Download pdf - GLOBALNO ZAGREVANJE I KJOTO PROTOKOL.pdf

Gržetić 1

GLOBALNO GLOBALNO ZAGREVANJE I KJOTO ZAGREVANJE I KJOTO

PROTOKOLPROTOKOLProf. Prof. drdr

Ivan Ivan GrGržžetietićć,,

Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu ––

Hemijski fakultetHemijski fakultet

grzeticgrzetic@@chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu

& & www.chem.bg.ac.yuwww.chem.bg.ac.yu

BeleBelešške za predavanjake za predavanja::

httphttp://://helixhelix..chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu/~/~grzeticgrzetic/predavanja//predavanja/

mailto:[email protected]







http://www.chem.bg.ac.yu/

http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/












GrGržžetietićć 22

SdrSdržžajaj

UvodUvod

KjotoKjoto

protokolprotokol

OObavezebaveze

zemaljazemalja

ččlanicalanica

KjKjotooto

protokolaprotokola

MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

AtmosferaAtmosfera

Spektar zraSpektar zraččenja sa Suncaenja sa Sunca

UV i IR zraUV i IR zraččenjeenje

Sudbina zraSudbina zraččenja sa Suncaenja sa Sunca

Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraččenja (COenja (CO22

, CH, CH44

, H, H22

O, NO, N22

O)O)

Trendovi promene koncentracije gasova staklene baTrendovi promene koncentracije gasova staklene bašštete

ZadrZadržžavanje IR zraavanje IR zraččenja na Zemljienja na Zemlji

Posledica Posledica --

globalno zagrevanjeglobalno zagrevanje

Izvori gasova staklene baIzvori gasova staklene bašštete

PotePotešškokoćće oko e oko KjotoKjoto

protokolaprotokola


UvodUvod

Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled usled cegacega

nastaje efekat staklene banastaje efekat staklene baššte, zte, zahtevale su akciju ahtevale su akciju

zemalja na međunarodnom nivou buduzemalja na međunarodnom nivou budućći da se emitovani gasovi i da se emitovani gasovi ššire po celoj atmosferi, ali i zbog ire po celoj atmosferi, ali i zbog ččinjenice injenice ššto je kontrola emisije to je kontrola emisije gasova vrlo skup poduhvat, te je zajednigasova vrlo skup poduhvat, te je zajedniččka akcija na ka akcija na međunarodnom nivou mnogo ekonomimeđunarodnom nivou mnogo ekonomiččnija. Prvi korak bio je nija. Prvi korak bio je usvajanje, 9. maja 1992. godine, usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klimenacija o promeni klime. Ovom konvencijom je . Ovom konvencijom je utvrdenutvrden

sistem za sistem za

razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene barazmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene baššte, te, dok je redok je reššavanje pitanja avanje pitanja nacinanacina

ograniograniččavanja emisije tih gasova avanja emisije tih gasova

odloodložženo za neki eno za neki buducibuduci

trenutak. trenutak.

NaNašša zemlja je a zemlja je ratifikovalaratifikovala Okvirnu konvencija UN o promeni Okvirnu konvencija UN o promeni klime (Mklime (Međunarodni ugovori eđunarodni ugovori 2/97). Slede2/97). Sledećći korak bi bio i korak bi bio ratifikovanjeratifikovanje

KjotoKjoto

protokola uz ovu konvenciju protokola uz ovu konvenciju ššto joto jošš

nismo nismo

uradili.uradili.


UvodUvod

KjotoKjoto

protokolprotokol

je je usvojenusvojen

nana

tretreććojoj KonferencijiKonferenciji

ČČlanicalanica

OkvirneOkvirne

konvencijekonvencije

UN UN

o o promenipromeni

klimeklime, , kojakoja

je je odrodržžanaana

u u decembrudecembru 1997.god. u 1997.god. u KjotuKjotu, u , u JapanuJapanu. . ProtokolProtokol

je je stupiostupio

nana

snagusnagu

16.02.2005.god. Do 16.02.2005.god. Do sadasada

je je KjotoKjoto protokolprotokol

ratifikovaloratifikovalo

144 144 zemaljazemalja

ukljuuključčujuujuććii

EU.EU.


