkolodijuma ili membranski %iltri od derivate "eluloze& polimera i staklenih vlakana(

− ;ko pre!i$ćena suspenzija virusa prolazi kroz niz membrane razli!ite& poznate veli!ine pora

od većeg ka manjem) približna veli!ina virusa može se odrediti utvr'ivanjem membrane koje propu$taju virusne !esti"e i onih kojih ih zadržavaju(

− 5ribližna veli!ina odre'uje se tako $to se veli!ina zadnje pore kroz koju je pro$ao virus pomnoži sa %aktorom :';5( Virusne !esti"e moraju biti skoro . manje od prose!nog dijametre pore na nekom %iltru(& da bi ga mogle proći(

− 5ribližna veli!ina virusa može se odrediti i upore'ivanjem %iltrebilnosti virusnih !esti"a sa%iltrebilno$ću !esti"a poznatog dijametra(

− 5ropustljivost nekog %iltra osim od veli!ine pora na %iltru i veli!ine virusa zavisi i od :1( 8trukture i elektri!nog naboja virusa i %iltra.( <emijskog sastava i debljine %iltra/( Dužine %iltra i pritiska pod kojim se vr$i %iltra"ija0( Aemperature2( Viskoznosti te!nosti u kojoj je suspendovan virus

3en%ri9ugaija (sedimen%aija) ul%raen%ri9ugama

Virusi se pod dejstvom *emljine teže nikada ne mogu istaložiti( azlog tome je mala molekulskamasa virusa& elektrostatski naboj i strujanje te!nosti u kojoj su suspendovane virusne !esti"e i?raunovog kretanja molekula( *ato se virusi mogu taložiti samo uz pomoć "entri%ugealne sile

odre'ene ja!ine(;naliti!ka ultra"entri%uga koja se koristi za odre'ivanje veli!ine i oblika virusnih !esti"a imaju brzinu @3 - B3 hiljada obrtaja < min( u ovakvim "entri%ugama razvija se "enti%ugalna sila koja jedo .33 333 ja!a od sile *emljine teže g)(

?rzina sedimenta"ije virusa v) u polju "entri%ugalne sile ne zavisi samo od mase i oblikavirusne !esti"e iskazanom r - polupre!mikom i d - gustinom virusne !esti"e)& nego i od gustinedo) i viskoznosti n) te!nosti u kojoj je virus suspendovan& kao i od ja!ine "entri%ugalne sile ")&

B



koja zavisi od broja obrtaja glave "entri%uge u jedini"i vremena i udaljenosti virusne !esti"e odosovine obranja(

8A9K89V; H9+6; :

> = 4 r =

;ko se brzina sedimenta"ije v) podeli sa ja!inom "entri%ugalne sile ")& dobija sesendimeta"ioni ko%i"ijent s) koji se izražava u sekundama:

1:-1 s = 1 sved*ergova jedinia (s)

Veli!ina virusne !esti"e odre'uje se merenjem brzine taloženja virusnih !esti"a u polju"entri%ugalne sile poznate ja!ine ili upre'ivanjem brzine taloženja virusnih !esti"a sa brzinomtaloženja !esti"a poznatih dimenzija(

,lek%ronski mikroskop

azdvojna moć svetlosnog opti!kog) mikroskopa je I /33nm( 9grani!ena je talasnomdužinom zraka vidljive svetlosti 033 - E33 nm)( azdvojna moć elektronskog mikroskopa jeskoro @33 veća pa može da prikaže odvojeno . ta!ke koje su me'usobno udaljene I 3(/-

3(0nm(

Kod elektronskog mikroskopa snom svetlosti je zamenjen snopom elektrona uperenih naobjekat& a staklena so!iva su zamenjena elektromagnetnim koa skupljaju divergentne snopove e - i usmeravaju ih konvergentno ili paralelno sa osovinom mikroskopa( 8lika se projektuje neekran& realna i uvećana(

e- raspolažu slabom moći prodiranja kroz razne materijale pa posmatrani preparat mora bititanji od 133nm( 5o$to su virusi male mase& njihov "ontrast je mal ii mora se povećavati& zbog!ega ne može da se dobije jasna kontrasna slika( Ve$ta!ko povećanje kontrasta postiže seoblaganjem preparata tankim slojem zlata ili drugih te$kih metala& nepropusnih za snop e - !imese postiže neka vrst sen!enja& odnosno ,poi%ivno *ojenje preparata( Jo$ jedan na!in prikazivnja virusa je tzv( >nega%ivno *ojenje?@ odnosno povećanje elektronskeneprozra!nosti okoline virusa( Virusne !esti"e se vide kao svetla& neobojena mesta na tamnoj pozadini(

− Clktronski mikroskop daje uvećanje preko 133 hiljada − savremeni transmisivni el( mikroskop 033-233 hiljada

E



− skening el(mikroskop uvećava 133 hiljada & ali daje /D sliku

?. ELEKTRONSKI MIKROSKOP I IMUNOELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA. TEHNIKE 8A :OKA8IVANJE VIRUSNIH

NUKLEINSKIH KISELINA U MATERIJALU

,lek%ronski mikroskop

Clektronski mikroskop umesto snopa svetlosti poseduje snop e - koji se prostire u vakumu& aumesto staklenog so!iva ima elektromagnetna polja( 8lika virusa emituje se na ekranu priuvećanju od 133 hiljada (

5reparati se prave kao ultratanki rezovi& zbog slabe moći prodiranja e - & tanji od 133 nm(8asvim su dehidrirani da bi se održao vakum( + njima se o!ekuju virusi& !esti"e vrlo male mase&!iji je kontrast mali i mora se povećati(

Kontrastiraju se oblaganjem solima te$kih metala ,poi%ivno *ojenje)' Aako se postiže plasti!an izgled viriona& koji izgledaju sa jedne strane koa da su osvetljeni& a sa druge kao da suu sen"i( ,nega%ivno *ojenje se postiže povećanjem elektronske neprozra!nosti okoline virusa)(

Clektronski mikroskop se koristi za direktno utvr'ivanje prisustva virusa u bolesni!kommaterijalu( 9vakva dg je naro!ito zna!ajna u detek"iji onoh virusa koji se u laboratoriji ne mogurazmnožavatistandardnim postup"ima( Koriste se i za brzu indeti%ika"iju virusa u uzor"ima izvezikularnih lezija(

Clektronskim mikroskopom se vidi virus& njegova veli!ina& mor%olo$ka struktura( Na taj na!inmože se odrediti pripadnost virusnoj porodi"i& ali se ne može naparaviti razlika izme'u pojedinih pripadnika doti!ne porodi"e(

*a uspe$nu detek"iju virusa el( mikroskopom virus mora biti zastupljen u uzorku u kon"( od min(13@ viriona na 1 ml uzorka(

Imunoelek%ronska mikroskopija(I,.)

