P O R U K E
2 Jun 2018.
3www.serbianmirror.comJun 2018.
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Srbi napadnuti na Kosovu na
povratku sa seoske slave strana 6
Srpski legat - Sveti Sava strana 7
Veliko priznanje Nata{i Ninkovi} strana 8
Zlatna palma oti{la filmu Kradjivci strana 9
Izle~imo zajedno va{e roditelje, familiju strana 10
Markovi konaci strana 11
Bukvar pravoslavlja strana 12
Manastir Ravanica, zadu`bina Cara Lazara strana 13
Ah, ta nostalgija strana 14
Rade [erbed`ija odr`ao koncert u ^ikagu strana 15
Jo{ pamtim Peleove suze strana 18
“Orli}i”, sad se poka`ite strana 19
Koncert Elekti~nog orgazma: Bli`i suncu strana 20
Vera: Programiranje podsvesti strana 21
Konzulat: Upis u knjigu dr`avljana strana 22
“Hipnoza jedne ljubavi” u Servantes centru
Humanost: Pomozimo ljudima u nevolji strana 23
Glumac gromkog glasa i stasa strana 24
Kako spre~iti glavobolje strana 25
Horoskop za maj strane 26-27
Feljton - Gvozdeni puk strana 28
Rodjendani, oglasi i mediji strana 29
Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.
• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,
Ivan Kalauzovi} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud),
Milomir Ognjanovi} (Havai)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)
I Z R E D A K C I J E
““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
RE^ UREDNIKA
Na k o nd u g e ,h l a d n e
zime i nekolikokišnih dana,
utr~ali smo punom brzinom u letnjetemperature, kroz nekoliko lepih kul-turnih dogadjaja u našem gradu, koji sunam doneli sunce i zagrejali dušu.
Svakako treba izdvojiti jedandogadjaj koji je ljubiteljima kulturepriu{tio veliki Rade Šerbed`ija. Umetnikkakav se retko radja. ^ovek koji jemnogim generacijama bio i ostao idol.Rade Šerbed`ija, glumac svetskogrenomea, govorio je stihove, pevao isvojim šmekerskim šarmom i sentimen-tom plenio sve prisutne u sali.
I ovaj put nam je evociraonajlepše uspomene i probudio u namanajtananija ose}anja. Zakora~io sa namau prošlost i podsetio na zaboravljeneljubavi i neke nikada nezaboravljenetrenutke.
Poneo nas je svojom prisnom,
nenametljivom energijom pa su sviprisutni zapevali sa njim, a onda je kren-uo u publiku da nam bude još prisniji ijoš bli`i, da bi nas na kraju sve podigaona noge da zajedno sa njim otpevamopesmu za finale.
Bravo majstore, to samo ti mo`eši ume{!
Moja generacija i naša mladostse rado se}a kako si nas uz “Ne daj seInes, ne daj se generacijo moja”…osvajao i nosio nekom divnom magijomkoja je u nama budila posebna tanana isentimentalna ose}anja.
Ovom prilikom `elim da izrazimzahvalnost organizatorima KLUBU ŽENAUSA, što su nam priuštili ovaj u`itak.
A vi dragi naši ~itaoci, u`ivajte uovim letnjim danima koje smo svi jedvado~ekali uz va{e Ogledalo.
@iveli!
Va{a Slavica Petrovi}
Po{tovani ~itaoci i prijatelji,
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
S R B I N F O
Jun 2018.4
Odbojka{ka mu{ka reprezentacija Srbije }e odigrati utakmice sareprezentacijama SAD, Poljske i Irana od 15. do 17. juna 2018. u^ikagu. Utakmice se igraju u okviru Lige nacija za 2018. godinu, u
Sears Centre Arena (5333 Prairie Stone Pkwy, Hoffman Estates, IL 60192).
Generalni konzulat poziva ljubitelje odbojke i sve zainteresovane daovom prilikom podr`e odbojka{ku reprezentaciju Srbije.
Za vi{e detalja posetite:http://www.searscentre.com/ events/fivb-volleyball- nations-league
Petak, 1. jun, 20h – “Zvezdana pra{ina“ – Srpsko-amatersko pozori{te Mira Srem~evi}
Subota 2. jun 20h – “Maratonke tr~e po~asni krug“ – Srpsko pozori{te Toronto
Sve predstave }e se odigrati u SKOKI TEATRU u Skokiju.
Nedelja 3. jun, 16h –„Sabirni centar “ – Srpsko-amatersko pozori{te Mira Srem~evi}
DANI DU[ANAKOVA^EVI]A
Srbija je ve} godinama uvrhu zemalja po brojuobolelih od karcinoma i
prva je u Evropi po smrtnosti odmalignih bolesti. Dok jedan deostru~ne javnosti ovakvo stanjedovodi u direktnu vezu sa upotre-bom osiroma{enog uranijumatokom NATO bombardovanjaSrbije, drugi smatraju da za tonema nikakvih dokaza. I jedni idrugi, medjutim, smatraju da jepotrebno uraditi ozbiljnoistra`ivanje i zasvagda zavr{iti sapolemikama, a gradjanima iznetiproverene ~injenice da li su osiro-ma{eni uranijum i NATO bombar-dovanje uzrok velike ekspanzijemalignih bolesti u Srbiji ili nisu.Uz to, neophodno je utvrditi kakoje sve to uticalo na prirodnookru`enje, na biodiverzitet, kolikosu tlo, voda i atmosfera zagadjeniotrovnim materijama zbog bombar-dovanja industrijsko-hemijskihkompleksa.
Oko stotinu eksperatarazli~itih profila tra`ilo je pro{legodine od dr`ave Srbije da nezav-isni tim ispita koliko su {tetneposledice NATO bombardovanjaSR Jugoslavije 1999. godine.Reakcija je stigla godinu dana kas-nije, dr`ava je kona~no pristala dainstitucionalizuje ovaj problem.Naime, krajem maja Skup{tinaSrbije izabrala je Komisiju zaistragu posledica NATO bombar-dovanja 1999. godine po zdravljegradjana Srbije, kao i uticaj na`ivotnu sredinu, sa posebnim osvr-tom na posledice koje je ostavilaupotreba projektila saosiroma{enim uranijumom.Komisija, pored predsednika DarkaLaketi}a (SNS), ima {est ~lanova,po tri iz vladaju}e koalicije iopozicije. “Za” su glasala 152poslanika, niko nije bio protiv, atri poslanika nisu glasala. Komisija}e raditi u sastavu: IvanaStojiljkovi} (SNS), MilovanDrecun (SNS), DanijelaStojadinovi} (SPS), Gordana^omi} (DS), Dragan Vesovi}(Dveri) i Dubravko Boji} (SRS).Komisija }e davati parlamentuizve{taje na svakih {est meseci, okojima }e raspravljati svih 250
poslanika, a prvi preliminarniizve{taj }e biti gotov 2020. godine.
