GORDANA SUŠAREŽIM PLJUJE NEZAVISNE

Novine Nezavisnog udruženja novinara SrbijeBroj 43 - godina XXII - januar 2021.

PANDEMIJA LAŽI

UŽICE:MEDIJI UVREMEKORONE

KARIKATURA: NIKOLA KOSTANDINOVIĆ

HOROR: HRONIKA NAJAVLJENE NEIZVESNOSTI

ZORAN RADOVANOVIĆUVEK JE LAGODNO

RADITI ZA VLASTČetvrtak, 28. januar 2021, broj 8522

DosijeOMEDIJIMA

Mediji, novinari, politika i kovid-19

Odvažila se glumica Milena Radulović i javno optužila učitelja glu-me i vlasnika škole Stvar srca Miroslava Aleksića da ju je silovao dok jebila maloletna; dobila je gotovo neupitnu podršku javnosti, ali i medijskupažnju kakvu verovatno nije očekivala. Novinski napisi tabloida (sve dne-vne roto tiskovine izuzev Danasa), temelje se na svemu što smo - kada izašto - već navikli da gledamo i slušamo; najpre je u potpunosti obezvre-đena prezumpcija nevinosti ozbiljno osumnjičenog Aleksića, potom je po-čelo kopanje po porodičnim prilikama žrtava, Milene Radulović i devojakakoje su, sledeći je, ispričale Tužilaštvu vlastita traumatična iskustva. De-lovi iskaza datih tužiocu u procesu zatvorenom za javnost direktnom surežimskom intervencijom premešteni iz zapisnika na novinske stupce, alisu, bilo je pitanje vremena, žrtve postajale i ne tako idealne.

Jer, zašto bi konzumenti odvaljenih mozgova pamtili Milenu Radulo-vić po vrednim umetničkim dometima, kada im je već predočeno s kimimaju posla; bolje je, iz krajnje luzerskog rakursa, tretirati je u skladu sabogatstvom njene porodice i garderobom koju nekaažnjeno šeta.“...Mile-nina porodica poseduje uspešnu kompaniju koja je decenijama ovlašćenidiler za BMW vozila”, zabeležiće Alo.

Čemu tolika sekiracija oko jedne (ili koliko god da ih je) glumice (“Znase šta narod misli: glumice i balerine - kurve!” - Samo jednom se ljubi,Rajka Grlića). Ima to pomenuti luzersko-socijalni momenat: “Milena jezaintrigirala domaće medije kada se na premijeri 'Balkanske međe' poja-vila u skupocenoj haljini. U pitanju je veoma skupi komad stranog brendakoju mnoge mlade devojke u Srbiji ne mogu da priušte (isti roto SNS iz-bljuvak).

Mediji, dakle, u Srbiji, makluanovski rečeno, režimski produžeci. Godi-nama poligon licemerja na kojem su moralni preuditelji oni što su ljudimauništavali živote, karijere, brakove, izložili njihovu decu mentalnoj torturi,trajno ih osakativši. Sada su dobili priliku da budu dobri, da se sablažnju-ju, zgražavaju. Da, oni zbog kojih se pristojni svet do sada zgražavao. Štosu u rotaciju ubacivali laži, presude, falsifikate, podmetanja. Lekarske na-laze i delove dosijea tajne policije. Nekažnjeno mogu da budu dobri, da-mari javnosti, vox populi krvožednih konzumenata željnih detalja o dodi-rivanju genitalija sa pozicije moći. Sve i kad bi hteli, a ne pada im na pa-met, ne bi znali, daleko su od pomisli da budu iole normalni.

Čitamo i gledamo, robijašnicu u kojoj osuđeni za najteža krivičnadela, višestruke ubice, razbojnici, trgovci psihoaktivnim sustancama, na-silnici u porodicama, imaju stečeno pravo da ubiju pedofile, ili silovateljemaloletnica. Robijaši-ubice su tabloidi, mediji i tamošnji pripadnici udru-ženog zločinačkog poduhvata odabrani da izvrše kaznu koju su izrekli nji-hovi poslodavci. Ili da prizemno potpaljuju najniže porive stotina hiljadasaučesnika.

I, kada je reč o saučesnicima, dolazimo do ratnih zločina i jedne odnjihvih personifikacija Željka Ražnatovića Arkana. Sve u Srbiji ima veze

sa mračnom prošlošću agresijom na susednedržave, pa i silovanje kao ratni zločin. U ovda-šnjem mejnstrim licemerju nema krivacameđu tihim susedima koji su silovali prekoDrine, jer su to - ko bi sporio - činili zarad srp-stva, u čijoj su se odbrani, eto, pomalo i zai-grali, pa, nesumnjivo ispunjeni rodoljubljem -ubijali nedužne, pljačkali, palili, rušili gradove,palili sela “raspamećivali”. Silovali, naravno.

Osumnjičeni Miroslav Aleksić bio je šefpropagande Arkanove Stranke srpskog jedin-stva, treći na poslaničkoj listi, beležio je na ra-tištima borbu za srpstvo, u Bijeljini, recimo,možda baš i ovo: “Krajem aprila 1992. godineu kuću je upalo nekoliko arkanovaca. Kao zvi-

jeri su se bacili na mene. Jedan za drugim su me silovali pred djecom, svekr-vom i mužem”, svedočenje Asmire S.

Medijski zlikovci-recidivisti pominju poznanstvo osumnjičenog i Arka-na, naravno, ne i to šta je povezivalo Aleksića sa haškim optuženikom zazločine proti čovečnosti (Ubistvo; okrutno postupanje, silovanje (kršenjazakona i običaja ratovanja, IT-97-27)). Možda su samo, kako to običnobiva u odsustvu pomisli na moral, “radili svoj posao”. Baš kao i mediji,odnosno pojavni oblici života u njima koji postaju učesnici u veleizdaji, te-meljnom rastakanju društvenih vrednosti, visokokoruptivnom ubijanjubudućnosti po nalogu i sociopatskoj uređivačkoj viziji.

Zločin je došao kući, a širom regiona prostrujao je dah hrabrosti Mile-ne Radulović, Ive Ilinčić i desetina hrabrih devojaka. Odaslat iz Srbije, dr-žave koja nosi teret sramne prošlosti. Autentične ispovesti žrtava objav-ljuju se i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Društvo koje to, pokazalo se, ni-čim nije zaslužilo, dobilo je poklon, mogućnost da se otvoreno suoči sazlodelima. Dosad je jasno saopštavalo da tako nešto jednostavno neće.

Poklon je preskup za devojke koje ne žele da ćute. Rizikuju svoj duše-vni mir, uspešne karijere, budućnost, pozivajući, s namerom ili bez nje,svejedno, na pobunu normalnosti. Mogu da budu slavljene, ali i “konačnorazotkrivene” u režimskom roto instrumentarijumu koji koristi kombinaci-ju nevične, tupoumne nepismenosti markiranih časova i odsustva mora-la.

Pred srbijanskim društvom je izbor između favorizovanja nasilja i na-silnika i solidarnosti sa žrtvama. Šansa postoji.

Ko predviđa da će biti iskorišćena, čini to na vlastitu odgovornost.

Uvodnik

Veleizdaja 21. decembarAUTORIMA satirične televizijske emisijeDobar, loš, zao koja se emituje na TelevizijiNova S, Marku Vidojkoviću i Nenadu Kula-činu, na Instagramu su upućene anonimnepretnje u kojima se, između ostalog, pomi-nje i Aleksandar Vučić. “Biće vama opelakad vas Vučić dohvati”, pisalo je u poruci.Oni su i ranije dobijali svakojake uvrede ipretnje, a ovog puta su se oglasili, budućida se u ovoj pominje predsednik Srbije. Napretnju su reagovala domaća i međunaro-dna novinarska udruženja.

SKUPŠTINA Srbije ponovo izabrala Oli-veru Zekić za članicu Saveta Regulatornogtela za elektronske medije (REM). OliveraZekić je još u julu 2015. bila izabrana za čla-nicu tog tela, te je sa iste te pozicije relati-vizovala i branila nedela propagandnemašinerije.

22. decembarSLOBODAN Cvejić podneo je ostavku namesto člana Saveta REM zbog toga što jeza predsednicu Saveta izabrana OliveraZekić.

23. decembarGODIŠNJA nagrada "Marina Kovačev" zanajbolju mladu novinarku u 2020. godinipripala je Jovani Tomić, novinarki Centra zaistraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Nizom tekstova i priloga urađenih samo-stalno ili zajedno sa koleginicama, JovanaTomić se izborom, aktuelnošću, upornošćui obradom tema istakla među kandidatimai kandidatkinjama za nagradu koju dode-ljuje Novosadska novinarska škola (NNŠ).

24. decembarČLANOVI nove Radne grupe za bezbed-nost i zaštitu novinara izložili su u razgo-voru sa predsednicom Vlade Srbije AnomBrnabić i ministarkom kulture i informisa-nja Majom Gojković ideje o tome kako kon-kretizovati rad, a dogovoreno je da se sas-tavi akcioni plan koji bi to precizirao. Najav-ljeno je da će se Radna grupa, uz svoje re-dovne sastanke, jednom mesečno sastajatisa Anom Brnabić i Majom Gojković.

ZA VREME emitovanja dokumentarnogfilma "Zaključani" na N1, autorke Maje Ni-kolić, publika u Surdulici mogla je da vidiprogram, ali ne i da čuje ton. Kako su javiligledaoci, u kablovskom sistemu KTS Sur-dulica, na svim drugim kanalima imali sunormalan prijem i ton osim na kanalu N1.Odmah po završetku filma vratio se i ton.Jedan od sagovornika iz filma "Zaključani",bivši fudbalski sudija Ninoslav Spasić je izSurdulice, a to je ujedno i rodno mesto au-torke filma Maje Nikolić. Taj film je doku-mentarni podsetnik na čitavu 2020.godinu, koja je prošla pod velom korone izarade političkih poena.

30. decembarPORTAL Fake News Tragač povodom svogtrećeg rođendana dodelio nagrade Zlatni,Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji sutokom prethodnih godinu dana prema nji-hovoj evidenciji najčešće širili lažne i mani-pulativne vesti. Na prvom mestu je Alo,drugom Informer, a treće je zauzela SrbijaDanas.

IZVRŠNI odbor Nezavisnog udruženja no-vinara Srbije (NUNS) jednoglasno je odlu-čio da za počasne članove Udruženjaimenuje epidemiologa i publicistu prof. drZorana Radovanovića i uzbunjivača iz Va-ljeva Aleksandra Obradovića. Profesor dok-tor Zoran Radovanović je utemeljitelj mo-derne epidemiologije u našoj zemlji, oda-vno je prisutan na javnoj sceni i nikada nijebežao od javnog dijaloga, dok uzbunjivač izvaljevske fabrike Krušik, Aleksandar Obra-dović, u septembru prošle godine je uhap-šen jer je medijima dostavio dokumentacijukoja ukazuje da su pojedine privatne firmeimale privilegovan položaj u Krušiku.

REPORTERKI N1 Jeleni Zorić upućene supretnje ispred Specijalnog suda u Beo-gradu, zbog izveštavanja o slučaju Jova-njica. Naime, njoj je jedan od advokataPredraga Koluvije Svetislav Bojić 28. de-cembra prišao dok je bila na reporterskomzadatku zajedno sa snimateljem i rekao:"Molim Vas budite precizni u izveštavanjupošto je moj klijent Predrag Koluvija po-šten čovek i veliki vernik, evo on meni kaže

kad sam išao da ga posetim “Zorićka meuništava i rastura njenim izveštavanjem, alise ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao štose molim i za zdravlje tužioca Saše Dre-cuna i ovog što ga je uhapsio, SlobodanaMilenkovića“. Bojić je Jeleni Zorić, izmeđuostalog, rekao i da nije dobro prošao „kogod se o Peđu ogrešio“. Dan kasnije, 29. de-cembra, na istom mestu nakon ročištaPredragu Koluviji, advokat Bojić je ponovoprišao Jeleni Zorić i rekao: „Zamalo da Peđidanas bude ukinut pritvor, a Peđa te jepuno, puno pozdravio“. Zorić je pretnje pri-javila najpre Radnoj grupi za bezbednostnovinara, koja je odmah pokrenula postu-pak.

31. decembarDUGOGODIŠNJI glavni i odgovorni ured-nik i jedan od osnivača agencije Beta Dra-gan Janjić umro je u 65. godini. Tokomdugogodišnje novinarske karijere beskom-promisno se borio za objektivnost i profe-sionalnost u izveštavanju i prava i položajnovinara i nezavisnih medija. Bio je članNezavisnog udruženja novinara Srbije, Ko-misije za zaštitu novinara i jedan od inicija-tora osnivanja nezavisnog sindikatanovinara i član sindikata Nezavisnost.

1. januarNOVINAR Adam Santovac, dobitnik je ev-ropske nagrade za istraživačko novinarstvoza dokumentarac Mega diplomac, Santo-vac kaže da se ništa nije promenilo nakondokumentarca, ali da je svakako neka in-formacija i to što Srbiji ne smeta da imatakav univerzitet (Megatrend), ili to što jepremijerki i predsedniku Srbije u redu da usvojim redovima imaju čoveka (NebojšuStefanovića) koji je na takav način stekaodiplomu. Mega diplomac dekonstruiše ob-manjujuću ulogu tog privatnog univerzi-teta i njegnog vlasnika i rektora MićeJovanovića.

14. januarNOVINARSKA udruženja najoštrije osu-dila klevete upućene valjevskoj novinarki iurednici portala Kolubarske.rs Dariji Ran-ković. Naime, ona se u tekstu, koji je 8. ja-nuara objavljen na portalu Embargo, podnaslovom Besna koža Kolubarske Žuto-barke -Darije B (Ranković)?! Eh, kad bimogla biti malo finija, potpisan inicijalimaE.E.V, optužuje da radi protiv “svojih gra-đana i gradske vlasti”, uz neprihvatljivekvalifikacije koje se odnose na njenu lič-nost. Darija Ranković je rekla za N1 da ovonije prvi put da verbalne uvrede stižu nanjenu adresu. Ona je dodala da se tamanponadala da će sa dolaskom nove vlasti uValjevo i sa novim gradonačelnikom doći ibolja klima za novinare.

Priredio: Nikola Krstić

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

2

Društvo koje to,pokazalo se, ničimnije zaslužilo, dobilo je poklon,mogućnost da seotvoreno suoči sazlodelima. Dosadje jasno saopšta-valo da tako neštojednostavno neće

5. januarNUNS najoštrije osudio postupak Srpske pravoslavne crkve, eparhije Bačke,koja nije dozvolila ekipi N1 da izveštava sa obeležavanja 79. godišnjice Racijeu Bačkoj, u Crkvi Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg u Srbobranu. U Srbo-branu je obeležena 79. godišnjica Racije u Bačkoj, kada su 1942. godine ma-đarski fašisti ubili oko 4.500 ljudi – Srba, Jevreja i Roma. Parastosu iobeležavanju godišnjice u Crkvi Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg u Srbo-branu, prisustvovali su i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ipredsednik pokrajinske vlade Igor Mirović. Međutim, televiziji N1 nije bilodozvoljeno da uđe u portu. "TV N1 nema šta da traži u portama SPC na teri-toriji Eparhije Bačke, tačka", rekao je sekretar Eparhije Bačke Vladan Simić.

23. decembarPORTAL KRIK ocenio je da je Savet za štampu nepravedno proglasio taj portal kri-vim za kršenje Kodeksa novinara Srbije u tekstu koji je nastao u okviru globalnog pro-jekta FinCEN dosijei. Naime, članovi Komisije za žalbe jednoglasno su doneli odluku ida je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku pažnju i ob-javljivanje odgovora, po žalbi firme Mineko. Međutim, KRIK u svom saopštenju ističe da “Savet tvrdi da nisu objavili dokaz da subanke označile 99 novčanih transakcija grupacije ‘Mineco’ kao sumnjive – iako je upriči objavljen deo izveštaja američkog Trezora gde se to spominje”. Tekst pod nazi-vom “Pogled u ‘Mineco’ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s ban-kama” bavi se umešanošću predstavnika ove kompanije, čiji je vlasnik biznismensrpskog porekla, u korupcijske poslove u Srbiji i Rumuniji.Upravni odbor Saveta za štampu, s druge strane, smatra neprimerenim što je KRIKjavno komentarisao odluku koju je odbio da objavi i doveo u pitanje profesionalnost,znanje, iskustvo i kredibilitet kolega iz Komisije za žalbe. Prihvatanjem nadležnosti

Saveta za štampu, napominje se u saop-štenju, KRIK je prihvatio i sva pravila pokojima Savet radi i preuzeo obavezu dapoštuje njegove odluke. Ono na čemuUpravni odbor, takođe, insistira jeste izaštita nezavisnosti i integriteta Komi-sije za žalbe i njenih članova, kojima, kaoi uvek do sada, pruža punu podršku i za-štitu, navodi se na kraju saopštenja.Upravni odbor Saveta za štampu činepredstavnici Asocijacije medija, Lokalpresa, Nezavisnog udruženja novinaraSrbije i Udruženja novinara Srbije.

KALENDAR

PIŠE: Bojan Tončić

FOTO

: N1

januar 2021. DosijeOMEDIJIMA

3

Već skoro tri meseca traje

konstantno saplitanje su-đenja za spaljivanje kućenovinara Žig Info portalaMilana Jovanovića - odla-

ganjem zbog zahteva za izuzećem. Su-đenje je, prema optužnici, naručio Dra-goljub Simonović, nekadašnji direktorŽeleznica Srbije, bivši predsednik op-štine Grocka i istaknuti član Srpskenapredne stranke.

Odbrana optuženih, iz ročišta uročište, koristi sve zakonske moguć-

nosti, te proces dovodi do ivice nepri-jatnosti i apsurda. A svima je jasno,naravno i sudiji Slavku Žugiću, da jereč o opstrukciji.

Slučaj ulazi u treću godinu, a bra-niteljka Zora Dobričanin, rekla je naposlednjem pretresu da njoj nije jasno"gde to sudija žuri".

A braniteljki Dobričanin, inače za-stupnici odbrane u slučaju "Jovanjica"i braniteljki optuženih za ubistvo Slav-ka Ćuruvije, evidentno se ne žuri,kao ni ostalim advokatima optuženih,

koji su očigledno pronašli nepresušnoizvorište nafte u družini sa optuženičkeklupe.

Traženje izuzeća postupajućeg su-dije i viših pravosudnih funkcionera,jedina je strategija odbrane, kako bioptuženi, nekako s proleća, uz radosti veselje, sačekali da sudija Žugić kra-jem marta ode u penziju.

Tada bi ovaj grozomorni slučajkoji se pretvorio u agoniju - krenuo izpočetka.

N. K.

Saradnja NUNS sa režimom

RADNE GRUPEIzvršni odbor Nezavisnog udruženja novinara Srbije odlu-

čio je da naš predstavnik uđe u novu radnu grupu za bezbednostpod pokroviteljstvom premijerke Ane Brnabić i resorne ministarke,ali je ostanak oročen na tri meseca. Toliko ćemo im dati vremenada ispune neke od zahteva koji stoje nerealizovani još od pre nekoli-ko godina, kada se, isto ovako, krenulo u nekakav dijalog nakon pri-tiska spolja i, navodno, iskazane spremnosti Aleksandra Vučića iekipe da olabave pritisak na nezavisne medije i kontrolu nad ja-vnim servisima. I ovoga puta smo nepoverljivi prema toj ekipi kojanas je, u pogledu slobode medija i izražavanja, i uopšte demokratijei vladavine prava, vratila u period pre 5. oktobra 2000. godine,odnosno u vreme Miloševićeve vladavine. Sada je situacija done-kle i gora, jer ne postoji jasna osuda autoritarne Vučićeve vlasti oddemokratskog sveta, ali ipak u poslednje vreme iz Evropske unijedolaze sve oštrije kritike. U tom smislu, učešće predstavnika Evrop-ske komisije u radu nove radne grupe je za nas najjači argumentda se i mi uključimo. Sva ostala argumentacija za ulazak u još jednuradnu grupu je veoma tanka, jer smo do sada mnogo puta na isto-vetan način nasankani i iskorišćeni i, na kraju krajeva, poniženi. Nasvako novo "mirenje" sa naprednjacima proteklih godina, uz asi-stenciju evropskih prijatelja, mi smo dolazili iz još nepovoljnije pozi-cije. Sada sedamo za astal sa Vučićevom ekipom siromašniji i pro-gonjeniji nego pre godinu i po, ali uz jasnu poruku Vučiću i njegovojpartiji, barem što se tiče NUNS-a, da je ovo poslednja šansa da seunormale i upristoje.

