Transcript
Page 1: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

У Р Е Д Н И Ц И

МИЛОРАД БУРИИ МАРКО НЕДИБ

bojana888

Page 2: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

JOBAH ДЕРЕТЈИЋ

ЗАГОНЕТКАМАРКА

КРАЉЕВИЋАО ПРИРОДИ ИСТОРИЧНОСТИ

Y СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ЕПИЦИ

ББОГРАД 1995.

Page 3: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

П РЕ Д ГО В О Р

Ова књига бави се основним питањем пое- тике наше народне епике, односом епске песме и историје. Шест огледа од којих се састоји пре- тежно су истраживачког карактера. Циљ истра- живања je трострук: лрво, да се открију ирин- ципи трансфармације историјсжих чињеница у епску фикцију, друго, да се уз помоћ тих прин- ципа установи приобитна историјска позадина песама, треће, да се одговори на питање да ли je за нашу јуначку еиику прихватљиво традицио- нално схватање да она представља својеврсну, народну, усмену историју српског народа. Први оглед je теоријског карактера, у њему се анали- зом навијих и старијих песама о догађајима о којима имамо поуздане податке ствара модел за објашњење односа еиске песме и историје. Чети- ри наредна огледа баве се извесним карактерис- тичпим сдучајевима у песмама најстаријих, сред- п,овековних циклуса, у којима су одступања ноезије од историје парочито изразита и најтеже <>бјашњива, због чага оу те песме често бивале иродмет различитих, ко н г р оверзних тумачења. Иајнпше простора посвећено je највећој загоне- mu чкгаве наше народне епике, односу епског и iK iopiiijoKoir Марка Краљевића. Последњи, ineextt=-.- оглгд шосвећен je начинима приказивања и o X B £ t - ' ч

5

Page 4: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тања српске истормје као целине у епским пес- мама.

Неколико напомена о насганку књиге може допринети бољем разумевању проблема о којима она расправља. Њене зачетже можемо наћи у мојој Историји српске књижевности (1983). Из- веони стаЈВови, идеје, уочавања, анализе, садржа- не у тој књизи тичу ce непосредно односа народ- них !песама и историје и иредстављају покушај да ce том питању приђе на нов начин. Неки ње- ни делови могу ce узети као нацрт, као прва ски- ца, огледа који су сада пред читаоцима. To су на/рочито одељци „Херојоко доба" и „Народна песма" из поглавља „Позни средањи век" a дели- мично и читаво прво поглавље, „Трагови 'пјесама од старине’".

Приступ теми односа епске песме и историје у Историји српске књижевности имао je одре- ђену методолошку позадину. Ta твма je непосред- но повезана с једним од најкрупнијих питања орпске књижевне историографије, с питањам ме- ста усменог стваралаштва у историји националне књижевности. С тим иитањем суочавали су ce сви књижевни историчари који су покушавали да напишу историју српоке или југословенске књижевности као и они који су размишљали о могућносги такваг лодухвата. Где je место на- родних умотворина у глобалним књижевноисто- ријским прегледима? Y јсоји ce период могу сме- стити и на који иачин ириказати народне пеоме? KaiKo постићи да ce њиховим уношењем у кљи- жевноисторијоке прегледе не наруши континуи- тет приказа ошсг^не књижевности?

РазмшшБајући о могућности заједничке ис- торије југословеноке књижевности, Павле Попо-

t6

Page 5: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вић je то питање формулисао на следећи начин: „Народној кшижевности најтеже je наћи место у нашој историји књижевности. По постанку свом она припада средњем веку, ii онда би je логично требало излагати заједно са нашом писаном сред- њовековном књижевношћу; no облику у којем je данас имамо, она je производ новога доба, и онда би je лопично требало излагати с новим до- бом"1 Taj двоструки положај био je један од разлога што je сам П. Поповић у свом Прегледу српске књижевности народну кшижевност гари- казао као одвојену „област", између старе књи- жевиости и „средње" (тј. дубровачко-далматин- ске) књижевности. Али он je увиђао да би пара- лелно излагање писане и уЛлене књижевности највише одговарало стварном сгању ствари. Ha ту иде1Ју касније су ce враћали Драгољуб Павло- B iih 2 и Светозар Петровић,3 дајући о томе саовим конкретне иредлоге и корисне оугестије. Али и један и други, као и П. Поиовић irpe њих, имали су у виду југословеноку књижевност као цели- ну. Y омвирима историје срооке књижевности принцип приказивања уомене књижевности no исриодима, напоредо с писанам, применио je у

1 Павле Поповић, „Југословенска књижевност као ikMiiiiia", Приступна академска беседа, Глас СКА, CIV, 1н*оград 1922. Цит. no: Драгољуб Павловић, „Подели на- uici народне књижевности на периоде", Старија југосло- мснска књижевност, Београд 1971, 7.

1 Д. Павловић, нав. дело, 6—12.* С. Петровић, 0 природи критике, Загреб 1972,

107 199, 274—275.

7

Page 6: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пракси Милорад Павић али само за периоде ба- рока4 и „предромантизма".5

Потреба да ce та два тока наше уметности речи нрате упоредо, a не одвојено, сваки за себе, како ce то најчешће чини, намегала ми ce стал- но у току рада на Историји српске књижевно- сти као најприхватљивије целовито решење проб- лема смештаја усменог стваралаштва у историј- ским итрегледима срттске књижевности. Све до новијег времена, до појаве Вука Караџића и ње- говог зборника народних умотворина, та два то- ка теку паралелно и развијају ce више или ма- ње самостално, као одвојене традиције, али у ис- том историјоком и духовном простору, у оаснирч- ма историје истог народа. Само напоредним n o сматрањем и праћењем писане и усмене књижев- ности може ce уочити иманентна напетост међу њима, њихова супротстављеност, као и њихово међусобно иривлачење, њихова тежња да ce хтри- ближе и споје, да образују иише јединство.

Али тек када орихватимо такав приступ, на- стају праве тешкоће. Методолошко определ>ење за упоредно излагање усмене и писане књижев- ности само no себи не решава нипгга. Проблем je у нечем много битнијем. Да ли ce може такав поступак утемељити на стварним чињеницама, да ли ce v праћењу усмене традиције може по- стићи филолошка егзактност у дадагању, каква je сасвим остварива кад су у питању производи писане књижевиости? Књижевни историчари ко-

4 М. Павић, Исгорија српске књижевности барок- ног доба, Београд 1970.

5 М. Павић, Раћање нове српске књижевности, Бео- град 1983, 520—557. Y књизи ce говори и о усменој књи- жевности у доба барока, 109—209.

8

Page 7: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ји су постављали захтев за упоредшш излагањем писаних и усмених творевина обично су ималиV виду caiMO један шецифичан аапект постојања ових других, a то су сњихови различити одјеци у ггисаним теасстовима, iKao nrro оу: вести о посто- јању разних иесама у народу, трагови утицаја усмених творевина на стисану књижевност, запи- си народних песама и прича итд. Павић, на при- мер, говори само о оним ввдовима постојања на- родне поезије у доба барока какви ce могу уочи- ти у писаној продукцији тог периода. Друшм ре- чима, о усменој традицији говори ce на основу података који су оупротни стварној природи ус- мене ооезије, који су релевантни за сфергу mica­ne речи. A k o ce оаграничимо само на такав на- чин хгриказивања народних умочрорина у истори- јама чсњижевности, можемо поставити питање: urra онда чинпти са оним периодима из којих нема писаних тратова о постојању усмених творе- иина или су ти трагови сасвим ретки и непоузда- ии? Шта чинити са средњим веком који je то- дико присутан у народним песмама, кад немамо ииједног записаног усменог текста из тог макро- иериода? За наше еитске песме о догађајима из XIV и XV столећа може ce сасвим поуздано прет- поставити да су ce највећим делом почеле ства- раги у том времену, одмах иза догађаја о који- ма певају. Али текстави тих песама записани су много касније. Када су у питању епске песме кла- сичне Вукове збирке о најранијим догађајима и јунацима, засшсе текстова песама и догађаје опе- uanc у њима дели време од око четиристо годи- »iu. Y међувремену песме су непрестано живеле, триећи вишеструке промене о чијим правцима и облицима у већини случајева не знамо ншпта. Клкав онда може бити стварни ослонад за књи-

9

Page 8: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

жевнопсторијски гариказ народних песама у пе- риодима пре писаних трагова о њима, пре првих задисаних текстова тих песама, пре икаквих ствариих вести да су оне уопште живеле у наро- ду? Да ли се мшта може рећи о њима каЈСве су биле у временима када су се налазиле у свом аутентичном, уоменом стању, пре сваког уплита- iba писане речи?

Y вези с тим дилемама с којима се суочава историчар српске књижевности поново се јавља старо поетичко питање односа епоке песме и ис- торије као могући излаз из тешкоћа. За многе епске песме добро je познато који су историјски догађаји у њима опевани. Y друхима се не може утврдити идентитет самих догађаја, али њихови јунаци носе имена познатих историјских лица. Y трећима немамо стварних података ни о лично- сшма ни о догађајима о којима певају; за многе личности у тим песмама може се претпоставити да су или изшишвене или да су однекуд преузете, док су се дотађаји у њима t o k o m времена толико изменили да се више не моту препознати. Али и у тим песмама распознају се историјска времена, епохе о којима песме говоре. Историја на одре- ђен начин претходи песзмама (као што у другом омислу, вадећемо касније, песзме оретходе исто- рији), a кад су у питању песме прве скуиине, пе- оме на позиате историјске догаЈзаје, онда се до- ста поуздано може утврдити од чега je песма по- чела, шта joj непосредно претходои, из челга je произишла. Према томе, уомени живот песме оме- ђавају два догађаја различитог карактера, који припадају разним сферама људског искуства. Ha почетку je историјоки догађај, генератор песме, a на крацу — ваписани текст песме. Између дога- ђаја и текста стварала се песма да би добила

10

Page 9: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

онакав облик каквим je ушла у писану литерату- ру, какву данас можемо читати. Текст песме mi­je само стваралачки ороизвод оиог тренутка ка- да je записан, он припада и свим ранијим време- нима у којима je уомено живео, почевши од дога- ђаја који je био инапиратор песме. Сваки мооде- нат у мећувремену могао je нешто одузеги и до- дати песми јер, асао што je Вуж давно приметио, песма „идући од уста до уста, расте и кити ce a кашто ce и умањује и квари".6 Y највећем броју случајева о карактеру и конкретним облицима пих промена не можемо ништа сазнати. Једино онај први трвнутаас, сам дотађај који je покренуо ироцес стварања песме, представља извесност на коју ce можемо ослонити, као што je извесност и оиај последњи тренутак, запис текста песме. 0 томе шта ce с песмом догађало у међувремену, лод претпоставкскм да не раопо^ажемо никаквим писаним сведочанствима, можемо стећи неку ггредставу само ако узмемо оба та момента, првн и последњи, догађај и текст пеоме, и доведемо их у узајамну везу како бисмо утврдили у каквом ce односу они налазе, и то првенствено као цели- на иреша целини, као структура према структу- ри. Утврђивање чињеничких поклапања и одсту пања представља само први корак у том истра- живању. Прави циљ јесте да ce схвати шта бива с догађајем у народној песми као усменој творе- ■ини, како ce историјоке чињенице трансформи- шу у песничку фикцију, који су дринципи ТИХ трансформациј a и да ли ce у самом тексту пес- ме, записаном често више стотина година после

6 Вук Стеф. Караџић, „Предговор првој књизи на- родних песама лајгаџпиког издања", в. Вук Стеф. Кара- џић, О српској народној поезији, Београд 1964, 96.

11

Page 10: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

опеваног догаћаја, могу на «еки начин распоз- нати обриеи тог догаћаја.

, Увођење народних песама или, тачније, одре- ђених њихових аспеката у средњовековна поглав- ља Историје српске књижевности полазило je од хипотезе да песме чувају сећање на историјске догаћаје и да се у коначном тексту пеоме могу идентификовати елементи који непосредно упу- ћују на те догаћаје. Y пригадипијелиом смислу са- мо питање остало je ипак и даље отворено и тре- бало га je тек покренути.

Даљи корак на проучавању ове теме учињен je у гадини великог јубилеја Вука Караџића, о двестогодишњици његовог 1рођен>а. Y току 1987. одржани су мнош научни скупови о Вуку и ву- ковоким темама кажо код нас тако и у мноогим другам земљама. Међу њима био je и један у Школи за словевоке и источноевропске језике Лондсмкжог универкзитета на тему народне усме- не књижевности под називом „The Study of Oral Tradition and South Slavs" (Проучавање усмене традиције и Јужни Словени). Окуп je одржан 6—9 јула 1987. Ha њему je, измећу осталих, уче- ствовао и Алберт Б. Лорд, a нарочито значајан допринос дали су научници из Финске, представ- ници финске фолклористичке школе. Kao један од југословенских учесника ja сам на том окутту прочитао реферат „The oldest songs cycles: fact and fancy“ (Песме најстаријих циклуса: историја и фикција). Кореферент je био ирофесор Давид Е. Бајнам (Вупиш), близак сарадник A. Б. Лорда.Y том раду, — нија je српока верзија прочитана наредне године на скупу Сапоћанока виђења у Новом Пазару и објавл>ена у зборнику Сопоћан- ска вићења, бр. 8, a темељито прерађена и допу- њена енглесаса верзија под насловом „Poems and

12

Page 11: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

events: historicity in Serbo-Croat oral epics" (Пес- ме и дотаћаји: историчн-ост у српскохрватско ј усменој епици) изишла у зборнику радова са си мпозијумa7, — ттокушао сам да одговоргам на питаље како песма мења догаћаје и шта од њих na крају остане у тексту песме. Y њему су с тог стансквишта анализиране песме о Милошу Воји- повићу и песме на тему тазбине кнеза Лазара. Y иесмама те две окуггане, учинило ми се, да се очитују два различита модела односа епске песме ирема историји. Кад се тим епокшм круговима придружио највећи наш епски циклус, циклус песама о Марку Краљевићу, и кад смо се у вези с ткм суачили с пајвсћом загонетком наше народне сиикс, односом enoKoir и исгоријског Марка, рад je ушао у завршну фазу. Књизи која je сада пред 'иигаоцима непооредно претходи циклус од шест иредавања одржан на Коларчевом народном уни- перзитету у новембру и децембру 1993. под насло- шш „Бпока песма и историја". Тих шеет предава- iiia чине основ шест огледа садржаних у овој ки.изи.

Из свега што je речено види се шта се хтело мостићи овом књигом. Она се не бави истражива- п.ем генезе историјсжих тема у еттским песма-ма. Ilieii примареи циљ je да покаже однос коначне нсрзмје текста песме са историјоким догаћајем који je био ирвобитни покретач песме. Под ко- мачиом верзијом текста песме подразумевам увек iHv,ме које ce налазе у класичној збирци Вука Kiipai.niha. Према томе, не упоређују ce први за-

' The Uscs of Tradition. E d ited by M ichael B ranch umi CVIia I law kesw orth. School of S lavonic an d East-Eu-

S ludies. U niversity of London. F in ish L ite ra tu re Sin i i ■ i V, llc lsinki. London 1994, pp. 83—95.

13

Page 12: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ииси појединих песама нити сви затшод тих песа- ма с односним догађајима. Реч je увек о Вуисовим затшсима иесама, онима који ce налазе у конач- ном, „бечисом" издаЈБу Српских народних пјесама. Уколико ce говори и о другим пеомама, било о онима из Вукове рукописне заоставштине иди о онима из збирки других скупљача, то ce не чиии због тога да ce покаже како ce поједиие историј- ске теме мењају од варијанте до варијанте и ка- кав je однос међу тим варијантама. Поређења ва- ријаната исте песме или различитих песама врше ce једино због тога да ce што боље осветли кључ- ни проблем — однос класичне, вуковске редашци- је еиских песама према полазним историјским догађајнма. Све друго о чему je реч у овој кшизи гемељи ce на [резултатима ироучавања тог окл>уч- mor односа.

Ha Kipajv још једна наиомена у вези с нас- танком кгаиге. Коначвда редакција свих огледа који улазе у ш>ен састав настала je уочи великог јуоилеја ЈБеног насловног јунака, a објављује ce у години тог јубилеја. Наиме 1995. навршава ce равно шест векова од битке ма Ровинама у којој je, борећи ce на страни Турака, потнуо и краљ Марко.8 Kao владар Марко није ништа значајно \радио што би нас обавезивало да ce сетимо ње- говог јубилеја. Он не спада у велике или значај- не историјоке личности. Али <као епоки јунак, као Краљевић Марко, он je, нема никакве сушве, први међу првима, највећи међу великима. Нема

8 Y старијој литератури сматрало ce да je битка на Ровинама била 1494. Мећутим, на основу новијих истра- живања утврђено je да ce битка одиграла 17. маја 1495. Yn. Исто^ија српског народа. Кљига друга. Београд 1982,

14

Page 13: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ниједне личности у читавој орпакој историји која je толико пакренула стваралачку имагинацију свог народа као пгго je то учинио Марко. Ни о једној није иопричано толико орича како у сти- ху тако и у прк)зи, ни о једној се није толико приповедало и певало. Краљ Марко je велики за- то што je од њега постао Крал>евић Марко.

Београд, јануара 1995.

Page 14: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ЗБИРКЕ НАРОДНИХ ПЕСАМАs

Вук

I ̂ огишић

генски руксишс

— Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, „бечко" издање, I (1841), II (1845), III (1846), IV (1862). Исти распоред у свим наредним издањи- ма.

— Валтазар Ботшиић, Народне пјесме из ста- ријих, највише примор- ских записа, I, Београд 1878.

— Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, издао др Герхард Геземан, Ср. Карловци 1925. „Попу- ларно издање" приредп- ли Радослав Меденица и Добрило Аранитовић, Никшић 1987.

Милутиновић, Певанија — Чубро Чојковић Цер-ногорац (Сима Милути-

Page 15: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Миладиновци

Петрановић

Качановоки

0 осталим нотама.

новић), Пјеванија цер- ногорска u херцеговач- ка, Будим 1833, Лајпциг 1837. Друго издање: Си- ма Милутиновић Сарај- лија, Пјеванија црногор- ска u херцеговачка, При- редио Добрило Аранито- вић, Никшић 1990.

— Бглгарски народни n-kcHu собрано од Бра- тби Миладиновци Дими- T p in и Константина, Заг- реб 1861.

— Багољуб Петрановић, Српске народне пјесме из Босне u Херцеговине,I — III, Београд 1867, 1870. Друго издање: Са- рајево 1989.

— ВладимирЂ Качанов- скии, Сборникт, западно- -болгарскихЂ niceHb, С. ПетерсбургБ 1883.

збиркама подаци су дати у Фус_

Page 16: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ЕПСКА ПЕСМА И ИСТОРИЈА

Старо иоетичко питање односа историје и поезије1 има примаран значај за нашу народну епику. С њиме ce сусрећемо такорећи на првом кораку. Довољно je узети у руке неку од збиркн наших епских песама или антологија јуначке епи- ке да ce види да оу песме у њима разврстане no историјоком принципу, према стварној или rtpei- постављеној хронологији догађаја који су у њи- ма ириказани. Тако je први поступио Вук Ка- раџић, a за њим су пошли други окупљачи и ан- тологичари. Ha том начелу темељи ce и Вукова основна подела јуначосих песама на песме стари- јих, средњих и новијих времена, подела у којој ce јасно оцртавају главне епохе орпске историје, средњи век, „турока" времена и ново доба, те je croržf можемо схватити и као основну. периоди- зацију те историје. Каснија, школска подела пе- сама на циклусе (ореткосовски, косоваки, о Map- ку Краљевићу, покосовски, хајдучки, уокочкл, црногороки, устанички) још вшпе наглашава ис-

1 0 питању однсх;а историје и поезије први пут ce расправља у 9. глави Аристотелове Поегике (в. Аристо- тел, О песничкој уметности, прев. Милош Н. Бурић, Бео- град 1966, 16—17).

19

Page 17: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

торичност песама и схватање епике као својеврс- не песничке историје народа.

To схватате има основа у усменој народној поетици. Y народу се веровало да песма, за раз- лику од приче, «е измишља, да она само пес- нички „кити" догаћаје који су се стварно оди- грали.2 Такво гледање ушло je потом у писану књижевност, na су многи пиоци гтрихватали на- родне песме (к.ао историјски веродостојне и у томе су налазили њихову посебну вредност. Ан- дрија Качић Миошић, далматински песник сре- дине XVIII века, зачетник великог покрета пре- ма народној поезији на словенаком југу, сма- трао je, на пример, да оу песме у основи исти- нити сведоци прошлости, замена за писану ис- торију у којој „словинсжи народ" оскудева. ,;Бог дао je иашем народу таку памет нарав- ну“, каже он, ,да оно пгго други уз,држе у књигама, они уздрже у памети."3 Ha сличан на- чин гледао je на народне песме у наредном сто- лећу и П. П. Његош. За њега je народна поезија „историја јуначка" народа коју, упркос склоно- сти песама ка преувеличавању, одликује вели- ка „точност“ у ириказивашу историјских дога- ђаја и личности.4 Такво схватање, које полази од народне усмене поетике, изједначавајући по- етску истину с историјоком истином, можемо назвати песничким. To поверење у веродостој-

2 Драгутин Костић, „Значај стиха у усменој књи- жевности за оцену веродоетојности казанога, Прилози проучавању 'народне поезије, I, Београд 1934, 25—33.

3 Dijela Andrije Kačića Miošića, Stari p isci hrvatski, knj. 27, Zagreb 1942, 5.

4 П. П. Његош, „Огледало српско, Предисловије (в. П. П. Његош, Цјелокупна дјела, књ. V, Београд 1951, 9).

20

Page 18: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

н о с т Ј у н а ч к е п о е з и Ј е н а с т а в и л о c e у и з м е њ е н о м в и д у и к а о н и ј е , к а д а j e п о с т а л о ј а с н о д а п е с м е н и с у и с т и н и т е у д о с л о в н о м , ф а к т с х г р а ф а к о м с м и - с л у .

Супротан став зачео ce у историографији. Чак и у својој прекритичкој фази она je испо- љила оирезност према народној песми као исто- ријсжом извору. Кћрактеристичан пример пружа Качићев млађи саврвменик Јован Рајић, главни српоки историчар XVIII века. Он je сматрао да народне песме ниоу истините него сасвим обрнуто, да су оне „слепи и лажљиви сведоци" славне прошлосги, због којих сваки лрави ро- дољуб треба да ce облије сузама и стидом. Зато их овај историчар с гнушањем одбацује.5 Али ои није био овестан колико им je много и сам дуговао. Јер, његова Историја била je препуна прича и легенди чији je крајњи извор био у на- родним усменим предањима и у историјокој епици6, тако да ће у следећем столећу бити пот- ребна читава научна револуција да би ce исто- рија ослободила пеоничких фабула како би ce могла утемељити на научним основама.

Преокрет у схватању односа народне песме према историји донео je Вук Караџић.7 Он je р аск ^ у о с наивним, преднаучним изједначава- њем поезије и историје и дао теоријске основе за разумевање овог проблема. Иако je у пеама-

5 Yn. Никола Радојчић, Српски историчар Јован Ра- јић, Београд 1952, 114.

6 Јован Деретић, Доситеј u његово доба, Београд 1969, 27—28.

7 0 Вуковом схватању односа народне песме и ис- торије в. Јован Деретић, Вукова поетика народаог пес- ништва", у: Огледи из народног песништва, Београд 1978, 111—114.

21

Page 19: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ма узетим заједно видео неку врсту стиховане историје, хао примарно обележје појединачних песама истицао je њихову самосталност гарема историји. Песма je уодетничгса творввина и као таква она није исторична у фактографсаоом сми- слу. Bvk je зато говорио да ни у сгарим ни у новим песмама .де треоа тражити истините историје fta су оне no свом односу према истини ~саовим различите одТ5£ТОрИјс1Ких сЉса, да у лшмиг нај- важнију улогу има имагинација и форма a у~ историји истинитост („у исгориЈи ce гледа исти- на, a у П Ј е о м и ce гледа како je измишљено и ^мјеш тено"8). Ta аристотеловока дистинасција гфедставља полазну тачку у Вуковом схватању јуначке народне епике и њеног односа према историји.

Каснија емпиријока истраживања потардила оу тач!ност Вукових теоријоких поставки. Исто- ријоки списи и докумвнти средњег века, кад су почели да их откривају и објављују, показали су да je у стварности било све друкчије, a у неким случајевима чаас и супротно од оног пгго казују песме. Отткрића до којих с у дошли твор- ци сриске научне историографиј е Иларион Ру- варац и Љубскмир Ковачевић изазвала су силно узбуђење како међу историчарима тако и у најширој културној јавности.9 Борба за научну

8 Vn. Вук Караџић, 0 српској народној поезији, при редио Боривоје Маринковић, Београд 1964, 279.

9 Почетак борбе за критичку историју обележиле су две расправе-'O односу краља Вукгшшна и цара Ypo- ша: Иларион Руварац, „Хронолошка питања о времену битке *на Марици, смрти краља Вукашина и смрти цара Уроша" и Љубомир Ковачевић, ,Драљ Вукашин није убио цара Уроша", обе изишле у Годишњици Николе Чупића за 1879.

22

Page 20: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

истину водила се око две главне песничке ле- геиде нашег средњег века, једне повезане ca суд- бином последњег Немањића, цара Уроша, a дру ге исплетене око најславнијег догађаја у чита- вој сриокој историји, битке на Косову. Доку- менти су уверљиво говорили да те најлеише и најдраже ириче из прошлости једноставно нису истините, nrro већини и стручњака и лаика није ишло у главу. Толико су веровали песмама! Али научна истина била je неумитна. Y сукобу р о мантичне и критичке школе у оринжој историо графији победу je однела ова друта. Традицио- нално, схватање српског средњег века засновано на усменим предањима и јуначкој епици на- пуиггено je као ненаучно. Историја се дефини- тивно отцепила од поезије и ххочела се разви- јати на строго научним, позитивним основама. Истовремено, проучавање поеаије окренуло се другам научним дисциплинама, фолклористици, етнологији, митологији. Није свакако случајно што je отац српске критичке историје Иларион Руварац био уједно и зачетник митолошког правца у проучавању наше народне поезије.10

Али то раздвајање било je много плодонос- није^у историографији него у поешци народног песништва. Ca новим сазнањима до којих je дошла критичка мисао проблем историчности на* родне поеаије није сскинут с дневног реда. Тра- диционално схватање јуначке епике као усмене

10 Своје опредељење за митолошко проучавање ју- начке епике Руварац je изнео у младалачкој расцрави „Прилог к иапитивању србских јуначких песама" објав- Јћеној у чаоопису Седмица 1857. и 1858. (касније преш- тампана у књизи I. Руварац, Две студентске расправе, 1884).

23

Page 21: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

народне истарије није доведено у тштање ни Вуковим теоријским одвајањем поезије од ис- торије нити позиггивистичким одвајањем историје од поезије. Њега ce, као што je познато, држао и Вук Караџић у компоиовању своје збирке јуначких песама, a држали су га ce и сви каснији окупљачи и антолошчари.

Оно ce појављује и код неких историчара. За Стојана Новаковића, такоће припадника кри- тичког ораица у историографији, епске песме су ипак својеврона историја, „народна усмена ис- торија”. Он je сматрао да ии један од два суп- ротна става о однооу народне песме и исгорије није ирихватљив, јер „колико би било погре- шно примити народну традицију као објекттивну слику дскгађаја, не мање би било погрешно и адбацигги je само зато што није потпуно об- јективна слика догаћаја” (иодвукао С. Н). Кључно тхитање које ce у вези с тим односом поставља, no мишљењу овог историчара, било би „којим путем догаћаји у самој народној исто- ријској традицији добијају обраду, која их то- лико одмакне od првобитног u истипитог стања њиховог“ (подвукао С. Н.).11 Ha сличан начин о том односу мислио je и водећи српски исто- ричар гарве половине XX века Владимир Ropo- вић. Он je држао да стварног, „хисториског еле- мента" у десмама има много више него пгго ce обично мисли, да многе појединости, које ce обично тумаче митским елементима, „имају че- сто извеоне конкретне хиеториске полазне тач- ке" и да je основни и нимало лак задатак про-

11 Стојан HoBaKOiBiđi, Народна традиција u критич- ка историја (1879); уп. С. Новаковић, Историја u тра- диција, Београд 1982, 12, 7.

24

Page 22: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

наћи те тачке.12 Y савременој историографији ту традицију наставио j e Радован Самарџић. По њему, песме садрже „усмену историјску хрони- ку” и , aiK o c e њихоео казивање о прошлости схвати на ирави начин, сше c e могу користити и као специфичан историјоки извор. Он j e ама- трао да постоји нека „скривена веза” измећу епске легенде и историје, да c e таква веза може прешоставити и кад j e реч о најзначајнијој о д неправедних епских легенди, легенди о издаји Вука Бранковића. „Говорити да певач греши и да сгаара легенду није иста ствар”, каже Самар- џић „јер порекло легенде, сваке na и <хве, није у измишљању него у некој, можда сувише скриг веној, вези са историјоком стварношћу".13 Тезао постојању скривених веза између епске леген- де и историје има, као и слична, претходно из- несена схватања С. Новаковића и В. Коровића, прворазредан методолошки значај. Њоме c e те- жиште иапитивања односа историје и епоке пе- сме помера на оно што c e збива измећу, на процесе траисформације историјске истине у лосничку истину. Да бисмо утврдили шта j e у иској пеоми остало од историје, морамо прет- ходнс^схватити шта бива са историјским чиње- иицама у песмама, а к а к о c e оне мењају и nrra све утиче на те промене.

Епска песма садржи причу (Вук je говорио .Лфиповијетку”) која je no својој природи фик- цпопална a не исторична. Y неразумевању те itt rmie налази ce главни узрок неспоразума око

12 Владимир Норовић, „Милош Војино®ић“ Зборник у част Богдана Поповића, Београд 1929, 5—6.

13 Радрван Самарџић, Усмена народна хроника, H o ­l u Сад 1978, 31.

25

Page 23: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

односа народне поезије и историје, неапоразума који оу, сваки на свој начин, изазивали и кри- тички историчари и њихови противници роман- тични историчари, јер су и једни и друти тра- жили истините историје тамо где их није мотло бити — у песничким фабулама, у догаћајима од којих je фабула сачињена. Мећутим, једнократни догађај, no свом карактеру напоновљив, најтеже одолева преображавалачком дејству песничке имагинације. Он се с временом може толико из- менити да оно што од њега остане у некој уда л>еној варијанти песме на први поглед нема ни- какве везе с оним што je било на почетку, од чега je песма почела, што je предсгављало ,дш- лазну тачтсу” у њеном дуготрајном стварању.

Истраживања наше народне епике која су вршена у разним нашим крајевима, од Вука до америчких научника Милмена Перија и Алберта Б. Лорда14 и после њих, приближила су нас, поред осталог, и овом питању. Она су показала да нове песме настају обично после догађаја о којима певају и да оне у почетку пружају при- лично верну слику тих догађаја и учесника у њима.

О ToiM e понешто знамо и од најххознатијег Вуковог певача нових песама Филипа Вишњића. Приликом једне од својих посета манастиру П1и- шатовцу он je на питање Лукијана Мушицког о настамку нових песама одговорио како je са- бирао лрађу за њих: питао би ратнике када оу се враћали ив боја „ко je предводио”, ,дае су

14 Yn. Алберт Б. Ј1орд, Певач прича, I—II, прев Слободанка Глшпић, Београд 1990.

26

Page 24: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ce тукли", ,уко je погинуо, против кога су ишли".15 Песме овог слепог певача речит су тгример ко- лико су новонастале песме чињенички блиске orre- ваним догаћајима. Али понгго je у питању иску- сан певач и, уз то, велики стваралац, оне по- казују и то осолико песма од почетка дреобра- жава чињенице, прилагоћавајући их, с једне стране, поегици епске народне поезије, a с дру- ге, песниковим интенцијама. Слободан Јовановиђ упоредио je како су један исти догађај, битку на Чокешини, приказали историчар и народни певач, Вук Караџић у устаничкој хроници Прва година српскога војевања на даије и Филип Вишњић у епској песми Бој на Чокешини (Вук, IV, 26). Y свим основним чињенидама о боју по- стоји окоро потпуно подударање између нлх. Певач не изневерава историјоке чињенице; у његовој песми, и поред свих песничких украса, постоји велики сгепен тачности. Па ипак, ње- гова интерпретација самог догађаја и, нарочито, учесника у њему битно ce разликује од Вукове. Вук je догађај приказао иретежно с политичжог становишта, у повезаности с другим збивањима на западном устаничком ратишту. Народни пе- ма^ у њему je видео пре овега манифестацију беспримерне храбрости, неустрашивог јунаштва, хедх>јског етоса. ,Д ео бој на Чокешини”, наг- лашава С. Јовановић, „Вшпњић je свео на лични подвиг браће Недића, и у том подвигу истакао само његову лепу, витешку страну. И, без сум- ње, сваки народни певач урадио би то исто. Итгак зато у тој обради има нечега што je лич- ио Вшпњићево. To je, пре свега, његова херој-

15 Владан Недић, Вукови певачи, Нови Сад 1981, 28.

27

Page 25: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ска машта и његов лични стил.’’16 Ту се виде два битна момента који ушчу на трансформа- цију историјске истине у песничку истииу, ко- лективни и индивидуални, епска поетика и ства- ралачки удео певача.

Вишњићеве песме псжазују и то шта све покреће певаче на стварање нових песама. To могу бити велики покрети каква je била буна против дахија, значајне битке попут битака на Чокешини или на Мишару, мегдани и други лич- ни подвизи јунагка какав je Милош Стојићевић, нови Милош од Поцерја. Али исто тако ,долаз- не тачке” песама могу бити караистерне оообине омиљених јунака каква je племенитост кнеза Иве Кнежевића или хвалисање Стојана Чупића. Бук je уз Вжињићеву пеому Хвала Чупићева (Вук, IV, 36) приметио: ,Дажо год пгго се Чу- пић хвали овдје у пјесми, тако се и у говору хвалио и јунаштвом и богатством и свачим.” Према томе, нарадна пеома памти оно што je необично, изузетно, достојно памћења, у свету јунака. Покретач песме може бити какав зна- чајан догађај у којем јунаци учествују и одли- кују ое, затим неки необичан доживљај одре- ђеног јунака или чак нека изузетна карактерна особина јунакова.

Веродостојност песме, као што омо видели, има основа у усменој народној поетици. 0 њој су и те како морали водити рачуна народни пе- вачи. Y срединама које су еминентно епоке, ка- ква je црноторока, забележени су случајеви да се иротив певача подиже тужба код суда зато

16 Слободан Јовановић, „Фшшп Вишњић" (1924), Сабрана дела С. Јовановића, књ. 11, Београд 1991, 656.

28

Page 26: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

што су нечије јунаштво прећутали или га ума- њили. Y лрвој етапи свог развитка народна пе- сма je нека врста стиховане уомене хронике коja гвружа више или мање верну слику опева- ног догађаја. Такве су највећим делом песме црногороког циклуса, за које Вук каже да садрже „више историје него поезије”,17 a такве су-¥_већини и песме Филитта Вишњића.

/ Али то уиесмљавање текуће историје чини / само једну страну стваралачког ороцеса који je f започео. Друту намеће поетика јуначке епике

као врсте. Догађај ce преноси постојећим јези- хсом народне песме и већ од почетка казивање о њвму саображава ce деловању песничке фор- ме. Y том деловању најважнију улогу имају они елементи форме који су највише стабилни и који као такви спадају у опште добро ових епских певача. To су пре свега епски стих (десе- торац, раније и бутарштички стих) и епске фор- муле (полазећи од улоге формула као „специја- Јшзоване поетоке граматике" еиске поезије и иачина како ce оне примењују у нашем народ- иом песништву, амерички класични филолози Милмен Пари и Алберт Лорд развили су чувену формулму теорију коja ce успешно примењује и na Хомера и на све друге видове усмене епике),18 затим устаљене композиционе схеме, стандарди- зовани епоки сижеи. Овладавање тим елементи- ма чини најважнији део образовања епоког пе-

1 иача. Сваки од тих елемената, с једне стране, служи фиксирању догаћаја у песму, a с друге,

I доводи до већег или мањег одступања епске

17 Напомена уз песму Иван Николин (Вук, IV, 22).18 Алберт Б. Лорд, нав. дело.

Page 27: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

приче створене на основу стварног догађаја од 66 iективне слике тог догаВаја.' .........................

Н ајважнијуулогу у томе~ имају традицио-1адне..комјпозиционе схеме и епски сижеи. наićoje ce певач ослања у епоком фабулирању до- rabaja. Филип БишњиКТ~на 1ГОИмерГ^~'«^т^~пе- смама користи комггоаипиону dx>PMvnv ..полеће- ше два врана гаврана”. Ta формула примењена ,е и у песми Бој на Чокешини. Гавранови као гласници с места збивања извештавају неког ко je непооредно заинтересован о великој бици пгго ce управо ©диграла. Тим композиционим реше- љем постижу ce две ствари: ирво, нова пеома чврсто ce укотвљује у традиционалну поетику врсте; друго, омогућава ce да у преношењу оног што je у песми најбитније, извештаја о стварном догаВају, буде постигнут велики степен тачности. Тачност извештаја била je неопходна с обзи- ром на огроман значај опеваног догађаја, што je Вишњић као истинсжи песник историје дубо- ко осећао.

Али такав однос према догаћају као пред- мету пеоме није правило које важи без изузет- ка. Јер нису сви догађаји што уђу у песму јед- нако важни, нити ce они сваки пут непосредно тичу оних који могу бити захвални слушаоци песме. Y већини Вшпњићевих устаничких песа- ма догаћаји су сами no себи врло значајни. Они спадају у заједничку, у националну историју. Y другим случајевима, када je реч о историјски ирелевантним догађајима који су ушли у пес му, ти дoгabajи постају привлачни и занимљиви због саме хтесме која je о њима испеваиа. Ту ће певач учинити све да му песма испадне што атрактивнија, иначе му цео труд ххада у воду. Вишњићев савременик Анђелко Вуковић, певачi30

Page 28: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

„родом из Косова из села Ораовца у наији Ву- читрнској”, дошао je на идеју да „спјева” један догаћај из власштог живота, свој двобој с не- каквим зулумћаром Синаном у којем je овог савладао и убио (Анћелко Вуковић u Синан Ке- сеџија). Из Вуковог казивања о том догађају види се да je туроки насилник изазвао и напао Анђелка, али да се у коначном окршају пскка- зао као слабији ттротивник. У песми je све друкчије. Синан je страшни насилник, кесеџија, далеко надмоћнији над Анђелком, зулумћар ко- ји je овима дозлогрдио и против кота вучитрин- ски паша узалуд тражи мегданџију. Ha крају, Анђелко прихвата тај часни задатак и на сра- моту Турака, уз Божју помаћ, савладава до тада непобедивог јунака. Све у свему. логика_р>пгже фабуле наметнула се стварном догађају и из основа га изменила. Песма je стилизована, као што je показао Г. Гезема«,19 no моделу песама о боЈ>бама Марка Краљевића с турским насилни- иима или, још ближе, њен непосредни узор била je најпознатија од тих песама Марко Краљевић u Муса Кесеџија (Вук, II, 67).

Ta два случаја, Вишњићев и Вуковићев, по- казују сасвим различит однос певача према тгред- мету свог певања и, у вези с тим, различит сте- пен очуваности чињеничке истине у пеоми. V Вишњићевој песми Бој на Чокешини имамо двеV основи независне приче: оричу о самом 6oiv И причу о гаврановима веснштима сл бојног

19 Gerhard Gesemann, „Kompositionsschema und he- roischepische Stilisierung," у: Studien fur sudslavischen Volksepik. Regenzburg 1926. Yn. Светозар Кољевић, „Ка поетици народног пеоништва", Страна критика о нашој народној поезији, Београд 1982, 274—280.

31

Page 29: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

поља. Прва je прича из живота. прича из исто- pHje7 а друта схематизована Фабулл позагмљена из апске песничке ризнице. Оне су здружене у иесми no врло једноставно] логици. О бици која ce устраво одиграла шире ce гласови на све стра ne, до оних који су за њу више или мање заин- тересовани они допиру у фрагментима. Гаврано- ви су ту замена за све те људске гласнике. они kao да скуттљају ове вести с бојног поља и пове- зују их у једну целину, у једну причу. Увођсњем гавранова као гласника постиже ce јединство и прегледност еиског извештаЈа, брзина његовог Преношења у место удал>ено од битке и успос- тављање неоосредне везе с онима који су нај- дубље заинтересовани за исход битке, којима je неко најближи погинуо у боју (гавранови као гласници смрти). Другим речима, функција гав- ранова у песми je мегафаОулативна, отш су све- доци с лица места, казивачи о оном што ce до- годило, ~тиратори, и као такви они су сасвим изван приче коју казу!у. Казивадње о њима као гласницима само je увод, оквирна прича за ос- новиу причу, оричу о догађају који je стварни покретач песме.

Насупрот томе, у песми Анћвлко Вуко- вић u Синан Кесеџија, епака, мотивисжа прича и ирича из живота повезане су на основу мећу- собне сличности. Догађај из живота личи на догађај о којем ce већ пева у песмама. Мали сељак који je успешно савладао турског адмет- ннка учинио je у основи исти подвиг као славни Марко Крал>евић. Aiko бисмо ишли још даље V тражењу сличности, онда биамо обема причама, у оној о Анћелису и оној о Марку, нашли много- бројне сроивике у јуначким песмама, бајкама и митовима, односио у овим оиим наративним

32

Page 30: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

творевинама широм света у којима се говсхри о томе како je слабији савладао јачега, каисо je Давид победио Голијата. Y самој песми, о K o ­joj je овде реч, две приче, прича о стварном до- гађају и мотивска прича, немају више ону са- мосталност која je каграктеристична за Вишњи- ћеве песме с оквирном причом о гаврановима гласнтацима. Оне су се стопиле у једну целину, једну иричу, и то на такав начин да je мотив- ска прича апсорбовала стварну причу на основу онога што je у њима заједничко. Песма, у ства- ри, развија тај традиционални сиже, користећи елементе садржане у причи о стварном догаћају. Ново je у песми оно што се иначе лако заме- њу!е. нови cv 1унаци. ново место и време. a старо je оно што одолева свим променама. т ј. основна схема епске приче.

Je ли у овој песми повређен принцип веро- достојности? Да ли би je примарни реципијенти, њени слушаоци, због појачане епоке стилизације њенога предмета одбацили као у основи лажно представљање стварног догађаја или, с обзиром на то да je реч о „аутобиографокој" песми, као неодмерено хвалисање певачево? Вук ту песму није#унео у своју збирку јер она свакако иије задовољила његове високе, антологијске крите- ријуме, али ју je унео у додатак песмама као занимљив документ. Можда би je одбацили и ирви слушаоци да je песма настала међу људи- ма који су били обавештени о томе шта се стварно одиграло. Али она je настала у сасвим удаЈвеној средини, где људи нису ни чули за тај догаћај, где je он могао привући пажњу само преко песме нгго je о њему спевана. Kao прича о нечему што се неогде друтде догодизто, песма je могла изгледати еасвим вероватна.

33

Page 31: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Другим речима, ijpocropHa дистанда делује у истом правцу к ао ^ Г исгоријока ирелевантност 4orabaja о к о Ј е м та песма пева. И једнр и друго омогућава битна одступања од стварности a да ce ири томе не доводи у гштање принцип веро- достојиости. Сличну улогу али изражену у да- леко већој мери има временска дистанца. Оно што није могуће данас било je могуће некада кад су на земљи ходали други и друкчији људи. A с д о в о л ј н о велике дастанце, т ј . ако c e нсшто давно. давно догодило. све изгледа могућно.

Према томе, са становишгга поетике веродо- стојности пеоме нема битне разлике између ста- рих и нових песама. Слушаоци нове пеоме тра- же, с једне стране, да она буде веран извепггај о опеваном догаћају, с друге, да тај извепггај буде права песма, у свему налик на тхесме које већ постоје. Једно без другог не иде. Такав на- чин гледања преноси ce с нових на старе песме. Од н>их ce очекује исто што и од нових, пес- ничко „кићење” које битно не нарушава веро- достојност. Примарни реципијенти песме нису сваасако могли бити свесни оног што ce у ме- ђувремену дагађало у самој песми. Они су знали да су ce времена променила, да je некад било друкчије него данас, знали су такође да све што постоји у времену подлеже променама, јер

време гради у приморју куле,време гради, време разграћује.

Али нису били свесни тога да и песма, кад јед- ном настане, пролази к/роз круг сличних про- мена. За разлику од тедсста који je фиксиран за- шјсиван^м. епока пеома као усмена творевина неггрекидно ce мења^ a с њоме ce мења и почет-

34

Page 32: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

»a слика догаћаја. Te ггоомене показују сталну тенденцију удаљавања. Штр ce песма тштттр уда- л>ава од места и времена~догађаја, то ce више умањује н>ена чињеничка тачност a увећава удео мотивских, легендарних елемената. тако да no7 сле неколико стотина година постојања песме мало шта остане од догаћаја који je био иници- јални покретач песме.

Зато однос песме и иеторије добија пун зна- чај тек кад су ,у питању старе и најстарије пе- сме, првенствено оне с темама из средњег века. Te песме оу у овом развоју прошле кроз нај- веће промене. A с дтгуге стране. оне за схватање народне поезије као својеврсне. ненаписане. еп- ске истори!е има!у~примарни значај јер ce у љима пева о најважнијим догаБајима из н ате прошлости и о гајвећим јуЈаашма«. Л д .ди. с.у_¥ тим песмама иницијални догаћаји, првобитни пок р е т а ^ "иесме| ишчезли ^Дбз Tpafa? Или ce можда у коначним њиховим верзијама, онаквим какве су записане у првој половини прошлог столећа, могу на неки начин, како je претпос- тављао В. Норовић, препознати њихове „кскн- кретне хисториске полазне тачке”.20 Y вези с песмауа „најстаријих времена” питању односа према историји можемо прићи на други начин лего песмама „новијих времена”. Y овим пос- ледњим основно питање je било: шта и на који начин песма у опеваном догађају мења у самом старту? Y вези с првима може ce поставити су- протно питање: да ли и после свих промена од те првобитне оонове песме остане нешто неиз- мењено?

м В. Боровић, нав. дело, 5—6.

35

Page 33: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Однос историјоких и неисторијаких елеме- ната није истоветан у овим тим песмама. Y не- кима се лако могу идентификовати историјски догађаји о којима певају. Такве песме говоре најчешће о врло значајшш или прекретничким догађајима из прошлости, о великим историј- ским темама које су предмет колективног на- ционалног памћења, као нгго су: с м р т uam Ду- шана и деоба његовог царства, однос Урош — Вукашин, Урош и Мрњавчевићи, кнез Лазар као наследник Немањића, Бој на Косову. МилошеЈ подвиг и лукства издаја. Сви ти догапаш живе- ли су у песмама али и у неупесмљеним, прознид! народшш предањима. 0 њима се и певало и причало. Они су чинили основицу живе повес- нице народа. Песничко памћење тих догађаја било je главни ослонад традиционалног схвата- ња епоке поезије као усмене народне историје. Но с друте стране, угграво у случају тих песама дошло je до разлаза критичке историје с народ- ним песмама. Јер. подсументи су демантовали ne- сме: краљ Вукалшн није убио цара Ypouia, Југо- вићи нису шуре кнеза Лазара. нити му je Југ Богдан таст. Милош Обилић није зет кнезаШ а- зара. Вук Бранковић није издао на Косову.

Како се могу објаснити сва та одступања песама од стварних чињеница? Да ли тиме пгго су песме настале много касније' од опеваних до- габаја. када ie апомен на њих почео бледети, као што je претпостављао Томо Маретић21? Так- во објашњење, премда се може узеП Гуобзир за многе песме; није прихватљиво као ошпте пра-

21 Томо Маретић, Наша народпа епика (1909), Бео- град 1966, 26—31.

36

Page 34: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вило. Оно ттротивуречи одавно утврђеној чиње- ници да нове јуначке песме настају одмах иза догађаја о којима певају. Или су пак у питању наговештени ороцеси епских трансформација ус- ловљени усменим иреношењем песама? Уколико je ово друго случај, да ли ce може доћи до не- ких заједничких принципа или ба<р тенденција у тим процесима, којима ce могу објаснити раз- личити случајеви одступања?

Y том погледу најмање тешкоћа причињава епска легеада о Урошу и Мрњавчевићима, зато што о њеној историјокој иозадини знамо више него о друшм случајенима. Упоређивањем песа- ма с оновременим Ј 1сторијским списима јДОВрди нас до закључка да се~ дае~интерЈ1ретаци.1е. пес- ничка и истошпака, у неким битним тачкама сла- жу. И у једнима и v дтзт/тима 6pafia Мрњавчевићи шцавд*ују_се. каа_деликацш који ..oimiaiv" цар- g im Ji3 ,р^у_. дшпзшног наследника. цатза Vpo- Ша- При крају Данилова зборника о Вукаишну Мрњавчевићу прича ce да je приграбио велики део Урошева царства, „дрзнувши ce на исраљев- ство“, дсис je његов брат Угљеша узео „грчке зем- ље и градове"22. Ha сличан начин о њима говоре и друш описи познот средњег века. Народна пе- сма *додала je узурпацији цареубиство и Вука- шинаГорогласила за увицу цара Урош^7~Tai из- ашшљени мотив постао Te затим средиште епоке приче и у складу с њим о&лижовани су и други №ени“ делови. Урош je, прича песма, остао иза оца нејак, „у кол’је®ци од четерест дана". Цар ,,Стјепан“ (Душан) на самрти повврио je свом

22 Архиепископ Данило II, Животи краљева u архи- епископа српских, прев. Лазар Мирковић, Београд 1935, 290.

