Download pdf - Instalacije Sve

5/21/2018 Instalacije Sve

1/22

PRVI KOLOKVIJUM

Tarife i tarifni sistem za obracun i prodaju elektricne energije:

-Tarifni sistem propisuje obracunske elemente za utvrdjivanje novcane vrijednost isporucene elektricneenergije i za svaku kategoriju potrosnje propisuje tarfne stavove za potrosnju elektricne energije. Pod

tarifnim sistemom ppodrazumjeva se skup principa, pravila i propisa na osnovu koji se vrsi obracun prodaje

kupovine izmedju elektroprivrede (proizvodnja, distribucija, potrosnja) i potrosaca.

-Elementi koji se koriste za utvrdjivanje novcanog iznosa koji se placa za utrosenu elektricnu energiju vrsi s

na osnovu: -obracunske snage; -preuzete aktivne energije; -preuzete reaktivne energije; -ponasanje potrosac

u pogledu vremenskog trenutka preuzimanja elektricne energije;

-U sklopu tarifnog sistema mogu se uvesti razliciti tarifni stavovi za potrosnju elektricne energije koja se im

u razlicitim periodima dana. Oni se uvode zbog cinjenice da za vrijeme nizih potrosnji mogu da se koriste

efikasniji odnosno jeftiniji izvori za proizvodnju elektricne energije, pa na taj nacin, uvodjenjem jeftine tarif

elektroprivreda pokusava da stimulise potrosace da sto vise energije koriste u sto povoljnijem trenutku (po

elektroprivredu).

Zastita od prekomjernih struja na niskom naponu:

-Prekomjerna struja je svaka struja koja prekoracuje nazivnu vrijednost trajno dozvoljene struje. Dvije vrste

prekomjernih struja su: -struja preopterecenja (nastaje u strujnom kolu bez prisustva kvara); -struja kratkog

spoja (potice od kvara);

Zastita od prekomjernih struja (prekostrujna zastita), podjeljena je u tri kategorije: -zastita od preopterecenj

-zastita od kratkog spoja; -zastita od porasta temperature;

Zastita od preopterecenja: -Preopterecenje nastaje pri povecanim radnim strujama duzeg trajanja ili ako jeoprema pogresno dimenzionisana. Zadatak zastite je da dozvoli protok struje preopterecenja u odredjenom

vremenskom intervalu ali i da istu prekine ukoliko se to vrijeme premasi.

Zastita od posljedica kratkog spoja: -Struje kratkog spoja imaju velike vrijednosti. Naprezanja izazvanatim stujama su termicke i mehanicke prirode. Kako su ove struje opasne, zadatak zastite od ovih struja je da

ih prekine u najkracem mogucem periodu (reda milisekundi).

Zastita od porasta temperature: -Ova zastita djeluje direktno prilikom porasta temperature pomocutermostata i propadnog sklopnog uredjaja. Ukoliko temperatura predje dozvoljenu, ova zastita odreaguje.

-Prekostrujnu zastitu cini niz uredjaja povezanih u jednu cjelinu, koji se mogu podjeliti u tri grupe: -

osiguraci; -prekidaci; -sklopke sa pomocnim relejima;

Niskonaponski topljivi osiguraci:-Osnovne nazivne karakteristike topivih osiguraca su: -nazivni napon; -nazivna struja topljivog umetka; -

karakteristika vrijeme-struja; -nazivna moc prekidanja topljivog umetka;

-U vezi sa djelovanjem topljivog umetka ovog osiguraca definisu se konvekcionalno vrijeme i

konvekcionalna struja. Imamo konvekcionalnu struju netopljenja Inf utvrdjena vrijednost struje kojutopljivi umetak moze da podnese tokom konvekcionalnog vremena bez topljenja, a imamo i konvekcionaln


2/22

struju topljenja If utvrdjena vrijednost struje koja izaziva djelovanje topljivog umetka tokom utvrdjenogkonvekcionalnog vremena.

Podjela osiguraca prema konstrukciji: -osiguraci tipa B; -osiguraci tipa D; -osiguraci tipa N;Osiguraci tipa B: -Ovaj osigurac sastoji se od osnove, kape i topljivog umetka sa cilindricnim kapicama.Kapa je snadbjevena sa dva nozasta kontakta koji se uvlace u odgovarajuce kontakte u osnovi (pin tip).

Nazivni napon im je 250V, a rade za nazivne struje 5-63 A. Tope se pri 2,5In za 16 do 28 sekundi, zavisnood velicine.

Osiguraci tipa D: -Sastoji se od osnove, kape sa navojem, kalibarskog prstena i topljivog umetka sa ceonimkontaktima. Umetci se radi u raznim velicinama. Svakoj ketegoriji velicine odgovaraju odredjene struje.

Postoje D II (2A, 4A, 6A, 10A, 16A, 25A), D III (35A, 50A, 60A), D IV (80A, 100A), D V (125A, 160A,

200A). Stuja topljenja zavisi od montaznih i drugih uslova okoline, pa za nju definisemo dugotrajne i

kratkotrajne struje topljenja. Dugotrajna ima donju vrijednost 1.3In do 1.5In, a gornju 1.6In do 2.1In.

Kratkotrjana struja topljenja je 5In za umetke 2A i 4A za vrijeme 0.05s, a za ostale je 7In za vrijeme 0.1s do

0.5s. Osiguraci tipa D upotrebljavaju se u kucnim instalacijama za napone 220V, 240V, 380V, 415V i struje

do 100A.

Osiguraci tipa N: -Sastoji se od dve osnove i topljivog umetka sa nozastim kontaktima. Ovi osiguraci seprimjenjuju u industriji i sa njima mogu da rukuju samo strucno osposobljena lica.

Prema karakteristikama djelovanja osiguraci se mogu podjeliti na: -Normalne (brze) osigurace; -trome

osigurace; -ultrabrze osigurace; -osigurace velike prekidne moci (NVO visokoucinski osiguraci);

NAZIVNA STRUJA (A) VRIJEME DJELOVANJA (s)

Do 4 0.05

Preko 4 do 10 0.10

Preko 10 do 25 0.15Preko 25 do 63 0.20

Preko 63 do 100 0.35

Preko 100 do 200 0.50

Normalni (brzi) osiguraci: Vrijeme djelovanja mora biti krace od vrijednosti u tabeli.

Tromi osiguraci: Simbol je gravura puza na tijelu umetka. Vrijeme djelovanja mora da je duze od vrijednost

u tabeli.

Ultrabrzi osiguraci: -U elektronskim uredjajima za zastitu od kratkih spojeva upotrebaljavaju se ovi

osiguraci. Najcesce se stavljaju na red sa diodama i tiristorima.

Osiguraci velike prekidne moci (NVO): -Topljivi umetak ovog osiguraca ima funkciju da u toku djelovanjautvrdjenom opsegu ogranicava struju na manju vrijednost od tjemene vrijednosti ocekivane struje (odrezana

struja).

Niskonaponski prekidaci:-To su automatski sklopni aparati koji sluze za zastitu uredjaja i vodova od kratkog spoja. Najsira primjena

im je za zastitu transformatora, elektromotora i vodova. Opremljeni su okidacima koji mogu biti u direktnom

dodiru sa strujom kratkog spoja i preopterecenja (izveden interno u kucistu prekidaca) ili mogu biti izveden

kao zasebni moduli vezani uz glavnu jedinicu.