9va metoda direktnog dokazivanja virusa i virusnog ;g) u klini!kom materijala& zasniva se na prethodnom me$anju uzorka sa odre'enim poznatim) antivirusnim ;t( *atim se u el(mikroskoputraži imunolo$lka reak"ija izme'u dodatih ;t i virusa) !ime se dokazuje prisustvo virusa u bolesni!kom materijalu( 4stovremeno se postiže i njegova spe"i%i!na indeti%ika"ija(9setljivost ove metode je veća nego kada se radi samo sa el( mikroskopom( *a 4C se morajuimati poznati monospe"i%i!ni antiserumi visokog titra ;t( 5ri !emu se uvek mora imati predstavao kom se virusu radi(

9va metoda se ne može primeniti na virusne porodi"e sa mnogo razli!itih serotipova& kojinemaju zajedni!ke ;g(Dakle bolesni!ki materijal se prvo izlaže r-ji sa anativirusnim serumom ;t) i zatim se pravi preparat i pregleda el mikroskopom(5ostoje razne modi%ika"ije 4C koje imaju za "ilj da se virus $to e%ikasnije vezuje saspe"i%i!nim ;t( Aehnika ,dvostrukih ;t sastoji se u duplom tretiranju uzoraka poznatim ;t(1( ;t ,hvataju viruse& .( ;t koja se naknadno nanose& oblažu ga i omogućavaju njegovo lak$eo!avanje( 9va metoda je od posebnog zna!aja za Dg onih virusa koji se ne mogu dobiti u kulturi



ćelija( 4nterpreta"ija rezultata zahteva iskustvo i razlikovanje spontane agrega"ije virusa uuzorku od agrega"ije usled vezivanja sa ;t(

0ehnike a dokaivanje virusnih nukleinskih kiselina u ma%erijalu(hi*ridiaija)

etode za dokazivanje i analizu nukleinskih kiselina pomoću hibridiza"ije& mogu biti kori$ćene:

1( Kada u bolesni!kom materijalu nema vi$e in%ektivnih virusnih !esti"a ili ih ima jako malo.( Kada su prisutni samo de%ektni virusi/( Kada su prisutna samo virusna nukleinska kiselina0( Kada su virusi vezani u imnuo komplekse2( Kada je bolesni!ki materijal jako kontaminiran drugim mikroorganizmima@( ogu biti kori$ćene i u Dg perzistentnih subakutnih i hroni!nih virusnih bolestiB( Kada se sumnja na viruse koji ne mogu da se razmnožavaju u laboratorijskim sistemima

+zorak bolesni!kog materijala :

a) Nanose se na !vrstu podlogu i direktno upotrebljavaju za hibridiza"iju b) 4zola"ija virusne nukleinske kiseline(

Kod DNK &irusa& delovanje enzima endonukleaze dobijaju se %ragmenti virusne DNK( 9ni seodvajaju gelom i %rak"ioniraju (Aou%ern - *lo%)'

Kod RNK &irusa tako'e se prvo odvajaju %ragmenti virusne nukleinske kiseline (Nor%hern-*lo%)@ pa se pomoću reverzne transkpritaze sastavi komplementrana DNK(

9ve DNK u oba slu!aja) se dalje %iridi'!$! sa poznatom i ozna!enom DNK( 9na se ozna!avaio%opi2ma razli!itog poluvremena raspadanja& koji se meri radiogra%ski ili enimom alkalna

%os%ataza& peroksidaza) ili *io%inom & vezane za poznate DNK( 5otom se vr$i d&-&)4i$a zavisnood vrste i prirode Lobeleživa!a, na ozna!enoj DNK( Na taj na!in dokazuje se prisustvo virusne nukleinske kiseline u materijlu koja je hibridizovanasa ozna!enom DNK& ukoliko su odgovarajuće)(

5osebna vrsta hibridiza"ije je hi*ridiaija in si%u( 9va tehnika omogućava da se direktno u

inficiranim 5eli'ama dokazu'e RNK i DNK (&irusni genom), a kao obele6i&a+i se koriste izotopi,enzimi ili biotin# Npr( Kod 5apilomavirusa se dokazuje virusna DNK u ćelijama grlića materi"e idetek"ijatipski spe"i%i!nih delova DNK& istovremno se odre'uje i tip virusa $to je veomazna!ajno je se zna koji tipovi 5apilomavirusa su povezani sa pojavam malignih neoplazmi"erviksa uterusa(

13



@. KLASIIKA<IJA ANIMALNIH VIRUSA

Najnoviji izve$taj 4=AV 4nterna"ional "ommittee on Aaon mM o% Viruses) od 1E(god&

savremenu kasi%ika"iju zasniva na aktuelnim saznanjima o njihovim bio%izi!kim& biohemijskim&genetskim& ;g-skim karakteristikama osobinama)( 9snovu za kalasi%ika"iju !ine :1( Aip i karakteristike nukleinske kiseline.( or%ologija i veli!ina virusne partikule/( 8imetrija virusnog kapsida0( ?roj kapsomera2( 5risustvo omota!a i osetljivost na etar

lavna podela je na . grupe DNK i NK viruse u zavisnosti koju nukleinsku kiselinu poseduju)( +nutar ovih grupa virusi su razvrstani u :

1' BORODI3, - 9amilije@ nastavak - V44D;C )' BOD8&.ICI,nastavak - V44N;C)' RODOVI - genusi@ nastavak - virus) AE/,NAI5' VRA0,2' 0IBOVI V&RI&N0,

+ tom izve$taju se navodi vi$e od @1 porodi"a virusa& od koji iz .1 porodi"e mogu izazvatiin%ek"iju ko ljudi i F ili životinja animalni virusi)( *a viruse iz 1 porodi"a dokazano je da moguda izazovu in%ek"iju kod ljudi(

DN VIRAI

5orodi"a 8imetrija 9mota!DNK

br(lana"a Veli!ina 4zra$taji Cnzimi Kapsomere

Paroirid ikozadearna F1 l -

mali F F /.

Papoirid ikozadearna F . l"irkularna

mali F F B.

Ad&#oirid ikozadearna F . l srednjiG

<5F

.2.

H&rp&"irid ikozadearna G . l veliki F F 1@.

PoCirid kompleksna G . l velikiG

65

DNKtranskriptazaNK polM

F

H&pa#d#airid G . l mali F DNK polM F

11



RN VIRAI

5orodi"a 8imetrija 9mota!

NK 8egmenti Veli!ina 4zra$taji Cnzimi Kapsomere

Pi4or#airid ikozadearna F1G

F mali F F/.

<a4iirid ikozadearna F 1G F mali F F/.

To*airid ikozadearna G 1G F srednji F F/. - 0.

aiirid ikozadearna G 1G F mali F F/. - 0.

R&oirid ikozadearna F. 13-reo i orbi

11- rota1.- KK srednji F

NK polM Nukleozid /

%os%ataza /. - .

<oro#airid helikalna G1G

F srednji Gkao "vet

F F

R%adoirid helikalna G1-

F srednji GNK polM

F

ioirid helikalna G1-

F velikiG

F F

Or-o+DCoirid helikalna G 1-

E - in%lu( =

B - in%lu ; i ? srednji

G

5

NK polM

F Para+DCoirid helikalna G 1- F veliki

G5

NK polMF

B!#Dairid helikalna G1-"

/ velikiG NK polM

F

Ar&#airid kompleksna G1-"

.0 veliki

G5

NK polMF

R&-roirid kompleksna G . 1G

F veliki DNK polM F

Neklasi9ikovani virusi "

1( ;gens Delta <epatitisa delta virus).( ;gensi non-; i non-? hepatitis hepatitis = i C)/( NorOalk virus i sl(0( ;sterovirusi2( 4zaziva!i spongio%ormne en"e%alopatije

1.