Medijska koalicija (NUNS, NDNV, Asocijacija medija, Lokalpress, Asocijacija onlajn medija i ANEM) je još u jesen 2018. go-dine istakla 13 zahteva, od kojih samo tri-četiri nisu više aktuelna,ne zato što su ispunjeni, već što ih je pregazilo vreme. Ostali zahtevii danas stoje i mi ćemo ih ponovo "upakovati" i proslediti vlasti. Pre

svega da državni funkcioneri i pred-stavnici vladajuće partije prestanu danas prozivaju, vređaju, omalovažava-ju i diskriminišu, odnosno da presta-nu da stvaraju atmosferu progona ilinča i tako inspirišu silne ludake kojinas targetiraju po društvenim mreža-ma i pljuju i napadaju na ulici. Te nji-hove poternice, a videli smo u Skup-štini Srbije nadavno kako to izgleda,najveći su generator mržnje koja sepotom izliva na sve strane. Zatim, daprestane protivzakonito finansiranje

medija koji služe naprednjacima za ogoljenu propagandu, a i za linčneistomišljenika, a to javno i brutalno provlačenje kroz blato suiskusili i mnogi nezavisni novinari, što im je ugrozilo bezbednost. Ijoš niz stvari koje nam zagorčavaju život, a iza kojih nesumnjivo sto-ji vlast. Ukoliko do kraja aprila ne vidimo značajan pomak u rešava-nju problema, bićemo prinuđeni da prekinemo razgovore i da pre-đemo na druge načine borbe za naša prava i slobode.

ŽELJKO BODROŽIĆ

Sudski rasplet paljenja kuće Milana Jovanovića

GDE ŽURITE POSLE TRI GODINE

Dugogodišnji glavni i od-govorni urednik i jedanod osnivača agencijeBeta, Dragan Janjić,

iznenada je preminuo krajem de-cembra, u 65. godini.

Jedan je od osnivača nezavisnenovinske agencije Beta u kojoj jeod 1994. do 2000. bio urednikunutrašnje redakcije i zamenikglavnog i odgovornog urednikaa od 2000. do 2007. glavni i odgo-vorni urednik.Od 2007. do 2008.bio je zamenik ministra za kul-turu i informisanje, od 2008. do2010. bio je zamenik glavnogurednika Politike a od 2010. do2016. savetnik za medije Zaštit-nika građana.

U Betu se na mesto glavnog iodgovornog urednika vratio 2016.Tokom dugogodišnje novinarskekarijere beskompromisno se borioza objektivnost i profesionalnostu izveštavanju i prava i položajnovinara i nezavisnih medija. Bioje jedan od osnivača i među naj-aktivnijim članovima Nezavisnogudruženja novinara Srbije, jedanod inicijatora osnivanja nezavi-snog sindikata novinara i člansindikata Nezavisnost i poslednjhgodina član Stalne radne grupeza bezbednost novinara.

Celokupnu novinarsku kari-jeru Dragana Janjića, osim Bete,na hiljade tekstova, političkih ana-

liza, agencijskih izveštaja, obele-žila je neprekidna borba za pro-fesionalizacijom naše profesije,insistiranje na etičkim standar-dima, stalno angažovanje na una-pređenju celokupne medijske sce-ne.

Dragan je bio jedan od onihnovinara koji su shvatali značajnovinarstva za stvaranje demo-kratskog društva, ali onog novi-narstva koje bi trebalo da bude“četvrti stub demokratije”, a neoglasna tabla ove ili one vlasti.

Shvatajući taj širi značaj medijaza razvoj demokratskog društvauopšte neposredno je aktivno uče-stvovao u stvaranju Nezavisnogudruženja novinara Srbije.

NUNS je, osim Bete, upravozbog toga, bio druga Draganovakuća. Uvek je bio tu da pomogne,posavetuje, da se konkretno an-gažuje. Za Dragana NUNS nije biosamo novinarska organizacija.Više je to bila ideja o jednom dru-gačijem novinarstvu, lišenom po-litičke privrženosti, usmerenom

ka stvaranju novinara kao kon-trolora društvenih kretanja, uznaravno poštovanje svih profe-sionalnih standarda. Dragan jeupravo u NUNS nalazio prostorda se neštedimice bori za takvoviđenje novinarstva.

Dragan je bio sve vreme uNUNS, uvek tu blizu da pomogne,da se angažuje, Svojim mudrimsavetima, umerenošću lišenombilo kakve ostašćenosti, uvek jebio, kako smo g a interno zvali“glas razuma”.

Imao sam tu sreću i zadovolj-stvo da svih sedam godina, doksam se nalazio na čelu NUNS, sa-rađujem sa njim. I tu je pokazivaokoliko je bio veliki čovek. Beztrunke sujete ili neke računice,njegova smirenost, odmerensot,ogromno iskustvo bilo je i meni isvima nama od ogromne pomoćida stalno držimo NUNS na traguideja njegovih osnivača, plejadenajsjajnih imena srpskog novi-narstva, među kojima se nalazinjegovo ime. VUKAŠIN OBRADOVIĆ

FOTO

: CEN

ZOLO

VKA

IN MEMORIAM Dragan Janjić (1955 - 2020)

ODLAZAK BORCA I GLASA RAZUMADragan je bio jedan od onih novinara koji su shvataliznačaj novinarstva za stvaranje demokratskog društva,ali onog novinarstva koje bi trebalo da bude "četvrti stubdemokratije", a ne oglasna tabla ove ili one vlasti. Shvatajući taj širi značaj medija za razvoj demokratskogdruštva uopšte neposredno je aktivno učestvovao ustvaranju Nezavisnog udruženja novinara Srbije

NA ZGARIŠTU: Milan Jovanović ispred zapaljene kuće

KARI

KATU

RA: P

REDR

AG K

ORAK

SIĆ C

ORAX

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

4

nije. Da zlo bude veće, na kritike dok-tora Panića i Žujovića, Predrag Kon od-govara kritikom da njih dvojica stvariposmatraju jednostrano. Umesno je pi-tati se kako drugačije jedan anestezio-log i jedan pulmolog, obojica skorogodinu dana u skafanderima, mogu dagledaju na stvari, osim kroz taj vizirkoji ne smeju da skinu satima i krozkoji šolja kafe ne može da prođe.

Obrazac loše komunikacije u trou-glu vlast-lekari-građani ponavlja sejoš jednom, i kao da oni u čijim je ru-kama najveća odgovornost ništa nisunaučili za ovih godinu dana. Da li nisumogli ili nisu hteli, najvažnije je pitanjekoje nas čeka kad pandemija prođe.Zato je važno zapamtiti sve.

KAKO SMO VOLELI KRIZNI ŠTABNa samom početku epidemije do-

godio se mnogo puta prepričani skan-dal sa konferencijom za novinare nakojoj je dr Branimir Nestorović pome-nuo "smešan virus" i pozvao žene daidu u šoping u Milano (virus još nije biostigao do Srbije, ali Lombardija je većgrcala pod težinom broja zaraženih).Ta konferencija je mnogo puta pome-nuta, ali retko se sećamo smrtno ozbilj-nog lica Predraga Kona i njegovogobraćanja javnosti kao jedinog ozbilj-nog. Nešto kasnije, kao zaštitna licaKriznog štaba pojavljuju se dr DarijaKisić-Tepavčević i zamenica direktoraInfektivne klinike Kliničkog centraIvana Milošević, kao najodmereniji i, uobraćanju javnosti, najjasniji ljudi izŠtaba.

Paralelno, političari, na čelu sapredsednikom Srbije AleksandromVučićem, uz zdušnu pomoć premijerkeAne Brnabić, ministra zdravlja dr Zla-tibora Lončara i pokrajinskog sekre-tara za zdravstvo dr Zorana Gojkovi-ća, u javnim nastupima stvaraju konfu-ziju i izazivaju strah kod građana. Utim momentima, izgleda, ključna je tre-balo da bude smirenost i odmerenost,kako ne bi došlo do panike kod gra-đana. Baš zato, budimo iskreni, trojepomenutih - Kon, Kisić Tepavčević i Mi-lošević - bili su miljenici javnosti. Akoništa drugo, bar smo razumeli šta namgovore. Istine radi, u tom periodu, a rečje o kraju marta 2020, već se dalo na-slutiti u kom pravcu bi stvari mogle daodu. Na svako novinarsko pitanje obroju zaraženih zdravstvenih radnika,odgovor je glasio da se niko od njih nijezarazio na radnom mestu, da su se za-razili u privatnom životu, pominjala su

se zimovanja... Danas, iako ništa jošnije istraženo ni dovoljno dokazano,teško da još ima nekoga ko veruje da suzdravstveni radnici na samom početkuimali zaštitnu opremu i da je te opremebilo u dovoljnim količinama.

TAKO JE GOVORIO DR STEVANOVIĆPrva veća nelagoda na relaciji Kri-

zni štab-građani dogodila se 31. martana redovnoj konferenciji za novinareKriznog štaba. Dr Goran Stevanović,direktor Infektivne klinike Kliničkogcentra Srbije izgovorio je: "Danas jenajgori dan za Srbiju, imamo se-dam preminulih i 115 zaraženih,ukupno 23 smrtna slučaja uzroko-vana kovidom-19. Najgori dan za Sr-biju, a bojim se da nije najgori ubudućnosti, čekaju nas još gori da-ni. Ovo je rezultat nepoštovanjamera, preporuka koje smo davali,molili i kumili. Ako nastavimo ova-ko neodgovorno da se ponašamoprema sebi i prema drugima, namase zaista bliži scenario Italije i Špa-nije. Olako smo shvatili opasnostiod ove bolesti, i dalje se intenzivnodružimo, i dalje ne poštujemo neop-hodne mere samoizolacije i distan-ciranja. Ako nastavimo tako da seponašamo, ne postoji zdravstvenisistem koji će uspeti da kompenzujeovoliki broj obolelih. Imaćemo sce-nario iz Italije i Španije i nećemomoći da pomognemo našim građa-nima. Bojim se da će u perspektivibiti još gore i to je sve što imam davam kažem."

Stevanović je demonstrativno us-tao i izašao iz sale, a sa njim i Kon iKisić-Tepavčević. Potez bi možda biorazumljiv da se iste večeri Kon nije po-javio u studiju Televizije Pink. Suštinuproblema sažela je, postavljajući na-rednog dana pitanje Predragu Konu,novinarka N1 Žaklina Tatalović, kojaje pitala da li je u redu napustiti konfe-renciju koju verovatno gledaju svi gra-đani, ostati im dužan odgovore, a ondauveče otići na privatnu televiziju i go-stovati. Dobila je odgovor da se radiloo solidarnosti sa dr Stevanovićem. Tajodgovor bio je naprosto nedovoljan,nejasan i grub.

Nešto više od mesec dana kasnije, uSrbiji je ukinuto vanredno stanje, Kri-zni štab je nestao iz javnosti, a kolikoznamo, nije ni zasedao. Srbija se zao-kupila parlamentarnim i lokalnim iz-borima. Nošenje maski i držanje fizičkedistance bili su stvar ličnog izbora.

Utrenutku nastankaovog teksta (dan poprispeću kineskihvakcina) tri su te-me medijski gorućekada je o pandemi-ji korona virusa

reč: velika smrtnost zdravstvenih rad-nika, nabavka vakcina protiv kovida-19i poslednja, koja je prisutna od početkapandemije - loša komunikacija na-dležnih sa javnošću. Poslednji skan-dal u nizu je izjava člana Kriznogštaba dr Predraga Kona o tome kakosu se lekari zaražavali na pauzama zakafu. Dr Kon jeste pomenuo da je zabe-ležen jedan takav slučaj, objašnjavaosvoju spornu rečenicu (“izuzetno jemalo verovatno da se neko od premi-nulih lekara baš na taj način zarazio”,naveo je u Fejsbuk objavi), ali u nared-nim danima agonija se nastavila i do-bila nekoliko rukavaca.

Jedan od njih jeste bes zdravstve-nih radnika iz crvenih zona koji je Konnavukao na sebe. To što se u medijimapojavilo, izašlo je kako je izašlo, done-kle je razjašnjeno, ali natrag više nema.Izmoreni, preplašeni i namučeni lekarisu ljuti. Drugi rukavac je gostovanje le-kara Radeta Panića i Dejana Žujovićau emisiji 360 stepeni na Televiziji N1.Jedanaest meseci od početka pande-mije, kao da je javnost prvi put čula ko-liko je strašan život lekara u kovidbolnicama, koliko su nezaštićeni i ko-liko ni činjenica da su i sami na dužno-sti u kovid sistemu ne znači ništa akoneko njihov oboli u trenutku kada me-dicinskog osoblja i mesta u zdravstve-nim ustanovama jednostavno nema.

Rekosmo, kao da je prvi put dajavnost to čuje. A zapravo nije. Me-diji su, doduše samo oni nezavisni,a samim tim sa manjim dometom,dali sve od sebe da javnost steknecelokupnu sliku, da se sazna štoviše informacija o epidemiji kojeneupitno jesu od javnog interesa.U ovakvoj situaciji, za razliku odbrojnih drugih, nema potrebe obja-šnjavati šta je javni interes - u pitanjusu zdravlje svih građana i njihovi ži-voti. Trebalo bi da je jednostavno, ali

Obrazac loše komunikacije u

trouglu vlast-lekari-građani ponavlja sejoš jednom, i kao da

oni u čijim je rukamanajveća odgovornost

ništa nisu naučili zaovih godinu dana. Da li nisu mogli ili

nisu hteli, najvažnijeje pitanje koje nas

čeka kad pandemijaprođe. Zato je važno

zapamtiti sve

Jovana Gligorijević

Tamara Skrozza (agencija FoNet)

Tokom pandemije, desilose nešto za šta sam mislila daje nemoguće, posle dvadesetpet godina novinarske karijere- a to je da postanem potpuno

zavisnaod tehno-logije i in-terneta.Prvi put uživotu, ra-dila sam idavala in-tervjue,pa čak idržala no-

vinarske treninge putem skaj-pa ili zum aplikacije. Radeći zaFoNet, prvi put sam montiralaemisije “na daljinu”, tako štobih montažeru slala materijalkoji je takođe prikupljen “vir-tuelnim” putem. Prvi put samsnimala svoj glas za off i slalaga u montažu. Sve je bilo vrlozanimljivo, malo mi je razbilomonotoniju, ali, ne bih opet,nikada više. To naprosto nijeto.

Jovana Georgievski(BBC na srpskom)

Korona me je odvojila odsedenja oči u oči sa sagovorni-kom, što mi izuzetno nedosta-je. Takođe mi je ograničilaodlaske na teren, koji su važnida bismo mogli da napravimoautentičnu priču. Rezultat jeda su mi tekstovi postali do-sadniji i siromašniji. Međutim,nije mi bilo komplikovano dase snađem kad smo postaliosuđeni na elektronsku komu-nikaciju i telefon, jer u toj si-tuaciji nisam prvi put - većsam izveštavala o Balkanu iz

stranezemlje, je-dva čeka-jući da sevratimkako bihmogla dabudem nalicu me-sta. Ovasituacija

me podseća na odvojenostkoju sam tada iskusila. Vremekoje mi pretekne koristim daučim o novinarskim nišama ukoje bih volela da se upustimkad za to ponovo budu posto-jali uslovi. Ubedila sam sebeda sam na pripremama - u no-vinarskoj školici koju samsama sebi osmislila i spremamse da poletim iz niskog startakad budemo imali gde da trči-mo. A za niski start se pripre-mam i fizički, jer me je pande-mija naterala da se zamislim osvom zdravlju, telu i kondicijikoja je potrebna ne samo dase prehlada preleži s nogu,nego i za naporniji reporterskizadatak. Svrbe me pete, svrbeme prsti da pišem drugačijepriče nego što trenutno imammogućnosti. Jedva čekam dase vratimo.

Korona i ja

KARI

KATU

RA: N

IKOL

A KO

STAN

DINO

VIĆ

KARIKATURA: NIKOLA

KOSTANDINOVIĆ

Već početkom juna, kada je građa-nima uveliko bilo omogućeno PCR te-stiranje na lični zahtev po ceni od 6.000dinara, pojavljuju se naznake da sesprema neko veliko zlo. Naprasno nemaPCR testova na lični zahtev, građanimakoji su ih platili testiranje se zakazujeza tri nedelje od dana plaćanja, uzne-mireni roditelji studenata zovu novinaretvrdeći da su im deca u gradovima kojisu univerzitetski centri zaražena, nesamo u studentskim domovima, već ipo iznajmljenim stanovima, da ih izStudentske poliklinike vraćaju kućiako nemaju temperaturu višu od 38stepeni duže od tri dana.

“PREMA ZVANIČNIM PODACIMA”Krajem juna, događa se medijska

eksplozija: Balkanska istraživačkamreža (BIRN) objavljuje tekst sa vrloubedljivim tvrdnjama da je u prvomtalasu epidemije bilo manipulisanjabrojem zaraženih i umrlih od kovida ida su pravi brojevi daleko veći od pri-kazanih.

Komunikacijske veštine vlasti i Kriz-nog štaba opet nisu blistave. Sva sepažnja usmerava na broj preminulih,uz dominantnu tezu da nije svako sakovidom nužno umro od kovida. Činje-nicu da u Birnovom tekstu imamo tabelekoje izazivaju sumnju i oko broja infi-ciranih svi zanemaruju. Krizni štab ne-povratno gubi poverenje građana i odtog momenta do danas, to je poverenjeu stalnom padu.

Stiže drugi talas epidemije, u narodupoznat i kao "drugi pik prvog talasa".U kovid sistem se vraćaju bolnice, uba-cuju se nove koje ranije u njemu nisubile. Po Srbiji dolazi do ozbiljnih ne-stašica PCR testova, Novi Pazar, Tutini Sjenica prolaze kroz kolektivni košmarkoji vlasti uporno negiraju. Kada je rečo stvarima koje moramo da upamtimoza "kad prođe", uzroci za nestašicu te-stova i kolaps zdravstvenog sistema najugu Srbije moraju da budu u prvihpet stvari koje treba istražiti.

Zajedno sa sumnjom u sposobnostKriznog štaba koju javnost ima i sada,od tog trenutka do danas, ostala namje i formulacija "prema zvaničnim po-dacima", kada izveštavamo o broju za-raženih, hospitalizovanih, preminulih...Ta bi formulacija na nekom drugommestu, u neko drugo vreme značila daje informacija pouzdana i proverena.Ovde je pervertirala u nepouzdano ineprovereno. Tračak nade pojavio se upojavi Inicijative “Ujedinjeni protiv

kovida“ koju čine lekari, ali njihovekolege iz Štaba od prvog dana su činilesve da ih diskredituju. Paradoksalno,svaka izjava kojom su omalovažavaniohrabrivala je još i još lekara da se ovojinicijativi pridruže.

MERE OBJAŠNJENE NASILJEMJoš jedna stvar koju smo zaboravili

jeste igranje sa živcima građana koje jepočelo u junu i još traje. Nakon "prediz-borne pauze", Krizni štab se sastajao,režimski mediji su dizali tenziju naja-vljujući tobožnje nove mere, a sednicesu završavaneuvek istim za-ključkom: ma-ska i distanca.Više se ne se-ćamo, zapravo,koliko dugo zaovih gotovogodinu danami nismo imalinikakve obave-zujuće mere, nikoliko su čak ione postojećesiledžijski nametane, umesto da se gra-đanima objasni zašto je to obavezno,važno i, najbitnije - za dobrobit svih.Kulminacija igranja sa već istanjenimnervima građana Srbije došla je u julukada je predsednik Srbije najavio novpolicijski čas, trigerujući masovnu trau-mu koju su stanovnici Srbije navuklitokom proleća. Rezultat su bili protestiispred Doma Narodne skupštine, tonebačenog suzavca, policijska brutalnostkakvu dugo nismo videli... I to dodatina spisak stvari koje treba ispitati "kadovo prođe", šta god "ovo" bilo - pande-mija ili pad aktuelnog režima.

