ТЕХНИЧКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР Зајечар 2006/07. год

МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД

Тематски задатак:

Израда реда вожње за међумесну-приградску линију:

Бор – Зајечар – Књажевац

Ученик Предметни наставник:

Зоран Грујић Дарко Божовић

1.1. Путнички саобраћај

Под путничким саобраћајем подразумева се организација и премештање путника и пртљага путничким возилима.

Основни задатак организације путничког саобраћаја јесте задовољавање потреба становништва у погледу превожења које проистичу из пословних,животних и културних разлога. Организација путничког саобраћаја мора да обезбеди сигуран и удобан превоз ,минималан утрошак времена путовања,усклађивања реда вожње са потребама путника,јефтин превоз.

Овај вид путничког превоза стекао је данас предност у односу на друге видове путничког превоза (железницки,водени) због своје велике еластичности која се огледа у лаком прилагођивању потреба путника,малим инвестицијама,разгранатости саобраћајница,великим брзинама и великој удобности. На релацијама од 300-400 км,па и дужим,друмски превоз има знатне предности у односу на друге видове саобраћаја које се огледају у нижој цени и вецој брзини путовања.

1.1.1. Подела путничког саобраћаја: - -унутрашњи

-међународни Унутрашњи саобраћај подразумева превоз путника на

територији једне државе. Зависно од територије на којој се обавља, унутрашњи саобраћај се дели на : -градски -приградски -међуградски Мећуградски ( мећумесни ) саобраћај слузи за повезивање два удаљена града или места, или више њих који за то имају потребу. Овај саобраћај се карактерише великим растојањем и међусобним растојањем станица, на којима се возила дуже задржавају, великим брзинама превоза и максималном удобношћу. Међународни саобраћај се дели на : -пограницни -мађутериторјални -транзитни

2.1. Израда реда вожње за међумесну линију

БОР – Зајечар - КЊАЖЕВАЦ /назив линије, полазна и крајња станица /

1 КМ СТАНИЦЕ 2

08,30 0 БОР АС 07,40 08,43 10 Слатина 07,30 08,54 20 Рготина 07,15 09,02 27 Вражогрнац 07,05 09,15 37 ЗАЈЕЧАР АС 06,55 09,20 40 Болница 06,50

09,23 43 Грљан 06,45

09,42 60 М. Извор 06,27

09,48 65 Минићево 06,22

09,57 72 Доње Зуниче 06,14

10,00 75 Горње Зуниче 06,10

10,05 80 КЊАЖЕВАЦ 06,05

РЕЖИМ ОДРЖАВАЊА: СВАКОДНЕВНО

Одржавање саобраћаја на овој линији вршиће се у свему према важе-ћим законским прописима.

01.6.`07. –31.5.`08. год.

Време важења реда вожње /ПОТПИС ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА/

М.П

Извод из општих услова превоза:

Члан 5.

Заштитно време је најмањи временски интервал између времена полазака предлога новог реда вожње у односу на стари ред вожње. Заштитно време се рачуна пре и после времена поласка утврђеног старим редом вожње и то на свим станицама и стајалиштима на заједничкој релацији.

Члан 6.

Заштитно време у односу на дужину заједничке релације предлога новог и старог реда вожње у међумесном превозу износи:

Дужина заједничке релације ( км )

Заштитно време ( минута )

до (≤) 40 15

преко (>) 40 до (≤) 60 30

преко (>) 60 до (≤) 80 45

преко (>) 80 до (≤) 100 60

преко (>) 100 75

Заштитно време из става 1. овог члана примењује се ако је дужина заједничке релације реда вожње најмање 40% од дужине старе линије.

Члан 8

Релација у међумесном превозу је растојање (удаљеност) између два места на линији која су у реду вожње означена као станице или стајалишта.

Релација може имати један или више итинерера. Итинерер означава смер (правац) кретања возила на линији односно релацији који се дефинише станицама и стајалиштима.

Под заједничком релацијом у међумесном превозу подразумева се релација између најмање две заједничке станице односно стајалишта у старом реду вожње и предлогу новог реда вожње.