3/22

Okidaci: -Uredjaji koji su mehanicki povezani sa zapornim mehanizmom prekidaca i slize za okidanje istog

ili nedopustanje njegovog otvaranja ili zatvaranja. U zavisnosti od primjene, postoje: -nadstrujni okidaci; -

podnaponski i nulnaponski okidaci; -sant okidaci;

-Najcesce se korise nadstrujni okidaci koji pri prekoracenju dozvoljene vrijednosti struje reaguju, okinuzaporni mehanizam i postavljaju prekidac u otvoreno stanje (prekinu strujni krug).

-Nulnaponski okidaci se koriste kod zemljospoja. Reaguku tako sto kod zemljospoja dolazi do pada napon

kvarne faze, a porasta napona zdravih faza. Tada dolazi do pojave nultog napona mreze.

Instalacioni automatski prekidaci: -Ovi prekidaci iskljucuju kolo pomocu elektromagneta ili bimetalne trake

pri cemu elektromagnet reaguje na struje kratkog spoja, a bimetal na struje preopterecenja.

Kablovi i provodnici:

-Oznacavanje kabla se izvodi u 5 grupa simbola:

-I grupa simbola sluzi za oznacavanje materijala izolacije provodnika i izolacije plasta.-II grupa simbola sluzi za oznacavanje mehanicke zastite i zastite od korozije.-III grupa simbola sluzi za oznacavanje vrste materijala provodnika i njegovog oblika.

-IV grupa simbola sluzi za oznacavanje presjeka provodnika u mm^2.-V grupa simbola sluzi za oznacavanje napona u kV.-Neke od oznaka za materijale su: P-polivinilhlorid, E-polietilen, X-umrezeni polietilen, G-guma...

-Druga grupa simbola nam omogucujemo da razaznajemo kablove u pogledu primjenjivosti s obzirom na

uslove postavljanja. Primjer je recimo, kabl polozen na mijestu gdje prolaze teretna vozila a zaemlja je mek

U ovom slucaju pogodno je koristiti kabl koji ima odgovarajucu mehanicku zastitu.

-Osnovni sastavni elementi kabla su: -provodnik; -izolacija oko provodnika; -unutrasnji plast; -ispuna; -

mehanicka zastita; -spoljasni plast;

-Provodnici mogu biti okruglog ili sektorskog oblika. Sektorski oblik se koristi da bi se smanjio poprecnipresjek, odnosno spoljasni precnik kabla. Provodici sa supljinom koriste se u cilju poboljsanja hladjenja i

kroz njih obicno protice neki gas ili ulje.

-Kablovi niskog napona se prave kao trozilni, cetvorozilni i petozilni, a visokog napona se prave kao

jednozilni i trozilni.

-Izolacija provodnika odredjuje osobine kabla u pogledu primjenskog napona, jer mogucnost primjene

odredjenog napona zahtjeva od izolacije izdrzivost tolikog napona. Za vrlo visoke napone za izolovanje se

koristi ulji i gas koji omogucuju kompaktnije osobine u pogledu izolovanja, odnosno omogucuju izdrzavanj

vecih elektricnih polja.


4/22

-Primjena mehanicke zastite kod kabla omogucuje vecu otpornost kabla na mehanicka naprezanja. Postize s

primjenom celicnih, bakarnih ili aluminijumskih zica, odnosno traka.

Struja opteretivost energetskih kablova: -Odredjena je sa nekoliko elemenata, a to su:

-trajno dozvoljena temperatura na povrsini provodnika koja je odredjena vrstom izolacije iprojektovanim zivotnim vijekom kabla (60 80 stepeni celzijusa).

-dozvoljena struja kroz kabl odredjena je uslovima odvodjenja toplote, pa nije svejedno u koju sesredinu kabl postavlja. Moze se reci da opteretivost kabla zavisi od toplotnog otpora kabla i toplotnog otpor

prostora u koji je kabl postavljen

Opteretivost kabla zavisi od: -zavisnosti toplotnog otpora sredine od sastava i vlaznosti te sredine; -

povecanja toplotnog otpora usljed isusivanjaokolnog zemljista; -temperature okoline; -dodatnog zagrijavanj

kablova usljed drugih toplotnih izvora.

-Odredjene vrste kablova mogu se opterecivati strujom u zavisnosti od toga kakvo je odvodjenje toplote sa

provodnika. Sto je to odvodjenje toplote efikasnije, to je mogucnost opterecivanja veca. S obzirom na

prethodno receno, moze se reci da trajno dozvoljena struja kabla zavisi od temperature okoline, nacina

postavljanja kablova, dodatnog zagrijavanja kablova i slicno.

Najveca dozvoljena temperatura izolacije: -Vezana je za vrstu materijala od koga se ona pravi i to je

temperatura koju izolacija moze trajno da podnosi (oko 40 stepeni celzijusa za izolaciju od PVC-a i gume, d

90 stepeni za izolaciju od umrezenog polietilena).

Temperatura okoline: -Sto se tice NN kablova, temperatura okoline za za postavljanje kablova u vazduhu

iznosi 30 stepeni, a za postavljanje u zemlju 20 stepeni. Povecavanjem temperature okoline smanjuje se

razlika izmedju dozvoljene temperature izolacije i temperature okoline pa se u skladu sa tim smanjuje i

mogucnost strujnog opterecenja kabla.

Termicka otpornost tla: -Znacajno utice na mogucnost opterecivanja kabla jer povecavanjem termicke

otpornosti tla bice i slabije odvodjenje toplote sto za posljedicu ima manje dozvoljene gubitke u kablu, at imi manju struju koja se dozvoljava kroz kabl.

Tip primjenjenog elektricnog razvoda: -Standardima je za NN kablove definisao 15 tipova elektricnog

razvoda s obzirom na nacin postavljanja, okolinu u koji se postavljaju i slicno, a za te kablove odredjene su

trajno dozvoljene struje kojima se ti kablovi mogu opterecivati uz definisanu temperaturu okoline,

dozvoljenu temperaturu izolacije, termicku otpornost tla, itd.

Broj opterecenih provodnika: -Opterecivanje kablova je vece sto su struje, odnosno broj opterecenih

provodnika veci. U slucaju sa tim za iste presjeke kablova dozvoljena struja je manja sto je broj opterecenik

provdnika veci.

Broj provodnika postavljenih paralelno: -Trajno dozvoljena struja kabla je manje sto je broj kablova koji se

polazu paralelno veci, sto je posljedica cinjenice da se na susjednim kablovima stvara toplota koja dodatno

zagrijava posmatrani kabl.

Promjena instalacionih uslova duz polozenih izolovanih provodnika i kablova: - Iz=K(u indeksu teta)*K(u

indeksu lambda)*Kn*Itdt. Iz - stvarna trajno dozvoljena struja kabla; K(u indeksu teta) korekcioni faktor

za temperaturu okoline; K(u indeksu lambda) korekcioni faktor za termicku otpornost tla; Kn korekcion

faktor koji zavisi od broja paralelno polozenih kablova;

Selektivnost zastite u elektricnim instalacijama niskog napona:


5/22

-Zastitni uredjaju koristeni u mrezi moraju biti medjusobno uskladjeni kako bi mreza bila stabilna.

Uskladjuju se po principu selektivnosti. Selektivnostje osobina zastite da locira kvar i izoluje dio mrezepogodjene tim kvarom, pri daljem napajanju dijela mreze koji nije pogodjen kvarom.

