Menadžment turističke destinacije destinacije

dr. M. Ivanović

Turistička destinacija – pojam,definicija

Potiče od latinske reči destinatio –određenje, odredište, krajnji cilj (odmora, boravka van mesta stanovanja).stanovanja).

Uža ili šira prostorna celina u kojoj se vrši turistički promet.

Tipovi turističkih destinacijaVeliki gradovi;

Tradicionalni turistički centri – primorske, jezerske, planinske;

Namenski izgrađene turističke destinacije – tematski parkovi;parkovi;

Ruralne destinacije – seoska domaćinstva, promocija zdravog života i hrane;

Prirodno-ekološke destinacije- parkovi prirode;

Pomorske destinacije- turistička kretanja brodom (kruzeri), krstarenja morima i okeanima.

Veliki gradovi – city break

Tradicionalni turistički centri

Namenski izgrađene turističke destinacije– tematski parkovi

Ruralne destinacije-izvorni način života

Prirodno-ekološke destinacije – zaštićeni parkovi prirode

Pomorske destinacije - kruzeri

Elementi turističke destinacije

IZVORNI ELEMENTI

Proizvodni -geografski položaj, klima, reljef, voda, živi svet.

IZVEDENI

Opremljenost destinacije:

Opšti – jezik, mentalitet, gostoljubivost, istorija, kultura, običaji, folklor, privreda.

Opšta infrastruktura – saobraćajnice, komunalna opremljenost, komunikacije.

Turistički kapaciteti, specijalni infrastrukturni elementi (žičare itd), organizacione aktivnosti, zabavni i sportsko-rekreativni sadržaji...

Odlike elemenata

Fiksnost – objektivna datost prostora, socijalno-kulturno, ekonomsko, tehnološko, političko okruženje – menadžment nema mnogo uticaja.

Varijabilnost – resursi nastali primenom ljudskog rada –mogu se prilagoditi, transformisati iz potencijalne u upotrebnu i tržišnu vrednost (prirodni i kulturno-istorijski spomenici).

Kompleksnost turističke destinacije

Kombinacija različitih fiksnih i varijabilnih elemenata.

Izrazita međuzavisnost svih elemenata, uključujući i turiste.

Sistem usmeren na interakciju turista, zaposlenih i lokalnogstanovništva.

Adekvatno upravljanje

Destinacija: složen, širok i otvoren sistem.

Adekvatno upravljanje : integracija svih elemenata i Adekvatno upravljanje : integracija svih elemenata i interakcija svih učesnika.

Zahtev: sistemski pristup u upravljanju, tretiranjedestinacije kao fleksibilan i otvoren sistem sa interaktivnimodnosom prema okruženju.

Turistička valorizacija

Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje raspoloživih potencijala na konkretnom prostoru.

Ocena upotrebne i tržišne vrednosti resursa.

Objektivnost i naučna utemeljenost – preduslovi dugoročnog efikasnog održivog razvoja turizma.

Kriterijumi valorizacije

INTERNI

Stepen prethodne iskorišćenosti resursa (infrastruktura, urbanizacija, (infrastruktura, urbanizacija, izgrađenost objekata.

Inherentne karakteristike turističkih resursa (atraktivni atributi na kojima se zasniva vrednost i njihova funkcija).

Eksterni kriterijumi

Pristupačnost resursa

Blizina važnijih emitivnihBlizina važnijih emitivnihcentara.

Specifičnost resursa

Značaj resursa

Razvojni kapacitet turističke destinacije

Sposobnost ekosistema da se samoodržava i da pospešuje što veći razvojljudskih aktivnosti, bez negativnih efekata.negativnih efekata.

Primena standarda održivog razvoja.

Maksimalan broj posetilaca bez degradacije.

Uticaj turizma na životnu sredinu

Savremeni razvoj turizma - višestruki uticaj na životnusredinu.

Stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine -Stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine -bazična osnova razvoja turizma;

Smanjivanje negativnih posledica – doprinos razvoju.