Ако у насељу постоје две или више станица, код одређивања заједничке релације у међумесном и међурепубличком превозу, те станице ће се сматрати као једна заједничка станица.

Заједничка релација утврђује се без обзира на итинерер. Дужина заједничке релације утврђује се према старом реду вожње.

Извод из члана 20 Закона о превозу у друмском саобраћају:

Превозник коме је брисан ред вожње, односно полазак из регистрованог реда вожње у случајевима из става 1. овог члана не може на тој релацији у следећа два регистрациона рока регистровати редове вожње са већим бројем полазака од броја полазака које има по извршеном брисању.

2.2. Избор возила Возило за међумесну линију мора бити конфоран и добро опремљен аутобус са 55 седецих места.Поред удобних седећих места за дузе међумесне линије,нароцито лети мора или би било пожељно због конфора да има клима уредјај или неку другу врсту уређаја за расхлађивање.Све карактеристике аутобуса конфорност,удобност знатно утицу на број путника тј. ове карактеристике служе највише да би привукле путнике. 2.3. Израчунавање погонских трошкова

трошкови горива трошкови моторног уља трошкови гума трошкови амортизације трошкови превоза остварена добит

Трошкови горива :

Тгор = [ дин / км ]

Тгор = = = 18.2 [ дин / км ]

Трошкови морног уља :

Пму = = = = 0.48 [ л / 100 ]

Тму = = = = 1.2 [ дин / км ]

Пму – потрошња моторног уња у литрима на 100 км

Вму – количина уља која стаје у картер

Кму – периодичност замене моторног уља у километрима

Трошкови гума :

Тг = = = = 7.5 [ дин / км ]

Нг – број гума на возилу Цг – цена једне гуме Кг – век трајања једне гуме изражен у километрима

Трошкови амортизације :

Кгод = 320 * 365 = 116800 км

Кв = 116800 * 8 = 934400 км

а % = = = = 12.5

Там = = = = 8.56 [ дин / км ]

Трошкови превоза :

Тгор = 18.2 [ дин / км ]

Тму =1.2 [ дин / км ]

Тг = 7.5 [ дин / км ]

Там = 8.56 [ дин / км ]

Такође у трошкове спадају и дневнице које добијају возачи тј. трошкови возача :

Дневно 800 динара; = 5 [ дин / км ]

Укупни трошкови превоза су :

18.2 + 1.2 + 7.5 + 8.56 + 5 = 40.46 [ дин / км ]

2.4. Приходи за време обрта :

= 128 [ дин / км ]

Ови подаци су узети на основу трошкова, протока путника и цене карата на овој релацији који су дати у табели, и на основу њих израђени су трошкови и добит.

3.1. Прорачун :

Превозна брзина Брзина обрта Експлоатациона брзина

3.1.1. Превозна брзина :

Под превозном брзином или брзином путовања подразумева се просечна брзина коју возило, односно путник, оствари између почетка и краја путовања, односно између двају терминуса.

Vp = 581

80tp

1K.

= 50,63 ≈ 51 km/h

tp1 = tp2 = 1h 35min = 1.58 h

К1 – дужина линије = 80 km tp – време путовања = 1.35 h тw – време вожње

3.1.2. Брзина обрта :

У линијском саобраћају, када се возила крећу између двају терминуса, познат је појам брзине обрта. Време обрта се састоји од времена вожње, времена стајања на међустаницама и времена стајања на терминусима.

Vo = 663802

to1K2

,*

= 43,71 ≈ 44 km/h, где је:

tt – време задржавања возила на почетним и крајњим станицама: tt = 15 min

to – време обрта: to = 2*tp + 2*tt = 3,66 h 2 к1 – двострука дужина линије = 2 * 80 = 160 km

3.1.3. Експлоатациона брзина :

Експлоатациона или комерцијална брзина је просечна брзина у току једног радног времена возила. Добија се из односа пређеног пута и времена возила проведеног на раду.