Nacini ostvarivanja selektivnost: -Selektivnost se moze ostvariti na vise nacina: -strujnim stepenovanjem; -

vremenskim stepenovanjem; -logickim stepenovanjem; -usmjerenim zastitnim uredjajima(kombinacijomprva tri nacina);

-Selektivnost se obezbjedjuje adekvatnim karakteristikama zastitnih uredjaja sto se obicno svodi na cinjenic

da ista vrijednost struje kroz zastitne uredjaje koje su blize mjestu kvara za posljedinu ima krace vrijeme

iskljucenja nego sto je to slucaj kod zastitnih uredjaja koji se nalaze dalje od mjesta kvara.


6/22

DRUGI KOLOKVIJUM1. NACINI ZASTITE OD INDIREKTNOG NAPONA I ZASTITA AUT. ISKLJUCENJEM

-Zatita automatskim iskljuenjem napajanja- Zatita ureajima klase II ili odgovarajuom izolacijom- Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije

Namera je da se sprei istovremeni dodir delova razliitih potencijala usluaju kvara izolacije

-otpornost izolacije zidova i podova mora biti najmanje 50k za napone

instalacije do 500V i 100k za vie napone

-izloeni provodni delovi moraju biti dovoljno razmaknuti da se ne mogu

istovremeno dodirnuti

-ne smeju se upotrebljavati zatitni provodnici

-Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala bez spajanja sa zemljomProvodnici za izjednaenje potencijala moraju spajati sve istovremeno

pristupane provodne delove i strane provodne delove

Takvo lokalno izjednaenje potencijala ne sme biti povezano sa

zemljom niti direktno niti preko izloenih ili stranih provodnih delova

-Zatita elektrinim odvajanjemUmnoak napona mree i duine strujnog kola ne bude vei od 100 000Vm, za

duine do 500m. Strujno kolo se napaja iz izvora za odvajanje TR, mot-gen.isl

ZATITA AUTOMATSKIM ISKLJUENJEM NAPAJANJA U sluaju kvara na izolaciji automatsko iskljuenje

napajanja ima za cilj da sprei nastajanje napona dodira

takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja

opasnost u smislu tetnog fiziolokog dejstva

OPTI PRINCIPI:

- Uzemljenje -izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa zatitnim provodnikom.- Istovremeno pristupani delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja

- Glavno izjednaenje potencijala povezuje sve metalne mase

- Iskljuenje napajanja zatitni ureaj kojim se iskljuuje napajanje u sluaju kvara na izolaciji u odreenom vremen

koje spreava dugotrajno odravanje napona

veeg od 50V. Ovo vreme ne sme prelaziti 5s. Po potrebi se primenjuje i lokalno

izjednaenje potencijala.

- s obzirom na odnos prema uzemljenju

TN sistem napajanja

TT sistem napajanja

IT sistem napajanja

- Slovne oznakePrvo slovo odnos sistema napajanja prema zemlji: T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki

I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili jedna taka spojena sa zemljom preko impedance

Drugo slovo odnos izloenih provodnih delova instalacije prema zemlji: T direktan spoj izloenih provodnih delova sa zemljom nezavisno od uzemljenja bilo koje take sistema napajanja

N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delovasa uzemljenom takom sistema napajanja (u naizmeninim

sistemima uzemljena taka je normalno neutralna taka)

Ostala slova (ako postoje) znae poloaj neutralnih i zatitnih provodnika;


7/22

S neutralna i zatitna funkcija obezbeene posebnim provodnicima

C neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN provodnik)

2.DEJSTVO ELEKTRICNE STRUJE NA COVJECIJE TIJELO I IMPEDANSA COVJECIJEG TIJELADejstvo struje zavisi od jacine I vremena trajanja proticanja struje kroz covjecije tijelo I impedance ljudskog tijela kao

funkcije napona dodira. Ova dva elementa dozvoljavaju uspostavljanje odnosa izmedju ocekivanog napona dodira I

njegovog trajanja, koji obicno izaziva stetno fiziolosko dejstvo na bilo koju osobu izlozenu naponu dodira. Za

naizmjenicnu struju frek. Izmedju 15 I 100 Hz prikazuje situaciju u kojoj se ne ocekuju organska ostecenja.

Impedansa covjecijeg tijela koja je znacajna za odredjivanje napona dodira zavisi od dva uslova: najvjerovatnijeg puta

prolaska struje kroz covjecije tijelo I uslova okoline, narocito u pogledu prisustva vode I dodira covjeka sa zemljom.

Mogu se uociti tri situacije koje imaju sledece karakteristike:

-prva situacija: suve ili vlazne prostorije, suva koza, pod dovoljne el. otpornosti,

-druga situacija: mokre prostorije,mokra koza, pod male el. otpornosti,

-treca situacija: uslovi pri potapanju, bez el. otpornosti koze,bez el. otpornosti okolnih zidova

3.KARAKTERISTICNI NAPONI PRI KVARUTri karakteristicne vrednosti napona su:

-napon dodira-ocekivani napon dodira i

-napon kvara

Napon dodira ja napon koji se pojavljuje za vrijeme kvara na izolaciji izmedju istovremeno pristupacnih dijelova. U

nekim slucajevima na vrijednost napona dodira moze znatno uticati impedansa osobe koja je u dodiru sa ovim

delovima. Naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrasnje otpornosti 3 koma. Srednja vrednost impedance

covjeka od 3000 oma je realna za velike povrsine dodira, za put struje ruka-ruka I napone od nekoliko 10 volti.

Ocekivan napon dodira je najvisi napon dodira koji se ocekuje u slucaju kvara zanemarljive impedance u elektricnoj

instalaciji. Ocekivani naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrasnje otpornosti 40 koma.

Napon kavara je napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji izmedju izlozenih provodnih dijelova I zemlje

Mjeri se isto sa 40koma.

Prvo slovo odnos sistema napajanja prema zemlji: T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki

I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili jedna taka spojena sa zemljom preko impedance

Drugo slovo odnos izloenih provodnih delova instalacije prema zemlji: T direktan spoj izloenih provodnih delova sa zemljom nezavisno od uzemljenja bilo koje take sistema napajanja

N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delovasa uzemljenom takom sistema napajanja (u naizmeninim

sistemima uzemljena taka je normalno neutralna taka)

Ostala slova (ako postoje) znae poloaj neutralnih i zatitnih provodnika;S neutralna i zatitna funkcija obezbeene posebnim provodnicima

C neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN provodnik)


8/22

4. TN SISTEMNajee korieni sistemi zatite od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim iskljuenjem napajanja su

tzv. TN sistemi. Osnovne karakteristike TN sistema su:

- Svi izloeni provodni delovi instalacijemoraju se spojiti sa uzemljenom takom sistema

pomou zatitnog provodnika. Obino uzemljena taka sistema je i neutralna taka sistema. Ako neutralna taka nije

raspoloiva ili nije pristupana, jedan fazni provodnik se moe uzemljiti u transformatorskoj stanici. U tom sluaju,

fazni provodnik ne sme sluiti kao zatitni provodnik.

- Zatitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajueg transformatora ili

generatora. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zatitni provodnici se po pravilu takoe spajaju sa ovim

takama gde god je to mogue. Iz istih razloga, zatitni provodnici po pravilu se uzemljuju na mestu ulaza u zgrade il

objekte.

- U stalno poloenim elektrinim instalacijama, istiprovodnikmoe sluiti kao zatitni i

neutralni provodnik (tzv. provodnik PEN) pod uslovom da zadovolji uslove za ove provodnike prema standardima JU

N.B2.754:1988 i JUS N.B2.754/1:1988.

Zavisno od tih reenja, razlikuju se:

1. TN-S sistem, koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zatitni provodnik;

2. TN-C-S sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom

provodniku samo u jednom delu sistema;3. TN-C sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku

kroz ceo sistem.