Marko Djuri{i} (SDS)rekao je da je predlog sastavakomisije potvrdio njegove sumnjeu iskrene namere predlaga~a zaformiranje ovakve komisije, daobjektivno i nepristrasno dodje dova`nih odgovora. Zamerio je {to seo ovome odlu~uje po hitnom pos-tupku, {to je vladaju}a koalicijaobezbedila sebi ve}inu u komisiji i{to, osim stranaka ~iji poslanici supredlo`eni, ostalim poslani~kimgrupama nije ponudjeno dau~estvuju u radu.
Gordana ^omi} je istakla
da je zadatak komisije da utvrdinau~ne ~injenice, koje su“proverljive, dokazive i ponovljive,pa je svejedno ko ima ve}inu ukomisiji, jer se o nau~nim istinamane glasa“. Dodala je: “Ako imatenameru da glasate o tome {ta jenau~na istina, onda je idejakomisije proma{ena. “
[to se ti~e broja obolelehu proteklom periodu, situacija uSrbiji se dramati~no pogor{ala, asli~no je i u zemljama u okru`enju:Crnoj Gori, Hrvatskoj iMadjarskoj. U poslednje tri deceni-je u Srbiji je udvostru~en brojumrlih od raka. Od razli~itih obli-ka raka u Srbiji su 2016. obolela334 deteta. To je za ~ak 75 odstovi{e nego deceniju ranije, kada jeza godinu dana rak dijagnostikovan
kod 200 dece. Svakog dana jednodete u Srbiji oboli od raka, a svakenedelje jedan mali{an izgubi bitkus tom opakom bole{}u.Pora`avaju}e je, ali rak je u Srbijipo u~estalosti drugi uzrok smrtnos-ti dece do 14 godina, odmah poslepovreda. Najte`a situacije je najugu Srbije. U Vranju, ~ija jeokolina bombardovanaosiroma{enim uranijumom,pove}an je broj obolelih od malig-nih bolesti za 40 odsto. Od sedamradnika koji su dekontaminiraliokolna brda, {est je preminulo odtumora. U Ni{u je, takodje, eviden-tirano zna~ajno pove}enje broja
obolenih od malignih oboljenja.Direktor KBC Kosovska MitrovicaMilan Ivanovi} upozorava da jebroj pacijenata u onkolo{koj slu`bipove}an skoro ~etiri puta u odno-su na period pre NATO bombar-dovanja.
Indikativna su i dvaslu~aja sa NATO vojnicima koji suslu`ili na Kosovu i Metohiji. Prvi,kada je 2000. godine komisijaholandske vlade nalo`ila hitnopovla~enje njihovog kontingenta,uz preporuku da se kompletna nji-hova oprema kori{}ena na Kosovu,uklju~uju}i uniforme i cokule, tre-tira i skladi{ti kao radioaktivniotpad. Dok je drugi “epidemija“kancera medju italijanskim vojnici-ma koji su u misiji Kfora slu`ili naKosovu. Porodice `rtava
osiroma{enog uranijuma pokrenulesu proces pred sudom u Italiji, gdesada vi{e nema nijedne nuklearneelektrane. Sto devet italijanskihvojnika koji su radili u medjunar-odnim misijama umrlo je od raka.Sud je utvrdio da je u slu~aju{estorice preminulih vojnika, ~ijesu porodice tu`ile dr`avu, upravokori{}enje osiroma{enog uranijumana Kosovu i u Iraku uzrokovalo tubolest.
Nema~ki re`iser FriderVagner je nakon {to je snimiodokumentarac o tome kako jeNATO koristio municiju sa osiro-ma{enim uranijumom na Bliskom
istoku i u Jugoslaviji, za koji jedobio presti`nu filmsku nagradu“Grime prajs“, postao nepo`eljnaosoba u sopstvenoj zemlji. Premapodacima kojima raspola`e, ali-jansa je stalno koristila takvumuniciju, pre svega na Kosovu,kao i u Somaliji, Libiji, BiH, a pretoga tokom dve kampanje u Iraku.U Avganistanu municija sa osiro-ma{enim uranijumom koristi se idan-danas. Trenutno tu vrstu muni-cije poseduju 21 ili 22 zemlje. Ufilmu ovog re`isera upozorava seda osiroma{eni uranijum sagorevado nano~estica, pri ~emu je svakanjegova nano~estica sto puta manjaod eritrocita. Po{to su one takositne i “putuju“ po celom telu,dolaze do mozga, ulaze u placen-tu, direktno u krv, u plu}a,
bubrege, kao i spermatozoide ijajne }elije, izazivaju te{ke defektekod novorodjen~adi. Vagner tvrdida su tokom boravka u Iraku i naKosovu u uzorcima vode izemlji{ta, prona{li osiroma{eniuranijum, takozvani uranijum 236,koji ne postoji u prirodi, nego seproizvodi ve{ta~ki.
Sa druge strane, ameri~kiambasador u Beogradu Kajl Skotizjavio je da su mnogi stru~njacizaklju~ili da nema zdravstveneopasnosti u Srbiji ili bilo gde usvetu gde je kori{}ena municija sosiroma{enim uranijumom. Onka`e i da sli~no tvrde i Svetskazdravstvena organizacija (SZO) iProgram Ujedinjenih nacija zaza{titu `ivotne sredine.