KjotoKjoto

protokolprotokol

-- ččlanicelanice

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/Kyoto_Protocol_participation_map_2005.png


KjotoKjoto

protokolprotokol

PromoviPromovišše, podstie, podstičče istrae istražživanje i razvoj i poveivanje i razvoj i poveććanu anu upotrebu, novih i upotrebu, novih i obnovljivihobnovljivih

vidova energije, vidova energije,

PromoviPromovišše i podstie i podstičče tehnologije za kontrolu emisije e tehnologije za kontrolu emisije ugljen dioksida i naprednih i ugljen dioksida i naprednih i inovativnihinovativnih

ekoloekološški ki

zdravih tehnologija zdravih tehnologija

PromoviPromovišše odre održžive oblike poljoprivrede u svetlu ive oblike poljoprivrede u svetlu razmatranja klimatskih promena; razmatranja klimatskih promena;

ograniograniččava ili smanjuje emisiju gasova staklene baava ili smanjuje emisiju gasova staklene baššte te koje ne kontrolikoje ne kontrolišše Montrealski Protokole Montrealski Protokol


KjotoKjoto

protokolprotokol

NajvaNajvažžniji uspeh ovog protokola je bilo niji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanjeutvrdivanje obaveze obaveze ogranicenjaogranicenja

i smanjivanje emisije i smanjivanje emisije ššest est

gasova koji stvaraju efekat staklene bagasova koji stvaraju efekat staklene baššte:te:

UgljenUgljen--dioksida (COdioksida (CO22

), ),

Metana (CHMetana (CH44

), ),

AzotoksidaAzotoksida

(N(N22

O),O),

HlorofluorougljovodonikaHlorofluorougljovodonika

(HFC)(HFC)

PerfluorougljenikaPerfluorougljenika

(PFC) i(PFC) i

SumporheksafluoridaSumporheksafluorida

(SF(SF66

) )


HALOGENIZOVAN UGLJENIKHALOGENIZOVAN UGLJENIK

HalogenizovanHalogenizovan

ugljenik bitan za efekat ugljenik bitan za efekat staklene bastaklene baššte obuhvata te obuhvata perfluorougljenikeperfluorougljenike

((perfluorocarbonsperfluorocarbons

--PFC) koji vode glavno PFC) koji vode glavno poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i fluorougljovodonikefluorougljovodonike

((hydrofluorocarbonshydrofluorocarbons

--

HFC) koji se danas koriste kao zamena za HFC) koji se danas koriste kao zamena za hlorofluorougljenikehlorofluorougljenike

(CFC) koji imaju (CFC) koji imaju

negativan efekat na ozonski omotanegativan efekat na ozonski omotačč..


PerfluorougljeniciPerfluorougljenici

(PFC)(PFC)

PFC (CFPFC (CF44

, C, C22

FF66

, i C, i C33

FF88

) s) se koriste u sistemima za e koriste u sistemima za rashlađivanje kao i preparati za garashlađivanje kao i preparati za gaššenje poenje požžara. Na ara. Na žžalost, alost, pokazalo se da su to gasovi sa veoma izrapokazalo se da su to gasovi sa veoma izražženim enim ““efektima efektima staklene bastaklene bašštete””. Njihovo vreme . Njihovo vreme žživota u atmosferi se penje i do ivota u atmosferi se penje i do 50.000 godina, 50.000 godina, ššto je duto je dužže od e od žživotnog veka bilo kog drugog ivotnog veka bilo kog drugog poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog protokola). Istraprotokola). Istražživanja obavljena 2003. godine su pokazala da ivanja obavljena 2003. godine su pokazala da je najrasprostranjeniji PFC je najrasprostranjeniji PFC tetrafluorometantetrafluorometan

(CF(CF44

) ima ) ima potencijal stvaranja efekata staklene bapotencijal stvaranja efekata staklene baššte koji je 6.500 puta te koji je 6.500 puta vevećći od COi od CO22

, dok se potencijal , dok se potencijal heksafluoroetanaheksafluoroetana

(C(C22

FF66

) ) pokazao za 9.200 puta vepokazao za 9.200 puta veććim od COim od CO22

. Ove osobine PFC su ve. Ove osobine PFC su većć naterale mnoge razvijene zemlje da ih se naterale mnoge razvijene zemlje da ih se ““odreknuodreknu””, odnosno , odnosno

te sobine su ih te sobine su ih uvrstileuvrstile

u u KjotoKjoto

protokol.protokol.