TN-S

Uslov zatite u TN sistemima je dase karakteristika zatitnog ureaja i impedansa strujnog kola moraju izabrati tako d

u sluaju nastanka kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog i zatitnog provodnika ili izloenog provodnog dela,

bilo gde u instalaciji, nastupi automatsko iskljuenje napajanja u utvrenom vremenu. Prema standardu JUS

N.B2.741:1988, ovaj zahtev je zadovoljen ako je: ZSIa U0 gde su:

ZS- impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do take kvara i zatitni provodnik izmeu

take kvara i izvora;

Ia- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja za automatsko iskljuenje napajanja u vremenu utvrenom u

tabeli 2.46 u zavisnosti od nazivnog napona (U0);

U0- nazivni napon prema zemlji.

Smatra se da najvea vremena iskljuenja navedena u tabeli 2.46 zadovoljavaju krajnja

strujna kola koja napajaju:

-prikljunice

- direktno bez prikljunice rune aparate I klase ili prenosive aparate koji se pomeraju


9/22

rukom tokom upotrebe.

TN-C-S

TN-C

Due vreme iskljuenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se za:

- napojna strujna kola;

- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na

rasklopni blok na koji nisu spojena kolaza koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli

- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena narasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli , pod uslovom da

postoji dopunsko izjednaenje potencijala na nivou rasklopnog bloka, koje

sadri iste tipove stranih provodnih delova kao glavno izjednaenje potencijala.

Ovo dopunsko izjednaenje potencijala se ne zahteva ako je ispunjen uslov:

RPE (50ZS)/U0 gde su:

RPE- otpornost zatitnog provodnika izmeu razvodne table i glavnog izjednaenja potencijala;

ZS- impedansa petlje kvara;

U0- nazivni napon prema zemlji.

Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti, odnosno, ako se zahtevana vremena


10/22

iskljuenja ne mogu ispuniti upotrebom zatitnih ureaja prekomerne struje, mora se primeniti

dopunsko izjednaenje potencijala, ili se moe primeniti zatita pomou zatitnog ureaja

diferencijalne struje (ZUDS).

6. TT SISTEMITT sistem napajanja ima jednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi

elektrine instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je elektriki nezavisno od uzemljenja sistema

napajanja. Principijelna ema TT sistema napajanja u elektrinim instalacijama niskog napona vidi se na slici 2.41.

Svi izloeni provodni delovi koji se zajedno tite istim zatitnim ureajem moraju se

meusobno povezati pomou jednog zatitnog provodnika na isti zajedniki uzemljiva. Kada se vie zatitnih ureaj

povee na red, ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu izloenih provodnih delova zatienih istim zatitnim

ureajima. Neutralna taka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora

mora se uzemljiti.

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, uslov zatite u TT sistemu je: RAIa 50 gde su:

RA- zbir otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova i zatitnog provodnika izloenih provodnih delova;

Ia- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja. Kada se koristi zatitni ureaj

diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (Ia) jednaka vrednosti nazivnediferencijalne struje delovanja (In). Ako se

gore navedeni zahtev ne moe ispuniti, mora se primeniti dopunsko izjednaenje potencijala.

U TT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:

1. Zatitni ureaj prekomerne struje.Zatitni ureaj prekomerne struje primenljiv je za

zatitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo niska. Kada se

koristi zatitni ureaj prekomerne struje, on mora biti:

- ureaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri emu (Ia) mora biti struja koja

obezbeuje automatsko delovanje do 5s, ili- ureaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri emu (Ia) mora biti najmanja struja

koja obezbeuje trenutno okidanje.

2. Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS). Zatitni ureaj diferencijalne struje

(ZUDS) tipa sa kanjenjem (tip S) moe se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog

kanjenja (opti tip) u svrhu selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa

kanjenjem, vreme delovanja do 1s dozvoljava se za napojna strujna kola.

3. Upotreba zatitnih naponskih ureajane iskljuuje se u specijalnim sluajevima gde

se napred navedeni ureaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne struje).


11/22

7. IT SISTEMIIT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi

elektrine instalacije su uzemljeni.

- U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko

dovoljno velike impedanse. Ovaj spoj se moe izvriti u neutralnoj taki (zvezditu) sistema, ili

vetakom zvezditu.

- Vetako zvezdite moe se spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujua nulta

impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdite, moe se jedan fazni provodnik uzemljiti preko impedanse.

Struja kvara je tada mala u sluaju samo jednog kvara prema izloenom provodnom delu ili prema zemlji i iskljuenje

nije imperativ. Moraju se preduzeti mere da se izbegne rizik od tetnog fiziolokog dejstva na lica koja su u dodiru sa

istovremeno pristupanim provodnim delovima u sluaju kvara koji nastaju istovremeno.

- Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom.

NAPOMENA: Da bi se smanjio prenapon ili priguila oscilacija napona, moe biti

potrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili vetakih neutralnih taaka. Njihove

karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.

2. Poseban uslov za izloene provodne delove

Izloeni provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinano, ili po grupama, ili zajedno.

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, mora biti ispunjen sledei uslov:

RaId 50 gde su:

RA- otpornost uzemljivaa izloenih provodnih delova;

Id- struja kvara u sluaju prvog kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog provodnika i izloenog provodnog dela

Struja (Id) uzima u obzir struje odvodai ukupnu impedansu uzemljenja elektrine instalacije.

3. Ureaj za nadzor instalacijeAko je predvien ureaj za nadzor izolacije da signalie pojavu kvara dela pod naponom

prema izloenim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj ureaj mora dati zvuni i/ili vizuelni signal. Preporuuje

se da se prvi kvar otkloni u najkraem roku.

4. Opti uslovi pri pojavi drugog kvara

Obino je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje elektrine instalacije ili

nekih delova u sluaju kvara na izolaciji. Meutim, postoje specijalni sluajevi kada je vanije nastaviti napajanje,

nego prekinuti napajanje, takoe iz bezbednosnih razloga, tj. za ouvanje ivota ljudi ili dobara. Ovakvi specijalni

sluajevi javljaju se, na primer, u sledeim instalacijama i delovima instalacija: prostorije za medicinske svrhe,

protivpanino osvetljenje u salama za satanke ili holovima, podzemnim ili povrinskim kopovima, staklarama,


12/22

industrijskim peima, metalurkim postrojenjima, elektranama, hemijskoj industriji, fabrikama eksploziva i opasnih

agensa, ispitnim laboratorijama, raunskim centrima, mestima izloenim opasnosti od poara (samo u specijalnim

sluajevima) itd.

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, posle pojave prvog kvara, uslovi iskljuenja

napajanja po pojavi drugog kvara zavisi od togada li su svi izloeni provodni delovi meusobno

U IT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:

- ureaji za nadzor izolacije;

- zatitni ureaj prekomerne struje;

- zatitni ureaj diferencijalnestruje (ZUDS).

8. IZJEDNACAVANJE POTENCIJALAIzjednacavanje potencijala je mjera koja se postize galvanskim odvajanjem vodnih I drugih instalacija sa uzemljenjem

objekta.

U svakom objektu izvodi se:

- glavno izjednacavanje potensijala

- dopunsko izjednacavanje potencijala

Glavno izjednaenje potencijala.U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednaenja

potencijala mora meusobno povezati sledee provodne delove:

- glavni zatitni provodnik;

- PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili vei;

- glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajui i temeljni

uzemljiva);

- cevi i sline metalne konstrukcije unutarzgrade (npr. gasovod, vodovod);

- metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;

- gromobranske instalacije.