Iako je nekome mo`daod politi~ke koristi da rast nivoaoboljenja od raka u Srbiji pripi{eupotrebi osiroma{enog uranijuma,nije mi poznat nau~ni dokaz kojibi to potkrepio, rekao je Skot. Onje ocenio da bi podjednako prih-vatljiva obja{njenja za vi{i nivooboljenja od raka mogla biti pron-adjena u sve starijem stanovni{tvuSrbije, genetici, velikom brojuosoba koje pu{e ili se na nekidrugi na~in ne pona{aju zdravo iliu velikom broj neregulisanih otpa-da sa opasnim i kancerogenimmaterijama, otkrivenim u Srbiji.Prema re~ima ameri~kogambasadora, nivo smrtnosti odraka u Srbiji je znatno vi{i zbogkasnog dijagnostikovanja ili drugihproblema prilikom le~enja,uklju~uju}i sporo prihvatanje inov-ativne medicine.
U ekolo{koj, ali i najm-ladjoj NATO ~lanici Crnoj Gori jesvako skretanje pa`nje na potenci-jalno pogubne posledice NATObombardovanja iz 1999. godinenepo`eljno, iako je poluostrvoLu{tica bilo zasuto bombama saosiroma{enim uranijumom. Lu{ticaje bila gadjana sa preko 300 pro-jektila, evidentirano je oko 87,9kilograma osiroma{enog uranijumaod kojeg je oko 90 odsto kasnijeuklonjeno. Prema podacimaCETI-ja, u Bokokotorskom zalivu idalje se nalazi maksimalno 10odsto uranijumskog materijala.
P O L I T I K A
5www.serbianmirror.comJun 2018.
DR@AVNA KOMISIJA O POSLEDICAMA BOMBARDOVANJA
Pi{e: Marijana Maljkovi}
A K T U E L N O
6 Jun 2018.
Troje Srba je povredjenokada su ih Albanci gadjalikamenicama po povratku
sa crkvenog obreda u Petri~u, kodKline, na Kosovu i Metohiji, dokje jedan uhap{en.
U neredima te`e jepovredjen Radoslav Kizi} i to upredelu glave, zbog ~ega jepreba~en u bolnicu u Pe}i gde muse ukazuje lekarska pomo}, pre-neo je RTS. Povredjeni su i nje-gov rodjeni brat Nemanja Kizi}(20), kao i predsednik privre-menog organa Kline Bo`idar[arkovi}.
Kako je radioGora`devac preneo Srbin Lj. B.(53) je uhap{en kao osumnji~eniza navodni ratni zlo~in po~injen1999. godine. On je, kako prenosemediji, navodno priveden radidavanja izjave, pa je potom oslo-bodjen. Da je pu{ten na slobodupotvrdio je Tanjugu predsednikPrivremenog organa op{tine KlinaBo`idar [arkovi} koji je naveo daje Lj. B. bio priveden po prijavinekolicine iz grupe Albanaca kojisu tvrdili da ih je on provocirao.
Iz kosovske policije su,nakon hap{enja, dematovali da jeLj. B. priveden zbog ratnogzlo~ina, pa su naveli da je onosumnji~en da je uzvrativ{i nakamenovanje pogodio jednogAlbanca u glavu.
- Policija u op{tini Klinazadr`ala je, iz za sada nepoznatihrazloga, Lj. B. Komandir polici-jske stanice u Klini rekao mi jeda }emo za sat vremena dobitiinformaciju o njemu i razlozimanjegovog privodjenja – rekao jeSrni predsednik Privremenog ve}aop{tine Bo`idar [arkovi} i dodaoda je u kamenovanju 28. maja,te`e povredjeno troje Srba.
- Ja sam pogodjen urame, Nemanja Kizi} u glavu, alije najte`e povrede zadobioRadoslav Kizi}, kome je ukazanalekarska pomo} – ka`e [arkovi}.
U kosovskoj policiji surekli i da je Srbima koji su podpratnjom jakih policijskih snagapreba~eni iz Petri~a dat ultimatumili da otkriju ko je kamenom gad-jao okupljene Albance ili }e svi uautobusu biti zadr`ani ispred poli-cijske stanice u Klini.
Albanci su najpre bloki-rali put Srbima ka crkvi SveteTrojice u Petri~u, a nakon {to imje posle vi{e~asovne drame polici-
ja omogu}ila prolaz, Albanci su ihna povratku iz crkve sa~ekali igadjali kamenjem.
Oni su opkolili raseljeneSrbe gadjaju}i ih kamenjem inazivaju}i ih pogrdnim imenima.
Raseljeni Srbi su serazi{li uz pomo} policije.
Traktorima blokirali prilaz crkviVi{e desetina Albanaca
svojim vozilima, traktorima ite{kom mehanizacijom tog jutra jeblokiralo prilaz Crkvi SveteTrojice u Petri~u kod Kline.
Oni nisu dozvolili rasel-jenim Srbima poreklom iz togsela da obele`e praznik po komecrkva nosi ime. Na terenu je odprepodneva prisutan veliki brojpripadnika kosovske policije.
Nakon nekoliko sati,policija je uspela da napravi pro-laz za Srbe povratnike koji su,nakon {to su upalili sve}e,napustili prostor oko poru{enecrkve.
Medjutim, njih sukamenicama gadjali Albanci,uprkos jakim policijskim snaga-ma.
Uhap{eni i Albanci: “Svake godine nas
provociraju, odlu~ili smo da imto ne dozvolimo“
Kako prenose kosovskimediji, tokom nereda i haosauhap{en je “predsednik selaIsmet Jagoba i jo{ nekolikodemonstranata“. Gazeta expressje javila da je tokom intervenci-je policija uhapsila nekolikodrugih demonstranata, a o ovimde{avanjima u Petri~u pi{e podnaslovom “Haos u Poterku kodKline: Policija uhapsila nekolikoosoba“, prenosi Kossev.
Uhap{eni Jagoba jeprethodno izjavio:
“Oni nas provocirajusvake godine, ove godine odlu~ilismo da im to ne dozvolimo.Obavestili smo policiju da im nedozvoli, ali oni tek treba dadodju. Odlu~ni smo da neprestanemo.“
Kakovska policija je Srnirekla da je Albanac uhap{en po{toje kamenicama nasrnuo na grupuSrba u blizini ostataka poru{enecrkve i dodali da je uhap{eninaneo povrede najmanje trojiciSrba.