Faktori uticaja na životnu sredinu

Vrsta, stepen atraktivnosti i način korišćenja turističkih resursa u zadovoljavanju potreba turista;

Broj posetilaca, učestalost putovanja i dužina boravka;Broj posetilaca, učestalost putovanja i dužina boravka;

Vrsta saobraćaja; ponašanje turista prema resursima;

Stepen razvoja lokalne zajednice i nivo svesti lokalne uprave o povezanosti i međuzavisnosti kvaliteta životne sredine i ekonomske održivosti razvoja turizma.

Efekti uticaja turizma

Efekti koje turizam ostvaruje na životnu sredinu destinacija mogu biti :

Pozitivni

Negativni

Pozitivni efektiValorizacija prirodnih i kulturno istorijskih dobara;

Razvijanje preduzetništva u okviru malog i srednjeg biznisa;

Povećanje zaposlenosti;

Kvalitetniji razvoj lokalne infrastrukture;Kvalitetniji razvoj lokalne infrastrukture;

Poboljšanje socijalnog položaja lokalnog stanovništva;

Snaženje lokalne ekonomije;

Podizanje svesti domaćih stanovnika o potrebi revitalizacije narušenih turističkih vrednosti i o unapređenju životne sredine;

Uticaj turista na lokalno stanovništvo.

Negativni efekti

Zagađivanje površinskih i podzemnih voda;

Zagađivanje i degradacija zemljišta;

Zagađivanje vazduha;

Povećana buka;

Ugrožavanje biološke raznovrsnosti;

Narušavanje izvornih pejzaža.

Zahtevi strategijskog menadžmenta destinacije

Uvažavanje stvarnih troškova revitalizacije narušenihdelova životne sredine;

Revitalizacija narušenog i vraćanje u prvobitno stanje;

Tretiranje kvaliteta životne sredine ;

Uvažavanje turista, naročito onih sa visokim nivoomsvesti o značaju kvaliteta životne sredine.

Noseći faktori razvoja turističke destinacije

Lokalno stanovništvo -(bazični izvor snage );

Snabdeva či (privrednici) ;

Turisti čki posetioci ;

Javni sektor – ravnomerniji regionalni razvoj, zapošljavanješto većeg broja lokalnog stanovništva;

Ostali faktori – neprofitne organizacije posvećene razvojuturizma, relevantne asocijacije iz oblasti turizma ...

Dinamika razvoja destinacija

Preturistička faza;

Putnička faza;Putnička faza;

Faza masovnog turizma;

Faza upravljanja turizmom.

Životni ciklus destinacije

Faza istraživanja - evidentiranje i vrednovanje resursa;

Faza angažovanja – izgradnja receptivnih i drugihobjekata;

Faza razvoja – povećan turistički promet, većiekonomski efekti;

Faza konsolidacije – prvi znaci postepenogsmanjivanja dinamike rasta, usporeniji tempo gradnje tur. i drugih objekata, poboljšanje kvaliteta;

Faza stagnacije – ostvarenost maksimalnograzvojnog dometa, smanjena tržišna propusnost i snažnija konkurentnost novih destinacija, održavanjepostojećeg stanja;

Faza propadanja – ispoljavanje negativnih efekataprethodne faze, smanjenje interesovanja tražnje zadestinacijom, obima prometa, traži se alternativa zaminimum rentabilnosti.

Faza podmlađivanja

Reafirmacija destinacija.

Menadžerske mere:

Revitalizacija i rekonstrukcija postojećih kapaciteta;Revitalizacija i rekonstrukcija postojećih kapaciteta;

Izgradnja novih;

Proširivanje ponude kvalitetnijim sadržajima;

Veće aktiviranje neadekvatno valorizovanih resursa;

Aktivna zaštita svih elemenata destinacije;

Uvođenje savremenih metoda promocije i propagande i novih kanala distribucije.

Turistički proizvod

Zbir pogodnosti, usluga i dobara u funkciji zadovoljenjapotreba turista.

Ogledalo rada i uspešnosti menadžmenta.

Struktura i kvalitet turističkog proizvoda uz cenu - ključni faktor konkurentnosti.