Oni metalni delovi koji sa spoljanje straneulaze u zgradu, moraju se povezati to je

mogue blie svojoj taki ulaska na glavno izjednaenje potencijala. Glavni provodnici izjednaenja potencijala

moraju biti prema standardu JUS N.B2.754:1988.

Iskljuenje napajanja.Zatitni ureaj kojim se obezbeuje zatita od indirektnog dodira

delova strujnog kola ili opreme, u sluaju kvara u izolaciji izmeu delova pod naponom izloenih provodnih delova,

mora automatski iskljuiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje ne dozvoljava odravanje oekivanog

napona dodira veeg od 50V efektivnevrednosti naizmenine struje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti, tako d

ne moe predstavljati rizik od fiziolokog dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupanim provodnim delovim

Dopunsko izjednaenje potencijala.

Ako se zahtevi za zatitu u pogledu iskljuenja napajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije, mora se

primeniti lokalno izjednaenje potencijala poznato kao dopunsko izjednaenje potencijala. Povezivanje dopunskogizjednaenja potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754:1988.

Dopunsko izjednaenje potencijala moe obuhvatiti celu instalaciju, deo instalacije, deo

aparata ili neku lokaciju.

Dopunski zahtevi mogu se traiti za specijalne elektrine instalacije ili mesta.

Ova mera zatite ne iskljuuje zahtev za automatsko iskljuenje napajanja. Iskljuenje

napajanja zahteva se takoe za zatitu od poara, termika naprezanja itd.

9. ZASTITNI UREDJAJ DIFERENCIJALNE STRUJE (ZUDS)


13/22

Zatitni ureaj diferencijalne struje (u daljem tekstu: ZUDS) u ranijoj regulativi nazivan je zatitna strujna sklopka, fi

sklopka i dr. Obino se ZUDS izrauje kao prekida, retko kao sklopka, a esto kao kombinacija nekoliko rasklopnih

ureaja. Karakteristike ZUDS-a date su standardima, i to su:

- nazivna struja (In);

- nazivna diferencijalna struja delovanja (In);

- nazivna diferencijalna struja nedelovanja (Ino);

- nazivni napon (Un);

- nazivna frekvencija (f).

Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima, odnosno 4 za

primenu u trofaznim strujnim kolima. Prema tome, dvopolni ZUDS iskljuuje L i N provodnike, odnosno, etvoropol

ZUDS provodnike L1, L2, L3i N.

ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip Skoji je sa kanjenjem i tip Gsa trenutnim

iskljuenjem napajanja. Standardne vrednosti maksimalnog vremena iskljuenja su:

U normalnom pogonu u trofaznomkolu sa 4 provodnika (znai, kroz magnetno kolo

etvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: L1, L2, L3i N), ako se pretpostavi da su struje u faznim

provodnicima jednake po intenzitetu (npr. kadastrujno kolo napaja simetrini trofazni potroa), kroz N-provodnik ne

tee struja jer je tada vektorski zbir faznih struja jednak: I1+ I2+ I3= 0U sluaju nesimetrinog optereenja, struje u faznim provodnicima su razliite i tada

njihov zbir nije nula, nego iznosi: I1+ I2+ I3= IL

Tada kroz N-provodnik tee struja jednaka intenzitetu (IL), ali koja je za 180 pomerena u odnosu na nju. S obzirom n

emu vezivanja, ZUDS u ovom sluaju nee iskljuiti jer vektorski zbir struja (IL) i (IN) iznosi: IL+ IN= 0

Nesimetrino optereenje moe izazvati i kratak spoj iza ZUDS-a, ili preoptereenje u

jednoj fazi. Jedini uzrok iskljuenja ZUDS-a je diferencijalna struja, koja nastaje zbog kvara na izolaciji, tj: I= IL+

IN 0

U ovom sluaju jedini uslov je da jaina struje (I) u sekundarnom namotaju pree

odreenu vrednost (I > In), dok otkoi magnetni zatitni relej (2) i okine upravljaki mehanizam koji otvara

kontaktni mehanizam.

Nazivna diferencijalna struja delovanja (In) ZUDS-a mora biti usklaena sa otpornou

uzemljivaa izloenog provodnog dela (RA), tako da oekivani napon dodira (UC) na izloenom provodnom delu bud

manji od trajno dozvoljenog (UL), tj:

InRa UL


14/22

10. 11. MERNI ORMARIMerni ormani su namenjeni za ugradnju mernih ureaja za merenje elektrine energije i pored mernog ureaja

opremaju se neophodnim elementima za prikljuak napojnih vodova (sklopka, tropolna postolja, kleme i slino)

neophodnim elementima za osiguranje strujnih kola kao i za limitiranje potronje korisnika i elementima za

prikljuenje voda potroaa ( najee kleme odgovarajueg preseka).

Izvode se u vie razliitih varijanti i sa razliitom unutranjom strukturom zavisno od usvojenih tehnikih reenja

pojedinih distibutivnih podruija.

Prikljucak mernog ormara moze biti I nadzemni, odnosno u vidu kablovskog prikljucka na nadzemnu mrezu, tamo

gdje ne postoji podzemna kablovska niskonaponska mreza.

Mjesto prikljucenja(tacka napajanja) kablovskog prikljucka mernog ormara je najblizi stub NN mreze ili preko

pomocnog stuba koji je postavljen neposredno uz merni ormar.

Prema broju mernih ureaja dele se na:

Merni ormani sa jednim mernim mestom sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za

tarifu ili razdvojenim.

Merni ormani sa dva merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ilirazdvojenim.

Merni ormani sa tri merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ili

razdvojenim.

Merni ormani sa etri merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ili

razdvojenim.

Merni ormari su predvieni za montau na zid,u zid, na stub i na postolje kao slobodnostojei .

Za podruje ED Beograd posedujemo odobrenje strunog saveta za ugradnju mernih ormara svih vrsta na njihovom

podruju.

Kroz dugogodinju praksu merni ormari su ugraivani na podrujima svih delova EPS-a

12. SKICE IZVODJENJA NAPAJANJA STAMBENIH OBJEKATA U ZGRADAMAEl. Instalacije u stambenom ili slicnom objektu mozemo podijeliti prema namjeni pojedinog dijela elektricne

instalacije I nacinu polaganja vodova. Kompletna instalacija moze se podijeliti u tri osnovne grupe:

- elektroenergetsku instalaciju

- instalaciju slabe struje- instalaciju gromobrana I uzemljenja

Usponski vodovi se postavljaju u stepenisnom prostoru ili drugim stalno prisutnim prostorijalma. Oni se polazu u

malter ili u izolacione cevi ulivene u beton. Min. presjek treba da bude 4mm^2 za vodove PP-Y, a 6mm^2 za vodove

tipa P.

13. ODREDJIVANJE MAKSIMALNOG JEDNOVREMENOG OPTERECENJA KUCNOG PRIKLJUCKAMaksimalno jednovremeno optereenje na nivou kunog prikljuka (Pmkp) stambenog

objekta zavisi od:

-broja stanova n koji se napajaju preko ovog prikljuka

- naina zagrevanja i pripremanja tople vode u stanovima

- instalisane snage elektrinih uredaja itd.