37

Page 35: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

куму Вукашину бригу о царству и о свом не- Јаком сину: да царује „шеснаест година" a онда да преда власт Урошу. Али Вукашин je тхогазио реч и, уместо да, кад je дошло време, преда власт, он je убио царевића у лову. Тако je та легенда исиричана у најиознатијој песми на ту тему, Смрт Душанова (Вук, II, 33). Y песми je, дажле, сгварном хгреступу, отимању власти из руку законитог владара, додан још један, измиш- л>ени преступ, убиство владара, за који се може рећи да je no свом карактеру близак првоме. Прича о цареубиству, иако не одговара ствар- ним чињеницама, стоји у дубл>ем складу с њима. Она чак изгледа као крајњи, завршни део приче КоЈУ je историја исплела. Тек када се те две приче, једна стварна a друга измишљена, споје уједно, епока фабула добија потребну целовитост и заокруженост, што joj je, између осталог, обез- беђивало дуго памћење у песми и ттредању. Према томе, измиишвање v овом олучају слели пубљу логику реалног збиван>а7оно ie у функцији ства- рања легенде. Полазећи од Аристотеловог разли- кован>а истори јоке и песничке нстинеТ могли би- ć m o реНи да прича о Вукашину и Урошу не из- носи „оно што се исгишжи ппгопило него. оно што се могло догодити n o законима вероватности и нужности'*23.

Број песама о судбоносним догађајима који се памте у целом народу, у песми и изван песме, није нарочито велики. Првобитни покретачи пе- сама могу бити и мање важни или сасвим спо- редни историјски догађаји или чак, приватни до- живљаји јунака. Y тим случајевима много je

23 Аристотел, О песничкој уметности, 16.

38

Page 36: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

■i'- л .•*£»

теже извршити историјску идентификацију, јер на такве догађаје сувремени хроничари мало об- раћају пажњу ијти их сасвим заобилазе и, само захваљујући срећном случају, о некима од н»их можемо понешто сазнати. Ти примври бацају ново светло на основно питање. Трагове историје откривамо и тамо где ce то најмање могло оче- кивати, у леомама сасвим фабулозним, на поз- нате интернационалие мотиве какви ce, иначе, могу срести у пеоничким творевинама из разних времена широм света. Задржаћемо ce најпре на две такве песме, код којих je повезаност са ствар- ним догађајима одавно уочена, — .реч je о пес- мама Смрт војводе Пријезде (Вучс, II, 84) и Pon- ство Јанковић Стојана (Вук, III, 25) — a затим на још једној песми о краљу Вукашину, на поз- натој Женидби краља Вукашина (Вук, II, 25), у којој су везе са историјом много замршеније.

Песма Смрт eojeode Пријезде no теми може подсетити на Илијаду. И у н>ој ce, као и у Хо- меровом еату, говори о судбини опседнутог града, a има и других шичности. Kao urro Грци десет година опседају Троју да би повратили лепу Је- ле^у, тако исто турски цар три шдине „бије" тврди Сталаћ да би дошао у посед три добра вој- воде Пријезде, његове сабље, његовог коња и његове љубе која ce такође зове Јелена. Ta прича о храбром Пријезди и његовој љуби који на крају херојоки гину није без историјаке основе. Наш стари писац Константин Философ укратко je ис- причао како je злогласни „султан Муса" освојио Сталаћ: „Слично je био разграбљен и Сталаћ. A у кули ce задржа чувајући град неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко

39

Page 37: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

од старих."24 Песма je, дакле, сачувала у сећању обе те битне чињенице, разарање Сталаћа и хе- ројеку погибију његовог нвпозиатот браниоца.

Y неким пеомама имамо ситуацију која под- сећа на завршни део Одисеје: да се јунак након вишегодиихњег избивања враћа кући таман на в р е м е да спречи преудају своје жене. Међу тим песмама најпознатија j e и најбоља Ропство Јан- ковић Стојана.25 Ta сличност никог не мбра из- ненадити i e p i e р е ч о т п г т р п г - т р а ш е н п м ' ттнтарна- ционалном мотиву познатом иод називом „муж на свадби евоје жене” . Изненаћење Te било~кад' су архивска истраживања довела до открића да тај мотив није случајно приписан знаменитом ју- иаку XVII века из Равних Котара. Стојан Јан- ковић био i e доиста заробл>ен од Турака и одве- де!Гу~Царш рад-о-дак111е~ 1е накончегрнаест месеци (а не после седам година као у песмиГТ пуштен на o T K w ~t a ~ H H te i t o ^ e r a o iftao~v~песмиО.

Песничка фабула у две песме о којима je управо било речи настала je на исти начин као и у песми Смрт Душанова, комбинацијом ствар- них чињеница и елемената типских сижеа, што нам омогућава да, с једне стране, идентификује- мо саме историјске чињенице, a с друге, да ут- врдимо основни правац њихових трансформадија у песничку фабулу. Песма Смрт војводе Пријезде у том погледу ботиска je Смрти Душановој. Y

24 Yn. Старе српске биографије X V u XVII века, прев. Лазар Миршвић, Београд 1936, 104.

25 Радослав Меденица, „Муж на свадои своје жене ('Ропство Јанковић Стојана’ и варијанте"), Прилози npo- унавању народне поезије, I, Београд 1934, 33—61.

26 Бошко Десница, „Ропство Јанковић Стојана", При- лози за КЈИФ, II, Београд 1922, 196—200.

40

Page 38: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

овој последњој, као што смо видели, удвојен je преступ негативног јунака, краља Вукашина, тако пгго je ствариом ттреступу додат измшшБени. Y песми Смрт војводе Пријезде пак удвојен je суб- јекат јуначког подвига. Непознати бранилац Ста- лаћа у својој херојској смрти добио je друга, са- учесника, тако да уместо јединке имамо пар, ју- нака и његову верну љубу, мужа и жену. Такав пар није, додуше, карактеристичан за ратне при- лике. Али његов антрополоопки значај je огрсшан јер je у питању основни људски однос и примар- на заједница. Тиме што je мужу додала жену песма je следила најдубљу логику људсжих од- носа, што je, као urro смо видели, својствено и Смрти Душановој. И у погледу односа између стварног и измишљеног две песме су сасвим бли- ске, иалсо ce битно разликују с обзиром на при- роду њиховог историзма. Песма о сукобу Вука- шина « Уроша говори о општшознатој историји, коja живи и изван те песме и изван песама уоп- ште, као део, и то врло битан део колективног историјоког памћења народа. Историјски пога- baj KQju je у позадини песме о војводи Пријезди и његовој љуби нема ни приближно такав значај. У ствари. тај доЈгаћаТ~живи само v тој песми, изван њ€ он ie углавном заборавл>ен7

Случај песме Ропство Јанковић Стојана мно- го je сложенији од оба иретходна. И у њој je спска фабула сгворена од два елемента, једног стварног, a другог измишљеног. Стварии елеменат чини робовање Јанковић Стојана и његов повра- так кући, a измшиљени прича о сватовима влас- тите жене које je јунак затекао у кући. Али од- нос Meby њима je друкчији него у два претходна Случаја. И^мишљени мотив није irpocro придодат стварсноме како би прича била целовита. Он, у

41

Page 39: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ствари, сам no себи чини потпуно заокружену причу која постоји изван ове песме и песми ттрет- ходи, причу о мужу на свадби своје жене. Ta прича припада интернационалној ризници стан- дардних приповедаих сижеа, a у њеној још дуб- љој духовној позадини налази ce митска прича 6 повратку јунака. V овом случају она je на нашег јунака иренесена, приписана je њему, зато што je у његовом стварном доживљају постојао еле- менат на основу којег je таква оиерација могла бити из®ршена. Taj повезујући елеменат je пов- ратак јунака кући после дуже одсутности. Он ce појављује у обе приче, тј. и у причи из живота о Јанковић Стојану и у мотивској причи о мужу на овадби своје жене. Мотив повратка je елемеит сличности између две приче, једне стварне a друге мотивоке.

Према томе, у песми Смрт војводе Пријезде имамо причу из живота, причу из историје, која je трасформисана у епску фабулу додавањем бли- оког, семантички суседног измишљеног мотива, a у песми Ропство Јанковић Стојана имамо стан- дардни мотивски сиже који je трансфармисан у конкретну епоку фабулу помоћу сличних елеме- ната који потичу из стварности. Заједничко je обема што су у процесима еттских трансформа- ција остали неоштећени многи елементи њихове историјске идентификације. Али та сличност међу њима има много маи>и значај од њихових раз- лика. Y другој пеоми могу бити замењени сви елементи који потичу из стварности и надомеш- тени неким другим, a да сама пеама остане у основи иста. Y првој песми то уошггге није мо- гуће, јер, гико би уместо стварнот догађаја дошао неки други сличан, онда би то била сасвим друга песма.

42

Page 40: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Трансформације историјских чињеница у пе- сничку фикцију често су вишеструке и много- стране тако да ce на крају све или готово све може иаменити. Тако нешто догодило ce у јед- ној од најбољих и најпознатијих наших епских песама, у Женидби краља Вукашина, коју смо већ издвојшш као пример сложених односа из- међу пеоме и историје. Y њој сасвим преовлаћују легендарни елементи, a одликује je такође фан- тастично и чудесно, тако да ce она у целини при- ближава волшебном свету бајке. Исграживачи су пронашли сличност измећу њене фабуле и једног мотива познатог средњовековног витешког рома- на о Бову од Антане, кој« je и код нас био познат (о томе како жена у договору с љубав- ником измамљује мужа у лов, где овај буде лако савладан).27 Најшире, она улази у огромну ску- пину песама и прича о неверној жени. Али упр- кос свему томе, та песма има историјску под- логу. Y њеној позадини je саовим конктаетан тто- гађај иТ прве'Шловине XIV века, када jp. жидвео н>ен насловии јунак краљ Вукашин. Захваљујући низантиЈским историчарима ТТићифору Григори и Јовану Кантакузину, о том догађају знамо мно- гб вјуие него о свим другим о којима je до сада било речи.28 Он, додуше, није био ни . у как»ој вези са самим крал>ем Вукашином. али јесте с њвговим оротивником војводом Момчилом, ствар- ним јудаком песме. Момч^лп _јр био типична

27 О историјату тог питања в. Радосав Меденица, Бановић Страхиња у кругу варијаната u тема о невери жене у народној епици, Београд 1965, 179—182.

28 Византијски извори за историју народа Југосла- euje, књ. VI, Византолошки >институт CAHY, посебна из- дања, књ. 18, Београд 1986, 259—262, 473—477.

43

Page 41: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

појава сваг доба. полувитез. полуразбојник. који ce стављао у службу сад једног сад дт>угог окол- ног владара док и сам није довашно ојачао да ce осамостали. Подручје његовог деловања биле су Родопске планине и ereicko приморје. Н>егова потбија 1345. чини историјоко језшо пеоме^ о женидои краља 1Гукашина. Пошто су околности његове смрти добро познате, овде ce може одгово рити много пгрецизније него у претходним слу- чајевима на питање: шта ce мења a шта одолева ироменама у народној песми?

Кад песму упоредимо с релевантним историј- ским чињеницама, прво што пада у очи јесте ргбШрафско померањеЈ јунака и догађаја. Момчило je премештеон из простора свог стварног дело- ван>а у други, сасвим удаљен простор. Град исто- ријског Момчила звао ce Перитебрион и нала- зио^се у подиожју Ррдоиских шханина, на обали Егејског мора. Град епоког Момчила je Пирли- тор на планини Дурмитору у старој Херцеговини.Y другим песмама Ј а в љ а ј у ce нова имена: Перит- вар, Пилитор, "Перлитор, a у неким предањима чак и ГЈи р о т . Пада~ у очи сличност тих имена с историјским градом војволе Момчила. Томо Ма- ретић претпоставио je да je Мовичило премеигген из Тракије у Херцеговину због ,,сличнозвучности овот херцеговачког /градића с именом Момчилова града“.29 Из истих разлога Момчнло je повезиван и с Пиротам иако je „сличнозвучност" ту много мања. Али постоји и друга могућност: да je име Пирлитор као и све њетове варијанте (осим, на- равно, Пирота) само иокварени облик имена Момчилова стварног града, да je епско сећање

29 Т. Маретић, нав. дело, 194.

44

Page 42: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

на Момчила било неодвојиво од града v којем je настрадао и да je име тог града преношено на сваки нови град у који га je смештала народ- на традација или, чак, да су градови измишљани ради имена. Али без обзира на то шта je стварно било у иитању, звучна сличност имена појављује се као важан чинилац у песничкој трансформа- цији историјских факата.

Принцип сличности појављује се и у другим видовима. Њиме се могу објаенити и дубље тран- сформације епске лрађе у песми. Историјски Мом- чило завршио je живот у драматичним околно- стима: погинуо je оод зидииама свог града у борби ca здруженом византијском и турском вој- ском; у одсудном хренутку изневерили су га гра- ђани Перитеориона који су, уместо да отворе Ka­nu je и пусте га унутра, мирно посматрали ток битке и чекали какав ће исход бити. Y граду je била Момчилова жена, али она није имала иикаквог удела у таквом понашању граћана. Y народној песми јунак гине на другом месту и од другог противника, и за све je крива неверна жена. Али упркос свим тим разликама, између две ситуадије, једне стварне a друге фиктивие, постој и ̂ уочљива сличност. Y оба случаја јунак заврш а^ на исти начин: онГгине пред затворе- ном капи.]ом (Гвбг града због~ТШд'аЈе~ЂЂој1Ш.~1Го би била ј^ е д Ш ч к а основаЈ~„језпро сличности", двеју ирича, стварне, историјске приче, која се може реконструисати из причања византијских историчара, и фикдионалне, еоске приче какву налазимо у песми. Две приче р азл и к ују се no субјекту издаје: у стварној причи издају су учи- нили грађани Момчилова града, a у епској причи— Момчилова жена или, како je давно приметио Т. Маретић, „погибији Момчиловој крива je не-

Page 43: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вјера, само што невјера није дошла од његове жене него од његових поданика".30

Промене извршене на епокој грађи у песми Женидба краља Вукашина могу ce улоредити с променама у песмама Смрт eojeode Пријезде и Ропство Јанковић Стојана. Све три су инспири- сане стварним догаБаЈима. Али у начину гтрезен- тације тих догаћаја дошло je до великих одсту- пан>а од истарије. Запостављени су национални и политички мотиви деловања, a наглашени лич- ни и породични. V свакој од три 'иесме Јунак je поставл>ен у односе са својима, и то првен- ствено према женокој страни у породиди: Мом- чило прама љуби и сестри, Пријезда према љуби, a Јанковић Стојан према мајци, сестри и љуби. Истппијски сукоб v прсшесима епске трансфор- мације преобразио ce у породичну драму. Ти процеси најдаље су одмакли у песми Женидба краља Вукашина која je и најстарија међу њима.Y н>ој су заборављене скоро све релевантне ис- торијске чињенице. Запамћено je име главног ју- нака, војводе Момчила, и, у исжвареном облику, име његавог лрада. Све остало je заборављено. Али ипак између догађаја у песми и стварних збивања постоји дубинско поклапање. Епска рад- н>а je изоморфна с историјоким описом дсхгађаја који je био првобитни покретач песме. Y том погледу ова песма je ближа песми Ропство Јан- ковић Стојана него песми Смрт eojeode Пријезде.

30 Исто. Дет^љно упоређење епског певања о Мом- чилу с казивањима хроничара дато je у студији Ненада Љубинковића, „Војвода Момчило у сувременим хрони- кама и усменој епској нарк>дној песми", Упоредна истра- живања, књ. 3, Институт за књижевност и уметност, Београд 1991, 223—234.

46

Page 44: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

И v њој je стварна прича замењена измишљеном, само што je ту замена извршена до краја. Уме- сто приче о невери грађана који господару зат- варају прадска врата и на тај начин помажу његовим непријатељима да га савладају добили смо причу о невери жене која то исто чини. Тиме се ова песма разликује од песме Ропство Јанко- вић Стојана у којој се измишљена прича настав- ља на стварну, односно на причу о повратку из ропства надовезује се прича о мужу на овадби своје жене.

Бпоко памћење, иажо често изгледа ћудљиво и непредвидиво, није без неке унутрашње пра- вијшости. To показују све пеоме 'Koje омо анали- зирали, како оне с темама из новије историје тако и оне с темама из старије историје. Између народне поезије и историје постоји непрестан однос, узајамно деловање у којем се поезија при- лагођава историји a историја поезији. Догађаји претходе песмама, али и песме догађајима. Пес- ма о новом догађају не почиње од самог почетка, терен je за њу одавно припремљен, сва средства, сви потребни облици, све формуле, налазе се на дохвату руке, они припадају општем фонду еп- ске традиције и похрањени су у већ постојећим песмама. Примери анализираних устаничких пе- сама ФиЈ?ипа Вишњића, на једној, и песме Ан- ћелка Вуковића о властитом мегдану с турским масилником, на другој страни, показују зависност песама о новим догађајима од традиционалне елоке поетике, као и то да услед тога долази у самом старту до значајних измена чињеничке ipabe.

Ca настанком нове песме о новом догаћају процес уметничког уобличавања песме тек запо- чиње. Taj процес прате даље измене чињеничке

47

Page 45: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

грађе. Измене су условљене двоструком приро- дом епске пеаме. Kao уметничка творевина пе- сма мења чињеиице. a као усмена творевина она ie и сама изложена сталним променама. Што процес уобличавања епске иесме одмиче даље, што ce песма више удаљава од места и времена догађаја о коме пева, то она све више личи на старе песме, новоопевани догаћај на догађаје о којима ce одавно пева. При томе често долази до спајања нових и старих песама, до стапања те- матских елемената који потичу из разних вре- мена. Народне песме су, као што je већ одавно приметио Лаза Костић, „живи палимпсести"31 у којима откривамо слојеве различите старине. Сваки тематски елеменат, сваки мотив, сваки де- лић епског сижеа има своју самосталност и може ce комбиновати с другим елементима, a иомоћу тих апојева моту ce стварати нова значења. Еп- ско памћење функционише no принцигшма мит- ског мишљења. Ha њега ce може применити чу- вена Леви-Стросова парабола о домаћем мајсто- рисан»у као скупу радњи које су аналогне мит- ској мисли („Митоко размишљање нам ce ука- зује као интелектуални вид домаћег мајсториса- ња"). Попут домаћег мајсгора, епско памћење служи ce „остацима и отпацима догађаја", „фо- силизираним сведоцима историје неког појединца или друштва" и, срећујући те ,дхарчиће и остат- ке", изграђује нове структурне целине.32 Y њима

31 JI. Костић je израз „живи палнмпсести" употребио у вези с народним пеоничким преданлша. Yn. Хатиџа Крњевић, Ж иви палимпсести или о усменој поезији, Бео- град 1980, 307—308.

32 Клод Леви-Строс, Дивља мисао, превели Јелена Јелић и Бранко Јелић, Београд 1966, 57—58.

48

Page 46: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

je све измешано и изпремештано или, ако се по- служимо раније наведеним Вуковим запажањем, све je на нов начин „намјештено", na се стога у песмама не могу тражити „истините историје".33

До великог неспоразума у схватању односа измећу историје и народне лоезије дошло je, с једне стране, услед тога што и једна и друга активност теже истом циљу, да отргну од забо- рава оно што je вредно памћења, a с друге, што се заборавља да то оне чине на различит начин, ирва записивањем, a друта запамћивањем. Колек- тивно памћење средствима која му језик сгавља na располагање уокладиштава окултурне информа- ције из живота и историје и из олштенародног искуства и тако их преноси на нове нараштаје. Ha тај начин усмена традиција једног народа на стадијуму иеписмености или крајње ограничене лисмености има исту улогу какву ће касније добити књига.34 Y том смислу треба схватити оно iiiTo je давно приметио Качић, да оно што други народи „уздрже у књигама" наш народ „уздржи у памети*.

Y услсхвима усмене културе једини начин на који песма може да сачува било какво сећање ма збивања у прошлости јесте управо фабулари- зација ивгорије, иретварање историје у легенду, трансформација стварних догађаја у епске приче или у .дхриповетке", како их je Вук назвао. Оно nrro je некад збуњивало и узнемиравало сва ро- дољубива срца — кад je наука дошла до непри-

33 В. Караџић, О српској народној поезији, 151, 279.34 О функционисању колективног памћења и о при-

роди усмене културе в. Ерик A. Хавелек, Муза уни da т ш е (Размишљања о усмености и писмености од древ- иости до данас), прев. Горана Кркљуш, Нови Сад 1991.

49

Page 47: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јатног открића да песме „лажу", да je историја била сасвим друкчија него што оне кажу — по- казује ce на крају као нужан предуслов историч- ности песме. Песма чува сећања на догађаје из прошлости тако што их трансформише у функ- цију, urro их претаче у песничку, еиску причу. Али та прича није плод слободног измишљања једног или више појединаца, она не почива на принципу licentiae poetacae. Њени битни елементи дати су унапред као urro су унапред дате и је- зичке формуле за сваки важнији део у развоју приче. Певач их налази у постојећој епској риз- ници, ускладиштене у многобројним песмама које зна или му стоје на располагаЈњу. Он ce њима служи у складу са захтевима које му по- ставл>а свака стесма и на начин који одговара ње- говом дару.

Однос историје и легенде, као urro смо ви- дели, варира од пеоме до песме, a оанекад раз- лике постоје и међу варијантама исте песме (ово нарочито у случајевима варијанти којима je Вук давао карактеристичан наслов „Опет то, али друкчије"). Али постоје и одређене заједничке тенденције у променама, иа основу жојих ce могу успоставити извесна општа начела. Ако узмемо у обзир све иримере које смо анали- зирали, и оне који обухватају лнове иесме о но- вим догађајима, и оне у које спадају песме о најстаријим догађајима, видећемо да ce сви они с обзиром на основно питање којим ce овде ба- вимо, тј. на однос песме и догаћаја, могу развр- стати у две <5сновне групе. Y прву групу спадају Вишњићеве устаничке песме (између којих смо издвојили песму Бој на Чокешини) од новијих, односно Смрт Душанова и Смрт eojeode Пријезде од старијих песама, a у другу — песма Анћелко

50

Page 48: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Вуковић u Синан Кесеџија од новијих, односно Ропство Јанковић Стојана и Женидба краља Ву- кашина од старијих песама. Y песмама прве гру- ne имамо један однос епске приче и историје, a v песмама друге групе имамо други и друкчији однос тих елемената.

За песме прве групе карактеристично je да говоре о значајним историјоким догађајима који су се дубоко усекли у колективно сећање народа. To су историјске песме у ужем смислу. Y њима je историјско „полазна тачка", првобитни гожре- тач песме. Таква функција историјоког уочљива je и у самој структури песме и то како на почет- ку, кад се песма о новом догађају тек уобличава, гако и на крају, после ових узастоганих модифи- кација, када гаред собом имамо песму о догађају који се одиграо пре више векова. Y првом слу- чају имамо стиховану хронику стварних дога- ђаја коja се одликује великим степеном чиње- ничке тачноспи. Y друтом случају имамо епску историјску легенду која у себи чува идентитет првобитног догађаја и у којој ће људи, кроза све промене што су се у међувремену догодиле, сас- вим јасно распознати да je реч о том и том дога- bajy. Положај фикционалнот, фабулативног еле- мента у#старијим и новијим песмама ове ску- ииче, уза све то што je он у првима доминантан a у другима тек у зачетку, у основи je идентичан. Фикционални елемент јавља се окао допуна исто- p u jc K O M . Стварном догаћају додаје се мотив који се палази у његовој непосредној семантичкој бли- зиии, који из њега логички произлази. Ta два мотива, стварни и фикционални, стоје један поред другог, тако да се сваки од њих може распозна- ти и издвојити ради анализе елемената песама,

51

Page 49: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

или пак спојити ради синтетичког сагледавања структуре и значења сваисе појединачне песме.

Старије и нове песме разликују ce no уда- љености између историје и фикције. Y Вишн>и- ћевој песми Бој на Чокешини веза између њкх je формалне ирироде. Фикционални елеменат je запосео само уводни део песме, он чини њену оквирну причу, унутар које имамо извештај о догабају, стиховану историјску хронику. Иста формула примењена je и у његојвој песми Бој на Мишару (Вук, IV, 30). Структура обе песме je врло једноставна: два врана гаврана саопштавају причу о крвавом боју који ce управо одиграо. Y две иесме из старијих времена та два елемента, стварни и фикционални, историјски и легендарни, дошла су у непосредну близину, ушла су у само језгро епске приче. Упркос томе, идентитет сва- ког од њих потпуно ie очува«. Y песми Смрт Душанова, као што je већ речено, стварном пре- ступу придодат je измишл>ени преступ, на оти- мање царства надовезује ce цареубиство. Такав однос између та два елемента најпрецизније je изражен у првом писаном трагу легенде о Ypomy и Мрњавчевићима, у Житију св. Јована Рилског Димитрија Кантакузина, насталом око стотину година после догаћаја из којих je рођена легенда. Ту ce каже, између осталог, да великаши ире- сгупиици ,дарства и живота лишав&ју младог (Ypoma)“.35 Ta реченица садржи језгро легеиде о Ypomy и Мрњавчевићима или, још ближе, о Ypomy и Вукашину, односно језпро свих песама на ту тему, мрћу њима и непотпуно сачуване

35 Вид. Борђе Сп. Радојичић, Антологија старе срп- ске књижевности (XI—XVIII век), Београд 1960, 203.

52

Page 50: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Смрти Душанове. Y њој ce стварни и измишљени злочин налазе јенан поред другог, као делови дводелне синтагме, повезани свезицом u, и обу- хваћени истом основном радњом. Ha сличан на- чин лостоји синтагматски однос измећу стварног и измшиљеног јунака у песми Смрт војводе При- језде. Y њој херојски гину муж и жена; прва личносг у том пару je историјока a друга фикцио- иална.

За однос та два чиниоца карактеристично je да je на почетку процеса стварања песме, као што смо видели у Вишњићевим песмама, тежиш- те било на ирвам од њих, тј. на стварном дога- ђају. Касније ту улогу преузима други чинилац.Y обе песме старијих времена фикционални мо- тив чини стожер структуре песме, из њега ce иопреда њена еиска фабула. Песма Смрт Душа- нова je, v ствари, прича о убиству цара Ypoma.Y тој иричи Душанаво завештање на самрти о владању царством и Вукашиново изневеравање обавезе дате цару само су моменти у њеном раз- воју од стандардноог почетка ка завршном чину у којем млади цар пада као невина жртва од руке свог заштитника и кума. За развој песме Смрг војводе Пријезде карактеристично je пре- ноапење улоге главнаг јунака са стварне на из- мишшћену личност, с војводе Пријезде на његову љубу. Y старијој варијанти песме, у Ерланген- ском рукопису, љуба има „сасвим подређену улогу“. Y каснијим варијантама, из XIX везса, она je постала „равноправан учесник радње", a у најбољој од њих, у варијанти слепе певачице Јеце, из Вугкове збирке, она je ттрерасла у .^глав- ну личност песме".36

36 В. Недић, Вукови певачи, 78—79.

53

Page 51: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Y песмама друге групе двојство стварног и фикционалног лојављује се у друкчијем виду. Ta два елемента доводе се у везу на основу слич- ности која међу нлша постоји. Фикционално се не додаје стварном као у песмама прве скутоше. Оно се на њега Јсалеми, тако да већ на почетку та два елемента мећусобно орастају, творе једну недељиву целину, na се уотсште не види где једно престаје a где друго почиње. Такав њихов однос могли смо уочити у песми Анћелко Вуковић u Синан Кесеџија, коју je певач, тачније главни јунак, сачинио на лицу места, за потребе скуп- л>ача песама. Y тој песми извршене су огромне измене чињеничке грађе. Она je у старту моти- вска песма. To се могло догодити зато што дога- ђај о којем она оева није историјски релевантан. Он није ни ушао у песму због свог историјаког значаја него зато што je личио на догађаје из песама.

Y каснијем развоју такве песме пролазе кроз нове и вишеструке трансформације у којима се траг почетном догађају, првобитном покретачу пеаме, може саовим замести. Променама нису из- ложене само атрактивне догодовштине славних епских јунака, као нгго je <ропство Јанковић Сто- јана. Оне могу захватити и на крају из основа изменити и саме историјоке догађаје, који су у своје време могли имати широког одјека, каква je погибија војводе Момчила, опевана у песми Женидба краља Вукагџина. Y њој je морало доћи до комплетне ^амене основне ттриче. Првобитна прича sto ja je непосредно тсореспондирала ca ства- рним догађајима замењена je новом, сасиим фик- тивном причом, сачињеном од елемената из опште епске ризнице. Ta замена није се дого-

54

Page 52: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

дила одједном, она je морала бити резултат већег броја узастопних операција. Y њима je — без обзира на конкретне облике у којима су ce оне ис.пол>авале и које није мшуће до краја рекон- струисати — владао исти основни принцип, прин- цип сличносш. Слично ce сличним замењује, ме- ђу замењеним стварима постоји увек неки ter- tium comparationis који омогућава да до замене дође. Тиме ce могу објаснити структурне анало- гије које постоје измећу стварних догађаја од којих je првобитно пошла песма и завршне, кла- сичне верзије те песме, забележене окоро четири века касније. Taj догађај деловао je силовито на епску имагинадију, он није само узрочник прво битне верзије песме већ je у највећој мери анти- ципирао читав њен даљи развој, предодредио ос- новни правац трансформација које ће ce у њој вршити кроз столећа, дао основни облик свим њеним варијантама. Песма ce стално мењала али je 1шак увек иевала о истом, о јунаку којег су изцали најближи, затворивши му врата власти- тог града у тренутку када ce налазио у смртној опасности.

Колико ce мсигу у°™итити закључци до којих смо д о ш ј ш на основу испитивања односа исто- рије и фикције у српским народним песмама? Je ли у њима садржан одговор на питање асоје je давно поставио Стојан Новаковић, о путевима којима историјски догаћаји „добијају обраду" какву налазимо у песмама? Да ли су они потврда нрегаоставке Радована Самарцића о постојању „скривених веза" којима ce може објаснити на- чин трансформације историјске истине у епску легенду? Број оримера које смо анализирали je ограничен, поред осталог и зато што о историј-

55

Page 53: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ској позадини највећег броја песама старијих рремена, које су главни цредмет нашег испити- вања, немамо тако прецизне податке какве смо имали на располагању у анализираним случаје- внма. Какав значај онда могу имати два типа одиоса историје и фикције до којих смо доишш? Могу ли ce њима обухватити и друте песме? Да ли ce они могу узети као теоријски модели по- моћу |Којих ce може објаснити основни проблем узет у целини? Поигго je емгпири јска провера тих модела практично неизводива, остаје могућност да ce прибегне једном другом, наизглед маање си- гурном, али у суштини једино могућем начину њиховог опреиспитивања. Наиме, можемо поста- вити питање да ли ce издвојени тнпови односа могу довести у склад с појавом у другим облас- тима, онима које су блиске јуначкој епици или у које ce јуначка епика no овим или оним осо- бинама може сместити?

Узмимо најпре друга тип односа, онај у којем ce стварно и измишљено повезују на ос- нову сличности која међу шима постоји. Прин- шш сличности има најшири значај и у књижев- ности и изван ње. Драгиша Витошевић je годи- пама прикупл>ао грађу за књигу о сличностима у књижевнасти. Њу није завршио због своје пре- ране смрти, a можда и због тога шго су управо у књижевности сличности толико многобројне и многоструке да им je тешко видети почетак и крај. Сличностима су премрежене и све друге области уметности, и знања, читаво људско иску- сгво. Наш знаменити математичар Михаило Пет- ровић Алас развио je, полазећи од сјш чности , те- орију „феноменолошког пресликавања'^ на коју

56

Page 54: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

[#нчМ|К

je опет надоградио теорију метафоре.37 Феноме- нолошко пресликавање je преношење особина с једног скупа појава на други скуп. To преношење врши се no заједничким појединостима чињеница, no сличностима између диспаратних факата, no аналогији. Оно што повезује аналошке групе Пе- тровић иазива „језгром сличности". ,,Y језгро сличности", каже он, „улази само оно што се, кад буде апстраховано ослободивши га свога спо- љашњег руха, различног од једног факта до дру- гог, локаже као истоветно за све факте. Језгро, дакле, своди сличност, ма колико ова била повр- шна или овлашна, на истоветност" (подвукао М. П.).38 Y томе у чему су истоветне чињенице могу бити замењиве. Значај Петрооићеве тео- рије метафоре лежи у томе што она показује да ова основна фигура класичне реторике произ- лази из једаог од најуниверзалнијих принципа, из приндила чије рефлексе откривамо у свим ди- сциплинама од математике до митологије.

Други тип односа историје и фигсције у епс- 1сим песмама може се готово без остатка укло- 1гити у ту теорију. To се нарочито види no кључ- ном примеру за ту скупину, песми Женидба кра- ља Вукашина. Између те пеоме и стварних дога- ђаја, онако осако су их описали сувремени исто- ричари, постоји заједничжа основа, „језгро слич- ности“, поклапање основних схема прича. Обе приче, лрича из историје и епска прича, могу се, као што смо видели, свести на једну базичну реченицу. Y том „језгру сличности" оне су, до-

37 Михаило Петровић, Феноменолошко пресликава- ње, Бешрвд 1933. Михаило Петровић Алас, Метафоре u алегорије, Београд 1967.

38 М. Петравић, Метафоре u алегорије, 42.

57

Page 55: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

иста, истоветне. Према томе, у оовом случају пес- ничка трансформадија историјске истине извр- шена je no истом тгринцилу no којем ce ствара и најзначајнија фигура поезије, метафора. Y пи- тању je нарочита врста феноменолошког пресли- кавања у којем ce конкретни догаћаји пресли- кавају у фиктивни свет епоких мотива и сижеа.Y том пресликавању стварне карактеристике ис- торијских факата иреносе ce у дубинске слојеве епске структуре, a на површини остају само неки, суштински мање значајни знаци распознавања стварне историје, као пгго су имена.

За први тип односа историје и фшсције у песми феноменолошко пресликавање очигледно не важи, јер je у питању однос који има друто исходаште, a не сличност. Историјско и фиктивно повезани су на основу тога пгго су њихова зна- чења блиска. По тој семантичкој суседности они ce допуњују, тамо где je једно логично ce очекује и друго, што овакако не значи да je тако морало бити и да je тако стварно било у историји. Ту je битан смисаони однос међу појмовима, њихова дубл>а логичка повезаност, a не њихова фактичка повезаност у неком ковкретном појединачном случају. Реч je о односу семантичког контигви- тета стварног и фиктивног који, као пгго смо видели, у оба случаја, у обе песме што ирипа- дају том типу, омогућују да ce између та два ен- титета установи синтагматски однос, да оии, у ствари, жад их сведемо на основне значењске је- днниие, образују синтагму.

Према томе, у крајњем извођењу, и један и други тип односа историје и фикције у епској песми могу ce описати као збивања у језику. Y првом случају та дава чиниоца образују синтагму. Стварном ce додаје измишљено, мећу њима je

58

Page 56: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

однос који je имллижован саставним везником u (великаши су Уроша лишили „царства и живо- та‘'). Y другом случају стварно и фиктивно при- падају истој класи језичких елемената, истој па- радигми. Између њих постоји однос еквивалент- ности, они су повезани no моделу начинско-по- редбеног везника као (однос поданика према Момчилу био je као однос неверне жене према мужу). Зато постоји могућност да ce овде вршн избор измећу н>их, да ce једно замењује другкм (у песмама je правило да ce стварно замењује фиктивним), што у орвом случају уопште није могуће. Према томе, уколико два типа односа ио- торије и фикције у епокој поезији изразимо по- моћу лингвистачких појмова, онда можемо рећи да први тип тог односа припада синтагматској, a други тип односа парадигматској оси језика. A то иас уводи у само језгро модерне, структурал- не лингвистике и суочава нас с једним од њених ооновних и најплодоноснијих модела.

Двојство парадигма—синтагма, парадигмат- ски односи—синтагматски односи добило je нај- иииру примену на подручју хуманистичких наука. Јакобсон je том двојству приписао највиши сте- пен општосш. Он je скренуо пажњу на то да ce оно јавља и у предструктуралистичким истра- живањима, уНа пример, у Фрејзеровом разликова- њу две врсге магије, хомеопатсже која ce заснива ,,на асоцијацији идеја no сличности" и преносне која ce заснива „на асоцијацији идеја no до- диру", или у Фројдовој симболици снова.39 При-

39 Своја запажања о преовлађивању метафоричких, односно метонимијских елемената у књижевном стилу Јакобсон je изнео најпре у својим чланцима о реализ- му (1927) и о Пестернаку (1935), да би касније дистинк-

59

Page 57: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

мећено je такође да ce овај контраст јавља и у музнци, у разлици измећу хармоније и мелодије. Јакобсон сматра да ce исти модел може ириме- нити и на подручју традиционалне стилистике, на односе међу реторичким фигурама, који су значајни примарно за језик књижевности. С тим у вези он говори о метафоричком и метонимиј- ском полу језичког исказа, при чему ce метафора јавља као „најзгуснутији израз" парадигматских, a метонимија као најзгуснутији израз синтаг- матских односа. Двојство метафора-метонимија има, no њему, исти значај у стилистици какав има двојство парадигмаоинтагмa у лпаншистици. Поједини иисци, поједини правци или чак поје- дине књижевне врсте могу ce разликовати no томе која фигура у њима преовлађује, да ли метафора или метонимија. Y романтизму, на хтример, влада метафора, a у реализму метоними- ја, или, кад je реч о врстама, поезија je превас- ходно метафорична, док прози вонше одговара ме- тонимија.

цију између метафоричког и метонимиј ског типа дис- курса систематски изпожио у свом есеју „Два аспекта језика u два типа афазијских сметњи" објављеном у књизи: Roman Jakobson and Morris Halle, Fundamentals of Language (1956). Yn. хрв. цревод Roman Jakobson i Morris Halle, Temelji jezika, Zagreb 1988, 71—76. Јакоб- сонова теорија извршила je огроман утицај на савреме- на истраживања у хуманистичким наукама што показу- ју тако удаљене сфере као што je структуралиа антро- пологија Клод Леви-Строса, посебно његово дело Дивља мисао (уп. срп. превод, 141—142, 186—187, бел. 242—246) и модерна теорија приповедања Дејвида Лоџа чије je дело Начини модерног писања, no ауторавом признању, у целини утемељено на Јакобсоновој дистинкцији изме- ђу метафоричког и метонимијског аспекта језика (уп. хрв. превод David Lodge, Načini modernog pisanja, Zag­reb, 1988, посебно 8, 97—154).

60

Page 58: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Y нашем случају, у истраживању односа ис- торије и поезије, метонимијски пол поклапа се с појмом историје a метафорички с појмом поези- је. Први тип односа тих елемената je no свом карактеру метонимијоки, односно он почива на принципу контигвитета из којег произлази мето- нимија, док je друти тип односа у суштини ме- тафорички, утемељен на принципу еквивалентно- сти који je у основи метафоре. Метонимијским путем историја се опаја с фикдијом не губећи свој идентитет, док се метафоричким путем исто- рија преображава у фикцију. Две песме чији je антагонист краљ Вукашин поклапају се с тим половима, Смрт Душанова с метонимијским, a Женидба краља Вукашина с метафоричким по- лом. Друге две песме, Смрт eojeode Пријезде и Ропство Јанковић Стојана, стоје измећу њих и представљају прелазне варијетете, прва од мето- нимијског аса метафоричком, a друга, обрнуто, од мегафоричког ка метонимијском полу. Taj пре- лазни карактер нарочито je приметан у песми Ропство Јанковић Стојана. Однос стварне и из- мишљене приче у њој одговара оном типу односа у којем „метафоре добијају метонимијску служ- бу“*. Наиме, фиктивна прича ту није истиснула стварну иричу, она се на њу надовезала. Ако би- смо имали на располагању већи број иримера, до- били бисмо савакако много већи број варијетета. Али то у овом случају није од пресудног зна- чаја. За дал>е испитивање односа историје и фик- ције у нашим народним епоким песмама најваж- није je то што се из анализираних примера јас- но види да преображавање историјске истине у

40 К. Лени-Строс, Дивља мисао, 187 (фуснота).

Page 59: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

песничку фикци.ју није плод слепог случаја, већ да je реч о процесима који ce управљају гарема одређеним принципима, и то принципима који су откривени и проучавани у разним областима кул- туре, који, према томе, спадају у крут основних постулата хуманистичких наука.

Page 60: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

АГОН МИЛОША ВОЈИНОВИБА

Модерно проучавање наше народне епике кренуло ie од песме Женидба Душанова (Вук, II, 29). Њој je Иларион Руварац посветио своју младалачку расправу „Прилог иапитивању орп- оких јуначких песама" (објавл»ену 1857, a irpe- штампану у књизи Две студентске расправе 1884). Полазећи од схватања немачке митолошке шко- ле, Руварац je изнео мшпљење да наше јуначке песме потичу од мита, да им претходе „боговске скаске", тј. митови, да они нису „ништа друго до талог боговске скаоке, слаб обрис старијег митуса"1. A песма о женидби цара „Шћепана" и о подвизима његова сестрића Милоша Војино- вића била му je најбољи пример за потврду тео- рије о митским праосновама јуначких песама.

Остављајући no страни Руварчево схватање о односу епске пеоме и мита и уогапте митоло- шко тгроучавање народне поезије, овде ћемо се задржати само на једном месту из његове рас- праве где се на конкретан начин говори о одно- су митоког и историјсжог у песми Женидба Ду- шанова.

1 Yn. Иларион Руварац, „Прилог к испитивању срп- ских јуначких пвсама, у . Стојан Новаковић u „филолош- ка критика", прир. др Божидар Пејовић, Нови Сад 1975, 229.

63

Page 61: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

„Песма о Женидби Душановој je права ју- начка окаока", каже Руварац, „и као таква no свом суштом (т.ј. битном, суштинском Ј. Д.) еа- држају старија, много старија од Душана и Во- иновића, о којим хисторичким особама у повод- ној скаски ни спомена није, на које je она само пренесена. A тај пренос старе јуначке скаоке није могао од сувечних (тј. сувремених — Ј. Д.) певазца, већ мнаго доцније, кад се опомен хисто- ричких особа губити почео, учињен бити."2

Руварац, дажле, тврди две битне ствари: пр- во, да je оно што се у Женидби Душановој пева о Душану и Милошу Војиновићу много старије од тих историјских личности, да je то само на њих пренесено ca старијих јунака и из старијих „јуначких скаски"; друго, да je тај пренос из- вршен много касније него што су они живели, кад се успомена на њих почела губити.

Оба та става у основи су ирихватљива. „Су- штном садржају" песме, мотивима од којих je са- чињена њена фабула, можемо, одиста, пршгасати највећу старину. Подвизи које у песми чини Ma­nom Војиновић старији су од самог Милоша и његовог господара, цара Душана. Они су на њега само пренесени из ранијих песама шга прича. Али главио хштање није у томе да ли je историјски Милош Војиновић извршио те подвиге или trnje, јер одговор je на њега унагтред иознат. Кључно питање може се овако формулисати: зашто je песма угараво Милошу приписала такве подвиге, зашто их je на њега пренела? Y вези с тим може се поставити још једно питање. Оно би могло да гласи овамо: ако je преиос извршен касније, као

2 Исто, 228—229.

64

Page 62: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

што тврди Руварац и пгго je сасвим логично, пгга je онда било пре тога, да ли се о Милошу и раније певало? Јер, ако није, како се о њему са- чувао било какав шомен у народној традицији? Милош не спада у значајне историјоке личности. О њему не говоре наши средњовековни историј- оки аписи. Мавро Орбин зна за три брата Воји- новића, он тачно наводи имена Војислава и Ал- томана, једино нема Милошева имена већ се као трећи, најстарији брат јавља Томо. Y народној песми je сасвим обрнуто: од три брата она no имену памти једино Милоша. A све се то не би могло догодити да je било прекида у колектив- ном памћењу Милошева лика, да се о том јуна- ку није певало и причало и npe него што су на њега иренесени митски мотиви „боговских ска- оки". To првобитно певање о Милошу Војино- вићу, нема сумње, морало je бити много ближе историји него urro су то песме које су до нас допрле. Али пошто о томе ,како се најхтре певало о овоме јунаку не можемо ништа сазнати, остаје као једина могућност да песме о којима je реч приближимо времену у којем je Милош живео и догађајима у којима знамо да je учествовао, и да покушамо да одговоримо на питање да ли се између тих песама и односних догађаја могу установити неке „скривене везе"3, да ли у самим тим догаћајима можемо открити ,Д1олазне тач- ке"4 песама.

Време у којем je живео Милош Војиновић било je прекретничко за нашу народну епику.

3 Р. Самарџић, Усмена народна хроника, Ноеи Сад 1978, 31.

4 Владимир Ггоровић, ,Л1илош Војиновић", Зборник у част Богдана Поповића, Београд 1929, 6.

65

Page 63: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Ву>к Караџић je на једном месту узео Косовски бој као гранични догађај у народном елском пе- вању. Срби су, сматра он, и пре Косова имали песме „од старине" али под снажним утиаком lo r догађаја они су их касније заборавили и тто- чели су наново да певају.5 Y ствари, епско сећа- ње сеже нешто дубл>е у прошлост, отприлике шездесетак година пре Косовске битке. Први до- irabaj који je остао у непосредном епском сећању била je битка на Велбужду 1330; најстарији ју- нак опеван у јуначким песмама јесте управо Ми- лош Војиновић о којем имамо податке из 1333, a за њим следе Реља Крилатица (историјски Сте- фан Хреља Драговол>а, умро 1343) и војвода Мом- чило (погинуо 1345). Према томе, епоха Стефана Душана, најоре као краљевића, потом као краља и дара, представл>а почетак историје која je ос- тала у непосредном сећању песме. Све оно што у песмама налазимо о ранијим временима или je накнадно допевано или je заостатак старијег, ишчезлог певања.

Ta хри најстарија епска јунака, као што смо већ могли видети говорећи о Момчилу, у исто- рији изгледају сасаим различито иего у песмама. Ha првом месту, они нису ни живели тамо где песме кажу. Taj њихов стварни завичај јесге прва чињеница на коју треба обратити пажњу кад се иопитује историјска позадина песама. По- лазећи од тога, можемо утврдити реалне, прос- торно-временске оквире историјског деловања и, на тај начин, приближити се хипотетичким ,дк>- лазним тачкама!' првобитног певања о њима. Кра-

5 Yn. Вук Карадић, О народној поезији, Београд 1964, 99.

66

Page 64: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јеви из којих потичу три јунака различити су и међусобно удаљени. Географска удаљеност наро- чито je велика кад je у питању Милош у односу на другу двојицу. Али сви ти крајеви, постојбине речених јунака, имају нешто заједничко. Сва три најстарија епска јунака потичу из граничних об- ласти или, још прецизније, они потичу из две најудаљеније граничне области, са источие, срп- ске или, тачније, српоке и бугарске границе пре- ма ослабелом царству Ромеја, и са западне rpa- нице немањићке Србије према земљама агресив- них 1радооза-република, Дубровника и Венеције. Историјоки Момчило деловао je на подручју Тра- кије, Родопских планина и егејаког приморја, на простору који je представљао један од праваца експанзије Србије према Византији у доба Сте- фана Душана. Душанов високи властелин Хрел>а владао je у источној Македонији, сжо реке Стру- мице. Насупрот њима, Милош Војиновић био je из западних крајева српске државе, он je потицао из знамените хумске великашке породице Воји- новића.

Немирно и несигурно подручје гранида увек je било неисцрпан извор епске имагинације. Реч je о универзалном феномену, о теми о 'којој су се увак певале песме и исдредале приче. С њом се сусрећемо и у народној или популарној пое- зији многих народа. Старе енглеоке баладе, на пример, у великом броју потекле су с подручја енглесксншкотоке границе, где су насиља и ге- рилске борбе биле свакодневна стварност.6 Y ишанском романсеру посебну грушу чине грани-

6 R. Ј. Rees, English Literature. An Introduction for Foreign Readers. Macmillan, Basingstoke and London 1973, 20—22.

67

Page 65: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

чарске романсе („franterizos") о борбама хриш- ћана с Маврима на југу Шпаније. Међу овима издваја се подгрупа маварских песама („moriš- cos") у којима се о збивањима на граници гово- ри из маварске иерспективе.7 Најстарије ново- грчке димотичке леоме су no темама и духу гра- ничароке. Њихови јунаци су чувари византијске границе према Араоима хоји су се називали „ак- ритес" (граничари) па се no њима те песме нази- вају „акритским". Иста тема обележава и грчки средњовековни еп Дигенис Акрита (Дигенис Гра- ничар)8. Y новија времена амврички Дивљи запад, каубоји и борбе с Индијанцима стекли су свет- ску лопуларност. Граничарска, односно индијан- ска тема надахнула je велики део америчког фол- клора а потом и многобројне рк>мане, приповетке, филмове.