Predstavnici privre-
menog organa op{tine Klina suzajedno sa predsednikomBo`idarom [arkovi}em, organi-zatorom proslave seoske slave uPetri~u, pozvani u policijskustanicu u Klinu i, kako isti~u izpolicije, bi}e pu{teni ku}amaukoliko ka`e ko je od Srbakamenom pogodio Albanca uglavu.
“Posedali u dvori{tecrkve“
Pre eskalacije nereda ikamenovanja, okupljeni Albancisu sa tri strane blokirali prilazecrkvi, a oko podneva su zauzelii crkveno dvori{te u kome susedeli i nisu dozvoljavalikosovskim policajcima da ihpomere.
Prema informacijamamedija tamo prisutno je izmedju50 do 150 Albanaca, koji sublokirali prilaz crkvi.
Bo`idar [arkovi} jerekao da su Albanci blokirali puti da tridesetak raseljenih Srba nijeuspelo da udje u crkveno dvori{tei prese~e slavski kola~.
- Albanci i dalje ne `eleda se pomere, ve} su mnogi odnjih posedali oko temeljaporu{ene svetinje kojoj i dalje nemo`emo da pridjemo – ka`e[arkovi} koji se nada da }e speci-jalne jedinice kosovske policijeuspeti da sklone okupljeneAlbance i raseljenim Srbimaomogu}iti da obele`e seoskuslavu.
On je prethodno objasnioda su raseljeni Srbi policiji u
Klini prijavili ovaj dogadjaj.- Po{to nismo imali dru-
gog izbora, a pla{e}i se za svojubezbednost, oti{li su do stanicepolicije u Klini, odakle su poslalispecijalnu jedinicu koja }e nadamse rasterati okupljene Albance, anama omogu}iti da obele`imoseosku slavu iako je svih oko 250Srba iz sela proterano 1999.godine – isti~e predsednik[arkovi}, prenose “Ve~ernjenovosti“.
On napominje daAlbanci nemaju nikakvog razlogada onemogu}avaju obele`avanjeverskih praznika pogotovu {to ihraseljeni Srbi ni~im neugro`avaju.
Djuri}: Nasilje nad SrbimaIncident u Petri~u osudio
je direktor kancelarije za Kosovo
i Metohiju Marko Djuri}, kvali-fikuju}i ga kao nasilje nad Srbimakoji nameravaju da obele`ehri{}anski praznik.
“Ovaj anticivilizacijskiprotest kod Kline pokazuje daekstremistima nije dovoljno to {tosu Srbi poterani iz Metohije, ve} dase `eli potpuno iskorenjivanje i zati-ranje svakog se}anja na srpsko pos-tojanje u tom delu na{e ju`ne pokra-jine“, navodi Djuri} u saop{tenju.
- Srbe iz Metohije godi-nama sistematski spre~avaju dahri{}anske praznike obele`e usvojim selima – ka`e Djuri}.
Pozvao je da se prekinenasilje “nad pravoslavnim naro-
dom na Kosovu i Metohiji“, tenapomenuo da KFOR treba daobezbedi bezbednost Srba naKiM, a od medjunarodnih insti-tucija je tra`io da povrate vla-davinu prava u ju`noj pokrajini.Djuri} je naveo da je nasilje ukojem je nekoliko Srba povred-jeno, od kojih jedan te`e, kadasu Albanci gadjali kamenicamaSrbe povratnike prilikom obilas-ka Crkve Svete Trojice u Petri~uo~igledno organizovano, sistem-atsko, te da ima za cilj da zas-tra{i i protera preostale Srbe saKiM.
- Veoma je va`no re}ida ovaj napad ima vi{e elemena-ta, to je pre svega napad na Srbepovratnike, na jednu pravoslavnusvetinju na verski praznik, a kojiima za cilj da se onemogu}ipovratak i da se zastra{i srpskinarod na KiM i natera da odatle
ode – kazao je Djuri} novinarimau Beogradu.
On je dodao da to nijenaivna situacija i istakao da suu napadu ljudi i povredjeni, a dasu samo hteli da preseku slavs-ki kola~, sete se svojih predaka:“Oni su napadnuti i ugro`en imje fizi~ki integritet. Preko ovogane sme olako da se predje.^emu slu`e hiljade vojnikeKFOR-a, ~emu slu`e hiljademedjunarodnih ~inovnika, akonisu u stanju da omogu}e danekoliko desetina seljana, slo-bodnih gradjana posete svojerazru{ene svetinje i svoje ku}e“.
Izvor: Blic
TROJE POVREDJENO, U HAOSU SRBIN UHAP[EN, PA PU[TEN
ALBANCI KAMENICAMA GADJALI SRBE PO POVRATKU SA CRKVENOG OBREDA
I Z V A [ E G U G L A
7Jun 2018. www.serbianmirror.com
Srpska zajednica zna da su srp-sku ku}u, sada Srpski muzejSveti Sava na 448 W Bary
Ave u ^ikagu ostavili u amanet srp-ski rodoljubi izbegli posle Drugogsvetskog rata. Niko ne mo`e bitinaslednik ove ku}e osim srpskezajednice, a pogotovu ne sada{njaUprava muzeja, koja je planski, svo-jim svesnim neradom dovela muzejdo ove te{ke situacije, stvaraju}iatmosferu da se muzej proda posvaku cenu i predstavljaju}i to kaojedino re{enje.
Sada{nja Uprava je planskigodinama izbacivala ~lanove koji sumislili druga~ije i nisu se slagali sapolitikom sa njenom politikom. Bordje prona{ao na~in i okupio vi{e od 40~lanova muzeja koji nikad nisu pris-ustvovali nijednom sastanku u muze-ju, ali redovno ovla{}uju predsednikadr @ivojina Pavlovi}a da donosiodluke u njihovo ime. Dr @ivojinPavlovi} je u~lanio deo svojeporodice, familije, prijatelje i poz-nanike ~ak iz Kalifornije, pa i neko-liko svojih biznis partnera.
Igra je jednostavna, prilikomsvakog glasanja, izbora za novuUpravu ili dono{enja va`nih odluka,ti novi ~lanovi daju dr @ivojinuPavlovi}u ovla{}enje da mo`e daglasa umesto njih. Tako da ~lanovikoji se bore za opstanak muzeja jed-nostavno uvek budu preglasani.Ve}ina ~lanova koji redovno dajuovla{}enja, nikad nisu kro~ili u na{srpski muzej, nisu dovoljnoinformisani i zloupotrebljeni su, pasu indirektni krivci za ovakvo stanjei sudbinu muzeja.