U analizi političkog i društvenogsegmenta pandemije kovida-19 u Srbijivažno je napomenuti da se sve do sadaopisano događalo u momentima kadaniko nije znao da će biti samo još gore.To nije greh, samo po sebi, ali oni na či-jim je plećima odbrana zemlje od virusa,kako nedavno reče Predrag Kon, dužnisu da u odluke koje donose ukalkulišui rizik od još većeg i goreg talasa zara-žavanja. Pa da se tim povodom podse-timo "zvaničnih podataka". Krajem ok-tobra, tačnije, 27. oktobra, Srbija je pre-šla psihološku granicu od 1.000 zara-ženih u danu. Mesec dana kasnije, po-četkom decembra, stižemo do 8.000novoobolelih dnevno. Decembar je, fi-gurativno, bio malopre, a mi smo većzaboravili taj pik, pa sadašnjih 1.000 -

2.000 dnevno posmatramo kao dobruvest. Istu brojku koja je krajem oktobradonela opštu paniku u društvu.

Krajem leta dobili smo parlamenti, konačno, izmene Zakona o zaštitistanovništva od zaraznih bolesti. Vi-rus SARS-CoV-2 i bolest koju izaziva -kovid-19, konačno su uneti u zakon.Konačno znamo ko je nadležan za do-nošenje mera, ko za sprovođenje, a koza sankcije za one koji mere ne poštuju.Tužna je, međutim, činjenica da je tekizmenama tog zakona Krizni štab, istionaj koji nam od februara kroji sudbinu,postao legalan i legitiman. Zašto je takobilo, još jedno je od pitanja na koje ne-mamo odgovor.

DRAMATURGIJA KRIZERazlika u odnosu na druga do sad

nabrojana pitanja jeste u tome što smoiz izjava premijerke Ane Brnabić, inačešefice Kriznog štaba, često mogli dasteknemo utisak da možda nije ni pro-čitala ni staru verziju zakona, jer je čaki po toj verziji zakona sve moglo da seizvede normalno, a ne dekretom vladeza koji smo saznali u julu, a u komnam je saopšteno da je Krizni štab for-miran još u februaru.

No, izmene Zakona o zaštiti stano-vništva od zaraznih bolesti, iako kasnodonete, na mestu su i korisne su. Pro-blem je nastao na drugoj strani, naime,idila između političkog i medicinskogdela Kriznog štaba počela je da pucakrajem prošle godine. Mi, građani, isprvanismo ni znali za tu podelu. Saznalismo iz medijskih nastupa medicinskogdela štaba, kada su se od nekih odlukaograđivali, jer su donete iz ekonomskihrazloga, a na štetu javnog zdravlja. Kon-kretno, dr Srđa Janković, gostujući naTV N1, rekao je da je odluka o radnomvremenu ugostiteljskih objekata (pro-duženje u odnosu na prethodno donetemere) doneta na zahtev zamenika gra-donačelnika Beograda Gorana Vesićai Privredne komore Srbije. Otkud Go-ran Vesić u Kriznom štabu - moraćemoda saznamo kad prođe epidemija, jersmo uprkos svim novinarskim napo-rima ostali uskraćeni za odgovore.

Paralelnom montažom, bez jakogdramaturškog obrazloženja, Srbija jenovu vladu dobila puna četiri mesecanakon izbora. Dolaskom Darije Kisić-Tepavčević na mesto ministarke za rad,zapošljavanje, socijalna i boračka pi-tanja izbrisana je ionako mrljava gra-nica između struke i politike, ako jeikada i postojala.

Paralelnom mon-tažom, bez jakog dra-

maturškogobrazloženja, Srbijaje novu vladu dobila

puna četiri mesecanakon izbora.

Dolaskom DarijeKisić-Tepavčević na

mesto ministarke zarad, zapošljavanje,

socijalna i boračka pi-tanja izbrisana je ion-

ako mrljava granicaizmeđu struke i poli-

tike, ako je ikada ipostojala

HOROR SCENARIO: Mediji, politika, korona

HRONIKA NAJAVLJENE NEIZVESNOSTI

Veljko Lalić(nedeljnik Nedeljnik)

Korona je potpuno pro-menila način rada u redakcijiNedeljnika, ali verujem da točitaoci nisu osetili. U redakcijismo uglavnom radili odgovor-ni urednik, prelamač i ja, doksu svi ostali radili od kuća. Ba-vili smo seviše onlajn iz-danjem, doksmo novinerelativno nor-malno zatva-rali, i čak ima-li rast tiraža.Izdavali edici-je knjiga. Usvakom slu-čaju, mislim da smo imali i sre-će da se bavimo ovim poslom,gledajući moje prijatelje vanprofesije, jer je nama i koronabila tema. Postoji, ipak, praviloda su novinari potencijalniprenosioci zaraze, pošto imajuširok krug kontakata, lekari sedruže s lekarima, advokati sadvokatima, dok se mi kreće-mo u širim krugovima, tako daje meni to i privatno i poslovnonajviše nedostajalo.

Nerma Džaferović(portal Karike.ba)

Čitava ova situacija okopandemije virusa kovid-19 jena mene kao novinarku utje-cala ujedno i pozitivno i nega-tivno. U moru informacija, čla-naka, video-zapisa i drugihformata, bilo je jako izazovnoistaknuti se i privući pažnju umedijima. Jako veliki izazov jebio i izboriti se sa svim dezin-formacijama i lažnim vijesti-ma koje su nam servirane. No,mislim da je to svima namabio pokretač imotivacija dase suočimosa situacijomonako kakonajbolje zna-mo i budemošto kreativnijii originalniji, anaročito daizvještavamonovinarski profesionalno, eti-čki, korektno i u interesu ja-vnosti. Moram priznati da mije tokom 2020. godine nekakonajviše falila interakcija sa za-nimljivim sagovornicima uživojer se nažalost većina togasvelo na onlajn svijet.

Nemanja Rujević(Dojče Vele)

Najviše mi nedostaju re-porterski zadaci, putovanja doSrbije, susreti sa ljudima. Prak-tično samcelu godinuradio od kućeili iz redakcije,koja je polu-prazna. I tomi nedostaje,puna redakci-ja u Bonu, ća-skanje sa ko-legama krozkoje i priče na kojima radimopostaju bolje. Inače, količinaposla je srećom ista.

Korona i ja

5DosijeOMEDIJIMA

januar 2021.

KARIKATURA: NIKOLA KOSTANDINOVIĆ

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

6

Dijana Babić

saznaju što više. Kada su počeli prviproblemi, konferencije su postaleveoma teške. Na njih su često dola-zili političari, a govorilo se da svi slu-šaju struku.Veoma brzo smo saznalida struka nema neku moć odlučiva-nja, niti da se slušaju stavovi lekara.Tako da se sve pretvorilo u političkekonferencije za novinare, sa saop-štavanjem brojki na početku.

Jeste li imali osećaj da suprema Vama neprijateljski na-strojeni i oni kojima postav-ljate pitanja i kolege čije seizveštavanje svodi na podilaže-nje vlasti?- To su svi mogli da vide i čuju.

Dolazak pojedinih medijskih rad-nika bio je usmeren na rad N1 televi-

zije. Tužno je što nisu želeli da po-stavljaju pitanja o korona virusu, većsu držali predavanja kako treba po-jedini mediji da rade. Mnoge mojekolege su to slušale. Kada je na jed-noj konferenciji zaposlena na PinkuGordana Uzelac počela da drži pre-davanje, ja sam tu konferenciju na-pustila, jer to više nije ni bila konfe-rencija. Nakon toga su konferencijebile ukinute, kao zbog epidemiolo-ške situacije. Usledio je pokušaj sla-nja pitanja mejlom. Inače, na timkonferencijama nikada nije bila guž-va jer nisu dolazili snimatelji. Gužvesu bile na konferencijama predsed-nika Srbije. One, razume se, nikadanisu bile ukinute – ni u najgorem ta-lasu pandemije.

Da li, nakon što se predstavitei kažete za koju kuću radite,predstavnici vlasti i Kriznogštaba očekuju pitanja koji ihdezavuišu? Kako Vi to doživlja-vate?- Mene to ne zanima. Svako od

nas je tu da radi svoj posao. I, verujte,građani odmah znaju ko je na visinizadatka, čim postavim pitanje. Jainače važim za osobu koja ne puštasagovornika dok ne dobije odgovor,i tako ću nastaviti da radim. To nisumoja pitanja, to su pitanja građanaSrbije.

Oduzimanje mikrofona da Vi iVaše kolege ne biste mogli dapostavite potpitanja postalo jeuobičajeno u Srbiji mnogo prepandemije. Čega se plaše, šta jetoliko strašno u postavljanjupotpitanja?- Nije mi jasno čega se političari

plaše. Svi su na političkoj sceni dve,tri decenije, i ako ne umeju da sesnađu s nekim potpitanjem, ondatreba da se zapitaju da li su za tajposao. I da li su se uljuljkali u naru-čenim pitanjima. Oduzimanje mi-krofona ili najnovije - spuštanje tona,da tako kažem, da građani ne bimogli da čuju potpitanje, veoma suneprijatne situacije. Umesto da slu-šate, na primer, predsednika Srbijedok odgovara na pitanje, vi se oti-mate oko mikrofona s njegovim pro-tokolom ili on zahteva, u mom slu-čaju, da vratim mikrofon. To samopokazuje kako je sve izrežirano una-pred i kako to niko ne sme da pore-meti nekim potpitanjem na kojeodgovor mora da bude konkretan.

Šta su najviše izbegavali da od-govore? - Premijerka Srbije Ana Brnabić

nije odgovorila na pitanje kolikonovca ostaje penzionerima kada seod prosečne penzije oduzmu računi.Pitanje "koliko ostaje" postavila samčetiri puta, peti put je i meni bilo ne-prijatno, pa sam sama rekla da osta-je 5.000 dinara. Predsednik Alek-sandar Vučić je izbegavao da odgo-vori na pitanje "da li su građani gla-sali za štih probu", pošto je samrekao da je nova Vlada njegova štihproba. Članovi Kriznog štaba nisuobjasnili zašto je poskupeo PCR test,i tu sam insistirala - dok nisu rekli dane znaju odgovor.

Jeste li stekli utisak da se opa-snošću ili smanjenom opa-snoću od zaraze manipuliše upolitičke svrhe?- Epidemija se nije ni spominjala

pre izbora, kao da je sve bilo gotovo.Pojedini političari su se bacali međuljude u kampanji. I sve je to dopri-nelo skoku zaraženih dva dana posleizbora i najavi ponovnog uvođenjapolicijskog časa. I dan-danas ne zna-mo ko je odbio mere u novembru,znamo samo da je neko iz političkogdela Kriznog štaba. I znamo da je le-kare dočekao kolaps. Mnogo ljudi jeizgubilo život. To je ono što ne mo-žemo da vratimo, a kafići i restoraniće opet oživeti.

Vidite li da je u toku stvaranjekulta spasioca od predsednikaSrbije Aleksandra Vučića?- Taj proces je odavno završen.

Ljudi Vučića doživljavaju kao spa-sioca jer se on tako predstavlja 24sata, sedam dana u nedelji. Čim nekokaže neku kritiku - taj je lopov, nar-koman, fašista, izdajnik, plaćenik,kurva i šta sve ne. On ne shvata, i ni-kada neće shvatiti, da kritike postojeda bi neko bio bolji, a ne da bi onajkoji kritikuje odmah bio obeleženkao državni neprijatelj broj jedan.Ne treba nam mesija, već normalansistem, kako god se zvali predsedniki premijer.

Pitanja koja nisu do-brodošla na konfe-rencijama za javnostpredstavnika vlasti ičlanova Kriznogštaba, tokom pande-

mije često je postavljala novinarkaTelevizije N1 Žaklina Tatalović.Odgovore na takva, za režim nepo-željna pitanja građanima su, za-pravo, jedino i hteli da čuju. Čuli su,uglavnom, bahaćenje, vređanje,spinovanje, videli oduzimanje mi-krofona, pravu sliku odnosa režimaprema medijima, odnosno javnosti.Prema građanima.

“Posle konferencija Kriznogštaba svaki put sam se u redak-ciju vraćala bez konkretnog od-govora. Međutim, to ponekad ijeste najbolji odgovor za gra-đane Srbije - da shvate u kakvojsmo situaciji. Ono što se takođečesto desava, a ne bi smelo, barkada je zdravlje u pitanju, jesteda dobijem kontradiktoran, iličak netačan odgovor. Poštenijebi bilo i prema građanima iprema novinarima da se kažeda u tom trenutku neko ne znaodgovor, i da će nam ga dosta-viti. I da to zaista i uradi”, kažeŽaklina Tatalović za Dosije.

DOSIJE: Na koja sve, kako ihVi zovete, jednostavna pita-nja o korona virusu niste do-bili odgovor?ŽAKLINA TATALOVIĆ: Prvo

pitanje je bilo kako možete daodete sa konferencije, ljuti zbog ve-like smrtnosti, a pod izgovorom daimate puno posla. I onda se posle15 minuta pojavite na Pinku i go-stujete tamo dva sata. To sam kon-kretno pitala doktora PredragaKona, i tada se izvinio. Prva sam pi-tala koliko lekara je obolelo; da li jetačno da neko zabranjuje maske irukavice u GAK Narodni front; da lisu zdravi lekari u bolnici u Valjevu;ko je odobrio derbi s publikom;zašto dopuštate predizborne sku-pove; koliko je obolelih posle pro-testa; ko nije bio za uvođenje merau novembru, pa smo danima imalipo 7.000 obolelih; zašto je posku-peo PCR test; zašto nema fraksipa-rin injekcija u apotekama... Sve suto pitanja građana i medicinskihradnika.

Kako su se iz neprijatnih pita-nja "izvlačili" lekari iz tzv. me-dicinskog dela Kriznog štaba?Na momente je bilo mučnogledati i slušati njihova obra-zloženja?- Njihova obrazloženja se svode

na napad. Ne može neko ni da znasve odgovore, ali nema potrebe dabilo ko napada novinare i medijskukuću, već treba da zapiše pitanje ipošalje odgovor kasnije. Mi trebada sarađujemo, da bi svi građaniimali odgovore. Ne sme biti ignori-sanja. Evo, prošlo je godinu dana, ana N1 nikad nisu gostovali dok-torka Darija Kisić Tepavčević, drMirsad Đerlek, dr Zlatibor Lončar...A svaki dan ih zovem. Političkaopredeljenost ne sme postojati ka-da je zdravlje u pitanju.

Kakva je bila atmosfera nakonferencijama za javnostKriznog štaba?- Na početku, kada je dolazilo

mnogo novinara, svi su želeli da

Dolazak pojedinihmedijskih radnika nakonferencije Kriznogštaba bio je usmeren

na rad N1 televizije.Tužno je što nisu

želeli da postavljajupitanja o korona-

virusu, već su držalipredavanja kako

treba pojedini medijida rade. Mnoge moje

kolege su to samoslušale

INTERVJU: Žaklina Tatalović

NE TREBA NAM MESIJA, NEGO SISTEM

Prva sam pitala kolikolekara je obolelo; da li je

tačno da neko zabranjujemaske i rukavice u GAK

Narodni front; da li suzdravi lekari u bolnici u

Valjevu; ko je odobrio derbi s publikom; zašto su

dopustili predizborneskupove; koliko je

obolelih posle protesta; ko nije bio

za uvođenje mera u novembru, pa

smo danima imali po 7.000 obolelih; zašto je poskupeo

PCR test; zašto nema fraksiparin

injekcija u apotekama...

januar 2021. DosijeOMEDIJIMA

7

Upodelama duboko

ušančenom i do pretećezakrvljenosti dovede-nom našem društvuobično se već iz naslova

ili iz slučajno odabranog pasusa uo-čava da li iza teksta stoji režimskoili nezavisno novinarsko pero. Slično,naravno, važi i za usmene medijskeiskaze.

Pojava kovida-19 kao da je bar uizvesnoj meri i površno gledano zgu-snula novinarske redove. Epidemijaje, sama po sebi, dovoljno atraktivanizazov da često ni mediji najzadrtijiu svojoj sklonosti senzacionalizmunemaju potrebu da ubacuju eksplo-zivno punjenje u već dovoljno zapa-ljivu faktografsku smešu. Razlika seobično svodila na grafičko oblikova-nje osnovne informacije. To ne znači,međutim, da se optika izmenila. Do-voljno je baciti pogled na tekuće vesti,pa se uveriti u dubinu jaza.

Tako je, u želji da brani nepogre-šivost zdravstvenih vlasti, jedan članKriznog štaba (KŠ) lakomisleno iz-javio da lekari često umiru od kovida

19 jer se zaraze tokom zajedničkogpijenja kafe. Suočen sa gnevnim reak-cijama svojih kolega, optužio je no-vinare za pogrešnu interpretaciju,ali je portal Nova.rs, sasvim profe-sionalno, preneo integralni tekst raz-govora i ponudio audio snimak. Rea-govalo je jedno od mračnjačkih gla-sila: "Bestidnici! Šolakovi mediji lin-čuju Kona".

Dakle, razlike u interpretaciji či-njenica postoje, ali su u relativnomsmislu manje česte nego kada je rečo, recimo, moralnosti i umnosti mladeposlaničke garde ili istinoljubivostipredsednika SNS.

Umesto novinara, poslovično kri-vih za sve tuđe trapave i pogrešneformulacije, proteklu godinu obeležiloje brukanje lekara. Nekolicina njihsa najvišim akademskim zvanjimaneslavno se istakla bizarnim viđe-njem porekla bolesti, njenog uzroka,lečenja i sprečavanja. Bilo da su istu-pali radi nametanja svojih ideološkihpredubeđenja, samopromocije ili vereu sopstvenu prosvetiteljsku misiju,ranija prepoznatljivost činila je javno

mnjenje dodatno prijemčivom za nji-hove poruke. Na grupnom planu,osim ćutljive većine, izdvojile su setri grupe lekara: članovi medicinskogdela KŠ, sindikalci i pripadnici udru-ženja Ujedinjeni protiv kovida. No-vinarima je ostalo da prate njihoveaktivnosti, doživljavajući prvu grupukao režimsku, a druge dve kao opo-zicione. Takva percepcija odražavarealnost, bez obzira na verbalni ot-klon polemičara od politike.

Hronološki, u prvom periodu nijebilo većih razmimoilaženja ni međulekarima, ni u javnosti, pa, sledstveno,ni među novinarima. Pred kraj van-rednog stanja čulo se gunđanje zbogkrutosti pojedinih mera, ali prilikuza oslikavanje razlika u uređivačkimpolitikama medija predstavljala sudva događaja - svesno žrtvovanje na-rodnog zdravlja radi nesmetanogodvijanja predizbornih aktivnosti ipotvrđivanje ranijih slutnji o krivot-vorenju podataka.

Pandemija je pomogla da još višezablistaju neki odavno afirmisanimedijski poslenici - kolumnisti (Sto-

jadinović, Jakšić), karikaturisti (Pe-tričić, Koraksić, Somborac), TV vo-ditelji (Obućina), humoristi (Kesić,Ljubičić, Petrović, ekipa Njuz net) idrugi posvećeni novinari (Petrušić).Ako se traga za Bobom Vudvordomnašeg epidemigejta, šnjur nosi ra-nije malo poznata Nataša Jovanovićiz BIRN-a za raskrinkavanje više-strukog smanjivanja brojeva obo-lelih i umrlih osoba mahinacijamau elektronskoj bazi podataka. Tootkriće imaće dalekosežan socijalnii psihološki efekat na građane čaki kada se naviknemo na novi viruskorona kao na stalni, mada mnogomanje napadan deo našeg ekosi-stema.

Nasuprot veteranima, pokazalesu sve slabosti medijskih regruta,kao novinarske pešadije od koje za-visi budućnost profesije. Nije reč ovladanju složenom medicinskomterminologijom, već o slabom poz-navanju osnovne pismenosti i vrloskromnom nivou opšte kulture. Si-gurno je da redakcije pri izborukandidata zavise od ponude, a daje ona uslovljena materijalnim mo-gućnostima medija. Bilo kako bilo,belodano je da su mnoga radna me-sta popunili loši srednjoškolci.

Epidemija je pojačala davnouspostavljene liste podobnih medijai sagovornika. S jedne strane, reci-mo, Olja Bećković ne može da do-vede u svoju emisiju predstavnikevlasti, a s druge strane, na primer,ovaj autor od marta nije dobio poziviz RTS ili TV Pink, gde je ranije biočest gost (supruga mu je još ranijezabranila da ide na TV Hepi).