Bitno obeležje – složenost.

Turistički proizvod je sveukupno iskustvo sveukupno iskustvo koje zadovoljava očekivanja turista.

(Middleton)

Aspekti posmatranja turističkog proizvoda

Parcijalni i integrisani proizvod.

Elementi integrisanog proizvoda :

Atraktivnosti – izvorni faktori turizma;

Uslovi za boravak i usluge;

Pristupačnost destinacije.

Kreiranje proizvoda

Turistički proizvod: Nisusamo objekti i predmeti iz prošlosti atraktivnosti, već i način interpretacije.

Na kreiranje utiče nizfaktora, od opipljivihelemenata ponude, prirodnih ili antropogenih do komunikativnih i receptivnih...

Od resursa do atrakcije

Turistički resurs: izvorposebnih osećanja.

Svaki resurs treba da pružidoživljaj, da se „oseti suština“i da se uživa u njoj.

Prirodne resurse,kulturno-istorijske vrednosti treba oplemeniti antropogenim elementima.

Kreiranje proizvoda - bitni elementi

Pri kreiranju tur. proizvoda uzeti u obzir sledeće elemente:

izgled mesta,okolnih predela, živopisnost i izvornost, mogućnosti individualnog/ grupnog boravka, klimu, kvalitethrane, gostoljubivost, mogućnost izleta, šetnji, planinarenja, hrane, gostoljubivost, mogućnost izleta, šetnji, planinarenja, sportskih, zabavnih i kulturnih sadržaja, uslove za sastanke, komunikacione veze, kvalitet lokalnog prevoza, PTT usluga, mogućnosti kupovanja, kupovnu moć turista…

Preduslov uspešnog plasmana tur. proizvoda

Kvalitet svih usluga.

Permanentno istraživanje zadovoljstva korisnikausluga (najvažniji instrument anketa).

Preporuka: definisati teme kvaliteta:

Kvalitet prostora;

Kvalitet integrisanog proizvoda (sve usluge koje se koriste tokom boravka turista).

Strategijski menadžment destinacije

Dugoročan, usklađen razvoj turizma u destinaciji.

Principi :

Orijentisanost ka primeni ;

Orijentisanost ka sistemu ;

Višedimenzionalnost ;

Integralnost ;

Orijentisanost prema vrednostima .

Noseće faze strategijskog upravljanja

Određivanje ciljeva – definisanje primarnih i opštihciljeva;

Određivanje resursa – utvrđivanje svih sadržaja i kapaciteta turističkog prostora i atraktivnosti, kadrova, analiza primarnih i sekundarnih elemenata;

Određivanje strategija – idejne, razvojne, marketinške.

Aspekti upravljanja destinacijom

REAKTIVNOUPRAVLJANJE

Permanentno praćenje važnijih zbivanja – promena

PROAKTIVNOUPRAVLJANJE

Anticipiranje šansi i pretnji i značajnijih postupakavažnijih zbivanja – promena

u eksternom okruženju.

značajnijih postupakakonkurencije, procenjivanjebudućih kretanja, uvažavanje potencijalnihprednosti i rizika.

Donošenje adekvatnihodluka.

Definisanje strategijskih ciljeva

Smišljeno odabrani rezultati u dužem periodu.

Efikasna promocija integralnog proizvoda;

Razvijanje svesti lokalnog stanovništva o značaju efekata turizma;

Usklađivanje heterogenih ciljeva podsistema;

Integrisanje ciljeva destinacije u viši sistem prostorne celine.

Planiranje razvoja turizma

Deo planiranja razvoja na nac, reg, i lokalnom nivou.

Akcenat - uvećanje ekonomske, socijalne, ekološkeAkcenat - uvećanje ekonomske, socijalne, ekološkekoristi.

Vidovi planiranja: prostorno i vremensko.

Prostorno planiranje

Makro - svi aspekti koristi: međunarodno, nacionalno, regionalno;

Mikro - određene komponente ili podsistemiturističkog razvoja - planiranje u okviruhotelskog, saobraćajnog pred..