Uprava pod vodjstvompredsednika dr @ivojina Pavlovi}a isekretarice Vesne Nobl, nakon 10godina rada, ukida kori{}enje pros-torija jedinom srpskom pozori{tu, azatim postepeno ukida i sve kulturnedogadjaje, izlo`be, proslave, promo-cije i sli~no. Na taj na~in zatvarajuvrata dotoku svih sredstava koja suslu`ila za redovno pokrivanjetro{kova muzeja.
Dr`ava Ilinois je pre nekolikogodina ukinula taksu za zemlji{te,prepoznaju}i kulturni i istorijskizna~aj muzeja, i umesto da posle 40godina pla}anja takse, koja je ujednobila i najve}a stavka tro{kova muze-ja, to postane olak{avaju}a okolnost iostanu samo tro{kovi redovnogodr`avanja, Uprava nalazi na~in da
pove}a tro{kove i dovede muzej u jo{gori polo`aj.
Uprava sebe predstavljazajednici i javnosti kako spasiocemuzeja od bankrotstva. Umesto daodmah nadju banku i refinansirajudug koji je pre nekoliko godinazate~en, ula`u svoj novac pod izgov-orom da spasavaju muzej. Ali kriju~injenicu da sebi na taj pozajml-jeni novac ispla}uju kamatu od 10%godi{nje, iako su u to vreme bankedavale kredite sa manje od 3%. Posletri godine uzimaju novi kredit,ispla}uju sebi kamatu, a rezultat jeenormno uve}ana zadu`enost muzeja.
Zatim Uprava na ~elu sa dr
@ivojinom Pavlovi}em odlu~uje daproda muzej mimo izglasanogdogovora da nijedan ~lan borda nimuzeja ne sme da ima ni{ta sa pro-dajom ili gradnjom. Pre prodaje,potrebno je na}i novu lokaciju, upoz-nati sve srpske organizacije, zajed-nicu i napraviti plan relokacije, patek onda javno i transparentno pris-tupiti prodaji uz odredjene uslove,kako bi se izbegla svaka zloupotre-ba. Bord zaobilazi sve izglasanedogovore i donosi odluku da sekre-tarica Vesna Nobl prodaje MuzejSveti Sava. Ovla{}uje je da samaprikuplja ponude i bude prodavacmuzeja.
Ve} prvim javnim oglasomza prodaju Vesna Nobl pokazuje lo{enamere. Ona kao broker stavlja ku}una prodaju, predstavljaju}i budu}imkupcima da je potrebno ku}u renovi-rati, svesno skrivaju}i informaciju daje najve}a vrednost zapravo grad-jevinsko zemlji{te, gde mo`e da segradi zgrada od nekoliko spratova i
da se zarada meri u milionima.Uprava bez odluke ve}ine
~lanova podnosi zahtev gradu ^ikaguda se sru{i zgrada. U isto vreme~lanovi koji se ne sla`u sa njihovimzahtevom, podnose zahtev gradu^ikagu da se zgrada proglasi istorijs-ki-kulturnom ba{tinom. Komisijagrada ^ikaga posle duge procedureprepoznaje vrednost kulturno-istori-jskog nasledja i zna~aj muzeja idonosi odluku da se zabrani ru{enjei progla{ava zgradu muzeja u istori-jsko-kulturnu ba{tinu. Tu odlukugrada ^ikaga su podr`ale i pozdrav-ile sve srpske organizacije u Ilinoisu:Srpska narodna odbrana, Srpska
bratska pomo}, Sabor kraji{kih Srba,HD Bo`ur i druge.
Srpska narodna odbrana orga-nizuje sastanak svih srpskih organi-zacija, formira Savet srpskih organi-zacija sa `eljom da se nadje re{enjei pomogne muzeju. Dr @ivojinPavlovi} prisustvuje sastanku,obe}ava da }e u prostorijama muzejaorganizovati novi sastanak svihzainteresovanih koji `ele dapomognu.
Nekoliko srpskih organizacijai 50 novih ~lanova dolazi na sas-tanak. Sada{nja Uprava postavlja pri-vatno obezbedjenje na vratimazgrade, zabranjuje ljudima ulaz ipreti policijom.
Kada je Uprava shvatila dane mo`e da dodje do planirane pro-daje, prestaje da pla}a banci kredit, au ist vreme odbija pomo} sroskihorganizacija i pojedinaca, kao i nove~lanarine, sa ciljem da zgradabankrotira i da je neko kupi za malepare. Vreme bi u~inilo svoje posle
nekoliko godina, a legat drDra{kovi}a i Srba koji su ostavili uamanet ku}u generacijama kojedolaze prekrio bi zaborav.
Svi ovi problemi Srpskogmuzeja mogu da se re{e veoma jed-nostavno, uz nekoliko malih uslova idobre volje, u roku od nekolikomeseci:
- Da savet srpskih zajednica isrpske organizacije naprave prelazniBord koji je u stanju da muzejpostavi na zdrave noge.
- Da se isplate zaostale ratekredita i zaustavi plansko bankroti-ranje (deo sredstva je obezbedjen)
- Da se ponovo prime svi
isklju~eni ~lanovi i da se u~lane novikoji `ele da pomognu muzeju.
- Da se dozvoli da srpskegradjevinske firme izvr{e besplatnoradove i popravke na zgradi muzejakoje zahteva grad ^ikago.
- Da se o ovome napravizvani~an dogovor i da garant buduSrpska crkva i srpske organizacije.
Trenutno se na sudu vodipravni postupak. Prva runda, da sespre~i ru{enje ku}e i da se onasa~uva i proglasi istorijski va`nom zasrpsko nasledje, dobijena je. TONIKO NIKADA VI[E NE MOZEDA PROMENI. Osta}e ku}a srpskojzajednici, da u njoj neguje kulturu itradiciju svoga naroda.
Predstoji druga runda borbena sudu, koji }e o gre{kama i neza-konitim odlukama sada{njeg Bordatakodje dati svoju re~.
Ali postoji i onaj drugi sud,moralni sud zajednice, sa kojim treba`iveti u toj istoj srpskoj zajednici.
