1.POJAM GRAANSKOG PROCESNOG PRAVAGraansko procesno pravo je sistem pravnih pravila kojima se regulie sudsko ostvarivanje zatite prava koja proistiu iz odreenih graanskopravnih odnosa.Regulie: strukturu graanskog sudskog postupka poloaj, aktivnosti i uzajamne odnose procesnih subjekata

Pored reavanja sporova pred sudom postoje i tzv alternativni naini reavanja sporova, kad se sporovi reavaju pred ne dravnim organom ( arbitraa, medijacija, koncilacija, mirovna vea ).

Samopomo: Je privatno ostvarivanje pravne zatite.Naelno je zabranjena meutim postoje sluajevi u kojima je Zakonom dozvoljena!!! ( ZOO i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa )Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. ( Iskljuuje odgovornost za priinjenu tetu).Konkretni vidovi samopomoi su : nuna odbrana, stanje nude i otklanjanje tete od drugog

2.STRUKTURA GPP/a

U okviru GPP-a razlikujemo :1. parnini2. vanparnini3. izvrni postupak** steajni postupak izuava se u okviru GPP-a ili ak kao posebna pravna disciplina

Pomenuti postupci predstavljaju tzv. FUNKCIONALNO PROCESNO PRAVO

Dok s druge strane ORGANIZACIONO PROCESNO PRAVO ine NORME koje reguliu :1. organizaciju pravosudnih organa i 2. njihovu delatnost

PARNINI POSTUPAK: je osnovni metod zatite POVREENIH i UGROENIH subjektivnih graanskih prava regulisan je ZPP-om l 1 ZPP-a > ovim zakonom se ureuju pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite prilikom reavanja graanskopravnih sporova nastalih povodom: povrede prava linosti porodinih radnih privrednih imovisnkopravnih i drugih graanskopravnih odnosa OSIM: Sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

VANPARNINI POSTUPAK je svaki postupak u graanskim stvarima koji nije parnini postupak malobrojna su OPTA PRAVILA zajednika za sve vanparnine postupke regulisan je : Zakonom o vanparninom postupku i Drugim materijalnopravnim zakonima ( npr kada takav zakon propisuje da se odreena graanskopravna stvar ima reiti u vanparninom postupku, on ujedno propisuje i PRAVILA PROCEDURE, tj POSTUPK ) !! Vanparnini postupci u imovinskim stvarima su :1. Ostavinski postupak2. Odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost3. Ureenje, upravljanje i korienje zajednike stvari4. Deoba zajednike stvari5. Ureenje mea6. Postupci koji se tiu isprava ( sastavljanje isprave, ponitavanje iste itd ) 7. Sudski depozit Vanparnini postpupci u statusnim stvarima :1. Lienje i vraanje poslovne sposobnosti2. Zadravanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi3. Proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti4. Davanje dozvole za stupanje u brak5. Produenje roditeljskog pravaIZVRNI POSTUPAK Sledi nakon parninog postupka Je postupak PRINUDNOG IZVRENJA pravosnane i izvrne kondemnatorne sudske odluke, tj presude !! ako dunik dobrovoljno ne izvri svoju obavezu utvrenu u sudskoj presudi, u suprotnom nema izvrnog postupka !! Predstavlja poseban sudski postupak nezavisan od parninog postupka STEAJNI POSTUPAKU njemu se sprovodi tzv GENERALNA EGZEKUCIJA na celokupnoj imovini steajnog dunika u korist SVIH STEAJNIH POVERILACA !!

3.CILJ I ZNAAJ GPP-aCILJ:Je da se prui PRAVNA ZATITA subjektima ija su prava povreena ili ugroena a time se istovremeno ostvaruje i zatita odreenog materijalnopravnog poretka !

ZNAAJ:Ima kako PRAVNO POLITIKI GPP je u funkciji zatite PRAVNOG PORETKA i ZAKONITOSTI POLITIKI tako i DRUTVENI znaajJe u tome to ono predstavlja instrument za ostvarivanje volje zakonodavca !

Putem njega se postie PRAVNA SIGURNOST Tj, graanima prua mehanizam za zatitu njihovih Subjektivnih graanskih prava Ukoliko ne bi postojala pravila GPP-a, to bi dovelo do : - NEZAKONITOSTI - NEREDA U DRUTVENIM ODNOSIMA - pa ak i do ZLOUPOTREBE PRAVA I VLASTI

4.IZVORI GPP- a

IZVORI PARNINOG PROCESNOG PRAVA:

OSNOVNI izvor je - ZPPA pored njega, odredbe procesnog karaktera sadre i : Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950 ( ratifikovana 2003 god ) Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja iz 1982 Neki zakoni graanskog materijalnog prava Npr - ZOO - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa - Zakon o nasleivanju - Porodini zakon itd,Dopunski izvori : Zakon o krivinom postupku Zakon o upravnom postupku Zakon o upravnim sporovimaOstali izvori su ; PODZAKONSKI AKTI OPTI AKTI ( npr. sudski poslovnik.. )

IZVORI VANPARNINOG POSTUPKA

OSNOVNI Zakon o vanparninom postupku - iz 1982 god - njime nije kodifikovana kompletna materija vanparninog prava

ZNAAJAN IZVOR drugi zakoni materijalnog prava i - podzakonski akti

IZVORI IZVRNOG PROCESNOG PRAVA

OSNOVNI Zakon o izvrnom postupku

ZNAAJNI SU I : Zakon o hipoteci Z. o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registrar Z. o sudskim taksama Porodini zakon itd.+Brojne BILATERALNE i MULTILATERALNE konvencije !!

IZVORI STEAJNOG PROCESNOG PRAVA

OSNOVNI Zakon o steajnom postupkuDOPUNSKI Zakon o parninom postupku

+PODZAKONSKI AKTI I OPTI AKTI ( dakle,oni takoe spadaju u izvore )

A treba napomenuti da su znaajni izvori steajnog procesnog prava i : Zakon o steaju i likvidaciji banaka Zakon o registrciji privrednih subjekata itd.

OBIAJI, SUDSKA PRAKSA, MILJENJA DRUGIH ORGANA - NE PREDSTAVLJAJU IZVOR GPP-a

5.VAENJE GPP-a S OBZIROM NA PROSTOR, LICA I VREME

Teritorijalno vaenje:Kod nas je opte usvojeno pravilo da sud postupa po procesnim zakonima drave iji je organ i na teritoriji te drave ! ( pravilo lex fori )Dakle ne dozvoljava se da se organizacija sudstva i sudski postupci ureuju po pravu strane drave.IZUZETNO kod pruanja meunarodne pravne pomoi mogu se uvaiti neki zahtevi stranog procesnog prava ali samo pod uslovom da to nije suprotno naem javnom poretku.

Vaenje u pogledu subjekata:U naelu GPP vai za sva lica koja su povinovana naem sudstvu, bez obzira na njihovo dravljanstvo.Od pomenutog pravila postoje odreena odstupanja predviena meunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima koje je zakljuila naa drava , kao i opte usvojenim pravilima meunarodnog prava .Npr od domae jurisdikcije su izuzeta lica koja uivaju diplomatski imunitet ( Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima je propisano da se ne moe punovano pokrenuti graanski spor protiv diplomat u dravi u kojoj je akreditovan jer takvo lice ne podlee njenom pravosuu ).Meutim, ako se sam diplomata odrekne imuniteta, tada se protiv njega moe voditi parnica pred domaim sudovima.Naravno od tog pravila postoje izuzeci npr imunitetom nije obuhvaen spor pokrenut tubom koji se odnosi na nepokretnost koja se nalazi na teritorije drave kod koje je diplomatski slubenik akreditovan

Smatra se da strana drava takoe moe da uiva imunitet, ali samo u odnosu na one radnje i poslove koje preduzima kao nosilac suverene vlasti, dok u odnosu na radnje koje preduzima kao subjekat privrednog poslovanja nema imunitet za sporove koje iz tih odnosa nastanu.

Ukoliko je tuba podneta protiv lica koje uiva imunitet, sud e takvu tubu odbaciti !!

Vremensko vaenje GPP-aPravilo je da procesni zakoni vae od momenta njihovog stupanja na snagu i da se se primenjuju na sve budue sluajeve, a procesne radnje preduzete po starom zakonu ostaju na snazi !Takve pravne situacije u kojima je jedan postupak zapoet po staron zakonu , a nije zavren stupanjem novog zakona na pravnu snagu ureuje novi zakon u uvodnim ili zavrnim odredbama.Prelazne i zavrsne odredbe novog ZPP-a propisuju da ZPP stupa na snagu 1. Februara 2012 godine. Danom stupanja na snagu navedenog zakona prestaje da vai raniji zakon o parninom postupku.Postupci koji su zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona ,treba da se sprovedu po odredbama Zakona o parninom postupku koji je do tada vaio, meutim ako se posle stupanja na snagu ovog zakona presuda odnosno reenje kojim se okonava postupak ukine i isto bude vraceno na ponovno sudjenje, ponovni postupak e se sprovesti po odredbama novog zpp-a.

6.ODNOS PARNINOG I KRIVINOG POSTUPKA

Razlikuju se po :1. PREDMETU2. OSNOVNIM PROCESNIM NAELIMA3. METODI KOJIMA SUD DOLAZI DO ISTINE

PREDMETU parninom postupku sud raspravlja i odluuje o tubenom zahtevu.Predmet tubenog zahteva je zatita nekog subjektivnog graanskog prava za koje tuilac tvrdi da je povreeno ili ugroeno !!

Dok u krivinom postupku, ovlaeni tuilac ( javni tuilac ili privatni tuilac ) pokree postupak protiv optuenog sa tvrdnjom da je uinio krivino delo i da je za to odgovoran !