Vremenski nivo planiranja

Dugoročno –5 i više godina - osnovne strateške smernice razvoja, akcenat najkvalitetniji delovi za održivi razvoj.

Srednjoročno - od 2-5 godina - usmereno na identifikovanje i Srednjoročno - od 2-5 godina - usmereno na identifikovanje i rešavanje prioritetnih zadataka.

Kratkoročno – od 1-2 god. - Osnovni zadatak: što kraća realizacija dugoročnih i srednjoročnih planova i ciljeva – sadrži programe, detaljne projekte sa konkretnim rešenjima.

Zadaci operativnog menadžmenta

Složen sistem usmeravanja i koordinacije izvršnihaktivnosti.

Obezbeđuje strukturu i kvalitet resursa, organizuje ih i Obezbeđuje strukturu i kvalitet resursa, organizuje ih i usmerava u pravcu realizacije ciljeva;

Razrađuje strategijske planove i transformiše ih u operativne ciljeve i zadatke;

Definiše operativnu politiku, ciljeve i strategije.

Ostali modeli menadžmenta destinacije

Integralni menadžment

Održivi menadžment

Ekocentrični-ekološki menadžmentEkocentrični-ekološki menadžment

Informatički menadžment

Menadžment kvaliteta

Menadžment marketinga

Menadžment rizika

Integralni menadžment

Tretiranje turizma kao složenog i otvorenog sistema –objedinjeno upravljanje svim elementima.

Zadatak : realizovanje dvostruke funkcionalne integracije:

Interna - prostorno i funkcionalno spajanje ponude i potražnje u okviru funkcija, institucija);

Eksterna - funkcionalno objedinjavanje turizma u kontekstu sveukupnog razvoja na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Zoniranje

Najpodesniji element integralnog menadžmenta ––uređenje organizacija i opremanje prostora.

Prostorni plan - plan namene korišćenja površina.

Zoniranje – uređenje i organizovanje prostora destinacije

različiti nivoi zaštite i razvoja.

Poseban zna čaj: određeni režim zaštite prirodnih

prostora (nacionalni parkovi, parkovi prirode, sa posebnom

namenom).

Nivoi zoniranja zaštićenih prostora

Zona I – strogi režim zaštite – samo manje grupe, zabrana gradnje;

Zona II – fleksibilnija namena, moguća edukacija, Zona II – fleksibilnija namena, moguća edukacija, naučna istraživanja, rekreacija i sport, izgradnja manjih objekata;

Zona III – slobodnija gradnja turističkih kapaciteta, bez negativnog uticaja.

Održivi menadžment

Na bazi Deklaracije o zaštiti životne sredine promoviše:

Kvalitet životne sredine i življenja,

Racionalno korišćenje resursa,

Socijalnu pravičnost u distribuciji resursa,

Pravo i mogućnost opredeljenja za način i kvalitet života,

Uravnotežen teritorijalni razvoj.

Ekocentrični-ekološki menadžment

Bazira na ekološkoj i ekonomskoj međuzavisnosti.

Važan instrument za efikasnu primenu konceptaodrživog razvoja:održivog razvoja:

Racionalno korišćenje prirodnih resursa;

Minimizovanje svih oblika degradacionog procesa i štetnih uticaja na životnu sredinu.

DEO SVEDOČANSTVA POGLAVICE SEATTLEA1854. godine

Morate učiti svoju decu da

je zemlja po kojoj hodaju

pepeo naših dedova.pepeo naših dedova.

Tako će oni naučiti da je poštuju,

recite svojoj deci da je Zemlja

prepuna živih bića koja

su nam srodna.

Himna prirode

Učite svoju decu

ono što smo mi učili našu decu,

da je Zemlja naša majka.

Što god zadesi Zemlju, zadesiće Što god zadesi Zemlju, zadesiće

i njene sinove.

Ako ljudi

pljuju po zemlji, oni pljuju po

sebi samima.

To mi znamo.

Zemlja ne pripada

čoveku, čovek pripada Zemlji.

To mi znamo.