. UTI<AJ I8IČKIH I HEMIJSKIH ČINILA<A, ANTIBOTIKA I HEMIOTERAPEUTIKA NA VIRUSE

5ored poznavanja uti"aja raznih %izi!kih i hemijskih agenasa na viruse& mora se imati na umu daovo delovanje zavisis od :

a) 8tepena !istoće virusne suspenzije prisustva protein& lipida& za$titnih koloida& soli) b) Aemperature") p< sredined) vremena delovanja upotrebljenog agensa

5ri tome neki agensi mogu delovati na pojedine aktivnosti virusa nejednako& odnosnosuk"esivno& $to je bitno u proizvodnji virusnih vak"ina(

# 0OBCB0& - P A deluje nepovoljno na viruse( 8tepen $trtnog dejstva zavisi :a) 9setljivosti virusnih protein b) 9setljivosti nukleinskih kiselina prema toploti") Visine temperatue i trejenje njenog dejstvad) 8astava suspenzije u kojoj je virus(

- 5ostepenim zagrevanjem virusi prvo gube moć razmnožavanja& pa in%ektivnu moć& antigenosti imunogenost $to je iskori$!eno za pravljenje vak"ina)(

- Aemperatura od @3°= u trajanju od /3 min uni$tava sposobnost razmnožavanja& in%ektivnost iantigenost virusa izuzetak je virus <epatitis ; i ?)& pri I 03°= gubi se moć razmnožavnjavirusa

- 9setljivost virusa na povi$ene temperature može se smanjiti dodavnjem bivalentnih katjonag=l.& Na.890& g890(

F GC&DNOH& - niska temperatura ne deluje $tetno na viruse( 9na ih kozervi$e( ?olesni!kimaterijali u kojima se o!ekuje da ima virusa& transportuje u virusolo$ku laboratorijunatemperaturi I 3°= G0°=) - na temperaturi lomljenog leda( jer ova temperatura stabilizujenjihovu aktivnost(

- 8nižavanje temperature za svakih 13°

= !ini da se biohemijske reak"ije odigravaju . sporije&$to . produžava život virusa(

- 8mrzvanje virusa na temperaturi niže od - B3°= temp(suvog led) služi za !uvanje virusnogmaterijala(

- Virusi sa lipoproteinskim omota!em su posebno osetljivi na naizmeni!no zamrzavanje iodmrzavanje u kratkom vremenskom roku jer uti!e vi$e ili manje $tetno na biolo$ku aktivnostvećine virusa(

1/



5reživljavanje virusa na sobnoj temperaturi .3°=) meri se danima(

# A,N, - na temperaturi iznad 3°=& pri normalnim ili Q pritiskom& neki virusi su osetljivi nasu$enje - dehidrata"iju 5oliovirus& =oa"kie virus)& a neki osu$eni virusi v(Variolae& Va""inae&neki ;rbo) mogu mese"ima zadržati svoju biolo$ku aktivnost(

*a konzervisanje virusa koristi se lio%iliza"ija& su$enje ne niskim temperaturama u vakumu(

# ONI#H, #R&J,N, - inaktivi$e viruse ali ne uni$tava antigenost& pa se ovaj postupak koristi u proizvodnji virusnih vak"ina( Koristi se i za steriliza"iju namirni"a i prostorijakontaminiranih virusima( Kod virusa sa 1l nuk(kis inaktivi$uće delovanje je potpuno& a kodvirusa sa .l nuk(kisinaktiva"ija je delimi!na(

F C0R&CEIJ&A0O #R&J,N, - virusi su osetljiviji od vegetativnih oblika bakterija(9vi zra"i inaktivi$u viruse izazivajući promene u azotnim bazama nukleinskih kiselina(

F C0R&#V - zvu!ni talas %ek%en"ije preko .3 hiljada <z mehani!kim delovanjem&

ireverzibilno inaktivi$u virus& ostaje njegova antigenost( 5ostupak može da se primeni u pripremivirusnih ;g i vak"ina(

F IND0IVN& 8O0ODIN&.IJ& IN&0IV&3I& - neke boje neutralno "rvena) moguse spojiti sa nukleinskim kiselinama virusa !ineći ih osetljivim na svetlo i inaktivi$u ihireverzibilno(

F G,.IA, ABA0&N3, - osetljivost virusa prema raznim hem(supstan"ama zavisi odhem(sastava& odnosno gra'e virusa& pa je osetljivost virusa na neke hem( supstan"e bila 1 odkriterijuma za klasi%ika"iju virusa(

F 8,NOC - virusi su otporniji prema %enolu nego vegetativni obli"i bakterija( Henol denaturi$evirusne proteine& ne o$tećujući nukleinske kiseline(

F 8OR.&CD,GID - inaktivi$e viruse ne o$tećujući njhove ;g osobine( 4naktiva"ija zahvata i proteine i virusne nukleinske kiseline( Dolazi do reak"ije sa N<. grupe priteina i N<. grupe bazenukleinske kiseline(

F &#O0&A0& IA,CIN& - deluje ne baze nukleinskih kis(& pretvarajući N<. u - 9< grupu

F OAID&3ION& AR,DA0V& - <.9.& Kn90& =l inaktivi$u viruse pa se koriste koadezi%i"ijensi u svim virusolo$kim laboratorijama(

F OR/&NAI R&A0V&R&JI - osetljivost virusa prema etru je 1 od kriterijuma zaklasi%ika"iju& s obzirom da ova osetljivost zavisi od gra'e& tj( hemijskog sastava virusa( 8vi virusikoji sadrže lipoproteinski omota! osetljivi su premu delovanju etra i dr(organskih rastvara!a( zarazliku od virusa koji nemaju takav omota!(

10



F D,0,RDK,N0I - imaju sposobnost da razgrade virusne !esti"e& pa se upotrebljavaju zadezi%ek"iju virusolo$ke laboratorije( 9ni se vezuju na bela!evinama virusa& zatim ih razgrade na polipeptidne lan"ei tako dezintegri$u virusnu !esti"u(

F,0IC,N OAID - ovaj gas e%ikasno inaktivi$e viruse& reagovanjem sa - =99< grupom belan(

Cksplozivan je u dodiru sa vazduhom pa se me$a sa 37 =9. u vi$im 7 je otrovan za ljude(F L - BROBIOC&0ON - inaktivi$e viruse pri kon"( 3(.-3(07( Aa!an mehanizam delovanja naviruse jo$ nije poznat(

F &N0IEIO0I3I N, D,C N& VIRA, !!!

azvoj antivirusnih sredstava i njihova primena tekli su sporo jer su hemioterapeuti"ikoji su mogli da zaustave razmnožavanje virusa bili toksi!ni i za ćelije domaćina( 9dvelikog broja supstan"i !ija je antivirusna aktivnost dosad ispitana& samo mali broj jeodobren da se može koristiti za rutinsku upotrebu kod virusnih in%ek"ija(

Aakvi lekovi bi trebalo da poseduju osobinu selektivnog ometanja inhibi"ije iinter%eren"ije) umnožavanja virusa& pri !emu istovremeno& ne uti!u ili u$to manjoj meriuti!u na ćelije domaćina(

8 obzirom da je pro"es umnožavanja virusa bitno vezan za ćelije domaćina& nejmetabolizam i sastojke ćelija me'u kojima su ćelijske NK i enzimi( 5otrebna susuptilna ispitivanja kako bi se mogao izvesti zaklju!ak da neki lek inhibi$e odr'enetokove sinteze sastavnih delova virusa& a da pri tome ne deluju na metaboli!ke tokove ireak"iju ćelije domaćina( Dakle& ispitivanja antivirusnih lekova moraju da otkriju nesamo njihov antivirusni u!inak nego i njihovu toksi!nost& teratogenost& onkogenost kao i

mogućnost pojave otpornih mutanata virusa prema leku(

4spitivanja su pokazala da su lekovi koji su se do sada koristili u antivirusnojhemioterapijideluju kao selektivni inhibitori odre'ene %aze u toku razmnožavanja virusa( Nijedan od njih ne pokazuje direktvno dejstvo na samu virusnu !esti"u(

12



F. <IKLUS RA8MNOAVANJA VIRUSA. RA8LIKE U PRO<ESU

RA8MNOAVANJA POJE:INIH RNK I :NK VIRUSA

Virusi se razmnožavaju samo u živoj ćeliji( Van nje su inertni( Da bi do$lo do in%ek"ije ćelije irazmnožavanja virusa u njoj& ćelija mora posedovati re"eptore za koje se virus može pripojiti(