Dakle s obzirom na predmet moemo zakljuiti da su granice izmeu parninog i krivinog postupka jasno odreene, tako da se pitanje sukoba nadlenosti nikad ne postavlja !Meutim, treba naglasiti da i pored toga, mogue je o zatiti subjektivnog imovinskog prava odluivati i u krivinom postupku, a to je sluaj kada oteeni postavi imovinsko-pravni zahtev u krivinom postupku.Taj imovinsko-pravni zahtev moe biti upravljen na :1. naknadu tete2. povraaj stvari, ili 3. ponitaj pravnog poslaOteeni moe odustati od tog zahteva sve do okonanja glavnog pretresa, te moe podneti tubu i time pokrenuti parnini postupak !!!Ako sud smatra da nema dovoljno utvrenih injenica koje ukazuju na osnovanost imovinskopravnog zahteva, sud nee odbiti zahtev ve e oteenog uputiti na parnicu !

OSNOVNA PROCESNA NAELAu parninom postupku su dominantna sledea naela : DISPOZICIJE, OBOSTRANOG SASLUANJA i RASPRAVNO NAELO !Dok u krivinom postupku su dominantna sledea naela : NAELO OFICIJELNOSTI i ISTRANO NAELO.

METODI KOJIMA SUD DOLAZI DO ISTINEParnini sud primenjuje raspravni metod ! A krivini sud istrani metod !

Posebno je znaajno pitanje kakvo dejstvo ima krivina presuda u parnici i obratno !Zakon propisuje da je parnini sud vezan za presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca.Dakle, oslobaajua presuda krivinog suda ne vezuje parnini sud !!! - to znai da parnini sud moe da utvruje injenice bitne za osnovanost tubenog zahteva i da utvrdi da je tueni odgovoran za naknadu tete !

Kad se pitanje postojanja odreenog krivinog dela postavlja kao prethodno pitanje u parnici od koga zavisi odluka o glavnom pitanju tada parnini sud moe sam da rei to pitanje ili da prekine postupak i saeka odluku krivinog suda, ako je pokrenut krivini postupak.Ako tu odluku koja je od prejudicijelnog znaaja donese krivini sud, parnini sud e biti vezan za nju, bilo de ja osuujua ili oslobaajua !!!

7.ODNOS PARNINOG I UPRAVNOG POSTUPKA

U parnici sud odluuje o graanskopravnim stvarima povodom:1. povrede prava linosti,2. porodinih,3. radnih4. privrednih 5. imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa

U upravnom postupku dravni organ ili organizacija kojoj je povreno vrenje javnih ovlaenja reava o subjektivnom pravu ili obavezi u jednoj upravnoj stvari.Ponekad je teko razluiti da li se radi o upravnoj stvari ili graanskopravnoj stvari. Zato se u praksi pojavljuje pitanje sukoba nadlenosti izmedju suda i upravnog organa.Sud e odbaciti tubu ako nadje da za reavanje nadlean upravni organ . Upravni organ se po slubenoj dunosti oglaava nenadlenim ako smatra da je u toj pravnoj stvari nadlean da postupa sud.O sukobu nadlenosti ( pozitivnom ili negativnom ) odluuje Ustavni sud.

Ako se u parnici raspravlja i odluuje o nekom pravu ili pravnom odnosu a meritorna odluka zavisi od nkog upravnopravnog pitanja pa je o tome reeno u upravnom postupku, tada je parnini sud vezan za odluku upravnog organa, ali ako takva odluka od strane upravnog organa nije doneta,parnini sud moe sam da rei o tom pitanju kao o prethodnom pitanju.8.PROCESNE PRETPOSTAVKE

Pojam su okolnosti koje Zakon propisuje kao uslov za voenje postupka ( zasnivanje, tok i okonanje postupka ).

Ako nisu ispunjene to znai da postoje procesne smetnje koje onemoguavaju, tj spreavaju sud da prui pravnu zatitu subjektivnih graanskih prava koja su povreena ili ugroena !!!!

O njihovom postojanju sud uvek odluuje REENJEM !

Vrste :Moemo ih podeliti na : 1. opte tiu se svakog parninog postupka2. posebne tiu se samo nekih vrsta postupaka ili se odnose samo na pojedine stadijume postupka ili na pojedine parnine radnje.

Najznaajnija je podela na :1. PP koje se tiu stranaka2. PP koje se tiu suda3. PP koje se tiu predmeta spora

PP KOJE SE TIU STRANAKASu :1. Postojanje stranaka injihova stranaka sposobnost2. Parnina sposobnost stranaka3. Uredno zastupanje stranaka4. Procesna legitimacija ( procesno ovlaenje za voenje parnice ) i 5. Pravni interes za traenje pravne zatite

PP KOJE SE TIU SUDA Su :1. Sudska nadlenost2. Stvarna3. Mesna nadlenost4. Pravilan sastav suda5. Objektivnost sudija tj da ne postoje razlozi za iskljuenje ili izuzee sudije

PP KOJE SE TIU PREDMETA SPORASu 1. Urednost tube2. Nepostojanje dvostruke litispendencije3. Nepostojanje pravosnane odluke4. Nepostojanje sudskog poravnanja

Sve procesne pretpostavke nemaju jednak znaaj o nekima sud vodi rauna po slubenoj dunosti, dok o nekima vodi rauna samo po prigovoru stranaka !!!

9.PRETHODNO PITANJEPrethodno pitanje - je pravno pitanje da li postoji neko pravo ili pravniodnos od ijeg postojanja zavisi odluka o glavnom pitanju !!!

Mogue su 2 situacije :1. Ako nadleni sud ili neki drugi dravni organ, nije doneo odluku o tome to se u parnici javilo kao prethodno pitanje, tada parnini sud moe sam razreiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno !2. Ako je nadleni sud ili neki drugi organ doneo odluku o tome to se u parnici javilo kao prethodno pitanje, sud e u parnici prihvatiti tu odluku jer njome je vezan !

Parnini sud moe a ne mora da sam reava o prethodnom pitanju ako ve tee parnica o tom pitanju kao o glavnom pitanju ili se vodi upravni postupak ! u tom sluaju moe odluiti da prekine postupak i saeka odluku iz tog drugog postupka !!!

Ako parnini sud sam rei prethodno pitanje, odluku o tome stavlja u OBRAZLOENJE, a ne u izreku presude, a to znai da ta odluka ne dobija znaaj pravosnano presuene stvari !!!!

10.POJAM I ZNAAJ OSNOVNIH NAELA PARNINOG POSTUPKA

Naela su smernice, postulati za rad , usmereni ka odreenom cilju !A taj cilj je pruiti ekonominu, pouzdanu, istinitu i pre svega zakonitu pravnu zatitu subjektivnih graanskih prava koja su povreena ili ugroena.Drugim reima, osnovna naela slue kao putokaz za tumaenje i interpretaciju pojedinih odredbi parninog postupka.Treba pri tom imati u vidu da jedno isto naelo nije uvek u istoj meri izraeno i naglaeno, jer postoje naela koja su vana za skoro sve procesne institute, doktakoe postoje i ona koja su od znaaja samo za pejedine procesne institute.

11.NAELO DISPOZICIJE I OFICIJELNOSTI

NAELO DISPOZICIJE pokretanje i tok parnice zavise od VOLJE i INICIJATIVE stranaka ( dok prema naelu oficijelnosti, zavise od inicijative suda )

Shodno njemu:1. Nema parnice bez tuioca ! tj iskljuivo od njega zavisi da li e parnica biti pokrenuta ili ne !2. On odreuje granice tubenog zahteva tj odreuje ta e biti predmet razmatranja u parninom postupku3. Shodno ovom naelu, stranke predlau : - INJENICE i - DOKAZE Na osnovu kojih sud treba da donese odluku o spornom pravnom pitanju !4. Shodno ovom naelu stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u postupku !!!Tj, npr tuilac moe : Da povue tubu i da se odrekne tubenog zahteva, Da preninai tubu..5. Stranka moe svojom voljom OKONATI PARNICU !!!Npr, tuilac moe da povue tubu i da se odrekne tubenog zahteva, zatim stranke mogu zakljuiti sudsko poravnanje itd..U ZPP-u je propisano ( l3 st 3 ) da sud nee uvaiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa : - javnim poretkom - prinudnim propisima - i pravilima morala i - dobrim obiajima ( time se spreavaju zloupotrebe od strane stranaka )

6. Naelo dispozicije se ogleda i u drugostepenom postupku jer od stranke zavisi da li e izjaviti albu ili drugi pravni lek koji joj stoji na raspolaganju !

12.NAELO OBOSTRANOG SASLUANJA

Sutina ovog naela je da je sud duan da omogui svakoj stranci da se izjasni o zahtevima i navodima protivne stranke.Sud ne moe da zasnuje svoju odluku na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugacije propisano, jer od toga zavisi ZAKONITOST SUDSKE ODLUKE.Re je o pravu stranke ( a ne obavezi ) da iznese svoje tvrdnje, zahteve,predloge i drugo pred sudom.Dakle stranka se moe koristiti tim svojim pravom, ali i ne mora, a sud je duan omoguiti joj da ona to svoje pravo moe da koristi !

Postavlja se pitanje kako e sud reagovati na pasivnost stranaka u parnici ? U tom smislu poznata su tri reenja :1. Sistem tzv afirmativne litiskontestacije2. Sistem negativne litiskontestacije3. Sistem neopredeljenog stava

SISTEM AFIRMATIVNE LITISKONTESTACIJEPrema njemu, pretpostavlja se da ako je stranka pasivna, da tim svojim stavom ona priznaje istinitost protivnikovih navoda pa stoga nije potrebno izvoditi dokazivanje u pogledu tih injenica, , ( lat.maksima vigilantibus jura prava se priznaju onima koji se o njima brinu )

SISTEM NEGATIVNE LITISKONTESTACIJEZnai da stranka svojim pasivnim dranjem u odnosu na zahteve i predloge protivne stranke , zapravo porie tvrdnje suprotne strane !

SISTEM NEOPREDELJENOG STAVAPrihvaen kod nas !Prema njemu, pasivnost stranke se ne moe uzeti niti kao priznavanje niti kao osporavanje, tj poricanje tvrdnji suprotne stranke, ve je sud ovlaen i duan, da na sonovu rezultata izvedenih dokaza utvrdi relevantno injeninos tanje i da donese odluku oslanjajui se na navode i predloge aktivne stranke !No ovaj stav se ne primenjuje u svim sluajevima, postoje izuzeci predvieni zakonom i koji se oslanjaju na sistem afirmativne litiskontestacije npr sud moe doneti presudu zbog proputanja i zbog izostanka u malinim sporovima !!!

Posledica proputanja primene ovog naela od strane suda jeste APSOLUTNO BITNA POVREDA PARNINOG POSTUPKA dovodi do ukidanja prvostepene presude !

Ako stranci Nezakonitim postupanjem, A naroito, PROPUTANJEM DOSTAVLJANJANije data mogunost da raspravlja pred sudom, to predstavlja APSOLUTNO BITNU POVREDU ODREDABA PARNINOG POSTUPKA, na koju sud pazi ex officio.

13.NAELO TRAENJA ISTINE

SUDSKA FUNKCIJA se svodi na : TRAENJE ISTINE u okviru injenine grae koju pruaju stranke.Naime zakonom je ustanovljena dunost stranaka da :1. Iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i 2. Predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice.

( dakle u tom smislu zastupljeno je RASPRAVNO NAELO u sakupljanju injenine gradje ) od njega se IZUZETNO moe odstupiti i primeniti ISTRANO NAELO u sakupljanju injenine grae i to :1. Ako je to izriito propisano zakonom 2. Ako je re o tome da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati.U tom sluaju sud je ovlaen primeniti istrano naelo tj utvrditi i injenice koje stranke nisu iznele kao i izvesti dokaze koje stranke nisu predloile.

Stranke su zakonom ovlaene da slobodno raspolau svojim zahtevima( priznanje tubenog zahteva,odricanje od tubenog zahteva, sudsko poravnanje ), pri tom to raspolaganje ne sme biti suprotno zakonu, tj lanu 3 stav 3. Smatra se da je ovo naelo ispostovano ako je sudska odluka u skladu sa dispozicijom stranaka, jer one su zakonom ovlaene da slobodno raspolau svojim zahtevima, pa ak i kada takva dispozicija nije u skladu sa do tada izvedenim dokazima i utvrenim bitnim injenicama, bitno je samo da je raspolaganje stranaka dozvoljeno.

14.RASPRAVNO I ISTRANO NAELO

Raspravno naelo inicijativa za prikupljanje injeninog matrijala je na samim strankama. Sud svoje zakljuke stvara samo na osnovu grae koju su prikupile i prikazale stranke.Stranke su ovlaene i dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se te injenice utvruju, drugim reima, sud ne sme da vodi rauna o injenicama i dokazima na koje ni jedna stranka nije ukazala , bez obzira to bi te injenice i dokazi bili relevantni u sporu.Predloene dokaze koje ne smatra vanim sud e ODBITI !!!!

Istrano naelo inicijativa za prikupljanje relevantnog injeninog materijala pripada SUDU prema novom ZPP/u sud je ovlaen da istrano naelo primenjuje samo ako oceni sa se radi o NEDOZVOLJENOM RASPOLAGANJU STRANAKA !

U gotovo svim procesnim sistemima predvidjena je kombinacija ova dva naela, sa akcentom na RASPRAVNO NAELO !

15.NAELO SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA

Pravna teorija razlikuje 2 sistema ocene dokaza od strane suda:1. SISTEM LEGALNE OCENE DOKAZA2. SISTEM SLOBODNE OCENE DOKAZA ( prihvaen kod nas )

SISTEM LEGALNE OCENE DOKAZAKarakterie ga to to SAM ZAKON propisuje pravila po kojima sud vri : izbor, izvoenje i ocenu dokazne vrednosti dokaznih sredstava.Lini stav sudije je praktino irelevantan jer sama zakonska pravila opredeljuju da li e se odreena injenica uzeti za dokazanu ili ne .Razlikujemo 2 zakonska kriterijuma :1. POZITIVNI KRITERIJUM prema njemu, pravna pravila odreuju da je sud duan uzeti za dokazanu odreenu tvrdnju, kada ovu tvrdnju potvrdi odreeni br kvalifikovanih dokaznih sredstava.2. NEGATIVNI KRITERIJUM zakonski propis odreuje minimum kvalifikovanih dokaznih sredstava bez ijeg postojanja sud ne sme uzeti da je odreena tvrdnja dokazana . Ali ako se zakonom odreene pretpostavke ispune , to jo ne obavezuje sud da injeninu tvrdnju uzme za dokazanu jer stav suda o tome da li je injenina tvrdnja dokazana ili ne takoe se uzima u obzir !!!

SISTEM SLOBODNE OCENE DOKAZANe postoje zakonska pravila kojima se propisuje dokazna vrednost odreenih dokaznih sredstava.Sud slobodno odluuje NA OSNOVU REZULTATA DOKAZNOG POSTUPKA da li e odreenu injeninu tvrdnju stranke uzeti za dokazanu ili ne.

16.PRIMENA L 232.

Zakon je sudu dao ovlaenje da PO SLOBODNOJ OCENI odredi :1. VISINU NOVANOG IZNOSA , odnosno2. KOLIINU ZAMENLJIVIH STVARI

Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na :1. NAKNADU TETE2. NOVANI IZNOS ILI 3. ZAMENLJIVU STVAR A VISINA / KOLIINA -IZNOSA, TJ -ZAMENLJIVE STVARI > ne moe da se utvrdi > ili bi mogla ali samo sa nesrazmernim tekoama ** Dakle, sporna je samo visina/koliina, a ne i osnov tubenog zahteva jer on je osnovan i to je sud utvrdio.

Dakle ovde je re o jednom injeninom zakljuku, a ne o jednom pravnom pitanju, iz tog razloga ne treba poistoveivati primenu ovog lana sa primenom naela slobodne ocene dokaza.

17.NAELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI

Naelo neposrednosti znai da sud svojim ulima zapaa prirodu i sadraj dokaznih sredstava, tako da izmeu suda i izvora indormacija nema posrednika.Dakle, SUD : Ispituje dokazna sredstva i Ocenjuje njihovu dokaznu vrednost

Nasuprot naelu neposrednosti stoji naelo posrednosti, prema naelu posrednosti funkcija ispitivanja dokaznih sredstava je odvojena od funkcije ocene dokaznih sredstava.Drugim reima, onaj ko ispituje dokazni materijal nije istovremeno ovlaen i da ocenjuje njegovu dokaznu vrednost.

ZPP propisuje da se kod nas primenjuje naelo NEPOSREDNOSTI jer sud odluuje o tubenom zahtevu na osnovu USMENOG, NEPOSREDNOG i JAVNOG raspravljanja.

Naravno, postoje odstupanja od naela neposrednosti izriito su predvidjena zakonom ! ( to sam preskoio )

18.NAELO USMENOSTI I PISMENOSTI

Na ZPP predvia kombinaciju ova dva naela tako to propisuje da se parnine radnje preduzimaju PISMENO IZVAN ROITA a USMENO NA ROITU !

U prilog naelu usmenosti istie se :1. Da je demokratinije u odnosu na naelo pismenosti jer sud kao instituciju ini pristupanim i nepismenim ljudima2. Ono je ekonominije 3. Sud neposredno prati ivu re stranaka,polemiku, suoenje, to mu omoguava da iz takvih gestova izvede odreene zakljuke.4. Ono ne iskljuuje naelo javnosti

U prilog naela pismenosti istie se :1. Poto se procesne radnje preduzimaju u pismenoj formi, ostavljaju trag o tome da su preduzete.2. Protivna strana je u mogunosti da na osnovu pismenog materijala koji je njoj dostavljen da detaljnu odbranu i iznese svoje argumenteNegativna strana naela pismenosti :1. Ono znai skuplji i dui postupak ( jer za dostavljanje podnesaka je potrebno vreme )2. Sud nije u mogunosti da neposredno kontaktira sa strankama, ve samo preko podnesaka i dokaza u pismenoj formi.3. Pismeno raspravljanje i naelo javnosti ne idu ruku pod ruku.

19.NAELO JAVNOSTI

20.NAELO PRAVNOG INTERESA

Pravila o pravnom interesu su kogentne prirode, pa stranke svojim dispozicijama ne mogu otkloniti njihovu primenu. O postojanju pravnog interesa sud vodi rauna EX OFICIO !

Shodno ovom naelu pravo na pravnu zatitu se moe priznati samo licu koje ima pravni interes za pruanjem odreene pravne zatite od strane suda dakle, ako je odreenu pravnu zatitu mogue postii i bez intervencije suda, tada nema pravnog interesa da se angauje sud kao dravni organ, te tuba e biti odbaena !!!Takoe , nema pravnog interesa za traenje pravne zatite kada ona po prirodi stvari ili po zakonu ne bi bila mogua niti doputena.

ODBACIVANJU TUBE zbog nedostatka pravnog interesa ima mesta samo ako se pokae da ak i kada bi tuioev tubeni zahtev bio osnovan, tuilac od takve presude ne bi imao neke pravne koristi vee od one koju ve ima ili koju bi na drugi nain mogao ostvariti.

U sluaju da se u postupku utvrdi da tvrdnja tuioca o povreenosti ili ugroenosti nekog njegovog subjektivnog prava nije osnovana ,odnosno nije istinita, sud nee odbaciti tubu, ve e ODBITI TUBENI ZAHTEV i tako meritorno reiti spor !!! ( Dakle, sud na poetku parnice nee odbaciti tubu zbog nedostatka pravnog interesa ako odmah na poetku stekne uverenje da je tuioev tubeni zahtev neosnovan, ve e ODBITI TUBENI ZAHTEV i time meritorno reiti spor ).

Treba znati da kod KONDEMNATORNE i KONSTITUTIVNE tube pravni interes se pretpostavlja, dakle tuilac nije duan da ga dokazuje.Meutim, kod DEKLARATIVNE TUBE tuilac mora da dokae postojanje posebnog pravnog interesa za podizanje ovakve tube.

21.NAELO KONCENTRACIJE POSTUPKA I JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE* Koncentracija dokaznog postupka se moe ostvariti na 2 naina: 1. METOD STROGOG ZAKONSKOG REDAParnini postupak je podeljen na stadijume i zakon tano propisuje u kom stadijumu se mogu preduzeti odreene parnine radnje.(bilo zastupljeno u starijim procesnim sistemima)

2. METOD ARBITRERNOG ( SVRSISHODNOG ) REDAZakon propisuje samo : OPTI OKVIR i REDOSLED RASPRAVLJANJA, i preputa sudu da u svakom konkretnom sporu preduzima odgovarajue mere u cilju obezbedjenja koncentracije postupka. Dakle, sud po svom nahoenju u okviru zakonom odreenih procesnih stadijuma odreuje onaj procesni red za koji smatra da je najprikladniji za postizanje krajnjeg cilja u konkretnom sluaju.I stranke mogu da utiu na redosled procesnih radnji ali u daleko manjoj meri !* Kod nas je prihvaena kombinacija ta dva metoda, sa akcentom na metodu arbitrernog reda !!!NAELO JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVEOno se ostvaruje kroz niz procesnih odredaba iz kojih proizlazi da je glavna rasprava jedinstvena procesna celina, ak i kada se dri na vie roita.

Shodno ovom naelu sve radnje preduzete na ranijim roitima zadravaju svoje znaenje , tako da se aktivnosti na novom roitu nastavljaju na one ve ranije preduzete.Meutim , ako se novo roite dri pred sudom u istom sastavu tada se postupak nastavlja, meutim , ako se novo roite dri pred sudom u izmenjenom sastavu, mogu se koristiti rezultati dokazivanja sa prethodnih roita.

Naelo jedinstva glavne rasprave odnosi se samo na prvostepeno suenje, dakle samo na stadijum glavne rasprave.

22.NAELO SAVESNOG KORIENJA PROCESNIH OVLAENJA I ZABRANE ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA ( dosta pojednostavljeno ) Stranke su dune da savesno koriste prava koja im pripadaju po ZPP-u Sud je duan spreiti svaku zloupotrebu prava i KAZNITI JE !!!

ZPP: Stranke su dune: > da iznesu sve injenice i ponude sve dokaze potrebne za utvrivanje relev.injeninog stanja> da se izjasne o navodima protivne strane> da se odazovu pozivu suda ZPP: Sud je duan onemoguiti svaku zloupotrebu prava u postupku Pod zloupotrebom podrazumevamo korienje pravnih ovlaenja sa ciljem da se drugom nanese teta ili sa ciljem koji je protivan dobrim obiajima, savesnosti i potenju

(Pri tom se pretpostavlja da je stranka svesna protivpravnosti svog procesnog dranja te zato i preduzima takve procesne radnje )

Primer zloupotrebe : Kada stranka istie zahteve za izuzee bez opravdanog razloga ItdZa zloupotrebu prava u postupku propisana je NOVANA KAZNA ( dakle re je o REPRESIVNOM a ne preventivnom delovanju suda, jer sud nema ovlaenje da ODBACI PARNINU RADNJU kojom stranke i drugi uesnici u postupku zloupotrebljavaju procesna prava ).23.NAELO PROCESNE EKONOMIJE

Je zahtev da se sa to manje troenja vremena i sredstava doe do to povoljnijih rezultata!!!

* Trokovi parnice ne smeju premaiti vrednost spora, tj pravnog interesa zbog ije je zatite i dolo do spora.* ZPP Sud je duan sprovesti postupak bez odugovlaenja i sa to manje trokova i to u VREMENSKOM OKVIRU za preduzimanje parninih radnji koji je prethodno odreen !!! ( nepostupanje sudije u tom vremenskom okviru je razlog tj osnov za pokretanje disciplinskog postupka ).

Ovo je jedna naelna odredba, ona je razraena drugim odredbama ZPP-a, kao to su npr : prisutnim strankama sud na roitu usmeno saoptava vreme i mesto odravanja sledeeg roita ( znai ne alje im se poziv, time se ostvaruje znaajna uteda ) sud treba da nastoji da rei spor na jednom do dva roita ( dakle to su samo neke od odredaba kojima se ostvaruje naelo procesne ekonomije ) !!!

24.PRAVO NA SUENJE U RAZUMNOM ROKU I PRAVO NA PRAVINO SUENJE* Ustav svako im pravo da mu sud pravino i u razumnom roku raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama na nezavisan, nepristrasan i objektivan nain. * Prema ZPP stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u RAZUMNOM ROKU !!!* Ovo naelo je uvedeno tek novim Ustavom iz 2006 god i novim ZPP iz 2004* Prvino suenje i razumni rok su pravni standardi ( nisu precizno definisani zakonom, ve se zasnivaju na odreenim kriterijumima koji su opteprihvaeni u pravima zemalja EU )RAZUMAN ROK je vreme u kome je sud duan da meritorno okona postupak, uzimajui u obzir sve okolnosti konkretnog sluaja, njegovu procesnu i meritornu sloenost, ponaanje stranaka i vanost predmeta spora!25.NAELO DA SUD POZNAJE PRAVO( jura novit curia ) Prema ovom naelu stranke mogu da iznose svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora ali sud nije vezan tim shvtanjima, ve samostalno primenjuje onu pravnu normu za koju smatra da je odgovarajua u datom konkretnom sluaju Ovo naelo se primenjuje i u pogledu stranog prava, ali tek uslovno, jer je nemogue poznavati sva strana prava ( sud je duan da utvrdi sadraj stranog prava ) meutim kada mu nije poznato koje je strano pravo merodavno, informaciju o tome moe dobiti na osnovu javne isprave koju je izdalo inostrano telo a koju sud zatrai od stranke da mu je priloi ( ona potvruje koje pravo vai u toj stranoj dravi), ili ( ako je stranka ne priloi ) sud e traiti tu informaciju od Ministarstva pravde.26.NAELO UPOTREBE JEZIKA U POSTUPKU

STRANKE ( i drugi uesnici u postupku ) imaju pravo da na roitima pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.Ako ne razumeju jezik na kome se vodi postupak na njihov zahtev e im se obezbediti USMENO PREVOENJE na jezik koji razumeju !Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na BESPLATNOG TUMAA pred sudom.SUDSKA PISMENA upuuju se na SRPSKOM JEZIKU ( ako je u sudu u upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud pismeno stranci koja je pripadnik te nacionalne manjine dostavlja na tom jeziku ako se u postupku ona slui tim jezikom )PODNESCI STRANAKA podnose se na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu .

27.USTAVNA NAELA O PRAVOSUU Su :1. naelo jedinstva sudske vlasti sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS , najvii sud je Vrhovni kasacioni sud i svi sudovi su jedinstveno organizovani i podreeni Vrhovnom kasacionom sudu.2. naelo zakonitosti - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu ustava, zakona i dr. optih akata3. naelo legaliteta - garancija graanima da e sud suditi objektivno i po zakonu i da e biti ravnopravni pred sudom (dunost suda da obrazloi presudu )4. naelo samostalnosti i nezavisnosti suda - sud je odvojen od zakonodavne i izvrne vlasti (i ne sme biti pod uticajem medija).Sudske odluke mogu menjati samo sudovi po propisanom postupku .5. naelo suenja u veu i naelo inokosnog suenja Ustav propisuje da u suenju uestvuju sudije i sudije porotnici na nain utvren zkonom. Meutim zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u veu ali zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac ( npr. sudija pojedinac sudi u imovinsko pravnim sporovima, pred sudovima opte nadlenosti (vrednost spora do 3 mil. dinara) )6. naelo javnosti raspravljanje pred sudom je javno , javnost se moe ograniiti samo u skladu sa Ustavom ,odnosno Zakonom. Ono je razraeno ZPP-om7. naelo stalnosti sudske funkcije - sudijska funkcija je stalna (izuzetno: lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine). Izbor sudija vri Nar. Skuptina na predlog Vrhovnog saveta i sudstva. Nakon tri godine VSS bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije

8. Naelo nezavisnosti i nepremestivosti sudije - sudija u vrenju sudske funkcije nezavistan i podinjen samo Ustavu i zakonu . Svaki uticaj na sudiju je zabranjen.Sudija moe biti premeten u drugi sud samo uz svoju saglasnost !!!9. Naelo imuniteta - sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izneto miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke osim ukoliko se radi o KD tj. Krenju zakona od strane sudije.Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog KD uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja VSS10. Naelo nespojivosti sudske funkcije - zabranjeno je politiko delovanje sudija. Sudiji je zabranjeno da obavlja druge funkcije i poslove i da ostvaruje privatne interese koji su zakonom utvreni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom.11. Naelo pruanja pomoi neukim strankama Ustav - svakome se , pod uslovima odreenim zakonom, jemi pravo na pravnu pomo ( npr pravo na advokata ). Sutina ovog naela je da se obezbedi jednakost stranaka u postupku pred sudom. ZPP iz 2004. je izostavio odredbu o pruanju pomoi neukim strankama !!