Sve stvari

su povezane kao krv

koja čini jednu porodicu. Sve

stvari su povezane.

Što god zadesi Zemlju,

zadesiće

i njene sinove. i njene sinove.

Čovek nije

istkao mrežu života, on je

tek jedna njena nit.

Što god on

čini mreži, čini to sam sebi.

Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.

Mirisno cveće naše su sestre,

jelen, konj, veliki orao, jelen, konj, veliki orao,

svi oni su naša braća.

Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci,

toplina tela ponija i čovek –

svi pripadaju istoj porodici.

Najveće blago crvenog čoveka je vazduh.

Sve živo deli isti dah,

životinja, čovek, drvo,

svima je taj dah potreban.svima je taj dah potreban.

Beli čovek kao da ne opaža

dah koji udiše

Poput nekog ko je dugo na samrti,

ne oseća taj smrad.

Informatički menadžment

Upotreba informacione tehnologije – bazira naposedovanju informacija iz svih segmenata.

Osnovni cilj : Osnovni cilj :

Korišćenje informacionih sistema u procesu stvaranja i pružanja usluga korisnicima,

Raspolaganje određenim informacijama i donošenjekvalitetnih odluka.

Menadžment kvaliteta turističkog proizvoda destinacije

Jedan od tri bazična faktora, pored diferencijacijeturističkog proizvoda i načina komunikacije sakorisnicima.

Ključ za snaženje konkurentnosti, posmatra se sa 4 Ključ za snaženje konkurentnosti, posmatra se sa 4 aspekta:

Potrošački,

Proizvođački,

Tržišni,

Društveni.

Model integrisanog menadžmenta kvaliteta

Nivo zadovoljstva korisnika;

Nivo zadovoljstva lokalne turističke industrije;

Kvalitet života lokalnog stanovništva;

Ekološki kvalitet prostora i resursa.

Integrisani menadžment kvaliteta

Integrisani turisti čki proizvod – zahteva poseban kvalitet koji se izgrađuje implementacijom standarda iz grupe ISO-9000 i ISO-14000.

Percepcija turista – osnova za kreiranje kvalitetnog proizvoda i primenu standarda kvaliteta.

Menadžment marketinga

Značajnije marketinške aktivnosti:

Formiranje cene turističkog proizvoda destinacije;

Kanali prodaje –dostupnost proizvoda;Kanali prodaje –dostupnost proizvoda;

Promocija – upoznatost i prihvatanje turističkog proizvoda;

Imidž

Brend – ime ili simbol sa ciljem identifikacije i diferenciranja;

Pozicioniranje – najbolji položaj destinacije u odnosu nakonkurenciju.

Indikatori praćenja i kontrole

Svrha – upravljanje uticajima turizma na životnu sredinu.

Indikatori EU - indikatori upozorenja, Indikatori EU - indikatori upozorenja,

izdvajaju se 3 zone:

crvena (kritična situacija),

žuta (podnošljiva),

zelena (zadovoljavajuća).

Indikatori evropske unije

Ekonomski – nivo ekonomskih efekata;

Zadovoljstvo turista ;

Socijalni – socijalni integritet zajednice;

Kulturni – stepen očuvanosti kulturnih vrednosti;

Indikatori stanja životne sredine - ekološki kvalitet prostora.

Menadžment rizika

Rizik: Stanje u kome postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji se očekuje.

Turističke org. izložene brojnim rizicima: prirodne elementarnenepogode (zemljotresi, iznenadne poplave, požari, vetrovi), politi čka i vojna nestabilnost destinacije, teroristi čki napadi , iznenadni ekološki akcidenti ....

Aspekti upravljanja rizikom

Destinacija kao prostor u kome borave turisti i koristeusluge;

Neposredni pružaoci usluga;Neposredni pružaoci usluga;

Turistički potrošači;

Turistički posrednici.

Uspešno upravljanje rizikom

Rano i kvalitetno planiranje rizika.

Adekvatna procena rizika (identifikacija, analiza, kvantifikacija).

Evaluacija rizika.