Ne{a Radovanovi}, ^ikago
SRPSKI LEGAT - SVETI SAVAUpoznavanje srpske zajednice sa istinom o dogadjajima vezanim za Srpski Muzej Sveti Sava
P O Z O R I [ T E
8 Jun 2018.
Prvakinji Drame Narodnogpozori{ta u Beogradu Nata{iNinkovi} na Velikoj sceni
nacionalnog teatra uru~ena je nagra-da “@anka Stoki}“.
“Ne znam kakav je ose}ajdobiti Oskara i uvek sam se ~udiladobitnicima {to se tresu, pla~u, zah-valjuju svima po~ev od producena-ta i ku}nih ljubimaca, pa sam im se~ak i malo smejala. Sada se jaupravo tako ose}am, kao da dr`imsvog Oskara“, rekla je Nata{aNinkovi}.
“Tresem se, plakala bih izahvalila bih svima sa kojima sampodelila i najmanji gluma~ki trenu-tak na sceni i ispred kamere i izanje“, priznala je Ninkovi}.
Ona je istakla da je veli-ka glumica Mira Stupica, svojominicijativom da se ustanovi nagrada“@anka Stoki}“ izvukla iz zaboravaveliku gluma~ku divu.
“Omogu}ila je nama kojesmo stale u red @ankinih dobitnicada sanjamo na{e snove i skrivene`elje, a meni, koja dr`im ovunagradu u ruci, dala je ose}aj daipak ima smisla ono {to radimo i natome joj beskrajno hvala“, rekla jeNinkovi}.
Ona je naglasila da glumanije njena obaveza i nu`nost, {toprofesija obi~no podrazumeva.
“To je moja potreba, mojastrast, moj prostor spoticanja, spoz-naje, slobode i moja velika ljubav“,podvukla je prvakinja DrameNarodnog pozori{ta.
Rediteljka Sne`ana Tri{i}istakla je da Nata{a Ninkovi} spadau najintrigantnije glumice sa kojimaje do sada radila. “Nata{a Ninkovi}je postala moja Heda, zatim mojaEva, pa kraljica Margareta i
u tim nimalo lakim i u potpunorazli~itim zadacima uvek istrajno iuporno tragala za nekom dubljom itemeljnijom istinom“, rekla jeTri{i}.
Nata{a Ninkovi} je,prema njenim re~ima, radoznalaglumica, ali oprezna, istovremenoranjiva i sna`na, suzdr`ana i sloje-vita, ~vrsta i nesigurna, tradicional-na i savremena, stamena i ne`na.
Glumica Nela Mihailovi}rekla je da je ponosna {to je njenaprijateljica sa klase u{la u “liguprvih dama srpskog glumi{ta“,primetiv{i da su retke glumice kojesu za 25 godina bile kontinuiranoprisutne u pozori{tu, na filmu i tele-viziji kao Nata{a
Ninkovi}.“Za nju je gluma uto~i{te
u kome di{e punim plu}ima, ukome je `iva i tako svoja i takoposebna. Za mene kao prijatelj onaje nezamenljiva i neophodna, atakva je i za publiku“, naglasila jeMihailovi}.
Za glumicu SvetlanuBojkovi}, iza imena Nata{aNinkovi} stoji veliki gluma~ki dar,otvoren um, radoznalost, sr~anost,sjajna energije, istinoljubivost, per-fekcionizam, hrabrost, visoki ciljevipostavljeni ispred sebe, a uz to,kako je dodala, “ona je i jako lepa“.
Glumac Miodrag Krstovi}prisetio se filma “Spasitelj“
Predraga Gage Antonijevi}a, u
kome je Nata{a Ninkovi} igrala nje-govu }erku, a Antonijevi} senadovezao da je morao da ubeditada{njeg upravnika Narodnogpozori{ta Aleksandra Ber~eka dapusti mladu pripravnicu da snimafilm.
“Aca je rekao: Janji~aru,janji~aru, ne dam da mi upropastitedete i vodite u Ameriku. Nismo nisanjali da }e ona upropastiti naskoji smo postali ve~iti zavisnici odnjenog TALENTA“, istakao jeAntonijevi}, zahvaliv{i joj {to jeoplemenila gluma~ku profesiju.
Glumac Vojin ]etkovi},Nata{in drug sa klase, poslao jeemotivno pismo u kome se prisetiodeljenja sendvi~a, tajni, scene i
milja i milja puta, njenih poziva upono} da prodju scenu u predstavi,u kojoj on ~ak i ne igra, pod-vukav{i da posve}enost odvajavrhunske glumce od dobrih i daNata{a Ninkovi} ve} sve njih gledaodozgo sa tog vrha.
Odluku da se nagrada“@anka Stoki}“ za 2017. godinudodeli Nata{i Ninkovi} doneo je`iri u kome su bili dramska umet-nica Milena Dravi} (predsednik),upravnik Narodnog pozori{ta DejanSavi}, glavni urednik i generalnidirektor “Ve~ernjih novosti“Milorad Vu~eli}, pro{logodi{njadobitnica Olga Odanovi} i dramskipisac i reditelj Bratislav Petkovi}.
Milena Dravi} je uru~iv{iplaketu (rad akademskog slikara iscenografa Geroslava Zari}a), kojudaruje nacionalni teatar, istakla da uNarodnom pozori{tu, u koje jeutkana du{a @anke Stoki}, svakaglumica te`i da dostigne visoke stan-darde, visoku etiku i estetiku, {to jeNinkovi} svojim radom ve} uspela.
Statuetu @anke Stoki}(dar grada Po`arevca, radakademskog umetnika Dragi{eMilo{evi}a) uru~io je predsednikUpravnog odbora Centra za kultu-ru Po`arevca Slobodan Stepi}, anov~ani iznos ispred kompanije“Ve~ernje novosti“ novinarVukica Strugar.
“Ovu nagradu odredile sudve velike glumice – @anka Stoki}i Mira Stupica, glumice razli~itihumetni~kih boja, sudbina i li~nosti,ali obe podjednako jakih individual-nosti ba{ kao i Nata{a Ninkovi}“,rekla je Strugar.
Izvor: Tanjug
”Gluma je moja potreba, moja strast, moj prostor spoticanja, spoznaje, slobode i moja velika ljubav.”
VELIKO PRIZNANJE NATA[I NINKOVI]
F I L M
Jun 2018. 9www.serbianmirror.com
Ovogodi{nji festival otvorio jefilm iranskog reditelja AsgaraFarhadija “Todoslosaben“ (Svi
znaju) snimljen na {panskom jeziku saHavijerom Bardenom i Penelepe Kruz uglavnim ulogama, a smotru je zatvoriloostvarenje britanskog reditelja TerijaGilijama “The Man Who Killed DonQuiyote“ (~ovek koji je ubio Don
Kihota).Medju filmovima u trci za
glavnu nagradu festivala nalazila su seostvarenja veterana svetske kine-matografije, kao {to su red-itelji @an-Lik Godar iSpajk Li koji se vra-tio u Kan 27 godineposle filma“Ljubavna groznica“(Jungle Fever).
Od 21 reditelja, u trciza Zlatnu palmu prvi put su se na{liJapanac Rijusuke Amagu{i i Egip}aninAbu Bakr{vaki, a na spisku su bili iFrancuzi Eva Ison i Jan Gonzales, kao iRus Kiril Serebrenjikov.
U te{koj konkurenciji zanajbolji film, Zlatnu palmu dobio jejapanski reditelj Hirokazu Korida zasvoje ostvarenje “Kradljivci“. Vode}i sepitanjem “{ta je to {to ~ini porodicu“,kojim se bavio i u svom ranijem, uKanu nagradjivanom filmu “Kakav otac,takav sin“ (Like Father, like Son),Korida u “Kradljivcima“ slika sliku
jedne siroma{ne porodice u Tokiju,pogodjene recesijom. Pri~a prati `ivotOsame [ibate (Lily Franky) i njegove`ene Nobujo (Sakura Ando), siroma{ne
porodice koja krade da bipre`ivela.
Gran pri,nagrada ̀ irija i druganajva`nija nagrada u
Kanu, oti{la je u rukevelikog Spajka Lija, za
njegov antitrampovski film oKju-kluksklanu (KKK). U ovoj crnojkomediji, pod nazivom “Crni klanovac“(Black klansman), Li prati stvarnedogadjaje, a kroz prizmu detektiva RonaStalvorta (John David Washington),
prvog Afroamerikanca koji se infiltriraou redove ovog rasisti~kog pokreta.Svetska premijera filma planirana je za10. avgust.
Posebna Zlatna palma dodelje-na je filmskom veteran @an-Liku Godarui njegovom ostvarenju “Knjiga slika“(The Image Book), koje je, premare~ima predsednice `irija Kejt Blan~et,
toliko razli~ito od svih ostalih filmova nafestivalu, izvan vremena i prostora, zbog~ega se nije moglo ni posmatrati kaodelo u konkurenciji.
@iri je predvodila australijskadobitnica Oskara Kejt Blan~et, a ostali~lanovi su bili Kristen Stjuart, zvezda fil-mova iz serijala “Sumrak“, i francuskaglumica Lea Sejdu, jedna od mnogihkoje su iznele optu`be protiv Vajnstajna.
@ene su ove godine brojnije u`iriju od mu{karaca, a odnos je petprema ~etiri. Medju ostalim ~lanovimasu Ava Divernaj i Kadja Nin, potomkineski glumac ^ang ^en i re`iseriRobert Gedigijan, Denis Vilnev i AndrejZvjaginjcev.
ZAVR[EN 71. FILMSKI FESTIVAL U KANU
ZLATNA PALMA OTI[LAFILMU KRADLJIVCI
“TERET“ POBRAO ODLI^NE KRITIKEOgnjen Glavoni}, jedini srpski predstavnik
ove godine u Kanu, prezentovao je naKroazeti u programu “15 dana autora“ svojprvi igrani film “Teret“.
Film u ~ijem sredi{tu je pri~a o Vladivoza~u kamiona (Leon Lu~ev), zasad imaprose~nu ocenu 9,7/10 na sajtu IMDb naosnovu 19 kritika. “Holivud riporter“ nazvaoga je “skrivenim draguljem Kana“, na sajtu“Cineuropa“ pi{e da je “najve}e dostignu}efilma na~in na koji uspeva da publici prenesesudbine obi~nih ljudi tokom rata, vrlo sve-denim sredstvima“.
“Teret“ prati pri~u Vlade, voza~a kamiona,koji vozi misteriozni tovar od Kosova doBeograda tokom NATO bombardovanja 1999.godine.
Dok prolazi kroz nepoznate predele,okru`en posledicama rata, Vlada ne zna i ne
`eli da zna {ta je to {to prevozi, ali taj tovarvremenom postaje njegov teret.
“Teret“ je prvi dugometra`ni igrani filmOgnjena Glavoni}a, autora nagradjivanihdokumentaraca “@ivan pravi pank festival“(2014) i “Dubina dva“ (2016).
“Teret“ je imao ukupno pet projekcija uKanu, a kanska publika ga je odli~no prihvatila.
Martin Skorseze i Kejt Blan{et su odlu~ivali o pobedniku, a za nagradu se takmi~io 21 film.
Scena iz filma “Teret”
I Z M A T I C E
Jun 2018.10
U Beogradu po~eo sa radom Doktor Tim, konsultantska ku}a za zdravlje roditelja na{ih ljudi iz dijaspore, koji vodi profesor medicine Dejan Radenkovi}
Pi{e: Marko Lopu{ina
UBeogradu je po~eo saradom Doktor Tim, kon-sultantska ku}a za zdravl-
je roditelja na{ih ljudi koji `ive irade u inostranstvu, a koji vodiprofesor medicine dr DejanRadenkovi} sa najboljim medicin-skim stru~njacima iz Srbije.
Doktor DejanRadenkovi} radi na Klinici zadigestivnu hirurgiju Prve hirur{keklinika Klini~kog centra Srbije.Profesor je medicine i dr`i preda-vanja u Hajldebergu, Minhenu,Londonu, Njujorku i ^ikagu.Autor je 130 nau~nih radova i~lan je srpskog, ali i evropskih iameri~kog udru`enja za digestivnuhirurgiju.
Kao humanista, ~ovekod velikog ugleda i poverenja pro-fesor medicine Dejan Radenkovi}~itaocima “Ogledala” ekskluzivnopredstavlja svoju konsultantskuku}u, njen moderan na~in rada iusluge koje pru`a svojim klijenti-ma i pacijentima.
- Ako imate problema sazdravljem va{ih roditelja u Srbiji,poverite nama najboljima svojubrigu o va{im najmilijima.Dozvolite da ih zajedno le~imo inegujemo – poru~uje doktor
Dejan Radenkovi}Doktor Tim je tim
najboljih medicinskih konsultanatau Srbiji koji vam poma`e da nanajefikasniji i najpovoljniji na~inre{ite svoje zdravstvene problemeili probleme ~lanova va{eporodice.
“Doktor Tim je dreamteam – jer okupljamo vrhunskestru~njake iz svih oblasti medicinei saradjujemo sa svim privatnimordinacijama i klinikama uSrbiji.”
Dr Team veruje dalekari le~e lekovima, ali i re~imai humanim pristupom, zato }evam se posvetiti s puno po{tovan-ja, razumevanja i podr{ke.Dovoljan je stres suo~iti se sazdravstvenim problemom, ne tre-baju vam jo{ i ~ekanje, lutanje odlekara do lekara, tra`enje drugogmi{ljenja ili re{enja na internetu,nestru~nost i nebriga, pogre{nedijagnoze, lo{ tretman. Kada jezdravlje u pitanju, vreme jedragoceno, a brza i ta~na dijag-noza pola re{enja!
Dr Tim }e vam obezbe-diti najstru~niju medicinskuuslugu, tretman kakav zaslu`ujete,po{tovanje i sigurnost i, presvega, miran san. Oslonite se nabeogradski Doktor Tim, jer onpru`a i garantuje kvalitet za naj-manje deset konsultantskih usluga:
Detaljno upoznavanjesa korisnikom:
- Prvi razgovor i pregleddosada{nje dokumentacije radiuvida u zdravstveno stanje korisni-ka. Mo`e biti u formi ku}ne poseteili sastanka u na{im prostorijama.
Ekspertsko mi{ljenje:- Na osnovu razgovora i
pregledane dokumentacije donosi-mo ekspertsko mi{ljenje o trenut-nom zdravstvenom stanju korisni-
ka i, po potrebi, dajemo preporukeza dalja ispitivanja i pregledeodgovaraju}ih specijalista, kao ipreporuke o neophodnim preven-tivnim merama u skladu sa `ivot-nim dobom korisnika. Pregledobavlja lekar op{te prakse.
Elektronski karton:- Osnovni podaci o
korisniku, prilo`ena dokumentaci-ja i na{e ekspertsko mi{ljenje~ini}e inicijalnu dokumentacijukoja }e biti u na{oj arhivi, u elek-
tronskoj i papirnoj formi. Svakikorisnik }e imati svoj elektronskikarton za{ti}en {ifrom, koji }emomi ~uvati i a`urirati prilikom
svakog narednog pregleda iizve{taja. Kartonu mogu da pris-tupe i ovla{}ene osobe, na primer,~lanovi porodice koji na taj na~in,iako nisu blizu, mogu da pratezdravstveno stanje svojih najmili-
jih.Zakazivanje pregleda:-U privatnim zdravstven-
im ordinacijama kod eminentnihstru~njaka iz svih medicinskih istomatolo{kih oblasti. Korisniku}emo ponuditi najbolje specijalistei ustanove, da sam ili uz na{usugestiju izabere kod koga }emozakazati pregled.
Zakazivanje terminahospitalizacije u privatnimzdravstvenim ustanovama. Prema
medicinskoj indikacijipredlo`i}emo odgovaraju}eustanove korisniku da izabere.Redovno }emo se obave{tavati o
njegovom zdravstvenom stanju ukontaktu sa ordiniraju}imlekarom. Informacije ozdravstvenom stanju u toku hospi-talizacije bi}e unete u elektronskikarton i dostupne ovla{}enomlicu.
Komunikacija sa na{imkonsultantima:
- Ukoliko je korisniku iliovla{}enom licu potrebno ekspert-sko mi{ljenje u vezi sazdravstvenim stanjem korisnika,tokom medicinskih ispitivanja ile~enja, preporukama i drugo, nana{em sajtu mo`e zakazati raz-govor sa na{im konsultantimatelefonom ili putem video-linka.
Dostupnost 24 ~asa – zasva va{a urgentna pitanja, dileme,konsultacije:
- Dr Tim vas savetuje,vodi va{u medicinsku doku-mentaciju, povezuje vas sanajboljim stru~njacima i medicin-skim ustanovama u zemlji i orga-nizuje va{e kontakte s njima.Usluge koje se ostvaruju u na{ojorganizaciji, a za koje suanga`ovane medicinske ustanovesa kojima saradjujemo ili druge
stru~no osposobljene slu`be,posebno se napla}uju korisnicima.Cene usluga u medicinskimustanovama sa kojima imamo
IZLE^IMO ZAJEDNO VA[ERODITELJE, FAMILIJU...
Ako imate problema sa zdravljem va{eg oca ili majke, bake ili deke, brata ili sestre, u otad`bini, mo`ete da se osloniti na nas. Poveritenajboljima svoju brigu o va{im najmilijima u Srbiji. Dozvolite da ih zajedno le~imo i negujemo – poru~uje doktor Radenkovi}
KLUB ODGOVORNIH LJUDIDoktor Tim funkcioniše kao klub ljudi `eljnih da na
najbolji na~in reše zdravstvene probleme svojih najmilijih.^lanovi kluba pla}aju mese~nu ~lanarinu od 50 dolara, zauzvrat dobijaju konsultaciju o le~enju i prevenciji, kao iuvid u elektronski zdravstveni karton svojih roditelja.
Javite se na adresu :Dr Team,11000 BeogradBulevar despota Stefana 13
NAJBOLJE LE^ENJEDr Tim saradjuje sa
najboljim medicinskimstru~njacima, koji na najk-valitetniji i najefikasnijina~in rešavaju zdravstveneprobleme svojih pacijena-ta.
- Od nas }ete dobitinajbolje savete kako bistemogli da donesete praveodluke! – poru~uje profesordr Radenkovi}.
Sve o Doktoru Timuimate na sajtu:www.drteam.rs
Recommended