UgUgljendioksidljendioksid

COCO22

Na globalnom nivou CONa globalnom nivou CO2 2 najvinajvišše doprinosi efektu e doprinosi efektu staklene bastaklene baššte, nekih 64%. te, nekih 64%.

Koncentracija COKoncentracija CO2 2 se povese poveććala u poslednjih 200 ala u poslednjih 200 godina za 30%.godina za 30%.

Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih goriva. goriva.

VEK KONCENTRACIJAXIX 0,0250 %XX 0,0355 %XXI 0,0500 %

Koncentracija CO2

u vazduhu kroz vekove


Metan CHMetan CH44

Metan je sledeMetan je sledećći gas koji doprinosi efektu i gas koji doprinosi efektu staklene bastaklene baššte, nekih 20%.te, nekih 20%.

Koncentracija metana se poveKoncentracija metana se poveććala ala yaya

nekih nekih 145% u poslednjih 200 godina. 145% u poslednjih 200 godina.

Osnovni izvori metana je u procesu varenja Osnovni izvori metana je u procesu varenja preprežživara (goveda, ovaca, koza i divljaci kao ivara (goveda, ovaca, koza i divljaci kao srne i jeleni), zatim uzgajanje pirinsrne i jeleni), zatim uzgajanje pirinčča, prirodni a, prirodni gas i komunalne deponije. gas i komunalne deponije.


AAZZOTOVI OKSIDIOTOVI OKSIDI

Azotovi oksidi Azotovi oksidi NONOxx

(N(N22

0, NO, NO0, NO, NO22

))

AAzzotoviotovi

oksidioksidi

najvenajveććimim

delomdelom

vodevode

porekloporeklo

iiz z antropogenihantropogenih aktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. U aktivnosti kao industrijska i poljoprivredna proizvodnja. U

znatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kao znatno manjoj meri vode poreklo od prirodnih pojava kao ššumskih i umskih i stepskihstepskih

popožžara.ara.

KoncentraciajKoncentraciaj

NONOxx

u poslednjih 200 godina je porasla za u poslednjih 200 godina je porasla za punih 15%. punih 15%.

ČČovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenu ovekov uticaj se u prvo vreme se odnosio na primenu prirodnih, a kasnije veprirodnih, a kasnije vešštataččkih đubrivakih đubriva. Tome doprinose jo. Tome doprinose jošš

uzgajanje uzgajanje mahunarkimahunarki

((leguninozaleguninoza), procesi fermentacije ), procesi fermentacije fekalija i procesi u zemljifekalija i procesi u zemljišštu. tu. ŠŠto se tito se tičče procesa u zemljie procesa u zemljišštu tu ovi su joovi su jošš

uvek neispitani dovoljno, pa se ne zna tauvek neispitani dovoljno, pa se ne zna taččno koji su no koji su

to procesi koji najvito procesi koji najvišše doprinose emisiji azotovih oksida.e doprinose emisiji azotovih oksida.


SFSF66

& CCl& CCl44

Sumpor Sumpor heksafluoridheksafluorid

SFSF66

ima ogroman ima ogroman potencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SFpotencijal za globalno zagrevanje. 1 kg SF66

ima potencijal globalnog zagrevanja koliko ima potencijal globalnog zagrevanja koliko ima 23 tone COima 23 tone CO22

tikomtikom

100 godina.100 godina.

UgljenterahloridUgljenterahlorid

CClCCl44

ima potencijal ima potencijal globalnog zagrevanja koji je 1800 veglobalnog zagrevanja koji je 1800 većći od i od COCO22

. .