Šta se može očekivati od medijau postojećoj atmosferi? Za početak,naravno, poštovanje činjenica. Zvučijednostavno, ali svaka strana ih vidi,pa sledstveno i interpretira, na svojnačin. Bez bojazni da će se ogrešitio svoju savest, čovek može mirneduše da zaključi kako opozicionimediji mnogo više od suparničkestrane zadovoljavaju profesionalnestandarde. Doduše, na to ih teraju iokolnosti, jer kada su nedavno "Šo-lakovi mediji" pustili jednu nepot-punu vest, na njih se, uz ostale, obru-šilo naše najstarije novinarsko udru-ženje. Dobijao se utisak da svesnoili nesvesno plasirana poluinforma-cija ima istu težinu kao sve mnoštvonepodopština, neistina i dezinfor-macija na suprotnom tasu pristrasnobaždarene vage.

Priroda ovog članka ne dozvo-ljava da se detaljno razmatra pitanjezdravlja novinara. Na mentalno iopšte zdravstveno stanje medijskihposlenika trag ostavljaju tempera-ment koji čoveka tera da postanenovinar, stresnost samog posla, na-čin života uslovljen prirodom rada,materijalna obezbeđenost i, u našimuslovima, politička orijentacija me-dijske kuće. Mnogo je, naime, la-godnije raditi za vlast.

U tom kontekstu, rizik od za-ražavanja novim virusom koronasamo je jedna od lebdećih pretnjinad novinarskom glavom. Opasnostse može ublažiti striktnim pridr-žavanjem mera individualne zaštite,ali priroda posla zahteva susrete imeđuljudske kontakte koji i oprez-nog novinara čine glinenim golu-bom. Mada bi vakcinacija bila re-šenje, čekanje na nju će se još dugootezati. Bilo bi pravde da se novinari,zbog neizbežnih rizika, ubroje uprioritetne grupe za vakcinaciju, aizglednost ostvarenja tog cilja zavisiod organizovanosti i sinhronostinastupa staleških udruženja.

(Autor je utemeljitelj moderne epidemiologije u našoj zemlji,

profesor Medicinskog fakulteta u penziji i publicista)

Pandemija, vlast, Krizni štab i mediji

I U PANDEMIJI JE LAGODNIJE RADITI ZA VLAST

Nije reč o vladanjusloženom medicin-skom terminologi-jom, već o slabom

poznavanju osnovnepismenosti i vrloskromnom nivou

opšte kulture. Sigurno je da redak-cije pri izboru kandi-

data zavise odponude, a da je ona

uslovljena materijal-nim mogućnostima

medija. Bilo kakobilo, belodano je da

su mnoga radnamesta popunili loši

srednjoškolci

Pred kraj vanrednog stanja priliku za oslikavanje razlika u uređivačkim politikama pojedinihmedija predstavljala su dva događaja - svesno žrtvovanje narodnog zdravlja radi nesmetanogodvijanja predizbornih aktivnosti i potvrđivanje ranijih slutnji o krivotvorenju podataka

Dr Zoran RadovanovićKA

RIKA

TURA

: PRE

DRAG

KOR

AKSI

Ć COR

AX (S

LOBO

DANA

EVRO

PA)

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

8

Predviđene su tri fazevakcinacije sa obuhvatom oko 1,75miliona građana, što jedvostruko manje negošto tvrdi premijerka, a3,3 puta manje nego štoobećava predsednikdržave

Operativni plan zaimunizaciju pro-tiv bolesti kovid-19 u Srbiji, sudećipo prvim ocena-ma stručnjaka ijavnosti prilično

je okasnio, nije dovoljno precizan, adržavni zvaničnici se i dalje pona-šaju kao da ga nisu čitali, a ako jesuda ga ne konstatuju.

Ni brojni mediji ga izgleda nekonstatuju, jer opštih prikaza poslenjegovog objavljivanja, retko ko na-vodi njegov sadržaj u slučaju sva-kodnevnih “iskliznuća” nadležnih.Najgore je izgleda da će i takav-kakav, uglavnom ocenjen kao realanu sadašnjim okolnostima, biti kao imnogo toga u državi Srbiji zbir slovana papiru, jer su oni koji bi trebaloda ga se drže, već u startu pokazalida se neće ni primaći imunizacij-skom “svetom pismu”. I da su ga ustartu poremetil u delu redosleda,ubacivanjem određenih grupa, pa inovinara, uslovno rečeno "prekoreda". To naravno nije problem u si-tuaciji kad je odjednom došlo miliondoza, ali ostaje kao pretnja da će senastaviti, i da možda za neke priori-tete kasnije neće biti vakcina na ra-spolaganju.

U suštini, ono što je osnova Pla-na, broj planiranih vakcina i defini-sanje prioriteta, za nedelju dana jevišestruko srušeno. Tako je posle-dnja izjava predsednika AleksandraVučića, da će biti vakcinisano 80odsto stanovništva Srbije do krajagodine, pratktično dezavuisala po-menuto planiranje, doduše, nere-lano nabolje. Malo manji optimistaje premijerka Ana Brnabić koja jerekla da će sigurno biti cepljeno oko

četiri miliona osoba. Svi ostali,počev od ministra zdravlja, prekodržavnih sekretara, do članova Kriz-nog štaba, bili su približniji broj-kama iz plana, ali ne uvek na istojrazini - posledjih dana su sve daljeod njih.

Valjda im je tako naređeno, ili imse patriotski optimizam šefova uliokonačno u glavu, nakon velike kam-panje vlasti kada je stiglo milion ki-neskih vakcina. Zbog svega navede-nog, a valjda i zbog toga što je odzivna vakcinaciju zdravstvenih rad-nika, a zatim i starijih sugrađana biou početku slab, krenulo je novo lici-

tiranje u nedogled i bez ikakve mere,valjda da bi se narod nekako prizvaoinjekcijama, što se prethodne sed-mice konačno i desilo.

INFORMACIJE I VAKCINISANJEA Operativni plan? On je, izgleda,

već zaboravljen. “Operativni planza imunizaciju protiv bolestikovid 19”, koji je objavljen na sajtuInstituta “Batut” 9. januara, sači-nili su, barem tamo tako piše, Mini-starstvo zdravlja, Nacionalnikoordinacioni tim za sprovođenjeimunizacije i Stručni komitet za

Unekim evropskim zem-ljama novinari se i daljene smatraju ključnimradnicima čija je radna

sposobnost takođe ugrožena zbogpandemije. Evropska federacijanovinara (EFJ) pokrenula je, upartnerstvu sa svojim podružni-cama u Albaniji, na Kosovu, uCrnoj Gori, Severnoj Makedoniji,Srbiji i Turskoj, kampanju nadruštvenim mrežama radi podi-zanja svesti o potrebi da se novi-nari smatraju neophodnimradnicima.

Radomir Kračković, potpred-sednik Sindikata medija CrneGore ističe za Dosije da je “cijela

kriza povećala značaj medija, na-ročito elektronskih odnosno nji-hovu gledanost, pošto su se svenajvažnije informacije direktnoobjavljivale preko njih”.

“Negativan uticaj se odnosina povećanje radnog vremenanovinara dok je mali broj njihza to dobio i adekvatnu satis-fakciju u vidu povećanja plataili bonusa. U Crnoj Gori je na-pravljena ali još nije javno ob-javljena Nacionalna strategijaimunizacije protiv korona vi-rusa a vakcinacija se očekujetek početkom februara. Među-tim, na osnovu dosadašnjih iz-java zvaničnika, novinari i

medijski radnici nisu tretiranikao jedna od prioritetnihgrupa za vakcinaciju protiv ko-rona virusa", ističe Kračković.

I u Severnoj Makedoniji je pan-

demija ostavila teške posledice,kaže Mladen Cadikovski, pred-sednik Udruženja novinara Se-verne Makedonije.

“Od početka krize, ali i sada,

novinari u našoj zemlji nalaze sena prvoj liniji borbe sa virusomkovid-19. Prema trenutnim naj-avama koje imamo u komunika-ciji sa Ministarstvom zdravlja,

imunizaciju Instituta. Ono štoprvo valja citirati iz njega jeste za-pravo deo o “komunikacijskomproblemu”, koji je, sada to vidimo,već pokopao plan. “U vreme velikihzdravstvenih izazova kao što jepandemija kovid-19 pitanje komu-nikacija i borbe protiv neistina,lažnih vesti, teorija zavere postajenaročito značajno, a pružanje pra-vovremenih i tačnih informacijagrađanima jednako je važno kao ilečenje ili imunizacija. Stoga se svekomunikacije u vezi sa imunizaci-jom protiv kovd-19 moraju plani-rati i sprovoditi na način da seobezbedi pravovremeno, tačno ipouzdano informisanje svih gra-đana, kao i u cilju sprečavanja ilismanjenja štetnih uticaja...”

Kako se to planiralo i izvodilosvedoci smo prethodnih dvadese-tak dana, pa je propaganda vlastizamenila edukaciju i ohrabrivanje,a prećutikvanje bitnih problema ikoruptivnih izazova na državnimmedijima i tabloidima postalo jegotovo sveopšta praksa. Uz to, ta-bloidi se dalje bave teorijama za-vera, a televizije sa nacionalnomfrekvencijom sa sve javnim servi-som na čelu, odgovorne ne propi-tuju ni o čemu što je po vlast ifamozni Krizni štab škakljivo.

Koliko su pomenute izjave i“vakcinalna inflacija”, koja seže jošod vremena mučenja javnosti re-spiratorima, antiproduktivne po-kazaće se vrlo brzo. Iz prošlosti“mega i sega” nabavki možemo seprisetiti onih iz doba tzv. svinjskoggripa, kada su završene fijaskom.

Pomenuta kakofonija i euforijaiz vlasti, epidemiloga Zorana Ra-dovanovića uopšte ne čudi. Na pi-tanje kako komentariše to da supre objavljivanja Plana, vlasti go-vorile o vakcinaciji kao da postojinekoliko suprostavljenih planova,odnosno da su premijerka, mini-stri, predsednik i državni sekretari,davali neusklađene i oprečne iz-jave, on kaže da su oni, blago re-čeno, sve to govorili napamet.

Kako se sve planiraloi izvodilo svedocismo prethodnih

dvadesetak dana, paje propaganda vlastizamenila edukaciju i

ohrabrivanje, aprećutikvanje bitnih

problema i korup-tivnih izazova na

državnim medijima itabloidima postaloje gotovo sveopšta

praksa. Uz to,tabloidi se dalje bave

teorijama zavera, atelevizije sa na-

cionalnom frekvenci-jom sa sve javnimservisom na čelu,

odgovorne ne pro-pituju ni o čemu štoje po vlast i famozni

Krizni štab škakljivo.Koliko su pomenuteizjave i “vakcinalnainflacija”, koja seže

još od vremenamučenja javnosti res-piratorima, antipro-duktivne pokazaće

se vrlo brzo

Kampanja Evropske federacije novinara (EFJ)

VAKCINOM DO ISTINEPandemija ostavlja teške posledice na rad i finansijsku sigurnost novinara, aomogućavanje njihovog nesmetanog rada prioritetnom vakcinacijom u regionuje i dalje neizvesno

Branislav Božić

Počela imunizaciju građana Srbije

KAKO JE PLAN PAO U VODU

STRIP: MILAN DOG

“Odavno je posao naših politi-čara da zamajavaju i sluđujunarod. Podsetiću da je plan vak-cinacije pravljen na jedini mogućinačin - okvirno i vremenski ne-određeno. Time su izbegnuta mo-guća neprijatna iznenađenja.Važno je to da se zna, a podjed-nako je važno i to da se mora po-štovati utvrđeni redosled, jer svanaša iskustva pokazuju da upra-vo to može da bude slaba tačkaplana”, kaže profesor Radovanović.On tvrdi da su političari govorili na-pamet.

“Postoji obimna dokumenta-cija sačinjena u saradnji sa Kan-celarijom Svetske zdravstveneorganizacije za Srbiju i uz njenupomoć. Čine je Preporuke zaimunizaciju sa listom prioritet-nih grupa i Operativni plan zaimunizaciju, a uz to, za svakuvakcinu još i Stručno-metodolo-ško uputstvo i Vodič za zdrav-stvene radnike. Sam plan je tro-stepen i predviđa obuhvat od 10,20 i 50 odsto populacije. Posebnopitanje je da li će i u kojoj meri dase poštuju doneti dokumenti”,konstatuje naš sagovornik.

Kad je reč o predsednikovoj“ideji” o vakcinisanju 80 odsto gra-đana, to je jednostavno nemoguće,iz bar dva razloga, precizira dr Ra-dovanović.

“Do kraja ove kalendarskegodine, nema šanse da se na slo-bodnom tržištu nađe ta količinavakcina, osim ako predsednikSNS ne ostvari svoju ideju o vaz-dušnom gusarenju, odnosno pre-sretanju transportnih aviona isvojeručnom pretovaru robe.Drugo, imajući u vidu izraženoraspoloženje građana, taj astro-nomski visok obuhvat mogao bida se ostvari samo uz pomoć po-licije, koja bi privodila nevolj-nike. Recimo, do vakcinalnogpunkta na novom surčinskomstadionu, uz prevoz gondolompreko Save i pevanje patriotskihpesama tokom podizanja za-stave na obećanom grandioznomjarbolu”, karikira naš sagovornikvakcinalne “snove” predsednika dr-žave.

RAŽANJ ZA ZECA U ŠUMINa pitanje da li je plan kasno

usvojen i obnarodovan i da li toznači da se do poslednjeg trenutkamenjao njegov sadržaj, zbog uplita-nje sa strane i da je previše okviran,profesor Radovanović podseća na

to da je Plan stvaran u uslovima ve-like neizvesnosti i s obzirom naokolnosti, profesionalno je urađen.Kada je reč o neperestanom licitira-nju sa brojem vakcina, za njega je toklasična priča o zecu i ražnju - “če-kalo se da lovci barem jave ima liuopšte zečeva u šumi”. Bilo bi nesamo pretenciozno, već i smešno,predvideti vakcinaciju više milionagrađana pre kraja zime, ako nemaizgleda da nam ni pola planiranihdoza stigne pre kasne jeseni.

Operativni plan za imunizaciju,predviđa tri faze vakcinacije u ko-jima bi trebalo da bude obuhvaćenooko 1,75 miliona građana, dakle višenego duplo manje nego što tvrdipremijerka, a 3,3 puta manje negošto obećava Vučić. On obuhvata pri-bližno petinu populacije, a istovre-meno su dati planovi za obuhvat do50 odsto populacije Srbije.

U prvoj fazi obuhvaćeni su za-posleni u medicini sa najvišim rizi-kom prenošenja infekcije kao izaposleni u domovima za stara licai ustanovama socijalne zaštite. Uovoj fazi su i osobe starije od 65 go-dina koje borave u domovima i dru-gim ustanovama, osobe starije od 75godina, osobe u grupi 65-74 godinesa višestrukim faktorima rizika ikorisnici ustanova socijalne zaštite.Obuhvat vakcinacije u ovoj katego-riji građana trebalo bi da bude iz-

među 75 i 80 odsto, ili oko 635.000osoba.

U drugoj fazi, do 20 odsto stan-ovništva, biće starije uzrasne grupekoje nisu obuhvaćene u prvoj fazi,osobe sa komorbiditetima, koje nespadaju u starije uzrasne grupe, kaoi zaposleni u određenim ustano-vama od značaja za funkcionisanjedruštva, od vitalnog i posebnog zna-čaja za funkcionisanje društva kojeodredi Vlada ili organ uprave. Tu sui zaposleni u upravi i lokalnoj sa-moupravi koji su izloženi infekciji uradu sa strankama, zaposleni u JKP,u policiji i pravosuđu, u predškol-skim ustanovama i u ustanovamasa većim rizikom od transmisije vi-rusa (fakulteti i srednje škole). Zadrugu fazu planira se imunizacijasa obuhvatom do 80 odsto, tako bibilo vakcinisano oko 736.500 ljudi.

U Transparentnosti Srbija,koja je u decembru inistirala na hit-nom objavljivanju sadržaja plana,kažu da on otvara mnogo pitanja,umesto da ih rešava, a puno togaostalo je nejasno. Pogotovo ono štoje razlika između “ideje” predsed-nika države i obračunatog u pome-nutom dokumentu.

LAKOĆA ZANEMARIVANJAPrvo pitanja koja se nameće i na

koja zvaničnici treba da odgovorejeste da li država planira i kada, uko-liko budu dostupne, vakcine i za višeod tri miliona građana koje nisuobuhvaćene u prve tri faze i hoće liza njih vakcina biti besplatna? Tran-sparentnost je pozvala Vladu i dakonačno ukine oznaku “strogo po-verljivo” sa informacija i zaključakana osnovu kojih se nabavljaju lekovi,testovi, medicinska sredstava i svedrugo što je namenjeno lečenju obo-lelih od korona virusa.

Nemanja Nenadić, direktorTransparentnosti, kaže za Dosije dase mora precizrati ko sve spada u ši-roko definisane grupe kao što je“esencijalno osoblje van medicin-skog i obrazovnog sektora”, gde jedato tek nekoliko primera ili ugrupu “zaposleni u preduzećima iustanovama od posebnog zna-čaja za funkcionisanje društva”.

“Ovo je posebno važno jer planpredviđa da Vlada određuje tegrupe, a određivanje da li zaposleni

u nekoj fabrici ili celom sektorumogu prioritetno i besplatno da sevakcinišu nosi koruptivni rizik ilirizik uticaja, ističe Nenadić. On na-vodi i spekulisanja o “prekored-nom” vakcinisanju u republičkomtužilaštu ili iznenadni poziv novina-rima da se “rezervišu” za skorašnjuvakcinaciju.

“Mislim i da je plan previšeuopšten. Građani bi trebalo navreme da znaju kada će doći nared”, ističe Nemanja Nenadić.

Konstatuje, takođe, da je Planmogao biti mnogo ranije urađen, alida je razumljivo to što su se prvogledali uslovi za nabavku vakcina, azatim se sve “uklapalo”.

“Međutim, nije normalno toda se ni dan-danas ništa ne zna ogotovo svim ugovorima i nabav-kama, počev od testova i zaštit-nih sredstava, preko respiratorado vakcina. Kada se to doda pret-hodno navednim nedoumicima inepreciznostima uz pojačanu,ali i dalje neusklađenu priču na-dležnih o broju mogućih vak-cina, sigurno je da poverenjegrađana u institucije neće pora-sti. Naprotiv.”

novinari i snimatelji c e biti deodruge grupe za vakcinaciju, od-mah posle zdravstvenih radnikai hroničnih bolesnika i starih.Smatramo ovo poštenim pristu-pom u borbi protiv virusa, jer sunaše profesionalne i pravovre-mene informacije o korona vi-rusu presudne u drugoj borbiprotiv pandemije", kaže on.

U Bosni i Hercegovininema definitivne potvrde vla-sti da li će novinari biti uvr-šteni na listu priori- teta zavakcinaciju, kaže za DosijeMaja Radević iz Udruženjanovinara Bosne i Hercego-vine.

“Premijer Republike SrpskeRadovan Višković je izjavio da ćeu tom entitetu, nakon zdravstve-nih radnika i policije, biti vakci-nisani i novinari, dok senadležni u Federaciji BiH jošnisu izjasnili. Novinarska udru-ženja već danima apeluju na iz-vršne vlasti u BiH da donesu

zvaničnu odluku o tome, pose-bno s obzirom na činjenicu da jei veliki broj novinara u protek-lom periodu obolio od kovida-19”, ističe naša sagovornica.

Blerjana Bino, istraživačica Sa-feJournalist platforme za Albanijui suosnvičica organizacije “Nauka iinovacije za razvoj” kaže da su no-

vinari morali da se suoče sa ne-lagodom izveštavanja saterena ili odla- ska na posaotokom pandemije, dok je zem-lja bila potpuno zaključana.

"Zabrinutost zbog sop-stvenog zdravlja, anksioz-nost zbog rizika po zdravljei sigurnost članova poro-

dice, nedostatak jasnih smer-nica o načinu izvešta- vanja ibezbednom radu doprineli suosecaju neizvesnosti. Drugo, fi-nansijska neizvesnost zbog gubi-tka posla, ili smanjenja plata, iličak kašnjenja, trajala je mese-cima. Trece, Vlada i posebno pre-mijer su pretnju videli unovinarima i medijskim profe-sionalcima. Neprijateljstvo pre-ma medijima još jednom jepo-jačano kada je premijer napočetku izbijanja kovida-19 po-slao poruku građanima na mo-bilne telefone, savetujuci ih daostanu na sigurnom i da se ‘za-štite od medija’".

januar 2021. DosijeOMEDIJIMA

9

Korona i jaIvana Milanović Hrašovec(nedeljnik Vreme)

Kao neko ko često radi in-tervjue, zbog korone moralasam da pređem na Skajp teh-niku. Nije loša imitacija razgo-vora u četiri oka, samo što at-mosfera bude ipak nepriro-dna, a to se malo odražava ina kvalitet intervjua. Na pri-mer, ono što bi mi sagovornikrekao nasamo nikad neće rećipreko Skajpa.Poverenje uSkajp razgo-vor je mnogoteže postići.Najzad, ni sa-govornik ni jane znamo dali je prisutanjoš neko ko tajrazgovor slu-ša, podrazumeva se da smosami ali desilo se i da čujemkako se neko nevidljiv s drugestrane iznenada nakašljao.Postoje i sagovornici koji insi-stiraju na razgovoru uživo,samo što obično niti priznajukoronu, niti nose maske, nitipoštuju bilo kakve epidemio-loške mere, pa onda još i čez-nem za Skajpom.

Saša Dragojlo(BIRN)

Korona virus je novinarestavio u svojevrsni profesio-nalni procep. Ili ih je prikovaoza kompjutere, onemogućiočešće i dublje odnose sa izvo-rima, i timeotežao su-štinsko obav-ljanje posla,objavu infor-macija od jav-nog interesa,ili ih je, s dru-ge strane,gurnuo u rizikda rade svojposao i po cenu zaraze. Obapristupa imaju svoje falinke, aja sam se trudio da ih kombi-nujem u zavisnosti od togakoliko je priča na kojoj radimznačajna. Sa finansijske stra-ne, slučaj je udesio da me ko-rona nije značajnije oštetila.

Miloš Nikolić(portal Talas)

Korona kriza uticala je,pretpostavljam kao i kod dru-gih, pre svega na polju unu-trašnje dinamike redakcije Ta-lasa, odnosno na održavanjesastanaka i konsultacija. Uprogramskomsmislu koronajeste uticalana neke pla-nove po pita-nju sadržaja ikategorija, alismo se veomabrzo prilagodi-li i kao jedanod najvažnijihprioriteta odredili smo uticajkorone na ekonomiju. Lično,na samom početku, imao samodređeni izazov i oko organi-zovanja razgovora za podkast,uradio sam manji broj negošto sam planirao, ali sam se itome brzo prilagodio.

Treća faza na dugom štapuTreća faza je uslovna, odnosno zavisi od dostupnih količina vakcina i trebalo bi da

obuhvati do 50 odsto stanovništva. U ovim kategorijama planiran je obuhvat od 75odsto, odnosno 446.250 osoba. Imunizaciojom će se obuhvatiti i mlađi od 50 godinasa određenim faktorima rizika. Tu su i osobe od 50 do 64 godine, od čega bi obuhvatiznosio oko 1,1 milion. Ukupno, bi se trećom fazom obuhvatilo oko 1,75 milIona.

Povećani koruptivni riziciPosebna analiza propisa koji su doneti radi otklanjanja posledica pandemije

pokazala je povećano prisustvo koruptivnih rizika. To znači da je do korupcije lakšemoglo da dođe nego u primeni “redovnih zakona” i da su bitno smanjene mogućnostida se ona predupredi. Problem je taj što su u Srbiji antikorupcijski mehanizmi u vezi sa“kovid propisima”, oslabljeni više nego što je to bilo nužno i to u većoj meri nego udrugim državama. Najveći koruptivni rizici su nastali u oblasti javnih nabavki, gdezakon nije menjan, već je zakonsko načelo transparentnosti u potpunosti derogiranozaključkom Vlade, iako Zakon ne predviđa takvu mogućnost kada je reč o nabavkamau zdravstvu. Skupštinska kontrola nije postojala od marta do maja, a nakon toga suVladine uredbe odredbe "u paketu", umesto da se raspravlja o svakom od akata.

STRIP: MILAN DOG

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

10

Konfuzija koju su uneli

predstavnici institucija,strah od zaraze i rad odkuće, manjak kadrova inovca, odbijanje zvanič-

nika da ponude potpune i tačne in-formacije, gašenje jednog nedeljnikai hakerski napadi na sajt jedne radiostanice, obeležili su rad užičkih medijatokom pandemije virusa korona.

U početku, mediji su bili pukatransmisija zvanične "istine", neki supokušavali da prikažu realnost, zah-valjujući ličnim kontaktima i izgra-đenom poverenju sa lekarima i dru-gim stručnjacima, ali nedostajalo jeozbiljnih analiza i istraživanja.

Vlasnici i novinari ističu dobrusaradnju sa regionalnim Zavodomza javno zdravlje u Užicu (ZZJZU),čiji predstavnici su, onoliko kolikoim je dozvoljavao centralizovani si-stem, bili otvoreni za novinarska pi-tanja. S druge strane, Zdravstvenicentar Užice (ZC), u čijem sastavu je17 organizacionih jedinica u tom okru-gu, bez obzira na to što je počeo daobjavljuje dnevnu statistiku o brojupregledanih, inficiranih, primljenihi otpuštenih sa lečenja, još uvek jeheremetizovan za medije.

Iako je uprava ZC Užice, u početku,tvrdila da ima svu potrebnu zaštitnuopremu i medicinske aparate, kasnijeće se ispostavaiti da to i nije bilo baštako. Svedočenja građana o lošoj or-ganizaciji i neprimerenom odnosu pre-ma pacijentima koji, sa povišenomtemperaturom, po žegi i kiši, satimačekaju na preglede ispred kovid amu-lanti, direktor ZC Užice dr Miloš Bo-žović je nervozno dematovao, iako jeto bilo očigledno svima koji su to želelida vide. Bilo je i građana koji su sezahvaljivali medicinskom osoblju, štosu mediji objavljivali, ali nisu bili sprem-ni da se zameraju direktoru i da istražerealnost u užičkom zdravstvu.

Vanredna situacija u Užicu je bilaproglašena, najpre, 6. jula, pa je ka-snije ukinuta, ali je uvedena ponovo23. novembra i ta odluka je još uvekna snazi.

Na sreću, u užičkim medijima,nije bilo većeg broja inficiranih ilisumnjivih na infekciju.

Dragica Cvijović, novinarka ne-deljnika Vesti i portala Infoera, kažeda su ona i njene kolege radile odkuće, u zavisnosti od epidemijske si-tuacije, da je teško dolazila do kom-petetnih sagovornika, ali da je, ipak,u tome delimično uspevala, zahva-ljujući ličnim kontaktima.

“Svakako da je bilo grešaka uzdravstvenom istemu i različitiljudi su to različito tumačili. Nismose oslanjali samo na zvaničnasaopštenja, već smo tražili doda-tna pojašnjenja, zbog pritisakajavnosti i različitih infomacija.Pozivali smo epidemiologe iz ZZJZi lekare iz ZC i nismo se koristilineproverenim i nezvaničnim in-formacijama“, kaže Dragica Cvijović.

Ona navodi ta redakcija nije bilaizložena bilo kakvim pritiscima i oce-njuje da bi informisanje javnosti, mogloda se poboljša kada bi mediji zajedničkiinsistirali na važnim podacima, ali toje, smatra, teško izvodljivo.

"Nisu svi u medjima zaintere-sovani u dovoljnoj meri za ovutemu, već se oslanjaju samo nazvanična saopštenja. Kada bismobili solidarni i insistirali da insti-tucije objave važne podatke, stanjebi se pomenilo. Do tada, građaniće biti uskarćeni za važnje infor-

macije“, poručuje naša sagovorni-ca.

Jedna od dve novinarke regional-ne TV Lav, Zorica Đoković, kaže kakoželi "što pre da zaboravi rad tokomvarednog stanja", jer je u redakcijibila sama, pošto je njena koleginica,majka dvoje dece, morala da ostanekod kuće, budući da vrtići nisu radili.Nije funkcionisao ni javni prevoz, pai kamerman nije mogao da putuje doredakcije i priloge je montirao kodkuće.

"Dva i po meseca dolazila samu redakciju u osam ujutro odlazilakuću u šest uveče", ističe naša sa-govornica. Kaže i to da su zvaničnici,najpre, bili nepoverljivi kada bi po-kušala da prikupi informacije, nekisu obećavali da će biti sagovornici,ali su odustajali.

"Dovijala sam se na razne na-čine. Koristila sam skajp i drugemogućnosti. Sarađivala sam sakolegama iz drugih gradskih re-dakcija, tako što su oni snimalijedan, a ja drugi događaj i ondasmo razmenjivali te materijale.To je jedina lepa stvar koja namse dešavala. Bilo je veoma teško,ali polako smo se navikavali i sna-lazili“, svedoči Zorica Đoković.

Kaže da se nije bavila istraživa-čkim novinarstvom, jer za to nije ima-la vremena, i dodaje da je, osim zva-ničnih saopštenja, snimala ankete, aza dodatna pojašnjenja je, kaže, uvekdobijala od predstavnika ZZJZ.

"Najveći problem je bio što suzvaničnici sa republičkog nivoaslali kontradiktorne poruke, a lo-kalni zvaničnici su bili zbunjeni iu početku nisu želeli da govore.Problem je i centralizacija infor-misanja. Pozovemo predstavnikedržavnih institucija u gradu, a oninam kažu da pošaljemo zahtev dabi im šefovi u Beogradu odobrilida govore o nekoj temi u Užicu“,

opisuje teškoće Zorica Đoković i kri-tikuje udruženja novinara za koje na-vodi da ih, tokom pandemije, nisuzanimali problemi lokalnih medija.Od početka pandemije, užička TV5,bila je neka vrsta gradskog i regio-nalnog “javnog servisa“. Svakodnevnoje pratila aktivnosti zvaničnika Užica,Požege, Čajetine, Arilja, Bajine Ba-šte, Kosjerića, Prijepolja, Priboja iNove Varoši, a snimke o tome je pro-sleđivala drugim lokalnim, pa i na-cionalnim medijima.

“Jesmo bili lokalani i regionalnijavni servis, jer druge redakcije,najčešće, nisu slale svoje novinarena sva dešavanja. Neki su se plašiliinfekcije, neki su radili od kuće, alimi smo uvek bili na svim događaji-ma“, kaže Ilija Petronijević, vlasnikTV5, u čijem vlasništvu je i RadioSan. Tvrdi da “niko to nije zahtevaood te televizije“, već da je on "smatraoda je to obaveza te redakcije". I on oce-njuje da su informacije u početkubile konfuzne i kontradiktorne, zbogčega je deo građana izgubio poverenjeu krizni štab i druge institucije, te daje takva situacija bila novost za sve,ali tvrdi da niko od zvaničnika nijepokušavao da kontroliše način nakoji je ta talevizija izveštavala.

"Zvaničnici nisu hteli da kažukakvo je pravo stanje u bolnici, alinije bilo baš sve onako kako se pi-salao po društvenim mrežama.Građane koji su imali neki pro-blem, pozivali smo da to kažu predkamerama, pod imenom i prezi-menom, ali su to odbijali. S drugestrane, nadležni kažu da to nijetačno i, u takvoj situaciji, mi smonemoćni“, objašnjava Petronijević.Taredakcija se, kako svedoči, suočila isa finansijskim problemima, jer je"dva dana posle uvođenja vanred-nog stanja, većina oglašivača pre-stala da se reklamira na toj televi-ziji i radiju". On dodaje da su "neke

lokalne samouprave finansijskipomagale pojedine medije u vre-me vanrednog stanja, ali ne itu televiziju".

O tome da je ta televizija re-žimska, kaže da se "ne osvrće natakve optužbe“.

"Uvek nas svrstavaju uzvlast. Govorili su nam da smo‘žuta’ televizija, a sada kažuda smo uz naprednjake. Logi-čno je da onaj ko je na vlastiima najviše aktivosti, pa izjavei komentare uzimamo od nih,jer oni donose odluke“, poručujevlasnik TV 5. I Radio Luna je mo-rala da se prilagodi pandemijikako bi zaštitila zaposlene kojisu radili od kuće, ali uvek je nekodežurao u redakciji. AleksandarRanković, vlasnik te regionalneradio stanice, ističe da je "našedruštvo podeljeno i da su po-deljeni i mediji na tzv. nezavi-sne i zavisne, one koji su za iprotiv vlasti, ali da je pozicijaRadio Lune, već 25 godina, ne-utralna ili nesvrstana, što jojje stvaralo i mnoge probleme“.

“Druge kolege su dobijaleinformacije od zvaničnika, alimi smo, nekada, imali infor-maciju više. Takve informacijenisu prijale svima, pa su naszvaničnici pitali zašto smo toobjavili i tražili da otkrijemoizvore. Trudimo se da budemoneutralni i objektivni i zbogtoga smo nekada, neću da ka-žem pod pritiskom, već nasignorišu“, objašnjava Ranković.

On ističe da i ta redakcija odli-čno sarađuje sa ZZJZ, ali da je ZCUžice poprilično zatvoren za me-dije i da, osim direktora i portpa-rola, drugi nemaju ovlašćenje dadaju izjave.

“Ipak, informacije dobija-mo od građana koji su se žalilina zdravstveni sistem, a ima ionih koji taj sistem hvale. Ovdenema sredine - ili ništa ne valjai ili je sve super, ali nijedno nidrugo nije tačno. Istina je negdena sredini. Zdravstveni radnicisu dali sve od sebe, koliko suznali i umeli. I oni su bili zbu-njeni, menajali su se protokoli,bile su razne infomacije od kriz-nih štabova i političlke porukesa svih nivoa. To je zbunjivaloi njih i nas, pa i građane“, dodajeRanković.

Zbog pojedinih tekstova, međukojima je i jedan o nestašici PCRtestova, sajt Radio Lune je bio iz-ložen napadima, zbog čega izve-sno vreme nije funkcionisao. Tose dešavalo i pre pet godina, alibilo je ranije i drugačijih napada,poput oštećenja antenskog kabla.

"Pretpostavljam da postojineko kome ne odgovaramo. Ni-smo ničiji i ne pristajemo da

učestvujemo u društvenimpodelama i medijskim kam-panjama za bilo koju politi-čku opciju“, kaže vlasnik Ra-dio Lune i ističe da "suptilnevrste pritisaka na taj medijne dolaze samo od aktuelnevlasti, već da im je bila sklonai vlast posle petooktobarskihpromena“.

Najnoviji napad na sajt, kakokaže, intenzivirao se krajem pro-šle godine i obustavljen je nakonšto je redakcija to objavila.

"Napad nisam prijavio po-liciji, ali sa njima sam razgo-varao. Važnije mi je bilo da sajtpočne da funkcioniše, nego dase pronađe krivac, što je biloneizvesno. Trenutno, server nakome je naš sajt je van Srbije inadam se da će napadi presta-ti“, kaže vlasnik Radio Lune.

Zatvoreni su biliizvori informacija,

izuzev Zavoda za javno zdravlje,

ćutalo se o ključnimtemama, novinari

su se dovijali, razmenjivali infor-macije, razgovarali

sa građanima, ali su mediji u kojima

rade pretrpeli velike gubitke

zbog povlačenja oglašivača

UŽICE: Mediji u vreme korone

ZVANIČNA ISTINA, HRABRI NOVINARI I FINANSIJSKI KOLAPS

Zbog finansijskh problema, koje je uzrokovala pande-mija, ali i zbog ignorantskog odnosa lokalne vlasti, polovi-nom prošle godne, ugašeno je štampano izdanje Užičkenedelje, koja je bila izuzetno kritična prema sadašnjoj, ali iprethodnim gradskim vlastima. Nakon 26 godina postoja-nja, novine su ugašene, kako objašnjava njihov vlasnikToni Stanković, zbog “neizdrživih finansijskih problema ipolitičkih pritisaka, ne samo sa lokalnog nivoa“. Uz ocenuda "oni kod kojih su ključevi blagajne, nikada nisu smatraliUžičku nedelju vrednom pažnje", on ističe da su budžetskasredstva, nakon kokursa za sufinansiranje medijskih proje-

kata, "završavala na računima onih medija kojise bave propagandom vlasti, a ne novinarstvom“. Dodajeda je Gradu Užicu "veći interes postojanje lista Alo, komesu dedeljena sredstva na konkursu, nego Užičke nedelje ida iz bužeta pomaže taj tabloid, ali da za lokalni, užičkilist, nema para".

"Trpeli smo teror sadašnjeg režima, ali i prethodnihvlasti. Na kraju, epidemija nas je potpuno uništila, jer sebroj oglašivača drastično smanjio, a tiraž nije dovoljan zaplate i ostale troškove i to nismo mogli da izdržimo", sve-doči naš sagovornik.

Nenad Kovačević

Ugašeno štampano izdanje Užičke nedelje

FOTO

: NEN

AD K

OVAČ

EVIĆ

januar 2021. DosijeOMEDIJIMA

11

NA ZADATKU: Nikola Radišić u Briselu

Prošlo je tek pola godine

otkako sam se iz Sr-bije preselio u Luk-semburg i počeo daradim kao dopisnikTV N1; nisam se ni

smestio, kada je sve stalo. Ekstremnodinamičan posao, koji podrazumevamnogo putovanja, sastanaka i raznihsusreta, iznenada se drastično pro-menio. Na nesreću, jedan od prvihslučajeva virusa otkriven je na spratuposlovne zgrade u kojoj se nalaze inaše kancelarije. Istog trenutka jesprat bio zapečaćen, pa su od togtrenutka informacije iz Luksemburgaemitovane iz stana, iz improvizova-nog studija koji je napravljen u deludnevne sobe, odmah pored frižidera,koji se pokazao savršeno tihim u tre-nucima uključenja u program. Mo-bilni telefon je služio kao kamera,laptop kao nosač za “kameru” na-kačenu nekim žicama, a scenografijusu činila dva rol-apa televizije, ku-hinjski sto i par barskih stolica.

Radni dan je trajao neprekidno,kao kod svake druge krize. Informa-cije neprestano pristižu sa svih stra-na, radni elan iznad maksimuma.

Ali sve to od kuće. Susreta nema.Putovanja nema. Za ulazak u sused-nu zemlju potrebna je potpisana po-tvrda poslodavca da je put neopho-dan. U novinarskom poslu to nijenikakav problem dobiti, ali nije nigarancija da vas nepoverljivi poli-cajac neće vratiti kući sa “graničnogprelaza”. Iako su institucije Evropskeunije zatvorene čim je izbila pande-mija, konferencije za novinare su re-dovno održavane preko interneta. Usvakom trenutku je svim akredito-vanim novinarima dozvoljeno da po-stavljaju pitanja i potpitanja, na jednuili više tema, a svi portparoli su dos-tupni čitav dan.

Evropski parlament je u jednomtrenutku otvorio svoja vrata, jer suposlanici shvatili da ne mogu da radenormalno, budući da se glasanje odkuće, na potpisanom papiru koji jepotom skeniran i poslat u Brisel, nijepokazalo posebno produktivnim. To

smo i mi koristili da se lice u lice vi-dimo jedni sa drugima, ali i sa po-slanicima ili raznim stručnjacima,sa kojima smo u međuvremenu ko-municirali uz pomoć mobilnih apli-kacija. Jedina razlika je maska zalice, koja je postala obavezni deo gar-derobe svakog sagovornika, ali i dru-gačija atmosfera u sablasno praznomparlamentu, na kojem vas obavešte-nja, putokazi ili dezinfekciona sred-stva na svakom koraku podsećajuda je virus sveprisutan.

U samom Luksemburgu nemavećih problema za rad. Premijer iministarka zdravlja jednom nedeljnoizlaze pred novinare, a nisu retki niministri obrazovanja i privrede ilimedicinski i drugi stručnjaci. I od-govaraju na pitanja. Nema zabra-njenih, niti favorizovanih.

Informacije o širenju virusa ob-javljuju se svakog poslepodneva. Saop-štava se broj novozaraženih, broj te-

stova, broj hospitalozovanih, umrlihi stopa pozitivnih testova, dok se de-taljnije analize rade na dve nedelje.Za lakše razumevanje, tu su raznigrafikoni, uporedne analize, mape ra-širenosti virusa iz kojih se tačno videlokakvo je stanje u kom gradu.

Nakon što su u državi ukinutevanredne mere, koje su uvedene nasamom početku kao i u gotovo svimdrugim članicama EU, sistem se vra-tio u delimično normalno stanje,iako su mnoge institucije nastavilesu da rade na daljinu i sve je drastičnosporije. Vlada Luksemburga naosnovu analiza i konsultacija sa stru-čnjacima predlaže mere u formi za-kona, o kojima potom debatuje iglasa parlament. Kakav je suštinskibio odnos vlasti prema pandemiji igrađanima, dobro opisuje podatakda je ministarki zdravlja tokom krizeznačajno porastao rejting. Ali onanije nazivala virus korona “najsme-

šnijim virusom” ili davala savete že-nama da “idu u šoping u Milanu” ujeku pandemije. Poruke koje je vlastslala su uglavnom bile smislene, bezdizanja panike, ali i bez umanjivanjaopasnosti. Iako ima prostora za kri-tike, u odnosu vlasti i javnosti ne-moguće je pronaći paralelu sa Srbi-jom i regionom.

Daleko od toga da je stanje ideal-no, nisu sve informacije odmah biledostupne, niti sasvim jasne. Kao štoni trentuno nema detaljnih infor-macija o planu vakcinacije. Prvi od-govor na pandemiju je bio spor. Naprimer, u početku uopšte nije bilozaštitnih maski. Ali su uvedena raznaograničenja: fizička distanca, rad odkuće, škole su zatvorene… Iako je upočetku sve delovalo haotično, ljudisu uglavnom poštovali preporuke.Poseban problem za veliki broj ljudiu to doba bila je i odluka o zatvaranjuunutrašnjih granica, jer više od250.000 ljudi radi u Luksemburgu,a zbog pristupačnih cena stanovanjaživi u nekoj od okolnih država. Ali, ito je rešavano hitnim bilateralnimdogovorima. Onda se aktivirala i Ev-ropska komisija i preuzela koordi-naciju. U Luksemburg su u među-vremenu stigle i prve maske, početnapomama za toalet papirom je nestala,pa je uz zabrane i ograničenja, moglada počne i ta “nova normalnost”.

Pošto je država prilično bogata,odmah je spremila pakete pomoćiza privredu. Mnogi su se žalili na kri-terijume, mnoga preduzeća su uga-šena, ali stvari funkcionisušu i iz dr-žave uveravaju da mogu da se suočesa krizom. Prednost Luksemburgaje i što je veoma mali, pa je državaorganizovala masovno besplatno te-stiranje žitelja, prekograničnih rad-nika i putnika. Poštom stigne pozivsa kodom koji se unosi na specijali-zovanu internet stranicu i odaberetačno vreme i mesto testiranja.

Od marta do novembra testiraosam se osam puta, svaki put iz au-tomobila. Procedura je jednostavna,nakon prijave se ode na jedan odpunktova predviđenih za to, krozprozor skeniraju QR kod koji ste do-bili prilikom registracije, provereidentifikacioni dokument i zdrav-stvenu knjižicu i uzmu bris. Negati-van nalaz javljan je SMS porukom,a pozitivan telefonskim pozivom sadaljim instrukcijama. Ja sam osamputa dobio SMS.

Sa vakcinama je međutim pot-puno drugačija situacija. Nije problemsamo mali broj koji je dopremljen,već i spor proces. Možda tako nijemoralo da bude, ali "bogati Luksem-burg" nije nabavio nijednu vakcinuvan šeme Evropske komisije o zajed-ničkoj nabavci i time je pokazao velikusolidarnost. Zbog toga su mi smešne

kritike pojedinaca na račun ustu-panja dela vakcina iz Srbije Ma-

kedoniji i spekulacije o mogućimnepopularnim motivima za to.

Na stranu sve, iskazivanje tevrste solidarnosti je jedna odlepših vesti iz regiona.

I šta sad? Vakcinacija uEU je krenula a sporo, kritike

su sve glasnije, a protivnici vak-cinacije sve vidljiviji. Ubrzaće se do-stava vakcina, države će se bolje or-ganizovati, ali je teško zamisliti skorookončanje pandemije ako se nepo-verenje ljudi bude širilo. Možda ihviše puta najvljivano uvođenje “ko-rona pasoša” natera da promenemišljenje, ali i to je sasvim drugatema…

Uglavnom, pošto Luksemburgplanira da vakciniše nešto više od40.000 ljudi do kraja maja, ne veru-jem da ću stići na red pre leta. Alikad god to bude, nemam dilemu. Na-ravno da ću se vakcinisati.

Pandemija, vlast i novinari u EU

KAD MINISTARKI ZDRAVLJA RASTE REJTING

Nikola Radišić

Evropski parlament je u jednom trenutku otvorio svoja vrata, jer su poslanici shvatili da ne mogu da rade normalno, budući da seglasanje od kuće, na potpisanom papiru koji je potom skeniran iposlat u Brisel, nije pokazalo posebno produktivnim. To smo i mikoristili da se lice u lice vidimo jedni sa drugima, ali i sa poslanicimaili raznim stručnjacima, sa kojima smo u međuvremenu komunici-rali uz pomoć mobilnih aplikacija. Jedina razlika je maska za lice,koja je postala obavezni deo garderobe svakog sagovornika, ali idrugačija atmosfera u sablasno praznom parlamentu

Ministarka zdravljaLuksemburga nije

nazivala virus korona"najsmešnijim viru-

som" ili davala saveteženama da "idu u šo-ping u Milanu" u jeku

pandemije. Porukekoje je vlast slala suuglavnom bile smis-

lene, bez dizanjapanike, ali i bez uma-

njivanja opasnosti

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

12

Nikola Krstić

“Naravno da svi doživljavamoRTS kao onu mašinu za izbacivanjeloptica teniserima kada vežbaju, alikada tako nešto zaista i vidimo toipak dodatno srozava poverenje unovinarstvo“, izričit je Hajrić.

LJUDI I NELJUDINevezano s tim što je i samo dru-

štvo postalo duboko podeljeno, novi-nari su takođe grupisani u nekolikotabora, te smo bili svedoci niza verbal-nih i neverbalnih napada na novinareN1, dnevnog lista Danas, Nove S, koji supokušavali da prenesu informacije odjavnog značaja, upravo od tih običnihgrađana, a zatim smo opet viđali “prav-danja“ tog nasilja na televizijama sanacionalnom frekvencijom, ili u viso-kotiražnim tabloidima, koji se skoro,pa svode na “sami su to tražili“.

Stupar kaže da im se “korona-go-dina taman lepo namestila”.

“Reč je propagandnoj ekipi saiskustvom od trideset godina. Vučić

je ubeđen da hiljadu puta ponov-ljena laž postaje istina, stoga nje-gove novine i TV dnevnici objavljujukako je ovde divno i krasno kon-stantno”, ocenjuje on.

Na pitanje kako će, kada jednogdana ova vlast se promeni ili padne, sviti ljudi presvučeni u medijske magovei žurnaliste moći da se adaptiraju u tajneki novi trenutak, i da li će ovo dru-štvo upamtiti te ljude koji su činili ne-moralne stvari u kriznom vremenu,Hajrić nije preveliki optimista, podse-ćajući na lakoću s kojom je javnost re-habilitovala većinu propagandista Mi-loševićevog režima.

“Budućnost sadašnjih ešalonaće u velikoj meri zavisiti od togakakva će vlast naslediti trenutnukleptokratiju. Bude li joj nalik, sa-svim sigurno će zadržati sadašnjupropagandnu mašinu za mlevenjeljudskog mesa“, jasan je Hajrić.

On smatra da nije reč samo o per-sonalnom problemu.

“Mediji se samo uklapaju u lo-giku takvog sistema, postavljajućise kao PR služba svake vlasti. U du-boko korumpiranom društvu, to sene smatra kao preterani greh“, sma-tra on.

DEKONTAMINACIJA RASPADAPosledica stvaranja tog šizofrenog

razdora u medijskom prostoru, izaz-valo je i za posledicu, između ostalog,da dve trećine građana Srbije koji se in-formišu onlajn, ne veruje baš u tačnosttih informacija, dok je, pak, televizija idalje opstala kao relevantan izvor in-formacija, iako sve nacionalne frekven-cije pripadaju Vučićevoj imperiji,pokazalo je istraživanje „Informisanjeu digitalnom okruženju u Srbiji” izoktobra prošle godine koje je sproveoCentar za medijska istraživanja Fa-kulteta političkih nauka uz podrškuBBC News na srpskom.

U Jugoslaviji se 1972. godine desilavariola vera koja je doneta iz islamskihkrajeva.

“Preko 18 miliona Jugoslovena jeu roku od dve nedelje pelcovanoprotiv nje. Niko se nije bunio, i nikoništa nije pitao, jer su ljudi imali po-verenje u državu. To je bio sistem.Sada toga nema, već vlada jednabanda koja u svakom biznisu, pa inabavci vakcina, pokušava da uz-me neki dinar. Trenutno vlada ka-kistokratija, vreme vlasti najgorih,jer je ovo apsolutni nastavak deve-desetih“, zaključuje Stupar.

Na pitanje kako da ovo društvosprovede medijsku dekontaminaciju,da bi jednog dana moglo da se jasnouoči ko je novinar, a ko propagandista,Hajrić odgovara da je “iluzorno zami-šljati da tako nešto može da se učinibez šireg procesa departizacije“.

“Tabloidno novinarstvo je samorefleksija tabloidnog predsednika,tabloidne skupštine i vlade. Ono sedirektno finansira iz državnog bu-džeta, kljuka se novcem od reklamapreduzeća koja su u simbiozi sapartokratskom hobotnicom, najče-šće mu ne znamo ni vlasničku struk-turu, i to neće moći da promene ni-kakve medijske strategije i novina-rska udruženja. Promena mora dabude deo šireg političkog projekta iprofesionalizacije državne uprave“,tvrdi , Hajrić.

“Ako raskrstimo sa harizmat-skim vođama kojima se vijori plaštdok spasavaju decu iz snežnih na-nosa i dele respiratore, nestaće i po-treba za pratećom minhauzenov-skom scenografijom. Obrnut procesnije moguć: bilo bi preambicioznoočekivati od medija da mogu da po-prave društvo u kojem su svi drugikontrolni mehanizmi temeljno razo-reni ili uzurpirani“, zaključuje Hajrić.

Iako su novinari i novinarke ot-krili toliko skrivenih pukotinavlasti tokom prethodne go-dine, koju je obeležila svetskakriza pod plaštom korone, nji-hove tobože kolege su se vraški

trudile da sve te stvari zamaskiraju iobore. Nacionalne frekvencije u Srbijisu vrvele od raznoraznih medijskihstručnjaka, koji su upirali prstom uistraživačke novinare da su lažovi, biloto da je manipulisanje brojem mrtvih,koje je otkrio BIRN, ili kada je CINS ot-krio “nevidljive nabavke“ - bilo je nebi-tno, važno je bilo isprati sve prljavegreške i okrenuti ih naopako. Svakojutro i veče Dragan J. Vučićević, MilanLađević, Saša Millovanović i mnogidrugi iz propagandne mašinerije napi-njali su se da objasne građanima Srbijekako je pogrešno na svakom mogućemnivou izveštavanje N1, Nove S, ili dru-gih medija o svemu što se dešava okoepimedije u Srbiji.

Svakodnevno laganje i spinovanjeoko opravdavanja uvođenja vanrednogstanja u martu, relativizovanje hapše-nja novinarke Ane Lalić, preko umanji-vanja značaja julskih demonstracija,imali su za cilj stvaranje sveopšte kon-fuzne atmosfere u očima običnih gra-đana, gde, maltene, “novinari po služ-benoj dužnosti” crtaju mete onima kojizapravo časno i odgovorno rade svojposao.

Novinar Slobodan Stupar kaže zaDosije da “ovde ima puno ljudi kojirade za vlast”.

SMRAD KOJI NE MOŽE DA IŠČEZNE“Vlast im dođe kao jedino si-

gurno mesto, pa kada se ona pro-meni, radiće za drugu. Nušić jegovorio da pola Srba radi u policiji,a pola za policiju, a onda kada sepromeni vlast, oni se rotiraju. Kadabi se otvorile sve arhive bezbedno-snih struktura, mislim da bi Srbijasmrdela narednih desetak godina.Taj smrad ne bi mogao da iščezneodavde koliko smo mi spremni daštetimo drugome zbog sitnog ćara,neke zavisti i uživanja u tome daučinimo nešto nekome jako loše”,ističe Stupar.

Devedesetih godina smo, kaže našsagovornik, “imali navalu upravotakvih”.

“Počeo je rat, silne kolege sa ko-jima sam sedeo u kafani, za kojesam mogao ruku da dam da su uprofesionalnom smislu normalni,odjednom su postali borci za nacio-nalnu stvar, i krenuli da rade zaSlužbu i Miloševića. Od sto mojihkolega, takvih je bilo osamdeset”,naglašava Stupar.

Sociolog Dario Hajrić smatra da je2020. “dokazala da propagandistiuredno obavljaju svoj posao opslu-živanja vlasti čak i kada je u situa-ciji doslovno reč o ljudskimživotima, prećutkujući otkrića o la-žiranju broja obolelih i umrlih“.

“U situaciji kada nam je pravo-vremena, potpuna i proverena in-formacija bila neophodna, gledalismo konferencije za štampu na ko-jima je većina umesto profesionali-zma demonstrirala servilnost“, isti-če Hajrić.

On kaže da “nije nikakvo čudošto smo za kraj takve godine gledalivoditeljku tobože javnog servisakako krajnje uslužno pita Ivicu Da-čića šta bi želeo da priča i koga biželeo da pomene“.

Stupar: Reč je propagandnoj ekipi

sa iskustvom od trideset godina.

Vučić je ubeđen da hiljadu putaponovljena lažpostaje istina, stoga njegove

novine i TV dnevniciobjavljuju kako je

ovde divno i krasnokonstantno

Tamara Spaić (slobodna novinarka)

Kao što uvek biva u svimživotnim ekstremnim situaci-jama, tako su i tokom ovepandemije gubici, ali i dobitiza novinarsku zajednicu biliekstremni, veliki i veoma vi-dljivi. S jedne strane smo imaliužasnu, do sada neviđenu,verbalnu i fizičku brutalnostmasovnih napada na novina-re, ali je istovremeno i upravoproporcionalno tim napadima

podignu-ta svest označajunašeg po-sla. Poštopratimsuđenjaza ubistvoSlavkaĆuruvije ipaljenje

kuće Milana Jovanovića, namom pojedinačnom profesio-nalnom planu, pandemija jedonela još jednu izgubljenugodinu za pravdu koja nam jeužasno potrebna. Okrivljeni-ma je, što opravdano, što zlou-potrebom pandemijskih mera,“kupljeno” vreme slobode, asvima nama je nepovratnooteto vreme profesionalnebezbednosti i slobode da radi-mo svoj posao. Važno je da neizgubimo fokus na te slučaje-ve.

Marina Zec (portal Oblakoder)

Pandemija virusa koronapromenila je moju svakodne-vicu u velikoj meri - od aktiv-nog života koji se uglavnomdešava napolju, moj život sepreselio u dnevnu sobu. Pro-menio se i posao koji radim,sve ono što čini novinarstvolepim, a to su intervjui, doga-đaji i susreti, postalo je otuđe-no i prebačeno je u onlajn pro-

stor. Ipak,ova pro-mena nijetoliko uti-cala namene ko-liko me jenavela nato da dru-gačije per-cipiram

stvari, pa sam više nego ikadarazmišljala o negativnim efek-tima medija i zbog toga sambrojne medije, koji su nasilnoširili lažne vesti, ove godineprestala da pratim. Proteklagodina me je podsetila na tokoliko je novinarski poziv va-žan, kao i kolika je odgovor-nost medija prema publici. Ida je solidarnost nešto štonam u medijima i te kako fali.

Korona i ja

Korona afterparty: Kako doći do vakcine protiv propagande

DRŽAVA TABLOIDNIH INSTITUCIJASvakodnevno laganje i spinovanje oko opravdavanja uvođenja vanrednog stanja umartu, relativizovanje hapšenja novinarkeAne Lalić, preko umanjivanja značaja julskihdemonstracija, imali su za cilj stvaranjesveopšte konfuzne atmosfere u očima običnihgrađana, gde, maltene, “novinari po službenojdužnosti” crtaju mete onima koji zapravočasno i odgovorno rade svoj posao

KARI

KATU

RA: D

UŠAN

PET

RIČI

Ć (NI

N)

ponavljaju da postoji svetska za-vera baš protiv vašeg naroda,nije im uopšte teško da u tu posto-jeću matricu ubace nove motive“,kaže naša sagovornica.

Kao odgovor na neverovatanrast broja dezinformacija, članicemreže SEE Check su početkomaprila pokrenule Viber zajednicukovid-19 Provjereno, koja analizirai šalje razmenjuje analize organiza-cijama u svom sastavu. ČlaniceMreže su Centar za demokratskutranziciju (Raskrinkavanje.me),GONG (Faktograf.hr), MOST (F2N2.mk), Mreža za istraživanje krimi-nala i korupcije - KRIK (Raskrika-vanje.rs), Novosadska novinarskaškola (Fake News Tragač - fake-news.rs) Oštro (Razkrinkavanje.se)i UG Zašto ne (Raskrinkavanje.ba).

"U aprilu su se dezinformacijenajviše ticale preventive i lečenjaod kovida. Nakon toga su došleteorije o Bilu Gejtsu i smanjivanjupopulacije na zlatnu milijardu.Teme su i poreklo virusa, efikas-nost PCR testova i maski, 5Gmreža. Sad smo ušli u fazu u kojojje najveći broj dezinformacija po-svećen vakcinama“, kaže Janjić.

Tijana Cvjetićanin dodaje da sudezinformacije o vakcinama došlekao šlag na tortu nakon svega što jeprethodnih 10 meseci objavljivano.

NEUNIŠTIVA TEORIJA ZAVEREOna naglašava da je okolnim dr-

žavama zajedničko to da su Jutjub iFejsbuk, pogotovo u kombinaciji,bili najplodonosniji izvor dezinfor-macija, kao i da je viralnost objavaveća nego ikada.

"Sada se dešava da post na Fejs-buku, naročito na profilima koji suveć popularni po objavama teorijazavere, bude podeljen i do 20.000puta. Pre pandemije tolika viralnostnije postojala na našem području.Tekst s činjenicama koji ja napišemo nečemu što je viralna influenserkarekla o vakcinama će doći do neko-liko hiljada čitalaca, a njena objava

do milion ljudi. To je borba Davida iGolijata i vrlo neugodan osećaj“,konstatuje Tijana Cvjetićanin.

Kao jedan od razloga za razbuk-tavanje lažnih vesti ona vidi nedo-statak kvalitetne komunikacijeinstitucija s građanima. "Ljudi nisuimali prave informacije u pravomtrenutku, bili su ostavljeni na cedilukada je u pitanju reakcija institucijakoje su morale da osiguraju dobrukomunikaciju. Naprosto su digliruke od toga da se preterano unoseu ozbiljnost situacije i veliki broj seponaša kao da se ništa ne dešava“,kaže ona.

Još jedan uzrok hiperprodukcijedezinformacija, smatra Janjić, je inedovoljna spremnost naučnika dakomuniciraju s medijima.

PORAST AGRESIVNOSTI PREMA FEKTČEKERIMA

“Onda mediji pozovu šarla-tana koji je uvek raspoložen dagostuje i koji je najčešće retoričkivrlo ubedljiv i bajkovit. To lju-dima prija, to je neka vrsta utehe,ili im pruža osećaj da pripadajunekakvom globalnom pokretu ot-pora. Iz ovakvog društvenog si-stema je proisteklo naširokopromovisanje šarlatana i mani-pulatora. U jutarnjim programi-ma na TV Hepi ili Pinku gostujuljudi koji bez ikakvog utemeljenjau naučnim postignućima, pričajuo temama u koje se aspolutno nerazumeju“, kaže Janjić.

Pandemija je donela i porastagresivnosti prema fektčekerima.Cvjetićanin ukazuje na to da je ana-lize Raskrinkavanja.ba i njihovih ko-lega počeo da prati veliki broj ljudikoji su uvereni u istinitost teorija za-vere, a veruju da su deo te zavere ifektčekeri.

“Proglašavani smo za satani-ste, za ispostavu duboke države...U komentarima nas pitaju zakoga radimo, pretnje su svakod-nevne. Taj linč na društvenim

mrežama predvode ljudi koji živeod dezinformacija, koji skupljajuklikove i naplaćuju reklame takošto uveravaju ljude da postoji ne-kakva metafizička bitka dobra izla u kojoj smo mi na pogrešnojstrani“, ističe Tijana Cvjetićanin.

Inat i bes onih koji veruju u teo-rije zavere dodatno je pojačala sara-dnja Istinomera i Fejsbuka u suz-bijanju dezinformacija. Cilj ove sara-dnje je smanjivanje vidljivosti netač-nih objava i upozoravanje na neta-čan sadržaj.

LAŽI PREDSEDNIKA, PREMIJERKE,MINISTRA, LEKARA...

"Za svaku objavu koju oceni-mo kao neistinitu, poluistinitu iliizvučenu iz konteksta, pišemo za-seban tekst u kojem dajemo argu-mente na osnovu kojih smo ocenudali. Taj tekst se pojavljuje na sva-kom ocenjenom postu, a Fejsbukmu značajno smanjuje vidljivost.Negativna strana toga su uvredekoje naša redakcija trpi, jer seova saradnja smatra cenzurom, anije tako“, kaže za Dosije MiljanaMiletić iz Istinomera.

Istinomer je prepoznatljiv potome što ocenjuje izjave zvaničnika,kako one date na televiziji, tako i zapisane medije, podseća Miletić.

Među akterima čije su izjave oce-njene kao neistinite našli su se mini-star zdravlja Zlatibor Lončar s tvrd-njama da je korona virus slabiji odgripa i da SZO ne dozvoljava obduk-ciju preminulih od korone, članicaKriznog štaba Darija Kisić-Tepav-čević o tome da nisu saopštavanemanje brojke zaraženih i umrlih,premijerka Ane Brnabić da je SZOsaopštila da će lepo vreme ubiti ko-ronu, kao i izjava predsednika SrbijeAleksandra Vučića da samo četirizemlje u Evropi testiraju više od Sr-bije.

Tijana Cvjetićanin konstatuje ito da je jedna od posledica širenjadezinformacija nepridržavanje epi-demioloških mera, a kao najvećuopasnost izdvaja mogućnost da ćeveliki broj ljudi odbiti vakcinaciju.

"Time će biti propuštena pri-lika da se prevaziđe situacija ukojoj se nalazimo ili neće bitiiskorišćena koliko bi moglo i tre-balo. Postoji i dugoročna opas-nost da će, ako već nije, popu-larizacija i širenje lažnih vestiimati posledice po razne procese- od toga kako će ljudi glasati naizborima, do toga kako će ubudu-će donositi odluke u sferi zdrav-lja“, upozorava sagovornica Dosijea.

Analize organizacija koje se bavefektčekingom pokazale su, izmeđuostalog: korona može preživeti do 28dana, ali u mraku i na 20 stepeni; uSrbiji nisu rađene obdukcije premi-nulih od virusa; vakcine za kovid-19zaista postoje i nisu nikakvi “gene-tski tretmani“; nije tačno da “od vak-cine umiru u Norveškoj, Izraelu iSloveniji“; nijedna vakcina protivkovida-19 nije napravljena “od ćelijaabortiranog fetusa“, ili sa njima; me-šavina belog luka, đumbira i limunane ubija “svaku infekciju“; sos od ja-buka i koka-kola nisu pozitivni nakoronu; deca u Srbiji neće biti pri-silno vakcinisana ili oduzimana odroditelja...

Može se saznati istina, a može sei verovati roto ili viralnim izmišljo-tinama. Može se i nekažnjeno lagati,zarad tako prizemne stvari kakva jenovac. Nije teško, u državi u kojoj jelaž nacionalni sport. Ili, rečima Do-brice Ćosića: “Laž je vid srpskogpatriotizma i potvrda naše uro-đene inteligencije. Lažemo stva-ralački, maštovito, inventivno.”

DosijeOMEDIJIMA

13januar 2021.

Dijana Babić

Lažne vesti i senzacio-nalizam nisu u Srbijii region došli s pande-mijom korona virusa,ali su se tokom 2020.pokazali kao posebno

opasni, pogubni, čak. Kada je sveoko nas komplikovano i nejasno,najlakše je (i najopasnije) verovationima koji imaju odgovore na svapitanja, dok ih nauka još nema.Konfuziji i širenju dezinformacijasu doprineli loša, zbunjujuća ko-munikacija Kriznog štaba i vlastis građanima i “zaverološki menta-litet” koji se ovde gaji decenijama.

“Šokantni dokazi o opasnostivirusa“ koji to nisu, lečenje koroneaspirinom i rakijom, prevencija ko-kainom, za siromašnije i efikasni-jim belim lukom, terapija ozonom,maske sa žicama koje se spajaju na5G mrežu, i naravno vakcine kao“genetski tretmani“, čipovi i šta svene, navodna najava prisilne vakci-nacije dece - sve je to plasiranobrojnim zainteresovanim konzu-mentima tokom proteklih desetakmeseci na portalima i društvenimmrežama.

LAŽI, IZMIŠLJOTINE, LUPETANJADržava je komunikaciju sa gra-

đanima u vezi s pandemijom ko-rona virusa započela sada većantologijskom koferencijom zajavnost, na kojoj je doktor Brani-mir Nestorović izjavio da je u pita-nju "najsmešniji virus u istorijičovečanstva“, što je većinu prisut-nih nasmejalo. Najsmešniji virus jeza nekoliko dana postao najvećineprijatelj, i to je bio samo uvod ukonfuziju i strah.

Imajući u vidu samo taj slučaj,ne čudi to što je Srbija, zemlja zbu-njenih i sluđenih, regionalni lider ukoličini dezinformacija na porta-lima i objava šarlatana i pseudo-naučnika na društvenim mrežama.

Istraživanje mreže organiza-cija koje se bave proverom infor-macija na području JugoistočneEvrope, SEE Check, pokazuje da jenajviše dezinformacija zaključnosa 30. septembrom 2020. godinedošlo s Fejsbuka, a potom sledeportali među kojima je prvih 11 izSrbije.

“ZAVEROLOŠKI MENTALITET“ "Na prvom mestu je Alo,

slede Srbija Danas, pa Informer,Espreso, Kurir, Večernje novosti,Republika, Telegraf, Glas Javno-sti, Blic, Srbin Info... Kada re-cimo Alo objavi neku dezinfor-maciju, ne cilja samo na građa-ne Srbije, već i na region, i uto-liko je takva dezinformacijaopasnija", kaže za Dosije StefanJanjić iz Fake News tragača.

Korene neslavnog liderstva Sr-bije Tijana Cvjetićanin iz Raskin-kavanja.ba vidi u devedesetimgodinama, koje je provela u Srbiji.

"Delovanjem propagandnemašinerije tih nesrećnih godinastvorene su određene navike ikod medija i kod publike. Kodmedija da budu poslušni premavlasti, a kod medijske publike jestvoren nekakav ’zaverološkimetalitet’, koji vrlo pogoduje sa-dašnjoj situaciji, a i stvara ga.Ako mediji iz godine u godinu

Pošto naučnici većinom nisu

spremni na komunikaciju s

medijima, mediji pozovu šarlatana

koji je uvekraspoložen da

gostuje i koji je najčešće retorički

vrlo ubedljiv i bajkovit. To ljudima

prija, to je neka vrstautehe. Iz ovakvog

društvenog sistemaje proisteklo

naširoko promovisanje

šarlatana i manipulatora

Prenošenje dezinformacija o koroni

DOBRODOŠLI U ZEMLJU OBMANA

Korona može preživeti do 28 dana, ali u mraku i na 20 stepeni;vakcine za kovid-19 zaista postoje i nisu nikakvi “genetski tret-mani“; nije tačno da “od vakcine umiru u Norveškoj, Izraelu iSloveniji“; nijedna vakcina protiv kovida-19 nije napravljena “odćelija abortiranog fetusa“, ili sa njima; mešavina belog luka,đumbira i limuna ne ubija “svaku infekciju“...

DosijeOMEDIJIMA

14

Kakva karijera! Još

u vreme studiranjaradila je na Dru-gom programuRadio Beograda,vodeći dnevniumetnički pro-

gram “Ko se duri u kulturi”, kasnijeu odeljenju za vesti od reportera, pre-ko komentatora, postala je i urednicana Radiju. Potom odlazi na TV Beo-grad, sadašnji RTS, ponovo u ode-ljenje vesti. Tu je brzo postala legenda.Tokom skoro deceniju i po GordanaSuša je “prva faca” Dnevnika, prilogkoji se čekao kao i prognoza vremenaKamenka Katića.

Promovisala je “saveznu politiku”,a s početkom raspada zajedničke dr-žave, u maju (među prvima) 1991.godine napušta TV Beograd, neza-dovoljna smenama koje je sprovelorukovodstvo na čelu sa direktoromDušanom Mitevićem i zbog nekriti-čke podrške predsedniku Srbije Slo-bodanu Miloševiću i njegovoj Soci-jalističkoj partiji. Nakon odlaska saRTB pridružila se Yutel-u, televizij-skom programu koji je finansijskipodržalo Savezno izvršno veće kojimje predsedavao Ante Marković.

Osim Suše i Gorana Milića, naprogramu su radili Zekerijah Smajić,Dževad Sabljaković, Velibor Čović,Ivica Puljić, Aleksandar Saša Mlač idrugi. Yutel je bio drukčiji od svih ju-goslovenskih televizija, izveštavajući,recimo, o incidentu u Borovom Selu,desetodnevnom ratu u Sloveniji...

Uvek buntovna i pravična Sušaodlazi u Borbu, kasnije i u Našu Bor-bu, formira vlastitu video-produkcijuVideo nedeljnik (VIN), a decembra1999, kako ističe, od pet kandidata(posle toga uvek je bio samo jedan!)izabrana je za predsednicu Nezavi-snog udruženja novinara Srbije(NUNS).

DOSIJE: Niste bili od poslušnihnovinara? Od početka karijereste buntovnica?GORDANA SUŠA: Novinar koji

poštuje etički kodeks po definiciji jebuntovan, jer sledi profesionalneprincipe i dužan je, to naglašavam,da se suprotstavi pritiscima da teprincipe prekrši. Obaveza je novinarada tačno, objektivno, potpuno i bla-govremeno izvesti o događajima odinteresa za javnost... a onda iz togaproističe sve ostalo: Na primer, damogući negativni učinak na medij,ako objavi neku informaciju, ne smeda utiče na odluku o njenom objav-ljivanju. Ili, da politička i ideološkapozadina informacije ne sme da utičena odluku o njenom objavljivanju,čak ako je u suprotnosti sa političkimubeđenjima novinara, urednika ilivlasnika medija... Pošto je u praksičesto drukčije, urednika ne zanimaopšti, već lični interes da zaštiti sebei svoje radno mesto, a vlasnika zanimada uveća profit, pa se neretko podre-paški ulizuje zvaničnoj politici i vla-stima. Novinar je pod najvećim pri-tiscima. Ako jednom popusti, uvekće popuštati i zato volim da kažemmlađim kolegama da moraju da imajustabilnu i snažnu psihofizičku kon-diciju, da bi dobro i efektno odolevalipritiscima političara, urednika i vla-snika medija.

Yutel? Kakva su Vam iskustvaiz pokušaja da se pomiri jugo-slovenski prostor?

- To je bilo divno iskustvo, prven-stveno zbog kolega, jer većina je sa-čuvala integritet i u stravičnim ratnimgodinama nije se prodala nacionali-stičkim i ratnohuškačkim vlastima.Setite se samo velikog skupa Yutelaza mir kada je iz već politički zava-đenih regija bivše zemlje došlo u Sa-rajevo više od 150 hiljada ljudi daiskaže stav da je protiv rata. Yutel je,nažalost, kasno nastao da bi mogaoda sačuva jugoslovenski informativniprostor, a tako i sebe i zato je ranoukinut. Sat vremena dnevno tog in-formativnog programa i to u kasnimsatim negde u 22 negde u 23 časa to-liko je prestrašio republičke oligarhijesvojom popularnošću. Srbija je prvaukinula emitovanje Yutela, a ondaredom bivše jugoslovenske republike.Ideju o konfederaciji ili uniji, najbru-talnije je odbio Milošević. UkidanjemYutela i ostavkom Ante Markovića,sa kojim sam radila poslednji intervjuu potpuno mračnoj i napuštrnoj Palatifederacije (danas Srbije). Samo je go-relo svetlo u njegovom kabinetu. Taslika mi se usadila u sećanje i za meneima i simboličko značenje. Tada je,dakle, sve bilo spremno za početakneljudskog sukoba u kojem su hu-škani brat protiv brata, otac protivsinova, komšija protiv komšije... Kadase emitovanje svelo na Sarajevo, Yutelje prestao da radi i da je više bilo pa-meti mogla se sačuvati produkcijaizmeštanjem iz zemlje.

Odlazite u Borbu, kasnije osta-jete u Našoj Borbi, gde se mogaopronaći spas i za dušu i za pro-fesiju?- Iskreno da kažem Borba je bila

tranzicioni konglomerat između par-tijskog lista pretvorenog u prvo no-vinsko deoničarsko društvo s jednestrane, i, s druge strane, stare i nove,moderne škole novinarstva koju jepromovisao Staša Marinković. Posleupada državnih komesara i preuzi-manja novine od strane Brčina (Dra-gutin, državni komesar poslat u no-vine, prim. ur.), i pored protesta no-vinara i građana organizovanih u pr-sten slobode oko Borbe, deo novinarazajedno sa vlasnikom Dušanom Miji-ćem se odvojio i izdavao novinu NašaBorba. A “brčinka” je ostala upamćenakao medijska sramota Srbije.

Rođena 1946. uBeogradu, a 1970.

diplomirala naFakultetu

političkih nauka.Uspešnu novinar-

sku karijeru počelaje na talasima

Radio Beograda,da bi nakon osamgodina prešla na

TV Beograd, gde jeradila kao

skupštinski izveš-tač i potom ured-

nica Dnevnika.Početkom

devedesetihprešla je na Yutel,

a zatim uBorbu/Našu

Borbu. NezavisnuTV produkciju VIN

pokrenula 1993.Tokom 2004. bilaje glavna urednicaInformatvnog pro-

grama RTS-a. Od 2011. do 2016.

bila je članicaSaveta REM, aposlednjih pet

godina objavljujekolumne u

Danasu.Među osnivačimaje NUNS, a na čeluUdruženja bila je

od 1999. do 2002.godine.

Gordana Suša

VEČITA BUNTOVNICA

“Novinar koji poštuje etički kodeks po definiciji je buntovan, jer slediprofesionalne principe i dužan je da se suprotstavi pritiscima da teprincipe prekrši. Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno iblagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost”, kaženekadašnja predsednica NUNS za Dosije

NA ČELU NUNS-a: Izvršni odbor Udruženja 2001.

Dragan Banjac

FOTO: MARIJA JANKOVIĆ (VREME)

nalne medije s druge strane. Nije to oso-benost medijske scene u Srbiji, toga imasvugde, ali nigde država ne podržava ta-bloide dodeljujući im pomoć koja je na-menjena za neprofitne medijske projekteod javnog interesa. I to nije sve.

Naša zemlja i svet suočeni su sapandemijom virusa. Kako se ponelastruka?- Uglavnom se prenose izjave članova

Kriznog štaba i političara, niko se nijesetio da istražuje, recimo, veliku smrtnostlekara u Srbiji od korona virusa. Oni ko-jima je u opisu posla da zastrašuju gra-đane u ime vlasti, mislim na tabloidne

medije, i pisane i elektronske, oni su tonastavili da to rade i u vreme korone.Oni koji su se trudili da dođu do suštin-skih informacija, kao N1, NIN, kao Danas,Vreme, ti su se lepo namestili da ih vlast,tačnije onaj jedini i najvlasniji pljuje ipravi od njih metu. Napadi na novinarei nezavisne medije, otkako su naprednjacizarobili zemlju, svake godine rapidnoraste! Kao da ponovo živimo u ratnojzoni. Najviše su napadani redakcija i no-vinari N1. Samo za petnaest dana ovegodine, upućene su pretnje smrću JeleniZorić, pretnje Nataši Kovačev, BrankiciStanković , Nenadu Živkoviću ... Prošlegodine duplirao se broj napada u odnosuna prethodnu godinu i NUNS beleži daih je bilo 189. Ukratko, vlast ne podnosiistraživačke novinare, ne podnosi pro-fesionalce, smeta im svako ko neće dauđe pod njihov šinjel. Što se tiče izvešta-vanja o kovidu-19, sve što je isplivalo kaobilo kakav problem u javnost počev odnabavki respiratora i zaštitne opremedo vakcina upravo rade ti nezavisni iprofesionalni mediji. Štampa je počelada para konac zaštitnog odela (Sandra

Petrušić), a na televiziji N1 dobila je pro-stor i ona, i Rade Panić, i “Ujedinjeniprotiv kovida” i svako relevantan iz strukeko je mogao svojim iskazom da doprineseboljem informisanju građana. Bukvalnocela ekipa N1 vrlo se profesionalno po-svetila tom poslu. Podsećam na reportažuJelene Zorić iz crvene zone... Da tih medijanema laži i prevare vlasti koje koristekoronu za podizanje političkog rejtinga,ne bi se nikad otkrile. Sad mi pade napamet jedna misao; laž nikada ne možepostati istina, ali može postati navika.Bojim se da je to problem sadašnje poli-tičke elite koja je navikla da laže i u istikalup svrstala najveće i najuticajnije me-dije, čiji uticaj dodatno naduvava blaće-njem svih koji drukčije misle i govore.Na kraju krajeva gde si saznao za velikusmrtnost lekara nego iz tih medija.

Nadate li se vremenu kada državnivrh neće svakodnevno "okupirati"nacionalnu televiziju, a novinarislobodno istraživati njihove greškei to saopštavati ih građanima?- Državu vodi čovek koji naočigled

svih govori neistine a da i ne trepne. Kaona primer, da se retko pojavljuje na tele-vizijama. Danas kada se u informativnimemisijama TV PINK flagrantno krše pred-izborna pravila, kada se otvoreno navijaza Vučića a njegovi oponenti pominjusamo da bi se ukaljalo njihovo dosto-janstvo, REM ne reaguje i gola je laž pro-turanje informacije da to nije njihovaobaveza. Dolaskom naprednjaka na vlastREM je izmenio dugogodišnju praksu iignoriše zakonom propisane dužnosti izahteve javnosti. Uvredljivo je što REMne poštuje, naprimer, član 50. Zakona oelektronskim medijima, u kome se ekspli-citno navodi da se “regulator stara da seu svim programskim sadržajima poštujudostojanstvo ličnosti i ljudska prava”. Itako sasvim suprotno, svojim ignorisa-njem prostačkih, uvredljivih, neistinitihsadržaja doprinosi skandaloznom ugnje-tavanju ljudskih prava i dostojanstvaličnosti.

Hoće li portali i društvene mrežeuništiti novine?- Ne verujem da će portali i društvene

mreže veoma brzo uništiti novine. Dokgod ima onih koji su omirisali štampanipapir, i navikli da pljucnu po prstima dabi olakšali listanje, pa olovkom zaokru-žuju važne informacije, ili rešavaju ukr-štene reči i sudoku, biće štampe.

DosijeOMEDIJIMA

15

Na kraju ste se oprobali u vlastitojvideo produkciji?- Kada sam videla u nekoj anketi da

veliki procenat anketiranih u Beogradusmatra da Sarajevo bombarduje Pale ikada su neverovatne laži bolesno do-minirale medijskim prostorom, a znajućida je za dve trećine građana Srbije isklju-čivi informator televizija, VIN produkcija,po sistemu slikom na sliku, bila je logičanprojekat. Počeli smo emitovanje na Stu-diju B, pa kad je napravljen dil izmeđuSPO i vlasti dobili smo otkaz. VIN jeprva srpska televizijska ekipa koja jekroz tunel ušla u Sarajevo sa organiza-cijom Igmanska inicijativa, dokumen-tarac o tome, koji je dao pun uvid u tok iposledice rata napravila je Branka Mi-hajlović. VIN produkcija je prva emito-vala potresni film kolege Bože Kneževića“Oluja”. U mnogo čemu smo prednjačilii mnogima se nismo sviđali, nekima smopredstavljali političku opasnost a nekisu nam naprosto bili zavidni, ali publikanas je volela.

Bili ste među osnivačima Nezavi-snog udruženja novinara Srbije,kasnije i predsednica, u mandatukoji je bio najplodniji od osnivanjaNUNS-a do danas? Podsećam nato da ste pokrenuli Dosije o repre-siji nad medijima?- To je naprosto bilo vreme koje je

zahtevalo izuzetnu energiju i akciju. Iz-vršni odbor NUNS je kompletno bio po-svećen poslu. Počev od toga što smomorali da nalazimo načine i pomažemonovinarima koji su hapšeni, Nebojša Ri-stić, bio je osuđen na godinu dana zat-vora, samo zato što je na lokalnoj ra-diostanici u Sokobanji zalepio plakat“Free Press”, Miroslav Filipović optuženza špijunažu, privođeni su na informa-tivne razgovore i drugi novinari Danasa,Telegrafa ,ubijen vlasnik Dnevnog tele-grafa Slavko Ćuruvija... U to vreme nesamo što smo međusobno bili solidarniveć su nam pomagale i kolege iz među-narodnih organizacija pa smo tako moglijednokratno da pomognemo oko 600novinara koji su oterani s posla, zatimsmo pomagali redakcijama nezavisnihmedija da plate drakonske kazne, da bimogli da nastave da rade. Više od dvamiliona maraka su Miloševićeva vlast iministar za informisanje Vučić (Ale-ksandar, prim. ur.), naplatili od “nepo-dobnih” medija. Bio je to smišljen plannjihovog uništavanja.... Uspeli su.

I dalje ste aktivni, pišete kolumneu listu Danas? Kako vidite srpskonovinarstvo danas?- Srpsko novinarstvo nikada nije bilo

ovako podeljeno i suprotstavljeno naudvorice s jedne i nezavisne i profesio-

Napadi na nov-inare i nezavisne

medije, otkako sunaprednjaci zaro-bili zemlju, svake

godine rapidnoraste! Kao da

ponovo živimo uratnoj zoni

VIN je prva srpskatelevizijska ekipakoja je kroz tunel

ušla u Sarajevo sa organizacijom

Igmanska inicijativa, doku-mentarac o tome,

koji je dao punuvid u tok i

posledice ratanapravila je

Branka Mihajlović.VIN produkcija je

prva emitovalapotresni filmkolege Bože

Kneževića “Oluja”.U mnogo čemu

smo prednjačili imnogima se

nismo sviđali,nekima smo pret-stavljali političku

opasnost a neki sunam naprosto bili

zavidni, ali pub-lika nas je volela

Omiljeni autoriIma puno, puuuuuno novinara koje

rado čitam: Švarm, Pančić, Mališić, Ćuli-brk, Lakićević, Gaće, Jovanović, Nadrljan-ski, Petrušić, Nikoladis, Basara, Ivančić,Dežulović, Draža Petrović, Pivljanin, Va-sović, Lalić, Basara, Jergović, Biševac,Čongradin, Kišjuhas, Lukač, Panović, Jo-kanović, Kordić, Sejdinović, Valjarević,Gruhonjić... Volim i tebe (Banjca) da pro-čitam. Volim Branka Milanovića, Varufa-kisa, Piketija i divnu ekipu saradnika Slo-bodne Evrope...

Dve kamere za VINPočeli smo snimanje amaterskom

digitalnom kamerom koju nam je poklo-nio pokojni Vane Ivanović, na predlog ko-leginice Nadežda Gaće. Drugu kamerunam je poklonio pokojni Ivan Stambolić,a onda smo se počeli prijavljivati na me-đunarodne medijske projekte što nam jeomogućilo rad bez profita, jer televizijenam nisu plaćale emitovanje oko 16 go-dina.

O Jugoslaviji i Anti MarkovićuU vrlo kratkom vremenu interegnuma, posle Titove smrti, dok još nisu ojačale republi-

čke oligarhije, Jugoslavija se otvarala prema svetu, ukinut je tajni službeni list, ukinut je ver-balni delikt, promenjeno 12 hiljada zakona i prilagođeno evropskim standardima, došaoAnte Marković za predsednika Saveznog izvršnog veća, tada se prvi put odomaćila rečmandatar, došao i MMF, tada je šira javnost prvi put čula za grejs period, sa platom ste mo-gli da letujete, dinar je bio konvertibilan a Yu pasoš na velikoj ceni... Ta velika zemlja “koju

su stvarali najbolji a rušil najgori ljudi”,imala je šanse da bude 13. zvezdica nazastavi Evropske unije, odnosno, članicaevropske zajednice naroda. Dugovala jenajviše 25 milijardi dolara, za vremeAnte Markovića dug se sveo na 8 milijar-di. Danas samo Srbija duguju skoro du-plo, više 46 milijardi! Stiglo nas je Marko-vićevo proročanstvo kojeg se mnogi, ni-čim izazvani, prisećaju po društvenimmrežama: “Zablude ćemo plaćati siro-maštvom, trovanjem duha i položajemdaleke periferije u Evropi”.

Korona i jaJasmina Dobrilović(Newsmax Adria)

Od samog početka pan-demije poštujem sve mere za-štite i privatno i poslovno. No,na terenu nikad nije bilo težejer su sagovornici primetnoagresivniji a neretko se samine pridržavaju mera. Posao,koji je sam po sebi težak, uovim okolno-stima doneomi je dodatnaopterećenja (stalno mislimna to da lisam ponelamasku, dezin-fekciona sred-stva, vitami-ne... ). Najtežeje kad pozoveš sagovornika zaizjavu, komentar, a on ti kažeda nije u prilici, jer je pozitivanna koronu. Ne prija mi ni kori-šćenje aplikacija za snimanjesagovornika i to sam svela naminimum. Uprkos pandemiji,smatram da je razgovor uživo“jedan na jedan” upečatljiviji ibolji. Ipak, kad sam na zada-tku, dajem svoj maksimum itad ne mislim na kovid-19 imogućnost da ću se zaraziti inisam do sada. Ono što mi po-sebno smeta, a tu boljku nijedonela korona, je netranspa-rentnost vlasti i odbijanje daodgovore na pitanja.

Ana Lalić(portal Nova.rs)

Izveštavanje u doba epi-demije je zbog konstantnog inikad intezivnijeg osećaja dastalno postoje neki “oni” kojižele sve da sakriju i postojimoneki “mi”, kojima je posao daim to otežamo, nekako izoštri-lo moju profesionalnu znatiže-lju. Čini mi se, sa ove distance,da nikada nisam više radilanego u poslednjih 11 meseci.Primetno sam postala i sum-njičavija i opreznija, počelasam da čitam “sitna slova” ina kutiji mu-slija. Umestovečera, prija-telja, putova-nja... noći samprovodila nasajtu APR iportala javnihnabavki, čiji sesadržaj po za-nimljivostimogu poistovetiti sa čitanjemkineskog telefonskog imenika.I danas sam ubeđena da sunamerno konstruisani tako daoni koji ulaze na njih izgubesvaku volju i nadu da će naćiono za čim tragaju. Ali, tamankada vam već i vid posustane,neka imena, neki brojevi, nekeadrese, neke fakture, ta nekasitna slova se poklope, nekesumnje opravdaju i neki doka-zi izrode. E, te sitne pobedenad administracijom, nad ne-istinom, ta ogoljavanja i hva-tanja počinitelja sa prstima utegli (a u doba korone pojedinisu ruke močili do lakata) sume podsetili zašto, zapravo,volim ovaj posao, i potvrdile daon još uvek, čak i u ovoj besmi-slenoj državi, ipak ima smisla.

Ton saopštenja, kao na radiju, kaoda smo na istom poslu - mojne,Majo te priče, tri decenije te zna-

mo; a da si osudila - jesi. "Učestalenapade na novinare i medije" - zarih ima? I kako ih najednom vidi Mini-starstvo kulture i informisanja. Kadnije videlo, recimo, onaj dim u Vrčinu,kad su spalili kuću Milana Jovanovića.Kad nije čulo bahaćenje mantijaša icivila na učtivo postavljena, istina ne-prijatna, pitanja.

I ko ministarku treba da pouči daizvršni organ ne treba da nekog na

nešto poziva, jer Ministartsvo nije ne-vladina organizacija. Ne treba, stoga,da poziva ni "sve aktere na javnojsceni da se suzdrže od pritisaka, pret-nji i ugrožavanja bezbednosti novi-nara i redakcija, nezavisno od njihoveuređivačke orijentacije".

U prevodu, ovo znači da Ministar-stvo zna da su neki zaslužili sve te pret-nje svojom "orijentacijom", ali, ne dirajteih sada. Zbog sveta, nešto opet gledajuovamo. Da vas, eto, zamoli ministarkakulture, biće u ime premijerke Ane Br-nabić koja je još u aprilu prošle godinepružila uveravanja predsednici Evrop-ske komisije Ursuli fon der Lajen daće vlada preduzeti sve što je neophodnoda obezbedi slobodu medija u Srbiji.

Ministarstvo kulture, rekosmo li,ne govori istinu za sve pare i vređa no-vinare u Srbiji time što misli da mu ve-ruju. A poenta je, zapravo, u tome daje sve što dolazi iz državnih organa uvezi sa novinarima i medijima do sadabilo uglavnom neistina i nema nikakvegarancije da neće biti i dalje. Pa, njihsu i Evropljani provalili.

Pazite tek ovo: "Svi akteri u me-dijskom svetu morali bi da budu sve-sni svoje uloge i značaja za stvaranjeopšte klime u društvu i da kao takvibudu odgovorni za plasiranje sadržajakojima šalju poruke u javnost" (pra-vopis i stilska suicidnost Ministarstvokulture i spoljni saradnik).

Dotle došlo, Maja Gojković dadrži predavanje o "stvaranju opšteklime u društvu". I onda režim tražidijalog.

I opet zaobilaze istinu u širokomluku, valjda na nečiji nagovor: "Mini-starstvo podseća da su za atmosferuu društvu podjednako zaslužni i od-govorni svi učesnici javnog života ida svi podjednako grade njegovustabilnost kroz svoj rad i delovanje".

E, neće biti. Krivi ste vi koji držitebatinu iznad svake slobodnomislećeglave, koji na novinare šaljete batinaše,a na slobodnu reč tabloidnu žgadiju ibotove.

I niko sa profesionalnim integri-tetom vam ne veruje. Bez obzira naspoljne saradnike. B. T.

Izvršni odbor Nezavisnogudruženja novinara Srbije(NUNS) jednoglasno jeodlučio da za počasne čla-

nove Udruženja imenuje epide-miologa i publicistu prof. dr Zo-rana Radovanovića i uzbunji-vača iz Valjeva, AleksandraObradovića.

U obrazloženju odluke navodise da je profesor doktor Radova-nović, utemeljitelj moderne epi-demiologije u našoj zemlji, odavnoje prisutan na javnoj sceni i nikadanije bežao od javnog dijaloga. Na-protiv, svoje stavove iznosi hrabro,precizno i naučno potkovano ine usteže se da oponira moćnimvlastodršcima. U poslednjih go-dinu dana, od prvih naznaka do-laska zaraze i u proteklim mese-cima pandemije jedan je od naj-zahvalnijih sagovornika novina-rima, a i najvrednije je što radovno

piše tekstove u dnevnim novima-ma i nedeljnicima.

Uzbunjivač iz valjevske fa-brike Krušik je u septembru pro-šle godine uhapšen jer je medi-jima dostavio dokumentacijukoja ukazuje da su pojedine pri-vatne firme imale privilegovanpoložaj u Krušiku. Od tada trajeObradovićeva borba za prvo naslobodu a potom i za pravo napunu istinu o događajima u Kru-šiku i njegovom hrabrom gra-đanskom činu. On je nezavisnimnovinarima, koji svoj posao radečasno i profesionalno, dao ne-procenjiv materijal koji govorio visokoj korupciji i kriminalu,a i bio je stalno dostupan za pi-tanja medija.

Na dodeli upriličenoj na Pla-tou Filozofskog fakulteta u Beo-gradu, organizovanoj u saradnjisa Pokretom Novi optimizam,

Zoran Radovanović je rekao damu ovo priznanje posebno prijai da mu se obradovao kao i priz-naju "Vitez poziva", koje je dobiopre nekoliko godina.

"Priznanje mi znači jer po-tiče od čestitih i uglednih ljudii reputabilne i časne novina-rske organizacije", istakao jepoznati epidemiolog.

Aleksandar Obradović nijeprisustvovao dodeli zbog epide-miološke situacije i njemu će priz-nanje biti uručeno naknadno.

Za svoje počasne članoveNUNS bira istaknute pojedincei osvedočene prijatelje Udruženja,koji svojim delovanjem dopri-nose ostvarenju ciljeva Udruže-nja, a pored Radovanovića i Obra-dovića, počasni članovi su i Go-ran Marković, Branislav Gru-bački Guta, Laslo Vegel, Rodo-ljub Šabić, Saša Janković...

januar 2021.DosijeOMEDIJIMA

16

DosijeOMEDIJIMA

IZDAVAČ: Nezavisno udruženje novinara SrbijeODGOVORNI UREDNIK: Željko BodrožićUREDNIK: Bojan Tončić POMOĆNIK UREDNIK: Nikola Krstić

Dosije je objavljen u dnevnom listu Danas,

28. januara 2021. godine

impressum

Priznanje za Radovanovića i Obradovića

POČASNI ČLANOVI

NIKO VAM NE VERUJEDotle došlo, Maja Gojković da drži preda-vanje o "stvaranjuopšte klime u društvu".I onda režim traži dija-log. I opet nije iskren,valjda na nečiji nagovor

OSVRT: Baš smo nezahvalni, pa još malo više

Prema mom sitnosopstveničkom stati-stičkom istraživanju, ali na iznenađujuće ve-likom uzorku, u starosnoj dobi od četrdesetdo šezdeset devet godina, čak 97% ispitani-ka ubeđeno je da će im vakcina promenitiDNK. Svega 0,83% nada se da će im DNKostati u obliku i na nivou koji su im obezbe-dili njihovi stari, dok je 2,17% anketiranih saneskrivenim prezirom odbilo da se uopšte iz-jasni o vakcinaciji.

Kad bi se pamet na pijaci kupovala, sva-ko bi opet kupio svoju, veli poslovica drev-nog Istoka, gde je stvorena “Hiljadu i jednanoć”: kad bi se DNK prodavala na pijaci, ilionline, svak bi opet kupio svoju.

Nikome nije prošlo kroz glavu da bi iz-menjeni DNK (neka skraćenica bude u mu-škom rodu, iako je reč o kiselini) mogao bitibolji od prethodnog, da bi neke nepoželjneosobine mogle biti suzbijene, ili ukinute, a dabi se mogla pojaviti nova svojstva koja bi ra-dovala i novog čoveka i njegovu svojtu, a za-što ne i širu zajednicu.

Ako bi moćnici da stanovništvo ove pla-nete svedu na onoliko stanovnika koliko nji-hovim bolesnim zamislima odgovara, i akosu zaista radi da preživele stave pod daljin-sku kontrolu ubacujući im čipove i menjajućiim DNK, ja ću da se vakcinišem. Znam da bi isama vakcina mogla da mi dođe glave: stvo-rena u laboratorijama zemalja koje su nasbombardovale i koje su malo je reći priznaleKosovo, zašto vakcina za naše govorno po-dručje ne bi bilo gora nego za one koje se ve-likim silama ulizuju?!

Ali, prevladao sam brzo tu malu krizu –vakcinisaću se! Prijavio se ja među prvima,moji su me prijatno iznenadili prihvativšiisprve da me daju u dom, kad se vakcinišešuvek možeš da se vratiš kući, odlazak u domnije put bez povratka, uglavnom, vakcinišemse ja i – čekam.

Gledam “Utisak nedelje” i poželim, prviput, da se javim, opa, oholost koja me je dr-žala podalje od svih kontakt progama osla-bila je, ili je iščezla, pozovem studio, kažemlično ime i da zovem iz Uralske ulice, misliosam da ću imati tremu kad me budu slušalehiljade ljudi, ali me je prožimalo radosno ne-strpljenje; nisam hteo da unapred smislim ilida čak zapišem šta ću reći, što znači da imoja preterana predostrožnost, iza koje jestajala teška taština i žalosni strah da se neosramotim nije više u mojoj DNK, začuje seslužbeni, rutinirani glas voditeljke: “Dobroveče, šta je vaš najjači utisak?...” – “Znatešta, ja i ne gledam ovu vašu emisiju, utišaosam ton i prepisao vaš broj, ne dajem petpara na to što radite, zovem da kažem da jeAleksandar Vučić najbolji predsednik kojegje Srbija ikada imala, i da je najveći vladarkojeg će ikad imati…” – “Dobro, to je lepo, ališta je vaš najjači utisak?” – To je moj najjačiutisak, to je utisak mog života…” – “Dobro,hvala vam, lakunoć”. Ne smeta mi podruglji-vost u glasu sagovornice, a pre vakcine samjoj zamerao kad nekog iseče usred njegovogdoduše preopširnog blebetanja, poboljšanaDNK drži me iznad situacije, ono što bi neka-dašnjem, sujetnom meni bilo neprijatno, sadmi prija, rekao sam svoje, i gle, dobro beševeoma!

Knjiga utisaka

Drugi čovek

PIŠE: Ljubomir Živkov

Miloš Mitrović(dnevni list Danas)

S obzirom na to da sam ured-nik, pandemija nije preterano utica-la na moj rad u redakciji. U smislusvakodnevne rutine ništa se nijepromenilo - sve vre-me pandemije, osimkada bih bio na od-moru, dolazio sam uredakciju i radio nauobičajen način zarazliku od novinarakoji su radili od kuće.Na neke od novinarakorona je delovalaveoma podsticajno ipočeli su da rade mnogo efikasnije ikvalitetnije u kućnim uslovima. Do-nekle je delovala motivišuće i namene, pa sam u nekoliko navrataiskakao iz svog spoljnopolitičkogsektora i bavio se nekim drugim te-mama i žanrovima i ponešto odtoga je ispalo veoma dobro. Čaksam uspeo, uprkos restrikcijama, daodem i na jedan lep i koristan služ-beni put.

Marija Vučić (KRIK)

Radim od kuće,zbog čega štedim do-sta vremena i energijekoje inače trošim uprevozu. To je poziti-van aspekt jer samneuporedivo produk-tivnija. Sa druge strane, više ne-mam jasnu granicu između radnog islobodnog vremena i to je loše, jermi se čini kao da sam u radnommodu po ceo dan, tako da kada od-maram nemam osećaj da zaistaodmaram. Ipak, najlošija stvar celekorone je redukovanje živih susretasa kolegama, izvorima, sagovornici-ma, što u određenoj meri nemino-vno redukuje i količinu informacijakoje dolaze do tebe.

Sandra Dančetović(XXZ Magazin)

Imam sreću da mogu da pišemi uređujem portal gde god da se na-lazim, tako da sam proteklu godinuprovela kod kuće. Isti-na je da rad i atmos-feru u redakciji ništane može zameniti,međutim, u ovakvimokolnostima, zdravljei stabilna internet ko-nekcija mogu se sma-trati luksuzom. Više-mesečna izolacija mije prijala, naročito udomenu kreativnosti i produktivno-sti. Nažalost, mnogo je više onihkoji nisu mogli neometano da radesvoj posao, kao i onih koji su, poputradnika u zdravstvu, svoje kapacite-te iscrpeli do krajnjih granica. Onizaslužuju bar godinu dana odmora.

Dejan Kožul(Frilenser)

Kao i u drugimsferama epidemija jesamo razotkrila svemanjkavosti naših ži-vota. U mom slučajuje dodatno ogolila či-njenicu da smo u pot-punosti nezaštićeni,posebno mi koji smo frilenseri ponahođenju. Bez zdravstvenog i bilokakvog drugog osiguranja, bez ra-zumevanja od poslodavaca, a opetsa skresanim honorarima jer – ko-rona je. Korona je svima, a novinarisu, jer je priroda posla takva, prinu-đeni i dalje ga obavljati, kao da seništa ne dešava, a ako se i desinema previše razumevanja.

Korona i ja

FOTO

: SRĐ

AN V

ELJO

VIĆ