И у нашој традицији je граница или, тачни- је, крајина била увек једна од великих тема. С њоме се сусрећемо у лашндаршш написима на стећцима („размирна краина"), у бугарштицгша („размјерна покрајина"), у десетерачким песма- ма („крајина крвава хаљина")-9 Истина, код нас се назив граничарске песме или граничарска епи- ка односи само на песме о борбама и животу рат- ника на подручју Војне крајине или Во]не гра- нице10, за које je карактеристично да су више

7 Jose Garcia Lopez, Historia de la literatura espafio- la, Editorial Vicens-Vives, Barcelona 1984, 119—120.

8 Linos Politis, A History of M odem Greek Literature, Oxford, at the Clarendon Press, 1973, 22.

9 Светозар Матић, Наш народни еп u паш стих, Ноови Сад 1964, 256—257.

10 Yn. Миодраг Матицки, Српскохрватсш граничар- ска епика, Београд 1974, нарочито стр. 21—40.

68

Page 66: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

народске него народне у правом смислу, да су потвкле од писмених људи и сачуване у руко- писним песмарицама, тако да нису ни ушле у Вукову збирку. Постоји такође и назив „крајин- ска епика" којим се обухватају муслиманске пе- сме о јунацима Босанске крајине XVII века.11 Али и многе друге наше песме су no својим те- мама граничараке или крајинске. Такве су у ве- ћини уокочке песме, које су пандан муслиман- ским крајишким песмама, јер говоре о збивањи- ма на хришћаноко-турској граници само из хриш- ћанске дерспективе, затим многе новоцрногорске песме о борбама црногорских племена с окол- ним Турцима. И многе друге песме биле су гра- ничарске у почетку, na се касније то њихово обележје изгубило. Чињеница да су наши најста- рији епски јунаци, витезови Душановог доба, по- текли из граничних подручја према Византији, односно према латинском свету, говори о томе да су првобитне верзије песама о њима биле та- кође граничарске, na je та њихова црта у касни- јим трансформацијама песама шпчезла или, тач- није, прешла je у др уги облик.

Традиција je, наиме, померила те јунаке с граничних подручја у унутрашње области епског простора. Видели смо да je војвода Момчило пре- мештен из Родопоких планина далеко на запад, у епску Херцеговину, на планину Дурмитор. Сли- чно je било и с другим јунацима и догађајима. Велика битка између Срба и Бугара у песми се догађа на Кооову, a не на Велбужду (Вук, II, 31). Реља je померен из источне Македоније у друга места, опет на запад, најчешће у Нови Па-

11 В. Alois Schmaus, Studije о krajinskoj epici. Рац JAZU, CCXCVII, Zagreb, 1951, 89—247.

69

Page 67: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

зар (Реља од Пазара), затим у Будим (Реља Бу- димлија) или чак у Босну (Реља Бошњанин). С друге стране, Војиновићи који су били западна, хумска властела померени су на исток, њихово епско седиште je лрад Вучитрн иа Косову. Тако се догодило да су се источни јунаци нашли за- падније од западних a западни источније од ис- точних јунака.

‘Пеома се, очигледно, не труди да сачува реалне, историјоке, просгорнснвременске оквире радњи својих јунака. Неисторијске личности уче- ствују у историјсжим догађајима, a историјоке у измишљешш ијш историјски ирелевантним. Не- познати бан Милутин у песми Бан Милутин u Дука Херцеговац (Вук, II, 31) војује у историј- оки идентификованом рату, a историјски иденти- фиковани јунаци у песмама су одвојени од про- стора свог стварног деловања, од прилика у ко- јима су живели и од оног што су стварно чини- ли. Епоки Рел»а je ,;крилати“ јунак, „Крилатица", нераздвојни друг Марка Краљевића и Милоша Обилића. С њима он чини трио јунака, ',,три српске војводе". Они су, у ствари, најстарије „три српске војводе", јер се и у каснијим песмама че- сто јавл>ају сличне војводске тројке, као што су најславније, косовсаке „три српске војводе" (Ми- лош Обилић, Косанчић Иван и Топлица Милан) или црногороке „три српске војводе" из песме Три сужња (Вук, III, 4) или Вишњићеве мачван- ске „три срлске војводе" из песме Бој на Салашу (Вук, IV, 28). Историјоки ћесар Реља Драховоља, непоуздани Душанов властелин који je више пу- та мвњао господаре, и епски Реља Крилатица то- лико су међусобно удаљени да je тешко утврди- ти било какву кореспонденцију између онога што

70

Page 68: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ce o првоме зна и онога што ce о другоме пева.12 Али Реља није главни јунак песама него углав- ном само „статиста" који ce обично јавља у гру- пи, заједно с другим јунацима старијих времена. Преображај je доживео и други јунак тог доба, Војвода Момчило чију je смрт песма запамтила. Од разбојничког воће, полувитеза полухајдука, он je постао поносити горски војвода, јунак без страха и мане. Зато што je традиција оба та ју- нака померила с источног, граничног подручја ка унутрашњости епоког и етничког простора, из песама о њима ишчезао je оваки спомен о јед- ном феномену (који je у животу њихових прото- типова играо изузетно значајну улогу. Реч je о нашим односима с грчким светом.

Грчка тема у нашој народној поезији много je мање изражена него што би ce могло очеки- вати ако ce има у виду српска историја средњег века. Српска држава je више од стотину година пре Немањића, у доба рашког великог жупана Вукана крајем XI века, почела борбу за потпуну политичку еманципацију од царства на Босфору, a кад je у доба Стефана Немање и светог Саве стекла лолитичку и црквену независност према Византији, она je у наредних сто педесет година наставила да ce шири према југу на рачун ви- зантијоких територија. Taj антагонизам с Грци- ма достигао je врхунац у доба Стефана Душана, када je дошло до највеће српске експанзије пре- ма ослабелом Ромејском царству. Међутим, о све- му томе једва да има икаквог помена у нашим народним песмама. Односи с Грцима били су,

12 0 Рељи као песничком лику в. Војислав Бурић, „Песнички Рел>а Крилатица", Говор поезије, књ. III, Бео- град 1980, 142—147.

71

Page 69: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

no G B oj прилици, више заступљени на ранијим стадијумима наше народне епике. Није свакако случајно што се мећу њеним најстаријим запам- ћеним јунацима налазе личности Душанова доба коje су живеле и делоовале на граничном визан- тијоко-словенском подручју. Али односи тих ју- нака с Грцима, о којима се првобитно морало певати, касније су сасвим заборављени.

Грчка тема није ипак сасвим ишчезла из Ha­rne позније епике, из песама које су до нас допр- ле. Откривамо je такође у неколико песама из класичне Вукове збирке. Занимљиво je да je она у тим песмама повезана с јунацима које je тра- диција сместила на простору врло удаљеном од Грка. Реч je о Старини Новаку и јунацима око њега који су у највећем броју песама смештени на гору Романију близу Сарајева.

Старина Новак je, слично Марку Краљевићу, интернационални епоки јунак, о којем певају песме готово свих балсканских нарк>да. За њега je карактеристично да припада двама временима еп- ске историје, средњем веку и турском добу. Y неким песмама Новак je пр>едстављен као витез старијих времвна и у њима он се креће у дру- i iiT B v Марка Краљевића и других најодабранијих јунака старијих времена. Y другим песмама, a оне су у већини, Новак je горски харамбаша ок- ружен иним јунацима. 0 to im двојству као да го- воре и његова два имена, Дебелић Новак или Новак Дебељак и Старина Новак, од којих прво претеже у песмама старијих, a друго у песмама средњих времена.

Y покушајћма историјсже идентификације тог јуналса помињане су разне личности из раз- личитих времена. Најмлапи од њих je хајдучки харамбаша Баба Новак, који je војевао у Ерде-

72

Page 70: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

љу, у Румунији, пред крај XVI сголећа. Y доба деопота Стефана у средишњим областима Бал- кана хајдуковао je неки одметник, за којега дес- потов биограф каже да je „сличан лаву". Он га назива „Карајуком", a неки читалац je на руко- пису додао име „Новак".13 Осим ова два, помиња- ни су и други Новаци као дретенденти на место славног јунапка као што су, измећу осталих, ће- сар Новак с Преспанског језера, млађи савраме- ник војводе Момчила, и војсковођа крал>а Милу- тина Ноовак Гребострек. По једном новијем миш- љењу, праузор епског Новака није уопште неки конкретни појединац. Новак je представник чи- тавог једног сталежа, народна персонификација „нове војске стратиота" коју су у раном сред- њем веку стварали византијоки цареви од сло- веноких досел»еника ради одбране Царства од ос- вајача са севера. Његово старије име, Дебелић Новак, било би такође сталешко, изведено из ла- тинске речи „novus debellator" („нови побед- ник“.м

Али независно од свих тих идентификација, саме песме о Новаку говоре да je у питању сло- жен, синкрегичан лик. Он je једини хајдучки ју- нак о којем певају бугарштице. Y најстаријим слојевима његовог лика откривамо црте средњо- вековног витеза али и одметника из предтурских времена. Y песми Женидба Бурћа Смедеревца (Вук, II, 79) налазимо га у друштву одабраних

13 Константин Философ, „Живот деспота Стефаиа Лазаревића" у: Старе српске биографије XV u XVII века, Београд 1936, 90.

14 Миодраг 'Стојанавић, Хајдуци клефти у народном песништву, Београд 1954, 146—158. с освртом на литера- туру о лику Старине Новака у народној епици.

73

Page 71: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јунааса старог доба. Y најпознатијој песми овог круга Старина Новак u кнез Богосав (Вук, III, 1) он je такоће сав1ременик деспота Бурђа али т.у више није витез већ обичан тежак, аргат, који на својим плећима подноси ове недаће народа v време „кад Јерина Смедерево гради". Друге пе- сме уиућују на још старија времена.

Нарочиту пажњу заслужују подаци који ce тичу географије подвига Старине Новака и ње- гове дружине. Највећи број песама смешта га на гору Романију, што може изненадити јер ниједан Новак у којем je тражен његов прототип није живео ни близу Романије. Али има песама које њега и његову дружину доводе у везу с другам крајевима. Y некима они хајдукују у Старој пла- нини, a локација њихове активности je Софија, Пловдив, Једрене, a не Сарајево. Y песми Невјера љубе Трујичине (Вук, III, 7) Грујо Новаковић подиже шатор „у планини више Дренопоља" (тј. Једрена), a његова неверна жена носи грчко име Максимија. Својим именом и понашањем она подсећа на жену најславнијег грчког епског јуна- ка у средњем веку Дигениса Акрите, на амазонку Максимо, која je у словенокој, руској верзији Дигенисових дела добила име Максимијана. Мак- симо je Дигенису као и Максимија Грујици не- верна, због чега их мужеви кажњавају омрћу. Грујица je у томе нарочито суров, пошто га je жена издала Турцима. Y другој песми о Груји, у Женидби Грујице Новаковића (Вук, III, 6), нема ни спомена о Турцима већ ce јунаци сукобљава- ју с Грцима. Новак жени Грујицу кћерком кра- ља из Пладииа (Пловдива), a девојку препроси Грчић Манојло. Овај јунак оличава Грке и јавља ce у многим песмама, како епоким тако и лир- ским и баладичним, и то обично у врло неповољ-

74

Page 72: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ној светлости, као непоуздан, неверан и поква- рен човек. Али у споменутој песми он je неус- трашив јунак којега Новак савлаћује на превару, уз помоћ посестриме виле.

Taj Новак ста(ропланиноки очигледно припа- да неком ранијем врвмену него Новак романиј- оки. Простор његова деловања додирује се или преклала с простором на којем су живели нај- старији наши епски јунаци, ћесар Хрел>а и вој- вода Момчило. Y песмама о Новаку и Грујици говори се о теми коју бисмо могли више очеки- вати v песмама о тим јунацима, о теми напшх односа с лрчким светом. Две споменуте песме, поготово оиа о Грујиној женидби, упућују на старије време, од upe Косова, на време цара Ду- шана и његових претходника када су од свих наших односа с другим народима били најважни- ји односи с Грцима. Потом се епски Новак, како год и Реља и Момчило, почео селити према запа- ду, отишавши много даље од њих у том правцу. To што се зауставио на гори Романији неће, no свој прилици, бити случајно. Ha избор новог ста- ништа могла je, уз остало, утицати и сличност у именима, на што je својевремено указивао Дра- гутин Косгић.15 Новак старопланиноки војевао je на вратима земље „Ромеја", „Романије". Тако je у средњем веку називана Византија, na се то име јавл>а и у царскогј титули Стефана Душана на грчком и латинском, a Турци су касније једно време читав балканоки део својих земаља нази- вали Румелијом, уредивши je као посебан ејалет ca седиштем у Софији, граду у који je народна

15 Д. Костић, „Преноси народних песама с једног јунака на друтога", Српски књижевни гласник, књ. XLV н. с., Београд 1935, 452—457.

75

Page 73: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пеома сместила Грчића Манојла, епског представ- ника Грка. Другим речима, апски ира-Новаж кре- нуо je на своје ххутовање од земље Романије и зауставио се на гори Романији, старом хајдуччсом гнезду. Ту се он, no свој оршшци, сусрео и сто- пио с другим једним имагинарним путником, с Бабом Новаком, који je на иут кренуо много ка- сније из једне друте Романије (Румуније).

Према томе, Старина Новак као синкретичан епоки јунак разним аспектима своје личности припада разним временима. И у том погледу он личи на Марка Краљевића. Новак има понешто и од његове универзалности. Марко оличава нај- типичнијег епског јунака, витеза-ратника којн се бори за свог владара (Маркова специфичност je у томе што он служи владара туђег, непријателу oRor народа), a Старина Новак je персонифика- ција вечног балканског одметника који се јавља у свим временима и под свим властима, a најви- ше ипак онда када су владари страни господари.Y његовом као и Марковом лику очитује се кон- тинуитет јужнословеноког епског певања кроз векове. Иако примарно припада каснијем, тур- ском времену, он се због своје грчке везе може довести у контекст ранијих епоха, мећу њима нарочито епохе Стефана Душана, када су односи с Грцима били најинтензивнији, иако се лик тог владара у пеомама о Новаку и његовој дружини уогшгге не јавља.

Уосталом, ни друга два јунака пореклом из источних области, Реља и Момчило, нису у пес- мама доведени ни у какву везу с Душаном, иако су обојица били његови савременици, a Реља и врло близак сарадник. Епоки лик тог владара, који носи заједничко крунидбено име Немањића Стефан (Стјелан, Степан, Шћепан, Стеван) и на

76

Page 74: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

неки начин оличава ове владаре те дкнастије, има мало чета историјског у себи. Он ce женн из легендарног латиноког града Леђана за који су даване различите идентификације. Име његове жене Роксанде уххућује на легенде о Александру Македонском које су у средњем веку код нас би- ле веома раширене, a неке су ce и до данас сачу- вале. Не треба иокључити могућност да ce о Александру међу Јужним Словенима не само при- чало него и певало. У вези с тим често ce наводи дубровачки песник Иван Гундулић који у свом епу Осман каже да ce о „Лесандру Србљанину", како га он назива, „бугаре" песме. Ha другој страни, у српској средњовековној култури ce појмови „Македонија" и „македонски" јављају у значењу „Србија" и „српоки". Y неким преписи- ма Душановог Законика наш владар ce назива „маћедонским" царем. Исто тако ce у неким вер- зијама cpncKior родослова лоза српоких владара изводи из Александра Македонског. Сличних иден- тификација имамо и у народној традицији. Y не- ким епским песмама Маћедонија ce јавл>а као име наше старе државе. Милош Обилић пева свом побратиму Марку о нашим старим владари- ма „како ј ' који држ'о краљевину / no честитој no Маћедонији" (Вук, II, 38), a деспот Бурађ Смедеревад назива ce „краљем од Маћедоније" (Вук, II, 81). Јесу ли та имена случајна или су она знади који говоре о додиру двеју традиција, једне националне, српске, средњовековне, друге интернационалне, античке, no пореклу хеленске? Присутност легендарних мотива о Александру у нашој народној традицији одавно je иримећена. Вероватно je тога било много више у ранијим временима. Можда су приче и предања о Алек- сандру одиграла много већу улогу у формирању

77

Page 75: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

и уобличавању наше епоке поезије него што се може претпоставити на основу онога игго се у њој даиас види. Досебно би та улога могла бити зна- чајна у епском обликовању полулегендарног лика сртхоког цара и у стварању идеализоване пред- ставе о моћи и величини српског царства. У том случају наш цар je од свог великог претходника преузер не само жену него и многа друга добра. До cyqpera двеју традиција могло je доћи управо у Душаново време или нешто мало раније, када се српска држава проширила на подручја на ко- јима je некада постојало македонско краљев- ство. Цз тог времена потичу и први псхмени Алек- сандра у нашој писаној књижевности. О њему говоре Душанови савременици, наши стари кн>и- жевници архиепиоксш Данило II и његов непоз- нати ученик. Из тог времена потиче и најстарији рукоиис домаће, српске верзије Романа о А лек- сандру.

Цар Стефан je у песмама често окружен ано- нимним доглавницима, „везирима", нгго je свака- ко нанос каснијег времена. Али он исто тако до- лази у дотицај и ca историјским личностима из последњег периода своје владавине, с крал>ем Ву- кашином, кнезом Лазарем и Јутовићима. Од ју- нака прве генерације с њим je непосредно пове- зан једино Милош Војиновић. Он je царев витез и, уз то, његов сродник, сестрић. A та гродбинска веза карактеристична je за јуначку епику уоп- ште (сетимо се Карла Великог и његоваг сестрића Ролана).

Милошево име Јавља се у историјским изво- рима из првих година владавине Стефана Душа- на. Милош се налазио у служби на краљевом двору као „ставилац". Тим no рангу најнижим дворским звањем обично су почињали своју ка-

78

Page 76: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ријеру синови из најугледнијих великашких по- родица, у које су опадали и Војиновићи.16 Мило- шев отац, гатачки војвода Војин био je угледан велможа из времена Стефана Дечанског. И њега je запамтила народна песма. Y песми бр. 92 у Ерлангенском рукопису говори се о томе како се он оженио сестром цара Стефана. Милош je имао два млађа брата, Алтомана и Војислава, који су у истарији од њега много познатији, нарочито Војислав, најмоћнији великаш у првом периоду владавине цара Уроша. Изгледа да je Милош ум- ро у младости и да je његова дворска каријера прекинута у самом почетку. И народна песма, као што смо видели, зна за три брата Војинови- ћа, али je само Милоша запамтила no имену (дру- га два брата носе типска имена Вукашин и Пет- рашин). Она je изменила и његов породични ста- тус. Од најстаријег сина војводе Војина претво- рила га je у најмлађега. Очигледно, Милош je по- стао њен миљеник, јер у народним песмама и причама најмлађем брату припадају све предно- сти, како телесне тако и душевне.

Милош Војиновић je јунак две епске песме, Женидбе Душанове (Вук, II, 29) и Оклада или, како се понекад назива, Милош Војиновић u бан od Котора (Милутиновић, бр. 123). Последња je варијанта познатије песме Милош у Латинима (Вук, II, 37) с Милошем Обилићем као главиим јунаком. Y ирвој песми Милош Војиновић од- лази незван и орерушен у сватове свог ујака цара Стјеоана (Душана) у латиноки град Леђан, где успеишо савладава све препреке које лукави

16 О Војиновићима као породици и о њеним пред- ставницима в. Раде Мнхаљчић, Крај српског царства, Београд 1975. (регистар).

79

Page 77: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Латини постављају Србима. У другој песми Ми- лош ce јавља у необичној улози трговца који no царевом налогу путује у Млетке ради купо- вине цруквених украса. Ha повратку ce задржава у Котору; пред Которанима хвали лепоту српских манастира, за осткладу пребацује цркву светог Трипуна и некотице поруши банове дворе и убија банову љубу и два сина близанда. Због тога до- пада тамгаице из које бива пуштен тек после irpe- тећег писма цара Стефана.

Иако ргсзличите и no својим квалитетима не- једнаке, две песме о Милошу Војиновићу имају нечет заједничког. У обема ce Милош Војиновић налази у агоналном односу с Латинима. Латин- ска тема има истакнуто место у нашим народним песмама, a Латинин je, после Турчина и Аралина, најчешћи инострани противник домаћих хајдука.Y изсвесном смислу он je антипод Арапину, нај- ггре no изгледу, зато што je бео (,^ијело Лаггин- че") a Арапин црн, затим no моралним особинама, пошто je Арапин истински јунак, a Латинин све постиже лукавством и на превару. To искуство добило je прегнантни израз у послобичком стиху „Латини су старе варалице". Зато српски јунак мора Латине не само надјуначити него и надмуд- рити. Најважнији наиш јунаци сукобљавају ce с противницима разних народа. Милош Војино- вић ce међу њима издваја тиме 'што ce сукоб- љава само с Латинима. To би била нека њете>ва посебна одлика.

За такву улогу овог јунака није тешко наћи покриће у истврији. Војиновићи као хумока го- спода били су суседи Дубровника и, уопште, ка- толичког, „латинског" света. С њима су ce они налазили у сталним контактима и честим суко- бима. О томе говоре многи документи из време-

Page 78: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

на успона Војиновића. Односи Србије с Дубров- ником v доба последњих Немањића, a пре свега у доба Стефана Душана, чине историјоку поза- дину песама о Милошу Војиновићу, као што je то одавно приметио Владимир Норовић.17 Он je указао и на улогу Војиновића и, посебно, на улогу Милоша Војиновића у тим односима. Нај- важнији податак о Милошу Војиновићу тиче се односа Србије и Дубровачке републике. Милош je учествовао у преговорима између крал>а Ду- шана и Дубровчана око „уступања" Стона и Пе- љешца републици св. Влаха (1333). Он je био један од потписника уговора о „уступању".

Чину потписивања уговора претходи једна типична феудална историја пуна крвавих обра- чуна и драматичних обрта. Да се нашао заинте- ресовани писад, она je могла послужити као одлична основа исгоријског романа из те нео- бично занимљиве и значај не епохе. To je исто- рија пропасти моћне великашке породице из за- падног Хума Бранивојевића.18 С њом су Војино- вићи били у родбиноком односу. Кћерка војводе Војина, Милошева сестра, била je удата за једног од браће Бранивојевића, Брајка. Трагедија лсуће Бранивојевића почела je у немирна времена no­ćne смрти ираља Милутина (1321). Слабост цен- тралне власти услед сукоба око престола најви- ше се осетила у западним крајевима државе, што су искористила хумска господа Бранивоје- вићи да се осамостале у својој области. Али ово одметање од српоког краља завршило се несрећ-

17 В. Брровић, нав. дело, 1—6.18 В. Тргасовић, „Бранивојевићи", Историјски глас-

ник, 3—4, Београд 1960, 57—75.

81

Page 79: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

но no њих. Против Бранивојевића удружили су се Дубровчани и босански бан Стјепан II Кот- романић и у заједничком походу запосели су њи- хове земље у западном Хуму и међусобно их по- делили. Дубровник je узео Стон и Пељешац. Y рату су страдила сва четири брата Бранивоје- вића. Двојица су погинули у борби с Босанцима. Трећи брат Браноје узалуд je тражио заш тту на двору Стефана Дечанског. Краљ га je као бунтовника бацио у котороку тамницу a Дуб- ровчани су предузели све мере да из ње не изиђе жив. Најужаснија je била судбина четвртог бра- та, Брајка, Милошева зета. Њега и његову жену Дубровчани су „киднаповали" и бацили у там- ницу. Ha заузимање војводе Војина, војводе Мла- дена и крал>евића Душана жена je пуштена ку- ћи, a Брајко je задржан у тамници и уморен глађу. После тих крвавих догађаја Дубровшгк je задржао у свом поседу Стон и Пел>ешац, које je потом Србија повратила ратом (1327). Дуб- ровчани су после тога настојали да мирним пу- тем добију ту област. Преговорима између Дуб- ровника и Србије вођеним 1333. постигнут je спо- разум и о t o m питању.19 Краљ Душан уступио je Стон и Пел>ешац на коришћење Дубровчанима уз одређену годишњу надокнаду која ће касније бити позната под именом „стонски доходак". Ha краљевој повељи о уступању налази се и потпис његовог ставилца Милоша Војиновића. Осим плаћања дохотка, Дубровчави су се обавезали да неће дирати у вероке односе на уступл>еном по- седу. ,Д a пребива поп српски и no je у црквах

19 В. о томе у: Исгорија српског народа, I, Београд 1981, 498—500, 512.

82

Page 80: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

које су у Стону и Рту", пише у повељи.20 Али ту обавезу Дубровчани су убрзо погазили. Питање Стонског рта остало je, међутим, и даље отво- рено. Милошев најмлаћи брат Војислав, у доба цара Уроша, претио je Дубровнику ратом ради повратка Стона, али га je омрт спречила да тај наум опроведе у дело.21

Ти догађаји морали су имати снажног одје- ка у Србији, a посебно у њеним западним, хум- оким областима. Не треба искључити могућност да су о њима убрзо настале песме. Можда je у тим песмама млади Милош Војиновић био је- дан од јунака? Можда je управо то био његов епски деби? Логика постања епоких песама доз- вољава такву могућност, чини je ча;к вероватном. Архивоки документи показују да je Милош био у вези с тим догађајима, да je као представник своје поркЈдице и као пријатељ Бранивојевића био и лично заинтересован за шихов исход. Али из њих ce не види каква je и колико значајна била његова улога. 0 Милошу нажалост не рашола- жемо подацима какве имамо о смрти војводе Момчила или ропству Јанковић Стојана. Зато нам ocraje да учинимо једино пгго je у оваквом и сличним случајевима могуће: да обилне подат- ке о стонској афери с бледим траговима Мило- шева учешћа у њој доведемо у непосредну бли- зину песама о Милошу и да уткхредимо догађаје о којима певају песме са стварним догаћајима, да упор>едо анализирамо епску причу с причом из историје каква ce назире из докумената.

20 Цит. y : Историја народа Југославије, I, Београд 354.

21 Раде Михаљчић, Крај српског царства, Београд

Page 81: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

C дистанце од готово пет столећа песме не знају ништа о драматичним збивањима у заиад- ним српским областима у Милошево време, у њима нема ни трага о судбини браће Браниво- јевића нити о замршеним дипломатским ак/ци- јама у којима се решавала будућност једног важ- ног дела српоке државе. Али ипак, песма je у овом случају била много бољи чувар историј- ског памћења него у случају војводе Момчила. Она je запамтила да je Милош био у служби Душановој и да je као његов човек долазио у контакт с „Латинима". За разлику од песме Же- нидба краља Вукашина (Вук, II, 25) у којој je од стварних актера остао једино војвода Мом- чило док су сви остали замењени, у песмама о Милошу Војиновићу између приче из историје и епоке ириче могу се установити три истоветна елемента: исти je јунак, исти владар, исти иро тивник. Осим тога, између две ириче постоји и она врста дубинске подударности коју смо уочи- ли између песме о војводи Момчилу и казивања сувремених историчара о том јунаку, иако je то иоклапање у Милошеву случају, због недостатка историјских извора, мање приметно. Наиме, ос- новни однос између противничких страна у бити je истоветан у оба случаја, у пеоми и истарији. Taj однос на површини карактерише привидно пријател>ство и међусобни споразуми (у историји дипломатски, a у песми женидбени). Али се у његовим дубинама скрива неповерење, антаго- низам и стална потреба сваке стране да доказује своје предносзги. Taj агонални однос одређује позицију главног јунака. Историјски Милош био je у прилици да пред „Латинима", бранећи инте- ресе свог владара и своје породице, покаже шта вреди. Његов двојник у песми то исто чини у

84

Page 82: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ситуацијама примереним епоким песничким мо- делима. Тим еличностима треба додати и једну разлику, ништа мање индикативну за кључно питање. Она се тиче разрешења сукоба. Y ствар- ности je српока страна горе прошла, a у песми српски јунак увек надвладава своје противнике и вишеструко доказује своју и својега владара предност. Друтим речима, уместо пораза, у обе песме о Милошу имамо пуни тријумф јунаков.Y томе се испољила компензациона улога поези- је, она je била својеврсна надокнада за оно што je иегорија ускратила.

Историјоко се у песми може појавити и на други начии, у виду наизглед случајних трагова, карактеристичних појединости, одсечених парчи- ha, који у себи увек имају нечег конкретног и препознатљивог. Може ли се у две пеоме о Ми- лошу Војиновићу открити нешто слично, нешто што би нас непосредније упућивало на време о којем оне говоре и на збивања о 'којима je било речи?

Te две песме се типолошки међусобно веома разликују.. Женидба Душанова je типична мо- тивска песма с доста тога што подсећа на бајке. Зато није чудно urro се на њу често примењивала митолопжа теорија. Подвизи које чини Милош потичу из оппгге, интернационалне епоке ризни- це. Такве подвиге чинили су мнош епоки јуна- ци, и страни и наиги, и пре и после Милоша. Легендом je обележен и јунак и његов владар, a њихови противници добили су типску каракте- ристику у пссловичком стиху „Латини су старе варалице". Историји највише одговара каракте- ристика Војиновића: да су „љуте кавгаџије", да чине „зулум" и да су „додијали" Латишша (Дуб- ровчанима). Све се у потпуности слаже с оним

85

Page 83: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

што je из историјских докумената познато о овој великашкој породици и њеним односима с Дуб- ровником. Основни мотив песме, женидба с пре- прекама, припада интернационалној ризници и сусреће ce у поезији многих народа. Њиме наша песма подсећа, између осталог, и на једну епи- зоду из немачког епа Нибелунзи. Ha јужносло- венском терену сачувано je више варијаната Же- нидбе Душанове, у којима ce као јунаци јављају разне личности. Од певача Женидбе Душанове Тешана Подруговића, Вук je записао Женидбу Бурђа Смедеревца (Вук, II, 79) с истим мотивом. Њена радња збива ce у Дубровнику, у којем влада латински краљ „Мијаило", a главни јунак, извригалад подвига захваљујући којим ce сва- тови избављају из латинских замки, јесте Марко Крал»евић. Y неким дјругим песмама улогу про- тивничког града има једна друга „латинска" ре- публика, Венеција (Вук, II, 87, 92). Тако на јед- ној страни имамо митски латински град Леђан, a на другој стварне, историјске градове Дубров- ник и Венецију.

Они указују на два основна извора из којих ce епска јуначка поезија напајала. Њихов од- нос у сваком појединачном случају je различит.Y једној песми преовлађује један a у другој дру- ги елеменат. Али у свакој можемо открити сло- јеве и једног и другог, и огаптег и појединачног, и митског и историјског. Владимир Коровић скренуо je пажњу на необично подударање сми- сла једне изреке каква je ,Д1атини су старе ва- ралице" с коннретним иокуством Војиновића с Дубровчанима.22 Милошев брат Војислав у свом

Page 84: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

сукобу с Дубровником прекаревао je владу тог града због њеног неморектног држања према њему и изјављивао да им ни у чему не може веровати, да погазе све пгго кажу и обећају. Колективно искуство кореапондирало je с индивидуалним до- живљајем јунажа. Норовић je чак напоменуо да се и за такав фабулозни, митски мотив какав je троглави војвода Балачко може пронаћи „хисто- риока подазиа тачка", обећавши о историјској основи тог и других легендарних мотива посебну расправу23 коју, колико ми je познато, није на- лисао.

Друта пеома, Оклада, или Милош Војиновић u бан od Котора, много je више исторична. Y ifaoj je дат препознатљиви амбијент старог Кото ра, a наговештене су и трговачке везе немањић- ке Србије ca Западом, посебно с Млецима. Круг варијанти те песме je ограничен. Y једној непот- пуно сачуваној бугарштици јунак се зове Иван Воихновић, a његов господар je Иван Црнојевић.Y главној песми на ову тему Милош у Латинима извршено je преношење мотива ca старијих на млађе јунаке: Милош Обилић je заменио Милоша Војиновића a кнез Лазар цара Душана. Разлог путоваља у латински град, који није именован, друкчији je него у претходној песми. Милош- Обилић одлази у Латине да за свог господара „купи хараче". Харач je, наравно, реч из тур- Ског времена, али сам појам много je старији. Он се у стварности српске средњовековне државе јављао у различитим видовима. Другим речима, у куговењу харача налазимо један конкретан ис- торијски елеменат, једно залутало парче историје.

23 Ha истом месту.

Page 85: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

коje нам може послужити као индикатор ствар- них односа. Податак о харачу упућује на Дуб- ровник који je, једини од приморских, „латин- ских", градова, ради одрећених привилегија на српској територији, плаћао више трибута срп- ским владарима и великашима.

Y тој песми има још један детаљ који при- влачи пажњу. Y песми Оклада Милош ВојиновићV ЈСотору пребацује топузом цркву светог Три- пуна, која доиста постоји у том граду. Аналогна црква у песми Милош у Латинима назива се „црква Димитрија". Њену лепоту и величину хвале латинска господа:

„Гле, видиш ли, војвода Милошу,видиш нашу цркву Димитрију,какова je u колика ли je!Ви немате таковијех цркви".

„Димитрија" свакако долази од имена Димит- рије. Реч je, дакле, о цркви посвећеној светом Димитрију. Познато je да je свети Дцмитрије примарно светац источног хришћанства, na би цркву у његову славу требало очекивати у пра- вославном a не у католичком граду. Од градова у околним земљама једино je Солун имао веле- лепну цркву посвећену светом Димитрију, заш- титнику тог 1рада. A Солун je у култури балкан- ских православних Словена био присутан тако- рећи од почетка. Он je и један од епских цен- тара у нашој народној поезији, седиште прослав- л>еног војводе Дојчћна о чијој болести и јунаш- тву пева једна од најлегапих песама Вукове збир- ке (Вук, II, 78). Солун je славан no многим зна- менитостима али je једна од највећих међу њима

88

Page 86: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

управо црква св. Димитрија. Откуд онда цркваV славгу тог светитеша у „латинском" граду?

Y овом као и у мнотим другим сличним случајевима као основ објашњења може одлично послужити Леви^Стросова парабола о домаћем мајстарисању, о којој je већ било речи. Еиска песма прави се од одсечених делића старих спру- ктура, од парчића старих песама, a сваки од тих парчића има и неко своје аутономно значење које уиућује на његово порекло. И „црква Дими- трија" као и исупљење харача спада у такве сло- бодне, однекуд долутале парчиће, само што je у првом случају, no свој прилиди, реч о елементу раније епике, a у друтом случају о делићу исто рије. Полазећи од тога, могли бисмо претпоста- вити да се некада доиста певало о солуноком

Јрветом Димитрију и да je неки наш јунак, који није морао бити ниједан од два Милоша, за оп- кладу пребацио топузом управо ту цркву. A то би, с обзиром на величину цркве, и био прави подвиг! Слава српских манастира у средњем веку могла се одмеравати једино према грчким црк- вама и манастирима, којих je било више no 6pojy a и већих и лепших нето код и једног другог народа у околном свету. Према томе, по- хвала српским манастирима, која чини средиш- њи део обе варијанте ове песме, првобитно би имала антигрчку a не антилатиноку оријентацију. Она се уклапа у агонални однос Србије према Византији, који je карактеристичан за најбли- ставији период наше оредњовековне историје, епоху Немањића, посебно за доба Стефана Ду- шана. Србија, као и Бугарска оре ње, учила се и такмичила с неупоредивим царством на Бос- фору. Чим су стали на ноге, Срби су тежили да надмаше своје учитеље, да овоју државу учине

89

Page 87: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тојшко моћном и толико цивилизованом да може заменити онемоћало царство „Ромеја".

Ha исток, a не на запад, уиућује још једна појединост, овог пута из варијанте о Милошу Војиновићу. To je куповање „крста и икона" за потребе орпоких манастира. Србија je стално трговала с латинским светом, с Дубровнижом који je био њен прозор на запад — историчари су га назвали Хонгконгом средњовековне Србије— али и с Венецијом. Али кад je реч о сакрал- ним предметима, о крстовима и о иконама, она их je куповала на истоку, у Византији. Отуда су долазили не само ти и други слични предмети него и вештина граћења, израде, сликања коју су преузели наши мајстори, na су ce и у томе после такмичили са својим учитељима. Не треба исокључити могућност да je епска лађа неког претходника Милоша Војиновића првобитно оди- ста пловила на исток, у Византију. Она je могла ићи у Цариград и на повратку бити задржана у Солуну где ce, пред црквом св. Димитрија, и одиграло оно што две варијанте ове песме смеш- та у Котор, односно у Дубровник.

Има разлога да ce претпостави да je песма Милош у Латинима у обе своје основне варијан- те настала комбинацијом двеју песама, једне на тему односа Србије с латинским светом, upe свега с Дубровииком, a друте на тему пребаци- вања топузом туђе цркве како би ce показала њена маленост према српским манастирима. Ова друга песма биџа je много старија од орве и у њој би иротивници првобитно били Грци. Прва пеома, чију позадину чине односи с Дубровником у доба Војиновића, спојила ce тек касније с песмом о пребацивању цркве топузом; односно,

90

Page 88: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тај стари мотив прешао je с неког ранијег ју- нака прво на једног na затим на другог Милоша.

Антагонизам између Срба и Грка достигао je врхунац у доба цара Душана, када се српска граница налазила код Солуна и када су Срби завладали Свешм Гором с многим њеним манае- тирима. У турским временима тај антагокизам je ослабио, јер су оба народа добила заједничког непријатеља, Турке. Насупрот томе, традиционал- ни антагонизам с Латинима, услед ноаве, присилне оријентадије српоке према западу, добијао je стално нову храну. Супарништво с латинским светом било je, уз то, вишеструко. Срби су у Грдима гледали пре свега своје политичке про- тивнике, док су им у осталим стварима били узор. Разлике с Латинима биле су и политичке, религиозне, цивилизацијоке. Ha јачање одбојно- сти према латиноком свету утицала je и каснија прозелитска активност католичке цркве, њена настојања да православне силом или милом при- веде у своје окриље. Y таквим приликама свако убојито средство које се могло наћи у арсеиалу народне културе било je добродошло у борби против Латина, иако je оно првобитно могло бити нрмењено другима. Тада je могло доћи до премештања приче о пребацивању цркве топузом с истока на заиад, из грчког у латински град. Тако се и црква св. Димитрија могла наћи у ла- тинском граду. Веза je и у овом случају, као и у неким друтим о којима je раније било речи, могла бити успостављена на основу сличности у именима.

Наиме, међу трибутима које je Дубровачка република плаћала Србима најважнији je био српски или светодимитровски доходак. Друго име он je добио зато што се исплаћивао свакеi

91

Page 89: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

године на дан светог Димитрија (Митров дан). To je уједно био и најважнији мећу српским дубровачким трибутима. Њега су Дубровчани плаћали од времена исрал>а Уроша и све док je постојала Дубровачка република најпре сриским владарима a, после пада Србије под Турке, ма- настирима у Светој Гори. Према томе, у имену св. Димитрија можемо установити једну од веза између песме о одласку нашег јунака у Латине и њене историјске позадине. Црква Димитрија која у једној од две варијанте те песме краси латински град могла би се ту наћи no асоција- тивној вези с даном плаћања главног дубровач- ког трибута (у песми „харача") Србима, Светим Димитријем.

И неке друге појединости у тој песми тако- ђе заслужују пажшу. Y обе њене варијанте ју- наци допадају тамнице, Војиновић у Котору, a Обилић у неименованом латинском граду иза жога се, као што смо видели, окрива Дубровник, и бивају ослобођени тек на интервенцију свог владара. Тамновање се јавља и у причи из исто- рије, коју смо претходно у грубим цртама испри- чали. Два брата Бранивојевића, видели смо, за- вршшш су свој живот у тамници, један у котор- ској a други у дубровачкој. A било je и једно избављење из тамнице захваљујући интервенцији с највишег места. Милошева сестра, такође смо рекли, извучена je из дубровачке тамнице, a међу онима који су интервенисали у њену корист био je и краљенић или, како се тада говорило, „мла- ди кр^љ" Душан. Тамновање je наравно олшти мотив наше епске поезије, с којим се суорећемо у многим песмама, и не мора се у сваком поје- диначном случају тражити паклапање с исто- ријом. Али овде je можда у питању и нешто

92

Page 90: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

друго. Све што je речено показује да у песми Милош у Латинима, у обе њене варијанте, има доста историјских трагова. Сваки од н»их отвара пут многим претпоставкама. Податак о купљењу данка упућује на оиу врсту односа што су ce очитовали у догађајима у којима je учествовао историјски Милош Војиновић. Taj податак могао je доћи из неке раније варијанте или блиске песме где ce с много више појединости певало о тим односима. Y том контексту можда ни пок- лапања у теми тамновања измвђу историје и песме нису последица случаја него далеки одјек стварних догађаја.

Историјоки трагови у варијантама песме Ми- лош у Латинима омогућава нам да препознамо време и место њене радње и да ce, много више него у главној песми о Милошу Војиновићу, Женидби Душановј, осетимо у непосредној бли- зини догађаја који су инопирисали првобитне верзије и једне и друге песме. Полазећи од два основна лринцитта транспозиције историје у пес- ничку, епоку причу — једног no којем ce исто- ријско сиаја с фабулозним, не г\^бећи свој иден- гитет, и другог no којем ce историја утапа у епоку фабулу — можемо рећи да песма Милош у Латинима нагиње више првом, a песма Женид- ба Душанова другом принципу. Прва ie угаркос свим пјроменама крк>з 'које je прошла, сачувала доста елемената који je чине историјском пес- i\iOM у ужем смислу, док je друга типична епска, мотивока песма.

Y обе, међутим, снажно пулсира било далеке епохе која им je удахнула живот. Компаративна, поепмко-историјска анализа записаних текстова и њихове релевантне историјоке позадине откри- ва слојеве смисла који су у првобитним редак-

Page 91: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

цијама песама морали бити много очигледнији и који су потом v условима њиховог четворовеков- ног усменог постојања претрпели огромне про- мене. Али те промене нису разориле првобитно семантичко језгро песама. To je најважнији ре- зултат до коjer нас доводи поређење песама с историјом у свим случајевима ;када je постоја- ла могућност да се такво поређење изврши. Оно потврђује закључак до којег смо дошли на ос- нову сличне анализе песме Женидба краља Ву- кашина. Првобитни историјски импулс који je дао живот песми остаје њено трајно обележје. Он лреживљава све трансформације кроз које песма пролази. Песма се непрестано мења, доби- ја нове облике, али у суштини стално остаје ne- сма о истом. To се у песми о војводи Момчилу јасно види, зато urro знамо њену историјску „по- лазну тачку", a нешто слично може се назрети и v песмама о Милошу Војиновићу. Y њиховој ос- нови откривамо драматичне, антагонистичке од- носе са странцима, посебно ону врсгу односа ко- ји се најснажније манифестују у граничној сфе- ри између држава, народа и цивилизација. Фено- мен граница чини првобитни историјски кон- текст двеју песама о Милошу Војиновићу. Он се назире и у неким другим песмама које својом са- држином упућују на најранији, иемањићки пе- риод епске историје српског народа, посебно на споху Стефана Душана када су односи Србије са страним светом на обе њене кључне границе, на источној и заиадној стра«и, према грчком и ла- тиноком свету, бцли најзаоштренији. Y каснијим трансформацијама песама избриеа« je сваки спо- мен на збивања с обе те границе, из њих je чак ишчезла и граница као конкретна историјска по- јава. Променама су ипак одолели одређени се-

94

Page 92: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

мантички садржаји који су првобитно улазили у састав комплекса границе, као што су: културно надметање с грчким светом, име „Македонија" за српско царство, мотиви Александра Великог приписани српском цару, непомирљиви антагони- зам с латинским светом. Последњи од тих мотива најнепосредније кореспондира с историјском зби- љом у којој су поникле песме. Агонални дух епо- хе цара Душана — у којој je дошло до наше нај- веће националне експанзије према истоку и до извесног повлачења на западној граници — утис- нут je као печат на епско певање о Милошу Во- јиновићу. Он представља основно и најтрајније обележје песама о том најстаријем нашем еп- ском јунаку.

Page 93: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ТАЗБИНА КНЕЗА ЛАЗАРА

Најстарији епоки јунаци, Милош Војиновић, Рсља Крилатица и војвода Момчило, у историј- ском погледу су епизодне личности и о њима наши сувремени писци мало говоре или сасвим ћуте. 0 последњој двојици, истина, знамо подо- ста, али само захвалуујући томе што су о њима писали византијски историчари XIV века. Милош Војиновић није уопште ушао у сувремену исто- рију, о њему знамо нешто мало на основу архив- ских извора. Y природи je епске имагинације да je више покрећу историјски споредне или епизод- не него водеће личности једног доба. Y томе ce, поред осталог, разликује однос епских и драм- ских форми према историји. Јунаци историјских драма и трагедија најчешће су владари, лица из владајућег дома, затим политички и војни прва- ци. A у епоким делима инспирисаним историјом у средишту пажње су обично Л|Ичности нижег раша, мање значајне или сасвим ефемерне са ста- новишта историје. Оне учествују у великим дога- ђајима епохе, понекад у њима играју врло зна- чајну улогу, долазе у дотицај с водећим лично- стима, али, no правилу, не опадају у њих. Taj феномен, који je подробно анализирао Берђ Лу- кач у вези с класичним историјским романом

96

Page 94: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

XIX века1, јавља се и у нашој народној епици. Историјски и песнички значај личности у њој се палази углавном у обрнуто хтропорционалном од- носу. Историјсжи кључне личности у песмама обично играју споредну, a историјски споредне, 1‘пизодне или измишљене личности главну уло- ry. Тако се могло догодити да средишња личност српског епоса постане Марко Краљевић, историј- ски мало значајан владар, a не, рецимо, цар Ду- шан или неки од знаменитих владара из динаети- је Немањкћ.

Taj однос види се и у песмама о најранијим јунацима нашег народног епоса, иако се они no папуларности не могу ни приближно мерити с Марком Краљевићем. Женидба Душанова, као iiiTo смо ввдели, говори о томе како окривени царев рођак, његов сестрић, најмлаћи од три бра- ra, од непознатог чобанина постаје непобедиви јунак и сласава цара и његове оватове од поги- Оли. У развоју епске радње цар je споредна, па- смвна, стагична личност. Али, с друге стране, он јс њено главно исходшпте, покретач акција чији гу извршиоци други, он je апсолутни центар ове- ia који представља позадину епоких збивања. Ис- говремено, он je први знак историјске идеити- фикације песме, пр>еко њега ми свет који je оп- редмећен у песми препознајемо као историјски. Већ у првом стиху он je идентификован акао „срп- ски цар Стјепан", те се на тај начин и царство којим ов влада зпоима као орпоко царство. Све ос- тало личи на бајку. Милош Војиновић je као тре- liii брат из бајке, његови подвизи су бајковни, и цела песма приближава се структури бајке. Зато

1 Берђ Лукач, Историјски роман, Београд 1958.

97

Page 95: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

je она привлачила пажњу заступника митолошке теорије. Они су у њој налазили много више слич- ности с древним митовима из далеких земаља, нпр. индијским, него с историјоким догађајима Душанова доба. Тек накнадном, археолошком анализом тематских елемената у песми, упоређи- вањем песме с релевантним историјским чињени- цама, могла се наслутити првобитна реална осно- ва песме. *

Улогу историјског v песми довели омо у везу са значајем опеваних догађаја. Женидба Душа- нова je типична епска песма, у н>ој je историја без остатка преточена у атричу. Али у песми Бан Милутин u Дука Херцеговац (Вук, II, 31), која говори о догађајима из истог периода, и која je такође изразито мотивска, позадина епске радње саиржи мнош вшпе историјских елемената. У њој се сасвим јасно разазнаје један од најважни- јих догађаја тог доба, рат Србије и Бугарске, срп- ска победа и смрт бугарског цара. To осећање песме за историју, у којем историја није само генератрр прича већ и сама no себи постаје пред- мет песме, највише je дошло до израза у додиру с прекретничким историјаким догађајима, с вре- менима великих националних асриза, када су се мењала царсгва. Такав значај у народним песма- ма припада епохама цара Уроша и кнеза Лазара: у првој епоси Душаново царство због великашког отимања око власти слаби и дели се, a у другој се води пресудна битка за опстанак државе и на- рода. Сликајући те догађаје и њихове учеснике, песма je напуствџха споредне стазе и изишла на широки, царски друм орпоке историје. Међу ње- ним јунацима појављују се и личности првог реда као што су: краљ Вукашин, деспот Угљеша, цар Урош, кнез Лазар. И цар Стефан, доведен у везу

98

Page 96: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

c тим личностима, има много више историјских црта него у песми у којој je главни јунак Милош Војиновић. Догађаји о којима певају песме та- коће су од прворазредног значаја. To су, пре све- га, две судбинске битке, Маричка и Косовска, од којих je друга постала средишњи догађај у еп- ској историји, стожер најважнијег епског циклу- са. Песме о прворазредним догађајима и лично- стима, историјске у ужем смислу, како смо их назвали у уводном поглављу, чине скупину за се- бе, различиту од највећег броја других јуначких песама у чијем ce стварању јасно очитује епски принцип да „другоразредве личности у историји постају у епској хтоезији личности првог реда"2. Песме прве групе изузетак су од тог правила.

Y истраживању историјске јуначке епике ов- де смо на много сигурнијем терену. Реч je о до- гађајима и личностима о којима ce вшпе зна не- го о претходнима иако je и у овом случају то знање оскудно. О њима ce доста писало у разним врстама старе књижевиости, у биографијама, ле- тописима, родословима, повесним словима, пох- валама. Y вези с тим сразмерно обимним писа- ibeM ваља ипак имати у виду један битан, ограни- чавајући моменат који пркхизлази из поетике ста- ре књижевности. Y нашим средњовековним ис- ториографским врстама има много мање историје него што би било ириродно да ce очекује. Наши стари писци нису ce особито трудили да тачно забележе оно што ce стварно догодило. Уместо извеиггаја о догађајима, они нам пружају интер- претацију догаћаја с похвалама и покудама њихо-

2 Салко Назечић, „Епски Марко Краљевић", цит. no Љ. Зуковић, Народни еп о Марку Краљевићу, Београд 1985, 112.

Page 97: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вих актера. Зато кад говсхримо о односу еггских песама и догаћаја из тог времена, никако не мо- жемо заобићи наглашено идеологизовани опис тих догађаја у нашој старој књижеаности. Taj опис je, v ствари, предмет с којим се врши поре- ћење. Према томе, ми сада долазимо у ситуацију када историјске догађаје можемо посматрати v двоструком књижевном огледалу, у средњовеков- ним историографоким текстовима насталим од- мах после догађаја и у епским песмама записа- ним неколико векова касније.

Од догађаја и личности прекретничког перио- да српкже историје који су нашли места у на- родним песмама посебну пажњу заслужују они у чијој je интерпретацији песма највише одступила од историје, као што су: прво, однос Урош-Мр- њавчевићи и смрт цара Уроша; друго, хштање ие- торијске и песничке тазбине кнеза Лазара; треће, издаја Вука Бранковића. Te теме биле су главна раскршћа између ешже поези је и критичке исто- рије. Ha њима се наша модерна историоографија најоштрије разграничила с народним песмама, јер je проучавање докумената показало да песме говоре супротно исшрији. Овде ћемо се позаба- вити само другим случајем, тј. тштањем тазбине кнеза Лазара, док ћемо се на друга два само кра- тко осврнути.

0 односу Уропг-Мрњавчевићи већ je било ре- чи. Видели смо да се историјска хроника и на- родна песма подударају у интерпретацији Вучса- шинове улоге у комадању царства, али да се раз- ликују у томе што песма Вукашину неоправдано приписује цареубиство. Мећутим, ваља имати у виду оио што je мало пре речено: да су оновре- мени историјски списи такође интерпретациј е a не обичне хронике. Новија историјока истражи-

100

Page 98: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

нлња3 унеколико су исправила писање Вукаши- мових савременика. Она су показала да Вукашин 11 nje постао краљ узурпацијом, да ce није просто „дрзнуо на краљевство", као пгго пише Данилов пастављач. Њега je сам цар Урош поставио за С1к>г савладара и наследника, a савладар je у Ср- бији после проглашења царства добијао титулу краља (ранија титула била je „млади краљ"). Тек касније су ce односи међу њима покварили, те je дошло до нових поларизација и сукоба, што je само убрзало већ раније залочети процес комада- ња царства.4 Писци позног средњег века су, слич- по народној песми, сву кривицу за тај сукоб ба- цили на Вукашина. И они су као и народни пе- иачи пружили целовиту причу о односу послед- и^г цара и његових најближих великаша, самоi пто су уметнички поступци и 'карактер тих две- ју прича сасвим различити. Стари хроничари су raj проблем решили на интерпретативном плану. Они су значењски повезали два стварна догађаја— отимање власти из руку законитог владара и нсдостојну смрт узурпатора на бојном пољу — ма тај начин што су други догаћај протумачили као праведну божју казну за недела учињена у ирвоме. Народни певачи су проблем целовитости приче решили на фабулативном плану. Они су етварном догађају додали сродан измишљени. 'Гако смо добили две паралелне приче о истом, песничку и историјску: у првој су најважнији догађаји, a у другој дубљи смисао догађаја.

3 Георгије Острогорски, Серска област, у: Г. Остро- горски, Сабрана дела, књ. 4, Београд 1970, 435—448.

4 О том сукобу говори Мавро Орбин. Yn. Раде Ми- чаљчић, Крај српског царства, Београд 1975, 117—118.

101

Page 99: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Питање издаје Вука Бранковића много je сло- женије. Y најстаријим наративиим историјским изворима, све до Краљевства Словена Мавра Ор- бина, нема ни речи о Вуковој издаји. Али у том делу налазимо широко развијену причу, готово читав мали роман на ту тему, што говори о томе да je она дуго пре тога живела и уобличавала се у усменој традицији. Из наше историје средњег века познати су мнопи случајеви када су велика- ши изневеравали своје господаре и лрелазшш на страну непријател>а. Ти случајеви нарочито су чести v позном средњем веку, у доба надирања Турака у српске земл»е. Али зашто je управо Ву- ку Бранковићу приписана та мрска улога и то у најодсуднијој бици наше иегорије, тако да je он постао синоним за националну издају? Ha то пи- тање нису могла саовим поуздано да одговоре истаријска истраживања. Најлакше je све припи- сати фантазији народних певача, слободи њихо- вог измишљања и мењања чињенида. Али то не само urro не доноси никакво објашњење ввћ je и нетачно, јер je несагласно с принципима фунок- ционисања усмене епске поешке. Y народним пе- смама ништа се не догађа случајно, само што je тешко или, још чешће, немогуће сасвим открити 1>азлоге због којих се v песми тврди да je нешто тако било, и путеве којима се дошло до такве тврдње. Y вези с тим можемо се још једном под- сетити мисли Радована Самарџића, изречене уп- раво поводом Вука Бранковића, о постојању „скривених веза" између епоке легенде и исто- рије.5 Из до сада анализираних случајева види се да такве везе доиста постоје. Y случају „издаје"

5 Р. Самарџић, Усмена народна хроника, 31.

102

Page 100: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Вука Бранковића тшсу толико у питању тајан- ствени путеви народне традиције колико недо- бојбно познавање чињеница, оскудност правих по- датака. Вук Бранковић добио je мало места у су- временим наративним изворима. Из оног nrro je о њему речено не може се реконструисати коли- ко-толико целовита прича, као што je то могућно кад je реч о Вукашиновој узурпади ји или о таз- бини кнеза Л азара.

Епским песмама о Лазару, Милици и Југови- ћима пандан су наши стари историјски списи, родослави, летописи, повесна слова и др. У њима je тема Лазареве женидбе добила значајно место. Према причи која je тамо иопричана, Лазар није био потомак ранијих орпоких „царева", његови преци били су велможе високог ранга блиски владајућој лози. Сам Лазар у својој младости налазио се у служби napa Стефана Душана и због својих врлина био je „одликован од цара и оос- тавл>ен за првога у палати његовој"6. Цар га je оженио својом рођакскм Милицом, кћерком кнеза Вратка, потомка најстаријег сина Немањиног Ву- кана. Ту женидбу наши стари пиоци схватили су као кључни догађај у српокој политичкој исто- рији. Преко ње je кнез Лазар доведен у везу с лозом Немањића која je у свести нашег човека имала двоструки зиачај: била je истовремено царска и светародна. Лазар je том женидбом по- стао посредни припадник Немањића, њихов усво- јеник, и као такав легитимни наследник изумрле цароке лозе. Његова жена Милица имала je у т о

6 Патријарх Данило III, Слово о кнезу Лазару, изд. Владимир Норовић, Силуан u Данило II, Глас САНУ, CXXXVI, Београд 1929, 83—103. Yn. Из наше књижевно- сти феудалног доба, Сарајево 1954, 136.

103

Page 101: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ме улогу поаредника, преносиоца „благодати" (харизме) са старе на нову династију.7

Y народним песмама имамо другу причу. Она такоће почиње на царском двору. Лазар je у слу- жби „силна цар Стјепана", он je његов „вјаран слуга". Цар га жени девојком Милицом. Дотле je све углавном .као у старим летоиисима и родосло- вима. Али у погледу Миличина рода, Лазареве тазбине, песма се у потпуности разликује од ис- торије. Милица није из куће Вратковића која je огранак цаЈ>ске лозе. Њен отац иије Немањин по- томак кнез Вратко неш стари Југ Богдан, a бра- ћа су joj девет Југовића, кој|И нису крвмо повеза- ни са царском лозом. Лазарева тазбина, стари Југ Богдан и девет Југовића који су сви до једног из- гинули на Косову спадају у главне актере косов- оког круга епоких песама. Y вези с њиховом по- гибијом развијена су два баладична мотива: страх сестре (Милице) због одлаока браће у одсудну битку (Цар Лазар u царица Милица, Вук, II, 45) и жалост мајке за погинулим синовима (Смрт мајке Југовића, Вук, II, 48). Из јуначке епике Југовићи су прешли у народне приче и иредазња, a потом и у уметничку литературу. Они су тако постали најславиија јуначка породица у нашој књижевности.

Откуда су дошли Југовићи и како се догоди- ло да они добију такво место и значај у колек- тивној имагинацији? С именом Југовићи као да има неке везе угледна властелинска породица Ју- ге која се спомиње у докуменгима с краја XIV

7 Вид. Frank Kamfer, Прилог интерпретацији ,Дећ- ког летописа". Приказивање континуитета и легитимите- та владалапггва у старој српској историографији. При- лози КЈИФ, XXXVI, Београд 1970, 74—79.

104

Page 102: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

и у ирвој половини XV века.8 Два припадника те породице носе чак иста имена као и јунаци еи- ске песме. Y мировном уговору између деспота Стефана и Млечана из 1423. први мећу пет cpn- ских сведока био je војвода Војин Југа.9 A тако ce, као што je добро познато, зове најстарији од девет Југовића. Y историјсшш изоворима сусреће ce још један Југа, Богдан. Он je био, изгледа, ру- дароки стручњак, јер ce његово име спомиње у документима који ce односе на два значајна ру- дарска града у доба деспотовине, на Ново Брдо и Сребрфницу.10 Богдан Југа био je један од 24 „до- бра човека" којима je деспот Стефа« поверио да за рударски град Ново Брдо израде Закон о руд- ницима.11 Има и других Југа у то време, a иосто- јала je и угледна породица Југовићи на двору херцега Стефана Косаче.12 Али све те личности да- леко су и временски и no свом друштвеном по- ложају од Југовића из народних песама. И Бог- дан Југа, као законодавац и послован човек, мо- жда трговац, мало личи на епоког „силна Југ-Бог- дана". Али, с друге стране, преко очигледних и вишеструких подударности у именима не би тре- бало олако прелазити. Епоки Југовићи појављују ce, no правилу, групно, >као породица. Увек ce помиње стари Југ Богдан и девет Југовића, a са- мо у ретким случа јевима именују ce поједини од

8 К. Јиричек — Ј. Радонић, Историја Срба, Друга књига (културна историја), Београд 1952, 384.

9 Исто, 360.10 Раде Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд

1989, 97—100.11 Никола Радојчић, Закон о рудницима деспота

Стефана Лазаревића, Београд, 1962, 38.12 Р. Михаљчић, нав. дело, 100—102.

105

Page 103: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

браће. Њихова имеиа нису стабилна и, ако се узму све песме у којима се о њима говори, „јед- ва се могу напабирчити девет имена"13 Мећу њи- ма најстабилнија су имена Војин и Бошко. Y главној косовској песми Вукове збирасе Цар Ла- зар u царица Милица no имену се издвајају са- мо три јунака из куће Јутовића, стари Југ Бог- дан, Војин Југовић и Бошко Југовић. Двојица од њих имају, дакле, иста имена као чланови поро- дшхе Југа, само je име најмлаћег брата, Бошка, различито. A имена су, као што смо видели, врло често показатељи „скривених веза“ између исто- ријоких чињеница и епоке фикције.

По свему што се зна о породвди Југа (a зна се врло мало) не може се одговорити на питање да ли су се о њој или о појединим њеним члано- вима певале песме. Још теже je објаснити како je од ње могла постати песничиса тазбина кнеза Jla- зара. С обзиром на чињеницу да je кнегиња Ми- лица потицала од огранка царсже лозе, може се претпоставити да je њена породица спадала у нај- моћније и најугледније у царству. Такав значај није могла имахи породица Југе. Зашто je народ- на песма свог најомиљенијег владара опријатељи- ла, уместо с царском, с властеоском породицом?Y вези с тим гаггањем не рашолажемо подацима који би омогућили какав-такав одговор. Н>их не би требало ни поставл>ати да у нечему, и то вео- ма важном, не постоји необична сличност између песме и исгорије. Лазарева песничка тазбина има ошрилике исти друштвени ранг као и његова стварна тазбина. Јутовићи су у већини песама у којима се о њима говори највећа господа у цар-

13 Р. Михаљчнћ, нав. дело, 105.

106

Page 104: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ству. Песма им приписује управо онакав поло- жај какав je у Србији XIV века могла имати по- родица из које je потекла ш е п ш Милица. Пес- нички Југовићи no овом друштвеном статусу и угледу сгоје далеко изнад породице Југа којој они дугују своје презиме и два имена. Песма не каже за њих да су у ородству са царском лозом, али они ce понашају тагсо као да изнад њих нема никога.

Сјај и госиодство Југовића најупечатљивије су дати у песмама Женидба кнеза Лазара (Вук, II, 32) и Бановић Страхиња (Вук, II, 44), у обе- ма с извесним, више или мање наглашеним, нега- тивним примесама. Y Бановић Страхињи Југови- ћи ce размећу господством, a према недаћама нај- ближих остају равнодушни. Y Женидби кн&за Ra­sapa они cv приказани као тазбина будућег вла- дара. Југ Богдан je ,рода господскога" a Југови- ћи су силни и охоли. Пред њима стрепи и сад цар „Стјепан", јер они су, кад je повређен њихов породични понос, у стању дићи мач « на самог цара. Лазар je у односу на Јуточвиће неугледан скоројевић, царев слуга. To што je он ипак пос- тао њихов зех објашњено je утицајем „књига ста- роставних" у којима je записано да ће на Лазару „царство останути". Нагродна песма заборавила je да ce Лазар оженио од царске породице, али његова песнич!ка тазбина понаша ce тако као да ce то њено порекло подразумева.

Нешто слнчно може ce уочити и у песми Зидање Раванице (Вук, II, 35). Y њој ce не гово- ри о Југовићима него само о њиховој сестри, „го- спођи Милици", жени кнеза Лазара. Милица je идеалан епски лик супруге владара. Y многим пе- смама она ce јавл>а напоредо с кнезом Лазарем као „вјерна љуба". Међутим, у овој песми осећа

107

Page 105: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ce извесна њена надмоћ и над самим кнезом. Она подсећа свог супруга На његове владарске обавезе, позивајући ce на примере владара из ста- ре династије:

Што бијаху Немањићи стари, цареваше na u преминуше.

Tu остаде у столу њиноме.

Положај кнеза Лазара као наследника Нема- њића у Зидању Раванице — премда у песми нема ни речи о његовој брачној вези са женом из те лозе — схваћен je у основи «а исти начин као и у нашим старим родословима и летописима, у ко јима je управо брачна веза послужила као ле- гална основа такве његове улоге.14 Карактеристи- чно je да тај однос у песми уопоставља царица Милица коja je истсхријоки била спона између старе и нове династије. Песма не каже да je она била од |рода Немањића, али њено понашање je такво ка1кво може одговарати само иринцези на ј- вишег, царског рода. Y њеној појави на „дарском дивану“ осећа ce мирно, у себи сигурно досто- јанство, али без трунка о«е надмене охолости својствене њеној браћи, Југовићипма. Милица из- ражава свест о потреби чувања традиције Нема- њића под новим владарима. Ha њен подстицај кнез Лазар одлучује да пради своју задужбину, цркву Раваницу, како би био достојан наследник „старих Немањића" који широм царства „сагра- дише млоге намастире".

Обе ове иесме, Женидба кнеза Лазара и Зида- ње Раванице, Вук je записао од великог певача

14 F. Kamfer, нав. дело, 74—75.

108

Page 106: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Старда Рашка, за којег je, иначе, карактеристично дубсжо осећање за наш средњи век и његаве кул- турне вредности, посебно за манастире, „напптх старих цара задужбине", и за кшиге („књиге ста- роставне"). Y тим пеомама откривамо потионута сећања на личности и догађаје у срстакој држави у другој полоовини XIV века. Може се (преппоста- вити да су првобитне верзије песама биле сувре- мене или врло блиске самим догаћајима, и у свом казивању много више у сагласности ca стварним чињеницама. Y њима су и имена мо- рала бити права, што значи да Лазарева тазбииа није могла носити име Југовићи него неко друго, истини ближе презиме.

Трагови тог првобитног именовања могу се открити и у неким варијантама песама, заииса- ним у Вуково време. Y песми Царска ријеч (Пева- нија, бр. 160), коју je забележио С. Милухиновић у селу Мартинићи у Црној Гори, синови кнеза Лазара Стефан и Вук називају се Немањићима. Стефана у његовим јуначким подвизима прати „нафака Немањнћа стара". Y тој необичној песми тв о р и се о још једној, покосовокој издаји Вука Бранковића (тај мотив требало би свакако узети у обзир у целовитом разматрању шггања Вукове издаје у наредној поезији). Да се име Немањићи не појављује случајно у вези с кнезом Лазаром, његовом тазбином и његовим потомством види се и no неким друшм песмама. Y Бановић Страхи- њи, на пример, међу гостима на двору Југ-Богда- на сусрећемо и „нејакога млада Немањића" (што би могла бити реминисценција на цара Ypoma уз чије je име обично ишао епитет „нејаки"). Он je зет Југ-Богдана и пашеног Бановића Стракиње (na, према томе, и пашенаг кнеза Лазара, који се ту изричито не спомиње). A у једној другој вари-

109

Page 107: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јанти Женидбе кнеза Лазара (Петрановић, II, 14), потеклој из Бооне, цар „Стјепан" жени свог слу- гу „Неманић Лазара" девојком из породице сил- них Југовића, који, увређени тим предлогом, по- тегну мачеве да посеку и слугу и цара.

Према томе, пеоме о кнезу Лазару и Косов- ском боју говаре о разним асиектима оиноса Лаза- ревог према Немањићима. У иекима ce он налази у служби владара из те лозе, цара „Стјетана", у другима je духовни сродник Немањића, настав- л>ач њиховог дела, у трећима ce његови синови или чак он сам именују као Немањићи. Али ни у једној ce, колико ми je познато, то име не припи- сује његовој тазбини којој je, према нашим ста- рим летописима, ркздословима и повесним сло- вима, no праву ггрипадало. Лазарева тазбина носи увек презиме Јутовићи. Гошодсгво те породице стоји тако високо да му, изгледа, није био потре- бан никакав додатак да би било веће. Чак и цар- ско порекло било je небитно, na ce заборавило.

Име Немањићи представљало je ипак неодво- јив део традиције о Лазару као владару. Y већи- ни песама то име подразумева ттрипадност цар- ској породици. Једино у Петрановићевој варијаи- ти Женидбе кнеза Лазара то значење ce сасвим изгубило. „Неманић" je v њој сасвим обично irpe- зиме. A поносити ЈуговИћи пристају на крају да Лазару даду сестру за жену, али не због слаеног презимена него, као и у Вуковој варијанти, због „књига староставних" скоје у њему виде буду- ћег владара. Све то показује да презиме цароке породице, као и ,сваки други епоки мотив, има одређену самосталност и да ce може комбинова- ти на разне начине с другим мотивима. To што ce оно приписује некима којима није припадало a не прииисује другима којима je стварно тхрипа-

110

Page 108: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

дало, не би требало да буде посебно изненађење, нити je то знак историјоке неверодосгојности пе- сама. За разумевање односа епске песме према историји много je важнији други моменат: то што ce презиме Немањићи јавља у кругу мотива од којнх je изграћена песничка слика епохе кнеза Лазара и Лазаревића, у којој Немањића више ни- је било.

Y политичкој идеологији тог доба крвна веза са изумрлом династијом предсгављала je основ на 1Којем су ноове данастије тежиле да успоставе легитимитет своје власти. Такве претензије ишо- љили су најпре босансош Котроманићи, потом Лазаревићи и, на крају, Браиковићи. Наша стара књижевност показала je изразиту пристрасност нрема Лазаревићима. К.нез Лазар je у њој схва- ћен (као нови изабраник сриске историје, досто- јан да постане наследник Немањића, чувар и пре носилац њихове харизме. Он je својим животом и владавином оправдао тај избор, a захваљујући идеалној, мученичкој смрти, и сам je постао за- четник нове „благодати", новог светородства.15 To охватање прихватила je и народна песма и ис- казала га на начине који су сагласни њеној пое- тици. Она није могла запамтити конкретне чиње- нице и стварне политичке односе у епоси кнеза Лазара и Косовске битке, али je показала истин- ско разумевање смисла тих односа и епохе о K o ­joj je реч.

Под именом Југовићи народна традиција са- чувала je доста тога што упућује на стварну таз- бину кнеза Лазара, на породицу кнеза Вратка, о којој ce, иначе, готово ништа не зна, али која je

15 F. Kamfer, нав. дело, 75, 79.

111

Page 109: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

као огранак царске лозе морала имати велики уг- лед у царству. Ми не знамо, a no свој прилици нећемо ни сазиати због чега je тако значајна no- родаца потиснута од свакако мање значајне по- родице Југа, нити пак у каквој je вези традиција о Југоиићима ca овом последњом. Поклапања у именима говоре да je веза постојала, али не ка- зују ништа о томе каква je она била. Y недостат ку поузданих чињеница помоћу којих бисмо мог- јш више осветлити скривене путеве традиције, остаје нам једино да учинимо оно што смо учи- нили у вези с песмама о Милошу Војиновићу, тј. да све оно што се у песмама пева о Југовићима доведемо у непосредну близину сачуваних оскуд- них података о појединим члановима породице Југа и да напоредо посматрамо стварне и фик- тивне чињенице.

Y већини песама тај поступак доводи до не- гативних резултата. Све што се пева о Југовићи- ма упућује на Лазареву стварну тазбину, на по- родицу кнеза Вратка, док на Југе упућују само имена. Али постоји једна песма у којој се о Ју- гоиићима пева на друкчији начин. To je друга Вукова варијанта о зидању Раванице, Опет зида- ње Раванице (Вук, II, 36), која ое доста разликује како од прве варијанте песме, о којој je већ би- ло речи, тако и од других песама старијих цик- луса. Y њој се назиру социјални и класни односи средњовековне Србије. Југовићи се у н>ој појав- љују у неповољној светлости али на друкчији на- чин него у већини других песама. Кнез им je по- верио надзор над_,зидањем манасшра, Југ-Богда- на поставио je за настојника и Југовиће за „аш- чије". Вук je као дете слушао у Тршићу још јед- ну песму на ту тему. И у њој су Југовићи, како он каже, ,дтоставл>ени као надзорници и управи-

112

Page 110: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тељи зидања".16 Taj свој положај у песми Опет зидање Раванице, као и у тој незаписаној варијан- ти, Југовићи користе на најтори начин, тако што благо намењено зидању манастира присвајају. Ју- говићи из те песме немају оксхро ничег заједнич- ког с охолом гошодом из Женидбе кнеза Лазара, која дижу мач на цара. Они су овде у служби владаревој и као његови блиоки сродниди, женин род, тај свој положај користе да што више наг- рабе за себе A кнез, када сазна за њихове зло- употребе, позове свог во јводу Милоша Обилића и наложи му да обеси девет Југовића a да старог Југ-Богдана удари на најгоре муке. Али и Милош je овде само схкретан дворанин који зна кад тре- ба a кад не треба извршити владарев налог. Уме- сто да учини како му je речено, он отправи ок- ривљене свом побратиму Рељи Крилатици на чу- вање. Његова обазривост ускорк> je била награђе- на. Кнез je под притиоком жене зажалио што су и он и његов војвода претерали у строгости. Та- да му Милош открива праву истину. Песма гово- ри о типичном примеру непотизма у којем рођа- ци са женине стране постају главни носиоци зло- употреба. Југ Богдан приказан je у тој песми као високи чиновник, веигг послован човек, који свој положај користи за лично богаћење. A његови си- нови су и ту слика и прилика свог оца.

Колико ce тај други лик Југовића може дове- сти у везу са историјским подацима о припадни- цима породице Југа, Војину и Богдану? Војина Југу морамо одмах искључити, јер о њему ce на

16 Напомене уз пеому Опет зидање Раванице (Вук, II, 36). Yn. Вук. Стеф. Караџић, Сабрана дела, V, Бео- град 1988, 157.

113

Page 111: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

основу података који су познати ништа поуздано не може закључити, осим чињенице да je био у служби Лазаревих наследника. Са Богданом Ју- гом ствари ero je нешто боље, иако су*и ту пода- ци крајње оскудни. To што je учествовао у изра- ди Закона о рудницима деспота Стефана говорио томе да ce бавио рударским пословима и да je познавао рударско право. Други податак о њему још je речитији. Богдан Југа као послован човек имао je и један судоки спор. Заједно с још че- трдесет људи који су радили у руднику Оребре- ница он je тужен Малом већу у Дубровнику (1435) a ово je одредило судије да пресуде спор17 По лшшљењу Р. Михаљчића, тај пословни човек из времена деспота Стефана и деспота Бурђа не- ма, у ствари, ничег заједничког са „племенитим ратником", јунаком народае песме, који носи ис- то име18. Доиста, у већини песама Стари Југ Бог- дан нимало не личи на свога имењака. Али у песми Опет зидање Раванице ипак није тако. Y њој, осим имеиа, постоје још два елемента за ко- је ce може рећи да бар нису у колизији са пода- цима које нам нуде историјски извори: прво, и овде реч о пословном човеку или, тачније, о чо- веку коме je одређени иосао поверен; друто, и у његавом пословању појаваиле инкриминисане рад- ње iKoje су довеле до судског спора.

Y тој песми још један мотив у вези с Лаза- р>евом тазбином заслужује пажњу. Југ Богдан и девет Југовића у песмама ce обично појављују за- једно, њихово отомињање гфедставља, у ствари, епску формулу. Тако je и у другом делу песме

17 Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 99—100.i« Исто, 100.

114

Page 112: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Опет зидање Раванице, у којем се пева о зидању манастира. Али у првом делу песме није тако. Ту се говори о томе како je Лазар чинио „собет" у Крушевцу и како je за сто посадио сву господу. Међу онима који су именовани налази се и Југ Богдан али овде, без девет Југовића. Истина, сас- вим одвојено од Југ-Богдана (за ког се, узгред буди речено, на том месту и не каже да je Лаза- рев таст) спомињу се браћа Миличина, којих има само тројица, a не деветорица:

Ставља редом једног do другога:

do Милице Милош Обилића, do Милоша браћу Миличину: млади Петар u mnadu Никола, u најмлаћи нејаки Момире, три роћена брата Миличина.

Y другом делу песме Милица говори о деветори- ци своје браће.

„Od мојијех девет милих брата што ти мене jednoz не остави".

Тим речима она прекорева кнеза, мислећи да их je све повешао. Да ли то значи да су у уводном делу песме случајно изоставл>ена седморица од деветорице19? To би било неуобичајено зато што

19 Један од три Миличина брата из уводног дела месме, Никола, историјска je личносг. Он се спомиње V нашим старим родословима као жупан Никола. О roj мало познатој личности недавно je написана читава књига (Драгољуб Симоновић, Никола Вратковић, Ко- совски цар u бог. Ниш 1992) y којој се износи необична геза да Никола Вратковић 'представл.а централну фи- Т О ксххлвске легенде, да je он, у ствари, Милош Обилић, убица цара Мурата.

115

Page 113: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

je, као што омо видели, реч о устаљеној форму- ли. Или, можда, овде имамо одјек једне друге традиције, оне која ce стварала око стварног Ми- личиног рода, око аутентичне тазбине кнеза Jla- зара, око Вратковића, традиције која je касни- је, из ко зна којих разлога, прешла на Југовиће? Два дела ове песме, први о „собету" у Крушевци и други о зидању манастира, гтрвобитно су мо- жда чинили посебне песме, могло би ce чак ирет- поставити да су они били изданци двеју различи- тих традиција, једне о Вратковићима a друге о Југама, које су накнадио соојене. До сличних спајања често долази у народној поезији. При томе није обавезио да сви елементи буду доведе- ни у пуни међусобни аклад. Сваки део може са- државати неки неизмењен или непотпуно изме- њен стари мотив, који због тога постаје индака- тор пређашње традиције.

Према томе, у епском портрету старог Југ- -Богдана и девет Југовића налазимо елементе два лика који ce међусобно битно разликују: с једне стране, Југовићи су највиша господа у царству од којих сви стрепе, na и сам владар, a с друте, они су чиновници у служби владара, који свој положај користе ради личног богаћења. Први лик кореапондира са стварном тазбином кнеза Лаза- ра, са породицом Немањина потомка кнеза Врат- ка. Други лик може ce довести у везу са породи- цом Југа за чија ce два члана, Војина и Богдана (њихова имена су иста као и у народној песми) зна да су били у служби Лазаревих наследника.

Te две ттородице не само пгго нису имале ис- ти социјални статус, оне чак и не припадају ис- том историјоком раздобљу. Вратковићи су живе- ли у последњем делу немањићке епохе и у доба обласних господара, односно у времену слабљења

116

Page 114: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

моћи владара и јачања самовоље великаша, док Југс припадају добу деспотовине када je у одно- су владара и властеле дошло до битних промена. Лазарев наследник деспот Стефан од самог по- четка своје владавине тежио да што више осна- жи своју власт и ради тога je немилоордно сла- мао самовољу великаша. Изгледа да му je у то- ме ишао на руку и његов гооподар, султан Баја- зит. Константин Философ пише да je Бајазит са- ветовао младог владара да се уз његову помоћ што више учврсти на власти. „Док сам ja у живо- ту, потруди се и сатри своје силне и доведи их на своју вољу", говорио му je. „Зато било благо- родне, било ниште од својих људи уздигни, и учини славкима, и да заједно с тобом владају".20 Било жако било деспот Стефан je у читавој својој политици остао веран начелима формулисаним у тим речима. Y његово време у Србији почиње да се ствара ново племство за које je карактерис- тична много већа зависиост од владара него код ранијих феудалних господара. Taj процес, иако je због неповољних прилика остао у зачетку, no- казује да je Србија гсренула путем којим су на изласку из ередњег века ишле и друге европске државе, путем који je водио од феудалне аутар- хије ка апсолутној монархији.

Југовићи жао најизразитија великашка поро- дица у нашој народној епици рефлектују обе на- ведене фазе и оба типа властеле који се у њима јављају. V највећем броју песама они су свемо- ћне велможе к о ј и м а н и к о није раван, од којих стрепи и сами цар. Само у песми Опет Зидање Ра-

20 В. Старе српске биограф ије X V u X V I I века, Београд, 1936, 66.

117

Page 115: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ванице имамо обрнуту ситуацију. Југовићи су потпуно зависни од воље владара али, у накнаду за то, они су главни ослонац његове власти пгго опет само no себи представл>а нов извор њихо- ве моћи. Треба ту песму читати непосредно после песме Женидба кнеза Лазара na да се види коли- ко je та разлика велика. Y првој песми, о Лаза- ревој женидби, Југовићи дижу мач на свог вла- дара да би опрали поврећену породичну част, a у другој владар их због нечасних дела све баца у тамницу. Y првом случају имамо моћне велможе који стоје на равној нози ca својим владарем, a у другоме — високе чиновнике у државној слу- жби, чија судбина зависи од владареве воље. To што су Јуоговићи и једно и друго, што се у њиховом епском портрету уочавају црте које ис- торијоки пршгадају двама типовима наше старе властеле у две различите историјоке епохе може деловати необично, али то није несхватљиво с обзиром на чињеницу, на коју смо већ скренули пажњу, да je други тип био тек у формирању, да му историјске прилике нису дозволиле да се до краја развије и јасно издиференџира.

Осим ова два, постоји и трећи лик Југовића којем они највише дугују своју епску славу. Ју- говићи су косовски јунаци који на бојном иољу гину сви до једнога. Нема података иа основу којих би се могло закључити да тај косовоки лик Југовића има везе ca судбином било iK o je од две породице с којима смо их довели у везу, с Југама или с Вратковићима. Ми не знамо да ли je неки припадник једне или друте породице уопште уче- ствовао у боју"на Косову и да ли je у њој поги- нуо, што, наравно, не искључује могућност да се то десило једној или другој или пак обема. Али у песмама није реч о погибији једног шхи више

118

Page 116: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

%

припадника једне исте ггородице и то породице највишег ранга. Реч je о погибији свих мушких чланова такве породице, која управо због тог свог масовног карактера постаје епоки песнички мо- тив и као такав карактеристичан За бнгтку апо- калшгшчких размера каква je била Коссхвска бит- ка. Не треба искључити моогућност д а \је Мили- чин род доиста учествовао у славној бици и да je v њој имао велмке губитке. Можда су у њој изгииула њена браћа и друш сродници. У том случају о Вратковићима би ce од почетка певало не само као великашима највишег ранга, кнеже- вој тазбини, него и као косовоким борцима. Али може ce исто тако поставити и сасвим супротна хипотеза која чак и не мора бити у колизији с претходном. Могуће je да мотив погибије целе породице, свих њених муплких чланова, првобит- но није имао везе ни са једном ни са другом по- родицом о којима je било речи, ни с Вратковићи- ма ни с Југама, да можда чак није био повезан ни са самом косовском битком, да je тај мотив, као и претходна два, самосталан no свом порек- лу, да je тек накнадно, путевима који су нам не- позиати, дошло до спајања свих тих елемената у једну целину.

Из нашег позног средњег века најпознатији случај масовиог страдања мушких чланова једае исте породице највишег р>анга догодио ce у Цари- граду 1477, скоро девет деценија после Косовске битке. Тада je no заповести султана Мехмеда II погубл>ено деветнаест мушких чланова породице Кантакузина, синова, унука и браће Јање Канта- кузина, „господара новобрдског", пгго су забе-

119

Page 117: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

лежили стари српоки летописи.21 Tor Јању запам- тила je и народна иесма као стогодишњег старца („Кузун Јања од стотину љета") везујући га за Срамску Митровицу, a не за Кооово (још један пример апских сеоба). Новобрдоки Кантакузини припадали су свакако српскххм огранку познате византијске породице која je у доба десиота Бурђа играла значајну улогу у Србији. Из ње je била и Бурђеова супруга Ирина („проклета Јери- на" из народних песама). О трагедији Кантакузи- на сачуване песме ништа не знају што, наравно, не значи да оне о томе некада нису иевале. Наш познати истраживач књижевности средњег ве<ка Борђе On. Радојичић изнео je тезу да je тај ,дк> мор“ Кантакузина послужио као основа еоског мотива о погибији Југовића на Косову. „Народ je то слушао и памтио", каже он, „па je о томе и певао у својим песжама. Времеиом су ce те песме спојиле с косовсасим и тако je постала див- на и потреона песма Смрт мајке Југовића, о по- гибији читаве једне велике породице"22. Y том случају тај мотив je, no мишљењу Б. Сп. Радоји- чића, с породице Кантакузина пр>ешао на иоро- дицу Југа Koja je била у непосредној вези с на- следницима кнеза Лазара. A Југе одаосно Југо- вићи су из неких разлога истиснули аутентичну Миличину породицу, њену браћу и оца, и поста- ли песничка тазбина кнеза ЈТазара. Све то може ce, наравно, прихватити само као једна од прет- поставки о путевима којима ce кретала ова пес-

21 В. Српски лвЈОпис, Гласник СУД, LIII, 100. Yn. Љ. Стојановић, 'Стари српски записи u натписи, I, бр. 348, Београд 190(2, 110.

22 Борђе Сп. Радојичић, Творци u дела старе срп- ске књижевности, Титоград 1963, 256.

120

Page 118: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

мичка легенда, као једна од могућности њеног по- стања « коначног уобличења.

У песмама из позног XIV века, асао пгго смо на почетку нагласили, има више историјске свет- лости него у песмама из лрве половине истог тог столећа. Y њима сусрећемо препознатљиве лико- ве многих историјских лица, цара Уроша, краља Вукашина, деспота Угљеше, кнеза Лазара, у њи- ма je опевана најзначајнија битка у српокој ис- торији, битка на Косову. Али та теза мора се до- пунити новим елементима на основу претходних анализа. И у овим пеомама, као и у онима о нај- старијим јунацима, песнички су биле најприв- лачније не водеће иеторијоке личности него дру- ге, мање познате или сасвим неатознате личности. Такав je анонимни јунак који je убио цара Му- рата на Косову, такав je Бановић Страхиња чији историјски идентитет није утврђен, такви су Југ Богдан и Југовићи чији песнички лик кореспон- дира с две или чак три породице. И управо те историјаки споредне личнасти јесу главни јунаци песама косовоког круга, носиоци најузбудљиви- јих еепских шш баладичних прича. Y њихоним јш- ковима и доживљајима епска песничка имагина- ција добила je највећи замах, дала своје најрас- кошније плодове. Најузбудљивије преображаје доживео je главни косовски јунак, Милош Оби- лић. Он je од ншознатог ратника израстао у славног војводу и царева зета и постао идеалан иационални јунак, оличење орпске херсхике. Ба- новић Страхиња у истоименој песми постао je ју- нак најдраматичније и најличније епске приче. Од Југовића песма je створила најславнију еооку породицу. Она симболизује, с једне стране, наше средњовековно господство, a с друге, колективну жртву у најодсуднијој бици.

121

Page 119: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Y сва три случаја поново ce суочавамо с ири- родом епског стварања. Проблем песничке тазби- не киеза Лазара може бити занимљив и с тог ста- новишта, a не само због историјске позадине пе- сама. Иза односа кнез Лазар-Југовићи покушали смо да лоникнемо у политичку и идеолошку зби- љу једне удаљене историјске епохе у којој je по- чело стварање песама које ce налазе пред нама. Али то je само једна страна шроблема. За разу- мевање поетике трансформације историје у пес- ничку, епску фикцију потребно je имати у виду и другу страну ствари, морамо узети у обзир ка- ко оно што je наметнуто историјом тако и оно што потиче из поезије, у чему ce очитује дело- ваље поетике епске имагинације. Однос Лазар-Ју- говићи има, у бити, исту поетичку функцију као и однос цар Стефан-Милош Војиновић. Оба одно- са уклапају ce у централну епоку парадигму коју образује пар владар-његов витез (или витезови). Са становшлта поетике епске поези је та два одно- са су само различите појединачне реализације те парадигме у којој ce први члан поклапа с ххолом историје a други с полом епске имагинације у процесима стварања народних песама. Карактер појединих песама, и у том склопу однос историј- оког и неисторијског у њима, зависи, између ос- талог, и од тога који од та два чиниоца иреовла- ђује, да ли први који ce песнички р>еализује пола- зећи од лика владара или други у чијој je основи лик витеза/витезова. Y песмама о Милопгу Во- јиновн^у или, тачније, v најважнијој песми о том јунаку, Женидби Душановој, изразиту пре- вагу има други чинилад тако да смо добили пра- ву епаку, мотивску песму ca затамњеним слика- ма из историје. Y косовским песмама заступљена су оба пола. Y оиим песмама у којима ce говари о

122

Page 120: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

%

кнезу Лазару више него у осталима осећа ce дра- матичност датог историјоког тренутка и трагика националне судбине. Наоуттрот њима су песме у којима je у првом плану трагика индивидуал- них судбина, у којима Косово није толико тема колико je историјска позадина епске радње (Ба- новић Страхиња, Косовка девојка, Смрт мајке Ју- говића). Али и у првима, тј. у песмама о Лазару, уз кнеза ce обично налазе и његови витезови, ме- ђу којчма je у више песама посебно наглашена улога његове тазбине, старог Југ Богдана и девет Југовића. Југовићи као главна еиска породица на сличан начин као и главни косовсжи јунак Милош Обилић, израз су оног другог, епског, пе- оничког принципа. С порастом њихове улоге у свакој појединачној песми појачава ce улога еп- ске имагинације у песничком обликовању исто- ријске судбине државе и народа, и тиме ce пове- ћава одступање песме од историје. Померање те- жишта песме од кнеза ка његовој тазбини у том смислу представља прелаз од историјског ка еп- сжом, од песгша које су историјске у ужем сми- слу iKa епским мотивским песмама. Ако ce узме у обзир поетика трансформације историје у епску фикцију, може ce схватити и једна чињеница за коју нисмо могли наћи каузално објашњење, a која представља једну од загонетки наше јуначке епике, чињеница nrro je кнежева тазбина изгу- била свој историјски идентитет, што je спала с вшиег на нижи друпггвени ранг, шго су ce Не- мањићи претворили у Југовиће.

123

Page 121: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ЗАГОНЕТКА МАРКА КРАЉЕВИНА

Сваки разговор о историји у српским народ- ним песмама мора се, пре или касније, суочити с феноменом Марка Краљевића. Марко je најопе- ванија личност у читавој усменој поезији Јуж- них Словена и, уједно, највећа загонетка нашег народног епоса.1 Y његовом лику, у песмама о ње- говим многобројиим подвизима, у причама и хгре- дањима о њему, слегло се вековно искуство на- рода. Ha њега су прелазили мотиви који су прво- битно били везани за друге епске јунаке и то како о«е који су живели пре тако и оне који су живели после њега. Нека од најстаријкх историј- ских искустава јужнословенских народа на Бал- кану, какав je нххр. сукоб с араиским светом, на- шла су овоје место у епици о Марку. Марко je глав1ш наш јунак у борбама против Арапа, рат- ник који војује у далекој арапекој покрајини,

1 Y обимној литератури о Марку издвајају се две монографије компаративног карактера, Михаила Халан- ског о циклусу Марка Крал>евића у вези с руским би- линама <1893) и Николе Банашевића, Циклус Марка Краљевића u одјеци француско-италијанске витешке књижевности, Скопље 1935. Међу радовима интерпрета- тивног карактера можемо издвојити поглавље „Песме о Марку" у књизи Светозара Кољевића, Наш јуначки еп, Београд 1974, 177—128. и књигу Љубомира Зуковнћа,

124

Page 122: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

победник на мегданима с арапоким јунацима.2 Ајш он ce исто тако бори и против Латина, Yra- ра, против многих домаћих јунака и, наравно, гфотив турских насштника. Турци су његови гос- подари и уједно највећи непријатељи. Око Мар- кова лика солели су ce и многобројни неисториј- ски мотиви, разноврсни no свом пореклу и карак- теру: митски, бајковни, новелистички, баладични. Марко ce, уз то, јавља и у лирским, женским пе- смама. О њему су ce испредале различите легвн- де и историјска предања. Укратко, он je најпо- ггуларнији лик читаве народне књижевности, ни- један други јунак не може ce с њиме упоредити ни no мноштву и разноврсности песничких фабу- ла које ce о њему иопредају, нити no снази и из разитости карактера.

Загонетност MaipKa Краљевића произлази првенствено из огромне и неизгладиве противу- речности између песничке и историјске слике о том јунаку, између оног пгго о њему певају песме и оног што о њему говоре документи. Како je, no свему што ce о њему зна, безначајна личност ис- торијског краља Мараса израсла у горостасну еп-

Народни еп о Марку Краљееићу, Београд 1985. Марком као загонетном појавом, као феноменом у нашој на- родној поезији баве ce: Andre Vajan, „Les chants epi- ques des Slaves du sud”, Rćvue đes Cours et Conferences, Anće scolaire 1931—2, Pariš 1932 (Одељак o Марку под насловом „Султанов слуга као национални јунак” пре- веден у књизи Светозара Колаевића, Ka поетици народ- ног песништва, Београд, 1982, 284—292, Салко Назечић, „Епски Марко Краљевић", Израз, књ. XXVI (бр. 12), Светозар Матић, „Маркова легеида”, у: С. Матић, Hoeu огледи о нашем народном епу, Нови Сад 1972, 194—216. и др.

2 Раде Божовић, Арапи у усменој народној поезији на српскохрватском језичком подручју, Београд 1977.

125

Page 123: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

оку фигуру Марка Краљевића? To je кључно пи- тање на које су многи покушали да одговоре.

Оскудност историјских оодатака ни овде нам не допушта да изводимо далекосежне закључке. Можемо указати само на неке појединости које нам могу помоћи да кренемо правим путем у још једном тражењу одговара на то питање. To су детаљи, мрвице из историјсжих извора позног сре- дњег века, из времена када je живео краљ Мар- •ко и из времена после његове смрта.

Из онога што je о краљу Марку остало као податак изблиза, два сведочанства врло су ре- чита. Она привлаче пажњу зато што нам Марков лик приближавају на неочекиван начин, не као владара него као човека. Прво ce тиче једне Мар- иове љубавне афере. Y запису на једној књизи некакав дијак Добре саошитава о времену када je књигу преписао и каже: „Писа ce сија књига у Порече, у селе зовом Калугерец, в дни благо- вернаго крал>а Марка, јегда отдаде Тодору, Гр- гурову жену, Хлапену, a узе жену своју прво венчану Јелену, Хлапенову длггере."3 Друго све- дочанство односи ce на Марково учешће у бици на Ровинама, у којој ce он борио на турској стра- ни и погинуо. Y Ж ивот у деспота Стефана Кон- стантин Философ износи да je Марко уочи битке рекао Константину Дејановићу следеће: „Ја ка- жем и молим Господа да буде хришћанима по- моћник, a ja нека будем међу првим мртвима v овом рату."4

3 Љубомир Стојановић, Стари српски записи u натписи, књ. I, бр. 189, Београд 1902, 58—59.

4 Yn. Старе српске биографије XV u X V II векa, npes. Лазар Мирковић, Београд 1936, 67—68.

126

Page 124: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Ти подаци могу се довести у вези с појединим аспектима песама о Марку. Y љубавној афери, о којој прича дијак Добре, неки истраживачи тра- жили cv далеку позадину оних песама у којима се говори о Марковим невољама са женама. Ка- снији историчари знају много више о овој сфери Маркова живота. Мавро Орбин прича да je Мар- (ко отерао своју жену Јелену због њеног неморал- ног жирота и да je она предала град Костур свом љубавнику Балши Балшићу5, што ове може да ое доведе у везу с народном песмом о Марку и Мини од Костура, познатој у више варијанти ме- ђу којима je Вукова најбоља (Марко Краљевић u Мина od Костура, Вук, II, 62). Али Орбин je mi­cao почетком XVII столећа, када je Маркова ле- генда била већ одавно оформљена, тако да није сасвим извесно шта je у његовсхм казивању о Марасу и Јелени стварно a шта измишљено. И друго од два наведена сведочанства о историј- ском Марку узимано je у обзир у проучавањима ове епике. Маркова смрт и, посебно, његове речи изговорене уочи погибије могле су, no мшпљењу Николе Банашевића, послужити чак као први подстрек певачима да почну певати о Марковој слави.6 Y том случају епска легенда о Марку Кра- л>евићу градила би се на исти начин као и ле- генда о Милошу Обилићу, уназад, од смрти на бојном пољу према ранијим подвизима. Али за разлику од Милошеве смрти која je добро упам- ћена и упечатљиво опевана (других историјских весги о овом јунаку и нема), о Марковој смрти

5 Вид. о томе Никола Банашевић, Циклус Марка Краљевића u одјеци француско-италијанске вигешке књижевности, Скопље 1935, 117.

6 Исто, 34.

127

Page 125: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пева се на начин који je веома удал>ен од оведо- чанства Константина Философа о том догађају (Смрт МарКа Краљевића, Вук, II, 74).

Оба наведена случаја речита су због тих не- гативних резултата до којих нас доводе. Сви по- кушаји да се епска слава Марка Краљевића или бар само неки аспекти епике о њему објасне стварним догађајима из живота крал>а Марка за- вршавали су се у хипотезама које je увек било лако побити другим хипотезама. Оскудност пода- така, њихова непотпуност и фрагментарност оне- могућавају да се мост између историје и легенде, између стварних догађаја и песама, почне гради- ти онако како то изгледа једино природно, тј. од ствариог ка легендарном, од обале историје ка обали поезије. Зато смо и овот пута као и у ве- ћини претход!Шх случајева принуђени да прихва- тимо друкчију методологију. Она нам налаже да поћемо од оног nrro je добро познато ка ономе што се једва назире, дакле не од исгорије ка пе- смама него, обрнуто, од песама ка историји. Kao и раније, у случају епског лика Милоша Војино- виЋа или Југовића, морамо податке о Марку до- вести у близину песама о Марку и извршити упо- редну структуралну анализу једног и другог еле- мента, података и песама, каисо бисмо могли од- говорити на два основна питања: прво, какав je однос између два историјска сведочанства о Мар- ку, да ли у њима можемо видети фрагменте исте приче из историје, приче о краљу Марку; друго, какав je однос између тих података узетих заједно и епских песама о Марку Краљевићу.\ Y вези с првим питањем пада у очи да у оба наведена сведочанства нису толико важни сашг дргаћаји о којима je реч нолико je важна лич- ност њиховог актера, краља Марка. Из њих се

28

Page 126: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

назире Марко као човвк, избија на видеж^фсгоп морални профил. To je заједничка особина оба документа. Друго што се из њих види јесте да je Марков лик у њима сасвим различит, да они от- кривају два расвим супротна понашања, два мо- рална лика која су мећусобно толико удаљена да их je тешко сместигга у једног човека. Из шту- рог записа дијака Добре назире се драма или, тачније, комедија брачнот троугла у којој се Мар- ко нашао између две жене, своје супруге Јелене и љубацнице Тодоре. Y позадини су још два ли- ка, Тодорин муж Гргур и Марков таст Хлапен, који породичној драми дају ширу, друштвену димензију. Марко враћа жену кући a љубавницу уступа тасту. Цео случај има обележја великог скандала о којем су се морале испредати приче и, можда, певати песме, тако да je преписивач no њему, a не no годин«, одредио време рада на својој књизи. По свему изгледа да je влада- вина краља Марка била доба лабавог морала и великих поремећаја у људским односима и да je сам Марко био прави јунак свог доба. Y сас- вим друкчијој светлости појављује се Марков лик из причања Константина Философа. Он je ту трагични историјски јунак доведен у ситуа- цију да личну судбину одмерава према колек- тивној судбини света којем je припадао. Његове речи уочи пресудне битке имају аксиоматоки карактер. To je кратка, афористички интошгра- на изрека, слична изрекама какве су се у старој Грчкој називале аиофтегмама. Kao прегнантни израз моралне дилеме пред којом су се налази- ли многи v то време, његове речи морале су се дуго памтити, a зато су и записане четрдесетак година пошто су изречене. И један и други извор, дакле, показују да се оно што je Марко чинио и

129

Page 127: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

говорио памтило, да je он био човек чија дела и речи остају у сећању.

Шта говоре подаци о историјском Марку у светлу епике о њему? Сваки за себе, као пгго смо видели, не говори много. Између песама о Марку и догађаја за које знамо да je у њима учествовао краљ Марко не може се устаноиити онаква врста унутарњег поклапања какву смо от- крили у песмама Женидба краља Вукашина или Смрт eojeode Пријезде или Ропство Јанковић Стојана, тј. поклапања која се односи на само језгро песме, на причу што je у њој исгаричана. Али ако оба историјска сведочанства узмемо за- једно, ако их схватимо као елементе хипотетичког описа краља Марка и посматрамо их у односу на читаву епику о Марку, a не на неку ооједи- начну песму, доћи ћемо до сасвим супротног закључка. Наиме, они наговештавају противуреч- носг у Марковом понашању, у његовом моралном лику, iKoja нам je добро позната из песама тога круга. Разлика између два Маркова лика из на- ведених докумената или, тачиије, између две си- туације у којима су дошле до израза дијаметрал- но супротне стране Маркове личности, у сушти- ни je истозначна с разликама између лижа Кра- љевића Марка у песмама какве су Сестра Леке капетана, Марко Краљевић u кћерка краља apan- скога, Марко nuje уз рамазан вино, на једаој, и његовог лика из песама Vpotu u Мрњавчевићи, Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Кра- љевић u соко, на другој сграни. Y оба случаја, у историјским документима и у песничжој фик- цији, постоји огроман и, у бити, истородан рас- пон у Марскову моралном понашању. To пона-

ање креће се између крајности окандалозног и звишеног. Марко пустахија и авантуриста, ла-

Page 128: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

комислен и, често, неодговорип у счм>|нм поступ- цима, каквог познајемо из MiruutfVojiiioc песама, није далеко од „благоверног wp.ui>a Марка" о чијим љубаиним авантурама говори дијак Доб- ре, као што je, на другој страни, Марко као не- устрашиви борац против насилника и племенити заштитник слабих и нејаких из других, исто тахо бројних песама близак краљу Марку какав се појављује у казивању Константина Философа. Марко Краљевић je најсложенија и најпротиву- р>ечнија личиост читаве наше народне поезије, с најширим дијапазоном свог моралног лика. Зато су се на н> могли лешгги тако различиш мотиви, зато се он појављује у улогама које су и у мо- ралном погледу и no свом историјском каракте- ру толико удаљене, понекад окоро непомирљиве. Два записа о историјском краљу Марку показују да та противуречност није без стварне основе. Иза њих, издалека, назире се исти човек којег добро познајемо из песама.

Ha основу тих сличности може се оретао- стакити да се о Марку почело певати још за његова живота и да између сачуване еиике о њему и првобитног певања (и причања) о том јунаку постоји извесна „скривена веза".7 Тиме се враћамо на основно питање: од чега почиње епска слава Маркова, шта je учињено да се она толико рашири, да постане иеисцрпан генератор песама? Како историја није сачувала шомен ни о једном значајоном Марковом делу, ни о јед- ном подвигу који je он учинио, истраживачи су покушавали да објасне епску популарност овог јунака, с једне стране, његовим личшш особи-

7 Р. Самарџић, У с м е н а н а р о д н а х р о н и к а , 31.

131

Page 129: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

нама, a с друге, историјским ггриликама у ко- јима je он деловао.

Од личних особина обично се указује на физичку снагу, јунаштво и моралне врлине као посебне Маркове квалитете који су могли изаз- вати дивљање савременика и псжренути пева- ње о њему. Све je то врло вероватно. Чак je тешко замислити да се историјски Марко није одликовао тим својетвима, која су постала пред- мет песме и приче. Невоља je само у томе што се и у овом случају, као и у толиким друтим, као објашњење нуди управо оно што би тре- бало објаснити. 0 Марковој физичкој снази, о његовом јунаштву и високим моралним врли- нама не налазимо гаотврде у сачуваним докумен- тима (изузев оног пгго je изнео Константин Фи- лософ да je био добар хришћанин). 0 свему томе певају песме. Y том погледу најприхват- љивије изгледа мишљење Вука Караџића који у први план истиче Маркову личност a не ову или ону његову особину. Он Марка назива срп- ским Херкулом, a о његовој песничкој слави каже: „Он, заиста, да није био некакав оообити човјек не би се такове приповјетке о њему у народу раопространити могле, нити би се то- лико име његово пјевало и славило."8 Можда je утграво у томе кључ свега, у томе што je Марко био „некакав особити човјек". Kao владар мале вазалне области, од које су моћнији суседи от- кидали комад no комад, он није могао стећи велику славу. Али као „особити човјек" могао je, под претпоставком да je деловао у одговара-

8 Вид. Вук Стеф. Караџић, О српској народној no- езији, Београд 1964, 47—48.

132

Page 130: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јућим приликама, постати и поиуларан и сла- ван. Ту особитост треба схватити првенствено као опште овојсгво личности a не као неки посебан дар, дар за нешто. Марко би у том случају био необична, несвакодневна, занимљи- ва, оригинална личносг, човек нарочитог кова, изван друштвених норми и стаидарда, самосво- јан у свему пгго ради, у говору и у твору, украт- ко, он би спадао у људе познате и популарне у својој околини, о којима се испредају приче и певају песме, који и после смрти остају у се- ћању. Оба податжа о Марковој личности на п о средан начин упућују управо на то. Дијак Добре временоки одређује свој рад на једној књизи помоћу Маркове брачне афере, a не наводи ства- рне године када je радио, као игго би било најприродније. Y његовом запису та афера има исту улогу какву у запису инока Исаија има Маричка битка. To je догађај (који се памти, помоћу којег се мери време. Наивни дијак као да верује да ће сваак. зиати кад се он трудио на књизи само ако укаже да je то било онда када je Марко отерао љубавкицу a вратио жену. Али и Константин Философ, као књижевни радник далеко озбиљнији од њега, упућује, опет на посре- дан начин, на то исто, да je Марко живео у ко- лективном сећању. Он je забележио Маркове речи близу четири деценије после Маркове смрти. Све то говори да су о Марку још за живота колале приче и да je о њему живело сећање и после његове смрти. A пошто je Марко изра- стао у епоког јунака, може се претпоставити да се његова особитост иапољила и у оном домену који je одвајкада био привилеговано подручје епске поезије, a то су јуначки подвизи и рат- ничка дела. Томе се може додати још једна

133 .

Page 131: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

прешоставка. С обзиром на то да je Марко израстао у најпопуларнијег мећу свим нашим епским јунацима, сасвим je блиско памети да су те опште особине еиоког јунака код Марка биле изражене у највећој мери, да je он у томе надилазио све друге наше јунаке који су сво- јим стварним делима пакренули сувремене пе- ваче, чији je спомен трајно присутан у песмама.

Ти закључци очигледно иду на руку оиим истраживачима који су морене еггских песама о Марку тражили у самој личтаости краља Марка, у њетовом карактеру. To би било оно што je првобитно и уједно најтрајније језгро у песмама о Марку. Песма о војводи Момчилу ионикла je из догађаја, из необичне, драматичне смрти јунакове, a тај догађај, који je био прво- битни генератор песме, утиснуо je свој печат у читаво 'Касније певање о њему, на све варијан- те песме о смрти војводе Момчила. Y случају певања о Марку прва веза која се може успос- тавити између песама и докумената иде преко Маркова карактера. Њоме je обухваћена читава та епика, a не само појединачне песме од којих се она састоји. Према томе, иесме о Марку Кра- љевићу узете у целини припадају оиом типу еп- ског певања за који je од новијих песама ка- рактеристична песма Филипа Вишњића Хвала Чупићева (Вук, IV, 36), о којој je већ било речи. Она показује да се још за живота неког јунака може стевати како о његовим подвизима тако и о његовој личности.

Ta песма не говори ни о једаом посебном догађа;ју. Њеи предмет je Чупићев одговор на Карађорђево упозорвње да Турци могу изнена- да ударити. Y том одговору Чупић хвали храб- pocr својих капетана и момака и каже да се с

134

Page 132: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

таквим јунацима усхпште не боји Турака и да јодва чека њихов напад („Бога молим да ударе Турци“). Тим одговором Карађорђе je био врло .шдовољан, нису му сметала ии Чупићева пре- теривања, њагова „хвала": чак и кад није све тако како говори његов војвода, њему je до- воЈвно то што он говори како доличи правом рат- пику („доста мене што говориш 'рабро"). Чу- пићеве храбре речи јесу гграви покретач песме, ltjeea „конкретна хисториска полазна тачка".9 Из Вукове напомене сазнајемо да je то уједно и пајстварнији део песме, да je Чупић био управо такав човек, да се увек „и свачим" „хвалио" Умратко, певач je за основ своје песме узео лич- ност јунака a не неки посебан догађај из њвгова живота.

Нешто слично може се претпоставити и за песме о Марку, да je њима .дтолазна тачка" био Марко као човек, као личност, његов карактер. Маркове особине долазиле су до израза у њего- вим речима и радњама, у разним његовим до- живл>ајима, у историјоким догађајима у којима je учествовао. Кад бисмо о свему томе знали нешто више, да историја овде није била толико шкрта, онда бисмо, no свој прилици, за noje- двне песме о Марку могли пронаћи неке „скри- вене везе" с догаћајима из Маркова живота. Али за многе друге, a оне су у великој већини, такве везе не бисмо могли наћи јер, као што смо већ напоменули, на Марка су због необичне атрак- тивности његовог епског лика прелазили и разни ггодвизи других јунака, историјоки догађаји у

9 Yn. више пута цитирану мисао В. Боровића, Mu- лош Војиновић, 5—6.

135

Page 133: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

којима су они, a не он, учествовали, као и миоги мотиви из заједничке еооке ризнице.

Ајш ако се о Маркову животу мало зна a о његовим делима скоро нимало, о времену у којем je живео поанато je нешто више. Зато су истраживачи узроке Маркове епске славе, осим у његовој личности, тражили и у историјоким приликама његовог доба. При томе су обично имали у виду чињеницу да je Марко као владар био потчињен туроком цару, да je био њетов вазал. 0 тој Марковој служби султану певају имноге песме. To je најстабилнија исгоријска чи- њеница у читавој епици о Марку. Али Марко иије био једини наш мали владар који je морао служити Турцима. Y сличан положај долазили су и многи други данасти на орпском и, шире, на читавом балкансжом просгору у позном сред- њем веку. Зашто je песма баш Марка одабрала да буде „слута" турског цара, док je на служ- бу других заборавила? Први одговор који се нуди и за којим су многи посезали јесте да je Марко био заштитник народа против турских насилника. Банашевић je такође нагласио и Мар- кову улогу бранитеља цара Уроша, због чега je дошао у сукоб са својим оцем.10 To би чак била једна од две главне полазне тачке, поред Мар- кове смрти, читавог епоког певања о њему. Али и овде се, у оба случаја, као објашњење нудп оно што треба објаонити. За ту Маркову дво- струку заштштничку улогу исгорија не нуди ни- какве доказе. Једини извор нашег знања о томе јесу песме о Марку. Y њима се овај јунак често налази у противуречном положају: он je „слуга"

10 Н. Банашевић, нав. дело, 31—37.

136

Page 134: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

турског цара и истовремено најљући непријатељ Турака. О томе какви су били Маркови стварни односи према Турцима понепгго се назире из кратког саоиштења Константина Филооофа о његовој смрти, о чему ће касније још бити речи. О Марковом понашању у сукобу између цара Уроша и Мрњавчевића не зна се ништа. A шта je с осталим догађајима Марковог доба који су се на овај или онај начин дотицали и његове јшчносгш? Да ли су они имали каквог одјека у овам кругу епоких творевина? Нарочито je зна- чајно питање о томе да ли je и време upe иего iirro je Марко постао туроки вазал оставило неког трага у иесмама о њему. У том времену био je сукоб иамеђу Уроша и Вукашина, али и многи друш догаћаји и личности. Зато после питања шта je покренуло епоко певање о Марку можемо поставити ново питање: када се то до- годило или, којем периоду Маркова живота припада тај првобитни покр>етач, та „хисториока полазна тачка" песама?11 Историја нам ту мало може помоћи. Зато се морамо поново обратити песмама. Постоје ли у самим песмама, осим Мар- кова служења султану, и неки други моменти који кореспондирају са чињеницама из политич- ке биографије краља Марка?

Y животу краља Марка јаоно се издвајају два периода: први део Маричке битке и други после Маричке битке. Y првом периоду Марков животни пут био je у сталном уапону. Али то није била његова заслута него заслуга његова оца и читаве породице. Улазна линија његова живота уклапа се у брзи успон породиде Мрњав-

11 В. Нороаић, Милош Војиновић, 5—6.

137

Page 135: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

чевића. Мавро Орбин испричао je причу да Мрњавчевићи потичу од неутледног и сиромаш- ног властелина Мрњалзе из Ливна кога je цар Душан „много уздигао". Има ли у тој легеиди зрнце истине, je ли стварно реч о породици ни- ског порекла — о томе нема поузданих подата- ка. Марксхв отац Вукашин и стриц Угл>еша први пут се јављају на исгоријској сцени у последњем периоду Душанове владавине. Y то време они су се налазили међу најистакнутијим великашима у српском царству. Њихова моћ добила je нове размере у нестабилно доба цара Уроша. Y дру- гом периоду Урошеве владавине, после смрти Војишава Војииовића, они су избили на прво место међу облаоним господарима и постали најмоћније личности у држави. Угљеша je као деспот владао у пространој Серокој области, најире с Душановом удовицом царицом Јеле- ном a потом самостално. Вукашин je добио кра- љевску титулу и постао Урошев савладар. Он je први не-Немањић који je крунисан за крал>а. Приатадност тако моћној пародици умногоме je предодредила Марков живот. Све до Маричке битке, у којој су браћа Мрњавчевићи неславно завршили, Марко се налазио у сенци свог оца. Очевом заслушм, a не овојом, он се испео на највећи политички итоложај у држави: постао je „млади краљ", urro je у политичком систему средњоввковне Србије значило да je био одре- ђен за наследника престола, a с обзиром на то да je Вукашин био савладар Урошев и да Урош није имао наследника, он je постао и престоло- наследник царства, urro ће рећи да je у току неколико месеци, колико je протекло између Вукашинове и Урошеве смрти, званично био Урошев савладар, a после Урошеве емрти његов

138

Page 136: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

)аконити наследник. Али од те блиставе поиш- гичке каријвре није било ништа. Управо у тре- мутку када je дошао преломни час у њешвом животу, када je био пред почеткам самосталног иута, Марко je у политичкој каријери (опет не својом кривицом!) доживео неславан обрт. Његова владавина, започевши „срисксш поттиби- јом" на Марици, у целини je остала у зиаку тог пораза. Уместо да постане законити владар срп- ске државе, Марко je био краљ вазалне области, подложник турсжог цара. Окружен обласним го- сподарима моћнијим од њега, он није био у стању да очува целовитост овојих територија. Његови грабљиви суседи отимали су му део no део земље, тако да je од некада простране удеоне државе краља Вукашина остала мала област око Прилепа. Тако су његову владавину пратииш стални губици и гаорази. Марко je, можда, нај- »ећи огубитник међу нашим истакнутим људима гог доба. Највећи пораз донела му je последња битка у којој je учествовао. Истина, у њој се све догодило управо онако како je сам желео: он je погинуо борећи се на схрани Турака, a хришћани су победили.12

Маркова политичка биографија, услед мањ- ка података, остаје нужно штура « хипотешчка. A што се тиче његове епске биографије, она се тешко може сачинити, упркое чињеници што о Јћему постоји мноштво песама. Наиме, те песме обично стоје свака за себе и ретки су случајеви да се у једној песми врше упућивања на догађаје опеване у другим песмама (као тхример такјвог

12 Политичка биографија краља Марка сачињена je на o c h o b v монографије Рада Михаљчића, Крај српског царства, Београд 1975.

139

Page 137: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

упућивања можемо узети песму Марко Краље- вић u Вемо Брћанин (Вук, II, 68), у Kojoj се Марков противник идентификује као брат Мусе Кесеџије којег je Марко раније погубио, о чему говори песма Марко Краљевић u Муса Кесеџија (Вук, Џ, 67)). Највећи број песама није омепгген ни у биографско нити у исгоријско време, тако да се не може знати кад се оно што се у њима пева догодидо, у којем добу Маркова живота или у којој епоси српоке историје. Има, ипак, ири- личан број песама у којима се износе биограф- оки и историјски релевантне појединости. Песма Женидба краља Вукашина (Вук, II, 25) доноси, иамеђу осталог, и причу о Марковом пореклу.Y њој се говори о његовом недостојном оцу краљу Вукашину, о његовој мајци, племенитој Је®росими, и о његовом горосгасном ујаку вој- води Момчилу, од којег je наследио јунаштво.Y песми Смрт Душанова (Вук, II, 33) дата je слика Марка у младости. Y њој се краљ Вука- шин изговара да «е може прихватити улогу ца рева намесника због невоља жоје му прави син.

Јер ja iимам сина самовољна, сина мога, Краљевића Марка, кудгоћ ude, никога не пита, ћегод седне, свуће пије вино, a cee padu цсавгу da огради.

За песничку бисирафију Марка Краљевића на- рочито много нуди песма Урош u Мрњавчевићи (Вук, II, 84). Y H>oij се (говори да je Марко изучио књигу код ,дфотопоп Недељка" и да je био писар код цара Стефана. Радња се догађа v доба цара Ypoma, када су се Марков отац и стричеви „отимали о царство". Ta песма може

140

Page 138: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

< c узети као пролегомена за читаву епику о Марку, јер се v њој говори о будућој слави Марковој и истиче се противуречност његовог ifrrcKor лика, то што je он, с једне стране, први међу овим јунацима, a с друге, слуга турског цара. У песми Марко Краљевић познаје очину сабљу (Вук, II, 57) говори се о погибији краља Вукашина у бици на Марици. Y већем броју иесама тема je Маркова подложност турском цару и његове акције које из тога происходе. Оне се, према томе, све односе на време после Маричке битке, односно на период владавине краља Марка. Y неисим песмама радња се дога- ba после Косовоке битке (Вук, II, 54, 55, 58, 69). Ha крају огромног низа песама о највећем ју- наку налази се Смрт Марка Краљевића (Вук, II, 74). Y њој Марко умире на Урвини планини ггопгго je проживео дуг живот, „та за мало, три стотин’ шдина", не умире „од јунака ни од сабл>е ourrpe" већ „од Бота од старог крвника". Његово тело проналазе калуђери, односе га у Свету Гору и сахрањују „наоред б'јеле цркве Ви- линдара", без икаква белега.

To би били неаси важнији подаци из песамао Марко Краљевићу, који се могу сврстати у какав-такав биографски и историјски поредак. За те пеоме може се рећи да су историјске у једном доста широком значењу те речи. Њихова историчност изражена je у мањој мери него, рецимо, у песмама косовског круга (изузетак je само песма Урош u Мрњавчевићи која се no степену историзма може упоредити с косовским, али не због Марка него због друтих њених ју- нака). Али у највећем броју песама о Марку Краљевићу нема никаквих историјских сећања, изузев саме Маркове личности. Y њима je он

141

Page 139: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

просто епоки јунаис којем се приписују разне oniirre авантуре какве се дешавају и друшм еп- ским јунацима. Te песме, као што je примећено, разликују се од сјшчних песама о другим јуна- цима једино ,до лику и карактерним особинама" Марковим.13 Другим речима, необични лик и ка- рактер овог јунака повезује иеторијске с неис- торијским песмама о њему и чини осноиицу је- динства читаве епике на ту тему. Унутарње осо бине тог шоког к>руга на посредан начин пот- крепљују темељну претпостаику: да je управо Маркова личност првобит-ни квасац песама о њему. Kao и у песми о погибији војводе Мом- чила, и у случају Марка Краљевића оно што je дало први импулс песмама остало je основно обележје читавог даљег певања.

Два биографска описа, један сачињен од историјских гходатака a други од фиктивних чи- њеница, када се упореде, показују да међу н>и- ма, уза ове велике разлипке, постоје и неке веома битне додирне тачке. Епски Марасо, на исш на- чин као и историјоки, јавља се у две различите ситуације, у два историјска времена. Y ирвом случају он je активан учесник у збивањима у доба српеког царства, a у другом се јавља као „слуга“ турског цара. За оеу другу ситуацију не види се јасно када je почела, у многим пес- мама она делује као трајно обележје Маркове судбине. Али из иерспективе песме о Ypomy и Мрњавчевићима Маркова дворба султану дата je као непгго urno долази тек касније, што, дакле, спада v будућност.

13 Н. Банашевић, нав. дело, 18.

142

Page 140: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Te две велике историјске теме нису добиле једнак третман у песмама о Марку. 0 Марковој потчињености султану и разним његовим везама с Турцима певају многе пееме. Насупрот томе, песме о његовом учешћу у збивањима у српоком дарству су малобројне. Y њима се Марко појав- љује у истој основној улози. Он je „ттоборник ле- гитимности Немањићког царства" и „запшгшик нејаког Уроша", због чега долази у сукоб са оием и стричевима као узурпаторима.14 Таасва његова улога блиставо je приказана у класичној пеоми Урош u Мрњавчевићи (Вук, II, 34), 1као и у другим њеним варијантама и у неким вари- јантама песме о САфти цара Стефана. Маркова улога у тој песми сведена je на улогу носиоца оиређене политичке вдеје. Од његових карактер- иих особина издвојене су само оне које одгова- рају тој улози. Он je озбиљан, правичан, мудар. Ништа се не говори о његовом физичком изгле- ду нити се показују смешне стране његовог лика. Песма му гариписује чак и ученост. Код њега се налазе књиге староставне, које садрже најваж- нија знања и најдубљу мудрост. Зато те књиге обично читају старији људи какав je Југ Богдан. Марко се у песмама о његовој каснијој ,дворби“ султану често понаша као пустолов, пијаница, кавгаџија. Y овој песми која се односи на ње- гову младост о« се појављује као философ и моралиста. Аио бисмо за тренутак занемарили разлику између поезије и исгорије, могли бисмо шворити о још једном парадомсу ове егаике. Њен јунак у младости личи «а старца, a у ста- рости на младића.

i« Исто, 17.

143

Page 141: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Насуттрот мишљењу Николе Банашевића да je Марково ооредељење за цара Уроша (исто- ријоки недоказано!) било један од главних из- вора првобитног певања о том јунаку, може се поставити теза да таква Маркова улога у сукобу Уроша и Мрњавчевтћа предсггавља пдод неке ка- сније фазе у развоју епске легенде о Марку. To не значи да сама песма нема реалну историјску основу. Ту оонову чини стварни однос Уроша и браће Мрњавчевића, о којем, као што смо видели, оновремени хроничари мисле окоро исто што и певачи Вуковог доба. Али у самом Мар- ковом лику и наступу има доста елемената који говоре о касиијем додатку. Интероретацнја Мар- кове улоге у тој ситуацији дата je са станови- шта читаве епике о њему. Y песми Урош u Мрњавчевићи, видели смо, Марков епски лик обухваћен je у целини, полазећи од свеукупног певања о том јунаку. Y контексту тог певања споменута ххеома има метапоетичку фуикцију, она пок£1зује како се Марко ,дтроиз®ода у јуна- ка“.15 Осаим тога, у Марковој улози у тој ситу- ацији дошле су до израза драмоке могућности које je нудио сукоб оца и сина. Пошто у окви- рима читаве наше епске традиције Марков лик представља антитезу лику свог оца краља Ву- кашина, било je природно да та два no свом најдубљем бићу суиротна јунака и, уз то, еај- ближа сродника, отац и еи н , буду бар једанпут доведени у непосредан сукоб, као што je било природно да тај сукоб избије због негативне

15 0 месту те песме у оквирима епике о Марку Краљевићу вид. Миодраг Павловић, ,Д1арко се произ- води у јунака", у: М. Павловић, Обредно u говорно дело, Београд — Приштина 1986, 51—56.

144

Page 142: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Вукашинаве улоге v борби око Душанова нас- лећа. Песма je свог најомиљен-ијег јунака на неки начин морала довести у ситуацију да каже шта мисли о таквој улози свог оца, да одлучноii оштро осуди његову политику. Поетика епске лесме ту ее преплитала с логиком интерире- гације српоке историје. Традидионални мотив сукоба оца и сина у незнању трансформисан jeV овој песми у оукоб оца и сина због политичке идеје. Дал>е од тота песма није ишла. Она не говори ни о каквој конкретној Марковој акдији у вези с питањем Душанова наслеђа, о његовом овентуалном учешћу у борби против Вукашина. Сукоб се разрешава искључиво на плану супрот- стављања сгавова. Када je Вукашин потегао мач на свог оина, он je морао да бежи,

јер се њему, брате, не пристоји,са својим се бити родитељем.

Y нашој историји средњег века песма je могла пронаћи мноигшо случајева у којима се боре око власти најближи ородници, у којима удара брат на брата, отац на сина и син на оца. Али њој патријархални марал није доиуштао да свом ољшљеном јунаку оприпише слично ггонашање. A можда je ни историја није уоућивала на то. Јер, историја не зна ништа о томе каква je била Маркова стварна улота у унутрашњим сукобима у српској држави у доба цара Уроша. Y томе ге, у недостатку правих података, могу правити само претпоставке и апекулације. A начин како песма о томе говори упућује на каонију дораду.

Тиме се поново отвара питање почетка еп-i Kor певања о Марку. Ако прихватимо претпо- ставку да се о њему почело певати још за његова

145

Page 143: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

живота, можемо се запитати д а јти j e то почело пре него пгго j e он постао владар или тек пошто je постао владар. С обзиром на то да има толико песама у којима се говори како j e Марко слу- жио Турцима или се та њетова служба подразу- мева, могло би се претпоставити да j e Марко тек тад ушао v леому и да су сви ранији дога- ђаји из његове епске биографије (то да j e био писар код цара Стефана и заштитник његова сина Уроша) плод каснијег развитка пеоничке легенде о њему.

Колико се таква пЈЈетпоставка може ускла- дити с биографијом историјског краља Марка? Када je дошао на власт, Марко се налазио у поодмаклој доби живота. Хронологија његовог живота не може се поуздано утврдити, али, no оном што се зна, може се закључити да je он у доба Маричке битке имао око тридесет или чак близу четрдесет година. Тешко се може замислити да се тек у тим годинама постаје јунак за песму. Ако je епока атрактивност Мар- кове личности била првобитни покретач прича- ња и певања о њему, то се оигурно морало иопољити много, много пре него што je он по- стао владар, дакле већ у његовој младости и мужевном добу. Ако има икакве стварне основе у ономе што се у песмама и причама испреда о његовом јунаштву, о његовој необичној физич- кој снази, о његовом веселом, бекријском жи- вогу, о његовим подвизима и пустоловинама — све то није могло почети тек онда када ie Мар- ко иостао краљ и турски иодложник. Личност каква je он био није могла ући у пеому тек у четвртој или можда чак на прагу пете де- цеиије живота. Поготово се то није могло дого- дитн у времену у каквом je Марко живео, вре-

146

Page 144: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

мену великих ратова и освајања, драматичних унутрашњих сукоба и криза, времену блиставих уепона и дубоких падова.

И у самим песмама има извесних индиција које упућују на ранији, довладарски део Марко- иа живота. To je, на првом месту, његово епоко презиме, Краљевић. Првобитно, оно je означа- вало његов положај ире но urro je таостао владар. Марко je био краљевић зато што je био син краља. Али с временом je та титула толико прирасла уз његово име да се претворила у пре- зиме, Краљевић. Марко je увек Краљевић у пе- смама и причама на сритоком језику, он се нај- чешће тако зове и у народним умотворинама на другим јужнословенским језицима. Једино се у неким бугарским и македоноким песмама нови- јег порекла уместо презимена Кралевић, Кра- левике, Кралеоите и сл. јавља титула крали. Маркоко епско презиме показује да je овај ју- нак у народној поезији упамћен не као краљ него управо као краљевић.16 To никако не може бити случај-но. Да се о Марку најпре почело ne- вати као краљу за време његова живота или пак после његове смрти, он не би живео у на- родном сећању чсао Крал>евић и само као Кра- ЈБевић. Y вези с тим могло би се приметити да се реч Јкраљевић" лакше неко „краљ" уклапа у ритмичку природу десетерца, те да je то пре- зиме настало из метричких a не из неких друшх потреба.17 Али Марко није Краљевић само у не-

16 Н. Банашевић, нав. дело, 45—46.17 Такво мишљење, полемишући с Банашевићем,

износи Д. Костић, „Новији прилози проучавању народне поезије”, Српски књижевни гласник н. с., књ. XLII. Београд 1936, 28.

147

Page 145: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ким стиховима, он je то у свим стихооима, и није само у песми него и у причи, na и у обич- ном разшвору.

Осим презимена, на први део живота исто- ријоког Марка упућују и некн други елементи његовог еооког лика. Ако обратимо пажњу на то како се Марко приказује у песмама, ввдећемо да се он никада не појављује као владар него увек као витез. Кад je на двору, он није у друштву других јунака, својих витезова, као што су то обично сви прави епски владари, цар „Стјепан", кнез Лазар, деспот Бураћ. Кад je на путу, он или јаше сам као прави витез лута- лица или je у друштву побратима. Марко и Сул- тану отужи као витез a не као потчнњени владар. Кад се одазива на царев позив да иде у рат, он не предводи војску него иде сам. Марко je највише сам од свих наших еоских јунака. Y песми Марко Краљевић u Мина od Костура (Вук, II, 62) он полааи у цареву војску сам са слугом Голубаном, a кад се враћа натраг да се разрачуна с разбојником Мином од Костура, цар му даје тридесет јаничара као Ггомоћ. Марко je, дакле, у песмама увек витез, никада владар. Владар je онај коме он служи. Управо у том својству, као витез, он се тако добро уклапа у средишњу епоку парадигму феудалног доба да се из песама никада не би рекло да je и он сам био владар, наследни краљ једне удеоне држав- не области и чак потенцијални законити владар сриске државе. Марко као краљевић, као витез, толико je апсорбовао Марка као краља да се овај други уопште не види. Краљевићу je при- писано и оно што je касиије чинио краљ, слу- жење Турцима. Другим речима, епски лик тора- љевића био би првобитни покретач читаве епи-

148

Page 146: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ке о Марку, полазиште читавог жаснијег певања о њему. Taj лик je постао стожер огромног епског циклуса, једини чинилац јединсгва песама које сачињавају тај циклус.

Све изнесене чињенице о епоком Марку Краљевићу упућују на дрви период живота ис- торијоког Марка, на период до Маричке битке, na време које обухвата други део или крај вла- дашше цара Душана и доба цара Уроша и деобе српског царства, време у којем je Марко био само син моћног великаша (песма каже: „само- вољан син"), a потом ,к<раљевић. Песме које упу- hyjy на то време чиниле би најсгарији део епи- ке о Марку. Од великих песама о догађајима тог времена говори само песма Vpotu u Мрњавче- вићи. Y њој je Марко представл>ен као некадаш- њи писар код цара Душана и као бранилац ње- говог сина Уроша. Али на период српског цар- ства могу се односити и песме које се изричито не везују за то време. Како рашознати те песме? Можемо предложити два критеријума за њихово издвајање: прво, да оне свог јунака доста јасно смештају у амбијент нашег средњег века, тј. да су оне историјске у најширем значењу те речи; друго, да се у њима Марко не појављује као „турска придворица" или се његово служење Турцима узима само као општепознати мотив без икаквих ближих одређења. Талсвих песама има приличан број, a некада их je морало бити много -више. Има их неколико и у Вуковој ан- тологијској збирци. Оне су у њој чак посебно издвојене. Y оквиру велике скупине „пјесама старијих времена" песме о Марку распоређене су на два места, оне чине две тематске скупине: прву, мању, чине песме које се налазе пре косов- ских (Вук, II, 38, 39,, 40, 41, 42), a другу, много

149

Page 147: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

већу чине песме које долазе иосле косовоких (Вук, II, 54—74).

Главна тема у првој групи песама јвсте Марков однос с другим великашима. Y некима се говскри о његовом пријатељству и дружењу с побратимима, с војводом Милошем (Марко Краљевић u вила, Вук, II, 38) или с Милошем и Рел»ом Крилатицом с којима чини трио, „три српске војводе" (Марко Краљевић u Љутица Богдан, Сестра Леке капетана; Вук, II, 39, 40) или пак с Милошем и његовим побратимима (Марко Краљевић u Вуча џенерал, Вук, II, 42). Y њима се Марко често појављује у избавитељској улози. Он обично спасава побратиме из невоља у које су запали. Али у тим песмама говори се исто тдлсо и о сукобима Марковим с другим великашима, с Љутицом Богданом, с Леком Ка- петансм, с бегом Константином, овојим побра- тимом (Марко Краљевић u бег Костадин, Вук, II, 60).

Великашка тема, нарочито конфликтност ме- ђувеликашких односа без икаква знака који би говорио о турској присутности, смешта те пес- ме у епоху српског царства и то у време у којем je владала феудална аутархија, за које су ка- ракатеристични јачање великашке моћи и међу- собне борбе моћних великашких породица. За- нимљиво je погледати који су разлози сукоба међу великашима и каква je Маркова улога у њима. Чест разлог je насилничко понашање ве- ликаша. TaiKo се «е понашају салло Маркови противници, тадсо се често понаша и сам Марко и његови побратими.

Y песми Марко Краљевић u Љутица Богдан побратими пролазе поред винограда Љутице Бог- дана и Реља без икаква разлога, из чисте обесш,

150

Page 148: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

нагони кон>а ореко винограда и ломи лозу. Мар- к<» га опомиње и каже да je то и он једном pa­nu je учинио и да je једва извукао живу главу од разљућеног власника винограда. Ломљење вино- града није само згодан песничкн мотив каји je омогућио да дође до изражаја, с једне стране, противуречни Марков карактер, a с друге, специ- фичан хумор песама о њему. Y том мотшву мо- жемо видети само један, наизглед безазлен облик пасилничкаг понашања или, још ближе, то je ме- тонимија насиља, посебно оне врсте насиља које чине наоружани људи упадима на туђе поседе. Y том случају, страшни Љутица Богдан, који je са- владао и свезао Рељу и Милоша и погледао се с не мање страшним Марком очи у очи („а не сми- је један на другога"), био би само увређени по- седник који брани овоје имање, своју баштину. Ako ту песму прочитамо у контексту друштвене збил>е нашег феудалног доба, посебно ако je до- ведемо у везу с оним urro се догађало у време- нима феудалних криза у којима je слабила цен- трална власт и ширило се безакоње — тема на- сшва добија необичну актуелност. Y првобитним варијантама те песме насил>е се морало лојављи- вати у много конкретнијвм облицима, у којима би се, само да су те варијанте којим случајем са- чуване, лако могла препознати друштвена ствар- ност тог доба. Касније, услед деловања регула- тивних оринципа ове еоике, друштвена актуел- ност те теме je у великој мери неутралисана. Али њено сементичко jeaipo ипак je сачувано.

Нешто слично могло би се рећи и за песму Сестра Леке капетана, која спада у најмрачније песме читаве наше епике. Y њој Марко сурово асажњава лепотицу која се усудила да се наруга њему и њетовим побратимима. Стилизација je

Page 149: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

таква да изгледа да je свему злу које Марко чини крива неодмерена гордост девојисе. Али се у по- задини назире мрачна збиља феудалног доба ка- да су „војводе" били не смерни гаросиоци, као у песми, иего прави разбојници, слични Ивошу и Јунцу, о чијим безакоњима ириповеда Григори- је Цамблак18. Завршетак песме,

оста Лека као камен студен,оста Роса грдна кукајући,

пружа упечатљиву слику похараног дома после једног тажвог напада витезова ,разбојника. Тема насиља приближава ове песме као и многе друге песме старијих циклуса, више него и једна дру- га, суровој збиљи феудалног доба.19 У тим пес- мама Маркова улога je противуречна. Он избав- ља побратима из не®ол>е, али исто тако често на- лази се у ситуацији када и сам чини насиље. Да ли тај лик Марка као насилника садржи и нека сећања на стварно понашање тог јунака тешко je одговорити, али да он одговара приликама тог доба сасвим je сигурно.

Лику Марка као насилника супротан je лик Марка као друштвеног критичара и моралног су- дије, Он je таисође карактеристичан за песме које се односе на предтурско време, у којима се на- зиру прилике у орпском царству. 0 најзначајни- јој од тих песама, Урош u Мрњавчевићи, већ je

18 „Живот краља Стефана Дечанског. у ; Старе срп- ске биографије XV u XVII века, Београд 1936, 35—39.

19 О ооцијалној позадини песама старијих циклуса вид. већ навођену студију Р. Зоговића, „Јуначке песме и властела," у: Р. 3., Успутно о незаобилазном, посебно на стр. 116.

152

Page 150: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

било речи, Њој се може придружити и пеома Марко Краљевић u бег Костадин у којој je Мар- ков морални лик главна тема. Константин (Де- јановић) je Марков иобратим из каснијих вре- мена, када су обојица служили Турцима. Али у овој песми Турака уопште нема већ се говори ис- кључиво о односима v орпском феудалном дру- штву. Поводом мотива крсне славе открива се господска охолост великаша. Марко указује на три нечовештва „бега" Константина; прво, што презире сиротињу; друго, што потцењује сгаре господаре који су осирамашили a уздиже нове који су тек стекли богатство; треће, што запо- ставља родитеље. И у песми Сестра Леке капетана Марко се јавља у улози судије, само што он у ifaoj не суди no ттраиди иего no мери личне ђеносги, дакле, из страсти. Насупрот томе, пеома Марко Краљевић u бег Костадин псжазује да je Марково властито понашање сасвим у складу с узвишеним моралним ставом који заузима. Он je нахранио и обукао две сиротице које je његов побратим отерао од славског стола, na je тек по- том критиковао његово понашање. Y песми Урош u Мрњавчевићи изнад породичног и личног инте- реса стоји виша, божанока пгравда чији je Марко заступник. И у песми о три „нечовештва" бега Константина он брани ту вишу правду, супрот- стављајући je друшгвеној неједнакости, схватању да се богатством све може, све постиже, да je оно изнад хришћаноког милосрђа, сталешких тра- диција и породичног морала.

Песму Марко Краљевић u бег Костадин дове- ли омо у везу с приликама у орпокој држави гаре Турака из једноставног разлога што се у њој не говори о Турцима. Има ли у песми и нечег кон- кретнијег што упућује на ту ранију ситуацију?

153

Page 151: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Неке појаве о којима се у њој говори општег су карактера. Презирање сиротиње од стране моћ- них и богатих опада у такве појаве. С том темом можемо се сусрести у оваком времену и сваком друштву. Али v овој апесми говори се и о једном феномену који je нешто специфичнији, који до- лази до пуног израза само у одређеним друштве- ним ситуацијама. Друго „нечовештво" бега Ко- стадина je у томе urro он указује почаст само новим господарима, који тек што су стекли бо- ■гатство и углед, a потцењује старе господаре који су осиромашили, другам речима што уздиже ско- ројевиће a омаловажава коленсхвиће. Такво пона- шање карактеристично je нарочито за времена великих потреса, унутрашњих криза, дубоких про- мена у друштвеним односима, када je, нарочито, у горњим слојевима друштва долазило до пра- вих смена, када су у први план избијале нове личности и нове породице, a друге, сгаре бивале потиснуте или уништене. Нешто слично догађа- ло се у доба Стефана Душана, за време његових освајања пространих византијских територија. Међу породицама које су избиле у први план у последњем периоду његове владавине налазила се и Маркова породица, Мрњавчевићи, којој, као што смо видели, традиција приписује ниоко по- рекло. Y наредном периоду, за време цара Ypo- ша, до таквих промена долазило je насилним пу- тем, у иравим мећувеликашким ратовима.

Y заоставштини Вука Караџића сачувана je једна варијанта ове песме: Марко Краљевић u цар Стефан.20 Y 'њој цар Стефан шета „по б’јело-

20 Вук Стеф. Караџић, С р п с к е н а р о д н е п ј е с м е . Изнеобјављених рукописа. II, 34, Београд 1974, 124—125.

154

Page 152: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

му граду Цариграду" заједно с Марком којег по- зива на своју славу, оветог Димиприја, a Марко му одговара да je већ био једном на његовој сла- ви и да je на њој у понашању царевих гостију приметио „три небожањства" (ваљда непобожно- сти). Map'Ko се у разним иесмама конфронтира с разним личностима, било нашим или страним. Овде je његов противник нико други него цар Стефан којем он оребацује недолично понашање његових гостију. Цар се на то Марково моралиса- ње силно наљутио. Он ra тера од себе речима:

Ajde тамо, Краљевићу Марко, ajde, вели, тамо, не било те амо,3dpaeo био, тебе не euduo.

Овакав растанак с Марком ш ада у тизпична места ове епике. Јавл>а се у многим песмама у разним видовима. Љутица Богдан у наведеној пе- сми (Вук, II, 39) иосле орећно избегнутог сукоба с Марком жели да се више никад не сретне с њим:

Како си ме danac препануо,HuKada те пожељети нећу.

Султан у таквим приликама увек се маша руком у џепове, пружа му хиљаду дуката да се наиије вина, само да га се ослободи, као што се то об- јашњава на крају пеоме Jloe Марков с Турцима (Вук, II, 70):

Ал’ цар Марку dytcare не daje, da он ude пити рујно вино,

4 већ da му <се скине са очију.

155

Page 153: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Сваки ко се нађе Марку на путу, ко дође под удар било његове бритке сабље било његове оштре речи жели да ое та ситуација што пре за- врши и да се никада не понови. Из наведених примера види се да у такав положај не долази само гурски цар. Y њему ће се наћи и српски цар u орпски војвода. Ти случајеви упућују на сли- чан закључак као и они који су претходно анали- зирани: да je историјска основа песама о Марку знатно шира него што то изгледа на први поглед и него што ое обично мисли.

Банашевић21 je дао „основну поделу песамао Марку" на три тематока крута: у првом и нај- мањем Марко je „заштитник нејаког Уроша" и ,д1оборник легитимности Немањићког царства", у другом, „далеко многобројнијем", Марко се на- лази у вазалном односу према Турцима, у трећем, исто тако „велижо(М кругу песама", Марко није ни у чијој служби већ само јунак којем се „при- писују сасвим огапте авантуре". Песме трећег кру- ra, које су no овом караастеру неисторијоке, рас- познају се као песме о Марку ,Д10 лику и карак- терним особинама" овог јунака.

Ту, у оонови, прихватљиву класификацију треба ипак допунити. Први, најмањи круг песама треба проширити тако да се у н>, осим песама о односу Урош-Мрњавчевићи, сместе и песме у ко- јима се као Маркови противници појављују до- маћи јунаци, a у једном случају чак и српски цар. За тај, сада знатно шири круг песама може се рећи да говоре о приликама у српском цар- ству, о времену цара Душана и цара Уроша. Оне се, дакле, односе на први период Маркове исто-

21 Нав. дело, 17—18.

156

Page 154: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ријске и епске биографије, на доба пре него што je иостао турски вазал, односно на период пре Маричке битке која je и у Марковом животу и у историји орпског народа била судбоносна прек- ретница.

Y тим песмама, као што смо видели, јавља се једна тема која je заједничиса за сва та три кру- га, то je тема Марка као избавитеља оних који су запали у невољу. Али у њима сусрећемо и две теме које нигде другде ниеу толико нагла- шене, na их можемо узети као слецифичност за нрви тематски круг. Te две теме откривају сас- вим супротне аспекте Марковог епског лика и Марковог суделовања у збивањима у доба срп- ског царства. Једна тема говори о типично феу- далним односима, о сукобима међу појединим великашима, затим о сукобима између владара и великаша и о насиљу као најважнијој појави у тим сукобима. Ту се Марасо јавл>а само као један од учесника у међувеликашким борбама и обра- чунима. Из песама се назире да његова улога у тим бор>бама и обрачунима није увек најчистија. Марко, додуше, избавља своје побратиме из нево- ље, али се из пеоме сасвим лепо «иди да су они у невољи запали c a iM O зато што су се на туђем имању понашали као насиллици и пустахије, као што je и Марково понашање у једној ранијој прилиди било у длаку исто (Вук, II, 39). A у net оми Сестра Леке капетана Марко се појављује као зулумћар најгоре врсте. Друта тема открива Мар- ка као друиггвеног критичара и моралног судију. Ta страна Маркове личности приказана je у мно- гим песмама, међутим, нигде није толико изра- жена као у две класичне песме Вукове збирке, Vpotu u Мрњавчевићи и Марко Краљевић u бег Костадин, и у једној слабијој али због теме врло

157

Page 155: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

значајној песми коју je Вук забележио али je ни- је објавио, у песми Марко Краљевић u цар Сте- фан. Y првој песми предмет Маркове критике су његов отац и стричеви, у другој његов побратим, властелин највишег ранга, a у трећој сам цар Стефан.

Тематски поредак три издвојена круга, no свој прилици, кореспондира с етапама у генези читаве епике о Марку. Епски лик Марка Крал^е- вића почео je да се ствара на матери јалу који су пружали догаћаји из времена цара Душана и ца- ра Уроша. Песме које упућују на ту епоху пред- ставл>ају изданке првобитног певања о Марку. Оне нису многобројне, али некада их je морало бити много више. Ha то време упућују ггосредно и неки кључни елементи у свим осталим песмамао Марку, нттр. његово ггрезиме Кргивевић, као и чињеница да се он у песмама појављује увек као витез у служби неког владара, a никада као вла- дар. Какво je било то првобитно певање о Мар- ку? Да ли у сачуваним песмама које говоре о најранијем периоду Маркове биографије има не- ких тратова првобитних песама о овом јунаку? Од две специфичне теме тах песама, феудалних сукоба и моралне осуде учесника у тим сукоби- ма, могло би се рећи да ирва тема кореспондира с друштвеним приликама тог доба, са објективном збиљом, a друга тема с начином како je то доба приказано у историјским списима нашег позног средњег века. Народна песма осудила je политич- ко понашање Мрњавчевића са истог становишта и готово истим аргументима као и наши стари писци. И у критици цара Душана постоји саглас- nocT између песама и ср>едн»овековних историј- ских списа. Ta критика односи се на исту сферу, на религиозно понашање тог владара. Песма му

158

Page 156: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пребадује непобожност која се испољила у недо- личном славл>ењу «рсног имена, о чему осим на- ведене пееме, говори и много познатија песма Како се крсно име служи (Вук, II, 20). Писци позног ередњег века нарочито су осудили овог владара због тога пгго je самовољним чином себе прогласио за цара a свог архиепиокопа за патри- јарха, што je изазвало анатему васел>енске патри- јаршије у Цариграду. Заигго je песма управо Марку приписала улогу моралног арбитра у пи- тањима морала нашег феудалног друштва, кад се из неких песама види, a и оскудни историјски из- вори то наговештавају, да je и он био само један од учесника у социјалној и моралној кризи кроз коју je пролазила српска држава у првом перио- ду његове биографије, до Маричке битке? Koja je од те две улоге старија? Koja се прва наметнула песмама?

Y недостатку стварних чињенида које би да- ле предност једној или другој претпоставци, мо же се истаћи само оно што je више вероватно, како на основу природне логике ствари, тако и на оанову опште слике те епохе. Принцип ве- роватности даје предност теми феудалних су- коба у којој се Марко појављује првенствено као један од учесника у сукобима, као једна од за- интересованих страна. Говорити нешто ближе о природи тог његовог учешћа врло je ризично, ус- лед недостатка доказа. Чак и оно у чему je песма изричмта, тј. да се и сам Марко у неким ситуаци- јгима насилнички понашао, може се узети само као нешто што je хипотетичко. Врло je вероват- но да су Маркови поступци бшш слични онимао којима певају песме, али не треба искључити ни другу могућност, да неки његскви преступи спадају у категорију стандардних епских мотива

159

Page 157: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

који су накнадно накалемљени на његов лик. Пре- ма томе, највећи могући степен вероватности тре- ба приписати простој чињеници да je Марко као син великаша био један од учесника у феудал- ним сукобима тог доба и да су о томе певале најраније песме о то<м јунаку. Постоји још једна претпоставка о почецима певања о Марку. Она гтроизлази из оиог што je раније речено да je најбитније за читаву епику о њему a то je Мар- кова личност, његов карактер. Маркова индиви- дуалност утиснула се као печат у те првобитне неоме о овом јунаку и наметнула се читавом кас- нијем певању о њему, била првобитни квасац тог певања.

Y каснијим фазама те епике историјска уло- га краља Марка као турског вазала израсла je у доминантну њену тему, истиснувши многа сећања на раније Маркове подвиге. Али та нова тема ни- је истиснула сам лик епског крал>евића. Својом снагом он се наметнуо новим историјским тема- ма, дао им овоје неизбрисиво обележје, тако да смо, уместо слабог краља што губи своје поседе један за другим, добили ненадмашног крал*евића који побеђује ове, na и оне којима je потчињен, у чијој се служби налази. Полазећи од те нове теме, извршена je реинтерпретација Марковог еп- ског лика и његове улоге као епоког јунака. Y песме које су покренули нови догађаји, a то ће рећи догађаји из каснијих периода Маркова жи- вота, улазило je понешто што je више приличило Марковој младости и што je, no свој прилици, било већ присутно у најранијим песмама, у пес- мама о догаћајима из времена цара Душана и цара Ypoma. A то су управо оне особине које нај- више обележавају Марка, које га издвајају међу другим јунацима, које се јављају у песмама сва

Page 158: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ч

три издвојена тематска круга, особине као пгго су: авантуризам, ведрина, епока боемија, комика, хумор. Te особине везивале су се с историјским темама из времена Маркове неславне владавине no оринципу контраста. To нарочито пада у очи ако се узме у обзир једна од најважнијих карак- теристика читаве ове епике — комика. Марко je, no речима Светоаара Кољевића, „највећи комич- ки лик нашег јуначког епоса"22. Ta уметничка црта изванредно кореопондира с основном про- тивуречношћу у овој епици, протоивуречношћу између Маркове улоге као епског јунака и њего- вог историјоког положаја као туроког вазала. Y својству епског јунака, и то највећег међу свим јунацима, Марко je био предодређен за славна дела, a као турски вазал он je често био прину- ђен да се прилагоћава реалним гариликама. Y тој недостојној али историјски изнуђеној ситуацији требало je не само преживети него и сачувати људсжо досггој анство и витешку част, бити свој уххркос чињекици што служиш туђину. Марков- ски смех je снажан регулатор тип противуречно- сти. Он се осећа овуда: у Марковом изгледу и на- ступу, у стриликама и неприликама у које долази, у (њеоговим речима, у подсмеху наоилницима, али и самом себи.

Друте пак особине Маркове, као што су: оз- биљност, мудрост, морална строгост, критичност, које no орироди ствари више одговарају поодмак- лим добима живота, дошле су нарочито до изра- за у песмама које се односе на Маркове млађе године, када je о« био један од актера у драма-

22 Светозар Кољевић, Наш јуначки еп, Београд 1974,182.

161

Page 159: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тичним збивањима у српском царству. Тако je Марко постао ђак мудрог протопоп Недељка, пи- сар цара Душана, зналац књига старосгавних, ви- тешки бранитељ цара Уроша, критичар насилнич- ког понашања властеле, морални судија који су- ди не no ЛИЧ.НОМ интересу него no божјој прав- ди. Y оветлу историјског преокрета који се дого- дио у Марковом жнвоту, и у животу народа, no­ćne битке на Марици, преокрета од бољег на го- ре и на најгоре, може се схватити и парадокс на који омо указали, тј. да се Марко у песмама које се односе на његове млађе године понаша као учен и мудар човек, a у песмама које упућују на позније периоде његова живота као авантуриста, инаџија, кавгаџија.

До те инверзије дошло je услед тога што je логика специфичне интерпретације историје над- владала биографску логику, na je оно што je би- ло после дошло пре, a оно што je било пре дошло je после. Поредак два основна историјска подат- ка о Марковој личности, оног који говори о Марковим окандалима са женама и оног који до- носи њеагове дубокоумне речи уочи смрти, следи биографоку лошку. A поредак две противуречне стране Марковог епскот лика, његове инаџијске непокорности и подсмеха, с једне, и његове мудре моралне страгости, с друге страие, ироизлази ш интерпретације догаћаја, из философије историје својствене нашој јуначкој епици уопште и оиојо Марку посебно.

Ta философија заснива се на сучељавању и узајамном освето»авању срећних и несрећних вре- мена орпске исгорије. Она произлази из супрот- ности ко j a прожима како јуначку епику тако и све друге области наше књижевности и представ- ља једно од главних обележја српског духовног

162

Page 160: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

бића. Ту супротност први je формулисао наш ста- ри Књижевник инок Исаија поводом Маричке битке, v години када се та битка одшрала. Иса- ија je својим радом био повезан и с градом Сере- зом, престоницом Маркова стрица Угљеше, те je био, no сзвој прилици, и Марков познаник. Ha свом првводу једног значајног философско-бого- словоког дела он je записао, поред осталог, и то да je књигу започео „у добра времена" a да ју je завршио „у најгорим од свих злих времена". Исаијин запис садржи уобичајен ијш непосредан одговор на изазов историје. Аутор je пун хвале кад говори о срећи .добрих времена", a плаче над здима „злих времена". Y нарк>дној песми тај однос je и уметнички и мисаоно вишеструко ис- посредован. Над сликом срећних времена српоког царства надноси се сенка будуће пропасти, a у слици робовања осгало je сећање на оно што je изгубљено и нада да се шгубљено може поврати- ти. Осим тога у слику првог времена унесена je морална строгост и критичност која полази од највиших етичжих принципа, док je у слици дру- ror времена сачувано место за ведрину, комику, хумор као духовна орућа за превладавање исто- рије, као израз вере и наде.

Нигде то није тако изразито као у песмамао Марку Краљеиићу јер оне обухватају и једно и друто време. Марко једини међу нашим епским јунацима припада обема основним епохама срп- ске историје, епоси српомог дарства и епоси тур- ског царства. Он je витешки бранилац нејаког Уроша, али и морални судија који изобличава

23 Борђе Трифуновић, П и с а ц u п р е в о д и л а ц и н о к

И с а и ј а , Крушевац 1980, 85.

163

Page 161: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

изопаченосга у сратском царству. Ta тема претхо- ди и уједно контрастира основној теми ове епи- ке, Марковом служењу турском цару. Тек када се турока тема доведе у везу са узвишеном уло- гом коју je Марко одиграо у времену пре него што je царсгво изгубљено, може се у потпуности доживети дубина несреће која je задесила тог епског јунака, као што, с друге стране, његова несаломива ведрина ооказује да je он дорастао и тај новој ситуацији.

Page 162: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

MAPKO KAO „СЛУГА” И „ПОСИНАК” СУЛТАНА

Загонетка Марка Краљенића je двострука. Она полази од два парадокса: први се састоји у томе што je пеома од малог владара створила ве- ликог јунака, a други — у томе што je „слуга" владара туђет, неггријатељског царства постао нај- већи национални јунак у народу који je борбу против тог истог царства више од пола миленију- ма сматрао својим основним историјским задат- ком. Истраживачи су, као што омо видели, ну- дили различита решења. Најуверљивије су дело вали одговори који су полазили од самих песа- ма, a посебно следећа два: да je Марко био човек оригиналног карактера и да je он, служећи Тур- ке, бранио народ од турских насилника. Доисга, кад je реч о Марку и његовим делима, колико год je песма речита, толико je историја нема. Загонетност Маркова случаја и настала je, no овој прилици, због те огромне разлике, због јаке светлости која обасјава Марка у песми и због скорк) непрозирног мрака који обавија Марка у историји. Многе нејасности о односу историје и песме настале би кад бисмо бар мало више зна- ли о стварном животу краља Марка. Али попгго су наша знан>а о томе тако оокудна и расута, сви покушаји да се одговори на хтитање о непосред- ним узроцима настанка првобитних песама о

165

Page 163: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Марку и о каснијем развоју читаве епике о Мар- ку остају у домену више или мање вероватних хипотеза. Због тоога смо, као и у претходним слу- чајевима, морали да учинимо једино што je било могуће, a то je да пеоме поставимо што ближе Марковом времену и доступним чињеницама из Маркова живота и да на основу упоредне семан- тичке анализе покушамо да откријемо додирне тачке или пак „језгра сличности"1 између истори- је и епске фикције.

Из невеликог броја података о Марку обра- тили амо пажшу само на два, на један Марков брачни окандал о којем je сачуван запис њешвог савременика дијака Добре и на речи Маркове из- речене уочи његове смрти у бици на Ро®инама, које je записао Константин Философ у свом делу Живот деспота Стефана. У њима смо нашли еле- менте оног urro je најбитније у овој епици, што представља основни чинилац њеног јединства, a то je Марков лик. Други податак, осим тога, дово- ди нас у везу с основном историјском темом пе- сама о Марку Крал>евићу, с темом Марковог слу- жења Турцима. Она je ушла у многе песме о овом јунаку, постала неодвојив елеменат његовог еп- ског лика, знак њоговог историјоког распознава- ња. A што се тиче историјских сведочанстава о Марковим односима с Турцима, опис последње биттке у којој je Марко учествовао у делу Кон- стантина Философа јесте у суштини све чиме располажемо. Раније смо навели Маркове речи изговорене уочи те битке, a сада ево тог описа у целини:

1 Yn. Михаило Петровић, Метафоре u алегорије, Београд, 1967, 42.

166

Page 164: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

H* „После овога замисли онај горди и величави ■ '(iiap Бајазид) рат на Угровлахе, и подигавши се ■ Ca свима силама својима дође, и прешавши Ду- I H*u 6903 (1395), у биткама сукобише се са вели- I ким и самодржавним војводом Јованом Мирчом, I где je била неиоказана множина крви проливена. К TV погибоше краљ Марко и Константин. A ту се 1 наНе у овој бици са овима господарима и овај I киез Стефан, о коме ми говоримо. Јер сви они бе-

XV са Исмаилћанима, ако не са вољом, а оно no иужди, тако да кажу за блаженог Марка да je рекао ка Колстантину: ’Ја кажем и молим Гоапо- да да буде хришћанима помоћник, a ja нека бу- дем први међу мртвима у овом рату.' "2

[ Опис битке на Ровинама Константин није I унео ради Марка неш ради јунака своје књиге, г деопота Стефана. Али у том опису најважнији

елеменат су управо Маркове речи изгаворене уо- чи битке. Захваљујући њима један крајње оску- дан историјски извепггај добија контуре приче. Њу можемо сврстати у категорију кратких при-

ј ча ca изреком какве се обично стварају око ис- такнутих или популарних личности. Није, no свој ирилици, случајно nrro je Марко једини међу учесницима битке на Ровинама ушао у једну так- ау причу, што je постао њен јунак. To je утолико значајније што се и у запису дијака Добре тако- ђе назиру обриси приче, исгина, сасвим различи- те од ове која je повезана с његовом смрћу. Пре- ма томе, оба издвојена сведочанства о Марку ли- че помало на причу, што je само no себи вредно

2 Константин Филозоф, „Живот деспота Стефана Лазаревића”, у: Старе српске биографије XV u XVII аека, Београд 1936, 67—68.

167

Page 165: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пажње. Јунак о коме има највшие орича на на- шем језику био je и у свом времену генератор ггрича. Y два историјска сведочанства можемо видети два почетка причања о њему, у којима се види веза иамеђу ириче и живота. Y првом слу- чају имамо сувремени запис о стварним догађа- јима за које je очигледно да се лако даду укло- пити у схему хтриче одрећеног типа (на тему брачног троутла). Y другом случају имамо оричу која се прича, коју аутор уводи у тексг глаголом „кажу". Дело Константина Философа насгало je скоро четрдесет гсвдина после Маркове смрти, na не треба иокључити /могућност да су се у асази- вање о t o m догађају уплела усмена предања, ле- генде или чак пеоме. Y сваком случају, извештајо бици на Ровинама делује као уобличена прича (за разлику од првог запиеа о Марку који je са- мо виртуелна прича), и то прича о Марку, у K o ­joj je Марко јунак. Међу свим другим причама (стихованим и нестихованим) о Марку, она je вре- менски најближа историјском догађају и, no овој прилици, садржи језапро истине. Нема довољно разлога за сумњу у то да je Марко тако нешто рекао. Али чак и ако оу му стављене у уста речи које je неко други изговорио или које нико није изговорио a приличе датој ситуацији, онда су то ипак речи оритхисане стварном, a не фиктивном, епоком Марку, јер je успомена на оног првог би- ла још жива.

Казивање Константина Философа о Марковој смрти није занимљиво само због тога игго има облик приче. С а . становишта целокупне еоике о Марку примаран значај има садржина те приче, посебно њена историјска семантика. Константин je први наш стари писац који сасвим отворено и с многим појединостима говори о служењу на-

168

Page 166: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ших династа иноплемешш и иноварским госпо- [ дарима. Прича о Марковој смрти на турској стра-

ни само je детаљ, само еттизода, v његовом делу Живот деспота. Стефана Лазаревића које je нај-

’ већим делом посвећено тами вазалспва. Y том 1 погледу оно у оквирима наше старе књижевности I заузима слично место какво у народној поезији ’ има циклус n e c a iM a о Марку Краљевићу. Главни ; јунак тог дела Стефан Лазаревић признао je

власг убице овог оца султана Бајазита и као ње- ( гов вазал војевао je многе ратове за Турке. Он ј je чинио исто што и краљ Марко, исто што и

господин Константин Дејановић. Али о служењу тих владара говори се само на наведеном месту. Они су саовим на маргини главне пронче о слу- жењу Турцима, у чијем оредишту остаје стално Стефан Лазаревић.

Причајући о томе, деспотов биограф није само хроничар с®оје епохе. Он je и политички мислилац који проблематизује политику какву je

I водио њвгов јунак. Из наведеног одломка о бици на Ровинама, осим Маркових речи које оадрже

I свест о противуречној улози хришћанских влада- ̂ pa у турокој војсци, може се издвојити и ауто-

| ров коментар чији je смисао идентичан. Констан- I тин каже да , ј с в и о в и " (тј. наши владари потчи- I њени султану) „беху са Исмаилћанима, ако не

са вољом, a оно no нужди“ (подвукао Ј. Д.). ТуI су лагаидарно формулисане две супротне полити-

ке, политика „са вољам" и политика ,до нужди". f Прва политика иодразумева могућност избора, a

избор подразумева ситуацију слободе када пос- тоје различите алтернативе између којих човек може бирати. Друга полнгпика ipaba се у сиггуацији неслободе у којој нема више избора, када се чи- ни оно што се мора a не оно што би требало.

169

Page 167: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Свест о таквој ситуацији у историји нашег на- рода први пут суорећемо код Констатина Фило софа. Овај наш стари хшсац, пореклом Бугарин, стоји на почетку традиције која струји кроз чи- таву нашу каснију књижевност све до нашег вре- мена, до Сеоба Милоша Црњанскот.

Y епокој поези ји свест о ситуацији неслобо- де и о немогућности правог избора изражена je управо у песмама о Марку Краљевићу. Y томе лежи још један од великих парадокса те епике. Иако најважнији еиски јунак и неустрашиви бо- рац који се не боји никога до Бога, Марко je често дринуђен да се повинује приликама и да поступа не како хоће него како мора. Y том по- гледу карактеристична je уводна ситуација у песми Марко Краљевић u Мина od Костура, (Вук, II, 62). Марко je седео с мајкам за вечером кад су му стигла три пиома: у једном га зову у сва- тове, у другоме на кумство, a у трећем ra султан „Појазит“ позива „на цареву «ојоку“. Марко у недоумици пита мајку шта да чини („куда ми je сад ићи најпрече"?). Мајка га на то „сјетује" овим !речима:

У свате се ude od весеља, на кумство се ude no закону, на војску се ude od невоље: udu, синко, на цареву војску; u Бог ће нам, синко, опростити, a Турци нам неће разумјети

'(подвукао Ј. Д.).

Y тим речима дато je најдубл>е објашњење Маркова служења Турцима, његовог одлажења „на ца!реву војску". To je чкњење „од невол>е“ или, no речима Константина Философа, ,д!о нуж-

170

Page 168: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ди". ЈНевоља je јача и од весеља и од божјег закона. Зато Марко, хтео-не хтео, мора да иде тамо куд му се ие иде и да ради оно што му се не ради. Y томе je садржана основна противуре- ност епских песама о њему. Kao епски јунак Марко делује у складу са највећим моралним, херојоким, витешким нормама. To je деловање ,уПО закону", a не „од невоље", или, 'како би режао Константин Философ, „са вољом". a не ,дхо нуж- ди". Али прилике му намећу управо супротно од тога, да делује „од невоље" и „по нужди", a не „са вољом“ и Ino ,^акону". Y схватању таквог по- литичжог понашања, између средњовековног жи- тија и усмене народне песме, забележене скоро четиристо година касније, нема нимакве разлике. Оба схватања настала су на основу истог историј- ског искуства, она потичу из исте духовне мат- рице иако им je књижевни израз сасвим различит.

Речи краља Марка изговорене, no Констан- тину Филооофу, уочи битке на Ровинама откри- вају да je овај »ладар и сам био свестан проти- вуречног карактера овог положаја и ул<>ге- Он мора да војује у турској војсци против хришћана, a жели да хришћани однесу победу, жели то и no цену властите сздрги. Он je ттринуђен да делује супротно свом аутентичном, културном и друш- твеном бићу. Зато победа никако не може бити његова. Уколико победе они за које се он бори, онда губи свет којем он припада, a уколико пак победе они против којих се он бори, онда то до- носи пораз или, у крајњем случају, смрт њему самоме. Марко се ипак определио за ово друго, тј. за победу овог овета и за своју властиту смрт. To je био став самоиокључивања из историје и живота, став поништавања себе као самосталног субјекта, као јунака.

171

Page 169: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Маркови подеизи у народним песмама израз су тежње за аутентичлим деловањем, онаквим де- ловањем какво приличи правом еоском јунаку, упркос реалним приликама у којима се оно ис- пољава. Моралном сгаву тсраља Марка у причи Константина Философа у бити су најближи Мар- ко®и постушци у пеоми Смрт Марка Краљевића (Вук, II, 74). Марко умире у приликама сасвим различитим од оних у којима je стварно завршио живот. Једино што у песми опомиње на реалне околносш јесте име места где Марко умире. Краљ Марко погинуо je на Ровинама, a у иесми он умире на Урвини планини. Очекујући смрт, Мар- ко уништава ове оно што му je служило у бор- бама, Шарца, сабљу, кошће, како то не би дсхпало Турцима у руке. Топуз баца у море са жел>ом да исплива кад се роди јунак какав je он био. Тело му сахрањују шришом, a гроб му остаје без икаква знака. Ha тај начин, бришу се сви тра- гови Маркова звмаљоког постојања, осим оних у песмама. Марко се добринуо и за оренооиоце пе- сама, за слепе певаче: оставио им je „ћемер блага" „нек опјејвају и спомињу Марка". Kao што je у причи из историје говором, речима, пониш- тио себе као јунака, укинуо земал>око постојање, тако je у песми то исто учинио стварним поступ- цима, твором. Y оба случаја једино пгго осгаје да живи јесте реч, Маркова реч и реч о Марку.

Y тој пеоми Турци се опомињу само као Маркови главни непријатељи, иначе се не виде.Y песмама у којисма je Марково служење султа- ну реалан историјски оквир радње, његова жеља да буде свој и (помаже својима претвара се v дело. Из тог озбиљења жеље рађају се многи Маркови јуначки подаизи. Kao карактеристичан пример таквог Марковог противуречног односа

172

Page 170: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

према овојим гооподарима можемо узети песму Jloe Марков с Турцима (Вук, II, 70). Y њој Мар- ко свом рањеном соколу говори о властитом по- ложају као о несрећи која се не може избећи:

Тешко мене u тебе, соколе,лов ловећи с Турци, без Србаља. . .

Пеома има три дела, три основне ситуације у које Марко додааи: Марко je заједно с Турцима, ои лови с везиром Муратом и њвгстом дружином (1), Марко се наљути на Турке, кад његовом со- колу сломе (Крило, и све их ообије (2), Марко одлази у Једрене да се сам оправда гаред царем и цар му прашта и још га награђује (3), јер

Свако Туре може везир бити, a јунака нема као Марко.

Нешто слично имамо и у другим песмама. Од пеоама у класичној Вуковој збирци, осим каве- дене, ту спадају и пеаме Марко Краљевић познаје очину сабљу (Вук, II, 57) и Марко пије уз ра- мазан вино (Вук, II, 71). Обично се догађа тако да се Марко у једном тренутку опгме, било због туроког зулума бшто због своје преке ћуди, и од верног слуге султановог постаје љути негаријатељ који овоје оружје окреће против Турака. Спор се разрешава на цароком дивану где Марко од- лази или сам, као у претходној песми, или no позиву. Цар се уплаиги од његовог претећег из- гледа и да би се извукао из незгоде, маша се руком у џепове и богато га награђује. Тако Мар- RO остаје оно што je био на почетку, царев верни слуга.

Page 171: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Политички оквири у којима Марко делује у тим песмама истоветни су с онима у којима je деловао историјски краљ Марко. Да ли и сами подвизи о којима певају песме имају какву ре- алну подлогу ? Да ли ти подвизи имају везе с неким стварним делима краља Марка? Ha то се наравно, не може одговорити, јер нема података. Али тиме се ништа не умањује дубља историјска заснованост песама о којима je било речи. Y н»има су верно дате стварне, историјске препто- ставке полихичког деловања краља Марка и ДРУГИХ наших владалаца његовог доба, који су признавали турску власт и као султанови вазали борили се на страни Турака. Маркови подвизи свакако нису били баш онакви какве му песма приписује, али на основу искуства која смо имали с друшм јузнацима и њиховим подвизима можемо прешоставити да није случајно што je песма угтраво њему такве подвиге приписала. Пе- сме у којима се говори о тим краткотрај ним Мар- ковим побунама против овојих господара чине се најближе збиљи у којој je живео и деловао краљ Марко. Te песме чине историјско језгро оног круга !песама у којем се Марко појављује као „слуга" турскот цара.

Y неким оу пеамама, пак, историјоки оквири Маркова политичжог деловања јако размакнути и разлабавл>еии. Y њима се Марково служење султану схвата без родољубивих условности. Тур- ски цар појављује се као оличење правног порет- ка, насилници попут Мусе Кесеџије или Бема Брђанина или Црцог Арапина делују као рушио- ци тог поретка, a Марко као епски јунак постаје царев заточеник који побеђује насилиике и поно во успоставља пређашњи ред ствари. Y тим пес- мама Марко .није толико, или није уоппгге, слуга

174

Page 172: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

турског цара. Он je просто епоки јунак и као та- кав бори се хтротив зла, као витез свог владара пли, као у (песми Марко Краљевић укида свадба- рину (Вук, II, 69), саовим самостално. Y песми Марко Краљевић u Арапин (Вук, II, 66) цар и не зна да Марко постоји. 0 њему он сазнаје тек када су сви други јунаци поклекли пред зулумом Црног Арапина, сазнаје из сна који je уснила царица. A Марко не прихвата борбу с Арапином оида кад га замоли цар, ни кад га замоли царица. Он се одлучује тек онда када га царева кћерка, коју Араетин силом хоће да узме за жену, побрати у име Бога и светог Јована.

Историјско језлро тих песама није тако изра- зито као у оним песмама у исојима Марко излази љутит на диван пред цара. Не треба искључити могућност да неке од њих имају кор>ене у нај|{Ж- нијем певању о Марку, у песмама о његовој мла- дости, када je он могао биппи у служби свог вла- дара, napa Стефана, на примвр, или пак цара Ypo- ша, и појављивати се као њихов заточник у бор- би с насилницима. Касније je његова потчињеносгг Турцима и његова дворба султану могла потисну- ти његаву службу својим владарима и апсарбова- ти ашоге раније теме. Неке друге песме о Марку могу се довести у везу с догаћајима много рани- јим и од Марка и од Душана и од Немањића. Таасве су песме у којима Марко води мегдане с Арапима. Y њих спадају и две малопре наведене песме: Марко Краљевић u Арапин и Марко Кра- љевић укида свадбарину. Оне нас суочавају с једним посебно занимљивим феноменом наше ју- начке епике, нарочито ca становишта њене исго- ричносхи. Реч je о арапској теми.

Арапин je впски противник, припадник не- пријатељског народа, на иети начин као и Тур-

175

Page 173: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

чин, Мађар, Латииин и др. Мнопн наши јунаци деле мегдане с Арапима, a највише од свих уттра- во Марко Краљевић. Од свих страних народа Арапи су, после Турака, највише заступл>енн. Њихово место у јуначким песмама стоји у очи- гледној неоразмери с историјом коју je песма запамтила. Од аремена Немањића до Дрвог ус- танма Срби су се сукобл>авали с Турцима, Угри- ма, Грцима, Млечаиима и другим народима, али нису се сукобљавали са Арапима као народом, јер и они су се у тим временима налазили у исто- ријоки незавидном положају. Опкуд онда толики Арали у нашим народним песмама и како то да они уживају толики утлед и као народ и као поједаначни јуиаци?

Митолошка теорија no којој су Арапи у пес- мама заменили пагансжа хтоничдса божанства не може нас задовољити јер не одговара на питањс зашто je баш Арагаима приписана таква улога. Историјско тумачење да су Арапи ушли у нашу народну епипку преасо Турааса, зато urro je у тур- ској војоци било увек доста Арапа и црнаца, мо- жда и може објаснити саму њихову појаву, али нв. може њихов значај и улоогу. Постоји и треће објашњење, које je, полазећи од претпоставки руског слависте М. Халанског, пиоца највеће мо- нопрафије о Марку Краљевићу, развио Раде Бо- жовић3 у опсежној монографији о лику црног Арапина у нашој народној поезији. По његовом мишљењу, појава Арапа у песмама Јужних Словс- на представља одјек историјоког сећања на додирс

3 Арапи у усменој народној песми на српскохрват- ском језичком подручју, Београд 1977.

176

Page 174: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

наших оредака с арапским светом у најранијел! периоду словенсже и српоке историје на Балкану.

A тих додира било je много, и то с оба ирав- ца арапских надирања према Бвропи, ггреко за- падног Средоземља и Шпаније, к.оју су Арапи ос- војшш, и преко источног Средоздмља и Византи- је, коју су Арапи стално покушавали да освоје. Y доба арапске владавине у Шпанији je било до- ста Словена. Међу њима су се налазиле истакнуте личности у војном, политичком и културном жи- воту. Ha калифовом двору у Кордови била je словенска стража од око четири хиљаде људи. Словени у Шпанији били су, како се мисли, ве- ћином с нашег Јадранског приморја. Арапи су преко Јадрана стизали до наших обала, опседали цриморске градове, пљачкали и одводили робље. Још снажније везе с арапским светом ишле су преко Византије, која се вековима налазила на бранику х,ришћаноког света против арапских ос- вајача. Y Малој Азији између два царства, Ви- зантије и Калифата, поетојало je гранично под- ручје, где, су људи живели онако како с е у c b c t v ' свугде живи у таквим областима, у сталним, рат- ним и мирнодопским, комуникацијама међу не- пријатељским странама. Y византијокој војсци иалазио се велики број словенских војника, a бн- ло je и масовних пресељавања Словена с Бал- кана у малоазијаку Крајииу. Она су вршена на иницијативу византијских царева да би била обе- збеђена војна сила за сталне ратове против Ара- па. Да je мећу тим насељеницима било и Срба говори !и назив једног града у Битинији, Гордо- серба (Српски град) који се помиње у изворима од VII до XIII века. Словенски ратници понекад су се бунили против својих господара и у тим по- бунама чеето су наилазили на подршку код Apa-

177

Page 175: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

na. Од словеноких устаиака у Малој Азији нај- познатији je устанак Томе Словена почетком тре- ће деценије IX века. Тома je прешао на арапску територију и уз помоћ калифа Мамуна прогла- сио се за краља у сиријској Антиохији. Осим тих, било je « друтих додира Словена с арапским светом. Арапи су често нападали на Балкан, по- четком X столећа безуспешно су ооседали Солун, маши одреди продирали су и у дубљу унутраш- њост полуострва, гоБачкали и робили народ.

Y оветлу тих и других сличних података мно- го Tora о чему певају наше јуначке песме посга- ће нам много ближе и схватљивије. Они нам мо- гу објаснити откуд толико Арапа у нашим јунач- ким песмама, зашто Марко Крал>евић и многи други наши јунаци тако често деле мегдане с Арапима, откуда, на иример, Марко у „арапској љутој покрајини", где >војује три године дана (Марко Краљевић u Мина od Костура, Вук, II, 62), или чами у тамници краља арапскога из које га на своју несрећу избавља краљева кћерка (Марко Краљевић u кћи краља арапскога, Вук, II, 64), откуд Арапин на Косову где je на народ ударио тешки намет, свадбарину (Марко Краље- вић укида свадбаринуt Вук, II. 69), или под Солу- ном где му ниско не сме изићи на мегдан, осим болесног јунака Дојчина (Болани Дојчин, Вук, II, 78), или чак под Београдом где су поробили дваре браће Јакшић и одвели им сестру у роп- ство (Јакшићима двори похарани, Вук, II, 97).

Y тим песмама треба извршити само незнат- не измене, и то утлавном у именима, a негде mi­je гготребно ни то (нпр. у песми О боланом Дој- чину који као јунак, вероватно, и потиче из pa­rni јих предтурских времена, a горича о његовом подвигу могла би бити одјек неуопеле арапске

178

Page 176: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

опсаде Солуна почетком X века), na да се добије поезија која нас уводи у историјску ситуацију битно различиту од оне у којој се налазио краљ Марко и његови савременици, ситуацију у Ko­joj су главни наши ггротивници Арапи, a не Тур- ци. Колизија Марка Крал>евића (или неки друга домаћи јунак) — Арапин врло je стара, много старија од историјоког крал>а Марка. Y тој ко- лизији Арапин je старији, првобиггнији од Марка. Његаво порекло треба тражити у раном средњем веку, у епоси највећег процвата араоског овета, када се овај народ и војнички и својом вером и културом снажно наметао Еврогш, и са истока и са запада. A Марко као естски јунак који се бо- ри с Арапима јесте контаминациони лик, он се јавл>а као „наследник некамвог или некаквих ра- нијих јунака са византијско-арапоког ратшита"4.

Y неким пеомама јасно се назире та епска преегзистенција Марка Краљевића. Таква je пр- венствено већ споменута песма Марко Краљевић u Арапин у више варијаната, међу којима je Ву- кова најбол>а и најкознатија. Y њој се го(вори ка- ко Араиин града кулу покрај оињег мора и уда- ра понижавајући данак на Цариград. Ha крају, цар je био тхринуђен да му обећа кћерку за же- ну. Марко се појављује као опаоилац цареве кћер- ке и читавог царства. To je типична мотивока пе- ома у којој je лакше раапознати теме и ситуаци- је што упућују на друге пеоме о Марку и и н и м јунацима него евентуалну историјску позадину. Песма о опасавању цареве кћерке од мрског про- сиоца, осим тога, упућује на дубљу архаику, на легенду о оветом Борћу и њвгову борбу са ажда-

* Исто, 198.

179

Page 177: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

јом, затим на бајке о избављењима девојака од аждаје или других немани какве се јављају ши- ром света. Стота у вези с том песмом, као и дру- гим сличним пеомама, не можемо поставити пи- тање: када се то о чему песма пева догодило? Право (питање могло би да гласи: зашто je утграво Арапину приписан тај древни мотив и зашто се све збива у близини Цариграда? С доста сигур- ности мажемо тврдити да ту нека окривена веза постоји, јер се у епској пеоми готоово ништа не догађа случајно.

Имајући у ввду низантиј ско-арапске сукобе који су трајали више векова, можемо преттпоста- вити да су у (песми нашли одјека ти сукоби узе- ти у глобалу и посебно они који су непосредно угрожавали цароку престоницу. И, доиста, биле су две велике арапске опсаде Цариграда у раз- маку од четрдесет (година (678. и 718) и у обе je освајач поражен испод самих зидина града. Mor- ло би се претпоставити да те оггсаде или једна од њих предсгааљају првобитно историјско језгро пеоме Марко Краљевић u Арапин. Али у тој пес- ми царски град зове се Стамбол, у њему столује турски цар, a за цареву кћерку, Марксшу посес- триму, каже се да je „Туркиња ћевојка". Ta имена померају радњу песме вековима напред, у доба крал>а Марка и после њега. Али, осим имена, у пеоми нема ничег што би говорило о тур- оким временима. Све остало упућује на раније доба када je Цариград стварно бивао под опса- дом Арапа.

Y две вариуанте ове песме, пскгекле из међу- собно удаљених крајева, једна из Црне Горе, из Бјелопавлића, a друга из западне Бутарске, из околине Радомира, налазимо управо то што се може претпоставити да je стајало у првобитним

180

Page 178: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

варијантама пеоме, налазимо стара имена. Град се, исгина, и у њима назива Стамбол, али у њему влада цар Консгантин, не турски цар. Маркова штићеница није као у Вуковој варијанти „Тур- киња ћевојиса", она je ,умјезиница Коистантина цара“ у црногорској варијанти (Милутиновић, Пјеванија, 137), односно „мила ћерка" цара ,ДСо- стадина" у бугарској варијанти (Качановоки, 124). Довољно je да место Марка замислимо неког дру- гог, ранијег јунака, na да се нађемо више од по- ла миленијума пре него што je живео краљ Марко!

Kao борац против Apana Марко je преузео на себе улоге неких давних, забо|равл>ених јунака. Гоаподар којем су о«и служили налазио се и та- да у истом граду, у Цариграду, односно Стам- болу, KaiKo се у епским песмама обично назива, само што тај господар није био султан него хри- шћаноки, „ромејски" цар, није био Сулејман или „Појазит" неко Константин. Према томе, у пес- мама о Марковом служењу цару у Стамболу пре- штићу се и мешају историјска сећања из удал>е- них историјоких епоха, из раног средњег века, када су ореци Срба и друтих јужнословеиоких народа признавали власт византијског цара и као његови војници ратовали против Apana, и из позног средњег ввка, када су наше државе почеле да потпадају под турску власт. Реч je, дакле, о вазалном односу према два различита царства, византијском и туроком, којима je заједничко било то што су имали престоницу у исгом граду. Оба та односа сједињена су у Марку Кјрал^вићу и на тај начин он je постао типичан израз једне специфичне политике коју су наши преци силом прилика морали ирихватити у разним временима своје историје.

181

Page 179: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Има још једна појединост у вези с Марковкм служењам оултану на коју треба обратити паж- њу. Измећу њега и султана постоји известан гсри- сан, лични, фамилијарии однос. Марко je султа- ну посинак, a султан Марков поочим. Повезива- ње политичких односа с родбиноким везама јав л>а се често у еповима свих народа, тако да се може узети као опште обележје еиске поезије. Епски јунак обично je врло близаас сродкик свог владара: он je или њвгов сестрић као Ролан или Милош Војиновић, или зет као Милош Обилић. Тако je и Марко могао постати посинак туроког цара поигго им се нека друта родбинока веза um­je могла пршшсати. Однос поочим—посинак сли- чан je однооу измећу два побратима или побра- тима и посестриме, какви су врло често опевани у нашим народним песмама. Све се то природно уклапа у епску парадигму, тако да се у већини случајева и не помиашћа на неку стварну, исто- ријоку позадину тог односа. Али у овом случају лотребно /је ипак проблематизовати тај однос, зато што се он успоставља између антагонистич- ких страна. Зашто je народној песми било пот- ребно да политичзку зависност нашег владара пре- ма туђем, непријатељскам царству појача квази- родбинском везом између тог владара и његовог господара? Да ли у том односу постоји и неко зрнце историјске истине?

Што се тиче самог краља Марка, није оозна- то ништа о неком његовом непосредном односу према султанима чију je власт признавао, тј. пре- ма Мурату и Бајазиту. Али ако тај проблем пос- матрамо у пШрем историјском контексту, ако уз- мемо у обзир српскотурсже односе у целини, v трајању од Маричке битке до пада Смедерева, видећемо да међу различитим аопектима тих од-

182

Page 180: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

носа веама значајно место заузимају родбинске везе српског и турског двора. Обе српске постне- мањићке династије, Лазаревићи и Бранковићи, имале су овоје принцезе у султаиовом харему. После Косовоке битке кнегиња Милица je удала своју кћерку Оливеру за Бајазита и ова je ос- тала на турском двору све до Ангорске битке. Слична судбина задесила je Мару, кћерку деспо- та Бурђа, удату за Мурата II. Ти бракови били су важан чинилац у политичким односима Србије и Туроке. Српске иринцезе вршиле су утицај на туроком двору. Нарочито je био значајан утицај султаније Mape, маћехе Мехмеда Оовајача. Али родбшкже везе нису биле једино што je повези- вало две стране. Постојали су и други различмти случајеви у којима су водеће личносги с једне и с друаге стране долазиле у непооредне, личне до- дире. Y тсхм контексту били су могући и односи између турског цара и подређених му владара, слични оннма који су опввани у народним песма- ма о Марку Краљевићу. A да се тако непгго ствар- но и догађало оведочи нам биограф деопота Сте- фана, Константин Филоооф.

Говорећи о наклоносш цара Бајазита према киезу Стефану, Константин упоређује њихов однос с одаосом оца према сину. Српска земља, прича он, била je после Косовске битке ,д1оробљена" и мла- ди кнез Стефан морао je сваке године долазити „на поклоњење" Бајазиту. ,Д велики цар [ . . . ] пре- ма овоме односио се искрено и ca чисгом љубављу као љубљеном сину." Бајазитова наклоност ттре- ма српском кнезу нарочито je дошла до израза у једној ситуацији која je за кнеза могла бити по- губна. Стефан се у једном тренутку приближио Улрима, што je убрзо сазнао Бајазит. Да би пре- дупредио опасност у коју je себе довео, Стефан,

183

Page 181: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

на савет своје мајке, одлучи да сам оде пред сул- тана и призна му кривицу. A овај, уместо да га казни, прихвати га с љубављу, све му опросги и почне га „слатким речима" саветовати о начину владања како би, користећи његову, Бајазитову, наклоност што више ојачао своју државу. To ни- су више савети господара вазалу него управо са- вети оца сину, пгго и сам Бајазит, у овом говору, истиче. „Тебе сада оматрам", говори му он, „као најстаријега и вазљубл>енога сина и јављам огаред свима — мојима и источнима. Јер ко je «од мене у таквој части као ти!" И сам писац не може да сакрије задивл>еност због такве предусретљиво- сти. „Ко je такво што где чуо или видео?" пита се он. „Он, који je дошао као окривљен и готов на смрт, примио je као син од цара власт! И ка- кве савете и то не од једноверних! Ко je такво пророштво када чуо од језичника?! Јер све се збило у наше дане тако да су сви no свим краје- вима могли и видети, пошто није сакривено нити се потајно догодило, него се изврпга пред лицем васел>ене.'' Аутор још додаје да се Стефан вра- тио кући „чашћу украшен" и од цара и од свих његових великаша и да je потам овуда приман с љубављу „од свију њихових" (тј од Турака).5

Прича коју je иапричао Константин Философ може се упоредити с оним пеомама о Марку Кра- љевићу у којима овај јунак излази окривљен пред султана и од овог, уместо казне, добија наг- раду. Од тих песама посебну пажњу посветили смо песми Jloe Марков с Турцима. Прича која je у њој испричана слична je Константиновој прончи о Кнезу Стефану и Бајазиту. Ha манифестном ни-

5 Константин Философ, нав. дело, 65—67.

184

Page 182: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

воу су те две приче, гарича из историје и епска прича, саовим различите. Али у ономе што je и у једној и y иругој причи најбитније, a то je од- нос вазала према годаодару, оне су идентичне. Раније омо указал« на то да тај однос у Маркову случају ггролази кроз три етапе које сада може- мо формулисати на следећи начин: 1. кривица, 2. цризнање кривице, 3. опроштај и наорада.

Исто имамо и у причи о Кнезу Стефану: овај владар je, повезујући се с Угрима, изневерио свог господара (1), он сам одлази госиодару да би се- бе опгужио (2), господар га прима с љубављу, указује му највећу почаст и утврђује га у власти (3). Нарочито je (важно што у оба случаја наш јунак одлази сам на ттравдање владару и ihto то и у једном и у другом случају чики из истог разлога — да стане на ттут клеветама. Марко сво ју одлугеу да вде цару овако образлаже:

„Боље ићи цару у Једрене, da му кажем, шта сам учинио, него da ме Турци њему туже".

Испи разлог износи Стефан самом Бајазиту: „Гос- подару, место да ме аоо облаже твојој моћи, сам ћу изнети сагрешење овоје.. ."6 Све то показује да измећу две приче, једне фиктивне, епске, a друге стварне, историјске, иостоји унутрашње n o дударање или „језгро сличности", онакво каасво омо у случају погибије војводе Момчила открили између епске пеоме и казивања византијских ис- торичара, с том разликом што овде није, као код Момчила, v питању једна личност него две лич-

6 Исто, 65—66.

185

Page 183: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

носги. Историчар оведочи о деспоту Стефану, a песма пева о Марку Краљевићу.

Међупш, деопот Стефан, онаиав каквог га приказује Константин Философ a и иначе, no свом положају и улози коју je одиграо у поли- тичким збивањима свог доба, умногоме подсећа на Марка из народних песама. Разапет између Истака и Запада, принуђен најгаре да призна власт Турака a потом и Маћара, он je ипак ус- пео да сачува известан степен политичке само- сталности и да као храбар и умешан владар стек- не наклоност и поштовање и на једној и на дру- гој сирани. 0 томе његов биограф с дављењем говори. Y ратовима између Турака и Yrapa Сте- фан je бивао принуђен да шал>е војску првима, али, упркос томе, он сам са својом свитом редов- но je одлазио на угарски сабор у Будим и тамо увек бивао радо приман. „И ово обоје je јавно чинио и за љшоге године", напомиње Константин. „Западни" су то „трпели" зато игго су у њему видели „као неки иггит" против Турака. Стога су се „шештеници њихови" молили за њега Богу, да га одржи у животу и моћи.7 Због своје храб- рости и ратничких врлина уживао je велики уг- лед међу западним племством и стекао право да племиће венчава на витештво. Том угледу допри- носили су и ратници деспота Стефаиа. Оии су за време сабора у Будиму учествовали иа витешким такмичењима, a на неком од тих такмичења „је- дан од витезова благочестивога обори најсилније и узе венац победе"8. Taj непознати витез пости- гао je успех слИчан ономе који су посшгле вој-

7 Исто, 108—109.8 Исто, 109.

186

Page 184: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

воде деспота Бурћа у такмичењу с Мађарима у песми Смрт војводе Кајице (Вук, II, 81).

Али зачудо, овај владар ратник и узор вите- зовима није добио значајније место у народној поезији. Песма за њега зна и даје му врло висок ранг међу јунацима (што одтвара историји), о њему се некада певало као о змајевитом јунаку зачетом у љубавном односу измећу смртне жене и змаја, о н»ему се чак певало као о ванбрачном оцу највећег покосовског јунака Сибињанин Јан- ка. Али, упрасос томе, има мало песама у којима je Стеван Високи (окако je запамћен у народу) главни јунак. Y класичној Вуковој збирци нема ниједне такве песме, a само се у две спомиње (Зидање Раванице, Вук, II, 35; Маргарита дјевој- ка u Рајко војвода, Вук, III, 10). Од песама запи- саних пре Вука иајзначајнија je бугаригпица о Стефану као ванбрачном оцу Сибињанин Јанка (Богшиић, Б). После Вука има о њему једна пес- ма код Милутиновића (Певанија, бр. 160), неко- лико код Петрановића (II, 27, 28, 29; III, 42) и известан број код других скупљача. Y песми Цар- ска ријеч и у некима код Пеграновића говори се и о Стефановим односима с Турцима. Али у њима Стефан није гариказан као сарадник Турака, као султанов вазал. Напротив, он се бори против Ту- рака и побеђује их, у једној песми код Петрано- вића чак их гони до Шама и Медине (II, 27). Изгледа да се усмена песничка традиција о дес- поту Стефану није развијала на реалним исто- ријоким основама него насупрот њима.

Можда je угграво високи глас који je Стеван Високи уживао у народу, његс® највиши ранг ме- ђу јунацима (што одговара старим књижевним списима, посебно писању Константина Фиософа), као и успомена на његовог оца, светитеља, мож-

187

Page 185: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

да je ове то било гарепрека да се о Стефану певају пеоме на основу стварних догаћаја, јер се тада његова подложност султану и његова војевања на страни Турака не би могла прећутати, или, уко- лико су такве иесме и певане, оне не би могле да се одрже. Y контексту ©пске традиције било je, по G B o j ттрилиди, немогуће постићи равнотежу између уавишеног лика деспота Стефана и реал- них прилика његова живота. Насупрот томе, Мар- ко Кр>аљевић 'који je као песнички лик сложен и противуречан, чије се понашање кретало у широ- ком распону од скандалозног до узвишеног, Mo­rao je постати и „турска придворица" a да тиме не буде нарушен његов интепритет као епоког ју- нака. TaiKo je Марисо у нашој народној лоезији постао типичан вазал туђег, нвпријатељоког вла- дара, баш као што je то исто Константинов дес- пот Стефан у контексту наше сгаре књижевно- сти. Y стварној историји je та улога припадала и једнам и другом.

3a одсутност деспота Стефана из матичног тока српске јуначке еиике {због чега je дошло, видећемо, до приввдног дисконтинуитета у нашо ј епским песмама ишричаној историји, до празни- не између косовских и гожосовоких песама) могу се иражити и други узроци. Деспот Стефан се бо- рио гтротив феудалне самовоље великаша и ства- рао jaiKy централизовану државу. Нови друпгтве- ни односи нису били сасвим погодно тло за цве- тање јуначке епике, којој највише логодује фе- удални индивидуализам и аутархија. Али с друте стране, ратгогчка »бивања тог доба, у којима je учесшовао и сам Стефан, иружала су обилну и привлачну грађу за песме. Тешко je замислити да ти догађаји нису на неки начин покретали су- времене певаче. Ајш Стефан ипак није постао

188

Page 186: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

центар епског круга као шго je био његов отац кнез Лазар или његов сестрић и наследник дес- пот Бурађ. Oko овог другог и његове жене Је- рине („проклете Јерине", како je запамћена у народу) јављају се као епски јунаци и неке личности чија се имена сусрећу на страницама Живота деспота Стефана од Константина Фило- софа, као што су: челник Радич (Раде Облачић у народним песмама), Шаин, Михаило. Y ствар- ности они су били војводе деспота Стефана, a песма их je учинила војводама деопота Бурђа.

Таквих померања магло je бити и уназад, не само унапред. Y првој половини прошлога века познати сиисатељ Јован Хаџић изнео je претпо- станку да су сукоби међу Бајазитовим синовима далека исгаријска позадина народне песме Марко Краљевић u Муса Кесеџија (Вузс, II, 67) и! да je v лику Мусе Кесеџије сачувана успомена на злоглас- ног султана Муоу, који je годинама харао no Бал- кану, о чему опширно прштоведа Константин Фи- лоооф. Све се то догаћало после битке код Ангоре (1402) у којој je погинуо Бајазит, тј. у време ка- да je Марко већ одавно био међу мртвима. Y грађанском рату у Тугрској учесгвовали су и орп- ски династи, деспот Стефан и његов брат Вук и сестрићи му Бранковићи, Бурађ и Лазар. Они су се борили час на једној час на друтој страни и исто тако између себе, што je све пеома забора- вила. Увиђајући колико je песма далеко од дога- ђаја, Хаџић je свој чланаас насловио следећим ре- чима: „Историја и песме народне или у народним песмама истојричеоке истине не тражи"9. Али je

9 Чланак Ј. Хаџића изишао je у алманаху Г о л у -

б и ц а за 1842, 3—11.

189

Page 187: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

он ипак осетио неку, макар и далеку, сличност измећу песме и историје, и то ттре овега у лику Мусе Кесеџије.

На1родна пеома се овде на необичан начин, готово текстуално, ггриближила сувременом хро- ничару епохе. Ha крају песме мртав Муса, пошто се на његовом трећем орцу дробудила успавана гуја, ,д!о ледини скаче". A Константин Философ о Муси говори у апсжалиптичким сликама и сим- болима. „Овај дакле", прича он, „доће да се бије са својим братом и жељаху се крви наситити као змијин пород, a беху пород братски, који je пре р>ођења цепао матариноку утробу"10 итд. Kao да се иза и једног и другог казивања јавља сећање на исго, a не само иста матрица, иста митска ос- нова. Историја се одлично уклапала у древне форме колективне, уомене и књижевне имагина- ције.

Још једна велика песма о Марку може се до- вести у везу са збиваљима у епоси која je усле- дила не тако много после његове смрти. Реч je о песми Марко Краљевић u Мина od Костура (Вук, II, 62). To je сложена, синкретична песма чији разни слојеви потичу из разних времена. Ha јед- ном месту она подсећа на Илијаду.11 Марко се у гневу ловлачи из борбе, слично Ахилу и са слич- ним последицама, јер неиријатељ, „љута Арапија", кад примети да га нема, наваљује овим силама да поврати изгубл>ено. „Арапија" и „арапока љу- та покрајина" упућују на рани средњи век и на војевања наших јувака у византијској војсци про-

10 К. Филсхх>ф, исто, 91.11 Yn. Милош Бурић, „Хомерова Илијада и наше

народне песме”, у ; М. Бурић, Ha изворима уметничке лепоте, Београд 1957, 175—177.

190

Page 188: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тив Арапа на малоазијској граници Визаитије према Калифату, о чему je већ било речи. A Mli­na од Костура и отмица Маркове жеие довођени су v везу с Марковим неириликама са женама, о чему говоре сувремени извори и о чему je нешто каснији историк, Мавро Орбин12, саошптио оричу у великој мери блиоку самој песми. Један детаљ упућује пак на осмаиску војну истарију у ивдриоду после Косовоке битке. Ратнички поход на далеку прекоморску „арапску покрајину" предводи цар „Појазит", тј. Бајазагг. Међу многим ратовима које je водио овај жестоки султан и у којима су учествовали његови српски вазали једини преко- морски и малоазијски рат био je рат стротив мон- голског цара Тамерлана, завршен њвговим пора- зом и погибијом у бици код Анторе.У рату je уче- сгвовао деспот Стефан Лазаревић са својом вој- ском. Константин Философ припскведа да Стефан, кад су ,,Перои“ опколили Бајазита, „хотећи га као ослободити, три пута улажаше у борбу, са- сецајући и побеђујући"13. Сличну храбјрост пока- зује MaipKo бранећи дара „Појазита" од Арапа. Не треба искључити могућност да су те и неке дру- ге појединости које исгоријски орипадају епоси деопота Стефана или, још тачније, времену после битке на Ровинама, касиије померене уназад и повезане с личношћу Марка Краљевића.

Постоји још једна специфична паралела из- међу истори је о деспоту Стефану и песама о Мар- ку Краљввићу. Она спада у породичну сферу. (Реч je о односу два јунака према мајци. Марко се често саветује с мајком. Увек кад треба да пре-

12 Yn. Н. Банашевић, Циклус Марка Краљевића..117.

13 К. Философ, нав. дело, 72.

191

Page 189: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

дузме нешто важно, он н»у пита за мишљење. Готово свагда када je код куће, он je с мајком. Сшуадија када Марко седи с мајком за вечером спада у стандардне почетке песама о том јунаку. Није познато каасви су били односи краља Марка с мајкоод иити да ли му je мајка била тако добар саветник. A што се тиче деспота Стефана, добро je познато да му je мајка ове док je била жива п,редставл>ала чврсг ослонац и најпоузданиј ег са- ветника, о чему сведочи Константин Филоооф и други покосовски 'Писци. Можда je кнегиња Ми- лица повредним пугем утицала на стварање јед- ног од најлепших женских ликова у нашој јунач- K o j епици, мајке Јенросиме. Драгољуб Симоно- вић14 скреће пажњу на то да je кнегиња Милица као монахин>а (великосхимница) добила име Је- фросинија, чији je народни облик Јевросима. A поклапање имена у народним песмама, no пра- вилу, није случајио. Уколико кнегања Милица стварио претходи лику мајке Јевросиме, онда je ова несумњиво највећа наша жена у средњем ве- ку дала основа двама најузвишенијим женским ликовима читаве наше народне историјске епи- ке — царици Милици, суирузи кнеза Лазара, нај- омиљенијег срокжог владара, и племенитој Јевро- оими, мајци највећег најродног јунака, Марка Крал>евића. Y том случају мајка Јефросинија, од- носно Јевросима била би видљива коттча између историје дешота Стефана Лазаревића и песама о Марку Краљевићу.

Краљ Марко био je старији савременик дес- пота Стефана или, тачније, млаћи ирипадник ге- нерације његова оца, кнеза Лазара. Kao турски

14 Никола Вратковић, 335.

192

Page 190: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вазал он je повезао две епохе, епоху између Ма- рице и Косова у којој су ерпски династи из јуж- них области некадашњег Душановог царства би- ли потчињени султану Мурату и епоху и з м е ћ у Косава и Ангоре када су и јужни и северни на- ши владари и великаши служили његоавом наслед- нику Бајазиту. Y оба та периода турска престо- ница налазила се у Једрену. У песмама се Мар- ков господар често уотшгге не именује. Он je про- сто турски цар. Y неким песмама он носи типоко име Сулејман. Турока ирестоница je најчешће Стамбол. Али у извеоним песмама и једно и дру- го, и име царево и име орестонице, глаее друкчи- је. Y пеоми Jloe Марков с Турцима, за коју смо ракли да je најближа стварној ситуацији краља Марка, турски цар није именован али се његова престоница налази у Једрену. Y песми Марко Краљевић u Мина od Костура цар се зове „Поја- зет" пгго je, несумњиво, рефлекс имеиа Бајазит. Исто име je и у једној македонкжој песми из ако- лине Дебра (Јастребов, бр. 58). Име цара Баја- зита или Бојадина јавл>а се и у песмама о деспо- ту Стефану код Петрановића (II, 26, 27, 57). Ко- лико ми je познато, цар Мурат као Марков гос- подар јавља се само у македонској варијанти пе- сме Mapico пије уз рамазан вино (Браћа Мила- диновци, 125). Имајући cee то у виду, с доста разлога може се претпоставити да су у форлшра- њу лика Марка Крал>ев'ића као ,/:луге“ турског цара најважнију улогу одиграли догађаји из до- ба владавине султана Бајазита. Истина, сам Мар- ко у тај период улази само с неколико послед- њих година свог живота. Али читаво раздобове између Косовске и Ангорске битке и непскредно после Ангорске битке, као пгго поисазује хрони-

193

Page 191: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

чар тог доба Константин Философ, обиловало je догађајима и односима сличним онима у песмама о MaipKy Краљевићу. Y тим песмама je Марко, иако подређен султану, сачувао ипак одреће-н сте- пен самосгалности, што му омогућава да се ло- јављује и «ао заштитник народа од турских на- силнвка. Такав противуречан однос нахиих влада- ра према Турцима нарочито je карактеристичам за период владавине султана Бајазита.

Основна разлика између песама и историје јесте у таме пгго je у стварности главни носилац тог односа био деспот Стефан Лазаревић a у пе- смама Марко Краљевић. Према томе, оно пгго пе- оме Јтриписују Марку као туроком вазалу ко- респондира са оним што се у стварности дешава- ло деототу Стефану. Загонетност Маркове појаве у песмама настала je услед несагласности поезије и историје. Ta загонетност била би несумњиво ма- ња уколико бисмо замислшги да се као јунак v песмама на тему Маркових односа са султаном уместо Марка јавља деспот Стефан. Y светлу оно- га што je Константин Философ испричао о Сте- фановом однсхл/ с Турцима, нарачито о његовам специјалном положају за време владавине султа- на Бајазита и о Бајазитоовом пријатељству према орпоком кнезу, песме о Марковим доживљајима с Турцима и о његовим присним односима са сул- таном постају у историјском смислу схватљивије. Драгољуб Симоиовић сматра да се иза лика Мар- ка Краљввића аоронје, у ствари, Стефан Лазаревић. »ЈИсторијски краљ Марко, оин краша Вукашина", каже он, „ушао je у народау песму као први вазал, али егкжи лик Марка Краљевића je изгра- ђен на бази иричања живота Стефана Лазаре-

194

Page 192: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

BHha.‘‘ls Y ствари, две приче, историјска о Стефа- иу Лазаревићу и песничка, епска о Марку Кра- љевићу, у оснсдаи су истоветне. To су цриче о истом политичком понашању у истоветним при- ликама. Њихови јунаци имају идентичну судби- ну: они служе владара туђег, непријатељскот цар- ства, a тај владар je ирема њима благонаклом, често очински расположен. Истина, у песмама се туреки цар доброхотно понаша орема Марку из сцраха, због Маркова претећег изгледа, a у исто- ријској причи Константина Философа Бајазит гаји истинока пријатељака осећања према свом вазалу, кнезу Стефаиу. Али у оба случаја се na необичагг начин мешају два противуречна односа, однос го-сЈтодар — слуга и одное отац — син.

М ожда je нрвобихно певано и о војавању де- спота Стефана, a не само о Марковом, за рачун Турака, можда je бшхо песама и о пријател^ском односу Бајазитовом прсма њему, na су кдсније те песме заборављене, или je оно о чему су говориле прешло на Марка Краљевића, који je у народној поезији постао главни и готово једини носилац управо таквог српоко-турскЈОг односа. Претпостав- <ка je сасвим у складу с поетиком народне noe- зије, али за њу се ипак не могу ;наћи непооредне потврде ни у записаиим пеомама нити у сведочан- ствима о пародној поезији. Али без обзира на то колико епски Марко Краљевић дугује историј- ском деспоту Стефану Лазаревићу, извори о овом другом, иарочито исгоријски богато документо- вана твегова биографија из пера Константина Фи- лософа, помажу нам да боље схватимо историјоку

15 Исто, 292.

195

i

Page 193: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

позадину доминантног мотива епоких песама о Марку Краљевићу, његове службе турском цару.

Y најширем смислу, песме о Марковом слу- жењу турском цару истаријски кореапондирају с дуготрајним периодом турског освајања српских звмаља, периодом од Маричке битке до пада Смедерева, na и после тога, ове да ишчезавања по- следњих остатака наше средњовековне државно- сти. За тај период карактеристично je да — упо- редо с турским господа/рењем на нашим просто- рима, које се постепено намеће — гаостоје и до- маћи владари и племство. Они прихватају туреку власт кед морају, ратују у турској војсди кад не могу друкчије, доприносећи тако турским побе- дама и ширењу турске власти. Према томе, Мар- ко Краљевић као „слуга" турског цара потиче из историјске сиггуације која je ирегходила конач- ном турском освајануу српоких земаља, пре него што je цео народ постао раја, ситуације полузави- сности у којој су наши династи прихватајући вазални однос према Турцима сачували власт у својим државама. Краљ Марко био je хгрви срп- ски владар који je искусио такву судбииу, na се у ужем смислу песме о Марку Краљевићу везују за доба његове владавине и то како за н>ен први период, до Косовске битке, када су турску власт признавале само јужне области Душановог цар- ства, тако и за њен друш део, после Косовске битке, када се турска доминација оротегла и на моравску Србију. Најуже, те пеоме упућују на период владавине цара Бајазита, односно на вре- ме између Косовоке и Ангороке битке, и то како на ирви део те епохе, до битке на Ровинама у којој je погинуо !Крал> Марко, тако и на њен други део. Тада je -највећи број орпских динасга признавао турску власт, a односи између Срба

196

Page 194: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

и Турака, посебио односи између деспота Сте- фана и султана, најсличнији су онима какви су описани у пеомама о Марку Краљевићу. Епски лик Марка Крал>евигћа као „слуге" и „посинка" турсжог цара највише дугује том добу. Грађу од које je обликован тај лик могли су пружити како догаћаји у којима je учествовао сам краљ Марко тако и догађаји у којима су учествовали други Турцима потчињени владари, нарочито први и најзначајнији међу њима, деспот Стефан Лаза- ревић. A k o се узму у обзир све историјске инди- ције ове епике, ти догаћаји никако нису могли бити почетак, „полазна тачка",16 читавог епског певања о Марку. Taj почетак морао je наћи уз- роке у много ранијим догађајима и гариликама, пре iH e ro што je Марко постао краљ, чак mpe него што je посггао краљевић, када je он био само младић, син једног од најмоћнијих великаша у држави. Али мотив Маркове службе султану, последњи ио хронолошком редоследу, имао je снажно повратио дејство. Он je ударио неизбри- сив печат на читаву епску судбину нај популарни^ jer народог јунака, постао глави историјски знак препознавања његовог лика.

16 В. Норовић, Милош Војиновић, 6.

197

Page 195: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ЕПСКА ИСТОРИЈА

Јуначиси епос говори no правилу о једној из- двојеној епоси у историји народа, која се нази- ва херојско доба. Такво je у хеленском епу доба Тројанског рата, односно доба сеобе народа и хунског воће Атиле у германокој, или доба Ка/рла Великог у француској, или доба кнеза Владимира у руској еиокој поезији. Херојско доба долази обично на почетку историје народа као прелаз између митског доба и каснијих епоха о којима говори писана историја. Оно je релативно кратко трајавто, a о људима који су тада живели Створена je представа да су no својим телесним и душев- ним квалитетима и no делима били далеко из«ад каснијих наратггаја. Стари грчки песник Хесиод, први iKojH je харојоко доба издвојио и описао као епоху у људској историји, говори о тим људима као о „божанокој раси" и „полубоговима" и примећује да су се они затрли у сталним рато- вима.1

Y српској историји појму херојског доба нај- више одговара време од Душанових освајања до Косовске битке. Тада су владали најславнији вла- дари, борили сб' највећи јунаци и догодили се најпресуднији Догађаји, na су та времена остала

1 Хезиод, Послови u дани, Загреб, 1970, 21—22.

198

Page 196: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

у јаркој успомени потомства. Косовском битком наше херојоко доба би се завршавало, a све je говорило да са обновом Србије у доба десгаота Стефана почиње нова епоха у истарији српоког народа чмје су одлике биле јака власт, оређено друштво и организовано ратовање. Све се ипак одиграло друкчије. После краткотрајног периода који je само шжазао могућност дал>ег развоја, исгорија као да се поново враћа на пређене лу- теве. Елементи херојског доба обнављају се на разним меотима и око више личности у епохама које се смењују једна за другом: <жо Марка Кра- љевића, око деспота Бурђа и његових војвода, око сремоких Бранковића и угарског краља, око Црнојевића, a затим, у промењеним приликама, око много&ројних јунака ;који су се борили у разшш хајдучким и уокочким дружинама. Taj ток истарије има природан завршетак у устанич- кој епоои Србије, када се ако Карађорђа и њего- вих војвода ствара нов епски песнички круг са свим битним обележјима херојског доба.

С Карађорђем се то доба завршава, бар кад je реч о Србији. Кнез Милош, који je жарко желео јуначку славу и љутио се на Вука што га пеоме заобилазе,2 био je, упркос свој својој храбрости, изразито неепска, нехеројока личност. Јунак за песму није био Милош него људи попут тБеговог љутог противкика, побуњеника против ње- гове тираније војводе Цукића који je, када су га ухватили и овезана водили кнезу, певао: „Нека знаде и гора и трава / како оде Цукићева глава". С кнезом Милошем Србија се враћала на силом

2 Вид. Вук Стеф. Караџић, О с р п с к о ј н а р о д н о ј п о е -

з и ј и , Београд 1964, 279.

199

Page 197: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

наггуштене путеве којима je кренула у доба де- отота Стефана. Просвећени десоот и непросвећени кнез у размаку од четири столећа тежили су у бити истом циљу: да сгворе сгабилну државу и сређено друштво у којем више «еће бити места за анархични индавидуализам херојског доба. У другим крајевима то се насгављало и после Ка- ра&орђева времеиа. Последње херојско доба у нашој историји било je доба крал>а Николе у Црној Гсхри. Оно се од ранијих разликује no томе што je у њему херојаки начин живота свесно не- гован, nrro су се понашаша појединаца, друштве- ии одноои na и државни живот управл>али према узорима из народне поезије. О апоси краља Ни- коле није створена велика јуначка епика, no Ko­joj би се памтила, али то доба значајио je no томе што je епику и естетику те поезије тежило да унесе у свакодневни живот.

Према томе, у нашој народној поезији не- мамо једно него више херојских доба која се међусобно смен>ују у огромном распону од хто- следших Немањића до Карађорђа, a на други на- чин и после Карађорђа, све до краља Николе. С тим у веаи могу се навести Његошеве речи из писма аустријском песнику Франклу, преводиоцу наших народних песама: „Наше су народне пје- сме историја јуначка, епопеја народна; у њима човјек може видјети (какав je народ који их пјева".3 Y тим речима дато je најтачније одређе- ње предмета наше јуначке епике. Она не говори о једном издвојеном херојском добу. Њен стварни предмет je читава историја, „историја јуначка" оршског народа.

3 Петар Петровић Његош, Цјелокупна дјела, VII Београд 1951, 187.

200

Page 198: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

За херојоко доба карактеристично je да ос- таје v снажном сећању народа и да то сећазње живи како у јуначким еповима или песмама тако и у разним неупесмљеним облицима причања. Али како срттске ј|уначке песме не гаворе о јед- ном херојоком добу него о низу таквих епоха, како je њихов предмет „историја јуначка", може се поставити гаггање да ли je та историја iKao целина запамћена у иесмама и, уколико јесте, на који начин. Видели смо да песма памти поједи- начне догађаје тако што их преображава у ири- чу. Сличан поступак није спроведен за све дога- ћаје укупно опеване у песмгша, за истарију у целиии.

Можда би се чак могла и иамислити некаква таква прича за све песме. To би могла бигги или прича заснована на једном средишњем догађају где би друти догаћаји имали епизодну улогу, или пак некажва окиирна прича у којој би се, ттосле, no неком редоследу могле распоредити све ју- начке пеоме. Али такзу причу нису измислили на- родни певачи, њу нису створили ни књижевно образовани људи који су се бавили народним песмама, њихови скупљачи и издавачи.

Вук je, исгана, на почетку свог рада помиш- љао на такву могућност. Y предгавору првој Пје- снарици он je изразио наду да ће се оосле њета наћи неко кога je ,^ог даром пјеснотворства обдарио" да створи велику синтезу: „онај ће по- купити сва ова собрања и претрести, a неке пје- сне и сам no икусгу и начину рода овога сочинити и тако од свију оиих малих собрања једно велико дјело начикити" ,4 Пишући те речи, Вук je очи-

4 О с р п с к о ј н а р о д н о ј п о е з и ј и , 43.

201

Page 199: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

гледно мислио о могућности великог националног епоса, сличног Хомеровој Илијади. Да ова зами- сао није била нереална чак ни у веку барута по- казују случајеви неких европоких националних епова, као што je финска Калевала или естонски Калевипоег, који су добили завршни облик у XIX веку, и то на сличан начин како je Вук замишљао стварање нашег епоса, тј. компилаци- јом и дограђивањем постојећих епоких песама.Ч касвијем свом р>аду када je, после две књиге Пјеснарице, добио највећа признања у ученом свету, Вук je сасвим напустио идеју о „једном великом дјелу“. Народну песму он je схватио као светињу у (коју се не сме дирати. Она je постала основни, канонски облик народнот песништва. Промена се осетила и у начину именовања на- редних иадања народних песама. Напуштен je јединетвен назив за збирку, пјеснарица и уместо њега употребљен неутрални жанровоки назив na­padne пјесме, чиме je још више наглашена само- сталност појединачне песме и зборнички карак- тер Вукове кшиге народних песама узете у це- лини. Y том великом мноштву песама о разним историјоким догађајима, од којих свака првд- ставл>а заоисружену целину, самостално песничко дело малог или оредњег обима, не може се пос- тићи, чак и ако би се свесно тежило за тим, таква прегледност догађаја каква се постиже у великим и разгранатим гаричама, попут оних које налазимо у епопеји шш роману.

Али ирича није једини облик којим се може успоставити једиуство у разноврсности предмета о којима могу насгати многе појединачне песме или приповетке или историјска казивања. To je- динство може се посшћи и другим оредствима и начинима. Kao гвример можемо узети наше сред-

202

Page 200: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

њовековне историјске аписе, житија, летописе, родослсхве и др. Историја Србије у њима се сис- тематсжи и плански иаграђује. Аутори су разми и из разних иремена, али сви они полазе од истих основвих прегпоставки и врло често се настав- љају један на другог, ови као да пишу једну исту књигу. Такав степен међусобног усаглашавања није се, наравно, мотао постићи у епоким јунач- Ким песмама, како због њиховог мноштва, тако и због њихавог усменог живота. Али с друге стра- не, у песмама лостоји ипак неки заједнички план, заједничке претпоставке на којима се праде све појединачне пеоме. Te претпоставке су истовре- мено поетичке и исгоријоке. Оне произлазе, с јед- не стране, из народне уомене поегаке, a с друге, из жолективног историјског памћења, из народ- ног схватања властите историје. Зато се у пес- мама стално осећа извесна тежња ка повезивању догађаја, ка јединству и целовитости, нарочито у добрим песмама, Вук би рекао: „у пјесмама до- брих пјевача".5

Повезаност међу дагађајима и временима приказаним у иародним песмама оосгиже се, нај- пре, континуитетом епокот сећања. Песме су, као што смо видели, заиамтиле и опевале све главне епохе сриске историје од почетка Душанове вла- давине до Проог устанка. Ослонац тот памћења су крупни историјски догађаји, они који су, у песми, упр^ос свим изменама, сачували свој идентитет. Најзначајнији од тих догађаја обеле- жавају лранице међу историјским временима. Та- ква улога нарочито припада најважнијем и нај- више опеваноаи догађају из наше историје, Ко-

5 Уп. В. Караџић, О српској народној поезији, 151.

203

Page 201: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

совској бици. Ha томе се темељи основна периоди- зација орткже истарије у народним песмама, њвна иодела на време до Кооова и време од Косова у том омислу да je до Косова било српско царство, a од Косова почиње робовање под Турцима. To што у историји није било сасвим тако и шгго се неке друге реалности назиру и у самим песмама, у бити не дооводи у ттитање утемељеност те кључ- не поделе.

Али (Велшш дагађаји каква je Кооовска бит- ка нису једино што песма памти из прошлости народа. Много више него појединачне дагађаје песма може сачувати у сећању дуготрајне исто- ријске односе, вековна друштввна стања, посто- јане iKарактеристике историјоких процеса. Гово- рећи о добрим и лошим певачима, Вук je напоме- нуо да ое добром певачу не може догодити да Марку Краљевићу припише ватрено оружје.6 Марко с пушком био би неки други јунак a не онај кога су добро познавали и певачи и њихови слушаоци, јер je и код једних и код других пос- тојала свест да с појавом ватреног оружја почиње нова впоха у историји ратовања, сасвим различита од оне којој су припадали Марко Краљевић и други јунаци сгаријих времеиа. Пушка ту није обична, ирелевантна чињеница. Она je знак рао познавања етоха.

Полазећи од чињениде да се у песмама очи- тују разне врсте историјоких реалности, можемо се оовриути на једну противуречност карактерис- тичну за схватање историчности епских песама. Наиме, на плану |уначке епике узете у целини или пак ттојединих већих окупина у њеним окви-

6 Исто.

204

Page 202: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

рима, Kao ш то су циклуси, историчност je нешто ш то се готово само no себи ггодразумева, a чим се пређе на појединачне песме, тај феномен по- чиње да се расплињ ава и доводи у питање. Тако je и Вук, упркос томе што му je било јасно да песме не доиосе „истините историје", своју збир- ку компоновао тако да она даје утисак историје иопричане песмама.

Треба, мећутим, стално имати у виду оно што je већ истаинуто као специфично обележ је наш е народне поезије: да у њој стварну егзистен- цију им ају caiMo појединачне песме, д а су цик- луси и друге сличне надструктуре само научни конструкти. H a основу тога м ож ем о закључити да неЈПОстоји ниједно својство наш е народне епи- ке узете у целини a да то није на неки «ачин и својство појединачних песама. Све ш то постоји у јуначкој егшци као врсти нашег народног пес- ниш тва м ора иретходно постојати у песмама као индивидуалним остварењ има. Историчност не м ож е бити тако важ но обележ је целокуине наше епике ако тог елемента нема у самим песмама од којих се она састоји. Теш коће нису настале услед несагласности иамеђу појединачне епске песме и већих скупина песама у односу на тшта- ње историје. Стварни проблем налази се у чи- њеници да постоје различити нивои исторично- стн ко ји се могу открити у noj единачним песма- ма. A k o се послужимо дистиикцијом измећу ми- кро- и макроисторије, односно „историје кратког трајањ а" и „историје дугог трајањ а", ко ју je увео ф ранцуски историчар Бродел,7 онДа бисмо могли

7 Фернан Бродел, Списи о историји, Београд 1992, 87—109.

205

Page 203: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

рећи да се у једној песми ммого јасније рефлек- тују датости коje спадају у сферу макроисторије него једноасратни, појединачни догаћаји који чине главно ткиво „историје кратког трајања".

Другим речима, песма много боље памти епохе него догађаје, изузев, наравно, оних дога- ђаја који, као Косовска битка, и сами обележа- вају епохе. Памћење епоха чини, у ствари, основу историчности наше народне епике. Y песмама се рефлектују многе реалности дугот трајања, које су знаци распознавања удал>ених историјских вре- мена. Ha лример, песме преткосовског круга све говоре о времену постојања независне домаће власти. Срнско царство у њима je најшира реал- ност, основа на којој се ствара песничка, епска слика историје Србије немањићког доба. Y ту слику уткивају се и друге реланости карактерис- тичне за ту епоху, као што су: великашки односи, сукоби око власти, грађење манастира, врсте ору- жја, односи са страицима итд. Кад говоримо о слици епоха у нашим народним песмама, мора- мо све то имати у ииду јер ту слику сачињава, како je приметио В. Норовић, „цело наслбђе наше прошлости, и политичко, и културно, и 1кн>иже»- ho“ .s

Појединачни догађаји такође се уклалају у ху општу слику. To важи како за значајне исто- ријске догаћаје, оне чији je идентитет у пеоми са- чуван, тако и за оне друге, мање значајне или сасвим ефемерне, који су у песмама толико из- мењени да се не могу препознати. И једни и други суделују у ћтварању епоке слике удаље- них впоха. Али они то чине на битно различит

8 В. Норовић, Милош Војиновић, 5.

206

Page 204: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

начин. Запамћени догађаји и сами су знаци рас- познавања епоха, у неким случајевима они су чак најизразитији, највидљивији оријентири исто- рије, помоћу њих се, <као у случају Кооовске бит- ке, успоставл>ају границе међу исгоријским вре- менима. A кад су у питању догаћаји о којима у песми није сачувана целовита слика наго само поједини фрагменти, у оном што je запамћено обично откривамо историјске теме ширег зна- чаја, садржаје који упућују на дуготрајне реал- ности.

Таква je, на пример, латинока тема у иес- мама о Милошу Војиновићу. Она je битан еле- менат слике епохе која се рефлектује у њима. Помоћу ње могли амо распоонати време у којем je живео овај јунак, време Стефана Душана и, шире, време немашићке Србије у којој су одноои са западним, латинским светом били перманентна реалност. A ти односи су, као што смо видели, и непосредна историјска позадина песама о Мило- шу Војиновићу. Стварни догађаји који су били „полазна тачка" песама толико су измењени да се «е могу вшие препознати, али je сачувано оно што се окривало иза тих догаћаја, пгго чини њихову историјоку суштину, њихов најдубљи смисао.

Уоча«ан>е те стране битно je за разумевање правног пкарадстера песама о којима je реч. Kao епски јунак Милош Војиновић има доста тога што упућује H a бајке и митове, na није чудно што су ти акапекти његовог лика најпре привукли пажњу истраживача. Главна песма о Милошу, Женидба Душанова (Вук, II, 29), показала се као нарочиго погодна за итроучавање митског суп- страта наше народне епике. A та песма садржи два битна елемента идентификације историјске

207

Page 205: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

епсххе. Прво, та епоха je именована. Већ из ттрвог стиха, „Каде се жени српоки цар Стјепане", ви- ди се да царство о којем се пева није неодрећено, неименовано царство из бајки него српско цар- ство, да његов владар није „један цар" него уп- раво „српоки цар", и то најславнији мећу срп- оким владарима, „цар Стјепан". Друто, основни конфликт песме ироизлази из једне од битних ре- алности српоког царства, тачније сршже државе у доба Немањића, реалности atoja je у доба цара Душана и Милоша Војиновића добила један од од својих најдраматичнијих обрта — из односа Србије с њеиим загаадним, католичким, „латин- ским" ггриморјем, посебио с Дубровачком репуб- ликом.

Оба та елемента оу неопходна за дрепознава- ње историје у пеоми. Да имамо само сукоб с Jla- тинима a немамо „цара Стјепана" или неког дру- гог српског владара (ипр. кнеза Лазара у песми Милош у Латинима, Вук, II, 37) шш пак неки дру- ги начин именовања времена, онда више не бисмо могли схватити тај сукоб као део епске слике од- ређене историјске епохе. Пеома више не би била о сриском цајрству, о времену „цара Сгјепана", ње- ни историјски окиири бшш би много не јасније од- ређени или би се саовим раошинули у легенду и мит. С друге стране, да имамо само именовање епохе, a да немамо однос с Латишша или неке друге историјоки корелативне теме, онда бисмо имали историјске оквире без стварне историјске саиржине. Песма би певала о „цару Стјепану", али У томе што ое пева не би било ничег пгго би стварно упућивало на време „цара Стјепана".

Y томе би била битна разлика између две прекраоне песме о том цару, између Находа Мо- мира (Вук, II, 30) и Женидбе Душанове, Y пр-

20S

Page 206: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вој од историје имамо само имена, a у другој, осим имена, вдмамо и једну од битних реалности историјске епоке. Ta реалност je покретач епске радње, главни узрок конфликта међу јунацима. Слика епохе je још патпунија у песми Милош у Латинима, у обе њене глагане варијанте, Вуковој (II, 37) и Милутиновићевој (Певанија, бр. 123), јер у њој, гаоред сукоба с Латинима, имамо и друге елементе историјске идентификације• Од те гри песме о добу цара „Стјепана", у овој послед- њој лостоји највећи степен саглаоности измећу епоке слике света и историјских имена, тако да се за њу с пуним правом може рећи да представ- ља песму о том и том времену. Y Женидби Ду- шановој та слика померена je према бајковном и митоком, али je и у тој песми остало снажно историјско језгро, тако да и њу, као и претходну, можемо узети као пеому о времену ко је се у њој именује, игго би се за песму Наход Момир једва могло рећи. Y њој не постоји или се бар не мо- же открити ближа веза између слика света и ис- торијских имена. Y том смислу за именовање у њој може се рећи да je произвољно. Но с друге стране, у тој песми имамо тшхску слику двор- ског живота, која се с више или мање вероватно- сти може ириписати оваком двору na и оном о коме се говори у пееми, о двору цара Стефана Душана.

Y неасим случајевима идентификација епоха на основу имена отежана je због тога urro посто- ји несагласност између разних имена. Наиме, јед- на имена упућују на једно a друта имена на дру- го време. Kao пример можемо узети неке песме о Мрњавчевићима. Y ањима се јављају као јуна- ци краљ Вукашин и деспот Yra>eiiia, историјске личности из епохе цара Душана и цара Ypoma,

209

Page 207: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

заједно с неисторијским војводом Гојком, који у овом случају иије битан. Али њих песма сме- шта v град Скадар на Бојани, што није у складу с историјским чињеницама. Краљ Вукашин je владао у Прилеиу у заоадној Македониј«, a дес- пот Угл>еша у источној Македонији, у праду Сере- зу. Географска померања јунака из једних у дру- ге области нису, као urro смо видели, ништа нео- бично. Пример о којем je најнише било речи је- сте војвода Момчило, који je премештеи из ис- точног у западни Балкан, из предела Родооских у подручје Динароких плашша. Али та померања немају исту тежину кад су у ггитању епизодне, историјски споредне личносги какав je био ieoj- вода Момчило и кад су у питању истори јске лич- ности првог реда каква оу два брата Мрњавчеви- ha. Ни места епоке радње немају подједнак зна- чај. Град Пирлитор, иако носи одблесак одређе- ног исгоријаког сећања, припада ипак имагинар- ном свету епоке песме, и то једне епске песме, оне о погибији војводе Момчила. Скадар je, нап- ротив, историјоки град, он je најпре био престо- »ица преднемањићке Зете, затим, у доба Нема- њића, седиште намесника — што je обично би- вао престолонаследник, ,^ллади краљ" — a у тур- ским временима био je седиште везира. Kao та- кав Скадар je посгао један од епских центара \ нашим народиим песмама, напоредо с другам еп- ским центрима као urro су: Призрен, Прилеп, Крушевац или, од страних градова Будим, седи- nrre угарског краља, и Стамбол, престоница тур- ског цара. Који je од историјских Скадара град крал>а Вукашина и браће Мрњавчевића? Један од најиввентивнијих истраживача старине наше

210

Page 208: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

народне епике Светозар Матић9 изиео je мишље- ње да je то настарији Окадар, тј. Скадар, престо- нида дукљаноких краљева. По његовом мишље- њу, у песмама о Скадру и Мрњавчввићима могу ое „иретпоставити трашви старог певања о пре- стоници Дукље пренесене са рани јих на нове лич- носта".

Ha то упућује и архаичност мотива тих леса- ма. Y песми Зидање Скадра (Вук, II, 26) древни мотив узићиваи>а људске жртве у темеље нове грађевине даје печат читавом догађању и елској слици света. Краљ Вукашин и његова два брата из те песме немају ничег заједаичког, осим име- на, с јунацима песме Урош u Мрњавчевићи (Вук, II, 34) који делују у историјоки препознатљивом амбијенту. Осим тога, у другој песми о чсраљу Вукашину и Скадру, у Женидби краља Вукаиш- на (ByiK, II, 25), назире се један ооцијални су- коб, на који je скренуо пажњу Радован ЗоговићV занимљивој студији Јуначке пјесме u властела10. Реч je о сукобу између локалног, жупског, пре- тежно родовског племства и високе државне гос- поде. Војвода Момчило из опоменуте песме такав je родовски племић, окружен најближим срод- ницима и чврсто повезан с њима. Његов против- ник, краљ Вукашин, представиик je највишег феудалног слоја и владар који се ослања на вој- ну оилу a не на рођаке.

Taj сукоб може се оитуирати у било коју фа- зу нашег оредњег века, na и ону у којој je живео историјски краљ Вукашин. Али он je највише ка- рактеристичан управо за рани средши век, за

9 Наш народни еп u наш стих, Нови Сад 1964, 237.10 Yn. Радован Зоговић, Упугство о незаобилазном,

Титоград 1983, 132.

211

Page 209: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

фазу конституисања феудалних односа. Град Ска- дар, као један од апицентара тог сукоба, упући- вао би на ту ранију истарију, на доба дукљанске државе, a не на епоху краља Вукашина и деобе српског царства. Дукља се у итрвој половини XI стсшвћа ослободила византијоке власти и у наред- ним децеиијама, до почетка XII века, стално се ширила да би на врхунцу своје моћи, у доба краља Бодина, окуиила све сракже области. Y свом успону она je морала наилазити на отпор локалних господара чија je власт у унутрашш> сти, у брдским крајевима, носила древна родов- ска обележја. A о томе како се владало у дук- л>анокој држави, о злоделима владара, о крвавим међусобним Ј>атовима, о интригама и убиствима, уверлливо оведочи наш најстарији историјски спис, Летопис попа Дукљанина, за који многи ми- сле да je настао на оонову усмеиих предања и песама. Доиста, ове оно пгго у тој књизи прича и начин како се то чини упућује на ону врсту збивања која су увек бивала захвална грађа за народну поезију. Стога гаретпостанка о постојању раније епике у којој се певало о Дукљи и ањеним краљевима изгледа сасвим прихватљива, утолико пре што je и у каснијим временима на истим оросторима интензивно живела епска историјска традиција.

Колизија између Скадра као ггрестонице др- жаве и Пирлитора као седишта локалног госпо- дара, војводе, у плаиинокој унутрашњости je, no овој ирилшди, много старија и од војводе Момчи- ла и од крал>а Вукашина. Y том случају, Момчи- jio би био наследник ранијих јунака, ттротивника ду,кл>аиских краљева, као што би и краљ Вука- шин био контаминациони лик. Он je у тим пес- мама заменио раније владаре, пре свега дукл>ан-

212

Page 210: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ске краљеве из Окадра. Овде се не можемо упуш- тати v претпостанке зашто je до те замене дошло. Можемо само скренути лажњу на то да се нега- тивна оцена Вукашина и Мрњавчевића у народ- иој традицији паклапа с оценом дукљанских кра- љева, посебно Бодина и његових наследаика, у Летопису попа Дукљанина.

Због такве улоге Скадра као епског центра не треба шхак изводити закључак да je дукљанкжа епоха наше историје остала у живом сећању на- родне песме. За таисав закључак нема никакве ос- нове. Реч je о нечем другом. Може се претпоста- вити да je постојала епока традиција о старој Дуасљи Koja се касније угасила и да je епски Ска- дар заостали моташ из те традиције који je нашао место у каснијим песмама.

0 постојашу некаквог ранијег епоког певања или .дхјесгдаа од старине"11, како je говорио Вук Караџић, било je речи и поводом лика црног Ара- пина и његових многих мегдана с Марком Кра- љевићем и другим нашим јунацима. И у том мо- тиву неаои истраживачи ниде остатак некадашње ишчезле егшке. Учесталост тог лика у нашој на- родној еиици, велики број песама у 'којима je он главни страни противник наших јунака — све то говори у прилог претпоставци да се о борбама с Арапима некада много певало.12 Можемо замис- Јшти читав један велики круг јуначких песама чи- ји су главни ликови: домаћи јунак сличан Марку Краљевићу, цар Константин као хришћански цар у чијој се служби наш јунак налази и Арапии као

11 О српској народној поезији, 90.12 Ввд. о томе Р. Божовић, Арапи у усменој на-

родној песми на српскохрватском језику, нарочито стр. 171—208.

213

Page 211: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

представник туђег, непријатељоког народа. Сукоб с арапоким светом јавља се као централна тема v епској иоезији више енроиоких народа, код Шпа- наца, Француза, средњовековних Грка. По свему судећи, та тема није мимоишла ни најраније епско певање Јужних Словвна. Касније, када je сукоб с Турцима заузео средишње место у нашој јунач- кој епици, ранија времена у којима су Арапи би- ли главни иротивници ишчезла су из епског сећа- н>а. Остао je ипак лик црног Араиина и мотив арапске земље, али je то ове, као и Скадар на Бојани, оренесено у новије песме и на касније јунаке.

Лик црног Араттина припада археолошком a не историјском слоју народне поезије. Исто ва- жи и за Скадар као престоницу 'краљева. To су само трагови заборављене историје. Континуитет епоког певања не треба поистовећивати с конти- нуитетом историјског сећања у епским песмама. Епско певање je прастаро, оно, no мишл>ењу Ва- трослава Јагића, потиче из „најстаријих, најпри- митивнијих времена, аиз ориродног стања наро- да‘‘13. A што се тиче историјског сећан>а у песма- ма, одноано у оној редакцији песама која je за- писана, која je ушла у класичиу Вукову збирку, оно не сеже тако дубоко у ирошлост. Фабулатив- но праћење историјских догађаја почиње од пос- ледњих година владавине Стефана Дечанског, ка- да се на сцену појављује наш ххрви епоки владар, Стефан Душан. Y појединим песмама помињу се и раније личности из лозе Немањића, a говори се и о Немањићима као данастији. Све то гово- ри да je епоха Неман>ића у целини упамћена у

13 В. Јагаћ, Изабрани краћи списи, Загреб 1948, 493.

214

Page 212: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

иесмама. Али епоко гграћење историје из непо- средне близине почиње тек од епоосе цара Душа- на и наставља се у каснијим епохама све до Ка- рађорђа и Првог устанка.

Ha тај иачин, оама чињеница што наше еетске песме у великој већини говоре о историјскмм до- гаћајима и личностима, што се њихове теме одно- се на збивања и реалност у српској историји v више међусобно повезаних апоха у трајању од o k o nej стотина година, упућује на закључак да све песме заједно пружају слику те историје узе- те у целини.

Али осим тог посредног континуитета засно- ваног на јединетву предмета јуначких песама, у многим песмама постоје и изричита упућивања било на будућа било на прошла збивања или пак и на једна и на друга истовремено, што je несум- њив даказ о постојању овести о повезаности ис- торијоких збивања, о хронолошком редоследу епоха и о шиховом омешивању, овести о српској историји као целини.

С тим феноменом већ c im o се суочили у вези с песмама о Марку Краљевићу. Неке песме у том огтромном циклусу имају ооетичку функдију. У њима се из перслективе вгкже радње говори о Марковој јуначкој слави, о његовом епском лику у целини, или се (врше подсећања на по једине до- гађаје из његове епске биопрафије, који су и са- ми иредмет впоких песама. Тако се у пееми Же- нидба краља Вукашина, тачније у њеним заврш- ним сгаховима, наговепггава будућа витешка сла- ва највећег јунака наше епике. Ta песма цредстав- ља спону међу јунацима разних времена. Марко je доведен у родбинску везу с највећим од ста- рих јунака, с војводом Момчилом. Песма га je учинила нећаком тог јунааоа да би тим крвним

215

Page 213: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

сродством објаснила порекло његова јунаштва. Песма Vpoui u Мрњавчевићи представља прологV читаву епику о Марку Крал>евићу. Y њој се о Марковом јунаштву и о његовој „дворби" тур- ском цару швори као о нечем што се тек има догодити, што спада у будућу, још нереализовану биографију јунакову. Међу многобројним песма- ма о Марку има једна која говори о стварном почетку његаве епоке биографије, о његовом пр- вом јуначком делу (Прво јунаштво Марково). Све наведене песме заснивају се на принцииу ан- тиципације: у њима се наговештава оно што ће се тек касније догодити. Y друтим пак песмама имамо супротан поступак, ретр>оспекцију, тј. n o зивање на дотађаје који оу се одиграли у ирош- лости, такође опеване у пееми (нпр. у пеоми Марко Краљевић u Вемо Брћанин у којој се Мар- ков пруотивник именује као брат Мусе Кесеџије, о чијој смрти говори песма Марко Краљевић u Муса Кесеџија). Приицип ретроспекције највише je изражен у песми Смрт Марка Краљевића. Y њој се даје ооврт на читав Марков животни пут, ораве се алузије на његова јуначка дела, на ње- гово непријатељство с Турцима.

Y свим тим пеомама rtocroje, у ствари, два времена. Једно je садашње нреме песме, време епске радње, a друго, шире, обухвата време свих песама о Марку или, тачније, време Марковог живота узетог у целини, јер се сва удаљавања од првог времена, било унапред било уназад, крећу у оквирима Маркове епске биографије. Али ово друго време je 1Истовремено и време српске исто- рије. Не caiMo због тоога urro je песма том јунаасу прииисала митсжи дуг живот, од „три стотин го- дина", и учинила га сувремеником јунака из раз- них времена. Повезаност Марковог биотрафског

216

Page 214: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

времена с временом орпске историје почива на чињеиици што овај јунак, као што смо видели, припада двама основним егаским мсторијским вре- менима, добу српоког царства и добу туроког цар- ства. Y неким песмама посебно се наглашава то да се радња збива у једној или у другој епоси. Друшм речима, у њима се уопостављају мосто- ви измећу биографског и историјскот времена. Y једним песмама Марко у младости приказује се као савременик или чак близак сарадник цара Сте- фана (Вук, II, 33, 34), у другима пак BipeMe епоке радње ставља се у период непосредно после Ко- сава (Вук, II, 54, 55, 58, 69). To ситуирање радње у време иосле Косова, у доба турске власти, по- себно je наглашено у песми Марко Краљевић уки- да свадбарину (Вуж,, II, 69), јер се у њој говари о oipoMHoj промени на горе ко ја се у међувреме- ну збила:

„Ој давори, ти Косово равно!шта си данас дочекало тужно,после нашег кнеза честитога'.

Ту оцену прилика «а Косову даје сам Марко. Она се заснива на супротставл>ан>у та два оснавна времена српске историје, времена до Косова и времена после Косова, доба српоког царства и доба туроког царства.

Иокорак из биотрафског времена у чисто ис- торијоко в{>еме нарочито je значајан за песму Смрт Марка Краљевића. Са становишта Марко- ве епске биографије та песма представлл епилог, осврт на Марков животни пут који се окончава, овођење његових рачуна са светом с којим се заувек расгаје:

217

Page 215: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

„Лажив свјете, мој лијепи цв’јете!Л'јеп ти бјеше, ja за мало ходах!Ta за мало, три сготин’ година!Земан доће, da св’јетом пром'јеним".

Али, с друге стране, та иесма je и гаролог у буду- ћа времена српоке историје. Она наговештава не- ког будућег јунака који ће се појавити на свет када Марков тсмтуз, бачен у море, иоплива из B o ­

fle. Она je и увод у будуће певање о Марку, у његову епоку слаову коју ће ширити no свету сле- пи певачи. Оба та мотасва, и бачени топуз и путу- јући слепи певачи, представл>ају антиципацију будуће историје народа, историје која се налази с ону страну биографоког времена, у којој ће и Маркова еиока слава бити важан чинилац.

За то размицање временских граница посред- ством епоке биографије Марко je најизразитији пример. О већини других јунака, чак и ако о њима има већи број песама које их смештају у разна времена, може се рећи да немају оквирне епске биографије, тј. да мећу догађајима у раз- ним песмама о њима не ттостоји ник&ква веза. Сва:ка песма стоји за себе, неке имају копчу с препознатљивим догађајима или временима, у другима се таква веза не може успоставити. Та- кав je случај Старине Новака као епског јунака, који припада и средњем веку и турским времени- ма. Али између разних песама о њему не постоји никаква повезаност, свака je потауио аутономна целина. Удал>авање од основног времена епске радње важи само^за дату песму. Песма Старина Новак u кнез Богосав (Вук, III, 1) говори о Но- вакову животном иуту, о томе како je овај јунак од обичног сел>ака, аргата, ггостао хајдук, и о ње- говом четрдесетогодишњем хајдучком искуству.

218

Page 216: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

i!

Али та еггска биографија нема никагаве везе с дру- гим песмама о Новаку.

Биографска повезаност међу догаћајима из разних песама о једном јунаку постоји и у nec- мама о |Кнезу Лазару, али у другом смислу него v песмама о Марису. Y некима налазимо елементе Лазареве ешже биографије. Y песми Женидба кнеза Лазара (Вук, II, 32) конфронтирана су два периода у Лазареву животу, његова младост када je био у служби цара Стефана и његово касније царевање. Први период je време епске радње у песми, док je други само антиципиран, најављен Kao будуће догађање. Повезаност међу песмама о кнезу Лазару, одаосно о Косову чак je много већа него међу песмама о Марку Крал>евићу. Ту се може уочити и узастопност догађаја апеваних ггесмама. Али повезаносг међу тим догађајима дру- кчијег je карактера нето у песмама о Марку. Егажа биографија аснеза Лазара овде има много мањи значај. Окосницу епоког збивања које се прелива из песме у песму чини, у ствари, исто- рија српског царства за време кнеза Лазара, док je сама Лазарева судбина само једна нит, истина најважнија, у заједничкој судбини. Кнез Лазар ту није важан као личност, ntao urro je Марко важан као личност, у оредишту пажње je Лазар као владар. Он je приказан као достојан наслед- нвк изумрле династије, „старих Немањића", и као оредводник српске војоке у одсудној бици на Косову. Између та два историјска момеита, између Лазарева легалног наследовања престола Немањића („ти остаде у столу њиноме") и поги- бије његове и све његове војске на Косхшу, од- вија се косовска драма српског царства чији je Лазар главни протагоииста.

219

Page 217: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Ta драма чини оредишњи, прекретнички мо- менат у колвктивном, епском вићењу opncke ис- торије. Такав ње« положај конкретизован je у неким песмама других циклуса у виду различи- тих косовских реминисценциј a , што смо могли видети у неколико песама о Марку, a сличних примара има и у иесмама о другим јунацима и догађајима. Али за уклапање Косовоке битке у целину српске историје много je важнија косов- ска перспектива, односно сагледавање целине срп- оке историје са становишта те битке и њеног главног актера кнеза Лазара. Функција премош- ћавања времена остварује се и посредством два мотива чија je садржина духовна, културноисто- ријска, мотива ,укњига староставних' ‘ и орпеких манастира. Ти мотиви карактеристични су за пе- сме старијих времена у целини, a највећи значај добили су управо у песмама о кнезу Лазару и Кооовском боју.

Манастирока тема и тема ,;књига старостав- них" чине битне компоненте егтсже слике српског царства. Оне упућују на главне облике културе нашег средњег века, на уметност и књижевносгг. „Књиге сгароставне" постоје као духовна заве- штања пркмплости, a манастири се граде ради будућности. To грађење схвата се као стварање трајних духовних вредности. Y песми Свети Саво (Вук, II, 23), у 'коjoj се ова тема уводи у нашу епику, на карактеристично питање „Бе се ђеде цар Немање благо?" Сава одгова1ра да то благо није потрошено на оружје него на задужбине.

три славна српска намастира". Зидање за- дужбина TaiKO постаје велика традиција српске државе. Кнез Лазар у песми Зидање Раванице (Вук, II, 35) одлучује да сагради свој манастир како би тим чином на најуверљивиј и начин по-

220

Page 218: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

казао ‘К о н г и н у и т е т свог владања с владавином Немањића, како би се потврдио као истински маследник њихов. Манастирока тема je супротна есхатолошкој теми ,/последњих времена" о који- ма говоре „кшиге староставне". Манастири одоле- вају зубу времена, као и народ оии трају и лосле прооасти царства, у временима након „последњих времена".

Сваки од та два мотива служи премошћава- њу времена, али у супротном смеру. Манастири су сведочанство славне прошлости, сваки поједи- иачно говори о величини својих градитеља, вла- дара или других знаменитих личности, a кад су дати у већем броју заједно, у описковима или каталозима, они говоре о слави сршже земље у целини. Каталоге манасгира разних градитеља налазимо у песмама Милош у Латинима, и то у обе њене варијанте, Вуковој »(II, 37) и Милутино- вићевој (Певанија, бр. 123), и у обе варијанте Зидања Раванице (Вук, II, 35, 36). Ти каталози садрже имена манастира, основне географске по- датке о сваком манастиру (где се налази). A у варијантама Вукове збирке, осим тога, налазимо и имена градител>а манастира (који je манастир чија задужбина). Ha тај начин, опиокови мана- стира су истовремено и спискови српских влада- ра и других чланова владајуће породице или знаменитих великаша који су податли поједине манастире шхи им се ти манастири ориписују као задужбине. TaKaiB попис има посебно наглашену улогу у песми Зидање Раванице, јер сви мана- стири и сви њихови градитељи који су у њој на- ведени орипадају једној истој еттоси, епоси изу- мрле владајуће лозе Немањића.

Насупрот манастирима који у односу иа епс- ку садашнуост имају ретроспективну функцију,

221

Page 219: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

улога (/К 1њ ига староставних" je антшхипаторсжа. Оне се схватају као тајне књиге с порукама нај- дубље мудрости, из којих онај који уме читати може да види ход будућих догађаја, ,дита ће нама бити од пошљетка". Ta њихова пророчка моћ на- рочито je наглашена у песмама о кнезу Лазару: у Женидби кнеза Лазара (Вук, II, 32) у којој стари Југ Бсхгдан из н>их чита да ће Лазо, „вјерни слуга" цара Стефама, и сам бити цар и да ће ца- ревати у граду Крушевцу, и у првој варијанти песме Зидање Раванице (Вук, II, 35), где Милош Обилић на основу тих књига говори о приближа- вању „пошљедњих времена" када ће „Турци цар- ство цреузети".

Последња песма коју je Вук записао од јед- ног од најбољих својих певача, Старца Рашка, има посебан значај за разумевање историчнос1 'и народних песама. 0 н>ој je већ било речи у вези с питањем порекла оесничке тазбине кнеза Лаза- ра и односа овог владара ирема династији Нема- њића. Али њен значај није само у томе urro еп- оки успостааља политичку биографију кнеза Ла- зара и његову владарску идеологију. Од свих пе- сама старијих времена она најпотггуније изража- ва свест о јединству орпске историје као делине.Y њој се из перспективе епске садгипњости, коју чини један свечани тренутак на двору кнеза Ла- зара, његова слава, сучел>авају два основна вре- мена сршже иеторије, »реме српског царства и време после прн>пасти царства. Ha одлуку кнеза Лазара да зида нови манастир утичу две супрот- не поруке: једна долази из прошлости, из време- на „старих Немаоњића", посредством манастира, њихооих задужбина, о чијем значају говори кне- жева супруга, гоапођа Милица, a друга долази из будућности, из ,дк>шљед,н>их времена", после про-

222

Page 220: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

пасти царсива, када су земљом завладали Турци, преко ,/Кшига староставних", чији je тумач кне- жев најбољи војвода Милош Обилић. Y томе je особен значај ове песме. Она није песма о неком лојединачном догаћају. Зидање Раванице у њој je само намера о којој се раоправља, a не нека непосредна активност. Y томе се Рашкова вари- јанта разликује од варијанте непознатог сељака ш Рудничке нахије (Опет Зидање Раванице, Вук, II, 36) у којој се опширно приповеда о самом зи- дању дркве. Стварни предмет Рашкове варијанте je смена епоха орпске историје, оудбина орпског царства од његоаве минуле славе у епоси „старих Немашића" преко владавине кнеза Лазара као ггредвечерје његове Пропасти до ,д1отл>едњих вре- мена", када ће „Турци царство гтреузети"

Њој су сличне песме Маргита дјевојка u Рај- ico војвода и Почетак буне против дахија. Y н>и- ма налазимо исто оно што чини бит Зидања Pn- ванице: супротстављање два основна времена срп- ске историје, времена српоког царства и време- на тураке власти. Y томе би био специфичан ста- тус ових песама. Ако узмемо у обзир разлику ко- ју омо направили у уводно1м огледу, разлику из- међу епских песама које су историјске у ужгм смислу, јер je у њима сачувано сећање на сас- вим коикретне догаћаје, и епоких мотивоких пе- сама, у којима се не разазнају појединачни дога- ђаји али се разазнају поједине епохе историје, онда биомо три издвојене песме могли схватнгт као подгруггу у ок©иру прве групе. За њих je ка- рактеристично управо то што обухватају српску и<порију у целини. Елемената тог схватања има и у многим другим песмама, али нигде оно није тако целовито изражено као у те три песме. Њих можемо назвати песмама српске историје.

223

Page 221: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Песму Маргита дјевојка u Рајко војвода Bvk je сврстао међу песме средњих времена (III, 10), зато што се њен јунак јавља после Старине Но- вака, a Новак je у Вуковој збирци најстариј« међу јунацима средших, односно турских време- на. Али no својој теми и no начину виђења исто- рије та пеома сасвим природно долази на крај целокуганог певања о старијим временима. Она не говори о неком догађају који се може историј- ски идентификовати. Њена тема je смрт или, тач- није, самоубиство непознатог (no свој прилици, измшпвБеног) сремоког војводе Рајка. Али песма je исторична у дубљем смислу. Она садржи вели- ки каталог еооких јунака, српских војвода. Y њој се поименце наводе имена готово свих јунака о којима певају песме старијих време1на, именују се места где су живели и бранили народ од Tv- рака. Сви оу они стављени у исто време, у време Рајкова претходника, историјски такође неиден- тификованог војводе Мирка, сви су представл>ени као Миркови савременици. Време војводе Мирка и време војводе PajiKa два су различита историј- ока времена. Прво време je време старог јунаш- тва. Y њему je народ мирно живео јер je имао ко да га брани од Турака. Y другом времену Турци оу сасвим надвладали: народ je остао без овојих зашиитника, нејач поробл>ена, манастири оскрнавл>ени. Самоубиство војводе Рајка симбо- лизује крај старог времена и старог јунаштва. Али, с друге стране, његова оитуација последњег борца за слободу, који je, као пгго би Његош рекао, „сирак тужди без нигће никога", каракте- ристична je за оудбину јунака у временима пгго долазе. Контраст између два основна времена српоке историје, времена до турских освајања и времена после тих освајања, нигде није тако ош-

224

Page 222: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тро повучен. Карактеристично je да су та два вре- мена сажета, сведена на размере биографсзких времена, готово спљоштеиа, тако да личе на две контрастне површине. Прошлост je остала без дубине, ове je подвргнуго начелу синхрониците- та. Још je важније да у песми нема перспективе, нема будућности jeip „пошљедње време", које се у ранијим песмама наговештавало, у њој je већ почело.

To сужавање и затварање времена нарочито пада у очи ако се оно упореди са схватањем вре- мена у пеоми Зидање Раванице, у којој се сасвим јасно оцртавају и прошлост и садашњост и бу дућност царства. Разлика je утолико значајнија пошто je реч о песмама које су записане од ис- тог певача, Старца Рашка, који je и у овим као и у већини другах песама пре овега песник на- ционалие судбине, с посебиим осећањем за прек- ретничке моменте iy дугој историји прсшадања српеке државе, од деобе царства (у песми Урош u Мрњавчевићи која je, тажође, забележена од њега) до смрти последњег сремоког војводе (он je показао познавање не само времеиа него и просторних оашира националне драме). Разли- чито схватање времена у тим песмама подвратнуто je самој логици предмета, ритму и смислу cpncate историје.

Најцелоиитији и најпотпунији поглед на сри- ску историју дат je у Вишњићевој песми Почетак буне против дахија (Вук, IV, 24). За њу није до- BotrbHo рећи, као за претходне, да изражава осе- ћање за сроску историју као целииу. Она доноси много више од тога. Њен историзам надилази традидионалне епске окавире и приближава се модерној историјској овести. Ta свест ствара се као и у песми о Рајку војводи увођењем исто-

225

Page 223: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ријоке ретроспективе, али без оног сажимања времена својственог тој иесми. Поглед иа исто- рију има нечег од научног поимања тог феноме- на: осећа се ритам протицања времена и динами- ка смене историјских епоха. Сложеност присту- па феномену времена v тој песми повећава се и гиме што су у њој заступљена два оупротна тгог- леда на историју, турски и српски. Y првом пла- ну je чак турска перспектива. Књиге „инџијеле", које се могу схватити као нека врста турских књига староставних, враћају нас у далеку прош- лост, iy ареме уопона туроког царства и великих турских победа над хришћанима на Кссову и у Цариграду (перапектива светоке историје), да би потом контрастно осветлиле оно што се прибли- жава, почетак догађаја који ће довести до нес- танка Турака на овим просгорима. Ta слика мо- же се упоредити с апокалиптичком визијом бу- дућности која се у песмама старијих времена стално надноси над судбином орпоког царства.Y нлша се осећа шриближавање времена када ће царство пропасти и када ће затосподарити Турци.Y Почетку буне против дахија и другим устанич- ким песмама исш удес сустиже туроко царство. Сроска перспектива je обрнута. Успон турске мо- ћи поклапа се с пропасти српског царства („тад je српоко царство оогинуло"), a велики преокрет о којвм песма гавори у уводним стихавима,

Боже мили, чуда великога!Kad ep шћаше no земљи Србији,no Србији земљи da преврнеu da друга постане судија,

означава наговештај туроког краја и уједно по- четаис српске обнове.

226

Page 224: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Y тој песми открива се, дакле, основни план српоке историје. Она нас враћа више столећа уназад, на тренутак Косовоког боја, да би есха- толошкој идеји „пошл»едњих времена", која je у средашггу песама старијих времена, сутаротста- вила мисао о новом почетку који ће путем исхту- њења завета предака (,да ми наше старе пока- јемо") донети обнови српоке власти. Y њој пос- тоји снажно изражена свест да догаћај о којем се пева предетавља почетак новаг доба, a не само .дточетак буне против дахија", како стоји у на- слову 'који joj je Вук дао. Јер, та тхесма ие швори о почетку буне иротив дахија, чак ни о читавој буни. Њен гаредмет je читав Карађорђев уста- нак или, тачније, потпуно ослобођење Србије од туроке власти, a финале песме je у знаку пре- мошења ослободилачке борбе из Србије, преко Дрине, у Босну, односно потпуно ослобођење српског народа.

Мисао о обнови и повратку изгубљеног на- лази се у оонови многих песама на тему ослобо- дилачких ратова Јсако оних које говоре о црно- гор>ским бојевима тако и оних о устаицима у Србији. Такве песме налазимо и у Вуковој збир- ци и у збиркама С. Милутиновића и II. П. Њего- ша, који су ту идеју унели и у своје оришнално стварање. Ha тај начин, Вишњићева устаничка епика, која се отвара песмом Почетак буне npo- тив дахија, представља природан завршетак еп- ске исгорије српског народа, која je започела ви- зијом српоког царства и његове пропасш. Тиме се један историјски и песнички круг завршава, да би са С. Милутиновићем и Његошем започео друга. Они су заједно с Вишњићем главни пес- ници српоког ослобођења. Y њиховом делу идеја

227

Page 225: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

националне обнсхве добила je нов песмички и ми- саони израз.

Ha основу свега urro je речено можемо зак- ључити да историјски циклуси наших еоаких пе- сама садрже својеврсну песничку интерпретаци- ју срхкже историје. Слика која се добија je тро- степена. Она обухвата најпре појединачне чиње- нице, догаћаје, личности, укратко све оно urro чини ткиво догађајне, анегдотсже историје, исто- рије кратког трајања. Али на том плану измене и одступања од ствармих чињеница јесу највећи, TaiKo да се многе ствари могу првпознати само наион специјалне, археолошке анализе слојева песама. Пуни идентитет чувају само најкрупнији догађаји, оии који су се и иначе урезали у ко- лективно сећање. Велики догаћаји су најзначај- нији чинилац првог плана епске слике историје у песмама. Други план обухвата реалносги сред- њег или душг трајања, које се односе на исто- ријока cTaita карактеристична за веће или мање периоде историје. Ha том плану најважнији мо- менат je разазнавање исгоријоких епоха, цри чему своју индивидуалност добијају не само најкруп- нија раздобља, ана која одшварају Вуковој по- дели на старија, средња и новија времена, него и мањи периоди, за које би се могло рећи да од- говарају каснијем разнрставању песама no циклу- сима. Трећи плаи обухвата слику српске исто- рије у целини. До те слике долази се посредним гтутем, онажо како je то учинио Вук. Караџић кад je песме у својој збирци поређао no њиховој са- држини, из чега се видело њихово предметно је- динство. Али она je остварена и у самим песмама изравно, у јединству историјске визије, у зајед- ничкој овести о оргкжој историји као јединстве- ном току од немањићких времена преко кооав-

228

Page 226: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ских и ткжосовоких збивања, Марка Краљевића, хајдучких и ускочких четовања, до ослободилач- ких покрета којима почиње ново доба. Ta овест, иманентна нашој историјокој епици у целини, добила je непооредан израз у неколико песама које омо посебно издвојтали као песме српске исторотје.

Kao специфичан, у естетоком смислу врхун- ски израз орпске историје, епоке песме заузимају посебно место у нашој гањижевности. To својст- во оне деле како с поезијом С. Милутиновића и Његоша тако и с многим другим творевинама наше |Кн>иже»ности, од средњовековних життија и хроника до ркшана историје у XX веку. Исгори- зам предсташва једно од основних обележја чи- таве оршже књижевности. Он прониче све њене основне мајкроформације и ја/вл>а се у свим раз- добљима њеног трајања, од почетка до данас. Y стварању књижевне слике српоке историје епсжи историзам народне поезије одиграо je изузегао значајну, a заједно са сакралним исторвиамом ста- ре (књижевности најзначајнију улогу. Сакрална историја средњовековних писаца и херојска ис- торија епских песама јесу две основне слике срп- ске историје у нашој литератури, на чијим су темељима израсли сви каснији видови књижев- ног историзма. Te две блике, настале у истом духовном простору, у истој националној оредини, које, уз то, говоре о истом предмету, могу најпре привући пажњу због оштрих разлика у приступу и интерпретацији тог предмета.

Y тумачењу националне историје у нашој средњоввковној књижевности осноени нагласак je на њеном почетку, односно на делатности Не- мање и Саве >као препородитеља државе и наро-

229

Page 227: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

да, с којима српска историја нансво почиње. Све urro се касније догађа доводи се у везу с тим, другим, истинским почетком. У том погледу на- родне песме битно се разликују од средњовеков- них историјских описа. Y шима уоиште нема све- сти о почетку, оне не говоре ни о првом, ствар- ном почетку исгорије народа, нити пак о неком каснијем дагађају који би имао значење новог почетка. Исхииа, Вук Караџић види у Косовској бици такав прекретнички догаћај од којег ове наново почиње, na и историјско памћење народне поезије. Али ми омо ввдели да епоко сећање сеже шездесетак година пре Косова и да обухвата преме цара Стефана Душаиа и јунаке његовог до- ба, Милоша Војновића, Хрељу и Момчила. Ме- ђутим, у самим пвсмама не постоји свест о том времену као о некам новом почетку, нити о апо- менутим личтаастама као о најстаријим јунацима.Y иеким пеомама, за које je утврђено да су кас- нијег посташа, говори се о Немањи и светом Сави. Тим наиснадно успосгавл>еним епоким се- ћањем песма се вратила на оиу тачку од које je кренула стара књижевност. Делатност тих лич- ности у песмама није ипак схваћена ни као ствар- ни почетак српске историје нити као почетак њене нозе ере.

За разлику од средњовековног историзма у којем je све у знаку почетка, слика старе исто- рије у јуначжим песмама обележена je овешћу о крају. Идеја о „последњим временима", карак- теристична за средњовековни поглед на свет и присугна нарочито у спиоима позног средњег века, ушла je и у народне песме најстаријих цик- луса и у њима je поистовећена с „пропасти срп- ског царства" и падом под Турке.

230

Page 228: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Настало je пошљедње вријеме, хоке Турци скоро царевати...

Тим речима у песми Зидање Раванице (Вук, II, 35) косовски витез Милош Обштић апсхмиње свог господара кнеза Лазара на пропаст што се при- ближава. Епска слика Косовеког боја као тотал- ног пораза апокалиптичких размера, која таро- тивуречи историјокој истини, настала je у сенци те историјске есхатологије. Истицање Кооова као краја иеторије у народиим песмама може се по- редити са схватањима појаве Немање и Саве као почетка у старим историјским сгтисима. У оба случаја добили смо песничку слику чија су ос- новна значеша пренаглгшгена, na због тога ни једна ни друга слика није у фактотрафском пог- леду сасвим сагласна са стварном историјом. Бу- дући да су ти нагласци антиподни, они, сваки у својој сфери, делују у супротном смеру на уоб- лнчавање ооновне слике историје.

Средњовековни историзам je затворена струк- тура. Слика истори је у старој књижевности про- шла je кроз низ редукција: уместо историје на- рада добили омо историју двеју основних «аци- оналних институција, државе и цркве; уместо погпуне ибТорије тих двеју институција, добили смо биогрвфије всвдећих личности у једној и у другој; уместо потпуних биографија тих лично- сти, добили смо интерпретацију оног вида њихове делатчосш која je предодређена моделом почетка. Епски историзам народне песме je no свом ка- рактеру отворена структура. Историја каква je дага..у,.«ародној вдада. јесте лесашчки траиспоно- вана историја Haipona. Њена ограничења нису концепцијоке природе већ произлазе из спољаш- 1б и х претпоставки те поезије, из објективних мо-

231

Page 229: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

гућности народне усмене тсултуре и колективног истаријоког памћења. Y овкирима тих молућнос- ти еиока слика иеторије тежи ка свеобухватно- сги. Тиме пгго су као средишњу тачку имале крај a не почетак craipe државе, народне пеоме добиле су огромну предност бивања у средиии одакле су магле слободно да се крећу, како унатраг, ка почетку оиога о чему певају, тако и унагаред, ка времену у којем певају и слушаоцима којима певају.

Први део те пеаничке историје садржи повест о успону и паду орпоког царства. Визија величине и пада царства делује као фактор јединсгаа пе- сама најсгаријоик времена, a на посредан начин и као обједињавајући чинилац ових историјских циклуса. Наше на/родне песме почињу, у ствари, сликом одређеног ис-горијстоог стања с нејасним почецима, стања које карактерише постојање српског царства. Историја почиње од наговештаја краја царства. Из песама се назиру три кључна момента која кореапондирају са стварним зби- вањима: сјај и величина царсгва у доба цара Стефана (1), комадање царсгва и смрт цара Ypo- iua (2), кнез Лазар и пропаст царства «а Кооову (3). Најснажније су обележена два краја, крај владајуће лоае услед смрти цара Ypopia и крај царства услед пораза на Косову, д^с се успон царства и лик цара Стефана помало iry6e у измаг- лици легевде и доживл>авају се ттре свега као контраст оном што следи, трагичном крају дина- стије и прагичном торају царства.

Ako се песме најсгаријих циклуса, претко- совског и кооавоког, упореде са старим историј- оким списима, вади се да и једни и други говоре у основи о истом, о судбини државе Немањића, али да су наглаоци различити. Y старим биогра-

232

Page 230: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

фијама и хроникама у средишту пажње тшсада су ликови оснивача, Немање и Саве, a оотом лик крал»а Мшгутина, док народне песме гооворе нај- више о последњим владарима, Душану, Урошу и Лазару. Две олике највише се удаљују кад je у питању лик краља Милутина о којем нема по- себних песама у Вуковој касичној збирци, a приближују се највише у лику аонеза Лазара кк>.ји je и у старим списима и у народним песмама схваћен у бити на исти начин.

Y наредним круговима те еоске повеснице, у певању о догађајима од пада царства до Кара- оорћеве буне, слика историје постаје више дис- перзивна. Она се растаче на више самосталних токова иамеђу којих се најчешће ие види повеза- ност. Највећи диеконтинуитет постоји између ко- совоких и покоаавских песама, због тога шго je песма готово преокочила деопота Стефана и ње- гово доба. Али то je само гаривидна иротивуреч- ност, јер, као што смо видели, онајважнија реал- ност тог доба, служење српоких владара туроком цару, вишеструко je изражена у вези с ликом Марка Крал>евића. Циклус о Марку, упркос мно- гобројности ттесама и расутости мотива, садржи миоге елементе који упућују на изгубљено једин- ство српоке историје. Ta идеја непооредно се очи- тује и у песми Маргита дјевојка u Рајко војвода (Вук, III, 10) за коју смо видели да обележава границу међу епохама. Највећи степен диоперзив- ности историје налазимо у песмама средњих вре- мена, о разним хајдучким и уокочким дружина- ма и њиховој борби с Турцима. С Караћорћевим устанкрм историја се поново ираћа на једну ос- новну тачку, усредсређује се у једној идеји^јЈ®^. дил>и, a то je борба за гготпуно ослобоћен^гда за обнову сросже државе. Идеја о новом imsejar

r . m

Page 231: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

орпске историје представља антитезу теми о мрају српскаг царства, којом je почела та епока повеснвда.f Y тој игаверзији почетка и краја треба тра- Јкнти једну од специфичности интерпретације српске истарије у нашим 'народним песмама. По- четак епоке повеснице у знаку je „пошљеднших времена" и пропасти царства, a њен завршетак оана/чава обнову државе и нови почетак историје. Сасвим je оупротно у средњовековним списима. Нови почетак српске историје остварен делом светог Симеона и светог Саве добио je у њима апсолуггно значење, тако да се готово и не «иди прећашње стање, a наредна стања стално се из- воде из тог иооог почетка и доводе у склад с њиме. Тренутак када се тај склад више није могао усооставити оаначава крај историје. Y на- родним песмама, пак, прича о јуначкој историји сроског народа почиње наговештајем краја срп- ске државе a завршава се почетком њене обнове, д р у тм речима, у њима je почетак крај, a крај je нови почетак.

Имајући у виду све што je речено о ггрироди епске интерпретациј е историје у нашим народним песмама, можемо се поново вратити на старо пи- тање о односу историјоких и неисторијских еле- мената v њима.

Неисторијоко у пеомама обично се иденти- фикује као митско, бајковно и легендарно. Од та три елемента митсжо има нај шире значење којим се понекад обухватају и друга два. Оно je добило и најзидчајније место у науци о народној књижевности код нас. Митолошко тумачење на- родне егтике код нас je, као што омо видели, за- почео Иларион Руварад, ту оријентацију најшире су развили Натко Нодило и Војин Матић, a од

234

Page 232: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

најновијик »нтериретатора народне поезије њој je нарочито близак Миодраг Павловић, који уло- гу митоког фактора истражује у епокмм и, још више, у лироким, „женсжим" песмама. ,Драва јуначка окакжа je дакле етроизвод од два житеља: хисторичког и бајеслоиног", писао je Иларион Руварац, a однос та два елемента видео je на следећи начин: ,дтовест je тело окаске, a дух, митус".14 Митско у том односу има наглашену предност. По Руварцу, у песмама 'налазимо само раеуте нсторијске успомене, „без праве хисториј- ске свезе, будући je митијским утицајем та овеза раокинута".15 Сасаим супротно je трдио застуттник историјског правца у т\,мачењу народне поезије Врадимир Боровић. Он je оматрао да »старијоко mije ограличено само на дотађајно. Њега треба тражити у читавом наслеђу наше прошлости, na 1фема томе и у митским елементима, зато што се њихова по јава у песмама може довести у везу са саовим конкретиим историјским „полазним тачкама".16 Томе бисмо могли додати да митске представе нису изван историје узете у најширем смислу, да су оне производ одређеног стадијума у развоју људског рода и да њихов продужени живот v каснијим временима и њихово мешање с историјским уапоменама можемо узети чкао ка- рактеристику одређених културних епоха.

Однос неисторијског и историјоког слоја у јуначким песмама можемо довести у везу с раз- ликом између неисторијаких и историјских еп-

14 „Прилог к испитивању српских јуначких песама”, у: Стојан Новаковић u „филолошка критика", припредио др Божидар Пејовић, Нови Сад 1975, 229.

15 Ha истом месту.16 В. Норовић, Милош Војиновић, 5—6.

235

Page 233: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ских циклуса. Вук Караџић je на гаочетку књиге „у којој су пјесме јуначке најста/рије", пре ие- сама о Немањи и Сави, унео 22 пеоме неисториј- оког карактера (II, 1—22). Тих лесама има и у другим његовим књигама, као и у књигама дру- гих скупљача. Павле Пооовић17 употребио je за њих назив „неисторијоки циклус", који je иотом постао уобичајен у школским ирегледима. Te песме садрже прастаре представе о свету и арха- ична схватања људоких односа. Њих ипак не можемо узеш iKao остатак митолошке епике у правом смислу- Y нлима се не говори о паганским боговима, и у том поогледу оие се разликују од правих митсшошких песама какве напоредо с ју- начким песмама налазимо у скандинавокој Еди. Митском духу првобитне поезије много оу ближе лирске песме, нарочито оне чији су јунаци Сунце, Месец, звезда Даница, Сунчева сестра и сличне, за које je Вук употребио назив „Пјесме особито митолагичке". Y епским неисторијоким песмама, пак, јунаци су, с једне стране, разна натприродна бића из патанске традиције, виле, змајеви, диво- ви, a с друге, анђели и хришћански светитељи. Полазећи од те значајне разлике, неисторијске песме Видо Латковић дели на две врсте, на бајке у стиху и на легендарне песме.18

17 Преглед српске књижевности, Четврто издање, Београд, 1921, 66, 67, 69.

18 Народна књижевност, I, V издање, Београд 1991, 230—242 („Релишозно-моралистичке легенде у стихови- ма”) и 243—251 („Bajlće у стиховима”). О неисторијским песмама и о њиховом односу према прозним усменим врстама в. Нада Милошевић-Борђевић, Заједничка те- матско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама u прозне традиције, Београд 1971.

236

Page 234: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Стиховане бајке су свакадсо старије. По мо- тивним и лостутацима оне су блиске прозним бај- кама, a има случајева да лостоје проане и сти- ховане верзије истих прича. Бајиса као фолклорна врста најсличнија je миту.19 Њена апшта струк- тура je иста као у миту, али измећу њих ипак постоје битне разлике у основном значењу, јер мит гсхвори о гарвобитном, предисторијском време- ну, времену примордиј алног стварања, постања свих ствари, док je свет бајке померен ка истори- ји. У њој се појављују битни чаиниоци друпггвених односа, структура, збивања карактерисгична за иеторијске реалности, као пгго су: истакнути по- јединац, породица, царство. Y бајци се увек го вори о царству и царствима, али без икаквих просторновременских одређења, без имена. Ta општа тенденција бајоке као врсте још je изра- зитија у стхованим бајкама. Ha основу утторе- ђења прозних и стихованих верзија види се да стиховане бајисе садрже извесне елементе којима се удаљавају од ттрозних бајки и ириближују историјским егкжим опесмама. Њихови јунаци оби- чно носе властита имена или извесиа друга од- ређења (кпр. „будимоки краљ" и сл.), a аирло често je и њихова рада,а лакализована. Стихова- иих бајпки нема ашого. Најпознатија међу њима je Змија младожења, коју имамо код Вука у две варијанте (II, 11, 12) и код друлих истраживача. Y Вуковој гарвој варијаити, која je најбоља од свих, радња je омештена у еггоки цростор и повезана с две епоке престонице, Будимом и Призреном. Змију младића, који je дашу змија a иоћу младић,

19 0 односу мита, бајке и епа вид. Е. М. Мелепш- ски, Поетика мита, прев. Јован Јанићијевић, Београд б. г., 266—281.

237

Page 235: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

родила je будимока краљица. Он се, кад одрасте, жени цароком 1кћерком, из града Призрена.

Легенди v стиху има много више. Оне су претежно хришћаноког карактера са само поне- К1им еламентима који упућују на претхришћаноку старину. Тиме се те песме највише разликују од стиховаиих бајки које су као и гарозне бајке изразипо пагаиоке. Највећи број легендарних пе- сама има извсире у писаној литератури средњег века, у библијским књигама, хагиографиј ама, amo- крифима. Лепа пеама Вакон Стефан u два анћела у више варијанти, од којих je Вумова (II, 3) нај- летша, низом детал>а уиућује на старозаветну књигу лостања. Песма Наход Симеун (Вук, II, 14, постоје варијанте и код других скупљача) хагиогтрафска je и у блиокој вези са оредњовеков- ном легендом о св. Павлу Кесаријском. Средњо вековна апокрифна легенда о „хожденију Боого- родице no муасама" нашла je одјека у пеоми Ог- њена Марија у паклу (Вук, II, 4, и варијанте код друтих окулљача). Y овим тим песмама појављује се хришћаноки оредњи век жао најшира културна позадина. Y некима се могу тражити и далеаси одјеци неких конкретнијих историјских сећања. Једна ад њих je Цар Дуклијан u Крститељ Јован (Вук, II, 17), Ha тему сукоба паганства и хриш- ћанства (коју оу неки истраживачи20 доводили у везу с дуалистичким, посебно богумилским схва- тањима у хришћавству). To се види no именима јунака. Јован Крститељ je позната личност из библијоке, новозаветне историје. Његов гаротив- ник, цар Дулслијан, јесте свакако земаљски цар,

20 Аница Савић-Ребац, „0 народној песми Цар Дук- лијан и Крститељ Јован”, у: A. Савић-Ребац, Хеленски видици, Београд 1966, 67—93.

238

Page 236: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

владар у некој невдентификованој држави. Y нвким предањима он се назива Дукљан или Дук- љанин. Сва та имена опомињу на античку Д ио клеју или Дукљу. Неки истраживачи изједначили су тог владара с римоким императором Диокле- цијаном, великим прогонитељем хришћана, који je био родом из наших крајева, na би се у при- чама и предањима о њему могли видети остаци ii3 античког, предсловенок1ог периода балкаиоке историје. И песме о хришћанском цару Коистан- тину (Вук, II, 18, 19. и варијанте код других скупљаче), такође легендарне ио свом ка/рак- теру, упућују на то време, као и на каоније пе- риоде „ромејоке", тј. византијоке историје у к о јима je било више владара с тим именом. Према томе, ни легендарне пеаме, као ни песме бајке, нису увек лишене историјских елемената.

С друге стране, многи бајковни и легендарни мотиви пренесени су на историјска лица. Мотиву змије младожење сродан je мотив змаја или со- кола као љубавника, или мотив виле као љубовце или жене. A ти мотиви често се везују за познате личности из исгорије. Y песми Царица Милица u Змај od Јастребца (Вк, II, 43) супругу кнеза Ла- зара сваку ноћ посећу је Змај од Јастребца и то се тако догађа све док се не иојави доуги змај, јачи од њега, и не савлада га у борби. Y неким песмама јунак, обично неко познато историјско липе, хвата вилу, na се жени н>оме и с њом рађа децу, док она не уграби прилику и тобегне. Y једној бугарштици вилом се жени на такав начин Старина Новак (Богишић, бр. 39), у онеким ста- ријим десетерач!Ким песмама исго чини краљ Ву- кашин (Богишић, бр. 85), a у једној осмерачиој поокочици војвода Јанко (Вук, I, 266).

239

Page 237: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Још вшие има легендарних песама у којима су јунаци историјска лица. Ту најпре спадају песме о Немањи и Сави (Вук, II, 23, 24) о којима je већ било речи, затим неке песме о цару Сте- фану у којима се овом владару приписује грех родоскрвнућа (Вук, II, 27, 28), потом две познате косовске песме, Прапаст царства српског (Вук, II, 46) и Обретеније главе кнеза Лазара (Вук, II, 53), затим песме из турског времена о односима орп- оке цркве и туроке власш (ByiK, III, 11, 12, 13), о чудима појединих светител>а (Вук, III, 14; VI, 48) и др.

Од те две врсте, стихованих бајки и стихова- них легенди, с историјсасом кшшонентом наше јуначке еоике мнопо боље корешондирају друге него гарве. Легендарно-хришћаиски и херојски еле- менат у нашим исшријским песмама налазе се у најнепосреднијем односу, тако да их можемо схватити као д ве стране једне исте слике. Зато се песме хагиографског карактера сасвим лепо ук- лапају међу остале епаке песме у (којима тај еле- менат није посебво наглашен. Карактеристично je да су оне нарочито блисже историјоким песмама у ужем смислу, онима које говоре о знамешгшм догађајима и личностима.

С друге стране, мотиви који потичу из бајки или из древних, паганских мотива налазе право место у пеомама о непознатим или истаријски мање значајиим личностима какав je Милош В о јиновић. Њих суервћемо и у многим песмама о Марку Краљевнћу. Наш најпопуларнији апски јунак у овојим иодвизима и другим радњама обу- хвата оба та оупроттна начела, хришћаноко-хагио графско и бајковно. Неке пеоме о њему, no пог- леду на овет који изражавају, нарочито no мо- ралним схватањима, изразито су хришћанске, a у

240

Page 238: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

неким се јааљају и ттрава хагиографока чуда (ипр. v песми Урош u Мрњавчевићи). Y другима 11311 откривамо мотиве блиске бајкама и древним ми- товима. Такве су нарочито песме о Марковој борби с иротивницима који no својој ттрироди и функцији представљају замену за змаја — хто- ничког демона (типичан оримвр je песма Марко Краљевић u Муса кесеџија). Што се тиче односа према историји, ехшка о Марку Краљевићу, от- крива исту поларизацију као и песме других ци- клуса, тј. да су пвсме с наглашено хришћаноком компонентом мнопо више историчне од песама на митске и бајковне мотиве.

To нас до®оди до једнот врло битног закљу- чка. Подели неисгоријоких епских песама на сга- ховане легенде и стиховане 6ajiKe одговара подела историјсжих песазла до које смо дошли у првом поглављу, на истскријске песме у ужем омислу и епске мотивске песме. Прва подела извршена je на оонсшу раалика у природи неисторијског, a друга на основу разлика у транслозицији исто- ријоког у песмама. Исгоријсже пеоме кореспон- дирају с легендарним, a епске мотивске са сти- хованим бајкаала. Уношењем легендарних елеме- ната не разара се ткиво историјских прича већ се caiMO даје њихова специфична интерпретациј a . Зато се легендарно везује за најзначајније лично- сти и догађаје, нарочито оне који су вековима живели у колективном сећању. Ta веза успос- тавља се на основу њихове семаштичке блиоко- сти. Насупрот томе, митоки, бајкоини мотиви из тел!еља трансформишу стварне догађаје, тако да у коначној, епској причи од првобитне, историј- ске основе остану само расути фрагменти. Зато ти мотиви добијају изразиту превагу у песмама о другостепеним или сасвим споредним историјоким

241

Page 239: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

темама. Y лесмама о ггрворазредним личностима и догађајима они се теже уклапају у ошхгту сли- ку. Тешко je, на оример, песму о љубавничисој вези царице Милице и Змаја од Јастребца ускла- дити с другим косовским песмама у којима je двострука оонова, херојска и хришћанска, интер- претације српске историје најочигледниј a.

Y позадини те песме налази се вероватно irpa- стари мотив о натгариродном, змајеваком порек- лу јунака.21 Јунак који се ту подразумева јесте Миличин син Стефан Високи којега једна песма из Петрановићеве збирке (III, 24) сврстава у ју- наке змајевског порекла. Мотив наитриродног рођења јунака карактеристичан je ире свега за паганскг верован>а. Он се често јавља у грчкзим митовима и легендама о херојима и у Хомеро- вим еповима. Y нашој народној епици тај мотив je, no свој прилици, остатак ранијег, иретхриш- ћанског стадијума у њеном разшгпку. Касније je он посгеиено губио ранији значај и фуикцију. Y песми Царица Милица u Змај od Јастребца мотив змајевског порекла јунака сасвим je изостао. Слично се догодило и с мохивом натприродног рођења MaipKa Краљевића. Y веаи с темом женид- бе крал>а Вукапшна с вилом, Маркоово јунаштво било би објашњено чињеницом што њега није родила смртна жена него вила. Y каснијим иес- мама то објашњење маргинализовано je шш сас- вим изостало. Y највећем броју песама Маркова мајка je Јевросима коју не красе натпр(иродне,

21 Такво мишљеЉе изнео je Драгутин Костић у раду Тумачења друге књиге Српских народних песама Вука Стеф. Карацића, Београд 1937, 55—57. Ввдети критику тог схватања Нада Милошеиић-Борђевић, нав. дело, 108—110.

242

Page 240: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

вилинске моћи него устраво хјришћансасе врлздне. Другим речима, старији мотиви који се могу довести у генетску везу с претхришћанским веро- вањима и који су, no овој пршшци, на ранијим стадијумима наше народне егаике имали истакну- то место, добили су у епици што je др нас допрла нову, хришћанску интериретацију чиме су њи- хова првобитна значења потиснута у задњи план.

Y том погледу епика се разликује од нар<здне лирике, нарочито од обичајних и љштолошких песама у којима ранија веровања живе некадаш- њом изворном снагом, a хришћаноки мотиви, уко- лико су приоутни, утапају се у њих и на неки начин с њима изједначавају. Y јуначкој епици хришћански начин гледања има несумњив опри- оритет, што се види како no заступљености хагио- графских мотива у историјоким песмама тако и no томе што су најважнији догађаји из историје интерпретирани у духу хришћаноких схватања. Y том погледу наша јуначка еиика има доста за- једничког са средњовековним житијима. Разлог није само у чињеници што и песме и житија го- воре о сриокој историји. Блисжост je и у начину схватаља те историје, у погледу на најважније догађаје и личности.

Хриихћаноко-хагиографсжа компонента није успутна и повремена пратиља херојске интерпре- тације српоке исшрије. Она je спроведена кроз читаву збирку народагих епаких necaiMa, од неис- торијске, легендарне песме Свеци благо дијеле (Вук, II, 1, 2) до песничких хроника из Карађор- ђевог устанка или, уколико узмемо у обзир само песме о истори јским лицима, од песме Свети Саво (Вук, II, 23, 24) до Почетка буне против дахија (Вук, IV, 24).

243

Page 241: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Хришћанска компонента заступљена je у ин- терпретацији свих кључнгос личности и догаћаја.Y песми о оветом Сави, чија једна варијанта no­rm e од песника Почетка буне против дахија Фи- липа Вишњића, Сава брани свог оца од оптужби да je своје благо потрошио на ефемерне ствари; он говори о очевим задужбинама, славним мана- стирима, и уопште о његовом владарском дело- вању чији су основни мотиви били богоугодни, хршићански. Ha слику величине Душанова цар- ства пада као сенка мотив иресгупног, грешног деловања овог владара, којем пеома пригеисује да je хтео „сестру да узме" (Вук, III, 27). Занимљиво je напоменути да та, негативна страна еоског лика цара Стефана одговара лику овог владара у старој књижевности. И у једном и у другом случају он се осуђује због огрешења о хришћан- ски морал, у песми због родоскрвнућа a код старих писаца због властољубља и узурпадије која je довела до тога да je на њега бачеиа ана- тема васел>еноке патријаршије. Ta подударност није свакалсо случајна, као што није случајно ни суштиноко поклапање између Савина хагиограф- ског лика из старих биографија и његовог епског лика из народних песама (његов лик у народним прпчама je, нацротив, сасвим различит, у сушти- ни пагански).22

Y тумачењу једног од прекјретничких догађа- ја из старе историје, деобе Душанова царства, доминира хришћанско схватање морала и влас- ти. Савети мајке Јевросиме у пеоми Vpoui u Мр- њавчевићи (Вук, II, 34) садрже веру у вечну,

22 Веселин Чајкановић, Мит u религија у Срба, иза- бране студије, Београд 1973, 309 и даље.

244

Page 242: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

неподмитљиву правду гаред ikojom ниЈедна жртва није велика, na чак ни жртвовање властитог жи- вота, a Марко се јавља као извршилац те правде која погаћа његове најближе, оца и стричеве. Песма се разрешава на симболичан иачин: зна- цима наториродне, божаноке гарисутности у људ- ској драми. Преступник Вукашин потеже мач да убије сина Марка, a убија божјег анђела. Врху- нац те сакралне, хришћанске тенденције у еп- ској интерпретацији историје налазимо у кооов- ским песмама Прстаст царства српскога (Вук, II, 46) и Обретеније главе кнеза Лазара (Вук, II, 53), од којих прва има у оонови хришћаноко схвата- ње о оупротности «ебеоког и земаљаког царства, карактеристично за интерорегацију историје у старој орггокој кшижевиости, a друга je у целини хагиографока.

Y свим тим пеомама сакрално je дато у фун- кдији тумачења историје, као елеменат посред- ством којет се откривају дублл 1Морална или ме- тафизичка значења историјских догађаја. Y не- ким песмама хагиографоки елемеиат добија сас- вим јаону превагу. За н*их би се могло рећи да представљају стиховане хагиографске легенде. Такво je већ споменуто Обретеније главе кнеза Лазара. Неколико песама тог типа говори о од- носу туроке власти према хришћанској вери или српским оветињама. Туроки цар или какав паша тиранин хоће да учини велико зло вери и цркви. Али тада се умеша божансжа сила оренесена на цркву и њене представнике, што доводи до по- јаве чуда која онемогућавају да се зла намара спроведе у дело. Y песми Цар Сулејман u Саво патријар (Вук, III, 11) цар хоће да потурчи цео народ, почевши од патријарха. Али кад турске молиггве не изазову чудо које je патријарх зах-

245

Page 243: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

тевао као услов за свој пристанаас a то чудо иза- зове молитва „триста калућера", султан одустане од своје намере и богато обдари „свету божју цркву". Taj мотив налазимо у још две песме Biy- кове збирке (III, 12, 13), a јавља се и у иесмама других записивача. Y песми Свети Сава u Хасан- -паша (Вук, III, 14) турским насшшицима, који покушавају да униште мошти орпског светитвља, одузму се удови, na морају да одусгану од своје зле намере и да обећају „харач" цркви Милешев- ци. Ta je песма можда одјек историјског сећања на спаљивање мопггију оветог Саве, али њено ос- новно значење супротно je историјским чињени- цама.

И у ггесмама устаничког циклуса хришћанско схватање надограђује се на слике историјских прилика и јуначких дела. Оно обухвата каасо неке појединачне ликове тако и колективну слику на- рода. Међу опеваним устаничким јунацима нала- зи се и кнез Иван Кнежевгаћ. Пеома не (говори о неком његовом јуначком делу. Њешв подвиг je морални, он je учинио велико доброчинство, ис- купио je из турских руку хришћаноко робл>е и на то потрошио читаво имање (Вук, IV, 29). Гло- бална слика историје у песми Почетак буне npo- тив дахија садржи такође хришћаноку димензи- ју с елементима чудесног и хашографског. Небе- ско војевање оветаца („небом свеци сташе воје- вати“) цретходи земал>аком војевању побуњене раје. Њиме се изражава виши, небеоки, божански смисао народног устаика.

Ta двострана слика уклапа се у основну пара- дигму оредњег века зсао културио-историјске епо хе. Две супротне компоненте, сакрална и херојска, хришћанока и витешка, црквена и феудална, по- јављују се у оба дела подељене хришћанске EBipo-

246

Page 244: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

ne акао битне одредниде духоовног стварања. Али на Истоку оне као да живе у одвојеним сферама. Ta одвојеност нарочито je својетвена управо орп- ској култури, она je у њој изражена у већој мери него у култури Византије из које су долазили основни културни модели, већа чаж него у окул- тури средњовековне Русије која joj je била no много чему најближа, најороднија. До тога je долазило због ексклузивног, готово езотеричког карактера старе књижевности, због њене превас- ходне упућености на духовне садржаје, чак и опда када су теме сасвим сзетовне, политичке. Чим се та књижевност шире отворила према по- јавном свету (Константиново житије деспота Сте- фана je најизроанггији пример тог отварања), по- казало се коошко су те две сфере блиоке, колико се међусобно дапуњавају.

Комплементарни однос између те две пара- лелне слике нашег оредњег века m h o ix > боље се види v јуначкој егтици него у историјским списи- ма старе књижевности. Јер, у њој није било ни- какве одбој«ости ирема другој компоненти. На- против, према духовној култури средњег века пе- сма се односила с побожним дивљењем, што по- казују, између осталог, вреднооно обележени мо- тиви књига староставних и српоких манастира о којима омо говорили. С тог становишта може се об јаснити и изузетно значајан удео хришћаноких схватаоња у епској слици српоке историје, за игга je иесумњиво заслужна традиција старе сриске књижевности, чији je највећи дотхринос у томе што je пружила целовиту, доследно развијену хришћаноку интерпретацију орстске исгорије. Између те две сфере, између учене, умногоме езотеричне културе и народне културе, између пи- сане речи и усмене традиције, морали су хтосто-

247

Page 245: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

jp

јати многи канали преко којих су преношени садржаји из орве у другу сферу. Најважнији по- средаици били оу слепи певачи који су просили и левали око цркава и манастира и више од оста- лих били изложеии њиховом културном делова- њу. Отуда гагје случајно што je највећи део пе- сама у којима се посебно !наглашава хришћаноки аспект сракже историје записан уираво од слепих певача. Али ни други певачи нису остајали изван тог арачења, јер су манастири и цркве били цен- три народног акушвања и уопште важна места у духовном простору колективног живота, a, уз остало, и живи сведоци историје. Таква схватан>а нису била ограничена само на певаче. Њих су делили и њихови слушаоци. Они су од иародних песама очекивали управо такве приче из своје историје, приче у којима су глакни актери јунаци и светитељи.

Ради бољег разумевања односа те две компо- ненте наше народне впике, можемо се послужити ворећењем с Хомером. Хомерске паралеле омогу- ћавају да сасвим конкретне појаве у било којој националној епици скватимо у шонтеассту епске поезије као врсте. Зато се оне често користе и код нас и v свету, na ћемо и овде тако учинити. Хришћански, хагиографоки слој у нашим епским песмама аналоган je митском слоју у Хомеровим еповима. Хришћаноки светитељи у односу на хе- ројски свет епске песме заузимају сличан поло- жај и играју сличну улогу као олимхшјски бош- ви код Хомера. Они припадају одвојеној, вишој, духовној стварности која се јавља напоредо с истаријоком стварности јуна/ка и с њоме се на- лази у вишеструком одвносу. Бпску слику света творе обе те стварности и сви видови односа међу њима. Тако je код Хомера, a тако и у нашим на-

248

Page 246: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

родним песмама. Али како су епске песме као ус- мене творевине „живи палимпсести", иза те ос- новне слике назкру се друкчији и дубљи слојвви; они потичу из ранијих времена, припадају стари- јим културним традицијама и носе тралове забо- рављених ,дјесама од старине". Зграда новог еп- ског певања подигаута je на развалама старога, тако да се у њој дају лако уочити читави одлом- ци преузети с вшпе или мање измена из старих здања, као што су у хришћанске цркве уграђива- ни читави блокови из паганоких храмова који су раније постојали на истоме месту.

t

Page 247: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Јован Дерешћ роћен je у Ораховцу код Тре- бин»а 1934. Основну школу завршио je у родном месту, гимназију у Требињу и Врбасу, студи- рао je на Филозофском факултету у Београду, на групи за југословенску и светску књижев- ност, на којој je дипломирао 1958. Докторат књижевних наука стеиао на Филолошком фа- култету у Београду 1966. с тезом Композиција Горског вијенца. Ради као орофеоор за ноову српску књижевност на Филолошком факултету Београдрког универаиггета. Годане 1966/67. бо- равио je у Стразбуру (Француска) на специјали- зацији, године 1970/71. био je предавач југосло- венске књижевности на Лењинградском универ- зитету, a 1990/92. гостујући профеоор на Ханкук универзиггету у Сеулу (Јужна Кореја). Један je од покретача чаоагшш Књижевна историја (1968), a од 1972. до 1987. његов одговорни ујред- ј ш к . Објавио je следеће књиге: Доситеј u његово доба (1969), Композиција Горског вијенца (1969), Поетика Доситеја Обрадовића (1974), Огледи из народног песништва (1978), Алманаси Вуковог доба (1979), Видаковић u рани српски роман (1980), CptiCKu роман 1800— 1950 (1981), Истори- ја српске књижевности (1983), Горски вијенац П. П. Његоша (1986), Кратка историја српске књижевности (1987). За Српски роман добио je

Page 248: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

Нолитову награду, a за Историју српске књи- жевности Октобарску награду прада Београда. Члан je Удружења књижевника Србије.

>С.:

V. ■ ̂ ■ . < I. , ■ . / . -'• r •-’ . •

..Ч ' ■ ••••"•. - -

. , ; 1 ■ •• •■ ■ ■ .:■ -i , V ' ‘ ' -•• 1 /V . :А ! •

. ■ - у\м / , » • '

k-‘ ''''И.Ч :Ч'-- ‘ """ • • V\ ЏЛ'Ј.',Ц)

' - . • Г , • . / . » S . t J . - S . •>, n i

/■' t ^ . y r>:rj \ •• \ • ; V W ^ ' •• ••• j '1 , y v * o .* »

, ■> • •*;;.C-

Page 249: Jovan Deretic - Zagonetka Marka Kraljevica

САДРЖАЈ

Предговор . . ............................................ 5Збирке народиих песама (пооис) . . . . 17Епска песма и и с т о р и ја ....................... ' • 19Агон Милоша В оји нови ћа ............................. 63Тазбина кнеза Л а з а р а .................................. 96Загонетка Маржа К раљ евића........................ 124Ма(рко као „слуга" и „посинак" султана . 165Епска и с т о р и ја ................................................ 198Белешка о п и с ц у ............................................251'

bojana888