OBAVEZE ZEMALJA OBAVEZE ZEMALJA ČČLANICA LANICA KYOTO PROTOKOLA KYOTO PROTOKOLA

ObavezeObaveze razvijenihrazvijenih zemaljazemalja ugovornicaugovornica KjotoKjoto protokolaprotokola

ProtokolProtokol

imaima

zaza

ciljcilj

dada

kvantifikujekvantifikuje

obavezeobaveze

i i utvrdiutvrdi

dinamikudinamiku smanjenjasmanjenja

nacionalnihnacionalnih

emisijaemisija

gasovagasova

sasa

efektomefektom

staklenestaklene

babašštete

zaza

svakusvaku

drdržžavuavu

ččlaniculanicu

KonvencijeKonvencije

kojakoja

se se nalazinalazi

nana listilisti

u u AneksuAneksu

1 1 KonvencijeKonvencije

((svesve

industrijskeindustrijske

zemljezemlje

i i zemljezemlje

u u

tranzicijitranziciji). ). OvimOvim

ProtokolomProtokolom

se se industrijskeindustrijske

zemljezemlje

svetasveta obavezujuobavezuju

dada

svojesvoje

emisijeemisije

gasovagasova

sasa

efektomefektom

staklenestaklene

babašštete

smanjesmanje

u u prosekuproseku

zaza

5,2% u 5,2% u odnosuodnosu

nana

referentnureferentnu

1990.god., i 1990.god., i to u to u perioduperiodu

odod

2008. do 2012.god. 2008. do 2012.god. SveSve

zemljezemlje

kojekoje

imajuimaju

obavezuobavezu

kvantifikovanogkvantifikovanog

smanjenjasmanjenja

emisijaemisija

navedenenavedene

susu

u u AneksuAneksu

B B KjotoKjoto

protokolaprotokola..


OBAVEZE ZEMALJA OBAVEZE ZEMALJA ČČLANICA LANICA KYOTO PROTOKOLAKYOTO PROTOKOLA

ObavezeObaveze zemaljazemalja u u razvojurazvoju-- ugovornicaugovornica KjotoKjoto protokolaprotokola

ZaZa

zemljezemlje

u u razvojurazvoju, , međumeđu

kojimakojima

je i je i SrbijaSrbija, , ovajovaj ProtokolProtokol

nijenije

predvideopredvideo

nikakvenikakve

novenove

obavezeobaveze

u u

odnosuodnosu

nana

one one kojekoje

susu

predviđenepredviđene

KonvencijomKonvencijom, , tjtj. . nijenije

predvideopredvideo

obavezuobavezu

kvantifikovanogkvantifikovanog

smanjivanjasmanjivanja

emisijaemisija

gasovagasova

sasa

efektomefektom

staklenestaklene

babašštete, , aliali

je je ostavljenaostavljena

mogumoguććnostnost

dada

svakasvaka

odod

njihnjih

u u bilobilo

komkom

trenutkutrenutku

takvutakvu

obavezuobavezu

preuzmepreuzme, u , u skladuskladu

sasa

svojimsvojim mogumoguććnostimanostima, , ukljuuključčivanjemivanjem

u u AneksAneks


i i AneksAneks

B B ProtokolaProtokola..


PROGNOZEPROGNOZE

Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorolometeorološške organizacije suke organizacije su

susu

da moda možže doe doćći do i do

porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Prema porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Prema najgorem scenariju, ako ninajgorem scenariju, ako niššta ne promenimo i ne ta ne promenimo i ne popošštujemo tujemo KjotoKjoto

protokol, porast temperature protokol, porast temperature ćće biti e biti

oko 6 stepeni. Ako se strogo primenjuje oko 6 stepeni. Ako se strogo primenjuje KjotoKjoto protokol i najveprotokol i najveććom moguom moguććom brzinom pređe sa om brzinom pređe sa

fosilnih goriva na fosilnih goriva na obnovljiveobnovljive

izvore energije izvore energije (klimatske resurse (klimatske resurse ––

sunce, vetar, sunce, vetar, biomasabiomasa), kojih ima ), kojih ima

sasvim dovoljno, tako da mosasvim dovoljno, tako da možžemo da zaboravimo na emo da zaboravimo na fosilnafosilna

goriva i nuklearne elektrane, porast goriva i nuklearne elektrane, porast

temperature temperature ćće biti mnogo manji. e biti mnogo manji.


MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

Odredbama Odredbama KjotoKjoto

protokola datim u protokola datim u ččlanovima 6, 12 lanovima 6, 12 i 1i 17 p7 predviđeno je uvođenje mehanizama trgovine redviđeno je uvođenje mehanizama trgovine emisijama, emisijama, ččime je omoguime je omoguććen izvestan stepen en izvestan stepen fleksibilnostifleksibilnosti

za industrijske zemlje i zemlje u za industrijske zemlje i zemlje u

tranzicijitranziciji

u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih obaveza koje se odnose na obaveza koje se odnose na kvantifikovanokvantifikovano

smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene basmanjivanje emisija gasova sa efektom staklene baššte. te.


MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

MMehanizamehanizam

zajednizajedniččkeke

implementacijeimplementacije::

do do 2008.god. 2008.god. industrijskiindustrijski

razvijenerazvijene

zemljezemlje

imajuimaju

mogumoguććnostnost

dada

rezultatrezultat

smanjenjasmanjenja

emisijaemisija ostvarenostvaren

krozkroz

projekteprojekte

zajednizajedniččkeke

realizacijerealizacije

nana

teritorijiteritoriji

drugihdrugih

zemaljazemalja

iziz

AneksaAneksa KonvencijeKonvencije, , pripipripiššuu

ispunjavanjuispunjavanju

deladela

svojihsvojih

preuzetihpreuzetih

obavezaobaveza..


MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

Mehanizam Mehanizam ččistog razvoja (CDMistog razvoja (CDM--

CleanClean

DevelopmentDevelopment MechanismMechanism):):

omoguomoguććuje industrijski razvijenim uje industrijski razvijenim

zemljama i drugim zemljama sa liste iz zemljama i drugim zemljama sa liste iz AneksaAneksa

1 1 Konvencije da izvrKonvencije da izvršše implementaciju projekata kojima se e implementaciju projekata kojima se redukuju emisije gasova sa efektom staklene baredukuju emisije gasova sa efektom staklene baššte u te u zemljama u razvoju, pri zemljama u razvoju, pri ččemu emu sertifikovanesertifikovane

iznose iznose

redukcije emisija generisane takvim projektom mogu redukcije emisija generisane takvim projektom mogu pripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledu pripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledu smanjenja emisija (smanjenja emisija (sertifikovanisertifikovani

iznos se oduzima od iznos se oduzima od

kvotekvote

industrijske zemlje kao investitora industrijske zemlje kao investitora ččistog razvoja i istog razvoja i dodaje dodaje kvotikvoti

nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja je nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja je

u CDM projektu primalac u CDM projektu primalac ččiste tehnologije, iste tehnologije, ččime se ime se zemlja u razvoju praktizemlja u razvoju praktiččno zaduno zadužžuje dodatnim uje dodatnim kvotamakvotama

emisija koje emisija koje ćće u budue u buduććnosti morati da smanjuje).nosti morati da smanjuje).


MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

MMehanizamehanizam

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama::

ovajovaj

mehanizammehanizam

mogumogu

koristitikoristiti samosamo

zemljezemlje

kojekoje

susu

nana

listilisti

u u AneksuAneksu


((industrijskeindustrijske

zemljezemlje

i i zemljezemlje

u u tranzicijitranziciji), ), nana

tajtaj

nanaččinin

šštoto

deodeo

svojihsvojih

dodeljenihdodeljenih kolikoliččinaina

emisijaemisija

kojekoje

mogumogu

emitovatiemitovati

u u tokutoku

obavezujuobavezujuććegeg

periodaperioda, ,

mogumogu

transferisatitransferisati

drugojdrugoj

zemljizemlji

sasa

listeliste

iziz

AneksaAneksa

1 1 KonvencijeKonvencije..

