1. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE Strane direktne investicije Monetarna globalna banka Smart kartice Nafta Stedno kreditne investicije Placanje obicnim karticama Podela stranih direktnih investicija Organizovanje marketinga u banci Automatske klinicke kuce Investicioni fondovi Efikasna politika stranih direktnih investicija Sistemi za elektronske cekove Znacaj stranih direktnih investicija Globalno bankarstvo Pojam interneta Definicija globalizacije Poslovne banke Digitalni novac Motovi za strane direktne investicije Svetsko trziste Elektronsko bankarstvo Bot poslovi Marketing propaganda globalnog bankarstva Swift Trziste kapitala Finasijske institucije i kriza Mobilno bankarstvo Oblici medjunarodnog kretanja kapitala Privatizovani investicioni fondovi Sistemi placanja preko interneta Merdzeri Finansijska kriza 2008 Bankomati Grinfild investicije Investicione banke u krizi EFT/POS Braunfild investicije Definicija globalnog bankarstva POS Efekti globalizacije Ekovas Istorijski razvoj kreditnih kartica Portfolio investicije Kastodi banke Digitalni novac EU Marketizacija u bankarstvu Razvoj el.bankarstva

1. Pojam i definicija globalizacije

Globalizacijom se naziva trea faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi. U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja ezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu. U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinaminija je konkurencija izmeu multinacionalnih korporacija, a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije odreena je ueem njenih proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tritu. Tokom osamdesetih godina, trea faza internacionalizacije ili proces globalizacije, odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoloive tehnologije postaje kljuni element industrijske konkurentnosti, uz pratee nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija mogla da uestvuje u meunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve sloenije tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagoene konkretnom tritu i iroku mreu snabdevaa. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao to su: zajednika ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi izmeu firmi i uspostavljaju se meunarodne mree u domenu istraivanja, proizvodnje i informacija. Termin globalizacija se prvi put pojavljuje u jednom engleskom leksikonu 1961.god. Globalizacija se kao privrednopolitiki pojam pojavljuje na Harvardskoj koli biznisa 1983.god., objavljenog od biveg profesora Theodora Levitta. Doprinos u irem i kompleksnijem shvatanju globalizacije dao je i Dejvid Held. Held globaliste klasifikuje na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste. Trea faza internacionalizacije obuhvata trgovinu, investicije i uspostavljanje globalnih industrijskih mrea.Kljuni interes transnacionalnih korporacija jeste da svoju konkurentnost ne crpe iskljuivo iz resursa matine ili bilo koje pojedinane nacionalne ekonomije, nego da imaju na raspolaganju globalne resurse. Zato im je potrebno da se slobodno kreu po celom svetu, da se homogenizuju trina pravila igre u svetskim razmerama, da se standarizuju proizvodi, procedure regulativa, obrazovanje radne snage. Drugim reima, neophodna im je, u svetskim razmerama, relativno homogenizovana i standardizovana ponuda proizvodnih resursa.

2. Determinante, razvoj i efekti globalizacije

Nunost razmene izmeu zemalja (meunarodnu razmenu) uslovljava vie faktora, od kojih su najznaajniji: razliit raspored prirodnog bogatstva u svetu, razvoj krupne kapitalistike robne proizvodnje, produbljivanje podele rada izmeu razliitih zemalja, kako na bazi prirodnih (prirodno bogatstvo) , tako i na bazi steenih prednosti. Razvoj krupne kapitalistike robne proizvodnje i afirmacija profita kao osnovnog pokretakog motiva poslovanja, takoe uslovljava proirenje razmene i izvan granica nacionalne privrede.Time se nacionalno trite iri i javlja se svetsko trite, a nacionalna privreda se uklapa u meunarodnu podelu rada i postaje deo svetske privrede kao odreenog totaliteta.

Sve je to sa svoje strane produbljivalo podelu rada izmeu zemalja, a ova je sa svoje strane sve vie dovodila do proirenja meunarodne podele rada, meunarodne razmene i razvoja svetskog trita, to danas predstavlja jednu od bitnih karakteristika savremenog sveta i neophodan uslov daljeg razvoja svake nacionalne privrede. Sedamdesetih godina zapaene su sledee tendencije u kretanju svetske privrede. Prvo: mnoge firme su snano krenule prema transnacionalnoj ekspanziji. Drugo: pored direktnih investicija, novi oblici su bilateralni sporazumi izmeu zapadnoevropskih zemalja i sa zemljama Bliskog Istoka. Sve vei znaaj na periferiji dobijaju licencni ugovori, industrijska kooperacija, subkontrakting itd. Tree: u internacionalizaciji ekonomskog ivota teite se sve vie prenosi u sferu kretanja kapitala, transfera nauno-tehnolokih dostignua i u sferi same proizvodnje. Poetkom devedesetih Drucker ve govori o novom talasu globalizacije koji nacionalne ekonomije dovodi pred jo sloenije probleme. Prva velika promena koju svetsku privredu ini sasvim drugaijom je ta to e veze u sve veoj meri biti odnosi izmeu trgovinskih blokova, umesto zemalja koje trguju. Druga velika posledica ovih procesa i informatike revolucije je integracija privrednih delovanja u svetsku privredu saveznitvom participacije, zajednikih ulaganja, istraivakih i marketinkih konzorcijuma itd. Prvi je zakon globalizacije da rui sve granice. Zato se opravdano oekuje usklaivanje ekonomskih prilika, deregulacija ekonomskih trita, rast svetske trgovine i nastavak svakojakih poslovnih saveznitva, mimo nacionalnih drugih granica i ogranienja. Ekonomska delatnost redovno se preplie sa sve izrazitijim meunarodnim obelejima privreivanja koje prati preuzimanje preduzea, osnivanje zajednikih, zajedniko investiranje, marketinki sporazumi Globalno privredno preduzee mora da bude veliko i snano, ali dovoljno fleksibilno, koliko je potrebno da bi se koordinirala meunarodna podela rada. Naglasak se prenosi na pitanje kakvi se proizvodi izgrauju. Ekonomiju obima potiskuje i zamenjuje ekonomija raznovrsnosti. Ponovo nastupa jedna epohalna tehnoloka renesansa kao prvorazredna revolucija. To je tehnoloka, odnosno nauno-tehnoloka budunost koja je ve poela spektakularnim otkriima i dostignuima na podruju nuklearne fuzije, vetake inteligencije, superprovodljivosti, vetakih sirovina, genetikog inenjeringa, bioipova, telemetrije, biotehnologije, optikih vlakana S tom revolucijom ubrzane su one velike tehnoloke promene koje e konano stvoriti materijalnu osnovu totalne globalizacije svetske privrede, dakle univerzalizacije snaga, odnosa i komuniciranja na svetskim prostranstvima bez podela, granica, sukobljavanja i frustracija. Moe se oekivati, prema tome, da e istovremeno tei procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. Razvoj e se ogledati u sve veem udaljavanju od veliine i birokratije na jednoj strani, i sve veem pribliavanju univerzalnosti i individualnosti na drugoj.

Efekti i posledice globalizacije

U proceni stvarnih efekata globalizacije treba najpre imati u vidu injenicu da ne postoji saglasnost o tome da li je re o novom fenomenu ili samo delu opteg procesa integracije. Internacionalizacija trita ima za posledicu neuravnoteeni rast investicija, a najvei deo novih ulaganja odlazi u azijski, ameriki i evropski region u okviru kojih je ve ostvaren zavidan nivo integracije trita. Globalizacija prema nekim reenjima doprinosi stvaranju "socijalnog dampinga" koji nastaje uvozom roba sa trita koja imaju nie trokove proizvodnje i visoku produktivnost. Visoka produktivnost i nia cena rada u zemljama "azijskih tigrova" obezbeuju proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tritu. Na cenu proizvoda utiu i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja, to se odraava i na ukupna poreska optereenja privrede a time i na konanu cenu proizvoda. Sve vee jedinstvo svetskog trita nametnulo je izmeu ostalog i problem suverenosti nacionalnih sistema, a u okviru toga i funkcionisanja jedinstvenog trita. Zemlje u razvoju ne prihvataju uslove razvijenih i insistiraju na uvaavanju svojih tradicionalnih i kulturnih vrednosti, pa je otuda najvei broj organizacija nastalih na regionalnom nivou. Takav vid povezivanja dozvoljava visok nivo integracije brisanjem carinskih i drugih barijera, to obezbeuje povoljnije uslove za izlazak na svetsko trite. Ali istovremeno, o efektima globalne svetske privrede formuliu se i neka druga pesimistika gledita koja se svode na to da svetska maina trinog mehanizma rada proizvodi: spekulativnu finansijsku ekonomiju, velike disfunkcije i sramna rasipnitva, bezgraninu slobodu delovanja privatnog kapitala, eksploataciju malih i srednjih preduzea koje postaju zapravo obini profitni centri velikih korporacija Globalizacija ugroava konkurentsku poziciju razvijenih zemalja. U meri u kojoj napreduje proces globalizacije vlasnitvo je sve manje vano kao ekonomski, a sve vie kao politiki fenomen. Suoene sa opadajuom ekonomskom moi drave nastoje da je nadomeste na politikom planu, pojaavajui sve vie raskol izmeu de facto nestajue ekonomske moi i proklamovane politike moi. Drave jo uvek poseduju odreenu mo da odluuju ta se moe raditi na njihovoj teritoriji, ali su pri tom itekako sputane mobilnou kapitala i ljudi koji, u diskriminatorskim okolnostima, naputajui njenu teritoriju, ugroavaju dalji napredak. Multinacionalne kompanije nisu samo produeci moi drave one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom, supranacionalnom planu, akteri koji sad ve skoro samostalno pletu mreu globalnih institucija i odnosa. Voeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti drave postaju "grabljivice" koje tite svoja preduzea i napadaju ona druga. Nove tehnologije -globalna informaciona mrea INTERNET -finansijske instrumente su uinili relativno jednostavnim, sa malim rizicima i niskim transakcionim trokovima ostvaruju se znaajni profiti. Meunarodni sistem vie nije meudravni sistem, ve "mrea ugovora"

organizovanih oko sredinjih ekonomskih, politikih, socijalnih pitanja dananjice, mrea koja po znaaju daleko nadmauje klasinu "sloenu meuzavisnost".

3. Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije

Regionalizam ne kreira neku superdravu ija vlada zamenjuje nacionalnu vladu. Umesto toga, on kreira regionalne upravljake, upravne agencije koje potiskuju nacionalnu vladu u stranu u mnogim vanim oblastima i ine je sve manje relevantnom. Put prema regionalizmu pokrenula je Evropska unija (EU). Evropska unija se pojavila kao Evropska ekonomska zajednica, to jest kao isto ekonomska organizacija. Ona je preuzimala sve vie politikih funkcija vremenom, a sada je stvorena jedna centralna banka i evropska moneta. Ali preuzela je na sebe nadlenost nad trgovinom i strukom: nad udruivanjima, spajanjima nad socijalnim zakonodavstvom; nad slobodnim tokovima robe, usluga, ljudi. Evropska unija je, zatim, pokrenula nastajanje severnoamerike ekonomske unije, koja bi bila formirana oko Sjedinjenih Drava, ali bi ukljuivala i Kanadu i Meksiko u zajedniko trite. Za sada je ovaj pokuaj isto ekonomski, po svojim ciljevima. Isto e sve vie vaiti i u Istonoj Aziji.. Postoji i sve izraenija tenja prema stvaranju "mini regija". "Turkijskog regiona" sa muslimanskim zemljama sa sreditem u Turskoj. "Baltikom regionu", u kome bi se udruile Litvanija. Letonija i Estonija sa svojim skandinavskim susedima. Postojanje slinog mini regiona koji bi obuhvatao narode i drave Jugoistone Azije (Malezija, Singapur, Indonezija, Filipini, Tajland).Privredni region koji bi zamenio stari Sovjetski Savez je neto emu tei i emu se nada Rusija (Zajednica nezavisnih drava) . Da li e postojati tri ili etiri ili vie ovakvih regiona manje je vano od injenice da snano kretanje u smisli regionalizacije predstavlja-nepovratan proces. On je i neizbean kao odgovor na novu ekonomsku realnost. Potrebno je da postoji ekonomska jedinica koja je dovoljno velika da uspostavlja smisaonu slobodnu trgovinu i snanu konkurenciju u okvirima jedinice. Regionalizam, meutim, kako pokazuje primer Evropske unije, nije prosto "internacionalan". On mora da uspostavi transnacionalne, tavie supranacionalne (nadnacionalne) institucije.