?iolo$ke barijere :

a) e"eptori na povr$ini !elije b) 8elektivnost virusa") Aropizam virusa(

Aelek%ivnos% je osobina virusa da se umnožava samo u ćelijama odre7ene &rste(0ropiam je histolo$ka selektivnost& odnosno osobina virusa da se umnožava samo u ćelijamaodre7enog tki&a prijem!ivog domaćina virusi respirativnog tropizma& neurotropni&hepatotropni)

Haze razmnožavanja :1( 5ripajanje adsorp"ija& viropeksa).( 5rodiranje penetra"ija)/( 9sloba'anje - ogoljavanje nukleinske kiseline dekapsida"ija)0( Haza eklipse sinteza sastojaka virusa):

a( eklipsa - transkrip"ija mNK b( eklipsa - transla"ija ranih virusnih proteina"( eklipsa - replika"ija virusnih nukleinskih kiselinad( eklipsa - transkrip"ija kasne mNK e( eklipsa - transla"ija kasnih virusnih proteina

2( 4ntegra"ija virusa integra"ija sa mogućom rekombina"ijom)@( 6ibera"ija osloba'anje novonastalih viriona)

1' Pripa$a#$& (ad"orp4i$a, irop&)"a zasniva se na vezivanju virusnih proteina antire"eptora)za re"eptore na povr$ini ćelije( ;ntire"eptori su reaktivna mesta vezana za :

− 5ojedina!ne kapsomere

− Kombina"ija reaktivnih grupa"ija vi$e susednih kapsomera− Kombina"ija reaktivnih grupa"ija kapsomera i pelomera

9ni su naj!e$će glikoproteini( <emaglutinin virusa in%luanzae je antire"eptor( 8matra se daljudski hromozom 1 sadži genetsku osnovu za ove re"eptore(5ripajanjem virusa na povr$inu ćelija dovodi do ireverzibilnih promena u strukturi virusa(+ 1(kontektu virusa u ćelije dolazi do jonskog privla!enja i obrazovanja jonske veze& $toomogućava pozitivni naboj dvovalentnih jona g i =a( Aek posle ostvarivanja jonske veze

1@



dolazi do spe"i%i!nog vezivanja viriona za odgovarajuće re"eptore na spolja$njoj membrani ćel(ako su re"eptori na ćeliji blokirani& virus nije u stanju da se adsorbuje na ćeliju(*na!aj %aze viropekse za spe"i%i!an me'usoban odnos virusa i ćelije domaćina ogleda se utomeda virusi imaju $iri dijapazon osetljivih ćelija ako se isklju!i ova %aza i virusna nukleinska kis sedirektno uba"i u !eliju npr( 5olio virusa i pile u kojem se ina!e ne razmnožava)(

' Prodira#$& (p&#&-ra4i$a - može nastati na . na!ina u zavisnosti da li virusi poseduju omota!ili ne :

• Cndo"itozom virusnih partikula sa nagomilavanjem virusa u "itoplazmatskimvakuolama ćelije - virusi sa omata!em( 5ri !emu dolazi do %uzije spolja$njih omota!ai "itoplazmatske membrane

• Jednostavnom transloka"ijom kroz ćelijsku membranu - virusi bez omota!a( Kod njihdolazi do modi%ika"ije na kapsidu( Aarnslo"iran je virusni genom sa esen"ijalnim proteinima(

' O"oa2a#$& 7 o*o$aa#$& #!)&i#")& )i"&i#& (d&)ap"ida4i$a - nadovezuje se na

penetra"iju( Kod orto& paramio i pi"ornaviridae - odmah posle penetra"ije <erpes virus& pre penetra"ije genoma u jedro in%i"irane ćelije eo virusi - dekapsida"ija nije potpuna& genom nije potpuno ogoljen(

4 pored toga& genom ovih virusa može potpuno da se ispolji( + svih animalnih virusa pro"esi viropekse & penetra"ije i dekapsida"ije su sli!ni ali serazlikuju u sintezi ranih koji u!estvuju u sintezi i replika"iji virusnog genoma) i kasnihtranskrip"ija kasne mNK kada se stvaraju strukturni proteini virusa koji ulaze u sastavvirusnog kapsida koja omogućava stvaranje zrele virusa !esti"a) virusnih proteina(

Virusni genom je DNK ili NK&koja može biti 1 ili . lan!ana l)&monopartitna svi virusni geni su sadržani u 1 hromizomu) ili multipartitna

virusni geni su raspore'eni na nekoliko hromoz(& koji zajedno !ine virusni genom) RNK virusi svi su sem reovirusa 1l& monopartitna ili multipartitna orthomio& arena i bunMa)(8vi su linearni( eo virus ima .l NK( DNK virusi imaju .l& osim parvovirusa koji imalju 1l( 8vi DNK virusi imaju monopartni genom(DNK ko parvovirusa je "irkularan& kod herpes& adeno i po su linearan(Virusni genom je u in%i"iranoj ćeliji& po!inje virusna replika"ija(5' E)ip"a Rana mRNK nuk( Kis 1l NKG može da %unk"ioni$e kao rna mNK ili se sa nuk(kise

prepisuje na kod NK - i DNK virusa) sinteza rani$ proteina (enzima) pod kontolom im je ćel(metabolizam

replikaci'a &irusne nukleinske kiseline kasna mRNK

sinteza kasni$ (strukturni$) proteina

1B



8amo virusi !iji genom sadrži DNK i koji dospeva u jedro in%i"irane ćelije& mogu da koristećelijske transkriptaze za sintezu virusne mNK( 8vi ostali virusi NK i DNK u "itoplazmi)moraju razviti sopstvene enzime za sintezu mNK(

*avisnosti od vrste postoji vi$e na!ina umnožavanje virusa :

1( Na+in - umnožavanje 1 l RN 4+ "itoplazmi - 5i"ornaviride

1 RNK 6 > +RNK G ribozomi sinteza ranih proteina enzima) koji deljenjem daju :

RNK polimerazu i enzime koji ko!e sintezu ćel proteina

- NKkao kalup)

4 NK G ribozomi strukturni proteini

- NK novi nukleokapsid koji se osloba'a destruk"ijom ćelijenastavlja razmnožavanje)

+ "itoplazmi - Aogaviridae

1E



.INTERAK<IJE I8MEĐU VIRUSA(Udr!&#& i#/&)4i$&, i#-&r/&r&#4i$ai i &*'a-a4i$a

e'usobno delovanje - interak"ija izme'u . srodna ili razli!ita virusa koji in%i"iraju istu ćeliju iorganizam& može da ima razli!ite ishode :

1' Neavisno umnožavanje o*a virusa tzv( udružene in%ek"ije) - u ovom slu!aju jednain%ek"ija ne uti!e na ratvoj druge( Aakav se ishod može sresti kod <erpesvirusa i5ovirusa& po$to se 1(razmnožava u jedru a .( u "itoplazmi in%i"irane ćelije(

' In%er9erenija virusa - je naj!e$ći ishod interak"ije . virusa( 4n%ek"ija 1 virusominter%erentni virus& virus indu"er) može da spre!i in%ek"iju istog domaćina nekim drugimsrodnim ili nesrodnim virusom potisnuti virus)( 5ojava inter%eren"ije može biti jednostrana ili obostrana( Nastaje pod odre'enim uslovima zavisna od vrste virusa&

in%ektivne doze& vremenskog razmak u kom su nastupile in%ek"ije)(4nter%eren"ija je pojava za$tite ćelije od in%ek"ije virusom usled prisutnosti drugog virusau njoj( 5otiskivanje može da se odigra ba ražli!itim nivoima :

&' In%er9erenija na nivu adsorpije - nastaje kod virusa koji koriste iste re"eptorena povr$ini ćelije( 5rvi virus blokira ove re"eptore ili ih pri adsorp"iji razori i takoonemogući pripajanje drugog virusa(

E' In%er9erenija na nivou *iosin%ee virusnih makromolekula - nastaje tako $to prvi virus svojim raznim enzimima blokira metabolizam ćelije i spre!ava sintezune samo ćelijskih proteina i polipeptida nego i drugog virusa(

3' In%er9erenija na nivou ak%ivaije gena in%e9erona - nastaje kada virus koji je1( in%i"irao ćeliju vr$i aktiva"iju& odnosno depresiju gena inter%erona& prisutnog uvećini ćelija u stanju stalne represije( 8a aktiviranog gena prepisuje se mNKkoja dovodi do sinteze proteina inter%erona na ćelijskim ribozomima& prilikom prolaska kroz memebrane endoplazmatskog retikuluma i izlu!ivanja inter%erona&

1



dolazi do njegove glikoliza"ije( 4zvan ćelije otpu$ten inter%eron postoji u oblikuglikoproteina(

' Dopunjavanje (komplemen%aija) - kao ishod interak"ije . virusa& javlja se naj!e$ćeizme'u de%ektnog i in%ektivnog virusa& pri !emu ovaj drugi snabdeva prvu virus

replikanim enzimima ili strukturnim polipeptidima i na taj na!in pomaže de%ektnomvirusu u razmnožavanju(

5' Rekom*inaija virusa - . virusa u me'usobnoj interak"iji mogu da se rekombinuju nanivu genoma genotipska rekombina"ija) ili na nivou %enotiskih osobina %enotipskime$anje)(

2' ,gala%aija - u interak"iji . virusa& in%ek"ija 1 povećava e%ekat .(virusa koji jeistovremeno in%i"irao(

. INTERERON

4nter%eron je proizvod ćelije domaćina& a ne virusa i deluje na ćelije a ne na viruse( 4n%orma"ijaza sintezu inter%erona nalaze u DNK ćelijskog jedra& odnosno u genomu ćelije& a ne u genomuvirusa( + normalnim uslovima inter%eron se NC nalazi u ćeliji( Aek ulaskom virusa& pokreće sesložen mehanizam depresije i ova genetska %unk"ija ćelije se aktivira( + slu!aju interak"ije .virusa !iji je ishod inter%eren"ija& genetska %unk"ija ćelije stvara inter%eron& aktiviran prvimvirusom koji je in%i"irao ćeliju(

Vrs%e razlikuju se po nekim osobinama i po vrsti ćelije kojima se sinteti$u) :

1- ALA INTERERON je leuko"itni inter%eron& tj( nastaje u leuko"itima koji su in%i"iranivirusom ili podtaknuti dvolan!anom NK(

.- BETA INTERERON je %ibroblastni inter%eron( 8tvaraju ga %ibroblasti i dr(ćelije koje sustimulisane virusom& dvolan!anom NK& endotoksinima bakterije(((/- GAMAINTERERON je imuni inter%eron( 4zlu!uju ga imuno komplementarni A - lM i

NK ćelije u toku virusne in%ek"ije ili kada je stimulisan drugim ;g& odnosno mitogenimai lim%okinima - nesenzibilisanim A - lM(

∗ 4nter%eron je spe"i%i!an za ćeliju& odnosno organizam u kome je nastao& ne za virus koji jeizazvao njegovu sintezu(

∗ 8matra se da inter%eron ne deluje direktno na tok umnožavanja virusa nego to!iniposredstvom nekoliko enzima stvorenih u ćeliji stimulisanog inter%eronom( Naime&vezivanje inter%erona za spe"i%i!ne re"eptore na povr$ini ćelije dovode do sinteze bar .

enzima protein kinaze i oligoadenil sintetaze)( 9ni se aktiviraju u prisustvu virusne NK ideluju direktno na dalji tok sinteze virusnih polipetida( 8pre!avanjem sinteze virusnih polipeptida i razaranjem virusnih mNK& zaustavlja se razmnožavanje virusa u takvoj ćeliji(5ri tome se ne ometa sinteze ćelije(

∗ 4nter%eron ima veliki zna!aj u pro"esu ozdravljenje od virusnih boleti& s obzirom da se produkuje skoro tokom svih virusnih in%ek"ija( 5rodukuju ga virusom in%i"irane ćelije u prirodnim uslovima in situ) i ćelije kulture in vitro)( *a razliku od ;t koja deluju spe"i%i!no&

.3



inter%eron ne deluje samo na onaj virus koji je stimulisao njegovu produk"iju& nego može daspre!i razmnožavanje raznih srodnih i nesrodnih virusa u osetljivim ćelijama iste vrste(

∗ 8posobnost induk"ije stvranja inter%erona nije ograni!en samo na viruse( Au sposobnost imajui drugi mikroorganizmi& njihovi ekstrati i produkti& razne mitogene supstan"e biljaka i neki

sitetski proizvodi( 9d mikroorganizama ova spospbnost naro!ito je izražena u onih koji kaovirusi& parazitiraju intr"elularno ri"kettsia& "hlamMdia) i onih koji proizvode endotoksine(

∗ 1l NK ili DNK nije u stanju da podtakne produk"iju inter%erona& potrebna je .l nukl(kis(

∗ *apaženo je da virusi koji se razmnožavaju brzo i dovode do jakog o$tećenja ćelije& po pravilu su slabi indu"eri inter%erona& a snažni indu"eri su virusi koji se sporije replikuju i nedovode do tako izraženog "itopatogenog e%ekta(

∗ 4nter%eron je protein ili polipeptid koji ne izaziva inaktivisanje virusa ili njegove nukleinskekiseline& nego sprećava umnožavanje virusa u ćelija(

∗ 4nter%eron je dokazan u serumu& likvoru& respiratornom sekretu osoba sa virusnom in%ek"ijom(

∗ 5rotiv nekih porodi"a virusa ;deno i <erpes) dokazivanje egzogenog inter%erona je slabije&ali u ve!ini virusa e%ekat je dobar i pri relativno malim koli!inama inter%erona( 9vi virusiimaju i izraženu sposobnost stimulisanja produk"ije u zaraženim virusima endogemiinter%eron)(

∗ + stadijumu inkuba"ije i prodormalnom stadijumu inter%eron već po!inje da se produkuje ućelijama u kojima se virus umnožava( 4z ovih ćelija se lu!o i prodire u okolne ćelije( + tekin%i"iranim okolnim ćelijama prispeli inter%eron spre!ava razmnožavanje virusa( Na taj na!in patolo$ko delovanje može da se zaustavi& da se ogrni!i na po!etne lezije& a organizam kao"elina može biti izle!en od tek zapo!ete virusne in%ek"ije( + ovim %azama $to ranije je potrebno po!eti primenu i egzogenog inter%erona( Nedostatak inter%erona je njegovokratkotrajno delovanje(

∗ +ti"aj sredine na dejstvo inter%erona : P tenzija 9. - inhibi$e delovanje 4NH P A° - pobolj$ava produk"iju 4NH Kortikosteroidi - antagonisti!ko dejstvo na 4NH

∗ + prva / mese"a 4+R ćelije embriona nemaju moć da produkuju 4NH i slabo su osetljivi prema njegovom za$titnom delovanju( 9va !injeni"a doprinosi teratogenom e%ektu virusa&koji u prvom trimestru trudnoće in%i"iraju plod(

∗ 4nter%eren"ija kao naj!e$ći ishod interak"ije izme'u . virusa koji su in%i"irali istu ćeliju(*na!ajan je za organizam domaćina jer ga $titi od in%ek"ije drugim virusom(

.1



∗ 5ojava inter%eren"ije nema ni$ta zajedni!ko sa imunitetom( Da bi se stvorio aktivni imunitet potrebno je da pro'e vi$e dana od uno$enja ;g& a pojava inter%eren"ije može se pratiti većnakon nekoliko !asova od inokula"ije prvog virusa( Arajanje za$tite kod stvorenog imunitetaznatno je duže & a za$tita organizma usled inter%eren"ije je kratkotrajna I B dana)( + vremeinter%eren"ije u serumu se ne mogu dokazati ;t protiv virusa( 5ojava inter%eren"ije može se

dokazati u kulturi ćelijea i embrionisanom koko$ijem jajima(

∗ 4nter%eren"ija se može javiti izme'u . virusa koji su :a) ;g potpuno razli!iti - heterologna b) ;g sli!ni& ali se razlikuju po tropizmu ili stepenu adapta"ije - homologna

# ;utointer%eren"ija je poseban vid homologne inte%eren"ije koja nastaje u okviru jedne virusna popula"ije i to izme'ua virulentnih i virulentnih !esti"a istog virusa koji je in%i"irao ćelijedomaćina(

# 4nter%eron proizveden u kulturi ljudskih 6e kori$ćen je u le!enju raznih virusnih bolesti imnogih tumora za koje se pretpostavlja da mogu imati virusnu etiologiju(

1. VARIJABILNOST VIRUSA I 8NAČAJ OVE POJAVE

Velika varijabilnost promenljivost) virusa može se objasniti sl( !injeni"ama :

1( Virusi nemaju sops%veni me%a*oliam nego koriste enzimski aparat i dr(strukture i%unk"ionalne delove ćelije domaćina( 4z tog razloga& uti"aj ćelije domaćina na viruse jeveoma olak$an i izuzetno zna!ajan( Kako su ćelije& tkiva domaćni veoma razli!iti& $ansaza razne muta"ije virusa su velike u vezi sa tim može doći i do promene u virusnoj popula"iji selek"ijom tj( %avorizivanjem odrež'enih mutanata(

.( /ra6a virusa@ !iji je genom za$tićen samo kapsidom& kod nekih virusa i jo$ 1omota!em& razlog je $to je virusni genom izložen delovanj raznih mutagenih agenasa(

/( 8aa eklipse - u toku intra"elularnog replikovanja virusa zavr$ava se integra"ijomumnoženih virusnih partikula( + ovoj %azi može doći do rekombina"ije naslednih osobina. razli!ite loze virusa ili . razli!ita virusa kojima je bila zaražena ista ćelija(

0( ra%ki živo%ni iklus virusa omogućava da se promene virusnih osobina mogu pratiti(

Varijabilnost virusa je pojava od koje je bilo mnogo koristi za medi"inu : a)4i#& od ii%ir!"a virus : variolae - va""inae & kravljih boginja i ulićnog besnila((() i /a*o-ipi'a4i$a #&)i%

r"-a a)-&ri$a.

Varijabilnost virusa može biti i $tetna( + nekim slu!ajevima promenljivost virusa je uzrok pojavemanjih ili većih &pid&+i$a i'a'a#i% #oi+ -ipoi+a ii ari$a#-a+a ir!"a.epidemijain%luenzae& izazvane novim tiovima& podtipovima ili varijantama virusa in%luenzae& za koji ne postoji imunitet u popula"iji i protiv kojih ne $teti pripiremljana vak"ina()

..



11' &/R,AIVN, OAOEIN, VIRA& INIGOVO &/R,AIVNO D,COV&N,

Virulen"ija virusa& odnosno stepen njihove patogenosti u srazmernom je odnosu sa brzinom pordiranje virusa iz ćelije u ćeliju& sposobno$ću da izazovu "itoliti!ki e%ekat( Dakle i saagresivnim delovanjem virusa na nivou organizma( 9na je genetsak osobina virusa i za razlikuod patogenosti koja je nepormenjljiva& virulen"ija se može menjati u raznim uslovima

9snovno agresivno selovanje virusa porizilazi iz njihovog umnožavanja u ćeliji& inhibi"ije biosinteze i drugih zbivanje u ćeliji( *apaženo je da se u kulturi ćelija nekih virusa mogu naći-o)"i#i pro-&i#i koji izazivaju patolo$ke e%ekte već nakon /-0 sata& za razliku od "itopatogenoge%ekta =5C) koji je posledi"a razmnožavanja virusa vidiljivog tek posle nekoliko dana odinokula"ije virusa u kulturu ćelija(Aoksi!ni proteini su antigenski spe"i%i!ne za pojedine tipove virusa koji ih poseduju(

0era%ogeni e9eka% može da iziazove izvestan br virusa virus rubrllae& polio& virus hepatitisa&mupsa i morbilla& =V& <4V)( 4n%ek"ija trudni"e u prva / mese"a trudnoće koja dovodi sointrauterine in%ek"ije embriona& može dovesti to smrti ploda& poba!aja ili do kongenitalnihmal%orma"ija( + tom periodu ćelije embriona nisu u stanju da stvaraju inter%eron (

Onkogen po%enijal za !oveka imaju papiloma i polioma& adeno& herpe simple .& hepatitis ?i D& po& retro& "oa"ki& parin%lenzae tip 0() oni mogu da izazovu benigne proli%era"ije ilimaligne trans%orma"ije svojim nekontrolisanim razmnožavanjem(

Onkoli%i+ko dejs%vo imaju neki virusi ;rbo) koji imaju tropizam prema ćelijama raznihtumora( 9ni se razmnožavaju u !elijama neoplazmi i relativno brzo izazivaju nekrozu tumora unjegovu regresiju in vivo(

Virusna in%ek"ija može d abude pokreta! :1( 8tanja imunolo$ke hiperosetljivosti kasnog tipa)

.( Nekih autoimunih bolesti/( drugih imunolo$kih stanja

./



1=. SELEKTIVNOST I TROPI8AM VIRUSA. RA8MNOAVANJE VIRUSA U LABORATORIJSKIM IVOTINJAMA.

INKLU8IJE.

S&&)-i#o"- ir!"a je osobina virusa da se umnožava samo u ćelijama odre'enih vrsta(a( 8rlo selekti&ni &irusi in%i"iraju samo odre'ene ćelije jedne vrsta ili bliskih vrsta( b( labo selekti&ni &irusi umnožavaju se u ćelijama velikog broja životinjskih vrsta(

Tropi'a+ je histolo$ka selektivnost& tj( osobina virusa da se umnožavanja samo u ćelijamaodre'enih tkiva(

I#)!'i$&

5rilikom replika"ije virusa u ćelijam u kojima se odigrava njihovo razmnožavanje mogu nastati posebne tvorevine vidljive svetlosnim mikroskopom - inkluije( Većina inkluzija nosi ime poistraživaćima koji su ih otkrili(

Neke inkluzije se sastoje od velikog broja virusnih !esti"a koje su in%ektivne( 5rema tome&inkluzi'e mogu biti nakupine &irusa, ponekad opkol'ene nekom &rstom omota+a, nastalog kao

posledica reakci'e inficirane 5eli'e( Druge inkluzije su verovatno& ostaci umno6a&an'a &irusa u

5eli'i i degenerati&ni i reakti&ni produkti umno6a&an'a 5eli'a na razmno6a&an'e &irusa u n'ima( *avisno od toga da li se umnožavanje virusa poslednja %aza) odigrava u "itoplazmi ili jedru&

in%i"irane ćelije& inkluzije su ili in%rai%oplama%ske ili in%renulearne & i E %ipa( azlikuju se i

po obliku ovalne& jajolike& kru$kolike& nepravilnog oblika)& veli!ini& gra'i& a%initetu za kis(boje Dokazivanje inklutija u ćelijama in%i"iranim virusom& koriste se koa jedna od metoda

postavljanja etiolo$ke dijagnoze virusne bolesti(

U+#oaa#$& ir!"a ! aora-ori$")i+ io-i#$a+a

azmnožavanje virusa u osetljivima lab( životinjama je skupo i relativno komplikovano& ali je jo$ uvek neophodno za ispitivanje& pogotovo onkogenih virusa(*a uspe$no umnožavanje i izola"iju virusa od zna!aja je da se odabere najosetljivija životinja&imajući u vidu selektivnost virusa u odnosu na vrstu& a ponekad i u odnosu na starost životinje( Naj!e$će lab( životinje su : *eli mi$@ amora@ kunić@ hr+ak i majmun( Na!elno virusi se bolje

razmnožavaju u mladim ćelijama i mladim životinjama( 9dabrane životinje moraju biti približnoiste starosti& težine i pola)& zdrave& kontrolisane i praćene od strane veterinara(5osle izbora vrste i starosti životinja& bira se najbolji na!in za ubrizgavanje inokula"iju)virusnog materijala& zavisno od tropizma virusa( +brizgavanje se vr$i pod sterilnim uslovima&ako je kotntaminiran bakterijama ili gljivi"ama dodaju mu se po potrebi antibioti"i i antimikoti"i(aterijal se naj!e$će ubrizgava : 4ntra"erebralno u mozak)& intreperitonealno u abdominalnu$upljinu)& i(m u mi$ić)& intranasalno u nos)& i(" u kožu)& s(" pod kožu)& i(v u krvne sudovi)(

.0



*atim se inokulisane životinje posmatraju odre'eno vreme( 5rate se sve promene na osnovukojih se donosi zaklju!ak o razmnožavanju virusa( Naj!e$će ishod in%ek"ije kod lab( životinja jesmr%( Rivotinja se žrtvuje kad je mori*unda tada ima najvi$e virusnih partikula) i vr$i se pregled promena na organima za koje je virus imao tropizam svetlonsnim mikroskopom- =5C iinkluzije& imuno mikroskopijom - prisustvo virusa i virusnih ;g)( 5otom se uzima "iljani organ i

ćelije u kojima je umnožen virus razore se mehani!ki i tretiraju se sve dok se ne dobije !ist virus(+koliko je umnožen virus poreklom iz bolesni!kog materijala njegova indeti%ika"ija ili postavljanje etiolo$ke dg bolesti vr$i se serolo$ki(

1;. RA8MNOAVANJE VIRUSA U KULTURI ELIJA

Kultura ćelija je najosetljivija sredina za umnožavanje i ispitivanje većine do sada izolovanihvirusa( *a razliku od rada sa lab(životinjama& kultura ćelija omogućava da se izbegnu raznemoguće interak"ija izme'u virusa( 9va metoda je je%tinija i koristi se ne samo za umnožavanjeskoro svih virusa nego i za njihovo kvantitativno odre'ivanje - titra"iju& za indeti%ika"iju -neutraliza"ioni testovi& za ispitivanje bio%izi!kih i biohemijskih osobina virusa& za pravljenjevirusnih ;g i vak"ina(& za ispitivanje e%ikasnosti raznih dezi%i"ijenasa(

5od ćelijskim kul%urama se podrazumeva umno6a&an'e po'edina+ni$ 5eli'a , suspendo&ani$ u

speci'alnim $ranl'i&im te+nostima odre7enog sasta&a, pH, odgo&ara'u5e tenzi'e !9 i !9 , prioptimalno' temperaturi i u sterilnim uslo&ima#

9vo ćelije su poreklom iz manje di%eren"iranih tkiva vezivno& epitelno& mi$ićno& bubrežno&koža& testisi) porklom od životinja& ljudi& embriona i malignih tumora(5osle izvesnog vremena& pojedina!ne ćelije iz hranljivog medijaum& prilepe se za dno zid) bo"eu kojoj se ramnožavaju& %ormiraju& obi!no& 1 sloj novonamnoženih ćelija monoleMer)( Ao su jednoslojne ćelijeske kulture& koje histolo$ki potpuno odgovaraju tkivu iz kojeg su ćelije uzete(8loj novonamnoženih ćelija naziva se $tit(

5ostoje : rimarne kulture 5eli'a - dobijaju se uvek iz svežeg& naj!e$će iz embrionisanog tkiva!oveka& majmuna& pileta( Akivo se ise!e na komadiće( 4zlaže dejstvu tripsina& da bi sedobile pojedina!ne ćelije koje se suspenduju u hranljivoj te!nosti i inkubi$u na /@ - /B S=

Kontinirane lini'e - prilago'ene su za rast u ve$ta!kim uslovima i mogu se prenositi - pasažirati u nove i nove serije bo"a ili epruveta( Aako'e se dodaje tripsin da bi se dobile pojedina!ne ćelije koje su suspendovane u hranljivom medijumu i preba"uju u noveserije bo"a( Njihov broj rate u svakoj sledećoj pasaži(

8ve mor%olo$ke promene koje izazivaju virusiu ćeliji nazivaju se "itopatogeni e%ekat virusa

=5C)( Karakter =5C može virusologu pomoći u pro"enio o kom se virusu radi( Kona!naindeti%ika"ija izolovanog umnoženog) virusa mora se raditi nekom od serolo$kih reak"ija&dokazivanjem virusnog 8g pomoću spe"i%i!nih imuno seruma(

Kao posledi"a umnožavanja virusa u kulturi ćelija dolazi do usporavanja ili prestanka normalnogmetabolizma ćelija( *ato je smanjena pojava kisele reak"ije& koja nastaje kao posledi"ao$tećenog tkiva(

.2



+množavanje odre'enih virusa u kulturi ćelija može se dokazati pojavom virusnehemoglutina"ije i hemadsorp"ije( 5risustvo virusa koji ne daju =5C u odre$enim ćelijam možese dokazati reak"ijom inter%eren"ije(

8astav hranljivih te!nosti za kulturu ćelija je razli!it( Većina podloga sadrži Turavnotežen soni

ratvorT %iziolo$ki ratvor& sa odre$enom kol glukoze u većim brojem raznih soli) G životinjski proteini teleći serum ili dr( životinje& ekstrat embriona& amnionska te!nost& hidrolizatživotinjskih belan!evina)(Uelije kulture konzervi$u se u smrznutom stanju(

1?. RA8MNOAVANJE VIRUSA U EMBRIONISANIM KOKO9IJIM JAJIMA

Cmbrionisana koko$ija jaja su veoma podesna& pristupa!na i je%tina sredstva za umnožavanjevirusa ortomio& paramio& herpesviridae)( e'utim neki humani virusi ne mogu da seumnožavaju na ovim medijima(

Cmbrionisao koko$ije jeje& starosti embriona do B dana& ravnomerno je osetljivo na virusnuin%ek"iju( Kasnije& usled izvr$ene di%eren"ija"ije tkiva havlja se selektivna osetljivost raznihtkiva( *a umnožavanje virusa koriste se embrionisana koko$ija jaja starosti embriona @-1/ danasa .1 dan se izleže pile)(

*avisno od vrste virusa& ubrizgavanje virusnog materijala vr$i se na odre'en na!in u razli!itatkiva& embrionisanog koko$ijeg jaja& ta!no odre'ene starostiembriona pod sterilnim uslovima(

+ žuman!anu kesu - @-E dana& neurotropni virusi + alantoisnu $upljinu - -11 dana& ortomio i paramioviridae neki subkulture)

+ amniosku $upljinu - B-1. dana& ortomio i paramioviridae primoizola"ije) + horionalantoisnoj membrani - 13 -1/ dana & po i herpes virusi lezije poksevi)(

5o$to je virusni materijal inokulisan embrionisano koko$ije jaje& na!inje otvori na ljus"i seza!epe sterilnim para%ininom i jaja inkubi$u na /2-/BM= uz svakodnevno prosvetljavnjeposmatranje unutra$njeg sadržaja jaja)& sve do uginuća embriona odre'enog dana posleinokula"ije virusa(

5osle smrti embriona& vade se in%i"irane strukture ili te!nosti i postupa po daljim ispitivanjima&indeti%ika"iji virusa serolo$kim metodama) i njegovom kvantitavnom odre'ivanju - titra"iji(

+ nekim slu$ajevima kod virusa in%luenzae) i pre uginu!a embriona može se dokazatiumnožavanje virusa& reak"ijom virusne hemaglutina"ije(

.@



1@. POJAVA VIRUSNE HEMAGLUTINA<IJE ('#aa$ i pri+&#a

Virusna hemaglu%inaija 'e reakci'e izme7u $emaglutinina i specifi+ni$ receptora na po&r4ini

eritrocita( 9dnosno :slepl'i&an'e:,t'# me7usobno po&ezi&an'e eritrocita &irusnim partikula, pri+emu se &idi mre6a %&+a*!-i#a-. ili osobina neki$ &irusa da aglutinira'u r po'edini$

6i&otin'ski$ &rsta ili ptica, l'dske r, a zasno&ana 'e na posedo&an'u specifi+ni$ &irusni$

$emaglutinina#

Virus 4n%luenzae - ima hemaglutinin < ;g) kao sopstveni deo ovojni"e virusa( Ne možese odvojiti od virusne !esti"e& a po hemijskom sastavu je glikoprotein( 5oviridae imaju hemaglutinin koji se može odvojiti od viriona& a da se ne naru$i njegov

integritet( 5o hemijskom sastavu je komplek proteina i %os%olipida( ;deno virusi imaju hemaglutinin& vezan za virusnu !esti"u( 9vi virusi aglutiniraju Cr

nekih životinja kao i ljudske Cr 3 krve grupe( 5rema hemaglitininma adeno virusi su podeljeni u / grupe : ;& ? i =(

;rbo virusi tako'e imaju hemaglutinin koji su sastavni deo viriona& a po hemijskomsastavu su lipoproteini(

Virusna hemaglutina"ija zavisi od vrste kori$ćenih Cr& od temperature& p< i od vrste virusa&odnosno virusnih hemaglutinina( ože da se koristi za :

1( Kon"etrovanje hemaglutinalnih virusa.( Dokazivanje ovih virusa u živim sistemima za umnožavanje/( + titra"iju virusa kao kvantitativna metoda za odre'ivanje koli!ine virusa jer je titar

hemaglutinina srazmeran kon"etra"iji virusa(0( Dokazivanje hemaglutabilnih virusa u nekom materijalu& ali serolo$koj reak"iji inhibi"ije

hemaglutina"ije kojom se dokazuju spe"i%i!na ;t u bolesni!kom serumu(2( etod pre!i$ćavanja virusnih suspenzija

9pis hemgaglutina"ije Cr koko$ke i virusa in%luenzae:ukoprotrinski re"eptori na povr$ini Cr koko$ki su sli!nog hemijskog sastava kao ihemaglutinin virusa in%luenzae& ali poseduje jo$ i N-a"etilneuraminsku kiselinu( Vezivanjem

virusa in%luenzae za ove re"eptore na Cr predstavlja 4 %azu u kojoj dolazi do aglutina"ije Cr(<emaglutinin virusa in%luenzae je takozvani G-&g <3& <1& <.& </)( 5osle vezivanja za Cr kokevirusa in%luenzae po!inje da deluje svojim povr$inskim ;g - neurominidazom na N-a"etilneuraminsku kiselinu re"eptora na Cr& delujući kao enzim na suptrat& razori re"eptornomesto na povr$ini Cr i na taj na!in dolazi do ponovnog osloba'anja ili spontane elu"ijeneo$tećenih virusnih partikula( Cr !ije je re"eptore razorio virus& ne mogu se po drugi put vezati&odnosno aglutinirati istom vrstom virusa( e'utim hemagluta"iona moć virusa ostajenepromenjena( Virusni enzim neurominidaza ozna!e je kao N-&g N1 ili N.)(

.B



;ipo&i &irusne $emaglutinaci'e :I' 0ip - virus(hemag( sa naknadnom spontanom elu"ijom i razarenje re"eptora za koji su vezani(

Daju je ir!"a i#/!&#'a& i &5i#a pr&d"-a#i)a porodi4& Para+iCoirida&( 9ni aglutiniraju Cr koko$ke& zamor"a& majmuna i !oveka(

II' 0ip - ova hemaglutina"ija se odigrava u spe" uslovima pri !emu se ne razaraju re"eptori zakoje su vezani( Daju je Ad&#o, Aro i ir!" "i#a)& i 3apa(III' 0ip- aglutina"ija Cr hemaglutininima koji se odvijaju od virusa ("o!i#i %&+a*!-i#i#i

porodi4& PoCirida&)(1. PATOGENE8A I TOK VIRUSNIH BOLESTI.

SIN:ROMSKE MANIESTA<IJE VIRUSNIH BOLESTI.

.E



.



1. POSTAVLJANJE ETIOLO9KEE :IJAGNO8E VIRUSNIH BOLESTI

Klasi!na virusolo$ka dijagnostika je skupa& komplikovana i za njeno izvo'enje potrbno jedugo vremena(

*na!ajan napredak u virusolo$kom radu doprineo je razvoj i uvo'enje metoda za brzo i rano postavljanje etiolo$ke dg virusne in%ek"ije(

Virusna oboljenja dijagnosti"iraju se :

1( :ir&)-#o ! o&"#i)o+ +a-&ri$a! v(variole u sadržaju papule ili pustule F v(herpessimplea u te!nosti vezikule)a() dokaivanjem " virusa@ virusnih &g ili spei9i+nih virusnih sas%ojaka- direktno ili posle prethodnog umnoćavanja i indeti%ika"ije

b() serolo$ka po%vrda - ogla$avanje uzro!nika akutne in%ek"ije(- dokazivanje antivirusnih ;t 4g klase u 1( +zorku seruma obolelig& uzetog 13-10 dana bolesti(

.( Ki#i)i #aa'i i &pid&+ioo3)& i#/or+a4i$& nalaz C"ho virusa preko leta u stoli"iobolelih od seroznog meningitisa& koji su se kupali u bazenu)

Negativan nalaz izola"ije virusa ili pri pregledu el( mikroskopom ne zna!i uvek odsustvovirusne in%ek"ije mogućnost ne uzimanja pravog materijala& na pravi na!in u pravo vreme i nane pravi na!in transportovan)( +koliko postoji serolo$ka potvrda postojanja akutne virusne in%ek"ije uz klini!ke i

epidemiolo$ke pokazatelje) etolo$ka dg bolesti će biti postavljena i bez izola"ije dokazivanja)virusnog uzro!nika(

+ nekim slu!ajevima etiolo$ka dg( ože se postaviti za /3-@3 min el(mikroskopom iliimunoelektronskim mikroskopom dokazan virus u likvoru) ili trajati nedeljama izola"ija =Viz urina na primarnoj kulturi ćelija)(

*a uspe$no i $to ranije ranije postavljanje etiolo$ke dg virusnih oboljenja potrebno je da seuzme :

/3



− 5ravi materijal− + pravo vreme vodeći ra!una o patogenezi& kl(pokazateljima&epidemiolo$kim poda"ima)− Na pravi na!in− 5ravilno trensportovan materijal

+zorak obra'uje virusolog& koji najbolje poznaje karakteristike dg(tehnika& osobine virusa&odbrajući najbolju dg(metodu u odre'enom slu!aju& oslanjajući se na podatke iz propratnoglista(