Kako bi se zemljama Kako bi se zemljama ččlanicama lanicama KjotoKjoto

protokola olakprotokola olakššalo prihvatanje alo prihvatanje odredabaodredaba

sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi, sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD da mu pristupi,

protokol dozvoljava koriprotokol dozvoljava koriššććenje i ovog "fleksibilnog mehanizmaenje i ovog "fleksibilnog mehanizma““

-- trgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije kojetrgovina emisijama ugljen dioksida. Prema sporazumu, nacije koje emituju manje gasova staklene baemituju manje gasova staklene baššte od predviđene te od predviđene kvotekvote

mogu da mogu da

prodaju emisione kredite zemljama veprodaju emisione kredite zemljama veććim zagađivaim zagađivaččima.ima.

To znaTo značči da kompanije koje uspei da kompanije koje uspeššno redukuju emisije u veno redukuju emisije u veććoj meri oj meri od traod tražžene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu da ene ili nisu dostigle emisije koje su im dozvoljene, mogu da trguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili ntrguju emisionim kreditima sa kompanijama koje nisu uspele ili nisu isu u stanju da ostvare postavljene zahteve.u stanju da ostvare postavljene zahteve. Koncept je sa određenim Koncept je sa određenim uspehom primenjen za smanjivanje emisija uzrouspehom primenjen za smanjivanje emisija uzroččnika smoga i kiselih nika smoga i kiselih kikišša.a.


MehanizmiMehanizmi

trgovinetrgovine

emisijamaemisijama

Srbija iako ima rezervi u emisiji gasovima Srbija iako ima rezervi u emisiji gasovima staklene bastaklene baššte do sada nije prodavala svoje te do sada nije prodavala svoje kvotekvote

ni jednoj razvijenoj zemlji. ni jednoj razvijenoj zemlji.


AtmosferaAtmosfera


Promena Promena temperature temperature sa visinomsa visinom

AtmosferaAtmosfera


Promena pritiska Promena pritiska sa visinomsa visinom

Vazduh je Vazduh je stistiššljivljiv, , zato je gustina zato je gustina vazduha na 0 m vazduha na 0 m nadmorskenadmorske

visine visine

1,2 kg/m1,2 kg/m33, dok je , dok je na 5000 m na 5000 m nadmorskenadmorske

visine visine

njegova gustina njegova gustina svega 0,7 kg/msvega 0,7 kg/m3.3.

AtmosferaAtmosfera


SASTAV ATMOSFERESASTAV ATMOSFEREGasoviGasovi KoncentracijaKoncentracija

AzotAzot

(N(N22

)) 78.08% 78.08% zapreminskihzapreminskih

((iliili

780,800 780,800 ppmvppmv))

KiseonikKiseonik

(O(O22

)) 20.95% 20.95% zapreminskihzapreminskih

((iliili

209,500 209,500 ppmvppmv))

Argon (Argon (ArAr)) 0.93% 0.93% zapreminskihzapreminskih

((iliili

9,300 9,300 ppmvppmv))

VodenaVodena

parapara

(H(H22

O)O) 0 to 1 or 2% 0 to 1 or 2% zapreminskihzapreminskih

((iliili

do 20,000 do 20,000 ppmvppmv))

UgljenUgljen

dioksiddioksid

(CO(CO22

)) 365 365 ppmvppmv

VodonikVodonik

(H(H22

)) 500 500 ppbvppbv

HelijumHelijum

(He)(He) 524 524 ppbvppbv

Neon (Ne)Neon (Ne) 1818 1818 ppmvppmv

OzonOzon

(O(O33

) u ) u troposferitroposferi 0.02 do 0.1 0.02 do 0.1 ppmvppmv

Ozone (OOzone (O33

) u ) u stratosferistratosferi 0.1 do 10 0.1 do 10 ppmvppmv

Metane(CHMetane(CH44

)) 1.7 1.7 ppmvppmv

AzotAzot

oksidoksid

(N(N22

O)O) 0.31 0.31 ppmvppmv

Freon CFCFreon CFC--12 (CF12 (CF22

ClCl22

)) 0.5 0.5 ppbvppbv

Freon CFCFreon CFC--11 (CFCl11 (CFCl33

)) 0.3 0.3 ppbvppbv


ELEKTROMAGNETNI ELEKTROMAGNETNI SPEKTARSPEKTAR

PodelaPodela::