Ve = = = = 8.88 ≈ 9 km/h

К – један обрт = 160 km HR – време проведено на раду = 18 h

4.1. Средњи пут превожења путника :

Полазишта и циљеви путника су различити. Ретко кој од путника се превози линијом од њеног почетка до самог краја, нарочито је то случај са градском линијом. Просечно растојање на које се превезе један путник назива се средњи пут превожења путника. Он представља аритметичку средину дужине путовања свих путника на линији или мрежи линија.

КСп 1 = [km ]

l1 = 5 km; l2 = 3 km; l3 = 7 km; l4 = 5 km; l5 = 17 km; l6 = 3 km; l7 = 3 km; l8 = 10 km; l9 = 7 km; l10 = 10 km; l11 = 10 km; - међустанично растојања ( на основу дијаграма)

q1 = 28; q2 = 28; q3 = 34; q4 = 37; q5 = 36; q6 = 40; q7 = 36; q8 =38;q9 = 35; q10 = 26; q11 = 22; - проток путника ( на основу табеле о протоку путника )

Up = q1 * l1 + q2 * l2 + q3 * l3 ....

Up=5*28+3*28+7*34+5*37+17*36+3*36+10*38+7*35+10*26+10*22=

=2592 [put*km]

P = 100 ( на основу табеле );

КСп 1 = = 25.92 ≈ 26 km

l – међустанично растојање q – проток путника

5.1. Степен измене путника :

На међустаницама узвестан број путника излази и тако омогућује другим путницима да уђу у возило. То значи да свако место у току кретања возила између терминуса, користи већи број путника. На овај начин је и дефинисан степен смењивања ( измене ) који представља број који показузује колико је просечно путника у току вожње користило свако место за седење.

ŋсм = = = 3.09

6.1. Коефицијент динамичког искоришћења капацитета аутобуса :

Коефицијент динамичког искоришћења капацитета аутобуса осим броја путника узима у обзир и растојање превоза; добија се из односа оствареног транспортног рада и транспортног рада који би се могао остварити ако би капацитет возила био потпуно искоришћен.

εа =

Uа1 = 5*28+3*28+7*34+5*37+17*36+3*36+10*38+7*35+10*26+10*22=

=2592 [Pkm]

Uа2 =10*27+10*26+7*39+10*40+3*41+3*38+17*38+5*38+7*35+5*35=

=2804 [Pkm]

εа1 = = = = 0.59

εа2 = = = = 0.63

7.1. Потребан број возача према законским нормативима :

На овој међумесној линији ( Бор – Зајечар – Књажевац) је према законским нормативима потребан један возач; који време када не вози проводи на некој другој линији.

8.1. Остварени транспортни рад и производност :

У путничком саобраћају, као и у теретном, транспортни рад се мери производом броја превежених путника и растојањем превоза. Транспортни рад се изражава у путник – километрима.

остварени транспортни рад :

Uа = P * Ксп1 = 206 * 25.92 = 5339.52 pkm

радна производност :

Wp = = = 11.44 [p/h]

Wup = = = 144 [pkm/h]

ЛИТЕРАТУРА

- Организација превоза путника и робе, Јагода Станишић,

Богољуб Марковић; - Закон о превозу у друмском саобраћају, „Службени гласника

РС“, бр. 46/95 и 66/01; - Општи услови превоза у међумесном превозу путника

„Службени гласник РС“ бр. 7/00 и 47/02.

САДРЖАЈ

1.1. Путнички саобраћај 1.1.1. Подела путничког саобраћаја 2.1. Израда реда вожње за међумесну линију 2.2. Избор возила 2.3. Израчунавање погонских трошкова 2.4. Приходи за време обрта 3.1. Прорачун 3.1.1. Превозна брзина 3.1.2. Брзина обрта 3.1.3. Експлатациона брзина 4.1. Средњи пут превожења путника 5.1. Степен измене путника 6.1. Коефицијент динамичког искоришћења капацитета

аутобуса 7.1. Потребан број возача према законским нормативама 8.1. Остварени транспортни рад и производност