3.1 Pojam i oblici meunarodnih ekonomskih integracija

Razliite ideje i oblici saradnje, povezivanje i integracije prisutni su tokom cele istorije formiranja drava i prava. Kada razmiljamo o integracijama, onda mislimo pre svega na savremene procese meunarodnog povezivanja i organizovanja na sve brojnije meunarodne ekonomske grupacije u raznim delovima sveta, a posebno na Evropsku uniju, Evropsko udruenje slobodne trgovine, NAFTA, APEC, CACM i dr.

Meunarodne ekonomske integracije su organizovani sistemi ekonomsko-politike saradnje i povezivanja zemalja na osnovama razvoja svestranih i stalnih veza, racionalne meusobne podele rada i efikasnog korienja raspoloivih resursa u cilju poveanja blagostanja naroda i konkurentne sposobnosti firmi i drava lanica na svetskom tritu. Meunarodne ekonomske integracije su objektivni procesi i pojave koje su nastale tokom ekonomskog razvoja i samom logikom ekonomskog i nauno-tehnolokog procesa, a naroito posle Drugog svetskog rata. Naime, brz ekonomsko-tehnoloki razvoj zahteva sve vei ekonomski prostor i sve vee trite, a koje prevazilazi nacionalne granice. Meu razliitim oblicima meudravnog ekonomskog povezivanja (integracije) se istiu sledei: 1.Zona slobodne trgovine u okviru koje se smanjuju razna ogranienja - posebno carine izmeu zemalja lanica. 2.Carinski savez, koji uporedo s postojanjem "zone slobodne trgovine" utvruje jedinstvene carinske tarife i jedinstvenu spoljno-trgovinsku politiku u odnosu na tree zemlje. 3. Zajedniko trite je razvijeniji oblik integracije koji pored slobodne meusobne trgovine i jedinstvene trgovinske politike, obezbeuje i slobodno kretanje kapitala i radne snage kao i usaglaavanje ekonomske politike izmeu zemalja lanica. 4. Ekonomski (i valutni) savez je svestrano meudravno povezivanje koji pored pomenutih oblika integracije, sadri i sprovoenje opte ekonomske i finansijsko-valutne politike. 5. Regionalna unija je najvii oblik integracije koji pored pomenutih oblika integracije, predvia i sprovoenje jedinstvene spoljne politike. Znai da se radi o uniji drava koje formiraju nadnacionalne organe, koji obezbeuju jedinstvenu ekonomsku, monetarnu i politiku uniju. Razliiti oblici meunarodnih ekonomskih organizacija pruaju mnoge pogodnosti zemljama lanicama. Pre svega, obezbeuje se znatno vee i slobodnije trite, efikasnije korienje raspoloivih prirodnih izvora, kapitala, radne snage, i raspoloivih kapaciteta. U okviru date integracije pruaju se znatno vee anse i povlaen poloaj svim poslovnim akterima i graanima u odnosu na tree zemlje. Time se zaotrava konkurencija unutar grupacije i jaa konkurentna sposobnost pojedinih firmi i drava na meunarodnom planu. Svaki oblik meunarodnih regionalnih integracija ima svoj "mehanizam integracije", odnosno ekonomske, drutvene, pravno-politike metode i instrumente, pomou kojih se ostvaruje proces povezivanja.

3.2. Nova partnerstva i regionalne podele - meunarodne integracione grupacije

Praktino sve zemlje u svetu su obuhvaene procesima meunarodnih ekonomskih integracija. U tome prednjae razvijene zemlje Evrope koje su formirale najsnaniju i najhomogeniju meunarodnu ekonomsku grupaciju-Evropsku uniju. SAD se ubrzano povezuju u vie pravaca:

formiraju slobodnu zonu Severne Amerike (NAFTA) i ukljuuju se u Organizaciju azijskopacifikog regiona (APEC) u kojoj su i svetski ekonomski kolosi Japan i Kina. Od biveg SSSR nastala je Zajednica nezavisnih drava (ZND) u kojoj je Rusija ekonomski najsnanija zemlja. Veina nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike takoe se povezuju i formiraju svoje organizacije. U procesu savremenih regionalnih podela, grupacija i integracija u najteem poloaju su bive socijalistike zemlje i najvei broj zemalja u razvoju. One jo uvek trae svoje mesto u procesu svetskih ekonomskih grupacija. Bez obzira na sve sadanje ekonomske grupacije ostaju i dalje gorui problemi odnosa izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja kako onih u okviru, tako i onih izvan regionalnih ekonomskih grupacija. Razvijene zemlje se bore za dominaciju, a nerazvijene za opstanak. To naroito dolazi do izraaja upravo kroz nove regionalne ekonomske i politike organizacije, kao i odnose u njima. Navodimo najvanije ekonomske grupacije i zemlje lanice: Evropska unija (EU) - Belgija, Danska, Nemaka, Francuska, Grka, Velika Britanija, Italija, Irska, Luksemburg, Holandija, Portugal,panija, Finska, Austrija, vedska, eka, Poljska, Madjarska ........ Severnoamerika zona slobodne trgovine (NAFTA) - SAD, Kanada, Meksiko. Centralno-ameriko zajedniko trite (CACM) - Kostarika, Salvador, Gvatemala, Honduras i Nikaragva. Zajednica Kariba (CARICOM) - Antigva, Barbuda, Bahamas, Barbados, Belize, Dominikanska Republika, Grenada, Gvajana, Jamajka, Monsera,Sv. Kits i Nevis, Sv. Lucija, Sv. Vincent i Trinidad i Tobago. Latinsko-ameriko udruenje za integraciju (LALA) - Argentina, Bolivija, ile, Kolumbija, Ekvador, Meksiko, Peru, Urugvaj, Venecuela i Paragvaj. MERCOSUR - Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Azijska zona slobodne trgovine (AFTA) - Brunej, Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland. Australijsko -novozelandski trgovinski sporazum o tenjoj ekonomskoj saradnji (ANZCERTA) - Australija i Novi Zeland. Istonoazijski ekonomski proces (EAEC) - Drave ASEAN-a, Kina, Hongkong, Japan, Severna Koreja, Juna Koreja, Tajvan i Vijetnam. Ekonomska zajednica zapadnoafrikih zemalja (ECOWAS) - Benin, Burkina Faso, Kapoverde, Obala Slonovae, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja-Bisao, Liberija, Mali,Mauritanija, Niger, Nigerija, Senegal, Siera Leone i Togo. Ekonomske grupacije i prikazane regionalne organizacije se nalaze u fazi permanentnih promena. One su stalne i vrste koliko i interesi zemalja lanica. (Kod nas CEFTA)

4. Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede

Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga, moe se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao vani faktori meunarodnog poslovanja, Shodno svojoj veliini, irini meunarodnih operacija i pozicijama koje stiu u drutvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije) , postaju inilac koji utie na politike odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na ijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo znaajno prisustvo u odnosima meu dravama je danas oigledno i nesporno, ali pitanje vrednosnog odreivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sueljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija. S jedne strane, postojao je pristup transnacionalnim korporacijama kao faktoru razvoja. Suprotno ovom, one su shvatane kao bezobzirni privredni dinovi koji, noeni interesima profita, nemilosrdno iskoriavaju sirovinske baze nerazvijenih i njihovu radnu snagu, a profite iznose, poreze izbegavaju i ostavljaju privredu drugih zemalja na niskom nivou. Pri tome se istie njihova beskrupuloznost u svakoj situaciji koja je krizna i koja dovodi u pitanje njihov profit ili imovinu. Meutim, ovakva stanovita krajnosti su danas uglavnom prevaziena, i zato se u teoriji sve tumai srednjom linijom,realnije opisujui vrline i mane prihvatanja stranog kapitala. Tome je doprinelo i bavljenje ovim pitanjima u OUN, kao i izrada kodeksa, a i pragmatiniji pristup od strane samih zemalja u razvoju, koje su najee tle za inostrane direktne investicije i operacije transnacionalnih korporacija.

4. 1. Definisanje multinacionalnih kompanija

Znaajne dileme koje se javljaju u vezi sa ovim preduzeima su oigledne ve na prvom koraku -pitanje naziva nije jedinstveno reeno. Najea su: transnacionalne korporacije, multinacionalne kompanije, transnacionalna preduzea, nadnacionalne kompanije, itd. Prefiks trans (preko) oznaava akciju, operaciju preko granica, izvan svoje zemlje, gde odluujuu re ima matica i gde je rukovoenje jedinstveno, a multi (mnogo, vie) upuuje na mnotvo, na vie faktora koji su podjednako vani i uestvuju npr. u vlasnitvu ili odluivanju. I kada se govori o objektu, miljenja se, uglavnom, ne poklapaju. U sutini MNC i globalne korporacije predstavljaju najviu fazu u preduzetnikom, razvoju preduzea kao poslovnog entiteta i moe se tvrditi da u uem smislu one ine dva specifina modaliteta meunarodnog preduzea. Transnacionalne korporacije se, sa jedne strane,smatraju simbolima razvoja i savremene tehnologije, a sa druge eksploatatorom sirovina i radne snage. Zbog svoje ekonomske snage, transnacionalne korporacije dolaze u este sukobe sa zemljama-domainima i njihovom

suverenou. Najira definicija kae da je multinacionalna korporacija svako preduzee koje poseduje ili kontrolie proizvodne ili uslune pogone van svoje zemlje. U dokumentima o transnacionalnim korporacijama, uoavaju se sledei kriterijumi: veliina (obim uloenog kapitala, broj zaposlenih, udeo na tritu, zajedniki dohodak) , transnacionalnost (broj jedinica u inostranstvu, udeo uvoza i izvoza, udeo realizacije dohotka, imovina u dve ili vie zemalja) , strategija i kontrola (uglavnom centralizovana, jedinstvena i globalna) , motiv poslovanja (profit) raspodela resursa, informacija i odgovornosti meu delovima transnacionalne korporacije. 4. 2. Karakteristike multinacionalnih kompanija

Multinacionalne kompanije su izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koje nastoje da ostvare maksimalne profite. One raspolau savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu lako kretati izmeu razliitih drava. Transnacionalne korporacije imaju opravdanje svog postojanja i u procesu oploavanja kapitala, koji trai stalno proirivanje uz internacionalizaciju. Uobiajeni naini prenosa aktivnosti transnacionalne korporacije u druge drave su: izvoz robe, prodaja licenci, portfolio ulaganja, zajednika ulaganja, ugovorni aranmani, "know-how" i, kao glavni, inostrane direktne investicije. Transnacionalne korporacije su znatno efikasnije od nacionalnih preduzea i sa stanovita prihoda i istraivake delatnosti i dr. Firme nastoje da postanu internacionalne zbog ukljuivanja u svetsko trite robe i usluga, suprotstavljanja konkurenciji na domaem tritu, zatite od rizika i smanjenja trokova po jedinici proizvoda. Da bi bile efikasnije, kompanije nastoje da obezbede dobre trine pozicije, insistiraju na kvalitetu, stabilnosti u zapoljavanju, tehnolokim inovacijama, strategiji i razvoju. Meutim, i pored velike moi koju poseduju, kontrola nad njima je, globalno, slaba, a i one se prilagoavaju zakonima i politikama sopstvenih drava. Transnacionalne korporacije se najvie angauju u oligopolistikim industrijskim sektorima koje karakterie znaaj stalne inovacije i marketinga. Uloga im je sve vea zbog dinamike razvoja, vanosti u svetskoj trgovini, a nalaze se u sektorima u kojima je dolo do najvee centralizacije i koncentracije kapitala, a gde doprinose da se one i poveavaju. Svojim irenjem, transnacionalne korporacije stiu sledee prednosti: mobilnost kapitala, pristup meunarodnim tritima, koncentraciju potencijala, ekonomiju velikog obima, dugorono planiranje. Diversifikacija omoguava velike profite izvozom tehnologije. Transnacionalne korporacije su u mogunosti da proizvode jeftinije, da eksploatiu sirovine, iskoriste poreske i carinske olakice, koriste povoljnije zajmove, menjaju oblik proizvodnje i unapreuju marketing. Transnacionalne korporacije se najee formiraju u oblastima elektronike, naftne, hemijske, eline, mainske, elektro, automobilske, prehrambene, duvanske industrije, bankarstvu, turizmu.

5. Novi tokovi kapitala u uslovima globalizacije

Meunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage iz jedne zemlje u drugu, u novanom vidu, u vidu roba i usluga. Ono po pravilu izaziva porast kupovne snage u zemlji kapitala a smanjenje kupovne snage u zemlji izvoznici kapitala. Porast kupovne snage u zemlji uvoznici kapitala deluje u pravcu porasta uvoza, s obzirom da je priliv novane mase izazvao u zemlji porast cena. U zemlji izvoznici kapitala kupovna snaga se smanjila to je dovelo do suavanja trita za proizvode prve zemlje. elja za smanjenjem jaza u nivou privredne razvijenosti izmeu zemalja centra i zemalja periferije podstie kretanje kapitala iz zemalja na viem nivou dohotka u zemlje sa niim nivoom dohotka. Cilj transfera kapitala iz zemalja s visokim dohotkom je da ubrza privredni razvoj tih zemalja do one take gde se zadovoljavajua stopa rasta moe postii na bazi njenog samoodravanja. Privatni kapital je vezan za odreene svrhe koje ima privatni investitor. Kapital iz zvaninih izvora ili izvora meunarodnih finansijskih institucija vezan je za odreene projekte koji ispunjavaju specifine uslove i ogranien je za korienje unutar odreene zemlje ili regiona. Time je na izvestan nain proces odluivanja u pogledu korienja kapitala bilateralno determinisan u kome uestvuju zemlje uvoznice kapitala i zemlje izvoznice kapitala. 5. 1. Oblici meunarodnog kretanja kapitala

Meunarodno kretanje kapitala moe da se razmatra prema vremenskom, ekonomskom ili vlasnikom kriterijumu. Prema vremenskom kriterijumu meunarodne kapitalne transakcije mogu da budu u vidu kratkoronih, srednjoronih i dugoronih zajmova. Kratkoroni zajmovi su obino privatni zajmovi. To su, pre svega, kratkoroni krediti (komercijalni i robni) u vezi sa izvravanjem poslovnih transakcija u meunarodnoj trgovini. Znaajan oblik kratkoronih kredita se javlja u vidu dokumentarnog akreditiva, gde uvoznik otvara akreditiv u korist izvoznika (kreditira izvoznika pre prijema robe) . Poseban vid kratkoronih zajmova predstavljaju kursno-uslovljeni krediti. To su kratkoroni krediti spekulativnog karaktera koji se kreu u meunarodnim okvirima iskljuivo motivisani kursnim razlikama. Srednjoroni zajmovi se najee razmatraju u sklopu dugoronijeg kretanja, iako se ovde radi o meunarodnim zajmovima sa kraim rokom trajanja od onih koji se odnose na dugoronije kretanje kapitala. Dugoroni zajmovi su primarno autonomnog karaktera, i stavljaju se u funkciju prvenstveno usled razlika u kamatnim stopama izmeu zemalja.

5.2 Meunarodno kretanje dugoronog kapitala

Prema ekonomskom (funkcionalnom) kriterijumu, dugorono kretanje kapitala se ostvaruje u okviru zajmovnog kapitala i u vidu investicionog kapitala. Prvi oblik predstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu, a drugi predstavlja preduzetniki investicioni poduhvat u inostranstvu. U sutini i prva vrsta kapitala moe predstavljati investiranje u neku aktivnost radi postizanja odreenih ekonomskih ciljeva. Ciljevi meunarodnog kretanja dugoronog kapitala su determinisani mogunostima i potrebama investiranja u meunarodnim razmerama i ekonomsko-politikim odnosima u svetu.

5.2.1 Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala

Pod zajmovnim kapitalom u meunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva se takav oblik meunarodnog kretanja kapitala kod kojeg se kupovna snaga transferie neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju uvoznika kredita, koja ga moe upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potronje. U kretanju zajmovnog kapitala treba razlikovati dva oblika, i to: novani i robni. U prvom sluaju radi se o transferu kupovne snage u novanom obliku (novani transfer) , a u drugom sluaju transferu u robnom obliku (realni transfer) . Neposredan motiv za meunarodno kretanje kapitala u zajmovnom obliku je razlika u ceni ovog proizvodnog faktora od zemlje do zemlje. Ova cena, koja se svodi na kamatnu stopu, zavisi uglavnom od snabdevenosti zemlje ovim proizvodnim faktorom. Ove razlike u ceni faktora stavie u pokret zajmovni kapital i on e se po pravilu kretati u meunarodnim okvirima iz zemlje s niom kamatnom stopom u pravcu zemlje s viom kamatnom stopom. Dugoroni zajmovni kapital u svom meunarodnom kretanju je po pravilu autonoman i rukovodi se razlikama u kamatnoj stopi od zemlje do zemlje, dok je kratkoroan zajmovni kapital u svom meunarodnom kretanju po pravilu indukovan i rukovodi se situacijom u platnom bilansu. U ovom smislu je potrebno istai ulogu srednjoronog zajmovnog kapitala koji je esto intermedijarnog tipa, tj. moe pokazivati autonomno i indukovano kretanje. Ulazak zajmovnog kapitala u novanom obliku znai isto to autonoman izvoz. Zajam deluje kao injekcija dohotku. Jedna jedinica primljenog zajma znaie jednu novu jedinicu nacionalnog dohotka. Ova dodatna jedinica nacionalnog dohotka bie jednim delom utroena na kupovinu domaih dobara, dok e drugim delom ii na uvoz. Druga osnovna logika u meunarodnom kretanju zajmovnog kapitala sastoji se u tome to zajmovni kapital struji iz zemlje s viom stopom akumulacije u zemlju s niom stopom akumulacije, odnosno iz zemlje s viom graninom sklonou tednji u zemlju s niom graninom sklonou tednji. Kao to je poznato, izmeu novanog i robnog transfera postoji indirektna veza kroz proces multiplikacije dohotka. Meutim, ima i takvih oblika zajmovnog kapitala gde je ta veza direktno ostvarena. Radi se o dve forme koje su naroito este u meunarodnoj trgovini: komercijalni krediti i robni krediti. Kod prvog oblika radi se o isporuci robe na kredit od strane

proizvoaa ili izvoznika, a kod drugog se radi o zajmu koji je uslovljen time da se za iznos zajma kupi odreena roba u zemlji koja daje kredit.

5.2.2 Meunarodno kretanje investicionog kapitala

Meunarodno kretanje investicionog kapitala se odnosi na meunarodno finansiranje kada se radi o ulaganju dugoronog kapitala radi obezbeivanja kontrole nad preduzeem - direktne investicije, i radi ulaganja u hartije od vrednosti koje nose fiksnu kamatu - portfolio investicije.

1) DIREKTNE INVESTICIJE

Direktne investicije u inostranstvu predstavljaju takav tip meunarodnog finansiranja koji ukljuuje kontrolu domaih rezidenata nad preduzeem kao inostranim deviznim rezidentom. Prema tome, bitni sastavni deo direktnog investiranja je sticanje kontrole nad preduzeem u inostranstvu. Ova kontrola moe biti potpuna ili delimina. Posedovanje 51% svojine nad preduzeem u inostranstvu daje ve potpunu kontrolu nad preduzeem. No pojedina nacionalna zakonodavstva predviaju kvalifikovanu veinu od dve treine ili tri etvrtine vlasnitva za donoenje odreenih odluka u preduzeu, tako da u tim sluajevima posedovanje 51% svojine nad preduzeem nije dovoljno.Meutim, treba imati u vidu da akcionarska drutva s velikim brojem neorganizovanih akcionara omoguavaju sticanje kontrole nad preduzeem i kod daleko manjeg procenta dranja akcija. Sve zavisi od procesa donoenja odluka. Dakle, ono to je merodavno nije procenat akumuliranja vlasnitva nego mogunost kontrole tj. mogunost i volja uticanja na poslove preduzea. Motivi za ulaenje u direktne investicije mogu biti uglavnom sledei: ili da se "nadomesti" izvoz (tj. ide se u tzv. "carinske fabrike", da bi se premostile carinske barijere) ; ili da se fabrika priblii tritu uopte, ili da se poveava odnosno obezbedi uvoz oskudnih roba; ili da se koristi nizak nivo nadnica u inostranoj zemlji. Karakteristino je za direktne investicije da je korisnik vika vrednosti koji se stvara u inostranstvu rezident zemlje izvoza kapitala, i da je motiv direktnog investiranja upravo u mogunosti ostvarivanja ekstraprofita u inostranstvu,odnosno vie profitne stope od one koja vlada na tritu zemlje izvoznice kapitala. Posebnu grupu direktnih investicija predstavljaju investicije u infrastrukturi. Ovakve investicije su esto povezane s direktnim investiranjem u proizvodnji. Efekti direktnih investicija moraju se posmatrati odvojeno za zemlju koja investira i za zemlju u kojoj se investira. Za zemlju koja investira direktna investicija ima pre svega platnobilansni efekt. Izvoz kapitala znai za tu zemlju devizni odliv. Ako se dobit reinvestira, efekti na platni bilans zemlje izvoznice kapitala bie nepovoljniji. Prihodi od investicija u inostranstvu ine

znaajan deo aktive tekueg rauna platnog bilansa mnogih razvijenih zemalja. Za zemlju uvoznicu kapitala efekt direktnih investicija je, pre svega u tome, to e inostrani investitor, ako nema mogunosti za reinvestiranje pod povoljnim uslovima, svoju dobit uputiti u matinu zemlju, dok e je domai investitor ostaviti u zemlji. Direktni investitor za razliku od portfolio investitora ne gleda u svojoj investiciji toliko mogunost postizanja to veeg prinosa, koliko mogunost lakeg pristupa kapitala u zemlji u kojoj je investirao (lokalni zajmovi) mogunost lakeg pristupa tritu i tome slino. Zato direktne investicije mogu da se kreu istovremeno u jednom i drugom pravcu (prva zemlja -druga zemlja i obrnuto) , dok se portfolio investicije obino kreu u jednom pravcu.

2) PORTFOLIO INVESTICIJE

Portfolio investicije predstavljaju takav tip meunarodnog investiranja kod koga je iskljuivi cilj investitora sticanje dohotka a ne i kontrola nad preduzeem u inostranstvu. Portfolio investitor ima, dakle, kao poslovni motiv sticanje stalnog prihoda od svog kapitala uloenog u hartije od vrednosti. Po pravilu to su hartije od vrednosti s fiksnom kamatom. Portfolio investicije u smislu meunarodnog investiranja znae dranje stranih hartija od vrednosti od strane domaih rezidenata. Portfolio investitor ima ogranieni horizont ve zbog toga to je njegov cilj mnogo ui od direktnog investitora. Dok direktni investitor ide na razvijanje poslovne delatnosti u stranoj zemlji i na osvajanje trita, portfolio investitor ne ide dalje od seenja kupona. Zbog toga portfolio investicije dolaze do izraaja na tradicionalnim tritima ovakvih investicija, ako to je npr. njujorko trite. One se dakle, kreu odreenim tradicionalnim kanalima vezanim za navike i poverenje publike, koja nije u takvoj meri poslovno nastrojena kao direktni investitori koji predstavljaju prave preduzetnike. Portfolio investitori predstavljaju zato mnogo iru publiku i poslovno neukiju vrstu investitora.

3) POJAVNE FORME SDI (stranih direktnih investicija)

Osnovne vrste stranih ulaganja, izuzimajui klasine oblike (spajanje, pripajanje, privatizacija), klasifikuju se na sledei nain: . GREENFIELD kompanija sa stranim ulogom kapitala zapoinje poslovanje na potpuno novom mestu (na ledini), tako to kompletnu infrastrukturu tehnoloku, finansijsku, organizacionu, formira izgradnjom novog proizvodnog kapaciteta. Ova forma investiranja je veoma popularna i stranom investitoru omoguuje kvalitetan nastup na odreenoj investicionoj destinaciji,posebno u delu korienja mogunosti za angaovanje ekonomskih resursa, zatim kvalifikacione strukture zaposlenih i marketinki nastup u afirmaciji i brendiranju proizvoda

BROWNFIELD kompanija sa stranim ulogom zapoinje poslovanje u zgradi ili na mestu koje se ranije koristilo za proizvodnju ili drugu vrstu delatnosti, na kome ve postoji odreena infrastruktura ZAJEDNIKA ULAGANJA inostrana kompanija uestvuje u znaajnom kapitalu novonastale domae kompanije. Saradnja javnog i privatnog sektora je modifikacija navedene definicije zajednikih ulaganja, pri emu dravne institucije i institucije lokalne samouprave ili javne kompanije sklapaju sporazum sa kompanijom iz privatnog sektora da bi i formalno planirali, izvrili ili upravljali odreenom delatnou ili dobrima. Zajednika ulaganja u svojoj osnovi imaju ulogu pribavljanja materijalnog prava na tehologiju ili na uspostavljanje proizvodne kooperacije. Prednost ovog oblika ulaganja je u poboljanju ukupnih ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom, tj. izvozom proizvoda i zajednikog poslovanja. Specifina podela SDI po oblicima stranih ulaganja moe se klasifikovati u tri grupe: Svojinski oblici,Ugovorni oblici i Posebni oblici stranih ulaganja. Svojinski oblici ili korporativni oblici podrazumevaju osnivanje sopstvenih kompanija stranih lica ili dela kompanija stranih lica filijala. Ugovorni oblici su zasnovani na povezivanju stranih ulaganja sa procesom transformacije drutvene i dravne svojine u procesu privatizacije (ovakav tip SDI u literaturi je poznat pod nazivom M&A (Mergers & Acquisitions), tj. procesi pripajanja i preuzimanja domaih kompanija od strane pravnih ili fizikih lica sa seditem u inostranstvu. Posebni oblici stranih ulaganja u pojedinim zakonodavstvima nemaju svoje pravo mesto naroito u poreenju sa znaajem uloge koju mogu odigrati u razvoju zemlje.

Mergers & Acquisitions

Kad jedna kompanija preuzme drugu i jednostavno postane novi vlasnik ova vrsta naziva se AKVIZICIJA. Sa pravne take gledita kompanija koja je predmet preuzimanja prestaje da postoji i firma kupac nastavlja samostalno da funkcionie na tritu akcija. MERGER nastaje kada se dve firme sline veliine usaglase da nastave poslovanje kao nova kompanija. Obe kompanije se odriu svojih vlasnikih papira (akcija), a umesto njih se emituju nove akcije. U praksi se esto deava da jedna kompanija preuzme drugu, a da se kao deo postignutog sporazuma dozvoli preuzetoj kompaniji da proglasi akciju merdovanjem jednakih entiteta, iako je to tehniki gledano akvizicija. Koristei termin merder potpisnici sporazuma i top menaderi pokuavaju da preuzimanje uine prijatnijim uoj i iroj javnosti. Merdovanjem ili akvizicijom kompanije osvajaju nova trita i koriste postojee distributivne mree koje potpomau rast prihoda.

Koncesije i B.O.T. poslovi

Koncesija je stari pravni institut i predstavlja pravni odnos izmeu drave (koncedenta) i pravnog ili fizikog lica (koncesionara), pri emu drava ustupa koncesionaru pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi ili korienje javne slube uz odreenu naknadu radi ostvarivanja javnih interesa. Koncesijom se podrazumeva dozvola koju javna vlast moe izdati domaim ili stranim pravnim i fizikim licima, radi obavljanja neke privredne delatnosti, pod zakonom odreenim uslovima. B.O.T. poslovi (Build-Operate-Transfer) poslovi su se razvili iz elemenata koncesionog aranmana i tzv. projektom finansiranja iz odreenih izvora, ali ih treba razlikovati od koncesije. B.O.T. poslovi se baziraju na otplati kapitalnih trokova realizacije projekata iz novanih prihoda koji generiu sam projekat, pa su pogodni za infrastrukturne projekte elektrane , autoputeve... Cilj B.O.T. poslova jeste privlaenje meunarodnih konzorcijuma i drugih subjekata za finansiranje svih trokova i realizaciju infrastrukturnih radova. Razlika B.O.T. poslova u odnosu na koncesije je u tome to se kod prvih ne mora raditi ni o iskoriavanju nekog prirodnog dobra, ni o vrenju javne funkcije. Ovi poslovi omoguavaju odreene prednosti onim zemljama ija je privreda u razvoju. Posle okonanja ugovorenog perioda, svojina nad objektom i pravo na njegovo korienje prelazi na dravu i ona odluuje o njegovoj daljoj eksploataciji.

Motivi za SDI

Glavni cilj svih ulaganja je profit. Najvaniji podciljevi su : 1. 2. 3. 4. Tenja za osvajanjem novih trita Tenja za poveanom ekonomskom efikasnou, Motiv za traenje resursa Motiv za traenje ve postojeih kapaciteta u cilju zadravanja i promovisanja dugoronih ciljeva kompanije

5. 2. 3 Znaaj stranih direktnih investicija u savremenim uslovima

Strane direktne investicije (SDI) u savremenoj razvojnoj etapi, preuzimaju funkciju kljunog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, odnosno globalizacije poslovanja preduzea. Putem direktnih investicija u inostranstvu, preduzea razmetaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama, nastojei da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama, energijom i radnom snagom) , a sa druge strane

najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim vanijim tritima. Na taj nain, objedinjujui tokove trgovine, kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem, SDI bitno utiu na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok -Zapad Zemlje u razvoju, kao i na efikasnost funkcionisanja ukupne meunarodne ekonomije. Istovremeno, procesi regionalizacije i globalizacije uslovljavaju stalne promene privredne karte razvijenog sveta. Za ostvarenje nivoa konkurentnosti koji zahteva sve globalnije svetsko trite postaje neophodno prisustvo na svim dinamikim takama sveta, to izlaznom investicionom angamanu razvijenih zemalja daje posebnu vanost i znaaj. Treu stranu koja zatvara ekonomski mozaik sveta ine zemlje u razvoju, iji je interes za priliv stranih investicija povean nepovoljnim privrednim tendencijama i zaduenou. U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji (strani krediti, pomo i sl. ) , strane direktne investicije predstavljaju mogui izvor za zadovoljenje potreba tih zemalja za finansijskim, tehnikim i preduzetnikim resursima. Vana karakteristika SDI jeste upravo ta, to one omoguavaju razmenu tzv. neopipljive aktive -znanja, koje na drugi nain ne bi moglo biti preneto zbog nepostojanja trita koja nosiocu znanja moe da obezbedi adekvatnu rentu za prednosti koje poseduje. Osnovni agenti investicionih tokova su transnacionalne kompanije.

5. 2. 4 Determinante stranih direktnih investicija

Teorijama SDI objanjavaju se varijable koje utiu na kompaniju da preduzme meunarodnu proizvodnju i tako ostvari strane direktne investicije. Veina SDI teorija obuhvata samo neke determinante i tumai odreene aspekte SDI tendencija. Izuzetak je eklektika teorija, koja daje generalni okvir za tumaenje SDI i transnacionalnih korporacija. U svojim tumaenjima, ta teorija odgovora ne samo na pitanja zato, gde i kako e doi do preduzimanja SDI ve nudi i okvir za objanjenje aspekata kao to su: razni oblici non-equity angamana, intraindustrijske investicije, promene determinanti SDI tokova i slino. Te mogunosti daju eklektikoj teoriji status generalne SDI teorije. Prema tumaenju eklektike teorije J. Dunning, da bi preduzee preduzelo SDI potrebno je da postoje tri neophodna i dovoljna uslova: 1. Investitor treba da poseduje specifine prednosti u odnosu na preduzea domaina (patentiranu tehnologiju,zatitni znak, menaderski i marketinki know -how, i slino), kojima e nadoknaditi sve trokove vezane za poslovanje u stranom i nepoznatom okruenju. 2. Zemlja domain treba da poseduje "prednosti lokacije" (prirodni resursi, infrastruktura, kvalifikovana radna snaga, investicioni podsticaji) na osnovu kojih se investitor opredeljuje da upravo na njenoj teritoriji realizuje svoj investicioni poduhvat. 3. Trina imperfektnost omoguava da investitor time to strano trite opsluuje putem SDI, ostvari i tzv.prednosti internacionalizacije, odnosno da zadri kontrolu nad faktorima kao to su tehnoloka i marketinka znanja, pristup tritu itd.

5. 3 Iskustva nekih zemalja centralne i jugoistone Evrope u tranziciji

U svim postsocijalistikim zemljama osnovni tranzicioni model je obuhvatio sledee komponente: privatizaciju preduzea u dravnoj svojini, liberalizaciju cena i naputanje dravnih subvencija kao integralni deo liberalizovanja domae trgovine, eliminisanje barijera za ustanovljavanje novih privatnih preduzea i privrednih organizacija,liberalizaciju finansijskog trita, liberalizaciju spoljnje trgovine, zatvaranje spoljnotrgovinskih organizacija u dravnoj svojini, uspostavljanje efikasnog upravljanja privrednim organizacijama, uravnoteenje dravnog budeta poveanjem poreza i redukovanjem potronje javnog sektora. Niska inflacija, stabilnost kursa i finansijska stabilizacija postavljene su na vrh reformskih prioriteta na kratak rok. Finalni cilj je bio podizanje stope rasta bruto domaeg proizvoda (GDP) a time i ivotnog standarda, na viu ravan. Zemlje SE imale su, u proseku, etverogodinju tranzicionu recesiju, da bi, posle trogodinjeg oporavka, ule u drugu tranzicionu recesiju. Za razliku od zemalja CE, koje su uspele da dosegnu makroekonomsku stabilnost do sredine devedesetih, zemlje SE su to uspele tek krajem dekade. Ostale karakteristike ekonomske politike u zemljama SE bile su "meka budetska podrka" nerentabilnim preduzeima u vidu bankarskih kredita, visoka inflacija i depresijacija nacionalne valute. Za veinu zemalja SE je karakteristina sporija privatizacija srednjih i velikih preduzea. Brojna preduzea, koja su ranije bila u dravnom vlasnitvu, bila su optereena razliitim dubiozama i neplaenim dugovima, kao i zastarelom, esto neupotrebljivom opremom. Jedno od objanjenja tranzicione recesije lei u tome daje obim proizvodnje u industriji sa zastarelom tehnologijom i prevazienim proizvodima opadao bre nego u sektorima koji su uspeli da modernizuju opremu, uvedu savremene metode menadmenta i promene produkcione procese. Opadanje proizvodnje oborilo je i produktivnost. Meutim, po otputanju vika zaposlenih i po uvoenju ne samo moderne tehnologije nego i savremenog upravljakog metoda u proizvodne procese, produktivnost je odmah pokazala osetan porast. Upravo slaba produktivnost odraava izostajanje strukturnih reformi u SE,reformi koje su neophodne za efikasniju proizvodnju. Skromnom rastu produktivnosti je doprinela i slaba investiciona aktivnost. Sve zemlje u tranziciji, a zemlje SE su u tom pogledu dugo bile izuzetak, moraju da temelje reformu svog finansijskog sistema na sledeim osnovnim premisama: postaviti centralnu banku kao politiki nezavisnu instituciju, redukovati obim "slabih" kredita u strukturi bilansa poslovnih banaka, pristupiti usavravanju nerazvijene infrastrukture finansijskog sistema, usavriti pravni okvir za ulazak novih banaka i rehabilitaciju postojeih bankarskih institucija, razviti nebankarske fmansijske institucije kao komplementarne poslovnim bankama, razviti finansijsko trite.

5. 3. 1 Zato su direktne strane investicije vane za SCG i kako ih privui

Duboka ekonomska kriza koja je posledica desetogodinjeg perioda izolacije i ratova, zastarela tehnologija i nedostak domaeg kapitala, namee injenicu da bez stranih investicija SCG nee biti u stanju da razvije i modernizuje svoju ekonomiju. Strane direktne investicije (SDII) predstavljaju sredstvo za privlaenje privatnih investicija u cilju odriveg razvoja. SDI, takoe, promoviu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost, razvoj i razmenu znanja (know how) . Strane direktne investicije imaju potencijal da rapidno obnove privredu na regionalnom nivou, da transformiu domau ekonomiju i time, za kratko vreme, omogue izvoz roba i usluga na svetsko trite. Kao posledica, SDI omoguavaju bru i efikasniju integraciju naeg trita u svetsku privredu, nego to bi se to postiglo uobiajenim tokovima trgovine. to se tie privatnog investicionog sektora, prednosti SDI mogu se okarakterisati kroz intenzivnost otvorene trgovine i reima investicija, politike aktivne konkurencije, makroekonomske stabilnosti, privatizacije, liberalizacije i pojednostavljenja pravnog sistema. U ovakvom okruenju SDI igra kljunu ulogu u poboljanju reagovanja SCG na prilike koje nudi globalna ekonomska integracija-cilj priznat kao kljuni faktor u svakoj strategiji razvoja.

5. 3. 2 Sve prednosti SDI

Postoji dosta rasprava vezanih za prednost i znaaj SDI koje moemo sumirati na sledei nain: Prvo, SCG trite kapitala jo uvek nije dovoljno razvijeno, te ne moe da zadovolji potrebe velikih investicionih projekata. ta vie, vrsta valuta koja je potrebna za investicije, nije pristupana na domaem tritu, ili je do nje teko doi. Kao direktan izvor stranog kapitala SDI reavaju oba problema istovremeno. Strani investitori imaju pristup stranim izvorima kapitala i ne zavise od relativnog stagniranja domaeg trita kapitala ili nemogunosti zemlje da generie strani kapital putem izvoza proizvoda i usluga. Drugo, mnoge firme u SCG, u proteklih deset godina, nisu bile u mogunosti da unaprede opremu i tehnike proizvodnje, to je dovelo do umanjene produktivnosti radnika i proizvodnje roba loeg standarda. Ovo umanjuje sposobnost firmi da se nadmeu u inostranstvu za izvozna trita i doprinosi tekoi zemlje da doe do vrste valute.Predvieno je da SDI ree ovaj problem, poto bi investicije trebalo da obuhvate naprednu tehnologiju, a firme bi uvele napredni know-how i tehnike proizvodnje. Tree, dolaskom inostranih firmi na nae trite uvode se i zapadne tehnike menadmenta. To bi omoguilo domaim menaderima da prihvate i ovladaju novim nainom organizacije poslovanja. etvrto, zapadne firme bi sa sobom donele razvijene kanale distribucije i znanja o prodajnim mogunostima na globalnim tritima. Mogunosti znaajnijih dobitaka od trgovine ostvarili bi se bez relativno veih trokova. Time bi cilj promocije izvoza bio dodatni izvor strane valute.

Peto, neki od vidova privatizacije zahtevaju velike sume kapitala i sposobnost analize ekonomskog potencijala preduzea. Strane kompanije su u stanju da izau u susret ovim zahtevima. Prisustvo stranih kompanija proces privatizacije i prestrukturiranja moe uiniti efikasnijim tako to bi naizgled novo privatizovane kompanije bile u stanju da ostvare svoj pun potencijal. Ovim se dolazi do zakljuka da, ukoliko se privlanost SDI meri na osnovu prethodno navedenog, izabrani instrumenti moraju biti kritiki ocenjeni kako bi se utvrdilo da korespondiraju cilju.

5.3.3 ta Srbija treba da uradi?

Mnoge vlade i dalje pogreno interpretiraju injenicu da bi same poreske beneficije (kao to su poreske olakice i slino) mogle privui SDI. Niti jedna zemlja ne sme da dozvoli sebi da zanemari domae poslovanje. U stvari, kvalitetni i ozbiljni strani investitori vie e ceniti racionalniji poreski sistem, koji je neutralan. Poev od 1. juna 2001. Srbija je ukinula beneficije poreskih olakica za strane investitore, to ukazuje na kretanje u pravom smeru. Uvoenje poreza na dodatu vrednost u fiskalni sistem Republike Srbije je veliki korak napred. Planirani cilj je jasan i jednostavan fiskalni sistem, s minimumom razliitih dabina i razliitih stopa. To znai daje neophodno stvoriti uslove za podsticaje usmerene ka poveanju uestalosti stranih ulaganja i razvoju preduzetnitva, podstai ulaganja u mala i srednja preduzea i druge vidove investicija primerene srpskom tritu i dr. Radi podsticanja stranih ulaganja poeljno je da naa zemlja zakljui to vei broj meunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, posebno sa zemljama iz kojih se oekuje znaajniji priliv investitora. Stope doprinosa za socijalno osiguranje jo uvek su visoke i neujednaene, to predstavlja dodatni teret za poslodavca. Postupak prijave i plaanja poreza na prihode ostvarene u inostranstvu nije do kraja razjanjen. Oporezivanje vlasnitva nad akcijama i udelima, kao i prometa hartija od vrednosti predstavlja konicu razvoju trita kapitala. Slino vai i za prenos prava intelektualne svojine, kao bitan element tehnolokog i ukupnog privrednog razvoja. Postojanje SDI je u srazmeri sa dobrim prilikama ukoliko postoji vie dobrih prilika bie i vie SDI. Strane direktne investicije kreu se prema zemljama u kojima se investiciona klima poboljava (ili je dobra) .

5.3.4 Strane direktne investicije, privatizacija i trite kapitala (dosadanja iskustva)

Republika Srbija je od 2001-2006.god. ostvarila znaajan napredak osnovnih makroekonomskih i strukturnih indikatora. Ostvaren je visok rast bruto domaeg proizvoda, uspostavljena makroekonomska stabilnost i odrana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je preko 400 sistemskih zakona kojima se podravaju strukturne reforme i ostvaren je znaajan napredak u sprovoenju reformi. Pozitivan signal za investitore u Srbiji predstavlja izvetaj Svetske banke Doing Business 2006. Poslovanje u 2006. u kojem se ocenjuje da je Srbija poboljala uslove za poslovanje i da je od 175 zemalja, sa 92.pozicije prela na 68.poziciju. Procesom privatizacije od 2001.god., strane investicije su imale permanentan rast kako se i odvijala prodaja kompanija, tenderskom procedurom, aukcijskom i prodajom manjinskih paketa akcija na Beogradskoj berzi. Do decembra 2006.god. privatizovano je neto vie od 1.450 kompanija. Najvei deo priliva stranih investicija u Srbiju do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, dolo je putem privatizacije. Upravo kroz proces privatizacije manjinskih paketa akcija iz dravnog portfelja razvijalo se trite kapitala. Akcijski fond RS (jedna od institucija za sprovoenje privatizacije u Srbiji, pored Agencije za privatizaciju) odigrao je pionirsku ulogu u formiranju trita kapitala u Srbiji od 2002.god., kada je izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i sve do danas uspeno ispunio zakonske principe i naela; priliv investicija,maksimizacija prihoda, razvoj trita kapitala i nediskriminacija svih uesnika na tritu. Po svim parametrima (trina kapitalizacija na berzi, ukupna vrednost prometa svih hartija od vrednosti, broj listiranih kompanija na berzi) postignut je permanentan rast trita kapitala iz godine u godinu. Istorijski dan za razvoj trita kapitala u Srbiji bio je 30.april 2002.god. kada je Akcijski fond izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i na taj nain uticao na pretpostavke unapreenja berze i razvoja finansijskog trita. Do tada se na Beogradskoj berzi trgovalo akcijama 2-4 kompanija sporadino, a danas vie od 1.500 kompanija. Najvei uticaj na realan rast dobiti privatizovanih preduzea i njeno poveano uee u bruto drutvenom proizvodu imala su preduzea privatizovana preko Akcijskog fonda RS. Vlada Republike Srbije e unapreivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama, osiguravajuim drutvima, lizing drutvima, investicionim fondovima i penzijskim fondovima. Cilj je da se unapredi u moderan i efikasan sektor koji e pruati sve kvalitetne finansijske usluge.Bankarski sektor ulazi u zavrnu fazu reformi zapoetih 2001.god. Dalje reforme ovog sektora sprovodie se u cilju jaanja konkurencije banaka i formiranja modernog finansijskog sistema kao podrke privrednom razvoju.Razvoj finansijskog trita, i u okviru njega posebno trita kapitala, odvijae se u pravcu jaanja osnovne funkcije finansiranja realnog sektora, ime e se poveati likvidnost finansijskog trita i smanjenje rizika investiranja. Zakonska regulativa omoguie kako domaem, tako i inostranom kapitalu, da na tritu kapitala pronae prinosno atraktivne hartije od vrednosti.

5. 3. 5 ta je dobra investiciona klima?

Polazne osnove za investicionu klimu su: a) stabilna politika i vlada koja bi bila u stanju da proizvede stabilne i razumne ekonomske smernice; b) izbegavanje preteranih restrikcija i regulacija; c) postojan i funkcionalan pravni i poreski sistem. Zbog globalizacije zahtevi postaju sve stroi kompanije i firme su sve manje i manje zainteresovane da proizvode po niim cenama i slabijem kvalitetu nego to su to internacionalni standardi, ak i ako mogu da profitiraju na zatienom tritu. Zemlje sve vie i vie, moraju nuditi potencijalnim investitorima potrebne uslove da bi bili konkurentni na stranim tritima. U navedenim osnovama investicione klime treba dodati i vane inioce koji bi omoguili laki izvoz. Pod time se podrazumeva stabilna i neprecenjena valuta, pristup neophodnim uvoznim proizvodnim sredstvima po svetskim standardima i cenama, finansiranje, moderna internacionalna infrastruktura transporta, eliminacija ekstra poreza, kvota i ostalih izvoznih ogranienja; savremena postrojenja za internacionalnu komunikaciju i pouzdanu infrastrukturu u globalu; adekvatne usluge podrke poslovanja; obrazovana radna snaga, koja se moe dodatno obuavati i koja e raditi po zakonima i pravilima koji omoguuju fleksibilnost; poslovno transparentna vlada koja dri obeanja i olakava poslovanje privatnih kompanija u okruenju otvorenog trita. Po definiciji, svaka zemlja ima komparativne prednosti u neemu, ali nisu sve aktivnosti podjednako privlane za strane investitiore.

5.4 Strane direktne investicije i nacionalna komponenta investicija

Nedovoljna domaa akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala, kao prvu pretpostavku za trajno prevoenje stope ekonomskog rasta na vii nivo. Struktura priliva inostranog kapitala determinisana je nasleenim spoljnim dugom i sagledivim mogunostima servisiranja spoljnog duga u godinama koje dolaze. Moe se proceniti da komercijalno kreditno zaduenje ne sme prei 10% ukupnih potrebnih investicija tako da najvei deo priliva stranog kapitala mora biti u obliku direktnih investicionih ulaganja. Poeljan cilj je da dou savremene tehnologije i proizvodna i upravljaka znanja sa kapitalom uloenim u preraivaki sektor. Multinacionalne kompanije koje ulau kapital imaju bolji pristup inostranim tritima i dominantno su orijentisane na izvoz. SDI su u zemljama tranzicije snano poveale produktivnost, od dva do tri puta u preduzeima na koja su bile usmerene. Zajedno sa komparativno jeftinom radnom snagom, ovo je rezultiralo visokim stopama rasta bruto domaeg proizvoda i porastom standarda.

Najbolje rezultate u tranziciji ostvarile su upravo one zemlje koje su primile najvie stranih direktnih investicija per capita (Maarska, eka, Estonija, Poljska...). Direktne investicije daju tzv. dinamike efekte koji ukljuuju inteziviranje konkurencije kroz liberalizaciju trgovine, koja je osnovni preduslov poveanja SDI, kroz razvoj ekonomije obima, prinudu da se razvija trina kultura i trine institucije kao i kroz odgovarajuu pravnu i administrativnu zatitu tih institucija. Krajnji efekat SDI je podizanje efikasnosti ukupne privrede. Srbija je za inostrane investitore zanimljiva sa stanovita sva etiri mogua motiva: 1) motiv znaajnog irenja trita; 2) motiv prirodnih resursa; 3) motiv vee efikasnosti, 4) motiv razvoja inostranog ulagaa. Posebno je znaajno to to Srbija ima jeftiniju radnu snagu u poreenju sa tranzicijskim zemljama centralne Evrope. Pozitivan inilac za Srbiju je geografska blizina trita na koja se mogu plasirati proizvodi preduzea sa stranim kapitalom. Pribliavanje Evropskoj uniji pod uslovom nastavka reformi je svakako podsticajno. Druga kljuna razvojna komponenta je podizanje udela malih i srednjih preduzea na vie od polovine uea u GDP-u, na ta takoe upuuju iskustva uspenih zemalja u tranziciji. Ono to je bitno u ovom momentu za Srbiju, jeste stvaranje preduslova koji sada nedostaju da bi se obezbedila kritina masa investicija. Ovi preduslovi se nalaze u domenu: razvojne politike, ekonomske politike i dogradnje institucionalno-pravnog sistema. Ekonomska politika mora favorizovati sve one mere koje doprinose poveanju dodate vrednosti po zaposlenom, tj. veoj produktivnosti koja je jedini uslov rasta zarada bez koga nije mogue postii zainteresovanost zaposlenih za bolje privreivanje. Odranje ili poveanje konkurentnosti podrazumeva veu produktivnost koja moe amortizovati rast trokova.

5. 4. 1 Investicije i odrivost spoljnog duga

Projektovanje makroekonomske slike u godinama koje dolaze suoava Srbiju sa problemom obezbeivanja potrebnog nivoa investicija kao jedine poluge odrivog razvoja i rasta brutodomaeg proizvoda te, povratno, stvaranja akumulacije za rast investicija odnosno odranje dostignutog nivoa ili ubrzavanje privrednog rasta. Projekcije sadre tri bilansne meusobno povezane komponente: bilans upotrebe GDP-a, platni bilans zemlje i bilans tednje i investicija. Polazi se od ciljeva odrivog razvoja: 1. obezbeenje realnog rasta GDP-a; 2. obezbeenje potrebnog nivoa investicija za odrivi rast i razvoj; 3. obezbeenje odrivosti platnog bilansa;

4. potrebnog rasta izvoza; 5. obezbeenje spoljne likvidnosti zemlje, tj. servisiranje dugova ; 6. obezbeenje cenovne i monetarne stabilnosti. Aktiviranje domae tednje u predstojeem investicionom ciklusu zahteva iste ili sline preduslove kao kad je re SDI. Dve su grupe uslova: (1) Prva grupa uslova tie se ubrzanja reformi sistema, razvoja integralnog trita sa ciljem bitnog poveanja sigurnosti uloenog kapitala. Nadalje, poveanje efikasnosti finansijskog sektora u smislu smanjivanja trokova posredovanja i poveanja efikasnosti alokacije tednje postaje uslov za aktiviranje odriveg nivoa agregatne domae tednje. (2) Druga grupa uslova se svodi na reforme javnog sektora u delu koji se odnosi na redukciju udela ukupne javne potronje u GDP-u. Restrukturisanje javnih preduzea je u tom pogledu neizbeno. Pitanje proporcija u ukupnoj budetskoj potronji je takoe otvoreno kao i pitanje budueg funkcionisanja javnih fondova.

5. 5 Nagli pad SDI u zemlje proirenja EU u 2003.

Zemlje proirenja su u najveoj meri ve iskoristile investicione koristi od integracije. Dalje pozitivne promene poslovnih sredina vezane za lanstvo od 1. maja bie male. Mogue dodatno umanjenje poslovnog rizika i uticaj punog pristupa zajednikom tritu na SDI delovae kao protivtea posledicama veih zarada, prihvatanju aspekata pravila EU koja ograniavaju poslovanje kao i mogunost usporavanja procesa reformi nakon proirenja. Nove istonoevropske zemlje lanice e morati naporno da rade kako bi ostale privlane za strane investitore,poboljale svoje poslovne sredine i odrale konkurentnost. Nagli pad u prilivu SDI u zemlje proirenja u 2003. takoe moe da se shvati kao najava trenda koji e dovesti do trajnog pomeranja geografske distribucije SDI u istonoj Evropi. Zdrave poslovne sredine e nastaviti da preferiraju zemlje proirenja od mnogih novonastalih trita. Njihova lokacija daje ovim zemljama trajnu prednost nad junim lanicama EU kao to su Grka, Portugal i panija. Ipak, mogunosti za privatizaciju u veini zemalja proirenja su se stanjile i znaajna poveanja plata proteklih godina su umanjila nekadanje konkurentne prednosti. Ovo poslednje nije nadoknaeno dovoljno brzim prelazom na proizvodnju sa veom dodatnom vrednou koja je manje osetljiva na cenu radne snage. Za zemlje proirenja opasnost od odliva onih oblika SDI koje su osetljive na cenu u jo jeftinije zemlje je vea od bilo kakvog obeanja veeg premetanja investicija sa Zapada u ove zemlje.

Zemlje proirenja su ve stekle slobodan trini pristup EU pre samog lanstva. lanstvo u evro zoni e najverovatnije dati novi znaajni podstrek za SDI u regionu, ali ovo je kratkorona mogunost samo za zemlje Baltika. Harmonizacija EU namee znaajan troak sredstava, dok mnogi propisi EU smanjuju fleksibilnost i nameu pozamaan troak za kompanije. lanstvo u EU takoe zahteva uklanjanje posebnih pogodnosti za strana ulaganja.elja za lanstvom u EMU i nominalna konvergentnost e moda ii na raun stope prave konvergentnosti u skorije vreme. Stvarni porast vrednosti valuta e odvratiti neke direktne investitore. Postoji opasnost da lanstvo u EU i razoaranost rezultatima, naroito kratkorono, moda podstakne nezadovoljstvo i populizam irom regiona. Politiki sistemi zemalja proirenja su sada najverovatnije dovoljno stabilni da se odupru ovim izazovima, ali jedna vrsta politikog rizika koja, inilo se nestala iz regiona, se ponovo pojavila. Ranija proirenja ukazuju na samo slabu povezanost proirenja i SDI. Uprkos najavama masovne relokacije stranih investicija u nove lanice EU, priliv SDI u istonu Evropu je mali u odnosu na priliv u EU-15 i ostae takav poto priliv u razvijene zemlje dominira globalnim SDI. Cena radne snage je sada manja prednost nego u prolosti kod veine zemalja proirenja, iako je to i dalje jedan faktor koji je vaan za SDI. Zarade su i dalje dosta ispod zapadnoevropskog proseka, ali i dalje dosta iznad nivoa mnogih drugih novih trinih destinacija u istonoj Evropi i Aziji.

5. 6 Poslovna klima u zemljama u tranziciji

Prepreke intenzivnijem investiranju i razvoju su objektivne i subjektivne. Objektivne se svode na injenicu da "investitori imaju velika oekivanja u smislu ekonomske stabilnosti, vladavine zakona, potovanja ugovora,sigurnosti i bezbednosti". Subjektivni faktor je da "investitori ne idu samo za injenicama ve i za slikom, za predstavom koju imaju o nekoj zemlji". Prema analizi, glavne prednosti tih zemalja su jeftina, ali dobro obuena radna snaga, perspektivna trita, kao i prirodni uslovi u pojedinim zemljama.

5. 6. 1 Porast investicija

Nakon reintegracije nae zemlje u veinu svetskih i regionalnih organizacija i inicijativa, uspostavljanjem povoljnijeg makroekonomskog okruenja, kao i "ponovnim" otpoinjanjem procesa privatizacije, znaajno je porastao interes firmi i banaka iz EU da investiraju u nau zemlju. Ovde se pre svega radi o stratekim investitorima, koji ne ele samo da zarade na razlici izmeu kupovne i prodajne cene, ve da u nau zemlju prenesu tehnoloka i upravljaka znanja,

kako bi omoguili razvoj proizvodnje i podizanje nivoa usluga za potrebe domaeg, ali i ireg stranog trita. Pravi efekti stranih direktnih investicija e se osetiti tek onog trenutka kada tzv. "investicije sa ledine" (engl. greenfield investments) budu dominantne u strukturi ulaganja.

5. 7 Prelivanje SDI

Studija Economist Intelligence Unit-a pokazuje da se meu liderima u sprovoenju reformi nalaze zemlje u tranziciji koje su od skoro prikljuene EU. Jedini izuzetak je Hrvatska, koja se nalazi na devetom mestu, iako jo nije poznato kada e se prikljuiti Uniji. to se tie Balkana, ocenjen je kao region u kome se oekuje najintenzivniji napredak u srednjoronom periodu. Takoe se moe oekivati da e se smanjiti razlika izmeu drava istone i centralne Evrope i Baltikih zemalja u tranziciji. Evropska Komisija je 23. januara 2004. objavila izvjetaj u kojem stoji da su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile dobre ekonomske performanse u 2003. godini. Zemlje ovog regiona su nainile neke korake napred u procesu reformi trino orijentisane ekonomije posebno na polju male privatizacije i liberalizacije trgovine. Meutim neophodno je da naine znaajniji napredak i na polju velike privatizacije, reformi javne administracije i upravljanja javnim finansijama, pristupu MSP finansijskim sredstvima, vladavini zakona, uspostavljanju transparentnog legalnog sistema, kao i promociji okruenja pogodnog za biznis. Zemlje ovog regiona imaju vrlo razliite stepene razvoja i ivotnog standarda. Iako su zemlje ovog regiona nainile neke korake napred u procesu trino orijentisanih reformi i pribliavanja EU standardima, neophodno je da napravi dalji napredak. Napredak je postignut na polju privatizacije MSP, koja je gotovo zavrena u veini zemalja i nastavlja se u Srbiji i Crnoj Gori. Jo jedno podruje u kojem je postignut znaajan napredak je liberalizacija trgovine. Podruja u kojima se treba postii napredak su zavretak procesa privatizacije dravnih ili drutvenih preduzea; reforma javne administracije i upravljanja javnim finansijama, kao i poboljanje pristupa malih i srednjih preduzea finansijskim sredstvima. Potovanje vladavine zakona i uspostavljanje transparentnog legalnog sistema i njegove primene ostaju kljuni uslovi za promociju okruenja pogodnog za bizinis. Reforma katastra i jasno definisanje vlasnikih prava nad zemljitem su jo uvek otvorena pitanja u veini zemalja regiona.

II. Globalizacija i svetsko trite

1. Svetsko trite u istorijskim uslovima globalizacije 1. 1 Ideje, istorijske tendencije globalizacije i svetsko trite

Ideje globalizacije imaju impresivno intelektualno poreklo, sa najistaknutijim predstavnicima -Adam Smith, Marks, John Stuart Mill, Hecksher i Ohlin, John Mavnard Keynes. Precizno govorei, prava globalna privreda je ona koju kontroliu TNK-e, finansijske institucije, koja funkcionie na svetskim tritima nezavisno od nacionalnih granica, domaih politikih ciljeva i ekonomskih ogranienja. Globalizacija se esto koristi kao sinonim za veu otvorenost, a blisko je povezana sa liberalizacijom domaih i meunarodnih tokova. Pod njenim pritiskom se uloga drave umanjuje, a u pravoj globalnoj privredi postaje nevana. Daljom razradom ove teme steklo se ekonomsko priznanje da globalna integracija nije nova karakteristika svetske privrede, kao i da prva polovina ovog veka do I svetskog rata moda sadri neke korisne pouke za razumevanje savremenog talasa globalizacije. Pri tome, sadanji reim se vidi kao povratak liberalnom meunarodnom poretku koji je postojao pre 1914. godine a bio prekinut sa dva svetska rata. J. Sachs i A. Warner zakljuuju sledee: 1. Od 1860. godine niske carinske barijere i prodor tehnologije u saobraaju i komunikacijama stimulisali su rast izvoza i poveanje udela u trgovini. 2. Prihvatanje odgovarajuih legalnih institucija u veem broju zemalja uporedo sa irenjem zlatnog standarda, konvertibilnosti valuta i preuzimanja finansijskog vodstva od strane Velike Britanije podsticali su krupne i relativno stabilne meunarodne tokove kapitala, koji su dopunili trgovinske. 3. Obuhvatajui celokupnu svetsku privredu, irenje kapitalistikih institucija, slobodne trgovine i kapitalnih tokova dalo je novi impuls rastu trgovine. Industrijalizacija se rapidno irila izvan jezgra privreda Severnog Atlantika. To je vreme uzleta i mnogih ZUR. Radi se, zapravo, o periodu konvergencije kada siromanije privrede rastu bre od jaih zahvaljujui, velikim delom, brzom izvoznom rastu. 4. Kraj ovog perioda globalne integracije bio je iznenadan i neoekivan, kao rezultat egzogenih politikih i vojnih okova. Kako Sachs i Warner zakljuuju, svetska privreda krajem XX-tog veka u mnogome lii na onu krajem XIX-tog veka. Uobliavanje globalnog kapitalistikog sistema privlai gotovo sve regije sveta u sporazum o otvorenoj trgovini i institucionalnoj usklaenosti. Pri tom, ukazuju da ovo uobliavanje, posebno u domenu rasta i konvergencije, e zavisiti od odgovarajuih politikih izbora, koji bi trebalo da budu orjentisani programu brze i sveobuhvatne liberalizacije u oblasti trgovine, kapitalnih tokova i stranih direktnih investicija (SDI) .

1. 2 Trendovi u meunarodnoj proizvodnji i finansijama pre 1914. godine

Period 1870-1913. odlikuje se rapidnim rastom meunarodne razmene. Postojale su, naravno, znatne oscilacije oko ovog trenda po pojedinim zemljama.

Grupa manjih "super-trgovinskih privreda", poput Belgije, Holandije i vajcarske, imale su znatno vii stepen otvorenosti od veih evropskih ekonomija poput Francuske, Italije. Takoe su postojale razlike meu zemljama u maksimumu otvorenosti. Opadanje trgovinskih barijera postalo je opti trend oko 1860, ali uglavnom ogranien na Evropu. SAD je uvoznom supstitucijom otpoela industrijalizaciju, podravajui povienje carinskih barijera. Treba uoiti da je do I svetskog rata dolo do rasta protekcionizma. Autori ukazuju da je, u dosta sluajeva, otvorenost za razmenu direktna posledica kolonijalne vladavine sa optim principom slobode raspolaganja svim dobrima od strane kolonijalnog monika (ipak, necarinska ogranienja su igrala vanu ulogu, posebno u britanskim kolonijama) . I po ostvarivanju ideje nezavisnosti zapadni pritisak je nametnuo veini sporazume o eliminaciji carina i poreza. Bila je, zapravo, primenjivana "petoprocentna vladavina", odnosno poreska regulativa pod kojom ni jedna vrsta poreza nije mogla da se povea iznad 5% uvozne vrednosti. Svi ovi sporazumi su otvorili trita britanskoj i evropskoj industrijskoj robi. U svetskoj trgovini dominirale su intraevropska trgovina Evrope sa prekomorskim oblastima. No, industrijska meuzavisnost se poveava od sredine XIX veka. Dok se vanost SDI za globalizaciju 19. veka esto ignorie ili ne istie , uloga meunarodnih finansija je iroko diskutovana. Izmeu 1870. i 1913. rast inostranih portfolio investicija prekoraio je rast trgovine, SDI i proizvodnje. Internacionalna proizvodnja i finansijske aktivnosti su brzo evoluirale. Njihov razvoj je bio veoma neujednaen u geografskom i u sektorskom pogledu. Meunarodni tokovi kapitala su bili visoko apsorbovani od strane najbogatijih i najdinaminijih privreda. Sektorski -najdinaminija industrija, bila je najmanje globalizovana.

2. Specifinosti savremenog svetskog trita 2. 1 Svetsko trite u funkciji izgradnje jedinstva svetske privrede

Pedesetih godina na svetskom tritu dolazi do pojave regionalizacije. Osnovni uzroci pojave regionalnih integracija su velike razlike u stepenu privredne razvijenosti, ratna razaranja, politika podela sveta, lokalni ratovi, situacija hladnog rata... Pored navedenih uzroka integracionim procesima, danas u velikoj meri doprinosi i afirmacija svetskog trita i zakona robne privrede koji preko robe kao univerzalne svetske pojave deluje na ubrzanje razvoja proizvodnih snaga sveta i kao koheziona sila svetskog ekonomskog jedinstva. Meutim, dananja se situacija u svetskoj privredi u mnogome razlikuje, iako na njemu od sredine osamdesetih dolazi do prave renesanse regionalizacije. No regionalizaciju danas ne treba shvatiti samo kao proces formiranja ekonomskih blokova, odnosno kao pandan multilateralizmu. Visoki tehnoloki razvoj za posledicu ima i ogranieni ekonomski suverenitet. Suverenost nacionalnih drava dolazi pod udar globalnih kompanija koje svoje interese ire u sve krajeve zemaljske kugle. Jedan od najvanijih problema sa kojima e se svet suoiti u nastupajuoj

deceniji je nain povezivanja nacionalnih ekonomija, odnosno njihova evolucija u jedinstven meunarodni sistem. Svetske globalne kompanije su osnov za uspostavljanje jedinstvenog svetskog trita. Dva kriterija mogu pomoi u oceni strateke pozicije na globalnom tritu. To su veliina trita i stepen do kojeg je ono otvoreno za uvoz, izvoz i ulaganja. Drugi vani momenti su: stabilni devizni kurs, politika stabilnost i tempo privrednog rasta koji se oekuje u sledeih nekoliko godina. Sutina novog ekonomskog poretka je intenziviranje privrednog razvoja nerazvijenih zemalja, a time i svetske privrede u celini. Ovi procesi bi u znatnoj meri doprineli internacionalizaciji svetske privrede, a takoe i njenoj institucionalizaciji. Sve to iziskuje od zemalja u razvoju da svoju privrednu strukturu to vie prilagode oekivanim procesima. Za njeno prilagoavanje kao neophodnost se namee transfer nauke i tehnike i na njoj zasnovanih elemenata realne akumulacije. Kao krajnji rezultat uspostavljanja nove meunarodne podele rada, javie se uspostavljanje ravnotee u svetskoj privredi, to e u krajnjoj instanci dovesti do uklanjanja strukturnih debalansa. Njihovim otklanjanjem ostvarie se preduslovi za intenzivniji privredni razvoj svih zemalja ukljuenih u razmenu na svetskom tritu. Period posle 1990. godine jasno je pokazao da je na svetskom tritu dolo do znaajnih strukturnih pomeranja i pojave niza fenomena uslovljenih snanim jaanjem procesa ekonomske globalizacije poslednjih godina: sutina meunarodne konkurentnosti je postizanje meunarodnog ekonomskog liderstva dekade kada se novi globalni ekonomski poredak zasnivao na realnosti politike potenciranja pojedinanih nacionalnih ekonomskih interesa putem iroko usmerene ekspanzije, regionalno ekonomsko grupisanje je dobilo na odreenom znaaju kroz ureivanje i usmeravanje pojedinih trgovinskih i finansijskih tokova, vodei nosioci meunarodne razmene roba i usluga su preduzea, gde dominiraju superiorno korporacije, tako da su tokovi meunarodne trgovine u velikom stepenu individualizovani drave, iako politika realnost, svoju pravu ulogu u procesu, razvoja i meunarodne razmene svode na omoguavanju, a ne na regulisanju i ometanju ovakvih tokova, kljuni faktori ostvarivanja povoljne konkurentske prednosti pod uticajem procesa globalizacije u savremenom svetu nalaze se na tehnolokom i marketing planu istiui u prvi plan potrebu stalnog inoviranja procesa proizvodnje i podstiui organizaciono i tehnoloko usavravanje, sadraj meunarodnih trgovinskih tokova je prilino jasno postavljen gde se izmeu razvijenih zemalja u najveem stepenu odvija razmena specijalizovanih proizvoda (a ne uobiajene standardne robe) mada je uloga i mesto pojedinih manje razvijenih zemalja definisana njihovim odnosom prema aktuelnim ekonomskim procesima na svetskom tritu. 3. Novi ekonomski poredak i svetsko trite

Procesi globalizacije u ekonomiji generisani su globalizacijom proizvodnje, trgovine i finansija, pa se klasina meunarodna ekonomija sve vie supstituie u globalnu. Dosadanji merkantilistiki sistem razmene izmeu suverenih nacionalnih entiteta transformie se u globalni (transnacionalni) ekonomski sistem koji je bazino odreen meunarodnom podelom rada u uslovima neograniene mobilnosti kapitala i radne snage. Uspon globalne ekonomije karakteriu pet etapa: a) administrativni mehanizmi "dobrovoljnog ograniavanja izvoza" b) kvantitativne restrukcije u trgovini c) unilateralna agresivnost d) trgovinski blokovi e) industrijska politika i strateka trgovinska politika. Procesi globalizacije su uslovili povezanost politike i ekonomije. U okviru BISA (British International Studies Association) funkcionie IPEG (International Political Economy Group) , meunarodnu politiku ekonomiju posmatra kroz fuziju etiri oblasti: 1) meunarodna politika 2) meunarodna ekonomija 3) domaa (nacionalna) politika 4) domaa ekonomija. Ovom podelom se "lomi" tradicionalna distinkcija meunarodno prema domae i politika prema ekonomiji. Drava se vie ne smatra krucijalnim podrujem za izuavanje meunarodnih odnosa i smatra se da je dravnocentriki realizam prevazien. Dobrim delom to je posledica transnacionalnog ili meuzavisnog pristupa, koji insistira na rastuem znaaju ne-dravnih faktora olienih u transnacionalnim kompanijama i meunarodnim bankama, odnosno posledica zalaganja za meunarodni strukturalni pristup ili globalni sistem.

3.1 Pozicioniranje drave na mesto susretanja domae i meunarodne ekonomije

izuzetno teak zadatak, tim pre to je i sada drava podeljena sa raznim segmentima, povezanim u konkurentske delove domae ekonomije i drutva

i u uslovima kada deavanja, na sceni meunarodne (politike) ekonomije mobiliu nacionalne interese, institucionalna drava i dalje smatra da su njena autonomnost i sloboda delovanja redukovani (ime se, opcije, koje se inae mogu otvoriti, ponitavaju) internacionalizacija delova drave, takoe, uzrokuje gubitak autonomnosti u tom sluaju, centralne agencije drave (ministri, centralna banka, kancelarije predsednika ili premijera) vie se meusobno povezuju, ali i sa meunarodnim institucijama (npr. MMF, Svetska banka) to, istovremeno prisiljava znaajne aktere na prihvatanje politike koja reflektuje meunarodne, u istoj meri kao i domae imperative.

3.2 Pozicioniranje drave kao aktera na tritu, a ne samo posrednika (direktna i indirektna uloga drave u globalnoj ekonomiji)

takva uloga drave, praktino, reprezentuje dravu kao neku vrstu nacionalne firme ili kartela koji deluje neposredno u transnacionalnom okruenju delujui kao nacionalne firme, drave, istovremeno oblikuju domae trite posredstvom zakona i regulativnih mera, ali i meunarodno trite (preko ugovora i sporazuma) kapaciteti institucionalne drave (resursi, obrazovanje i zakonodavstvo) i njen ekonomski autoritet u raskoraku je sa kompleksnou i agresivnou globalne ekonomije to dodatno uznemirava egzistenciju, i funkcionisanje drave. Meutim, u savremenim uslovima proces globalizacije ima dvojak karakter. Za razvijene i mone privrede i za privrede u razvoju, nerazvijene, i male. Transnacionalni ekonomski poredak za sada stoji na tri i po noge. Tri noge su meunarodne ekonomske i finansijske organizacije koje, pored statuta i drugih akata imaju sopstveno osoblje i sredstva. To su Meunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka (SB), Svetska trgovinska organizacija (STO). Polovinu noge ine pokuaji stvaranja multilateralnog meunarodnog sporazuma o direktnim inostranim investicijama (OECD) i vaea pravila o tome u okviru STO. Globalizacija je najveim delom mehanizam ostvarivanja transnacionalnog poretka, njegov najznaajniji deo ini globalizacija proizvodnje, trgovine i finansija, a to su kljuni delovi transnacionalnog-ekonomskog poretka. Ekonomski poredak nije svetski nego transnacionalni, tako ni proces globalizacije nije univerzalan. On je geografski ogranien. Svetska privreda je regionalizovana i skoro u potpunosti kontrolisana od strane SAD, EU i Japana. Nema sumnje da globalizacija suava mogunosti drava da formuliu i sprovede nacionalne strategije i politike razvoja. Mnoge tendencije koje se ispoljavaju tokom globalizacije nisu nikakva volja veine ve promocija amerikog modela smanjenja sigurnosti radnog mesta, izdataka na socijalne programe.

Transnacionalni poredak ne moe da se ostvari bez funkcija drave, ali taj poredak trai da sve drave imaju isti privredni sistem, sprovode istu makroekonomsku politiku i iste kriterijume razvojne politike. To praktino znai da polovina ljudi i dve treine drava u svetu nemaju kontrolu nad sopstvenom privrednom politikom. Inostrani (eksperti) , pod upravom dravljana industrijskih zemalja lociranih u Vaingtonu, reguliu njihovu makroekonomiju, investicione projekte i socijalna davanja. Principi po kojima se vri ovo daljinsko upravljanje, poznati su kao vaingtonski konsenzus.

4. Funkcionisanje svetskog trita u globalnoj svetskoj privredi

Sa procesima internacionalizacije i globalizacije poslovanja i funkcionisanja trinog mehanizma, za savremenu privredu i preduzea pojaan je znaaj i uticaj meunarodnog okruenja, pre svega preko sprega meunarodne poslovne infrastrukture i institucija koje definiu okruenje meunarodnog poslovanja bez obzira na injenicu to je on ispresecan dravnim granicama i lokalnim barijerama. U sutini dojueranje domae trite u novoj konstelaciji snaga i odnosa mora se tretirati kao sastavni deo globalnog svetskog trita isto kao to se svetska ekonomija ne moe shvatiti kao zbir pojedinanih i potpuno zaokruenih nacionalnih trinih celina nego kao skup segmenata jedinstvenog svetskog trita koje je ispresecano politikim a ne ekonomskim granicama u vidu pojedinih drava ili grupacija drava. Meunarodna poslovna infrastruktura kao okvir za obavljanje meunarodnih aktivnosti sastoji se od meunarodnih institucija, sporazuma, sistema i dogovora koji utiu na meunarodne tokove razmene, investicija i know-how pa na toj osnovi i na uslove funkcionisanja trita u pojedinim zemljama. U najirem smislu meunarodnu ekonomsku dimenziju sainjavaju faktori koji reguliu meunarodnu razmenu roba, usluga, znanja, kapitala itd. Re je o pravilima i intencijama regulisanja prakse i procedura u odvijanju aktivnosti na svetskom trinom prostoru sa znaajnim prerogativima i implikacijama po sve uesnike trine utakmice u ekonomskom smislu. U okviru Ekonomsko-socijalnog saveta UN 1946. godine pokrenuta je ideja o formiranju jedne specijalizovane agencije kao meunarodne ekonomske organizacije koja bi se bavila pitanjima carina i trgovine pod nazivom Meunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organization -ITO) . Ta ideja se nije tako realizovala, a kao privremeno i naknadno reenje formiran je GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) . Njegova delatnost je bila usmerena na ostvarivanje vie polaznih principa mada se u praksi to svodilo na nekoliko kljunih: svoenje zatite domae privrede samo na carinsku tarifu, ukidanje trgovinske diskriminacije i zalaganje za liberalizaciju u meunarodnoj trgovini. GATT je bio neka vrsta prelaza sa principa bilateralizma ka multilateralizmu u regulisanju meunarodne trgovine. Tada je dolo do njegovog ukidanja i stvaranja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization -Svetska trgovinska organizacija STO). STO nije jednostavno prerastanje GATT u novu organizaciju ve predstavlja meunarodnu instituciju koja definie kako drave-lanice moraju da oblikuju i primenjuju domau regulativu i propise u vezi sa trgovinom meu sobom,

odnosno kako da definiu meunarodnu razmenu po datim pravilima. Sto je vanije, pod okriljem sadanje STO ne reavaju se samo pitanja carina i trgovine robom nego su obuhvaene i necarinske mere, razmena usluga, prava intelektualne svojine, posebne robne grupe, investicije (SDI) , ekologija, itd. STO ima nekoliko kljunih funkcija: administriranje i primenjivanje multilateralnih i plurilateralnih trgovinskih ugovora postignutih u okviru sistema STO, deluje kao forum za multilatelarne trgovinske pregovore, reavanje nesporazuma izmeu lanica, nadgledanje nacionalnih trgovinskih politika, saradnja sa meunarodnim institucijama znaajnim za donoenje odluka u vezi sa globalnom ekonomskom politikom u svetu. Uee u STO je na bazi lanstva, podrazumeva potpuno i permanentno sprovoenje svih pravila koja reguliu mnogo ire podruje meunarodne ekonomije od robne razmene ili samo carina, a mogui nesporazumi se reavaju po odreenoj proceduri i postupku koji vai za sve punopravne lanove. Za meunarodni ekonomski aspekt koji se odnosi na niz aktivnosti na svetskom tritu, od znaaja su i meunarodni robni aranmani i meunarodne ekonomske integracije.

4. 1 Robni aranmani

Robni aranmani se javljaju kao sredstvo za kontrolisanje cena, ponude i tranje i zaliha primarnih proizvoda kojima proizvoai odnosno izvoznici takvih proizvoda ele da se zatite od negativnih uticaja fluktuacija cena na njihove proizvode. Sa druge strane, ovde je re i o berzanskim proizvodima, a kljuna trita su koncentrisana na vodeim svetskim berzama u Londonu, Njujorku, ikagu itd. Takvi aranmani postoje za mnoge proizvode kao to su metali, prehrambeni proizvodi, vlakna, napici (aj, kafa, kakao), drvo, itd. Svi kljuni uslovi meunarodne razmene ovim proizvodima koji se formiraju na organizovan nain vae u gotovo svim svetskim transakcijama. Jedan od najpoznatijih i najuspenijih takvih primera je bio sporazum o kalaju iz 1956. godine (International Tin Agreement) koji je obuhvatao 85% svetske proizvodnje i 22 zemlje koje su bili vodei kupci budui da su troili 95% svetske proizvodnje ovog metala. Na slinoj osnovi ali u drugoj formi javljaju se za pojedine proizvode i ugovori proizvoaa koji po mnogo emu podseaju na kartele. Kao tipian primer mogu se navesti izvoznici nafte i njihova organizacija OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries) . U tom smislu za meunarodnu praksu je karakteristian primer dijamanta i junoafrike firme DE BEER. Preko svoje firme CSO (Central Selling Organization) koja se javlja kao svetski posrednik na ovom tritu DE BEER kontrolie 80% svetskog trita neobraenog dijamanta, jer je povezan kako ugovorom sa sopstvenim rudnicima u Junoj Africi i Namibiji tako i sa ostalim svetski

znaajnim rudnicima (Bocvana, Zair, Sijera Leone, Australija, a postojala je ugovorna veza i sa bivim SSSR kao znaajnim svetskim proizvoaem) . Pojedinani znaaj robnih aranmana gubi na znaaju uvoenjem novog sistema funkcionisanja svetskog trita pod okriljem STO na nivou na kome su funkcionisali ranije.

4. 2 Trite kapitala

Funkcionisanje svetskog trita usko je povezano sa kretanjima na tritima kapitala. Pored meusobne isprepletenosti uticaja, poslednjih godina pored trita kapitala, razvila su se i finansijska trita sa stanovita novih finansijskih instrumentarija. Poslednjih godina meunarodno trite kapitala postalo je veoma integrisano, ak znatno vie u poreenju sa bilo kojim periodom za vreme trajanja zlatnog standarda. Prvenstveno kada je re o valutnoj konvertibilnosti. Zapaeno je znaajno irenje polja konvertibilnosti tokom poslednje decenije, kako u broju zemalja tako i na planu obima transakcija. Prihvatanje stvarne valutne konvertibilnosti i trgovinska liberalizacija, vani su stubovi novijih reformi u zemljama u tranziciji i zemalja u razvoju (ZUR) i uveali su pritisak na zemlje u pravcu uvoenja realnog deviznog kursa. Poetkom devedesetih godina dolo je do proirenja valutne konvertibilnosti kod industrijski razvijenih zemalja sa tekuih spoljnih transakcija na kapitalne transakcije. Trita kapitala u razvijenom svetu su postala otvorenija za nerezidentne, a slina tendencija se zapaa i u ZUR. Slabljenje ogranienja na unoenje stranog kapitala u ZUR, unapreenje obraunske procedure i smanjivanje poreza i trokova transakcija glavna su podruja olakica za inostrane investitore u ZUR. Pri tekuim okolnostima, politika liberalizacije kretanja kapitala teko bi se mogla uskladiti sa reimom fiksnog deviznog kursa, kao to je to pokazalo iskustvo posle sloma Bretonvudskog sistema. Druga znaajna karakteristika savremenih tendencija na meunarodnom tritu kapitala je znatno vei asortiman aktiva sa kojima se danas trguje, kako na domaem tako i na meunarodnom tritu kapitala, nego u periodu zlatnog standarda. Rezultat ove tendencije su portfolio investicije na deviznom tritu jer dominiraju u poreenju sa trgovinskim transakcijama. Porast volumena portfolio kapitala, poveao je osetljivost deviznih trita na kretanja na finansijskim tritima, to je ujedno znaajan faktor u kretanjima deviznih kurseva u evropskim zemljama. Trea specifinost novijeg perioda je narasla uloga institucionalnih investitora. Diversifikacija njihovog portfolia predstavljala je kljuni pokreta kretanja kapitala u osamdesetim godinama. Isto tako, jedan od indikatora ogromnog porasta kretanja kapitala je bruto odliv kapitala iz veih industrijskih zemalja izuzimajui zvanine i kratkorone bankarske transakcije. Ogroman obim kretanja kapitala imao je za rezultat otar porast uea finansijske aktive koju dre nerezidentni.

Integracija trita kapitala najbolje se ostvaruje kroz meugraninu integraciju trita za finansijske hartije od vrednosti kojima se trguje, i u manjem stepenu kroz integraciju trita fizikog kapitala (direktne strane investicije) i bankarskih zajmova i depozita. Integracija trita kapitala omoguuje da se pristupi inostranim finansijskim tritima, pri emu se ona meri direktnim i indirektinim trokovima koji prate transakcije na domaem tritu. Oivljavanje priliva kapitala omoguilo je visoko zaduenim zemljama da poveaju uvoz, da podignu opti nivo rasta proizvodnje i da deo proizvodnje plasiraju u izvoz. Priliv kapitala je formirao dodatni izvor finansiranja investicija, posebno u zemljama sa niskim dohotkom i ogranienim mogunostima za porast domae tednje. Zbog ogranienog pristupa meunarodnom tritu kapitala, kao posledica dunike krize , noviji porast priliva kapitala u ZUR pomogao je da se izbegne relativna nestaica kapitala u ovim zemljama. Nasuprot iskustvu iz sedamdesetih i poetka osamdesetih godina, kada je veliki deo privatnog kapitala u ZUR predstavljao bankarske pozajmice, isto javnom sektoru, noviji tokovi su obeleeni stranim direktnim investicijama (SDI) , portfolio investicijama u obveznice i akcije. Liberalizacija trgovinskih i investicionih reima u mnogim ZUR predstavljala je kljuni faktor, mada su SDI bile podstaknute i rastom intraregionalne trgovine kao i aktivnou nekih zemalj