28. ORGANIZACIJA SUDOVA U RS- Zakon o ureenju sudova ( 2008 ) : > su samostalni i nezavisni dr. organi koji tite slobode i prava graana. > sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kao i meunarodnih izvora prava > sudska vlast je nezavisna od izvrne i zakonodavne vlasti

Podela sudova: SUDOVI OPTE NADLENOSTI1. osnovni sudovi (OS)2. vii sudovi (VS)3. apelacioni sudovi (AS)4. Vrhovni kasacioni sud (VKS)

SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI 1. privredni sudovi 2. Privredni apelacioni sud 3. prekrajni sudovi 4. vii prekrajni sud 5. upravni sud

TERITORIJALNA RASPROSTRANJENOST - Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u RS sedite u BG- Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud i Upravni Sud su sudovi republikog ranga (osnovani za teritoriju cele RS sa seditem u BG)Vii prekrajni sud i Upravni sud mogu imati odelenja izvan sedita !!!- Osnovni Sud & Privred. Sud osniva se za teritoriju grada, 1 ili vie optina - Vii Sud osniva se za teritoriju 1 ili vie Osnovnih Sudova - Apelacioni Sud za teritoriju vie viih sudova- Prekrajni sudovi mogu imati odelenja, a osnovni i privredni sudovi mogu imati sudske jedinice

HIJERARHIJA- VKS je na vrhu pravosudne piramide i neposredno je vii za : 1. Apelacioni sud 2. Vii prekrajni sud 3. Privredni apelacioni sud 4. Upravni sud

- Apelacioni S. je neposredno vii za vie i osnovne sudove - Priv. Apel. Sud je neposredno vii za privredne sudove- Vii Prekrajni S je neposredno vii za prekrajne sudove- Vii S je neposredno vii za osnovne sudove u onim sluajevima kada je to zakonom propisano...

Sudovi se osnivaju ZAKONOM !!29. IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVAPoloaj, izbor razreenje i prestanak sudijske funkcije regulisani su Zakonom o sudijama!Izbor sudija prvi put vri Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva (mandat 3 godine)Sudije koje su ranije bile birane,( nakon 3 godine ) za stalno bira Visoki savet sudstva.USLOVI ZA IZBOR SUDIJA:1. RADNO ISKUSTVO ( u pravnoj struci posle poloenog pravosudnog ispita ) > 2 godine za sudiju prekrajnog suda > 3 godine za sudiju osnovnog suda > 6 godina za sudiju vieg suda, privrednog suda i Vieg prekrajnog suda > 10 godina za sudiju apelaci., Privrednog apelacionog i Uprav. S > 12 godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda2. LINE OSOBINE > Strunost posedovanje teorijskog i praktinog znanja > Osposobljenost efikasna primena pravnog znanja u reavanju predmeta i > Dostojnost moralne osobine (potenje, savesnost, pravinost, istrajnost, uzornost)Pre stupanja na funkciju, sudija polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine (izuzetak je predsednik VKS koji polae zakletvu pred Narodnom skuptinom) Predsednik suda bira se iz reda sudija istog ili suda vieg ranga ( bira ga Narodna skuptina ( na predlog VSS ) na 4 godine, sa mogunou reizbora), istovremeno on obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu ) .30. PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJESudijska funkcija prestaje: 1. Na zahtev sudije 2. Kad navri radni vek (stekne uslov za penziju: 65 godina ivota ili 40 godina staa) 3. Kad trajno izgubi radnu sposobnost 4. Kad ne bude izabran za stalnu funkciju 5. Kad bude razreenRazlozi za razreenje sudije1. Osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od min. 6 meseci2. Osuen za k.d. koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije3. Kad nestruno vri funkciju4. Teak disciplinski prekraj

Postupak za razreenje se pokree na predlog: 1. predsednika suda2. predsednika neposredno vieg suda3. predsednika vrhovnog kasacionog suda4. ministra nadlenog za pravosue5. disciplinske komisije6. organa za vrednovanje rada sudijePostupak za razreenje se vodi pred Visokim savetom sudstva koji donosi odluku u roku od 45 dana od podnetog predloga. Javnost je iskljuena. Odluka VSS mora biti obrazloena.Protiv odluke VSS sudija ima pravo albe Ustavnom sudu (30 dana od dostavljanja odluke) PRESTANAK FUNKCIJE PREDSEDNIKA SUDA 1. Prestankom sudske funkcije 2. Izborom u drugi sud 3. Na lini zahtev 4. Ukidanjem suda 5. Istekom mandata 6. RazreenjemOdluku o prestanku funkcije donosi Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva nakon ega sudija nastavlja sa radom kao sudija tog suda.Razlozi za razreenje predsednika suda su :1. krenje obaveza predvienih propisima o obavljanju sudske uprave2. kada naruava naelo nezavisnosti sudije3. kad postupa suprotno propisima o dodeljivanju predmeta4. kad uini teki disciplinski prekraj5. kad nestruno vri funkciju predsednika suda

Postupak za razreenje predsednika suda vodi VSS, na predlog:1. predsednika neposredno vieg suda2. sednice svih sudija suda iji je predsednik3. ministra pravosua4. disciplinske komisije5. organa za vrednovanje rada predsednika suda

31. PREDSEDNIK VRHOVNOG KASACIONOG SUDABira ga Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom miljenju Opte sednice i nadlenog odbora Narodne skuptine.

Mandat je 5 godina i nema reizboraBira se iz redova sudija tog suda.Prestanak funkcije :1. na lini zahtev2. istekom mandata3. prestankom sudijske funkcije4. razreenjem iz razloga koji su zakonom propisani za predsednike sudova

Postupak za razreenje pokree opta sednica VKS ( Vrhovnog kasacionog suda ). VSS utvruje razloge za razreenje i daje predlog Narodnoj skuptini koja donosi odluku o razreenju.

32. ODGOVORNOST SUDIJA ZA NAKNADU TETESudija ne moe biti pozvan na odgovornost zbog donete odluke osim ako se radi o KD krenja zakona od strane sudije.Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara RS !! ( RS ima pravo regresa prema sudiji ako se dokae da je sudija prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom.O postojanju uslova za regres od sudije odluuje VSS na zahtev ministarstva za pravosudje !!

33. NEPREMESTIVOST SUDIJE

Sudija ima pravo da stalno vri svoju funkciju u sudu za koji je izabran.Premetaj samo uz saglasnost sudije u pismenom obliku (izuzetak: ukidanje suda, moe biti premeten i bez saglasnosti ).Sudija moe biti upuen na rad u drugi sud iste vrste i istog ranga ili neposredno nieg ranga na godinu dana ( najdue ) ! ako je to potrebno za nesmetani rad tog suda.Izuzetno sudija moe biti upun u sud neposredno vieg ranga ako ispunjava zakonske uslove za izbor sudije tog suda.Reenje o upuivanju donosi : VISOKI SAVET SUDSTVA !!34. UDALJENJE SA SUDIJSKE FUNKCIJESudija se udaljuje sa sudijske funkcije: kada mu je odreen pritvor ( do ukidanja pritvora ) a moe biti udaljen i kada je pokrenut postupak za njegovo razreenje ili ( do okonanja postupka) krivini postupak za delo zbog koga moe biti razreen ( do okonanja post )O obaveznom udaljenju odluuje predsednik suda ( a o obaveznom udaljenju predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda )O fakultativnom udaljenju odluuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva u roku od 8 dana od dostavljanja odluke o udaljenju.VSS odluuje o tom prigovoru u roku od 8 dana.

35. PODELA PREDMETA I NEIZMENLJIVOST VRSTE POSLA

Predmeti se dodeljuju na osnovu :1. GODINJEG RASPOREDA POSLOVA ( sluajnom sudiji )2. REDOSLEDA PRIJEMA PREDMETA od njega se moe odstupiti samo u opravdanim sluajevima, npr ako je sudija na duem bolovanju i slino.

Godinji raspored poslova se odreuje prema : Potrebama suda i Sposobnosti sudije za uspeno obavljanje poverenih mu poslovaNjime se sudiji odreuje VRSTA POSLA ( vrsta posla sudiji tokom godine moe biti promenjena samo Izuzetno i to u sluaju :1. Izbora novog sudije2. Dueg odsustva sudije3. Znatnog poveanog ili smanjenog priliva predmeta4. U sluaju upranjenog sudijskog mesta

Sudije ima pravo prigovora na : Godinji raspored poslova Promenu vrste posla Odstupanje od redosleda u prijemu predmeta Oduzimanje predmeta u tom sluaju i stranka ima pravo prigovora u istom roku.

U ROKU OD 3 DANA od dana saznanja !

O tom prigovoru odluuje PREDSEDNIK NEPOSREDNO VIEG SUDA !

Dok o prigovoru SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA odluuje OPTA SEDNICA VKS !

36. VREDNOVANJE RADA SUDIJA

Regulie ga zakon o sudijama (znaajno za napredovanje sudija).

Organ nadlean za vrednovanje rada sudija je SAVETine ga troje sudija izabranih tajnim glasanjem na sednici svih sudija ( mandat 4 godine )Savet se formira za sudije nieg stepena u sudovima neposredno vieg stepena i to jedan savet na svakih 100 sudija.Dakle za vrednovanje rada sudija OSNOVNIH SUDOVA , savet se formira u VIIM SUDOVIMA ! Za vrednovanje rada sudija VIIH SUDOVA , formira se u APELACIONIM SUDOVIMAA za vrednovanje rada sudija APELACIONIH SUDOVA, savet se formira u VRHOVNOM KASACIONOM SUDU.

Vrednovanje rada predsednika sudova vri KOMISIJA koju formira VSS

ONA ODLUUJE O PRIGOVORIMA SUDIJA NA OCENU NJIHOVOG RADA

DOK O PRIGOVORIMA PREDSEDNIKA SUDOVA ODLUUJE VSS !

**Prigovor se moe izjaviti u roku od 15 dana od prijema odluke...

Vrednovanje rada sudija mora biti obrazloeno i izraava se sledeim ocenama: 1. izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju 2. uspeno obavlja sudijsku funkciju 3. nezadovoljava

37. NESPOJIVOST SUDIJSKE FUNKCIJE SA DRUGIM FUNKCIJAMAZakon o sudijama propisuje koje funkcije i slube sudija ne moe obavljati dok obavlja sudijsku funkciju. Ne moe obavljati funkciju niti slubu u :1. organima koji donose propise ( zakonodavni organi )2. organima izvrne vlasti3. organima pokrajinske autonomije4. organima jedinica lokalne samoupraveSudija ne moe : - biti lan politike partije / politiki delovati - baviti se javnim / privatnim plaenim poslom - pruati pravne usluge / savete uz naknaduNe moe vriti ni druge poslove i slube, niti initi postupke koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda.Ako sudija obavlja posao / slubu za koje se moe pretpostaviti da su nespojivi sa sudijskom funkcijom mora o tome pismeno obavestiti VSS ( te VSS odluuje o tome da li je to zaista i opreno dostojanstvu i nezavisnosti sudije i da li teti ugledu suda ) - a ako to ne uini predsednik suda podnosi disciplinsku prijavu protiv tog sudije !!!Van radnog vremena, bez odobrenja, sudija moe:1. da se bavi nastavnom i naunom delatnou uz naknadu

2. da obavlja nastavnu i naunu delatnost u buduoj pravosudnoj ( tj u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu )

38. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJE

Prema Zakonu o sudijama sudija odgovara za disciplinski prekraj ( pod disciplinskim prekrajem u smislu ovog zakona se podrazumeva : 1. nesavesno vrenje sudijske funkcije2. ponaanje nedostojno sudijske funkcije

ZOS taksativno navodi sluajeve disciplinskog prekraja:

1. povreda naela nepristrasnosti 2. nezakazivanje roita i kanjenje na njih 3. odugovlaenje postupka 4. kanjenje u izradi odluke 5. prihvatanje poklona 6. uputanje sudije u neprimerene odnose sa strankama i punomonicima 7. nepotovanje radnog vremena Itd.

Zakon posebno regulie pojam tekog disciplinskog prekraja - teak disciplinski prekraj postoji ako je usled prekraja : dolo do poremeaja u vrenju sudske vlasti dolo do tekog naruavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo dolo do zastarevanja predmeta dolo do vee tete u imovini stranke dolo do ponovljenog disciplinskog prekraja ( ako je utvreno pravosnano da je sudija 3 puta uinio bilo koji disciplinski prekraj )U sluaju tekog disciplinskog prekraja pokree se postupak za razreenje sudije !!!Sankcije za disciplinsku odgovornost: 1. javna opomena (samo za prvi prekraj) 2. umanjenje plate 50% do 1 godine 3. zabrana napredovanja do 3 godineDisciplisnki organi :1. disciplinski tuilac2. zamenici disciplinskog tuioca i3. disciplinska komisijaOve organe imenuje : VSS ( iz reda sudija )Disciplinski postupak pokree : Disciplinski tuilacVodi ga : Disciplinska komisijaPostupak je : hitan i nejavanVoenje disciplinskog postupka zastareva u roku od GODINU DANA od dana kada je uinjen disciplinski prekrajProtiv odluke disciplinske komisije moe se izjaviti alba u roku od 8 dana , izjavljuje se Visokom savetu sudstva, i njegova odluka je KONANA !!!39. SUDIJE POROTNICI Mogu biti svi punoletni dravljani RS, dostojni funkcije porotnika i mlai od 70 godina. Bira ih VSS na predlog ministra pravde na period od 5 godina + reizbor.Sudija porotnik ne moe biti advokat, niti moe pruati pravne usluge uz naknadu.I na njih se shodno primenjuju( kao i za sudije ) odredbe koje se tiu : udaljenja sa sudijske funkcije nespojivosti sudijske funkcije sa drugim slubama i poslovima prestanka funkcijePorotnik ima pravo na: - naknadu trokova - naknadu za izgubljenu zaradu- nagradu (utvruje ih VSS)Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje VSS !!40. VISOKI SAVET SUDSTVA (VSS)( poloaj, nadlenost,organizacija i nain rada )

Je organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova.Ima 11 lanova: 3 po poloaju + 8 izbornih lanova(bira ih Nar. skup.)lanovi po poloaju:1. predsednik VKS (ujedno i predsednik VSS)2. ministar pravde3. predsednik odbora za pravosue Narodne sukptine( prestaje im funkcija lana saveta kad im prestane funkcija po onosvu koje su postali lanom Saveta )Izborni lanovi saveta su :1. 6 sudija sa stalnom sudijskom funkcijom2. 1 advokat3. 1 profesor Pravnog fakulteta Mandat je 5 godina + reizbor (ali ne uzastopno) to ne vai za lanove po poloaju !!!Za vreme trajanja mandta, sudija, lan saveta, ne moe biti biran za sudiju drugog suda...VSS donosi odluke veinom glasova.Ovlaeni predlagai za izbor lana saveta su :1. VSS ( predlaga sudija )2. Advokatska komora Srbije ( predlae lana iz reda advokata )3. Zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Srbiji ( predlae lana iz reda profesora pravnog fakulteta )Izbornim lanovima Saveta prestaje funkcija :1. Gubitkom radne sposobnosti2. Istekom mandata3. Ostavkom4. Razreenjem5. Prestankom sudijske funkcije6. Prestankom bavljenja advokaturom7. Prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta

NADLENOSTI VSS1. bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije 2. odluuje o prestanku, premetaju i nespojivosti sudijske funkcije 3. imenuje sudije porotnike4. donosi etiki kodeks5. odreuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud6. predlae: - kandidate za 1 izbor sudija- izbor i razreenje predsednika suda i predsednika VKS - kandidate iz reda sudija VKS za sudije Ustavnog suda7. predlae budet za rad sudova8. odluuje o imunitetu sudija itd

41. ISKLJUENJE I IZUZEE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKASudija je duan da se uzdri od suenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.ISKLJUENJE

Razlozi za iskljuenje sudije su taksativno nabrojani u ZPP/u !

Sudija e biti iskljuen sa suenja ako :1. je stranka / zakonski zastupnik / punomonik stranke2. je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak3. je akcionar preduzea koje je stranka u postupku4. mu je stranka / zakonski zastupnik / punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobonoj liniji do 4-og stepena ili brani suprunik ili srodnik po tazbini do 2-og stepena5. je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke6. ako izmeu sudije i stranaka tee neka druga parnica7. ako je u steajnim postupku uestvovao kao steajni sudija

Kad sazna da postoji neki od razloga za iskljuenje sudija je duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da orazlozima za iskljuenje odmah obavesti stranke i predsednika suda, koji e da odlui o iskljuenju.

IZUZEE

Sudija moe biti izuzet ukoliko postoje takve okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost a koje nisu precizirane u zakonu, kao npr veliko prijateljstvo ili pak neprijateljstvo, dalji stepen srodstva i slino ..

Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzee, zastae sa postupkom i odmah e o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji eda odlui o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

** Treba napomenuti da do ISKLJUENJA dolazi AUTOMATSKI , dok kod IZUZEA se cene okolnosti ( tj sud ceni da li su razlozi za izuzee opravdani ).

Iskljuenje i izuzee mogu da trae i stranke !!!

Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave predprvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke.

U zahtevu stranka mora da se navede:1. zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee2. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremenopodnet3. injenice na kojima se zasniva postojanje razloga za iskljuenje ili izuzee.

Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee uroku od 15 dana od dana prijema spisa u sud vieg stepena.

Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:

1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da uestvuju u nekom postupku;2) o kome je ve odlueno;3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;4) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu;5) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee sudije odluuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva, a o zahtevu zaiskljuenje i izuzee predsednika suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje se u roku od 15 dana.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica.

42. NADLENOST SUDA ( pojam i vrste )Pojam - Je pravo i dunost suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari !!Vrste Postoji vie vrsta nadlenosti:1. apsolutna2. stvarna3. mesna4. funkcionalna

APSOLUTNA NADLENOST za reavanje konkretnog GP spora ndlean SUD, a ne neki drugi dravni organ ( npr organ uprave ).Dakle, pravilima o apsolutnoj nadlenosti vri se razgranienje izmeu izmeu nadlenosti sudova i nadlenosti drugih dravnih organa i organizacija koje vre javna ovlaenja.

( Meunarodna apsolutna nadlenost znai da je domai sud nadlean za suenje u sporu sa meunarodnim elementom. Ona je odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom )

STVARNA NADLENOST je nadlenost prema vrsti suda.Odreena je Zakonom o ureenju sudova.Pravilima o stvarnoj nadlenosti vri se razgranienje nadlenosti izmeu sudova razliite vrste i izmeu sudova razliitog ranga u okviru iste vrste suda.Kriterijumi na osnovu kojih se vri ovo razgranienje su : vrsta predmeta spora i vrednost predmeta spora , a kada su u pitanju privredni sporovi tada je bitan i personalni kriterijum, tj ko su stranke u parnici !

MESNA NADLENOST je razgranienje nadlenosti prema teritorijalnom principu. Pravilima o mesnoj nadlenosti se odreuje koji e stvarno nadleni sud postupati u konkretnoj pravnoj stvari.

FUNKCIONALNA NADLENOST ( instanciona ) je specifina vrsta stvarne nadlenosti.Pomou nje se odreuje nadlenost sudova za postupanje po pravnim lekovima. Tj vri se razgranienje izmeu sudova prvog, drugog i treeg stepena.Dakle prvostepeni sud odluuje o osnovanosti tubenog zahteva Drugostepeni sud odluuje po albi Treestepeni sud - odluuje po reviziji

43. DUNOST SUDA DA PAZI NA SVOJU NADLENOST

im primi tubu sud je duan (ex offo) da oceni da li je nadlean za reavanje konkretnog spora.

Na svoju apsolutnu i stvarnu nadlenost sud pazi u toku celog postupka.

Ako oceni da za reavanje konkretnog spora nije nadlean sud ve neki drugi organ:1. oglasie se nenadlenim2. ukinue sprovedene radnje u postupku i 3. odbacie tubu

Ako sud prilikom ispitivanja tube ili u toku postupka utvrdi da je za reavanje spora nadlean strani sud :1. oglasie se nenadlenim2. ukinue sprovedene radnje u postupku i 3. odbacie tubu

OSIM AKO NADLENOST DOMAEG SUDA ZAVISI OD PROSTANKA TUENOG a tueni je svoj pristanak dao !!!

O mesnoj nadlenosti sud vodi rauna ex oficio samo ako je u pitanju iskljuiva mesna nadlenost dok na ostale vrste mesne nadlenosti pazi samo po prigovoru stranke.Od pravila da sud vodi rauna o svojoj stvarnoj nadlenosti U TOKU CELOG POSTUPKA, postoje izuzeci, npr :Ako Vii sud propusti( na pripremnom roitu ili prvom roitu za glavnu raspravu,dakle pre uputanja tuenog u meritorno raspravljanje o glavnoj stvari ) da se oglasi nenadlenim za spor iz nadlenosti osnovnog suda, u kasnijoj fazi postupka sud se ne moe oglasiti stvarno nenadlenim, ni po slubenoj dunosti ni po prigovoru stranke isto vai i za mesnu nadlenost!!!

44 ZADRAVANJE NADLENOSTI ( proveriti da li je dovoljno ) cl 18 starog zpp ne naem u novom verovarno je brisan,zato sam taj deo iz knjige izostavio.Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda ( npr tueni u toku postupka promeni prebivalite ) ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean uvreme podnoenja tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.Meutim, ako tuilac povisi tubeni zahtev tako da prema vrednosti predmeta spora nije vie nadlean osnovni ve vii sud, sonovni sud se mora oglasiti stvarno nenadlenim i predmet ustupiti viem(nadlenom) sudu. meutim ako tuilac u sporu pred viim sudom smanji tubeni zahtev tako da bi sada bio nadlean osnovni sud, parnica e se nastaviti pred viim sudom i nee doi do ustupanja predmeta osnovnom sudu ( iz razloga procesne ekonomije )!!45 ATRAKCIJA NADLENOSTI ( u knjizi je drugaije )Postojanje odreene veze izmeu POSTUPKA KOJI JE VE POKRENUT sa DRUGIM POSTUPKOM koji se tek pokree moe se upotrebiti kao kriterijum za odreivanje : MESNE ili STVARNE I MESNE NADLENOSTI U TOM DRUGOM POSTUPKUCilj atrakcije nadlenosti je postizanje : 1. PROCESNE EKONOMIJE i 2. JEDNAKOSTI PRAVNIH STAVOVA( jer sud pred kojim se vodi postupak ve je upoznat sa relevantnim injenicama koje su od znaaja za donoenje odluke u ovom drugom sporu )

Prema vrsti nadlenosti koja se odreuje atrakcijom razlikujemo:1. POTPUNU privlae se i mesna i stvarna nadlenost 2. NEPOTPUNU privlai se samo mesna nadlenost

Primer potpune atrakcije je PROTIVTUBAPodnosi se sudu pred kojim ve tee parnica po tubi i to bez obzira na prebivalite protivtuenog ( bitno je da je taj sud stvarno nadlean ).to se tie privlaenja stvarne nadlenosti ono je dozvoljeno samo u relaciji prema viem sudu, npr ako je za protivtubu stvarno nadlean nii sud a postupak po tubi se vodi pred viim sudom , obrnuto nije mogue! - RE JE O ATRAKCIJI SLABIJEG TIPA!!!

Jo jedan primer poptune atrakcije je TUBA GLAVNE INTERVENCIJE Re je o sluaju kad jedno lice podnosi tubu protiv lica meu kojima ve tee parnica ( dakle, protiv tuioca i tuenog, a sada tuenih ), traei za sebe : Stvar ili Pravo O kom tee ta parnica

Za ovu tubu nadlean je sud pred kojim se vodi parnica pa ak i onda kada bi po optim pravilima za tu tubu bio stvarno nadlean sud druge vrste. - ovde je re o atrakciji jaeg tipa ! jer dolazi do privlaenja nadlenosti suda druge vrste.

NEPOTPUNA ATRAKCIJA

Postoji kad u odreenom parninom postupku MESNA NADLENOST SUDA pred kojim se vodi postpupak privlai mesnu nadlenost za parnini postupak koji se tek pokree iako bi u tom postupku koji se tek pokree bio mesno nadlean drugi sud .

Npr IZLUNA TUBA to je tuba koja se podnosi povodom voenja izvrnog ili steajnog postupka i kojom se trai da se stvar izuzme od izvrenja odnosno steaja.

**SPOROVI IZ NASLEDNO-PRAVNIH ODNOSA:

Sve dok OSTAVINSKI POSTUPAK nije pravosnano okonan, za suenje U sporovima iz nasledno-pravnih odnosa , kao i u Sporovima za potraivanja poverioca prema naslednicima ostavioca ( povodom dugova ostavioca )

ISKLJUIVO JE MESNO NADLEAN - sud : Pred kojim se vodi ostavinski postupak, odnosno Sud na ijem podruju se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak

SPOROVI U IZVRNOM I STEAJNOM POSTUPKU:

Za suenje u sporovima koji nastanu u toku i povodom IZVRNOG / STEAJNOG postpuka, iskljuivo je mesno nadlean : Sud koji sprovodi izvrni , odnosno steajni postupak, odnosno Sud na ijem se podruju nalazi izvrni , odnosno steajni sud.

46 OBUSTAVA PARNINOG POSTUPKAAko sud u toku postupka utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti prema pravilimaVANPARNINOG POSTUPKA, donee REENJE kojim obustavlja parnini postupak !!! ( moe ga doneti sve do donoenja odluke o glavnoj stvari ! )Po pravosnanosti tog reenja postupak se nastavlja pred nadlenim sudom po pravilima vanparnine procedure !!!47. SUKOB NADLENOSTIAko sud kom je predmet ustupljen smatra da nije nadlean za reavanje tog spora taj e predmet dostaviti sudu koji je nadlean za reavanje sukoba nadlenosti.(Sukob nadlenosti ne postoji ukoliko se predmet grekom dostavi nenadlenom sudu u tom sluaju on ga dostavlja nadlenom sudu ) / i o tome obavetava sud koji mu je predmet ustupio...Sukob nadlenosti izmeu:a) sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sudb) sudova razliite vrste reava VRHOVNI KASACIONI SUD ( ako za to nije nadlean neki drugi sud)

Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba !Sud kome je predmet ustupljen duan je : preduzeti one radnje u postupku koje ne trpe odlaganje !!!Sud moe preduzeti neke radnje i na podruju drugog suda ako one ne trpe odlaganje,, ali u tom sluaju mora o tome obavestiti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.48. STVARNA NADLENOSTUreena je Zakonom o ureenju sudova RS iz 2008. godine.Formirana su dva prvostepena suda:1) osnovni2) vii

OSNOVNI SUD U PRVOM STEPENU SUDI:1. u svim graanskopravnim sporovima2. u vanparninim i izvrnim stvarima3. u stambenim sporovima4. u radnim sporovima5. u sporovima o naknadi tete koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom6. prua pravnu pomo i meunarodnu pravnu pomoVII SUD U PRVOM STEPENU SUDI:1. u graanskopravnim sporovima (kad vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije)2. u paternitetskim i maternitetskim sporovima3. u sporovima po autorskim pravima4. u sporovima povodom: trajka, kolektivnih ugovora, obaveznog socijalnog osiguranja itd.5. o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja6. itd.VII SUD U DRUGOM STEPENU ODLUUJE:O albama na odluke osnovnih sudova u graanskopravnoj materiji:- u malinim sporovima- u izvrnim i vanparninim predmetima- u svim GP sporovima kad je odlueno reenjemVii sud ima podeljenu nadlenost (postupa i u prvom i u drugom stepenu).APELACIONI SUDOVIPotpuno novi sudovi.To su drugostepeni sudovi odluuju o albama :a) na presude osnovnih sudova u GP stvarima (ukoliko za odluivanje o albama nije nadlean vii sud)b) na sve odluke viih sudova kad su oni prvostepeniApelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ( ako za to nije nadlean vii sud) i o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova. VRHOVNI KASACIONI SUD (VKS)Odluuje o: o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u RS ( ima i druge nadlenosti , ali ova je najznaajnija )!!!

SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI ( STVARNA NADLENOST SUDOVA POSEBNE NADLENOSTI )

PRIVREDNI SUD1) sudi u sporovima izmeu domaih i stranih preduzea, zadruga i preduzetnika ( privredni subjekti )2) sudi u sporovima izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti3) u sporovima iz autorskih i drugih srodnih prava kada nastanu izmeu privrednih subjekata4) u statusnim sporovima privrednih subjekata5) u sporovima o stranim ulaganjima6) u sporovima povodom steaja i likvidacije7) u sporovima o zatiti firme8) u sporovima o brodovima i vazduhoplovima 9) itd.

PRIVREDNI APELACIONI SUDOdluuje o:- albama na odluke privrednih sudova- sukobu nadlenosti izmeu privrednih sudova- prenoenju nadlenosti privrednih sudova

UPRAVNI SUD - sudi u upravnim sporovima !!!

49. MREA SUDOVA

Utvrena je Zakonom o seditima i podrujima sudova iz 2008 godineU Srbiji postoje:34 osnovna suda26 viih sudova16 privrednih sudova4 apelaciona suda (BG, NS, NI, KG)1 privredni apelacioni sud (BG)1 upravni sud (BG) + 3 odeljenja (NS, NI, KG)1 VKS (BG)45 prekrajnih sudova1 vii prekrajni sud (BG) + 3 odeljenja (NS, NI, KG)

50. UTVRIVANJE VREDNOSTI SPORA I SASTAV SUDA

Vrednost predmeta spora je ona koju je tuilac oznaio u tubi !! ( ako je ona suvie visoka ili pak niska, sud moe po sopstvenoj inicijativi ili po prigovoru tuenog da proveri tanost oznaene Vrednosti i da svojim reenjem utvrdi vrednost predmeta spora )

Sud je duan to uiniti na pripremnom roitu ( najkasnije ), ili pak ako ono izostane , na prvom roitu za glavnu raspravu.

Oznaavanje vrednosti predmeta spora u tubi je od znaaja za brojna pitanja, kao npr , za utvrivanje stvarne nadlenosti suda, za odreivanje sastava suda

ODREIVANJE VREDNOSTI PREDMETA SPORA :Kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva !Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i parnini trokovi trokovi ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev !

Kada je predmet tube potraivanje odreenog novanog iznosa - tada je vrednost spora odreena samim tim iznosom.Meutim ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, a tuilac u tubi navede da pristaje na odreeni novani iznos umesto ispunjenja vrednost predmeta spora je taj iznos. ( U drugim sluajevima, kad se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac naznaio u tubi. )

Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od 5 godina !Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu vrednost spora se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.Meutim ako se zahtevi ne zasnivaju na istom pravnom osnovu ili se pak odnose na vie tuenih, NADLENOST se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.Ako se tubom trai obezbeenje potraivanja vrednost predmeta spora se odreuje prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti !Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.SASTAV SUDA :U PRVOM STEPENU sudi SUDIJA POJEDINAC ako zakonom nije propisano da sudi VEE

Njegov sastav kad sudi u prvom stepenu : predsednik vea i 2 sudije porotnika**Zakon strankama daje mogunost da se sporazume o tome da umesto sudije pojedinca SUDI VEE ! stranke se o tome mogu sporazumeti samo pre uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari .

Meutim to nije mogue u parnicama zbog smetanja dravine u njima uvek sudi sudija pojedinac !

U sluaju SUPARNIARSTVA potrebna je saglasnostsvih suparniara !

U postupku pred Drugostepenim sudom Vrhovnim kasacionim sudom ( postupak po vanrednim pravnim lekovima )

Uvek se sudi u VEU !!! sastavljenom od 3 sudija

U parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima U prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac U drugom stepenu vee od 3 sudija

( sudije moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta ) !!!

51. MESNA NADLENOST

Moe biti:1. OPTA2. POSEBNA

OPTAOdreuje se prema mestu prebivalita tuenog. Prebivalite je mesto u kom se lice nastanilo i ima nameru da tu stalno ivi.Boravite ( dopunski kriterijum ) je mesto gde fiziko lice (van svog prebivalita) privremeno boravi (npr. student tokom studiranja, zidar iz Leskovca u NS-u)Za pravna lica nadlenost se odreuje prema njegovom seditu po pravilu to je mesto gde se nalazi njegov organ upravljanja.U sporovima protim RS, APV ili lokalne samouprave opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite skuptine.

POSEBNAMoe biti : iskljuiva, elektivna i pomonaElektivna tuilac moe da bira da li e da tui prema prebivalitu tuenog ( opte pravilo ) ili prema posebnim pravilima !!Sluajevi elektivne mesne nadlenosti:1. nadlenost za suparniare: Ako se jednom tubom tui vie lica mesno je nadlean sud za bilo kog od tuenih2. nadlenost za sporove o naknadi tete: Sem opte mesno nadlenog suda nadlean je i sud na ijem je podruju - tetna radnja uinjena- tetna posledica nastupila3. nadlenost za brane sporove: Sem opte mesno nadlenog suda nadlean je i sud na ijem su podruju brani partneri imali.4. nadlenost za paternitetske i maternitetske sporove: Dete moe da podigne tubu ili pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ono ima prebivalite / boravite.5. nadlenost za sporove iz radnih odnosa. U radnim sporovima zaposlenog protiv poslodavca nadlean je i sud na ijem se podruju rad obavlja(o). 6. itd.

Iskljuiva nadlenost znai da je za konkretan spor mesno nadlean iskljuivo sud odreen Zakonom a ne sud opte mesne nadlenosti !!!Sluajevi iskljuive mesne nadlenosti:1. nadlenost za sporove o nepokretnostima sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost ( iskljuivo taj sud ) !!2. nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu - mesno je nadlean sud na ijem se podruju vodi registar brodova / vazduhoplova3. itd ( 2 jos ).. preskacem!!! Knjiga str 108

PRIGOVOR MESNE NADLENOSTI SUDA:O mesnoj nenadlenosti sud vodi rauna na dva naina:1. Ex oficio po slubenoj dunosti sud se moe oglasiti mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost drugog suda. Reenje o nenadlenosti sud mora doneti : > na pripremnom roitu ili > na prvom roitu za glavnu raspravu (ako pripremno roite nije odrano ) do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari.2. Po prigovoru tuenog s tim da se on mora podneti najkasnije na pripremnom roitu ili na prvom roitu za glavnu raspravu pre uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari.

Sud koji se oglasi mesno nenadlenim mora doneti reenje nakon ije pravosnanosti dostavlja predmet sudu za koji smatra da je nadlean a ovaj nastavlja postupak kao da je kod njega podneta tuba...52. ODREIVANJE MESNE NADLENOSTI OD STRANE VIEG SUDARazlikujemo:1. DELEGACIJU I2. ORDINACIJUDELEGACIJAPredviena za sluaj kada mesno nadleni sud ne moe da postupa u jednoj pravnoj stvari zbog izuzea sudija ili iz drugih razloga, te ex oficio obavetava o tome neposredno vii sud te u tom sluaju neposredno vii sud odreuje koji e drugi sud sa njegovog podruja ( koji je stvarno nadlean ) postupati u tom predmetu !!! tzv nuna delegacijaDelegacija iz razloga celishodnosti najvii sud odreene vrste moe odrediti da u parnici postupa drugi stvarno nadleni sud sa njegovog podruja ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi za to.Preduzima se na predlog stranke ili na inicijativu samog suda.Novim ZPP propisan je trenutak do kada stranke mogu podneti predlog za delegaciju to mogu uiniti na pripremnom roitu ili prvom roitu za glavnu raspravu, a kasnije samo ako su razlozi nastali kasnije ili je stranka kasnije doznala za njih ! taj predlog podnose nadlenom sudu prvog stepena, te ako on oceni da je predlog osnovan, podnosi zahtev za delegaciju najviem sudu odreene vrste ..ORDINACIJAJe odreivanje nadlenosti od strane Vrhovnog kasacionog suda za sporove za koje ne moe da se utvrdi po odredbama zakona ko je mesno nadlean.Odreuje se na predlog lica-stranke koja hoe da pokrene parnicu !52.SPORAZUM O MESNOJ NADLENOSTI( prorogaciona klauzula )Stranke mogu svojim ugovorom odrediti mesnu nadlenost nekog drugog suda od onog koji bi po zakonu bio nadlean, ali moraju biti ispunjena 2 uslova : 1. Da je taj sud stvarno nadlean2. Da zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost.Sporazum o mesnoj nadlenosti mora biti : U pismenoj formi Priloen uz tubu ( a ako ga istie tueni mora biti podnet uz prigovor ili odgovor na tubu )

Preutna prorogacija postoji kada sud propusti da se oglasi nenadlenim po slubenoj dunosti ili kada tueni ne podnese prigovor o mesnoj nadlenosti, tada e taj sud nastaviti da postupa po tubi iako po zakonu ne bi bio nadlean.

IIIS T R A N K E U P A R N I N O M P O S T U P K U

53. POJAM STRANKEU parnici postoje dve stranke (moe biti svako fiziko/pravno lice) TUILAC lice koje od suda trai da prui zatitu njegovom povreenom/ugroenom subj. graan. Pravu TUENI lice protiv kog je tuba uperena i za kog tuilac tvrdi da je povredilo/ugrozilo neko njegovo subj. graan. PravoTuilac/tueni se postaje oznaenjem u tubi kao takvog.a) Tuilac se postaje podnoenjem tube sudub) Tueni se postaje mimo svoje volje, voljom tuioca, momentom podnoenja tube protiv njega**Stranka se postaje i SUKCESIJOM (npr: kad stranka umre pa u parnicu umesto nje stupi naslednik).Parnica se ne moe voditi protiv nepoznatog lica.Obe parnine stranke moraju biti tano odreene u tubi ( merodavna je izjava a ne volja,, dakle koga je naznaio a ne koga je hteo da naznai ! )Poloaj stranke u parnici prestaje : Smru Prestankom postojanja pravnog lica Okonanjem parniceStranke su u postupku (u procesno pravnom smislu) ravnopravne - svaka od njih moe: - iznositi injenice- podnositi dokaze- izjanjavati se o radnjama druge strane KONFUZIJA kad se obe stranake linosti steknu u jednoj tada parnica prestaje (npr. kad se spoje dva privredna drutva ili kad jedna stranka nasledi drugu.)54. STRANKA PO DUNOSTIPostoji kada parnicu vodi organ po slubenoj dunosti , o tuem pravu ili obavezi.Npr.kada javni tuilac podie tubu za ponitaj braka

Pravna priroda pojma stranke po dunosti :2 teorije:1. ORGANSKA TEORIJA organ koji se pojavljuje sa tubom ima poloaj stranke2. TEORIJA ZASTUPANJA nema poloaj stranke ve zakonskog zastupnika