Radio Radio talasitalasi

MikrotalasiMikrotalasi

InfracrvenoInfracrveno

zzraraččenjeenje

VidljivaVidljiva

svetlostsvetlost

UltraljubiUltraljubiččastoasto zrazraččenjeenje

Rendgensko Rendgensko zrazraččenjeenje

Gama zraGama zraččenjeenje


Spektar zraSpektar zraččenjaenja sa Suncasa Sunca

NajveNajvećći deo radijacije sa i deo radijacije sa sunca koncentrisan je na sunca koncentrisan je na vidljivi deo vidljivi deo spektraspektra. Uska . Uska energetska traka od 400 energetska traka od 400 do 700 do 700 nmnm

predstavlja predstavlja

43% od ukupne radijacije 43% od ukupne radijacije koja stikoja stižže sa Sunca na e sa Sunca na Zemlju. Talasne duZemlju. Talasne dužžine ine krakraćće od e od vidljvidljiivogvog

spektraspektra

(<400nm) obuhvataju (<400nm) obuhvataju nekih 7 do 8 % od nekih 7 do 8 % od ukupnog zraukupnog zraččenja, ali su enja, ali su zato vrlo znazato vrlo značčajne jer je ajne jer je njihova energija veoma njihova energija veoma velika. U ovu oblast velika. U ovu oblast spada ultravioletno spada ultravioletno zrazraččenje enje (UV)(UV)..


Koje zraKoje zraččenje Zemlja emitujeenje Zemlja emituje

Sunce emituje energiju na višim talasnim dužinama nego Zemlja.


UV UV zrazraččenjeenje

U ovu oblast spada U ovu oblast spada ultravioletno ultravioletno zrazraččenje enje (UV) (UV) koje koje se deli na talasno se deli na talasno podrupodruččje: je: ••

od 200 do 280 od 200 do 280 nmnm

i naziva se i naziva se

UVUV--C zraC zraččenje, enje, ••

od 280 do 320 od 280 do 320 nmnm

egzistira UVegzistira UV--

B zraB zraččenje, a enje, a ••

od 320od 320--400 400 nmnm

UVUV--A zraA zraččenje.enje.Slika:

Raspodela ozona sa visinom.

Stepen prodiranja UV zračenja do zemlje. Na površinu Zemlje stiže 94% od UV-A, 6% od

UV-B i 0% od

UV-C zračenja.


IR zraIR zraččenjaenja

Infracrveno zraInfracrveno zraččenje se deli na:enje se deli na:••

Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10Daleku infracrvenu oblast (1mm do 10µµm)m)

••

Srednju infracrvenu oblast (10Srednju infracrvenu oblast (10µµm do 2,5m do 2,5µµm )m )••

Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)Blisku infracrvenu oblast (2.500nm do 750nm)


Sudbina zraSudbina zraččenja sa Suncaenja sa Sunca

Vidljiva svetlost se Vidljiva svetlost se na razlina različčite naite naččine ine odbija, apsorbuje na odbija, apsorbuje na Zemlji.Zemlji.

Akumulirana Akumulirana energija poreklom sa energija poreklom sa Sunca na Zemlji se Sunca na Zemlji se potom potom reemitujereemituje

u u

obliku nevidljivog obliku nevidljivog infracrvenog infracrvenog zrazraččenja.enja.