Kako objekat ima samo jedan prikljuak, dimenzionisanje ku,nog prikljuka se obino

vri sa veom rezervom

Za praktine proraune, ovo optereenje odreuje se po sledeim obrascima, uraenim


15/22

na osnovu teoretskih razmatranja, iskustva i snimanja (merenja) postojeeg stanja:

Pmeg- deo snage koji potie od elektrinog zagrevanja stanova (kW)

Pmbeg- deo snage koji ne zavisi od naina zagrevanja stanova (kW)

Pjeg-prosena snaga sa kojom uestvuje svako domainstvo u maksimalnom jednovremenom optereenju, odnosno

deo koji potie od elektrinog zagrevanja stanova

pomou TA pei (kW/dom.)

Pjbeg-prosena snaga sa kojom uestvuje svako domainstvo u maksimalnom

jednovremenom optereenju, odnosno deo koji ne zavisi od naina zagrevanja stanova

(kW/dom)

keg- koef. jednovremenosti max. godinjeg optereenja, deo koji se odnosi na instalisanu

snagu potroaa (TA pei) koja se koriste za elektrino zagrevanje stanova

Prosena snaga u prethodnom izrazu sa kojom uestvuje svako domainstvo

(stan) u maksimalnom jednovremenom optereenju i ne zavisi od naina zagrevanja

stanova, u zavisnosti od broja stanova n, proraunava se prema izrazima:

Koeficijent keg zavisi od procentualnog uea broja stanova u stambenom objektu koji

koriste elektrino grejanje pomou TA pei, i ima vrednosti:

keg = 0,6 ako najvie 75% stanova koriste el.grejanje

keg = 0,9 ako svi stanovi na kunom prikljuku koriste el.grejanje

- Vrednosti maksimalnog jednovremenog optereenja dobijene pomou izraza ukljuuju isnagu zajednikih elektrinih ureaja stambenog objekta (lift, toplotna podstanica i sl.),

ali ne ukljuuju optereenja poslovnih i zanatskih prostorija, uslunih radionica i sl. ako

se nalaze u objektu

- Maksimalno jednovremeno optereenje stambenog objekta na nivou kunog prikljuka,

u kome se koriste elektrini ureaji velikih snaga, kao: protoni bojleri, elektrini kotao

i sl., odreuje se posebnom analizom svakog konkretnog sluaja


16/22

15. KONDENZATOR KAO ELEMENT ZA KOMPENZACIJU ELEKTRICNE ENERGIJEZa kompenzaciju reaktivne energije na niskom i srednjem naponskom nivou, koristi se kao najracionalnija varijanta

kompenzacija sa kondenzatorima, koji su konstruisani za tu upotrebu. Kada se kondenzator paralelno veze prijemnik

uzima potrebnu reaktivnu energiju on njega a neo d izvora mreze kako je to do sad bilo. Sada iz mreze gen mora

napajati samo aktivnom snagom a reaktivna snaga cirkulise izmedju kondenzatora i potrosaca. Od nacina izbora snage

tog kondenzatora zavisi dali ce to biti potpuna ili delimicna kompenz. Reaktivne en. Kondenzatorski namotaj koji je

izradjen od namotaja dve metalizovane folije od biaksijalno orjentisane polipropilenske folije, obicno je zatvoren u

kuciste. Kuciste moze biti izpunjeno sa nekim impregnisanim ili zalivnim sredstvom.

U konstrukciji kond. Postoji spoj izmedju vrlo tankog metanog sloja I kontaktnog sloja iz kojeg se izvodi

prikljucak.Taj spoj predstavlja kriticnu tacku kod strujnog opterecenja. S obzirom da kondenzatorska jedinica

posjeduje veoma nisku sopstvenu induktivnost I da se vrlo cesto ukljucuju kondenzatori paralelno kondenzatorima ko

su vec pod naponom, pojavljuju se vrlo visoke polazne struje, koje postignu vrijednost I do 350 puta nazivne struje. U

takvom slucaju bez preduzimanja mjera za ogranicenje polazne struje moze doci do kvara na kondenzatorskoj jedinici

koji se moze manifestovati kao potpuni gubitak kapacitivnosti ili porast gubitak. Za ogranicavanje struje u praksi su

moguce dvije varijante I to na red spojene prigusnica ili dvostepeno ukljucivanje, gdje se u prvoj fazi ukljuci

kondenzator preko seriskog otpornika a u drugoj fazi se otpornik prespoji.

16 SINHRONI KOMPENZATOR KAO ELEMENT ZA KOMPENZACIJU ELEKTRICNE ENERGIJESinhroni kompenzator je sinhroni motor koji radi bez meh opterecenja, pri cemu zavisno od pobudne struje generise il

apsorbuje reaktivnu snagu. Ovakav kompenzator uzima iz mreze samo onoliko aktivne snage koljiko je potrebno za

hladjenje I njegove sopstvene gubitke. To je obicno od 2 do 4% nazivne snage.

Kada kompenzator radi u paralelnom radu sa elektroenergetkim sisitemom njegove performance uglavnom zavise od

karakteristika sistema pobude I regulacije pobude. Najcesce se primjenjuju brzi staticki pobudni sistemi. Tercijer

interkonektivnih I autotr. Koriste se takodje za prikljucenje sinhronih kompenzatora u mrezu.

Ako se zanemari mali aktivni gubici struja sinhronog kompenzatora je cisto reaktivna. U zavisnosti da li je

kompenzator nadpobudjen ili potpobudjen njegova struja prednjaci ili zaostaje za naponom na njegovim krajevima z

90*. Kompenzator se stavlja u rezim generatora ako je mreza induktivno opterecana, to je konvencijom usvojeno da j

to nadpobudjen rezim. Naravno ako je mreza kapacitivno opterecana u potpobudjenom rezimu, kompenzator radi kao

potosac reaktivne snage. Posto je struja kompenzatora cisto reaktivna, karakterizacija njegovih pogona vrsi se na osnv

V krivih, koje daju dijagram struje ili snage u funkciji od pobudne struje.

Sinhroni kopenzator sa brzim sisitemima za regulaciju pobude ima veoma vaznu ulogu, kada se u sistemu javljaju

velike I iznenadne promjene napona, oni tada automacki djeluju na otklanjanje nezeljenih posledica koje nestaju usled

takvih naponskih promjena. Tada je moguce da se sinhroni kompenzator kratkotrajno preoptereti.


17/22

17. NACINI KOMPENZACIJE ELEKTRICNE ENERGIJE S OBZIROM NA LOKACIJUPostoje etiri mogua naina za izvoenje kompenzacije:

-pojedinana kompenzacija

-grupna kompenzacija

-centralna kompenzacija

-meovita kompenzacija

Pojedinana kompenzacijaKod pojedinane kompenzacije ureaji za kompenzaciju (kondenzatori) se prikljuujudirektno na krajeve potroaa (motora), i ukljuuju se i iskljuuju zajedno sa potroaem. Mana ovakvog naina

kompenzacije je ta, to kada se potroa na koji je kondenzator vezan iskljui, iskljuuje se i kondenzator pa ne moe

da kompenzuje reaktivnu energiju nekog drugog potroaa.

Grupna kompenzacijadonekle umanjuje nedostatke pojedinane kompenzacije. Kondenzatori za kompenzaciju sevezuju paralelno grupi potroaa, koji najee ne rade istovremeno. Na taj nain se kompenzuje srednja vrednost

reaktivne energije grupe.

Najee primenjivan nain kompenzacije je centralna kompenzacija. Kod ovakvog naina kompenzacije primenjujse jedan sistem za kompenzaciju koji se sastoji od nekoliko kondenzatora i regulatora reaktivne energije. Ovaj ureaj

meri trenutni zahtev potroaa za reaktivnom energijom i na osnovu toga ukljuuje manje ili vie kondenzatora. Ovaj

sistem se postavlja najee pored glavnog razvodnog ormana, na koji se i prikljuuje i tako kompenzuje reaktivnu

energiju celog postrojenja.Meovita kompenzacija objedinjuje sva tri prethodno navedena naina kompenzacije. Primenjuje se kod izuzetnovelikih pogona sa velikim brojem motora, pa se za odreene pogone sa specifinim karakteristikama primenjuje

odgovarajui vid kompenzacije.

18. ZASTITA KONDENZATORSKI BATERIJA SA JEDINICAMA BEZ OSIGURBaterije kondenzatora bez osiguraca stite se uglavnom koriscenjem jedne od sledece tri mogucnosti:

-kontrolom napona zvezdista

-kontolom struje kroz razdeljeno zvezdiste

-poprecnom kontrolom diferencijalne struje

-Zastita kontrolom napona zvezdistaFazna diferencijalna zastita kontrolom napona zvezdista se koristi kod kondenzatorski baterija cija snaga ne prelazi

6000 kVAr. Kod ove vrste zastite porede se napon vestacki formiranog zvazdista sa naponom ne uzemljenog zvezdsta

baterije kondenzatora.

Vestacko zvezdiste se obicno formira pomocu naponski dvopolnih izolovani transformatora. U otvoreni trougao

sekundara tih transformatora, prikljuceni naponski rele, kontrolise razliku napona vestackog zvezdista I svezdista

baterije kondenzatora. Ta razlika nikako ne zmije da bude veca od 10% faznog napona na koji je baterija prikljucen.

-Zastita kontolom struje kroz razdeljeno zvezdisteTa zastita obicno se koristi kod kondenzatorski baterija cija snaga prelazi 600 kVAr. Da bi se ova zastita mogla

primeniti neophodno je da kondenzatorske jedinice budu podeljene u sve grupe, obe spojene u zvezdu.Da bi ova zastita bila selektivna, mora da budu ispunjen sledeci uslovi:

-struja nesimetricnosti, zbog ne savrsene simetrije faznih kapaciteta, preko strujnog transormatora, povezanih zvezdis

spojenih podgrupa kondenzatora, pocetna nesimetricnost mora da bude manja od 5% nazivne struje kond. Jedinice

-osetljivost releja mora da bude maksimalno pri 10% nazivne struje jedinice

-struje kroz diferencijalni struj ni trafo treba da bude max 15% nazivne struje kond. Jedinice

-Zastita poprecnom kontrolom diferencijalne struje


18/22

Koristi se kod baterija velikih snaga koje su prikljucene na napone 10 kV. Da bi se primjenjivala ova zastita mora da

bude ispunjen uslov da postoje u svakoj fazi sve grane sa simetricnim brojem jedinica. Vidi se da je ovaj nacin zastite

selektivniji od onog sa razdaljenim zvezdistem I da omogucava nalazenje jedinice u kvaru.

19. PRIMENA OPTICKIH KABLOVA NA NADZEMNIM VODOVIMAKako meunarodna tako i regionalna elektroenergetska mrea zahteva moderan nadzor i sisteme za daljinsko

upravljanje. Da bi se to postiglo, elektroenergetski sistemi, moraju da se opreme pouzdanim telekomunikacionim

vezama. Deregulacijom telekomunikacija otvara semogunost korienja neiskorienih optikih vlakana, ve

postavljenih u elektroenergetskom sistemu, tako da sama preduzea za prenos i distribuciju elektrine energije mogu

da postanu telekom operatori. Osnovu takvih telekomunikacionih sistema ine optiki kablovi, s obzirom da

omoguavaju visok kapacitet prenosa na velike

razdaljine. U isto vreme na njih ne utie elektromagnetno polje i nisu podloni presluavanju. Optiki kablovi za

postavljanje po stubovima nadzemnih vodova su

OPGW,OPPC, MASS, ADSS i OPAC Najlaki nain povezivanja objekata sa kojima eli da se upravlja iz

dispeerskih centara je pomou ve postojeih nadzemnih vodova. ajzastupljeniji nain je postavljanje zatitnog

provodnika sa optikim vlaknimaOPGW, koje se sastoji od optikih vlakana smetenih u ceviici, kao zamena za

postojei zatitni provodnik. Druga mogunost je postavljanje faznog provodnika sa optikim vlaknimaOPPC umesto

postojeeg faznog provodnika. Pored ovih integrisanih reenja, mogu da se postave i dodatni optiki kablovi postubovima nadzemnih vodova.

Samonosei kablovi za postavljanje po stubovima nadzemnih vodova su ili metalni samonosei optiki kabloviMASS

ili bezmetalni samonosei optiki kabloviADSS. Dok se ovi samonosei optiki kablovi postavljaju po stubovima

nadzemnih vodova kao samostalni, pridodati optiki kablOPAC je optiki kabl pridodat na provodnik.

20.VRSTE I OSNOVNE KARAKTERISTIKE SISTEMA SIGURNOSNOG NAPAJANJAJedna od vrsta je Generatorski set.Generatorski set (dizel-agregat najcesce) moze imati neku od sledecih uloga:

-pokrivanje baznog opterecenja

-pokrivanje vrsnog opterecenja-povremeno

-kratkotrajno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarog izvora ili duze napajanje pojedinih potrosaca

-visecasovno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarnog izvora

Staticki sistem bezprekidnog napajanja:Razvoj energetske elektronike potpomognut razvojem modernih informacionih I drugih tehnologija, doprineo je da

staticki sistem bezprekidnog napajanja (SBN) imaju dominantnu ulogu u odnosu na ostale podsisteme. Staticki SBN

satoje se od kombinacije staticki pretvaraca u kombinaciji sa akumulatorskom baterijom. Uloga ispravljaca je da

obezbjedi jednosmjerni napon za punjenje I odrzavanje baterije. Invertor vrsi pretvaranje jednosmjernog napona u

naizmjenicni napon zeljene frekvencije I amplitude. Staticki pretvaraci se upravljeju internim oscilatorom, pa se zato

mogu fazno I frekventno sinhronizovati sa javnom mrezom. Ispravljac, invertor I baterija predstavljaju jednu jedinicu

Vise ovakvih jedinica se moze paralelno povezati I na taj nacin se postize visoka pouzdanost. Baterije su u zavisnosti

od sistema takvog kapaciteta da mogu obezbijediti od nekoliko min do nekoliko casova napajanja.Rotacioni sistemi besprekidnog napajanjaRotacioni SBN imaju istu ulogu kao I staticki. Sastoje se iz dizel motora, spojnice, zamajca, el. Motora I generatora.

Sustina je u skladistenju kineticke energije u zamajcu, koja se, u slucaju nestanka napajanja Iz mreze, pretvara u el.

Energiju pomocu generatora. Energija akumulisana u zamajcu dozvoljena je za odrzavanje napona I frekvencije

generatora u propisanim granicama tokom perioda startovanja dizel masine.

BaterijeKod baterija akumulatora obicno se koristi stacionarne olovne I nikljadijumske baterije. Sluze za samostalno napajanj

potrosaca, napajanje DC\DC konvertora, invertora I jednosmjernih motora.


19/22

Sistem napajanja pojedinih objekataSa stanovistva se dijeli na: nacin napajanja, napon napajanja I izvor el. energije.

Pod rezervnim napajanjem se podrazunijeva rezervno napajanje iz distributivne mreze a pod sigurnosnim napajanjem

se podrazumijeva ono sto je ranije definisano.

21. PODJELA AGREGATA ZA NAPAJANJE S OBZIROM NA DUZINU TRAJANJA PREKIDANAPAJANJA I OSNOVNE SEME NJIHOVA IZVODJENJADizel el. agregati su nezavisan izvor el. energije, koji se najcesce upotrebljavaju za snabdevanje potrosaca na mestima

gdje ne postoji el. mreza, u slucajevima gdje ona postoji kao pomocni izvor, kod redukcija ili vrsnih opterecenja

distributivne mreze.

Mnogo cesca primena dizel elektoagregata jeste u kombinaciji sa distributivnom mrezom I tada se koriste za:

-pokrivanje baznog opterecenja

-pokrivanje vrsnog opterecenja-povremeno

-kratkotrajno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarog izvora ili duze napajanje pojedinih potrosaca

-visecasovno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarnog izvora

Dizel-elektroagregati se sastoje od motora sa unutranjim sagorijevanjem I sinhronog generatora naizmjenicnog napon

U sklopu agregata sadrzana je I odruga oprema potrebna za samostalni pogon. Izradjuju se u sirokom opsegu snaga odnekoliko stotina VA do reda MVA. Agregati se mogu izradjivati kao stacionarni I mobilni.

Stacionarni agregati moraju imati u sebi ugradjenu opremu koja im omogucuje automacko ukljucivanje I iskljucivanj

u slucaju prekida napajanja iz javne mreze ili ne dozvoljenih smetnji u njoj. Pored automackog, oni moraju imati I

rucno uklj\isklj. Stacionarni agregati zahtijevaju posebnu prostoriju za smjestaj ili se izradjuju kao kontejnerski

agregati.

Mobilni agregati moraju imati mogucnost rucnog ukljucenja u rad I iskljucenja, I ona se vrsi prema potrebi. Obicno se

izradjuju do max snage do 200kVA. Izbor agregata zavisi od snage I vaznosti potrosaca koji se napajaju, kao I

lokacije. Prema nacinu pokretanja , upravljanja I dozvoljenog vremena prekida u napajanju potrosaca el. energijom

postoje sledece vrste elektroagregata:

-Elektroagregati sa rucnim upravljanjem

-Elektroagreati sa automackim upravljanjem

-Elektroagregati sa prekidom napajanja potrosaca do 2s

-Elektroagregati sa neprekidnim napajanjem potrosaca


20/22

22.PARAMETRI ATMOSFERSKOG PRAZNJENJAPri procjenjivanju ugrozenosti objekta od atmosferskih praznjenja neophodno je poznavati pojedine elektricne I

meteroloske parameter grmljavinske aktivnosti.


21/22

23. ODREDJIVANJE NIVOA ZASTITE GROMOBRANSKE INSTALACIJEZa svaki objekat rizik ostecenja se moze procijeniti na osnovu podataka o ucestanosti direktnog udara u objekat, Nd,

vjerovatnoce ostecenja, p, I riziku ostecenja koji se moze pokazati posle udara groma u objekat. Moguca ostecenja

objekta zavise od njihove namene I sadrzaja, konstrukcionih materijala od kojih su izgradjeni I predvidjenih mera

zasitite od dejstva atmosferskog praznjenja I to kako direktnim udarom groma, tak I usled induktivnih uticaja udara u

blizini sticenih objekata. Za svaki tip razmatranog objekta odredjuje se najveci tolerantni nivo rizika ostecenja, na

osnovu najvece vrednosti usvojene ucestalosti udara groma, tako I usled induktivnih udara groma, Nc. Vrednost Nckao referentnu za procjenu potrebe za gromobranskom instalacijom, moze odrediti investitor na osnovu preihvatljivih

rizika od ostecenja objekta I dobara. Odredjivanje odovarajuceg nivoa zastite za gromobransku instalaciju, ako je ona

uopste potrebna, moze se obezbjediti na osnovu poredjenja ucestalosti direktnog udara I objekat, Nd, I usvojene

odnosno izracunate ucestanosti udara groma, Nc.

Srednja godisnja vrijednost Nd(ucestanost direktnog udara u objekat) moze se izracunati: Nd=Ng*Ae*10^-6 (broj

udara/god.).

24. UNUTRASNJA GROMOBRANSKA ZASTITAUnutrasnja gromobranska zastita sluzi kao dodatna grom zastita objekta kojom se smanjuju el.mag dejstva struje

atmosferskog praznenja I razlika izmedju galvanski preneseni potencijala na razlicite delove instalacija unutar objekta

pri atmosferskim praznjenjim objekta u njegovoj blizini.

Atmosferski prenaponi mogu dospeti u el. instalacije objekta, koji je spolja efikasn zasticen od direktnog udara grom

na tri nacina I to:

-povecanjem potencijala uzmljivaca u odnosu na referentnu zemlju pri odvodjenju struje atmosferskog praznjenja u

zemlju

-prodorom atmosferskog prenapona putem prikljucnog voda za objekat preko njegovih funkcionalnih provodnika

-elektromagnetskom spregom izmedje provodnog puta struje atmosferskog praznjenja I provodnika I uredjaja u

posmatranom objektu.


22/22

Intezitet ovako generisani prenapona moze ugroziti el. insatlacije ili uredjaje prikljucene na njih. Zato je u odredjenim

slucajevima na njih neophodno primijeniti odgovarajace zastitne mjere. One se izvode:

-izjednacavanjem potencijala unutar objekta

-ogranizavanjem prenapona na elektricnim instalacijama I uredjajima pomocu zastitnih uredjaja

- galvanskim odvajanjem uredjaja od napojnih vodova i/ili vodova za vezu,

-primjenom optickih vodova ili bezicnog prenosa komunikacioni signala

-oklapanjem delova objekta ili uredjaja radi sprecavanja elektromagnetne sprege izmedju strujnog puta atmosferskog

praznjenja I sticenog objekta.

Podjela prostora na zone: uticaj atm. Praznjenja mogu biti razliciti zato se celokupan proctor deli na tzv. Zone zastite

od atm. praznjejna. Njima se definisu oblasti sa razlicitim mogucim intezitetima el.magnetnog polja, nastalog usled

atmosferskog praznejna, kako bi se odredila mjesta za izjednacenje potencijala na granicama pojedinih zona.

25. UREDJAJI ZA ZASTITU OD PRENAPONAUredjaji prenaponske zastite dele se na elementarne I slozene. U elementarne spadaju:

-gasni odvodnici prenapona

-varistori

-poluprovodnicke diode

Slozeni zastitni uredjaji izradjeni su od elementarni u kombinaciji sa razlicitim elektricnim filtrima, pomocu kojih sena adekvatan nacin moze oblikovati karakteristika zastitnog uredjaja.

Gasni odvodnici prenapona su najjednostavniji dvosmerni zastitni elementi kod kojih do preskoka dolazi izmedju

elektroda u zatvorenom kucistu koje je ispunjeno nekim inertnim gasom ili vazduhom.

Varistori su nelinearni otpornici, od silicijum karbida ili cink-, mangan-, ili belirijum-oksida, cija otpornost nelinearn

zavisi od napona na njihovim krajevima. Kao dvosmjerni zastitni element koriste se samostalno ili u kombinaciji sa

drugim elementima(gasnim odvodnicima I td.).

Poluprovodnicke diode se koriste kao sekundarni zastitni element koji se odlikuju veoma kratkim vremenima

reagovanja rada velicine cak ispod 10ps, I sirokim dijapazonom probojnog napona od nekoliko V do nekoliko 100V.

Najcesce se koriste tri vrste dioda:

-Cenerova(jednosmjerna)

-prenaponske(jednosmjerna)

-sa povratnom karakterstikom(dvosmjerna)