Apsorpcija zraApsorpcija zraččenjaenja

Po

-

primarno zračenjeb –

absorbujući slojP –

propušteno zračenje


COCO22

: Apsorpcija IR zra: Apsorpcija IR zraččenja enja

Talasna

dužina Frekvencija Talasni

broj

u cm-1 Energija

u kJ/mol

100µm -

1µm3*1012Hz -

3*1014Hz

100 -

10000 1 -

100

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0


CHCH44

: Apsorpcija IR zra: Apsorpcija IR zraččenjaenja

4000

cm–1

= 2500 nm; 1000 cm–1

= 10000 nm; 100 cm–1

= 100000 nm


NN22

O: Apsorpcija IR zraO: Apsorpcija IR zraččenjaenja


Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraččenjaenja

Talasna

dužina Frekvencija Talasni

broj

u cm-1 Energija

u kJ/mol

100µm -

1µm3*1012Hz -

3*1014Hz

100 -

10000 1 -

100

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0


Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraččenjaenjaGasoviGasovi KoncentracijaKoncentracija

VodenaVodena

parapara

(H(H22

O)O) 0 to 1 or 2% 0 to 1 or 2% zapreminskihzapreminskih

((iliili

do 20,000 do 20,000 ppmvppmv))

UgljenUgljen

dioksiddioksid

(CO(CO22

)) 365 365 ppmvppmv

Metane(CHMetane(CH44

)) 1.7 1.7 ppmvppmv

AzotAzot

oksidoksid

(N(N22

O)O) 0.31 0.31 ppmvppmv

Freon CFCFreon CFC--12 (CF12 (CF22

ClCl22

)) 0.5 0.5 ppbvppbv

Freon CFCFreon CFC--11 (CFCl11 (CFCl33

)) 0.3 0.3 ppbvppbv

Apsorpcija IR zračenja u prisustvu ugljendioksida je posebno značajna jer je ovaj gas, kao teži od vazduha, koncentrovan

pri

površini Zemlje tako da je u tim delovima atmosfere apsorpcija najveća. To znači da su efekti staklene bašte u prizemnim delovima troposfere

najveći.


Apsorpcija zraApsorpcija zraččenja sa Suncaenja sa SuncaUV VIS IR near IR far

4000

cm–1

= 2,5 µm1000 cm–1

= 10 µm100 cm–1

= 100 µm


Gasovi staklene Gasovi staklene babašštete

Promena Promena koncentracije koncentracije gasova gasova staklene bastaklene baššte te tokom tokom poslednjih 150 poslednjih 150 godinagodina


Trendovi promene koncentracije gasova staklene Trendovi promene koncentracije gasova staklene babaššte u poslednjih nekoliko godinate u poslednjih nekoliko godina


ZadrZadržžavanje IR zraavanje IR zraččenja na Zemljienja na Zemlji


Posledica Posledica --

globalno zagrevanjeglobalno zagrevanje

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Instrumental_Temperature_Record.png


GLEGLEČČERI KOJI NESTAJUERI KOJI NESTAJU


Izvori gasova staklene baIzvori gasova staklene bašštete


POTEPOTEŠŠKOKOĆĆE OKO KJOTO E OKO KJOTO PROTOKOLAPROTOKOLA

SAD SAD ieie

najvenajvećći na svetu proizvođai na svetu proizvođačč

gasova staklene bagasova staklene baššte (vite (višše e od jedne treod jedne treććine emisija zemalja ine emisija zemalja AneksaAneksa

I u 1990. godini Krajem I u 1990. godini Krajem

1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene ba1999. godine). Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene baššte te u SAD se u SAD se povecalapovecala

za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990. za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990.

godini i procenjuje se povegodini i procenjuje se poveććanje od 10% do 2008.anje od 10% do 2008.

PovePoveććanje emisije ovih gasova vaanje emisije ovih gasova važži i za druge industrijski i i za druge industrijski razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se morazvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu. Na kraju se možže e zakljuzaključčiti da, iako je primena ovog protokola i neophodna i iti da, iako je primena ovog protokola i neophodna i pravno pravno obavezujuobavezujuććaa, izvr, izvrššavanje međunarodnih obaveza i dalje avanje međunarodnih obaveza i dalje ostaje sveopostaje sveopššti problem, posebno kada ono podrazumeva velike ti problem, posebno kada ono podrazumeva velike ekonomske troekonomske trošškove za drkove za držžave potpisnice ave potpisnice ––

rerečč

je o milijardama je o milijardama

dolara.dolara.

Jedna od fatalnih posledica Jedna od fatalnih posledica neprimenjivanjaneprimenjivanja

ovog protokola je ovog protokola je globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije.