GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

ZDRAVLJE MUŠKARCA

- LEČENJE I PROFILAKSA -

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2004.

SADRŽAJ

UVOD 9

NAČIN ŽIVOTA I ZDRAVLJE 10

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD ČOVEKA 10

ŠTA JE ZDRAVLJE, A ŠTA BOLEST? 12 Parametri koji određuju zdravog čoveka 13 Parametri koji određuju bolesnog čoveka 14 Kakvo treba da bude samoozdravljenje 15

NAVIKE KOJE NARUŠAVAJU ZDRAVLJE 16 Zavisnost od alkohola 16 Pušenje 23 Narkomanija 29 Proždrljivost 31

KAKO SE OSLOBODITI OD ŠTETNIH NAVIKA 32

Lečenje gladovanjem 32 Narodni metodi lečenja alkoholizma 34

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUŠKARACA 36

PLUĆNA OBOLJENJA 36 Kako očistiti i izlečiti pluća 36 Lekovite trave i smeše za lečenje pluća 36

SRČANO-VASKULARNA OBOLJENJA 41 Hipertenzija (povišeni arterijski pritisak) 41 Lečenje hipertonije 42 Lečenje i profilaksa hipertonije

narodnim metodima 44 Problemi sa krvnim sudovima 45 Lekovito voće i jagode

kod srčano-vaskularnih oboljenja 48 Orasi i povrće

kod srčano-vaskularnih oboljenja 49 Emocionalno-voljna motivisanost

za izlečenje srca 51 Čišćenje krvi 52

ONKOLOŠKA OBOLJENJA 53 Staje rak? 53 Čišćenje organizma od šljake i parazita 53 Stimulacija zaštitnih sila organizma 55

POLIPI 60

Čišćenje od parazita pomoću „trojke" 61

PROBLEMI SA CREVIMA 69 Zatvori 69 Proliv 85 Hemoroidi 86

OSTEOHONDROZA 94 Profilaksa i lečenje osteohondroze 95 Kako otkloniti bolove kod osteohondroze 96

ARTRITIS 97 Ishrana obolelih od artritisa 98 Šta raditi za rastvaranje soli u zglobovima 99 Odvar za izbacivanje šljake 99

SINDROM HRONIČNOG UMORA 101

Lečenje sindroma hroničnog umora 104

PROSTATITIS IADENOM PROSTATE .107 Akutni bakterijski prostatitis 109 Hronični bakterijski prostatitis 109 Nebakterijski prostatitis I l l Faktori rizika 111 Dijagnostika prostati tisa 112 Osnovni načini lečenja 113 Masaža kod prostatitisa 114 Fitoterapija kod prostatitisa 115 Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate 118

TRIHOMONADNA OBOLJENJA 121

Lečenje trihomonoze 123

HERPES 126 Lečenje i profilaksa herpesa 128

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUŠKARACA 130

„Metod stiskanja (gnječenja)" 131

PORODIČNI I SEKSUALNI ŽIVOT MUŠKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE 133

ULOGA MUŠKARCA U PORODIČNOM ŽIVOTU 133

Preporuke mladim muževima 133

INTIMNI ODNOSI 135

ZASIĆENOST IUZDRŽANOST 139

LEKOVTTI SEKS 140 Lekoviti mehanizam polnog akta 140

ISHRANA KOJA STTMULIŠE SEKSUALNOST 142 Opšte ozdravljenje pomoću ishrane 143 Ljubavna trpeza 153

ZAKLJUČAK 154

UVOD

Većina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju muškarci, često su povezana sa načinom njihovog života. Naža­

lost, alkohol, pušenje, prejedanje, nedostatak fizičkih ak­tivnosti toliko su izraženi u svakodnevnom čovekovom ži­votu, da na njih skoro niko ne obraća pažnju. A upravo ta­kav način života, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, mo­žemo odabrati efikasan način da pomognemo vlastitom organizmu.

Za ozdravljenje i održavanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnuća. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izlečenja. Tre­ba shvatiti sledeću istinu: život koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Le-čenje praćeno negativnim raspoloženjem ne daje dobre rezultate. Lečenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U lečenju, ozdravljanju i podmlađivanju čovek po­nekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog života. I tim putem treba ići sa radošću i nadahnućem.

NAČIN ŽIVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD ČOVEKA

Statistički podaci govore da 20% čovečjeg zdravlja zavi­si od nasleđa, da se isto toliko određuje ekološkom si­

tuacijom, da od zdravstvene zaštite zavisi samo 8,5%, a čak 51,5% čovečjeg zdravlja određuje se načinom njegovog života. Razmotrimo detaljnije te podatke i način na koji možemo uticati na njih.

Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od nasleđa -podatak je na koji direktno ne možemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne možemo uticati na svoje nasleđe, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka možemo uticati i učiniti ih mnogo boljim.

Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od ekološke si­tuacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagađuje životnu sredinu, ako ne čovek svojom nerazumnom aktiv­nošću i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bo­gatstvima. Živimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju, a kada se razbolimo pri­zivamo u pomoć ili prirodu ili lekare. Farmaceutska indu­strija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrova-ni... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazeći kroz organizam ne ce-paju, već zadržavaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraćom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meša-ju sa podzemnim vodama za piće i nagomilavaju u njima. Korišćenje takve „pitke vode", čak i kupanje u njoj (po­sebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti­biotici, sredstva za umirenje, za srčana oboljenja, protiv začeća i drugi lekovi ponovo „bombarduju" čovekov orga­nizam. Osim toga, štetni mikroorganizmi, koji stalno bo­rave u medicinskoj sredini, prilagođavaju se na nju i po­staju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivi­ce i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoćni. Potrebni su drugi, mnogo jači. Da biste zaustavili tu sulu­du trku i prestali da trujete okolinu, lečite se prirodnim sredstvima.

Osam i po posto čovečjeg zdravlja zavisi od zdrav­stvene zaštite. Neću razmatrati ovo pitanje, koje se uglav­nom odnosi na poboljšanje zdravlja u ekstremnim sluča­jevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Bor­ba protiv epidemija više se odnosi na ekonomske uslove života.

Ostaje još 51,5% neposredno povezanih sa načinom života svakog od nas. Od toga kako čovek živi, misli, diše, hrani se, kreće se, profilaktički se čisti i rasterećuje - za­visi njegovo zdravlje.

U zaključku se može reći da, osim u 8,5% slučajeva, zdravlje i blagostanje čoveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj život čovek može izaći na kraj sa bilo kojim oboljenjem.

ŠTA JE ZDRAVLJE, A ŠTA BOLEST?

Covek se može posmatrati u različitim okolnostima i uslovima života. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bo­

lest mogu se na različite načine tumačiti i objašnjavati. Prednost dajem razmišljanju da se pod pojmom čovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na račun toga što kroz sebe stalno propušta bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujući tome čovek može da se orjentiše u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizičkom obliku (rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji stru­je našim organizmom nastane neki poremećaj, to se ispo­ljava bolešću. Medicina je zabeležila blizu dvadeset tri hi­ljade bolesti!

Čovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonična, informaciona, energetska i materijalna razmena između čovečjeg organizma i okol­ne sredine, između čoveka i društva, jer su rezervne spo­sobnosti organizma dovoljno velike.

Bolesno stanje čoveka, podrazumeva stanje pri ko­jem je narušena normalna, harmonična, informaciona, energetska i materijalna razmena između čovekovog orga­nizma i prirode, između čoveka i društva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

PARAMETRI KOJI ODREĐUJU ZDRAVOG ČOVEKA

Svest - Preovladava živahno-radosno raspoloženje, nema jakih negativnih preživljavanja, teških misli i umo­ra, razvijena je želja za znanjem.

Disanje. - Zdrav čovek učini od pet do sedam disaj-nih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze između njih - jedan di-sajni ciklus) u minutu. (Što je manje ciklusa, čovek je zdraviji.)

Ishrana. - Zasićenost malom količinom prirodne hrane, stalan blagi osećaj gladi (govori o tome da se čovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hra­ne (što označava idealan rad probavnog trakta).

Koža. - Čista, ravna, bez bubuljica, čireva i neprijat­nog mirisa, odlično reguliše toplotnu razmenu.

Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo za-rašćivanje rana, posekotina, opekotina i slično.

Mišići. - Elastični, izdržljivi, umereno jaki (dobra elastičnost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni.

U celini zdrav čovek ima dobro držanje tela, propor­cionalne je građe, ima manji sloj sala, malo se zamara, poželjan je u društvu, ekstremne događaje prihvata i raz­matra trezveno, razumno i bez suvišne emocionalne obo­jenosti.

PARAMETRI KOJI O D R E Đ U J U BOLESNOG ČOVEKA

Bilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishra­ne, kože, imuniteta, mišića prema pogoršanju govore o jednom ili drugom stepenu pogoršanja zdravlja ili bolesti.

Svest - Potišteno (apatično) raspoloženje, česta snažna preživljavanja, nametljive misli, stalan osećaj za­mora i ravnodušnosti prema životu.

Disanje. - Znatno više od sedam disajnih ciklusa u minutu.

Ishrana. - Zasićenost velikom količinom termički obrađene ili neprirodne hrane, odsustvo osećaja gladi, otežana stolica ili je nema 24 sata.

Koža. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bu-buljicama i neprijatnim mirisom.

Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naro­čito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opeko­tina i slično.

Mišići. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporci­onalno razvijeni.

Kod obolelog čoveka, po pravilu, držanje tela je sla­bo, on je neproporcionalno građen, ima višak ili nedosta­tak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdra-ži zbog sitnica, bilo koji događaj za njega je stres sa jako izraženim emocijama.

KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJE

Rad na ozdravljenju (lečenju) mora se obavljati si­stematično i temeljito uključujući istovremeno sve lekovi-te sile organizma. 0 tim lekovitim silama već je bilo reči, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koža (uglavnom posredstvom čelićenja i čišćenja), imunitet (uglavnom pomoću čišćenja, pravilne ishrane, trava i čeli­ćenja) i motorna aktivnost.

Ako se pravilno pristupi samolečenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vi­da da samoozdravljenje nije jednokratna mera, već poste­pena, planska i redovna aktivnost tokom celog života. Na­čin života treba podesiti tako da jačanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, već da postane element koji upotpunjuje našu svakodnevicu.

Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednog-dva sredstva za izlečenje (na primer, urinoterapije, glado­vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni.

Čovek, koji je pošao putem samoozdravljenja da bi brzo i na duže staze imao zadovoljavajuće efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine života i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvažnije. Kada se nave­deni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

NAVIKE KOJE NARUŠAVAJU ZDRAVLJE

Nažalost, mnoge štetne navike, kao što su: alkohol, pu­šenje, neutoljiva potreba za hranom pa čak i narko­

manija u različitim oblicima - čvrsto su se ukorenih u na­šem životu. U čemu je njihova štetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLA

Istorija alkohola

Vino - napitak koji uzbuđuje i uveseljava - odavno je poznato. Međutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od žitarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imućniji ljudi. Tek početkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu široku rasprostiranjenost među sta­novništvom.

Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u određenoj dozi, može uzrokovati smrt. Za čoveka sa telesnom teži­nom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama čistog al­kohola. Na tok trovanja bitno utiče i brzina unošenja al­kohola u organizam. Sporo unošenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u or­ganizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena. Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naučnici su utvrdili da je za votku od 40° smrtna doza 1 200 grama.

Zablude u vezi sa alkoholom

Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvar­nosti „alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovni­štva" (ovo je izvod iz odluke Međunarodne zdravstvene organizacije - MZO, iz 1975. godine).

Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoho­lizma održan 1910. godine (na kome je među delegatima bilo 150 lekara i naučnika-lekara) doneo je specijalnu od­luku o tom pitanju: „Hranljivi produkt može biti samo materija, koja apsolutno nije štetna za organizam. Alko­hol, kao narkotični otrov, u bilo kojim dozama nanosi čo-veku ogromnu štetu. Trujući i razarajući organizam, on skraćuje čovekov život u prošeku za 20 godina", a takođe: „Alkohol - etilov špiritus, spada u veoma jake narkotike".

U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledeća formulacija ovog poroka: „Alkohol spada u veoma jake narkotike".

Smatra se da umerene doze alkohola nisu štetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje neškodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike.

Danski naučnici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola već posle 4 godine kod ljudi koji piju al­kohol uočava smežuran mozak u 85% slučajeva („Nauka i život", 1985, broj 10).

Razgovor o „umerenim" dozama i „kulturnom" pi­jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholiča­ri počinjali su od „umerenih" doza i „kulturno" su pili, a završavali su život u psihijatrijskim bolnicama ili na gro­bljima 20 godina pre roka.

Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehla­de. Budući da alkohol ima izraženo svojstvo da pojačava

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme pre­hlade, smatra se da je lekovit. Međutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja osećaj potištenosti, što još u većoj meri slabi organizam. „Lečenje" alkoholom doprinosi čestim oboljenjima i pogoršava tok svih infek­tivnih oboljenja.

Veruje se da prečišćeni alkohol (špiritus) nije otro­van. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro prečišćeni, veo­ma su otrovni, ali je najotrovniji špiritus, odnosno etil-al-kohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronično.

Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih lju­di utvrđeno je, daje otrovnost alkohola sve jača, stoje nje­gova koncentracija veća. Time se objašnjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma.

Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova kon­centracija u krvi ne prelazi određeni nivo - nisu štetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu). Istraživanja čehoslovačkih naučnika su poka­zala, da krigla piva, koju šofer ispije pre vožnje, povećava broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta.

Veruje se, da alkohol povećava apetiti podstiče pro­bavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, želu­dac. Sto je alkoholni napitak jači, oštećenja želuca su te­ža.

Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u čitavom žlezdanom aparatu probavnog trakta. Žlezde, koje se nalaze u zidovima želuca i proizvode želu-dačni sok, koji sadrži pepsin, sonu kiselinu i razne fer-mente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alko­holnog nadražaja pokušavaju da se od toga zaštite luče-

njem veće količine sluzi. Ako se alkohol redovno konzu­mira, žlezde se pre vremena troše i atrofiraju. Javlja se ga­stritis i drugi problemi sa želucem.

Prolazeći kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno utiče na ćelije jetre, koje pod uticajem rušilačkog dejstva tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obra­zuje se vezivno tkivo, ili jednostavno ožiljak. Jetra se po­stepeno smanjuje po razmerama, tj. smežura se, sudovi jetre se skupljaju, u njima se zadržava krv a krvni pritisak se povećava za 3 - 4 puta. Te promene su poznate pod na­zivom ciroza jetre.

Osim jetre, sklerotične promene se javljaju i u pan­kreasu (gušterači). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol u većim dozama ili duže vreme, uočene su velike prome­ne u pankreasu, čime se objašnjava zašto se pijani ljudi stalno žale na slabu probavu, na oštre bolove u stomaku itd. Kod tih bolesnika često se javlja dijabetes zbog uništa­vanja posebnih ćelija, koje se nalaze u pankreasu i proiz­vode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su uobičajene pojave.

Smatra se, da konjak i votka šire krvne sudove i da su najbolje sredstvo kod bolova u srcu. U stvarnosti se de­šava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremećaja regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremećaj u re-gulisanju krvnog pritiska. Prema mišljenju naučnika, kod više od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i, pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u „opasnoj zoni", tj. približava se hipertoniji, pri srednjem starosnom dobu od oko 36 godina.

U osnovi oštećenja srčanog mišića alkoholom je di­rektan toksični uticaj alkohola (špiritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocir-kulacije. Grubi poremećaji u tkivnoj razmeni, koji pri tom nastaju, podstiču razvoj žarišne i difuzne distrofije miokarda, što se ispoljava poremećajem srčanog ritma i srčanom manom.

Uobičajeno je mišljenje, da su proizvodnja i proda­ja alkohola dobar kapital za državu. U 1983. godini u SAD je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od četrdeset šest milijardi dolara. Istovremeno, država je pretrpela šte­tu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka vezanih za pijanstvo ljudi.

Opšteje poznato da su suva vina korisna. Alkohol je narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba ne-izbežno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve razlike, gde se on nalazi - u votki ili suvom vinu. Njegova štetnost je ista.

V. M. Behterev je pisao: „Od kako je dokazana bez-uslovna štetnost alkohola sa naučno-zdravstvene tačke gledišta, ne može biti reči o naučnom odobravanju malih ili umerenih doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek počinje sa malim dozama, koje postepeno prelaze u sve veće i veće doze po zakonu sklonosti prema, uopšte, svim narkotičkim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol."

Smatra se da alkohol smanjuje napetost i da, konzu­miranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost se zadržava u svesti, odnosno kada pijanstvo prođe, ona je veća, nego pre upotrebe alkohola.

Uticaj alkohola na mozak

U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odno­se na „kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme „piti kulturno", neop­hodno je saznati više o tome kako alkohol del uje na mo­zak.

Istraživanja na mozgu čoveka, koji je umro od akut­nog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim će­lijama javile promene, koje su isto tako jako izražene, kao i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su ćelije kore mozga bile znatno više oštećene, nego ćelije delova mozga ispod kore. U slučajevima akutnog trovanja alko­holom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim ćelijama kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom pri­mer u, koje izazivaju duboke promene u čovekovoj psihi.

Konzumiranje alkohola pojačava i ubrzava cirkula-cijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snažno ak­tivira životni princip vetra. Pošto je jedan od glavnih cir-kulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uočava­ju najveće promene. Smanjuje se životni vek crvenih krv­nih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, što izazi­va pojavu tromba. Stoje koncentracija alkohola veća, pro­ces stvaranja trombovaje izraženiji. S obzirom na to daje sadržaj alkohola u mozgu povećan, jače je izražen proces stvaranja trombova. Konačan rezultat je da veliki broj mo­ždanih ćelija izumire.

Ako čovek popije manju dozu slabog vina od gro­žđa, sledeći put ispije istu dozu posle 2 - 3 meseca ili na­kon pola godine, šteta će biti relativno mala. Ako čovek popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve opijanje ponovi, njegov mozak neće uspeti da se oslobodi od narkotičkog otrova i čovek će se sve vreme nalaziti u stanju trovanja. U tom slučaju šteta će biti velika. Isti uči­nak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi više nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se neće vratiti u normalu usled narkotičkog trovanja a šteta će biti velika.

Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudi­ma, koji su popili jednu - jednu i po čašicu votke, utvrđe­no je, da u svim slučajevima, bez izuzetaka, alkohol delu-je isto: usporava i otežava umne procese. Pri tome u po­četku stradaju složeniji psihički procesi. Pri ponovom uzi­manju alkohola oštećenja viših centara moždane mase traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije duže vreme, rad tih centara se ne obnavlja.

Promene u strukturi mozga javljaju se već posle ne­koliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika je utvrđena smanjena zapremina mozga, ili, kako kažu, „smežurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delat-nost, funkcija uma i slično.

„Kulturno" ispijanje vina na „kulturan" oduzeće vam pamet, zdravlje, imovinu i sam život.

Uticaj pijanstva na začeće

Kada je čovek pijan, sve ćelije njegovog organizma su zasićene alkoholom. Ako se spermatozoidi oštećeni al­koholom „susretnu" sa alkoholizovanom jajčanom ćeli­jom, nagomilavaju se degenerativne promene, što će se negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pi­janih roditelja često se rađaju deca sa teškim psihičkim i fizičkim poremećajima.

U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoženja i nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drev­nog Rima zabranjivali su ljudima mlađim od 30 godina,

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grčke strogo se za­branjivao polni odnos sa ženom u pijanom stanju.

U zaključku kratkog izlaganja o štetnosti alkohola ističem, da je početkom XX veka 800 lekara iz Engleske, Nemačke i Austrije uputilo apel čitavom čovečanstvu da prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije poslušao.

Danas je sličan apel uputilo 1 700 lekara: „Mi, leka-ri, profesori i akademici medicine, obraćamo Vam se molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaničnom priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su ma­sovno rasprostranjeni u našoj državi i koji su pricmili i pričinjavaju veliku štetu, čoveku i društvu, koji ugrožava­ju opstanak naše Domovine kao kulturne države''. Avaj, opet ih niko nije čuo i shvatio ozbiljno.

P U Š E N J E

Engleski lekari, izučivši brižljivo problem pušenja duvana, ustanovili su, da svaka popušena cigareta pušača košta 15 minuta života. U prošeku, prema statističkim po­dacima, ljudi koji mnogo puše žive kraće od nepušača za 6 -7 godina.

Poznato je, da je među pušačima smrtnost od ra­znih uzroka dvostruko veća, nego kod nepušača.

Pušači u poređenju sa nepušačima češće pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izlečenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurških operacija, kod njih

traje duže i često se javljaju komplikacije. Pušenje poveća­va stepen rizika oboljenja od teških hroničnih oboljenja ili prevremene smrti, tj. čovek ne doživljava predviđeni ži­votni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa pu­šenjem, spadaju peptični čir na želucu, ishemijska bolest srca, hronični bronhitis, emfizem pluća i druge, kod kojih uticaj duvana pojačava težinu toka bolesti.

Da bi sebi što bolje predstavili u čemu je štetno dej-stvo dima od duvana, istražimo njegove komponente i nji­hov uticaj na čovečji organizam.

U dimu od duvana sve materije štetno utiču na čo­večji organizam. Od njih su najštetniji duvanski katran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji čovek u prošeku po­puši za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve pušača prođe više od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogućnostima samo-zaštite organizma on ne može da se odbrani od takve ko­ličine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Pluća kod pušača u 50. godini života imaju iste promene, koje nepušači imaju tek u 70-80 godini života.

Eksperimenti na životinjama ubedljivo su dokazali, daje duvanski katran kancerogena materija i da podstiče razvoj raka. Radi obaveštenja napominjem, da su ćelije čovečjeg organizma, podvrgavajući se sistematski štetnom dejstvu, prinuđene da se na njega prilagođavaju, deformi-šu i slično. Rezultat toga je da se one neprimetno, poste­peno pretvaraju u ćelije potpuno strane našem organi­zmu - onkološke ćelije. Ako želite da u sebi razvijete ćeli­je raka - redovno i što više pušite. Statistika potvrđuje da je taj „savet" tačan.

Rak pluća kod pušača sreće se za 20 - 30 puta če­šće, nego kod nepušača; 96% obolelih od raka pluća puše duže od 20 godina, dok nepušača među obolelim od raka pluća ima 1- 2%.

Koeficijent smrtnosti od raka pluća na sto hiljada stanovnika izražava se sledećim ciframa: nepušači - 4 čo­veka, pušači koji puše manje od pola kutije cigareta dnev­no - 52 čoveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod pu­šača koji puše više od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih se rak pluća javlja za 63 puta češće, nego kod nepušača.

Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de-1 ovima čovečjeg organizma. Rak usne duplje, jezika, želu­ca, jednjaka itd. kod pušača je približno 2 puta učestaliji, nego kod nepušača.

Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna mate­rija. Po toksičnosti on ne zaostaje iza cijanovodonične ki­seline. Unošenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtnu dozu. Pri pušenju jedne kutije cigare­ta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije čoveka. Samo zahvaljujući tome, što se pri dužem pušenju kod čoveka stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu, i što asimilacija ne nastaje odjednom već tokom dana, ne dolazi do trovanja. Ipak o štetnom dejstvu nikotina na or­ganizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, mo­že se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispušena cigare­ta: mučnina, povraćanje, hladan znoj - simptomi su koji govore o trovanju ćelija mozga nikotinom, i do takvog tro­vanja ćelija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na nikotin prilagođava.

Nikotin razara nervni sistem, srce, pluća, jetru, pro-bavne organe i polne žlezde. Nikotin utiče na funkciju

čulnih organa, smanjuje oštrinu vida i sluha, otupljuje ču­lo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mu­škaraca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, sma­njuje se ili se bolno produžava dužina trajanja polnog ak­ta, koji im takode ne pričinjava zadovoljstvo.

Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke tempe­rature iz duvana se izdvaja oko 30 štetnih materija: sum-por-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i različita eterska ulja, među kojima je posebno opasan benzidin -stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna količina polonijuma - 200, koji zrači alfačestice. Pri pušenju jedne kutije cigareta dnevno čovek dobija do­zu zračenja od 36 rada, stoje 7 puta više od doze utvrđe­ne sporazumom o zaštiti od radijacije. Duvanski dim štet­no deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potom­stvo. Ljudi, koji puše oko 10 godina, 3,5 puta češće bolu­ju od nepušača. Hronični bronhitis dijagnostikuje se kod pušača 2 puta češće, a čitava grupa respiratornih obolje­nja za 4 puta je češća, nego kod nepušača. Pušenje poja­čava negativno dejstvo okolnih štetnih materija.

Pri pušenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojačava ili izaziva napade koronarnih nedo­stataka. Statistika svedoči, da pušači boluju od stenokar-dije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta češće od nepušača. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospe-ju u bolnicu sa akutnim infarktom, jesu pušači.

Pri lečenju napada stenokardije kod pušača najbolji lek je prekinuti pušenje. To je često dovoljno da bi se srce obnovilo.

Kod pušača se javljaju nepovoljne promene u krv­nim sudovima, usled kojih često nastaje oboljenje perifer-

nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutrašnje začepljenje). U početku bolest se ispoljava naizmeničnom hromošću: pri hodanju se javlja oštar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno mi­šići. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze životno važne tačke za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od pušenja. Pri tome u listovima nogu dola­zi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puša-ču da prestane da puši, inače će mu biti veoma loše, po­što nikakvo lečenje pri pušenju ne pomaže već uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i slične bolesti.

Pušenje negativno utiče na želudačno-crevni trakt. Ono stimuliše razvoj gnojnih rana (čireva). I u tome ne­ma ničega čudnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i žu­či, a svojstva sluzi, koja zalečuju - prigušuje. Rezultat je da vetur - dim, pojačava destrukcione procese u ćelijama želuca i sprečava stvaranje zaštitne sluzi, a žuč - na račun (usled) nagrizajućeg dejstva dima povećava kiselinska svojstva želuca, koja razjedaju sluzokožu. Posmatranje bo­lesnika obolelih od čira na želucu pokazalo je, da se pri pušenju smanjuje efekat lečenja.

U poređenju sa nepušačima muškarci - pušači u prošeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca - približno 18 godina; od hroničnog bronhitisa - 14 godina; od raka pluća - 11 godina ranije.

Pušenje izaziva teška oboljenja ne samo kod pušača nego i kod onih koji se sa njima druže, posebno kod dece. To su „pasivni pušači". Nepušaču je dovoljno da provede 1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-

le štetne materije u količini, koja se sadrži u jednoj ispu-šenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama pušača obolevaju od različitih boljki u 73,9% slučajeva. U porodicama gde se mnogo puši nema ni jednog zdravog deteta.

Pušači izgledaju mnogo stariji od svojih vršnjaka ne­pušača. Oni imaju suvu, naboranu kožu, žutu boju lica i mlitave mišiće.

Razmislite o sledećem alarmantnom upozorenju SZO: svaki peti čovek umire od uzroka vezanih za pušenje!

Dijeta za pušače i pasivne pušače

U duvanskom dimu ima oko četiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujući se u krvi, te materije dospevaju u ćelije organizma i guše ih. Dalje, one postaju neškodljive i delimično se izbacuju iz organizma. Zato im se priključuju (sa njima se vežu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi biološki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na pušače, već i na one koji udišu vazduh sa dimom od cigareta.

Istraživanja su pokazala, da pušači i ljudi koji se na­laze u društvu pušača (pasivnih pušača) treba da upotre­bljavaju više biološki aktivnih materija. Oni treba da jedu više povrća, voća i monolitnih prekrupa (posebno prokli-jalog zrna), da piju sveže sokove od povrća, što će obezbe-diti organizmu dovoljnu količinu vitamina i minerala.

Svaka cigareta uništava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma pušača 500 miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u vitamin A, pijte sok od šargarepe. Taj vitamin jača sluzo-kožu pluća i drugih organa.

Tkiva pluća štite vitamini E i B ] 2, folijeva kiselina i mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pše­nici.

Izbegavajte masnu hranu: ona pogoršava asimilaci­ju biološki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer do­punski opterećuje organizam, a u kombinaciji sa puše­njem narušava zdravlje.

N A R K O M A N I J A

Narkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i čovekov organizam. Ukratko ćemo objasniti kako se to de­šava. Čovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne bi delovali na jedne ili druge čulne centre i u njima osta­vljali „prijatno sećanje (memoriju)" o tom događaju u nje­govoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u čovekovoj svesti ostaje snažno žarište sećanja. Kao bilo koja infor-maciono-energetska tvorevina, to žarište, radi svog posto­janja, traži novo čulno potkrepljivanje, inače će se raspa­sti. Da do toga ne bi došlo, „narkotička memorija", kao kompjuterski virus, deluje na sve ćelije i osećanja u čove-kovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem - po­noviti stimulaciju. Tako nastaje narkotička zavisnost sa tendencijom za sve većom i većom upotrebom narkotika. Slično širenje „narkotičke memorije" povezano je s tim, što ona sve snažnije potčinjava svest, ostavljajući joj mini­mum za trezveno razmišljanje.

Objasniću potčinjavanje čovekovoj svesti od strane „narkotičke memorije" na jednostavnom primeru. Čovek je žedan i hoće da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je prvi nivo - zadovoljavanje žeđi. Da bi je zadovoljio, u čo­vekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovo­ljiti, tj. preći na drugi nivo. 1 na kraju program treba da počne da konkretno deluje - izlazak na treći nivo.

Sada pažljivo analizirajte tok mojih rasuđivanja. Po­stoji želja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovolja­vanja uključuje se drugi nivo svesti - kako to najbolje ura­diti (gde nabaviti narkotike). „Zaokupljenost" tim misli­ma govori o tome, da „narkotička memorija" počinje da potčinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jača na račun toga, što u početku obuhvata dozvoljene varijante, „kako to uraditi?". Nakon stoje to učinjeno, „narkotička memo­rija" jača i povećava se u svesti, i za održavanje svojih uve­ćanih informaciono-energetskih struktura potrebno joj je snažnije i češće stimulisanje. Rezultat je da čovek, radi za­dovoljavanja povećane „narkotičke memorije", počinje da koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narko­man, koji je spreman na sve. To se već ostvaruje na tre­ćem nivou. Tako se čovek degradira, pretvara u dodatak vlastite „narkotičke informacije", koja ga na kraju vodi u smrt.

Kada je reč o fizičkom telu, uzimanje narkotika znači (omogućava) da ih organizam uključuje u procese razmene materija. Da bi ih izbacio treba uložiti znanje i strpljenje. U našem organizmu postoje razni receptori ko­ji reaguju na prirodne narkotike, koji postoje i koji se stva­raju. Ti receptori su potrebni za normalnu životnu aktiv-

nost organizma. Veštački narkotici u zavisnosti od vrste različito deluju na receptore. Na primer, u našem organi­zmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znači, alkohol, ve­štački unesen u organizam, uticaće na organizam upravo preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i slične droge. Pošto te materije dospevaju u organizam spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira. I sada radi normalnog ličnog osećanja čovek mora da ih redovno uzima. Da bi se izlečio čovek treba da primora organizam da prirodno proizvodi te materije i da se od­rekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno određeno vreme, tokom kojeg se čovek oseća veoma loše, u njegovom organizmu i svesti dešava se „lom".

Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a zatim se lečiti od njih, tim više ako ima mnoštvo drugih načina za lično zadovoljstvo i uživanje u životu.

P R O Ž D R L J I V O S T

Proždrljivost je „blaži" oblik narkomanije. Kod čo­veka koji je podložan proždrljivosti, u svesti se formira od­govarajuća psihološka orjentacija, koja guši njegov razum i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio svoj želudac hranom. Ta želja se posebno snažno ispolja-va uveče. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo uni­štava a čovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI OD ŠTETNIH NAVIKA?

Uživotu se svašta može dogoditi. Čovek živi normal­nim životom, a zatim neprimetno postaje alkoholi­

čar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe uništava. Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomo­ći čoveku u takvim slučajevima.

Mnogi pribegavaju „kodiranju" od alkoholne i niko-tinske zavisnosti. Šta to znači? U osnovi datog metoda, ko­ji je predložio doktor Dovženko, leži blokiranje informa-ciono-energetskog žarišta alkoholne ili nikotinske zavi­snosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta blokada unela u svest, potrebno je za izvesno vreme iza­zvati stanje šoka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna informacija. Upravo isključivanje svesti omogućava da se unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili stanju hipnoze) svest je osetljiva za sličnu manipulaciju.

L E Č E N J E G L A D O V A N J E M

Postoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje pomaže da se oslobodite štetnih navika - alkoholizma, pušenja, narkomanije i proždrljivosti, a to je - post, pod kojim podrazumevam i gladovanje.

Kada kažu, da se čovek „pridržava posta" ili „posti", to znači, daje dobrovoljno načinio pregradu ispred svojih čulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potčini.

Prema tome, kada čovek počne dobrovoljno da gla­duje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagođava-juće prestrojavanje, koje na blag način izbacuju strane narkotičke materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni meta­bolizam. Rezultat je da se čovek bez apstincntnog sindro­ma oslobađa od narkotične zavisnosti.

Specijalista za gladovanje G. Vojtovič posebno ističe tu činjenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik - nar­koman B., 42 godine, pričao da se posle prve kure glado­vanja pojavio u društvu narkomana, presedeo tamo celu veče, ne dodirnuvši narkotike, i samim tim doveo u nedo­umicu „drugove" oko sebe. Posle toga njegovim prime-rom je pošao isti takav bolesnik - narkoman S., 34 godi­ne.

Najteži period kod narkomana koji gladuju je prvi dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se poja­vljuju u ranijem društvu, da se ponovo ne bi našli u isku­šenju.

Gladovanje u trajanju 24- 36 sati jednom nedeljno pomaže da se „vaspitava" i „smiri" proždrljivost. Dobro je gladovati jednom u 3 meseca po 7 - 10 dana. To pomaže da se „izbriše" informacija o proždrljivosti u čovekovoj svesti i da se suzi razvučeni želudac. Ali kao najefikasni­je sredstvo preporučuje se uzdržavanje od jela. Posle 16 sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdržati lu-narni mesec. Za to vreme pređašnja navika će se rasplinu­ti, a nova ojačati.

N A R O D N I M E T O D I L E Č E N J A A L K O H O L I Z M A

Alkoholizam se veoma efikasno može lečiti travom, koja se naziva plaun-baranec (Lycopodium obscurum, L. Selago).1

Priprema: 10 grama trave staviti uveče u termos i pre­liti čašom ključale vode. Ujutro procediti i popiti sat vreme­na posle doručka. Nakon 20-30 minuta posle uzimanja na­pitka dati bolesniku - alkoholičaru da popije 40-50 mili­grama votke (rakije) ili 50- 60 miligrama vina. Približno posle 10-20 minuta javlja se mučnina i povraćanje.

Tokom dana bolesnik treba da ispije čašu napitka (po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim napicima.2

1 Primedba prevodioca: Ova biljka podseća na biljku prečica. Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 - 1 400 metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu - avgustu, za vreme sazrevanja spora. Izaziva povraćanje, pobačaje, deluje kao purgativno sredstvo i protiv glista. Lečenje ovom travom treba spro-voditi pod nadzorom lekara. Od nje se pripremaju odvar i ekstrakt. Njeni preparati su kontraindikativni kod težih oboljenja srčano-vaskularnog i centralnog nervnog sistema, kile i hemoroidnih krvare­nja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godi­na.

2 Primedba prevodioca: Prema P. A. Kosevu, autoru knjige Potpuni priručnik lekovitih biljaka, pripremaju se sledeći napici: odvar i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do 200 mililitara. Uzimati po 80 - 100 mililitara svežeg odvara, a posle 3 -15 minuta manju količinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisan­je para alkohola. Nakon 10-15 minuta izaziva povraćanje.

Kura lečenja proračunata je na 1-2 nedelje. Radi postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema al­koholu kuru lečenja treba ponavljati nekoliko puta posle 6 meseci.

Za vreme lečenja, kada se uzima plaun-baranec (Lycopodium obscurum), treba se odreći životinjske hrane.

Lečenje plaun-baranecom kontraindikativno je kod srčano-vaskularnih oboljenja i epilepsije.

Protiv pijanstva postoje i molitve kod hrišćana.

Posle 3 - 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kom­binaciji sa alkoholnim napicima, javlja se stalna (trajna) odvratnost prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod ćelavosti i psorijaze, a može se primeniti i kao insekticid.

Ekstrakt: 10 grama trave pomešati sa 500 mililitara votke (rak­ije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom, dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smešu procediti. Uzimati po 1 kafenu kašičicu 3 - 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije, neurastenije, poremećaja razmene materija, psorijaze i ćelavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUŠKARACA

PLUĆNA OBOLJENJA

Prema zvaničnim podacima Međunarodne zdravstvene organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake

godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je - pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog čega su i namenje-ni, u prvom redu, pozivi da se jača organizam u borbi pro­tiv te bolesti.

KAKO O Č I S T I T I I I Z L E Č I T I P L U Ć A

Mnogi ljudi u mladosti pate od plućnih oboljenja, jer je u tom dobu jak životni princip sluzi. Upotreba pro­dukata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, ma­snoće) podstiče nagomilavanje sluzi oko pluća i njeno tru­ljenje, što izaziva pneumoniju i druga oboljenja pluća.

L E K O V I T E TRAVE I S M E Š E ZA L E Č E N J E P L U Ć A

U narodnoj medicini postoji mnoštvo proverenih re-cepata za lečenje pluća.

Evo jednog od njih. Uzeti punu čašu monolitnih zr­na od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle-

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno mešanje, do po­lovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propu­stiti ga kroz sito. Dobija se oko pola čaše tečne (boje kafe sa mlekom) kašice. Tu kašicu treba popiti u jednom obro­ku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3 puta dnevno.

Melasa od zrna može se kroz sito isprati mlekom i tu tečnost treba piti kod težih slučajeva. Ostaci melase se bacaju.

Približno posle nedelju dana počeće čišćenje pluća od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kašlja u trajanju od 20 do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumo-nije može izlaziti zelena sluz u vidu presovanih parčića.

«r/ Važna napomena: ako patite od zatvora, njihova po-sledica su bolesti pluća. Obavezno odstranite zatvore.

Oman (Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa čašom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na sla­boj vatri. Posle toga sipati u termos i držati 4 sata, procedi-ti i uzimati po 1 supenu kašiku 3 - 4 puta dnevno pre jela.

Žilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata)

Staviti 1 supenu kašiku suvih listova žilovlaka u ter­mos i preliti sa čašom ključale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kašiku 4 puta dnev­no pre jela. Pomaže kod napada kašlja.

Uzeti 3 supene kašike svežih listova žilovlaka i po-mešati sa 3 supene kašike meda. Smešu staviti u dobro za­tvoren lonac i držati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3 do 6) sati. Dobiće se tečnost u vidu sirupa. Uzimati po 1 kal'enu kašičicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora

Sipati u termos 1 supenu kašiku pupoljaka i preliti sa čašom ključale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod napada kašlja.

Zova (Sambucus nigra)

Jednu supenu kašiku suvih cvetova preliti sa pola li­tra ključale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, pa procediti. Piti preko noći po 100 - 200 grama u toplom stanju. Može se malo zasladiti medom.

Anis (Anisum vulgare gaertn.)

Zahvaljujući svojim posebnim isparljivim svojstvi­ma anis podstiče izbacivanje sluzi. Obično ga primenjuju u smešama sa drugim lekovitim biljkama, što pojačava njihova lekovita svojstva.

Plodovi anisa - 1 deo, listovi podbela (Tussilago far-fara) - 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) -

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) - 2 dela, trava majčine dušice (Thymus serpyllum) - 2 dela, koren belog sleza (Althaea officinalis) - 2 dela i koren slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) - 5 delova. Uzeti 1 su­penu kašiku smeše, sipati je u čašu hladne vode (namag-netisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je sta­viti na vatru i dovesti do ključanja, posle čega sipati u ter­mos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama to­plog odvara 3 - 4 puta dnevno.

Vranilova trava (Origanum vulgare)3

U vranilovoj travi sadrže se eterska ulja, koja raz-mekšavaju sluz i podstiču njeno izbacivanje iz organizma. Vranilova trava se smatra dobrim sredstvom za iskašljava-nje. Koristi se sama trava i u vidu smeše sa drugim trava­ma.

Vranilova trava - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela i list podbela - 2 dela. Jednu supenu kašiku smeše preliti sa 2 čaše ključale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzi­mati po 100 grama posle jela.

5 Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku biljku uneo latinski naziv radi lakšeg pronalaženja biljaka. - Primedba

prevodioca.

Kaitop (Viburnum opulus)

Ukus gorak, opor (trpak) - antagonist sluzi. Odlično sredstvo za iskašljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova.

Radi pojačanja dejstva može se dodati med. Odvar od plodova kartopa priprema se na sledeći način: 1 čašu plodo­va preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (može se namagne-tisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati 3 supene kašike meda. Piti po 100 grama 3-4 puta dnevno.

Rotkva sejana (Raphanus sativus)

Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok i upotrebljava sa medom po 1- 2 supene kašike pre jela. Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se čuva u frižide­ru u dobro zatvorenoj posudi.

Sok se može dobiti i na druge načine. Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom.

Otvor zatvoriti parčetom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sa­ta. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 su-penu kašiku pre jela.

Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriščice ( 6 - 8 komada). Svaku kriščicu preliti medom. Slatki sok koji se pojavi uzimati po 1 supenu kašiku svakog sata.

Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod ka­šlja i lece kašalj za vrlo kratko vreme.

Primedba. Navedene biljke imaju lekovita svojstva jer sadrže eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to-

<^ gase pripremljeni ekstrakti i sokovi moraju čuvati u dobro zatvorenim posudama i ne smeju se suviše prelivali i cediti. Treba ih popiti za jedan dan. Slede-ćeg dana pripremiti nove ekstrakte i sokove.

SRČANO-VASKULARNA OBOLJENJA

H I P E R T E N Z I J A ( H i p e r t o n i j a )

Mnogi ljudi povezuju reč „hipertonija" sa visokim krvnim pritiskom. U stvarnosti to označava „nenor­

malno visok mišićni tonus". Povišeni krvni pritisak ozna­čava se sličnom rečju „hipertenzija".

Postoji nekoliko vrsta visokog krvnog pritiska: opšti visoki arterijski krvni pritisak, nenormalno visoki krvni pritisak u plućima i visoki venozni krvni pritisak u vratnoj veni jetre (portalna hipertonija). Sve te vrste visokog krv­nog pritiska imaju razne uzroke i izazivaju razna obolje­nja. U daljem tekstu biće reči samo o jednom - opštem vi­sokom arterijskom pritisku u organizmu.

Da bismo shvatili mehanizam njegovog nastanka, upoznajmo se sa tim kako krv cirkuliše kroz organizam. U celini sistem krvotoka čoveka deli se na srce, arterijski sistem, sistem kapilara i venozni sistem. Uprošćeno, to se može predstaviti ovako: srce - pumpa, koja pokreće teč-nost; arterije i vene - cevi kroz koje se tečnost kreće (te­če); kapilari - veoma male cevi, koje se nalaze između ve­likih cevi arterija i vena.

Srce pumpa krv u arterijski sistem, stvarajući u nje­mu visok pritisak, usled čega krv teče prema kapilarima. Povećan pritisak u arterijama potreban je da bi se krv pro­gurala kroz kapilare. Međutim, to nije dovoljno. Kapilari su toliko mali da delići krvi - eritrociti (crvena krvna zrn­ca) s teškom mukom prolaze kroz njih. Eritrociti imaju

električno punjenje (naboj) i pri približavanju jednog pre­ma drugom oni se odbijaju. Kapilar se može predstaviti u vidu male cevčice u kojoj su eritrociti raspoređeni na jed­nakom međusobnom rastojanju. Arterijski i venozni kraje­vi te cevčice su rašireni. Na arterijskom kraju cevčice usled srčanih impulsa i pritiska eritrociti se stalno približavaju je­dan drugom i odbijaju (zbog naboja), izazivajući kretanje prema venoznom proširenju, gde je pritisak manji. Kao re­zultat kretanje krvi kroz kapilare podstiču dva mehanizma - kompresioni rad srca i električni naboj samih eritrocita. To kretanje pomaže i treći mehanizam - različite mišićne kontrakcije (koje potiskuju krv) i vibracije u organizmu.

Prema tome, arterijski pritisak se može povećavati usled sužavanja samih arterija (spazmi od emocija), sma­njenja naboja eritrocita (ishrana kuvanom hranom u ko­joj nema naboja; smanjivanje opšteg naboja organizma ili njegovo izobličenje usled nagomilavanja statičkog elektri­citeta zbog nenormalnog kontakta organizma sa ze­mljom), spazma mišića ili organa (negativne emocije, ko­je se stalno ponavljaju, dovode do toga da se mišići, orga­ni skupljaju i veoma otežavaju kapilarni krvotok), zagađe­nosti vezivnog tkiva šljakom (razmena materija, gasova vr­ši se preko vezivnog tkiva, i ako je ono zagađeno, krv te­ško prolazi kroz tkivo).

L E Č E N J E H I P E R T O N I J E

Ako se znaju uzroci, mogu se odabrati efikasni na­čini za lečenje hipertenzije. U prvom redu treba preispita­ti svoj odnos prema životu, da bi nas spoljašnji događaji

manje uznemiravali. Prema njima se treba odnositi ra­zumno, bez emocija.

Treba naučiti da se opuštamo i možda da ovladamo autogenim treningom. To će nam pomoći da otklonimo nagomilanu napetost tokom dana, da se dobro odmorimo i da obnovimo kapilarni krvotok. Pri tom dobro pomažu to­ple vodene terapije, umotavanja i sauna. To ne samo da nas opušta i poboljšava kapilarni krvotok, već podstiče čišćenje od šljake i izjednačavanje opšteg naboja organizma.

Fizičke vežbe do blagog znojenja (šetnje, trčanje, ba­vljenja običnom gimnastikom, posebno atletikom) dopri­nose poboljšavanju kapilarnog krvotoka i smanjivanju ar­terijskog krvnog pritiska.

Korisne su i vežbe disanja prema metodu Butejka i Streljnikove, ritmičko disanje jogista i disanje koje čisti spoljašnje manifestacije života. Sve te vrste disanja podsti­ču nagomilavanje ugljenične kiseline u organizmu, koja utiče na otvaranje krvnih sudova i opuštanje mišića.

Od lekovitih i profilaktičnih sredstava važan značaj imaju ishrana i čišćenje organizma. U ishrani treba da preovladaju salate od svežeg povrća, voće, klice od pšeni­ce, koje povećavaju naboj organizma i ne dozvoljavaju da se krv zgruša. Najbolje je primenjivati povremeno glado­vanje. Upravo ono podstiče čišćenje organizma na nivou vezivnog tkiva i povećava opšti naboj organizma. Obave­zno treba očistiti jetru i debelo crevo.

Za snižavanje arterijskog pritiska dobra je urinotera-pija. Raspolažući blagim diuretičkim dejstvom urin izba­cuje suvišnu vodu iz organizma, podstiče otvaranje kapi-lara, a posledica toga je smanjen arterijski, moždani i oč­ni pritisak.

Uz navedene mere, može se normaltzovati krvni pritisak i osloboditi mnogobrojnih nepovoljnih posledica za zdravlje.

L E Č E N J E I P R O F I L A K S A H I P E R T O N I J E N A R O D N I M M E T O D I M A

Hipertonici treba da promene ishranu i da redovno piju jabukovo sirce (2 supene kašike na 1 čašu vode), da isključe slane produkte, umesto pšenične prekrupe i bra­šna da koriste kukuruz; u dnevnom obroku da smanje sa­držaj životinjskih belančevina i da zapamte sledeće pravi­lo - upotreba meda posle svakog jela smanjuje krvni pri­tisak.

Narodni metodi lečenja hipertonije zasnivaju se na korišćenju povrća i jagodičastog voća. Tako, na primer, dobar efekat daje sok od mahovice (Oxycoccus palustris) sa šećerom (u odnosu 1:1). Treba uzimali po 1 supenu ka­šiku 3 puta dnevno posle jela.

Koristan je i odvar od boranije, koji se priprema na sledeći način: 20 grama ljuske od boranije preliti sa 1 li­trom vode i kuvati na blagoj vatri 3 sata. Uzimati po 1/3 čaše na 30 minuta pre jela.

Dobro pomaže i smeša soka crvene cvekle sa me­dom (u odnosu 1:2). U smešu se može dodati sok od li­muna. Smešu čuvati u frižideru. Uzimati po 1/2 čaše 1 sat posle jela.

Kod hipertonije se preporučuje pečeni krompir sa ljuskom (jesti i ljusku), sveže glavice luka, crna ribizla (Ri-bes nigrum) - slatko i odvar od osušenih plodova, beli luk

(češnjak) - kod sklerotičnog oblika hipertonije 2-3 režnja svakodnevno.

Salatu (Lactuca sativa) - ekstrakt od listova (1 supe­nu kašiku isitnjenih listova preliti sa čašom ključale vode, ostaviti da odstoji 1- 2 sata, procediti i piti po 1/2 čaše 2 puta dnevno ili po 1 čašu uveče.

P R O B L E M I SA K R V N I M S U D O V I M A

U najrasprostranjenija oboljenja krvnih sudova spa­daju: ateroskleroza - podmukli neprijatelj svih sudova u čovečjem organizmu; insult - teška posledica oštećenja krvnih sudova mozga; varikozno proširenje vena - obolje­nje, koje nastaje kao rezultat istezanja venoznih zidova i poremećaja rada venoznih ventila.

Sve te bolesti međusobno su tesno povezane i mogu imati iste posledice i komplikacije. Tako, na primer, ako je kod čoveka uočena ateroskleroza, on ima veliku šansu da dobije infarkt miokarda.

Kao što je rečeno, u srčano-vaskularni sistem spada­ju srce i krvni sudovi. Da bi sistem krvotoka normalno funkcionisao, veoma je važno imati zdrave krvne sudove. Šta su to zdravi krvni sudovi? Prvo, kod zdravih sudova zi­dovi su elastični, oni su sposobni da se šire i sužavaju pre­ma potrebi. Elastičnost krvnih sudova je važna i zato, što se zahvaljujući njihovom skupljanju i širenju reguliše priti­sak u arterijama i venama. A razlika pritiska obezbeđuje kretanje krvi kroz krvne sudove. Kada zidovi vena gube elastičnost, pune se krvlju, a skupljati se više ne mogu. Za­to raste pritisak u venama, a razlika pritiska između veno-

znih i arterijskih kapilara se smanjuje. To je uzrok uspore­nog procesa razmene, razvoja hipoksije (kiseoničkog gla­dovanja), zasićenosti tkiva produktima raspadanja, a to znači narušavanje njihovih funkcija. Drugi važan uslov normalnog rada sistema krvotoka su glatki zidovi krvnih sudova. Ako se na glatkom zidu krvnog suda pojavi izrasli­na, stvara se vrtlog, vir - ćelije krvi međusobno se sudara­ju i mnoge od njih ginu. Hemijski sastav krvi menja se na gore, stvaraju se ugrušci crvenih krvnih zrnaca - trombo-vi, koji mogu izazvati ozbiljna oštećenja. Treća osobenost zdravih krvnih sudova vezana je za njihovu sposobnost da sprečavaju zgrušavanje krvi. U zdravom krvnom sudu krv se nikada ne zgrušava, zahvaljujući tome što su njegovi zi­dovi iznutra prekriveni slojem endotela. Endotelne ćelije luče specijalne materije, koje sprečavaju zgrušavanje krvi. A kada je unutrašnji sloj ćelija krvnog suda oštećen, pro­ces zgrušavanja počinje odmah. Na oštećenje endotela pr­vi reaguju trombociti. Oni se lepe na oštećeni deo, pa čak i daju „signal nesreće" - luče posebne materije koje provo­ciraju spazam krvnih sudova i pozivaju u pomoć nove trombocite, koji se takođe lepe na povređena mesta. Zatim se slepljeni trombociti smanjuju i tromb od ugrušaka krvi je formiran. U zdravom krvnom sudu to se ne dešava. Zna­či, unutrašnjost zida krvnog suda ne srne biti oštećena. Za normalan rad vena, pored toga, veoma je važno daje apa­rat zalistaka u ispravnom stanju. Ako krilca zalistaka čvr­sto priležu jedno uz drugo i zatvaraju celu šupljinu vene, krv teče upravo tamo gde je potrebno, tj. prema srcu. Ali ako zalistak nije čvrsto zatvoren, krv se ustremljuje obrnu­to, vene se prepunjavaju krvlju, javlja se venozni zastoj -prvi simptom varikoznog oboljenja.

Prema tome, elastični, glatki, neoštećeni zidovi krv­nih sudova i normalno funkcionisanje aparata venoznih zalistaka - osnovni su uslovi za normalan rad srčano-va-skularnog sistema.

Pravilna ishrana za profilaksu ateroskleroze

Da ne bismo imali problema sa krvnim sudovima treba posebno obratiti pažnju na ishranu.

Sistem čovekovog krvotoka u primitivnom obliku predstavlja sistem za raspoređivanje tečnosti. U zavisnosti od toga kakvog je sastava tečnost koja se pumpa kroz taj sistem, uočava se jedna ili druga dotrajalost. Na primer, agresivne materije, rastvorene u tečnosti, više deluju na zidove „dalekovodne cevi", a lepljive materije - doprinose začepljenju. Ako se sa ovog primera pređe na sistem krvo­toka, ispostavlja se da se mineralne materije, koje su pod­vrgnute termičkoj obradi (na primer, kalcij um, koji se sa­drži u produktima ishrane), talože u vezivnom tkivu zido­va krvnih sudova, čineći ih manje elastičnim. Lepljive materije tipa škroba, belančevina i posebno masti čine na­šu krv lepljivom tečnošću, koja sa teškoćom prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slična hrana jede uveče, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se znatno pove­ćava, što uzrokuje poremećaj kapilarnog krvotoka, u pr­vom redu u udovima - rukama i nogama.

L E K O V I T O VOĆE I J A G O D E KOD

S R Č A N O - V A S K U L A R N I H O B O L J E N J A

Kajsija. - U osušenim plodovima ima mnogo kali-juma. Preporučuju se kao dijetalno sredstvo u da­ne rasterećenja - držanja dijete4 (300 grama osuše­nih i isitnjenih plodova i pola litra soka od kajsije uzeti 4 puta) jednom nedeljno radi ishrane srča­nog mišića. Pomorandža. - kod ateroskleroze i ishemijske bo­lesti srca. Ekstrakt od mladih listova trnjine (Prunus spino-sa). - Kod otoka izazvanih oboljenjem srca. Grožđe. - Dugotrajna upotreba plodova ili soka veoma je efikasna za povećanje tonusa srčanog mišića. Nar (mogranj). - Preporučuje se kod aterosklero­ze, pošto njegov sok rastvara krečnjačke taloge na krvnim sudovima. Grejpfrut. - Ima antisklerotična svojstva. Baštenska (šumska) jagoda. - Dragoceno sredstvo kod srčanih oboljenja; plodovi i ekstrakt od lišća: 2 supene kašike listova preliti sa 2 čaše ključale vo­de i ostaviti da odstoji 24 sata. Piti po 1/2 čaše 4 puta dnevno kod povećanog krvnog pritiska, ubr­zanog srčanog ritma, slabljenja kontrakcija srča­nog mišića.

Breskva. - Kod ateroskleroze.

4 Primedba prevodioca.

Šljiva. - Kod ateroskleroze i hipertonije. Crna ribizla. - Sredstvo koje tonizuje srčano-va-skularni sistem; sok iz plodova - kod aterosklero­ze i hipertonije. Beli dud. - Plodovi i sok kod oboljenja srčano-va-skularnog sistema. Upotreba crnog duda snižava krvni pritisak. Fejhoa (Feijoa sellowiana Berg.). - Pošto ima veli­ku koncentraciju joda plodovi i sok se upotreblja­vaju kod ateroskleroze i oboljenja štitaste žlezde. Jabuke. - Kod oboljenja srca, hipertonije, obolje­nja jetre, gojaznosti i podagre (kostobolje). Veoma su korisni dani dijete sa jabukama: 300 - 400 gra­ma svežih slatkih jabuka 5 - 6 puta dnevno.

ORASI I P O V R Ć E KOD SRČANO-VASKULARNIH OBOLJENJA

Orah. - Čaj: 1-2 kafene kašičice suvih listova pre­liti 1 čašom ključale vode i ostaviti da odstoji. Piti po 1/2 čaše 3-4 puta dnevno kod ateroskleroze. Za lečenje hipertonije upotrebljavati svakodnevno po 100 grama oraha sa medom ili bez meda u tra­janju 45 dana. Patlidžani. - Smanjuju sadržaj holesterina u krvi. U lekovitoj ishrani patlidžani se preporučuju kod ateroskleroze, srčano-vaskularnih oboljenja i sla­bog rada srca. Dinja. - Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga i srca.

Tikvice. - Kod otoka srčano-vaskularnog porekla, ateroskleroze i suvišne telesne težine; izbacuje su­višnu tečnost i holesterin. Krompir. - Kod oboljenja srčano-vaskularnog si­stema i bubrega, propraćenih otocima. Svezi krastavci. - Kod srčano-vaskularnih obolje­nja; smanjuju pritisak i normalizuju rad štitaste žlezde. Pastrnjak. - Jača zidove krvnih sudova i kapilara. Ekstrakt: 5 supenih kašika isitnjenog kore nj a pre­liti sa pola litra ključale vode i ostaviti da odstoji preko noći u termosu. Piti po 1/3 - 1/4 čaše (sa še­ćerom i medom) 4 puta dnevno kod opšte slabosti. Kornišoni. - Kod ateroskleroze; bolje je upotre­bljavati sitne, po 5 - 7 cm prečnika, na dan ubira­nja. Paradajz. - Za profilaksu ateroskleroze, ljudima srednjeg i starijeg doba. Tikva (bundeva). - Kod srčano-vaskularnih obolje­nja, ateroskleroze i hipertonije. Mirodija. - Kod hipertonije, stenokardije, neuro­za i nesanice. Ekstrakt: 1 supenu kašiku plodova ili trave preliti 1 čašom ključale vode i ostaviti da odstoji preko noći u termosu. Piti po 1 čašu dnev­no.

Smeše trava kod srčano-vaskularnih obofjenja

1. Nana (Mentha piperita), listovi, srdačica (Leonu-rus cardiaca), trava - po 3 dela, odoljen (Valeriana offici-

nalis), koren, hmelj (Humulus lupulus), šišarke - po 2 de­la.

Piti po 1/2 čaše ekstrakta 3 puta dnevno kod nervne uzbuclenosti, razdraženosti i nesanice.

2. Odoljen (koren), srdačica (lišće) - po 3 dela, haj­dučka trava (Achillea millefolium), trava, anis (Anisum vulgare), plodovi - po 2 dela.

Piti kao ekstrakt po 1/3- 1/4 čaše 2- 3 puta dnevno kod bolova u srcu.

E M O C I O N A L N O - V O L J N A M O T I V I S A N O S T ZA I Z L E Č E N J E SRCA

„Moje srce je apsolutno zdravo. Potpuno je zdravo moje srce. Mladalačka, energična krv načisto-načisto ispi-ra srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Večito mlada energija neprekidno podmiađuje srce. Večito mlada krv, koja stvara život, ispoljava snažno dejstvo na srce. Velika snaga Vasione, koja mi je podarila život, čini moje srce mladalački zdravim, mladalački snažnim, mladalački moćnim.

Svi sistemi organizma rade sa mladalačkom smelo-šću, sa ogromnom snagom za potpuno ozdravljenje srca. Svakog trenutka srce postaje mladalački energično. Veli­ka je i neograničena snaga srca. Srce pulsira životom no­vorođenčeta, mladića. Rad srca je snažan i besprekoran. Svakoga trenutka u srce se uliva prvobitna-mladalačka svežina, snaga i dugovečnost. Obnavlja se prvobitna-mla­dalačka snaga, prvobitna-mladalačka elastičnost srčanih mišića. Mlado zdravo srce je elastično i gipko. Čitavo srce

ispunjeno je Božanskom svetlosnom snagom. Moje srce je apsolutno zdravo, ispunjeno neograničenom energijom i snagom. Takvim će ono biti danas, sutra i zauvek."

Ova motivacija se može čitati, a može se snimiti na magnetofonsku traku i preslušavati više puta redom, po­navljajući u sebi, stvarajući u mislima emociju mladog, energičnog i neumornog srca.

Č I Š Ć E N J E KRVI

Mere za čišćenje krvi počinju sa trodnevnom dije­tom na sokovima. Ona se može produžiti i 5-7 dana. Ko­riste se sveže isceđeni sokovi od voća i povrća crvene bo­je: višnje, mahovice, cvckle, grožđa, kupine (Rubus caesi-us, R. fruticosus) i crvenog kupusa. Može se uzimati ne­koliko vrsta soka dnevno.

Crvena boja sokova ima poseban značaj. Prvo, crvena boja usled svoje posebne energije i frekvencije stupa u re-zonansu sa istim takvim karakteristikama krvi, što stimuli-še stvaranje krvi. Drugo, sokovi od povrća i voća zasićeni su biološki aktivnim materijama, koje podižu organizam hro-nično obolelog čoveka na nivo normalnog funkcionisanja.

Izobilje prirodne, aktivne vode, dospeva sa sokovi­ma u organizam i omogućava da se iz krvi brzo izbacuje rastvorena nečistoća.

Da bi se pomoglo organizmu da što bolje izbacuje toksine, preporučuju se klistiri.

Slične mere za čišćenje krvi dobro čiste i tečne sre­dine, limfu. Ovoj terapiji treba dodati posetu sauni svakog drugog dana (ako nema kontraindikacija). Posle saune treba odmah ispiti udarnu dozu soka.

ONKOLOŠKA OBOLJENJA

ŠTA JE RAK?

Zlocudni (maligni) tumor (rak) je teško oboljenje, uzrokovano nekontrolisanim razmnožavanjem izme-

njenih (malignih) ćelija. Organizam gubi kontrolu nad razmnožavanjem tih

ćelija, oni se kao lavina dele, zamenjuju normalna tkiva, razrastajući se u njima. To dovodi do poremećaja razme-ne materija i organizam se truje produktima raspada tu­mora. Maligne ćelije skoro se ne razlikuju od normalnih ćelija iz kojih su nastale, pa ih zaštitni sistemi organizma ne smatraju stranim i ne odbacuju ih blagovremeno.

Savremeni metodi lečenja malignih tumora istovre­meno sa neoplazmama oštećuju i normalna tkiva. Rezul­tat je da slabe zaštitni sistemi organizma i često posle to­ga rak deluje sa novom snagom.

Osnova onkološke profilakse je u povećanju zaštitnih sila organizma (imuniteta). Korišćenje prirodnih sredstava pomaže da se poboljša stanje kod ljudi koji pate od ontolo­ških oboljenja, čak i u kasnim stadijumima, da se poveća efikasnost lečenja i da se praktično postigne izlečenje.

Č I Š Ć E N J E O R G A N I Z M A OD Š L J A K E I PARAZITA

Ljudi, koji dobro poznaju probleme onkoloških obo­ljenja, tvrde, da se u početku organizam zagađuje šlja-

kom. U organizmu se pojavljuju zagađena mesta u kojima se naseljavaju razni paraziti. Čovek počinje „pomalo" da boluje i njega lece. Kao odgovor na lečenje paraziti se u početku skrivaju, a po završetku lečenja pojačano raz­množavaju. Ali sada postaju opasniji, jer na lečenje odgo­varaju prilagođavanjem. Oni prodiru u tkiva, koja su naj­manje dostupna lekovima i tu se pojačano razmnožavaju. Rezultat tog procesa je stvaranje tumora.

Hemioterapija podriva imunitet organizma i čini ga nezaštićenim. Hirurgija ne može sve da odstrani, već pro­vocira tumor da se još brže deli. Zračenje slabi organi­zam, i samim tim stimuliše rast ćelija raka.

Prema tome, ako kod čoveka postoji onkološko obo­ljenje, znači daje njegov organizam prilično oslabljen, za­gađen šljakom i oštećen parazitima. Zato u prvom redu treba primeniti pročišćavajuće-protivparazitno lečenje.

Čišćenje na ćelijskom nivou

Za čišćenje na ćelijskom nivou preporučuje se odvar od četina (igličastog lišća četinara). Uzeti 5 supenih kaši­ka mladih četina, preliti sa pola litra aktivirane vode, do­dati 2- 3 supene kašike suvog šipka i 2 supene kašike lju­ske od luka. Kuvati dok ne proključa, a zatim produžiti kuvanje na blagoj vatri 10 minuta. Preko noći ostaviti da odstoji na toplom mestu. Iako ovaj napitak nije štetan, ne preporučuje se uzimati ga duže od 4 meseca, da se orga­nizam ne bi privikao na njega.

Možete koristiti i sledeći recept: 1/2 limuna očistiti od kore, isitniti, preliti odvarom od četina i uzimati na je-

dan sat pre ili sat posle jela. Treba upotrebljavati do 2 li­muna dnevno. Limun pojačava snabdevanje ćelija kiseo-nikom, zasićuje oksidacionim fermentima i zaustavlja nji­hovo odumiranje.

S T I M U L A C I J A Z A Š T I T N I H SILA O R G A N I Z M A

Istovremeno sa pročišćavajuće-protivparazitnim le-čenjem treba početi sa stimulacijom zaštitnih sila organi­zma.

Tumor se odvaja od tkiva organizma i deluje kao ogromni sluzni parazit tipa pečurke ili kolonije, pa je po­trebno sprečiti da ostvari to odvajanje. U prvom redu tre­ba aktivirati energetsko dejstvo spoljašnjih manifestacija organizma. Zatim povećati ne samo opštu, nego i lokalnu cirkulaciju tečnosti (krvi, limfe).

Dalje - zasićavati tkiva kisconikom i materija-ma-regulatorima, aktivirajući nervno upravljanje od stra­ne organizma.

Ako čovek može da gladuje i pije vlastiti urin - to je jedan od najboljih načina otklanjanja opšte intoksikacije organizma i stimulacije njegovih zaštitnih sila.

Kako za profilaksu, tako i u toku procesa protivtu-morskog lečenja mogu se koristiti protivonkološki mikro-klistiri. Njihovo dejstvo je zasnovano na tome, što hloro-fil aktivno uništava patogenu mikrofloru creva, podstiče dezinfekciju i normalizaciju krvi, ispoljava opšte stimuli­raj uće dejstvo na ceo organizam. Tome doprinose i fiton-cidi.

Protivonkološki mikroklistiri

Protivonkološki mikroklistiri pripremaju se na sle-deći način.

Sakupiti zelene delove biljaka: koprive, mirodije, ce­lera, peršuna, ruse (sedefa - Chelidonium majus), listove cvekle, vinograda (grožđa), maline, oraha i rastavića (Equ-isetum arvense). Ako nedostaje neka od biljaka, možete koristiti to što imate, ali je obavezan rastavić (ako ga ne­mate, možete koristiti njegov ekstrakt od suve sirovine: 1 supena kašika trave na 200 grama ključale vode). Veoma je poželjan i list oraha. Zelene delove biljki samleti u ma­šini za meso ili u sokovniku i isccditi sok. Posle toga 2 ka-fene kašičice zelenog soka razblažiti u 100 grama tople proključale vode (može i sveže mokraće), naliti u gumenu krušku i uliti u pravo crevo. Tokom nedelju dana tu tera­piju vršiti svakodnevno, najbolje uveče. Sledeće nedelje uraditi to isto, ali svakog drugog dana, razblažujući 4 ka-fene kašičice zelenog soka u 200 grama vode.

Zeleni sok od navedenih biljki treba pripremati ne­posredno pre terapije. Ranije pripremljen sok brzo gubi svoja lekovita svojstva. Najefikasniji od preporučenih bi­ljaka su listovi rastavića, oraha i ruse. U rastaviću ima mnogo silicij uma, koji podstiče uništavanje mikroorgani­zama i gljivica u organizmu. Orah sadrži jod, usled čega odlično otklanja baktericidne i gljivične infekcije. Sok od ruse (sedefa) ima odlična protivtumorna svojstva. Fiton-cidi ostalih biljaka su dosta jaki, efikasni i međusobno se dopunjuju. Zato je najbolje koristiti čitavu smešu.

Fitoncidi luka i češnjaka (belog luku)

Kao dopunu onkološkim mikroklistirima preporu­čuje se uzimati luk i češnjak, koji sadrže moćne fitoncide. Radi toga treba sitno samleti luk i češnjak (u istim količi­nama), preliti ih biljnim uljem (zejtinom) i promešati. Obično se na 100 grama dobijene kašice od luka i češnja­ka dodaje od 50 do 150 grama ulja. U zavisnosti od toga kako organizam podnosi luk i češnjak dnevno treba uzi­mati od 100 do 500 grama (ne računajući ulje). Kada se završi sa kurom lečenja onkološkim mikroklistirima, tre­ba završiti i sa uzimanjem luka i češnjaka.

Podizanje imuniteta (naročito kod težih oboljenja i skrivenih infekcija) u nekim slučajevima praćeno je sna­žnim kriznim pojavama. Budite za to unapred spremni.

Pilule od propolisa

Kod raka želuca i creva mogu se uzimati pilule od propolisa. Uzeti 100 grama propolisa, 100 grama svežeg maslaca i 2 supene kašike meda. Sve to rastopiti na vode­noj pari, mešajući dok se ne dobije kompaktna masa. Iz dobijene mase uvaljati loptice veličine kukuruznog zrna i uvaljati ih u brašno, da se ne bi međusobno lepile.

Uzimati po 1 pilulu 3 puta dnevno pre jela.

Metod lečenja onkoloških oboljenja pomoću kerozina

Paula Kerner iz Austrije smatra da kerozin leći obo­ljenja krvi. Metodom uzimanja kerozina, koji ona predla­že, izlečila je više od dvadeset hiljada bolesnika i dobila je patente u mnogim zemljama!

Paula je ozbiljno obolela od raka creva sa metasta­zama. Za vreme bolesti i lečenja smršala je 14 kilograma. Za vreme operacije odstranili su joj 75 centimetara creva. Drugu operaciju da bi se održala u životu već je bilo ka­sno raditi. Pojavila se paraliza. Otpustili su je iz bolnice kao beznadežnu bolesnicu. Lekari su predviđali njenu smrt kroz dve nedelje.

Paula se, ležeći u kući paralizovana, sećala priča voj­nika o tome, kako su u Jugoslaviji ljudi kod raznih obolje­nja pili kerozin i trljali se njime. Ona je odlučila da proba lečenje destilovanim kerozinom. Prvo je popila 1 supenu kašiku. Posle nekoliko sati poboljšalo joj se raspoloženje i bolovi su se stišali. Posle 3 dana terapije ona se podigla na noge. Ubrzo je mogla i da jede. Šeste nedelje osetila je glad i vratio joj se apetit. Posle izvesnog vremena obnovi­la je izgubljenu telesnu težinu. Otada se Paula više nije bojala strašne bolesti, protiv koje nije bilo lekova.

Posle toga spašavala je od malignih tumora bolesni­ke kojima nisu pomagali nikakvi lekovi.

Uzroci. Paula Kerner ne koncentriše pažnju na uzroke nastanka onkoloških oboljenja, smatrajući da ona nastaju usled nekih promena u krvi.

Lečenje. Paula Kerner savetuje da se pije samo de-stilisani kerozin, koji, prema njenom mišljenju, pobuđu­je limfne sudove i leci krv. On leci bolesnike kojima ne pomažu ni operacija, ni zračenje. I najvažnije, nema kon-traindikacija.

Kerozin pomaže kod raka sa metastazama, leci deč-ju cerebralnu paralizu, infekciju krvi, prostatitis i druga oboljenja.

Bolesnicima sa skrivenim bolestima Paula preporu­čuje da uzimaju po 15 kapi kerozina na kocku šećera. Ra­di profilakse i sprečavanja oboljenja od raka ona savetuje da se uzima po 1 kafena kašičica kerozina ujutro i uveče sa čajem, jednom u 12 dana ili da se pije po 1- 2 kapi ke­rozina sa prokuvanom vodom 2- 3 puta uz jelo. Kura le­čenja - 6 nedelja.

Bolesnicima sa težim oštećenjima preporučuje se da uzimaju po 1 kafenu ili supenu kašiku destilovanog ke­rozina jednom dnevno natašte.

„Na osnovu svog iskustva i iskustva primene kerozi­na od strane članova moje porodice (supruga - 41 godina, kćerke - 13 i sina - 18 godina), mogu reči, da nije teško popiti jednu kašiku prečišćenog kerozina. Čak nije po­trebno posle toga ništa piti. Niko nije uočio negativne po-sledice, osim podrigivanja na kerozin. Ako se uz to poje­de nešto slatko, nema ni podrigivanja."

POLIPI

Polip - tumor (najčešće dobroćudni - benigni), koji se uzdiže iznad površine sluzokože. Polipi se često stva­

raju u nosnoj šupljini i šupljini maksilarnih sinusa, naru­šavajući prolazak vazduha i uzrokujući razvoj hroničnih infektivnih oboljenja, propraćenih stalnim lučenjem sluzi iz nosa.

Uzroci nastanka polipa su za medicinu velika zago­netka. Lekari to rešavaju jednostavno - ili hirurški ili spa­ljuju polip. Mislim da hronično infektivno oboljenje nije posledica polipa, nego njegov uzrok. Kad infekcija prodre u slozokožu nosne duplje, izaziva razrastanje tipa adeno­ma ili polipa.

Primarni uzrok je nepravilna ishrana, od koje se stvara obilje sluzi, koja, lučeći se kroz nosnu duplju, stva­ra povoljne uslove, hranljivu sredinu za naseljavanje tog dela ljudskog organizma infekcijom (mikroparazitima).

Da bi se oslobodili od polipa, u prvom redu treba promeniti ishranu, naglo smanjiti upotrebu produkata od kojih se stvara sluz - mlečnih, poslastica, masnoća, škro­ba i belančevina. Što više jesti povrće i jela od njega. Sve­že povrće zimi rashlađuje čovečji organizam, pa je štetno. Korisne su monolitne kaše sa minimumom pretopljenog maslaca, jela od belančevina sa garnirom od povrća, raz­ličiti čajevi od trava sa medom ili kompoti od suvog voća. Važan je i pravilan redosled unošenja hrane u organizam.

Tečnosti treba piti pre jela, ne piti mnogo posle jela - to je jedan od uzroka slabe probave i stvaranja obilja sluzi usled loše probavljene hrane. Ne jesti uveče. Poslednji obrok hrane treba da bude lagan i ne uzimati ga kasnije od 18 do 19 sati. Ako želite da jedete posle tog vremena, možete popiti čašu jogurta ili kiselog mleka.

Osim toga, treba isterati iz organizma mikroparazi-te pomoću „trojke".

Č I Š Ć E N J E OD PARAZITA P O M O Ć U T R O J K E

Doktor Hilda Klark, lečeći obolele od raka, uočila je u njihovom organizmu nečistoće i parazite. Posle dugogo­dišnjih istraživanja ona je došla do sledećeg zaključka: 90% hroničnih oboljenja imaju dva uzroka nastanka: od parazi­ta i ekotoksina (ekološki toksini, koji su prodrli u organi­zam). Pred njom se postavilo nezaobilazno pitanje: kako efikasno čistiti organizam od parazita i šljake (ekotoksina)?

Eksperimentalno Hilda Klark je odredila, da tri ma­terije koje se unose u organizam imaju sposobnost da či­ste čovečji organizam od glista, njihovih jajašca, i od dru­gih parazita, virusa i bakterija, što omogućava da se rak uspešno leci. Te tri materije su: zelena kora oraha, pelen i prašak od semena karanfilića.

Njih treba koristiti na sledeći način: od nesazrele ko­re crnog oraha napraviti koncentrovani ekstrakt, a zatim uzeti travu pelena i prašak (prah) od semena karanfilića.

Istovremenim uzimanjem te tri komponente uni­štavaju se svi odrasli paraziti, njihove larve, jajašca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od crnog oraha

Prvi dan: uzeti 1 kap i kapnuti je u 1/2 čaše vode (to je približno 100 mililitara). Poželjno je uzimati na prazan želudac, na primer pre jela. Klarkova savetuje da se pri­premljeni ekstrakt pije - sisa u trajanju od 15 minuta.

Drugi dan: 2 kapi u 1/2 - 1 čaše vode. Treći dan: 3 kapi u 1/2 - 1 čaše vode. Četvrti dan: 4 kapi u 1/2 - 1 čaše vode. Peri dan: 5 kapi u 1/2 - 1 čaše vode. Šesti dan: 2 kafene kašičice u 1 čaši vode. Ekstrakt treba popiti 15 minuta posle pripremanja. Ekstrakt crnog oraha ne treba sipali u vruću vodu

jer uništava njegovu protivparazitnu snagu. Posle uzima­nja ekstrakta ne srne se ništa piti jer to će svesti ceo efe-kat na nulu. Ako vaša telesna težina prelazi 70 kilograma, uzimajte po 2,5 kafene kašičice. Ako je iznad 100 kilogra­ma - po 3 kafene kašičice.

Radi profilakse protiv parazita treba uzimati 2 kafe­ne kašičice ekstrakta na 50 grama vode jednom nedeljno. Istu dozu treba uzimati i kao lekovito sredstvo, ali samo 2 puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene ka­šičice jednom dnevno tokom godine dana.

Važno. Članovi porodice i prijatelji treba da uzimaju «/ po 2 kafene kašičice svake nedelje, da vas ne bi pono-A vo zarazili. Oni mogu biti skriveni nosioci parazita u

crevima. To se posebno odnosi na teško obolele ljude.

2. Pelen (u prahu)

Prvi dan: uzeti 1 prstovet pre jela (sa vodom). Drugi dan: 1/4 kafene kašičice pre jela (sa vodom).

Treći dan: 1/3 kafene kašičice pre jela. Četvrti dan: 1/2 kafene kašičice. Povećavajte dozu do 14. dana, kada možete uzeti po

1/2 supene kašike. Doza se može uzimati iz 2- 3 puta pre jela ili ccla odjednom.

Tokom 6 dana uzimati po 1/2 supene kašike, a za­tim po 1/2 supene kašike jednom nedeljno.

Hilda Klark preporučuje jednonedeljnu dozu pele­na - po 1/2 supene kašike dnevno. Međutim, treba imati u vidu individualnu konstituciju čoveka. Savetujem vam da izučite svoj organizam, njegovu reakciju na „trojku" i da odaberete svoju individualnu dozu.

Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on pro­šao kroz ceo probavni trakt. U vidu ekstrakta pelen se asi-miluje u želucu i tankom crevu, a debelo crevo ostaje ne­taknuto. U slučaju sa suvim pelenom - on prolazi kroz ceo probavni trakt, dejstvujući usput na parazite.

3. Karanillić (u prahu)

Karanfilić, posebno mleveni, vrlo je ljuta materija. Zahvaljujući tim svojstvima njeni fitocidi uništavaju neu­običajeno snažno ne samo sve moguće parazite, već i ak­tiviraju toplotne sposobnosti organizma i jačaju imunitet.

Prašak karanfilića prži samo u usnoj duplji,.dok se u želudačno-crevnom traktu oseća samo prijatno zagreva-nje organizma. To vrlo brzo prolazi.

Prvi dan: uzimati po 1/5 kafene kašičice 3 puta dnevno pre jela.

Drugi dan: po 1/4 kafene kašičice 3 puta dnevno pre jela.

Od 3. do 10. dana: po 1/3 kafene kašičice 3 puta dnevno pre jela.

Posle 10. dana: 1 kafena kašičica jednom nedeljno. U slučaju potrebe kuru protivparazitnog lečenja

možete ponoviti. Ako ste teško oboleli, postupak ponovi­te posle 1-2 nedelje. U ostalim slučajevima radite u zavi­snosti od nastale situacije.

Radi kvalitetnog oslobađanja od parazita treba para­lelno lečiti sve članove porodice. U svim slučajevima, ka­da su posle lečenja ljudi sebi dozvoljavali da naruše dije­tu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se ponovo pojavljivali.

U daljem tekstu detaljnije o tome, kako pripremiti komponente „trojke" samostalno.

Ekstrakt od kore oraha može se pripremati na slede-ći način: 15 komada kore oraha sitno narezati, preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle toga ekstrakt skloniti na tamno mesto.

Orahe treba ljuštiti kada su sazreli na drvetu i spre­maju se da padnu na zemlju ili su tek pali. Zelena kora u tom periodu pogodna je za ekstrakt jer u njoj ima mnogo joda.

Ako nemate tu komponentu, možete je zameniti rastvorom Lugola (jodom u glicerinu). Primenjivati po 5-10 kapi na 50-100 grama vode.

Pelen koristiti samo sazreo. Njegove listiće i plodo­ve (najbolje plodove u obliku loptice) treba osušiti i isitni-ti. Uzimati u obliku praška sa običnom vodom. Doza jed­nog obroka je 200 -300 miligrama (1/2 kafene kašičice).

Seme karanfilića je obično seme, koje se prodaje za kulinarstvo. Treba ga istucati (isitniti) i u takvom stanju

uzimati. Doza jednog obroka - 500 miligrama (približno zrno graška).

Doktor Klark preporučuje da se uzimaju sve 3 kom­ponente „trojke" zajedno - ekstrakt oraha, pelen i karan-filić. Ako neka od komponenata nedostaje, lečenje protiv parazita može se početi i bez nje, na primer, uzimanjem pelena i karanfilića.

„Trojka" pomaže da se efikasno očisti organizam od raznih vrsta parazita i gnojne infekcije. To je odlična do­puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju, kretanju, čeličenju, radu sa svešću i urinoterapiji. Praksa je pokazala, da su lekovi nedovoljno efikasni protiv para­zita i gnojne infekcije, a „trojka" (ili pelen sa karanfili-ćem) odlično izvršava taj zadatak.

Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne mogu biti uzrok nastanka raka a čist organizam će ih ubi­ti. Ali ako postoji nečistoća, paraziti upravo tu teže da do-pru i da se u njoj razmnožavaju. Samo ta dva uslova pod-stiču razvoj onkološkog oboljenja.

Organizam zagađuju toksinima i slabe njegov imu­nitet predmeti za domaću upotrebu, pakovanja produkata ishrane i mnoge druge materije. Posebno su opasne pla­stične flaše, koje u svom sastavu imaju propilen i benzol (kao i kozmetičke bočice, dezodoransi, losioni čak i pasta za zube), aluminij timska ambalaža, freon i naftalin.

Povremeno gladovanje po 2 - 3, a još bolje po 7 - 14 dana, omogućava čišćenje organizma od raznih vrsta tok­sina i šljake na ćelijskom nivou, lišava parazite uslova za život i odlično dopunjuje dejstvo „trojke".

Pažnja! Za vreme trudnoće navedeni metod treba primenjivati veoma oprezno, dozu smanjiti za 3-5 puta.

Poslednjih 2-3 meseca trudnoće najbolje je ne primenji-vati ovaj metod.

Ruska varijanta „trojke"

Doktor medicinskih nauka Valerij Andrejevič Ivan-čenko razradio je rusku varijantu „trojke". U „trojku" ula­zi povratič (Tanacctum vulgare), trava gorkog pelena i pra­šak karani'ilića. Sve te komponente imaju antimikrobno, antiseptičko dejstvo, podstiču lučenje sokova, deluju pro­tiv glista i smanjuju telesnu temperaturu.

Jednokratno uzimanje praška od cvelova povratiča - 1 gram; dnevna doza - do 3 grama. Za gorki pelen - od­govarajućih 200-300 grama jedno uzimanje i do 1 kilo­gram dnevno, a za svezi prašak karanfilića - pola grama i 1,5 gram.

Poželjno je uzimati sve tri komponente odjednom (povratič, pelen i karanfilić), stavivši ih u kapsule za leko-ve. Takve kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U su­protnom slučaju može se kupiti najjevtiniji lek u kapsula­ma i samostalno zameniti njihov sadržaj. Praškovi se mo­gu uzeti i bez kapsula, sa malo vode.

Pažnja! Kod čira na želucu i erozivnih gastritisa ne preporučuje se uzimati „trojku". Oprezno je koristiti kod hipertonije, kontrolišući arterijski pritisak - karanfilić ga povećava. Lečenje ne počinjati za vreme menslruacije -navedeni preparati izazivaju obilne menstruacije. Dato lečenje je kontraindikativno trudnim ženama - može do­ći do pobačaja.

Ruska „trojka" se uzima prema šemi: Prvi dan - po 1 kapsulu Gedna doza) na 30 minuta

pre jela. Drugi dan - po 1 kapsula pre doručka i pre ručka. Treći dan i celu sledeću nedelju - po 1 kapsula 3

puta dnevno: pre doručka, pre ručka i pre večere. Dalje se „trojka" može uzimati jednom nedeljno ra­

di profilakse.

Ostali metodi lečenja polipa

Samo posle kure lečenja „trojkom" može se s odre­đenim ciljem dejstvovati na kolonije mikroparazita, koje su obrazovale polip.

K. Butejko predlaže da se od polipa i adenoida (žle-zdastih izraštaja) oslobađa u nosnoj duplji metodom zadr­ške disanja. U organizmu se nagomilava ugljenična kiseli­na, koja, regulišući mnoge reakcije u organizmu, podstiče odvajanje polipa i adenoida.

U zaključku nekoliko primera iz moje prakse o to­me, kako su se ljudi lečili od polipa.

,,U dečjoj poliklinici lekar-otorinolaringolog saopšti-la je, daje dete prošlo bez operacije odstranjivanja polipa u nosu (zakapavali su mu mokraću u nos)".

„Pre godinu dana kod moje kćerke (rođena 1988. godine) zbog polipa se pogoršao sluh. Već su joj uradili dve operacije, ali približno posle godinu dana posle svake hirurške intervencije polipi su se ponovo javljali. Počela sam da zakapavam kćerci u nos njenu svezu mokraću, svaki put kada je mokrila. Kura lečenja je trajala dve ne­delje. Pored toga zakapavala sam joj u uši njenu ukuvanu mokraću. Rezultat: sluh se potpuno povratio".

,,U januaru 1985. godine pošao sam na gastroskopi-ju (GS) da proverim želudac, ranije sam imao čir na želu­cu. Konstatovali su mi polip na jednjaku. Izvršili su biop-siju i uradili analizu. „Živi - rekli su mi - još koliko doži-viš." Posle 10 meseci otišao sam da proverim stanje poli­pa i tada su mi rekli da imam rak jednjaka. Šta da se ra­di, izbora nije bilo. Operisali su me, odstranili deo jednja­ka i želuca. Pola godine preležao sam u bolnici. Pre lekar-ske komisije za ocenu radne sposobnosti (LKORS) pošao sam na gastroskopiju i rekli su mi da mi se ponovo stvo­rio polip na šavu. (Uzrok je ostao.) Došao sam na lekar-sku komisiju za ocenu radne sposobnosti, zaključak je bio slcde,ći: zaboraviti posao i poći u penziju sa 50 godina ži­vota. Tih dana sam još pročitao u novinama članak o on-kologiji u kome se govori, da se posle operacije ne zna da li će čovek preživeti, 70% operisanih umire tokom godine, a ostali kasnije. Nešto treba uraditi. Poznanici su mi save-tovali da pročitam Vaše knjige. Izučio sam ih i počeo da čistim fizičko telo i spoljašnje manifestacije.

Dve godine sam primenjivao urinoterapiju. Trljam se urinom. Jetru sam čistio 18 puta. Sve u svemu izbacio sam punu litarsku teglu kamenčića, veličine od zrna graška do oraha. Iz mene su izlazile pletenice (svitci) sluzi dužine do 10 centimetara, dronjci po 2- 3 centimetra kao celofan.

Posle dve godine primene urinoterapije smanjio mi se arterijski i unutarlobanjski pritisak, oslobodio sam se alergije.

Posle tri meseca od početka terapije po Vašem me­todu ponovo sam otišao na gastroskopiju, polipa nije bilo. Posle godinu dana prošao sam ponovo lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti. Rekli su mi da sam zdrav i da mogu da radim". (Izbačene pletenice su bile polipi.)

PROBLEMI SA CREVIMA

Z A T V O R I

atvor je najštetnije stanje za organizam, koje brzo uzrokuje nastanak teških oboljenja.

Pod zatvorom se podrazumeva duža zadrška ekskre-menta u crevima ili sistematski slab rad creva (nasilna i nedovoljna stolica). Pri tome ekskrementne mase, nago­milavajući se u debelom crevu, uzrokuju njegovo rasteza­nje i bitno menjaju njegov oblik i dimenzije. Rezultat je da se samo usled toga pomeraju i pritiskaju unutrašnji or­gani, što negativno utiče na njihov rad. Količina vode u ekskrementu kod zatvora je manja od normalne i ne pre­lazi 60% (umesto 80%), a ekskrement je suv.

Budući da čovek produžava da jede, a stolice nema, ekskrementne materije se kroz sluzokožu debelog creva asimiluju u krv i cirkulišu u njoj, trujući ceo organizam. U opterećenom režimu rade (funkcionišu) „drugostepe-ni" organi za izlučivanje - jetra, koža i pluća. Veliko je op­terećenje bubrega. Ekskrementna šljaka nagomilava se u vezivnom tkivu organizma, podrivajući imunitet. Slično samotrovanje dovodi organizam u krajnje teške uslove, br­zo ga troši i predstavlja uzrok razvoja ogromne količine oboljenja - od običnih prehlada, alergija i parazitnih obo­ljenja do onkoloških, srčano-vaskularnih, kožnih obolje­nja i hormonalnih poremećaja.

Spoljašnji simptomi zapuštenog zatvora su: teško di­sanje, a ponekad se oseća smrad pri disanju, jezik obložen

nekim slojem, brzo zamaranje, nezdrava boja kože i krta kosa, bubuljice, ospe, višak sala ili suvoća kože.

Ljudi koji boluju od zatvora ponekad se žale na ne­prijatne osećaje, koji nisu direktno vezani za probavni trakt. Tu spadaju: tupi bolovi u glavi, koji se uglavnom lo-kalizuju na temenu i zatiljku, potišteno raspoloženje, sla­bljenje uma, neprijatni osećaji oko srca i neujednačeni sr­čani otkucaji, neprijatan ukus u ustima, zadah iz usta itd. Ponekad se uočavaju dispepsičke pojave - gorušica, pod­rigivanje, muka (gađenje), pritisak u podbratku.

Uzroci zatvora

Zadrška ekskrementa u crevima kao rezultat njiho­vih funkcionalnih poremećaja naziva se uobičajenim za­tvorom. Uzroci funkcionalnih poremećaja mogu biti sle-deći:

1) alimentarni (u vezi sa ishranom); 2) diskinetički; 3) endokrinog porekla; 4) toksični; 5) refleksni; 6) zatvori kod organskih oboljenja centralnog ner-

vnog sistema; 7) psihološki i 8) zatvori kao profesionalno oboljenje.

Često se sreću i mešoviti oblici funkcionalnih zatvora.

Alimentarni zatvori spadaju u broj najčešćih oblika funkcionalnog poremećaja dinamike creva. Iako pokreti creva zavise od raznovrsnih nervno-humoralnih pojava,

odlučujući značaj za stvaranje i lučenje ekskrementa iz or­ganizma ima sastav hrane. Pri količinski oskudnoj hrani, jednoobraznoj ishrani (prvenstveno jelima od mesa ili te-stenina), crevnoj peristaltici osiromašenoj stimulatorima i pri poremećaju režima ishrane mogu se razviti uporni zatvori.

Hrana, koja sadrži malo biljnih ostataka (meso, mlad kravlji sir, jaja), usled nedostatka hranljivih nadraži-vača creva takođe izaziva alimentarne zatvore. Poznato je da se belančevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 - 98% i da ostavljaju malo šljake. Nedostatak vitamina B u hrani uzrokuje poremećaj crevne peristaltike. Razvoju zatvora može doprineti nedovoljna upotreba vode, pojačani gubi­tak vode, upotreba vode koja sadrži mnogo kreča, kao i Su­va, dehidrirana hrana.

Diskinetički zatvori čine najrasprostranjeniji oblik uobičajenih zatvora. Osnova diskinetičkih procesa u cre­vima je poremećaj koordinacije raznih vrsta motorike, usled čega se javljaju istovremeno spazmi u nekim delovi-ma i atonija u drugim delovima creva. Pri tome je usvoje­no da se zatvori, nastali usled smanjenja motorne aktiv­nosti creva, nazivaju atoničnim, a zatvori, nastali kao re­zultat grčevitih kontrakcija zidova creva - spastičnim.

Atonični zatvor nastaje zato što se nervni završeci creva ili nedovoljno nadražuju, ili delimično gube sposob­nost da primaju nadražaje. Loša stimulacija kretanja mo­že se javiti usled nedovoljnog stvaranja ekskrementnih masa kod necelishodne ishrane, smanjenja hemijskih po-buđivača (hormona). Uzrok atoničnog zatvora može biti, takođe, istrošenost nervnih receptora zidova creva kao re-

zultat primene čestih i jakih nadraživača (na primer, ja­kih purgativa ili klistira). Pored toga, motoriku creva guše depresivne emocije i raspoloženja, kao i svesno zadržava­nje potrebe za pražnjenjem. Osnovu atoničnih zatvora mo­že da sačinjava i opadanje tonusa nervno-mišićnog apara­ta creva posle teških oboljenja, posebno infektivnih, posle nagle iscrpljenosti kod starijih ljudi. Nedovoljna fizička ak­tivnost (kod ljudi koji se bave umnom aktivnošću, službe­nika i slično) takođe pogoduje pojavi te vrste zatvora.

Spastički zatvor je poremećaj normalnog planskog kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojačane, haotične, a uz to i necelishodne peristaltike debelog cre­va. Spazme najčešće nastaju na mestima, koja se i pri nor­malnim uslovima nalaze u stanju pojačanih kontrakcija (prelaz iz jednog creva u drugo, vratanca, sfinkteri).

Uzroci spastičkih zatvora su raznovrsni. U pojedi­nim slučajevima to je povećana razdražljivost creva usled upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbakterioza, naprsline na anusu), a u drugim - refleksni odgovor od obolelih organa trbušne duplje, posebno mokraćno-pol-nog aparata, u trećim - zatvori nastaju zbog bojazni da se ne nanese bol. Taj oblik zatvora javlja se kao rezultat du­žih bolnih pražnjenja (zbog naprsnuća, hemoroida, čireva ili ožiljaka u pravom crevu), koja primoravaju bolesnika da se uzdržava od potrebe za defekacijom i guši ga, ili usled lažnog stida pri zloupotrebi klistira itd. Smatra se da je najmanje u 50% slučajeva uzrok hroničnih zatvora bolno izbacivanje ekskrementa.

Zatvori endokrinog porekla. Poremećaj rada endo­krinih žlezda, posebno nedostatak hormonalne sekrecije,

dovodi do uobičajenih zatvora. Zatvori endokrinog pore­kla najčešće imaju atonični oblik.

Toksični zatvori. U njih spadaju hronični zatvori kod profesionalnih trovanja, kod trovanja nikotinom (kod pušača i narkomana), kod zloupotrebe lekova (opijum, bunika, kodein) ili hrane sa velikim sadržajem tanina i le-pljivih materija. Toksični zatvori mogu biti atoničnog i spastičkog oblika.

Refleksni zatvori su rezultat uticaja jednog ili dru­gog obolelog organa trbušne duplje na creva. Ovde spada­ju i mnogobrojni zatvori kod oboljenja polne sfere. Kod muškaraca to su: uretritisi, prostatitisi itd. U ovu grupu treba svrstati i zatvore kod oboljenja, na primer, bubrežne karlice, posebno kod bubrežno-kamene bolesti (oboljenja bubrega od kamenca), kod holecistitisa i dr. Važno je pro­naći izvor refleksa, koji je izazvao zatvor, pošto će nam to omogućiti da otklonimo primarni uzrok i da postignemo potpuno izlečenje. Refleksni zatvori su najčešće spastič­kog oblika.

Oboljenja centralnog nervnog sistema često su pra­ćena upornim zatvorima, koji se ne mogu lečiti na običan način. Na primer, upala moždanih opni kako spiralnih ta­ko i cerebralnih, može prouzrokovati zatvor.

Psihičko-nervni zatvori zauzimaju posebno i veoma važno mesto medu zatvorima funkcionalnog porekla. Kod čoveka je akt pražnjenja u znatnoj meri potčinjen psihi, zbog čega promene uslova uobičajenog načina živo­ta često izaziva zadršku u pražnjenju. Ovde spadaju, na primer, zatvori nastali u prvim danima usled putovanja

železnicom, kao i razni oblici zatvora zbog prigušivanja uobičajene potrebe za nuždom. Međutim, i sve ostale psi-hičko-nervne aktivnosti čoveka utiču na rad creva. Upor­ni zatvori mogu se javiti kod depresije, nervne premoreno-sti, kao rezultat psihičkih konflikta, koji leže u podsvesti. Psihičko-nervni zatvori kod depresije i nervne premoreno-sti najčešće su atoničnog oblika. Kada je reč o ostalim vr­stama psihičko-nervnih zatvora, posebno suzdržavanju od potrebe za stolicom i psihičkim konfliktima, koji su u pod­svesti - to su, neosporno, zatvori spastičkog oblika.

Profesionalni zatvori svojstveni su uglavnom osoba­ma koje rade u sedećem položaju. Zatvori usled profesio­nalnih trovanja sreću se u proizvodnji i u industrijskim granama gde je rad ljudi povezan sa olovom (kod topioni-čara olovne rude, kod radnika koji prave olovne sanduke, cevi, kofe, žicu, retorte, koji izlivaju tipografski slog, koji rade sa olovnim belilima i drugim olovnim bojama, na farbarskom poslu, u keramičkoj industriji). U fabrikama anilnih boja, gde se primenjuje metil na bazi broma ili jo­da, kod radnika se, takode, uočavaju profesionalni zatvo­ri usled hroničnog trovanja tim materijama (zato je važno sprovoditi profilaktične kure čišćenja i održavati svoje zdravlje u dobrom stanju).

Profesionalni zatvori najčešće imaju oblik atonič-nih zatvora.

Dijagnostika zatvora

Kod raznih oblika zatvora razlikuje se spoljašnji iz­gled ekskrementa. Kod proktogenog zatvora luče se znat-

ne količine oformljenog ekskrementa, kod atoničnog -ekskrement je taman, cilindričnog oblika sa uzdužnim tragovima (otiscima) ili u vidu grudvica, čas većih, čas manjih. Kod spastičkih oblika ekskrement ima spljošten oblik, ponekad je u vidu trake, ili izlazi u malim izbruše-nim grudvicama tipa ovčjeg ekskrementa. Za neke spa-stičke zatvore karakteristična je pojava sluzi u vidu tanke paučine, koja omotava ekskrementne grudvice. Ta sluz može da se luči kao rezultat reakcije zidova creva na me­haničke nadražaje ekskrementa. Ponekad se na površini ekskrementa mogu videti pojedinačne krvave žilice kao rezultat mehaničkih povreda hemoroidnih čvorova ili slu-zokože samog anusa tvrdim parčadima ekskrementa.

Prema tome, hronični zatvori, koji se ispoljavaju veo­ma jednoobrazno kod osnovnog simptoma oboljenja - za­drške ekskrementa, imaju različite uzroke, počev od grubih anatomskih promena oblika i prohodnosti creva a završava­jući sa finom, jedva uhvatljivom igrom psihe. Pravilno od­ređen uzrok zatvora je garancija uspešnog lečenja.

Lečenje zatvora

Lečenje zatvora može biti dijetalno, fizioterapeut-sko, medikamentno, psihoterapeutsko, balneološko, hi-rurško, ali uvek mora postojati uslov pravilnog individual­nog raspoznavanja oblika zatvora, što diktira primenu metoda lečenja u svakom pojedinačnom slučaju.

Dijetalna terapija kod alimentarnih zatvora i zatvo­ra, koji se javljaju na bazi smanjivanja osetljivosti nervno-mišićnog aparata creva, omogućava da se pojača nadražaj creva hranom koja sadrži mnogo balastnih materija ili ko-

ja hemijski nadražuje zidove creva. Pri tome se iz dnevnog obroka isključuju produkti koji se lako vare u želucu i cre-vima. Kod tih oblika zatvora ne smeju se praviti duže pa­uze u uzimanju hrane, pri sastavljanju jelovnika treba ograničavati upotrebu mesnih i ribljih supa, delikatesnih sorti mesa, ribe, belog hleba, keksa od finog brašna, ka­kao, kaše od riže i griza, krompir pire i slično. Korisni su produkti sa većim sadržajem celuloze: crni hleb, med, medeni kolači, sipka kaša od heljde, supe sa povrćem, ku­pus, krastavci, cvekla, salate, šargarepa, repa, rotkvica, grašak, bobovi, gljive, jabuke i drugo voće, posebno šljive. Povrće i voće po mogućnosti uzimati u svežem neisitnje-nom stanju. U broj hranljivih materija, koje svojim hemij-skim sastavom nadražuju creva, spadaju šećer, posebno voćni i mlečni i med. Takođe je korisian dvodnevni kefir, kiselo mleko (jogurt), kumiš (kiselo kobilje mleko) i dru­gi kiselomlečni produkti. Od napitaka se preporučuju: sveže iscedeni sokovi, mineralna voda, zasićena ugljen-di-oksidom. Takvu dijetu treba primenjivati postepeno.

Odstranjivanju atoničnih zatvora pomažu produkti, koji imaju jako purgativno dejstvo: šljive, suve šljive, suve smokve. Sok od cvekle i spanaća u tom pogledu prednja­če. Voće se pri pripremanju preliva veoma vrućom vodom i ostavlja tako preko noći. Korisno je svako jutro pojesti nekoliko šljiva, a ako imate mogućnost i preko celog da­na. Veoma je važno da se hrana dobro sažvaće, pošto se za vreme žvakanja aktivira peristaltika creva.

Približna ishrana tokom dana kod atoničnog zatvo­ra je sledeća.

Doručak treba da se sastoji od svežeg i zrelog, soč­nog voća, ali ako je zatvor jak, treba narendati veliku šo-

ljicu svežeg kupusa i jabuka. Ali u tom slučaju, osim sme­še narendanih jabuka i kupusa, ne srne se ništa jesti.

SmeŠa: Supenu kašiku meda, 2 supene kašike vode, 2 supene kašike sveže ovsane prekrupe, 1 supenu kašiku zrna proklijale pšenice, 2 narendane jabuke srednje veli­čine, 1 supena kašika narendanih jezgri od oraha i sok od polovine limuna. Sve dobro izmešati. Radi postizanja bo­ljih rezultata ne treba ništa jesti, osim navedenih produ­kata, osim „salate" u neograničenim količinama.

Večera treba da se sastoji od nekoliko vrsta kuvanog nesočnog povrća, salate od zelenog lisnatog povrća i mla­dog kravljeg sira. Umesto mladog kravljeg sira može se po­jesti po izboru nešto drugo: sir, ili parče ribe, ili kuvano jaje, ili orasi.

Da biste ojačali slabe zidove debelog creva i obnovi­li njegove mišiće, preporučuju se sokovi iscedeni od cve­kle i spanaća, pomešani sa sokom od šargarepe. Što je za­tvor jači, procenat soka od cvekle i spanaća treba da bude veći a od šargarepe manji. Ako dođe do jakog proliva, tre­ba smanjiti količinu soka od cvekle ili spanaća, a poveća­ti količinu soka od šargarepe.

Kod atoničnog zatvora mogu se koristiti narodni re­cepti.

Ujutro 2 supene kašike mekinja preliti čašom ključa­le vode i držati u dobro zatvorenoj posudi. Kada se ohladi, vodu izliti, a gustiš pojesti natašte. Obično se posle 5 dana probava poboljšava, a posle 10 dana - normalizuje se sto­lica. Mekinje je dobro kombinovati sa klistirima.

Kao prirodno purgativno sredstvo kod atoničnih za­tvora može se koristiti čaj od kore pasjakovine (Rhamnus cathartica). Ranije su baš tu vrstu čaja pili po selima: uzi-

mali su 15 grama kore pasjakovine, kuvali u pola litra vo­de i pili kao čaj.

Potpuno druga dijeta priprema se kod spastičkih ob­lika zatvora.

Ovde nije umesno doziranje grubih materija, koje na-dražuju i bez toga već nadražene zidove creva. Zato se ljudi­ma, koji pate od takvih zatvora, preporučuje biljna hrana, koja sadrži celulozu, samo u vidu kašice, pri čemu se pose­ban značaj pridaje mastima, pavlaki, maslacu i maslinovom ulju, koji smanjuju spazam creva. Povrće i voće treba uzima­ti u kuvanom stanju uz dodavanje šećera. Kod spastičkih za­tvora prepisuje se mehanički i hemijski ograničena ishrana, kao kod proliva. Zabranjuju se hladni napici, posebno gazi­rani, a prednost se daje čaju i kafi sa pavlakom (vrhnjem). Takva dijeta se naziva ograničenom dijetom protiv zatvora.

Kod spastičkog zatvora mogu se koristiti i narodna sredstva.

1. U 1 litar vode nasuti supenu kašiku semena lana, kuvati dok ne proključa, a zatim produžiti sa kuvanjem na slaboj vatri 20 minuta. Ohladiti, naliti u Esmarhovo lon­če (2-litarski termofor) i u to dodati 2 supene kašike ulja od slačice (ono zagreva i smekšava organizam, sprečava spazam debelog creva). Zamenu za ulje od slačice pripre­miti ovako: uzeti 200 grama maslinovog ulja, dodati u nje­ga kafenu kašičicu praška slačice i dobro promešati.

Pripremljenu smešu uneti u organizam u vidu kli­stira uveče pred spavanje.

Drugog dana uraditi to isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5 supenom kašikom lana.

Trećeg dana - sa 2 litra vode i 2 supene kašike semena lana (ne zaboraviti dodati 2 supene kašike ulja od slačice).

Četvrtog dana napraviti pauzu. Od petog do sedmog dana - klistiri, kao trećeg da­

na, a osmog dana pauza. Od devetog do jedanaestog dana - klistiri, kao trećeg

dana, a dvanaestog dana pauza i ponoviti još jednu kuru. U zavisnosti od promena u stanju zdravlja, terapiju

ponoviti još 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana. 2. Uzimati po 1 supenu kašiku želea, pripremljenog

od zrelih plodova zove, skuvanih bez šećera, 1 - 2 puta dnevno. Može se dodati med.

3. Ljudima koji pate od zatvora nadrilekari (vidari) savetuju da piju vodu u kojoj su se dugo kuvale šljive ili ovas. Sok od rotkvice, rasol od kupusa u toplom stanju, ki­selo mleko (jogurt) i čaj od sušenih višanja i sušenih jabu­ka piti 4 - 5 puta dnevno.

Fizioterapeutsko lečenje. Kod atoničnog zatvora in­dikativna je lekovita gimnastika sa vežbama za trbušnu presiju, hladan tuš, gladno trljanje i polivanje stomaka, pritiskanje stomaka rukama. Preporučuje se bavljenje sportom, dajući prednost hodanju, lakom trčanju, pliva­nju, jahanju i drugim vrstama kretanja, pri kojima se ko­riste potresi.

Kod proktogenog zatvora (zastoja ekskrementnih masa u pravom crevu) preporučuje se masaža pravog cre­va i mikroklistiri sa ukuvanim urinom.

Kod spastičkog zatvora sve navedene terapije su kontraindikativne. Tu je umesno prepisivati posteljni re­žim, grejalice, zagrevajuće vodene komprese (termofore), tople sedeće aromatične kupke i parafinske aplikacije. Potpuno se isključuju bilo kakve masaže i gimnastika.

Kod diskinetičkih zatvora indikativno je stavljanje kompresa (obloga) sa toplim ukuvanim do 1/4 urinom na stomak. Kada je reč o klistirima, treba ih primenjivati jed­nostavno sa toplom vodom. Dobri su mlečno-uljni mikro­klistiri uveče. Mogu se primenjivati topli klistiri sa svezom mokraćom, ali pri tome treba pratiti reakcije organizma.

Medikamentno lečenje zatvora treba da bude samo dopunsko. Pri lečenju zatvora treba ograničiti upotrebu purgativa, odnosno uzimati samo najblaže, prvenstveno biljnog porekla. U njih spadaju preparati od revenja (Rhe­um palmatum), aleksandrijskog lista, pripremljeni prašak od korena slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra).

Poznato je da slast i voćna kiselina podstiču peri­staltiku creva. Jak sladak ukus ima sorbit (sladi je od še­ćera). Koristi se kao zamena za šećer. Sorbit se može uspešno koristiti za pripremanje purgativnog slatkog. Uzeti 1 kilogram sorbita, 1 kilogram bilo kakvih jagoda Gagodičastih plodova)5 ili jabuka i skuvati od njih obično slatko. Uzimati po 1- 2 kafene kašičice. Ako slabo dej-stvuje, doza se može povećati, ali oprezno, jer stolica mo­že biti obilna i sa bolovima u donjem delu stomaka.

Kod hroničnih zatvora ne preporučuje se primena aloje (Aloe arborescens), ricinusovo ulje i jaki mineralni purgativi, a takođe ne treba duže vremena primenjivati i većinu sintetičkih purgativnih sredstava. To se odnosi i na sistematično ispiranje, klistire, posebno ako oni sadrže materije koje nadražuju creva, na primer, sapun, so (uku-vani urin do 1/4 prvobitne zapremine).

Primedba prevodioca.

Kako purgativi, tako i klistiri, primenjivani iz dana u dan u narastajućim količinama, uvek smanjuju nadra-žaj nervno-mišićnog aparata creva, a shodno tome, pri privremenom simptomatičkom uspehu pogoršavaju glav­no oboljenje. To se odnosi na atonične i proktogene zatvo­re, posebno na njihove spastičke oblike, gde nadražljivost i bez toga veoma osetljivih creva pojačava spazam, propra-ćen znatnim bolovima sa naknadnim pogoršanjem bole­sti. U tim slučajevima efikasnija su protivspazmatska sredstva (na primer, atropin), a ne purgativna.

Veliki značaj kod spastičkih zatvora ima vitaminska terapija, posebno vitamin BL (proklijala pšenica u raznim oblicima, terapija sokom).

U nizu slučajeva treba prepisivati tople (31 - 32° C) uljane klistire sa maslinovim uljem, uljem od suncokreta i mlečno-uljane klistire. Njihovo dejstvo treba razmatrati ne kao defecirajuće, već kao protivspastičko, zbog čega se klistiranje (unošenje tečnosti za klistiranje)6 obavlja uve­če i zadržava do jutra. Najbolje je uzeti 2 - 3 puta nedelj-no po 1 - 2 čaše čistog ulja (bez vode), koje se polako uno­si u creva pomoću mekog dugačkog naglavka.

U sastav tečnosti za klistiranje korisno je dodavati laneno seme. Uzeti supenu kašiku istucanog lanenog se­mena (može se zameniti ovsom, ječmom ili listovima sle­za), kuvati u 4 čaše vode dok ne proključa, procediti i do­dati supenu kašiku soli i/ili 2 supene kašike ulja od lana ili konoplje. Navedene komponente imaju prodiruće i opuštajuće dejstvo, stoje neophodno za spazam debelog creva. Klistiri se rade toplom vodom.

Primedba prevodioca.

Taj klistir dobro odgovara ljudima koji tek počinju da čiste creva i koji imaju teškoće sa prolaskom vode u creva. Preporučuje se da se pomoću tih klistira prvobitno „proširi" debelo crevo, a dalje primenjivati obične proči-šćavajuće klistire sa 2 litra vode ili mokraće.

Balneološka i banjska terapija zatvora je indikativ­na, pa bolesnicima ne treba sugerisati to kao neophodno sredstvo lečenja. Može se piti flaširana mineralna voda; kontraindikativna je stalna primena gorkih voda (flašira­nih ili sa izvora)7. Banjsko lečenje ima značaj ne toliko zbog primene pijaćih voda, koliko zbog opšteg uticaja pro­mene situacije (lokaliteta)8 na psihičko-nervnu aktivnost bolesnika: njegovo oslobađanje od uobičajenih razdraža-ja, promena utisaka, dijete i načina života.

Profilaksa zatvora

Treba težiti tome, da imate stolicu svakoga dana. Potrebno je ograničiti nekontrolisano uzimanje lekova (opijuma i lepljivih sredstava), i razumno fizički optereti­ti organizam. Organizam se ne srne zloupotrebljavati al­koholom i pušenjem, jer ispoljava štetan uticaj na motor­nu funkcuju creva. U ishranu unositi dovoljnu količinu vi­tamina, vode, celuloze u odgovarajućim količinama, da bi motorika debelog creva normalno funkcionisala.

Primedba prevodioca.

Primedba prevodioca.

Zatvori kao uzrok oboljenja

Nije nepoznato da venozna krv donjeg dela pravog creva ne prolazi kroz jetru, već neočišćena dospeva direkt­no u srce. Ako je pravo crevo zagađeno (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica), krv iz njega, zasićena toksinima, pod­riva srce, izazivajući rasprostranjena srčana oboljenja (sr­čane mane, poremećaji rada srca itd.). Medikamentno le­čenje tih oboljenja je besperspektivno, jer se srce (kao i svaki drugi organ) obnavlja od čiste, zdrave krvi, a ako je ona stalno zagađena nikakvi lekovi ne pomažu. Na kraju čovek strada od vlastite nepismenosti i nikakvi uvozni le­kovi, lečenje u inostranstvu i ekstrasensi ne pomažu.

O štetnosti purgativa

Purgativi deluju na zidove creva slično udaru biča, izazivajući superaktivnost, posle koje nastaje depresija (to je zakon fiziologije). Dodatno purgativna sredstva ne sa­mo da ne lece čoveka već, gušeći posledice oboljenja, po­goršavaju bolest. Dejstvo purgativa na kraju uništava membrane za filtriranje i sluzokožu creva, koje se ne mo­gu obnoviti.

Dugotrajna istraživanja nemačkih lekara primorala su ih da javno istupe sa upozorenjem o veoma opasnim posledicama purgativnih preparata na čovekovo zdravlje.

Redovna upotreba purgativa smanjuje sadržaj veo­ma potrebnog kalcijuma u krvi. Ali još važnije je što pur­gativna sredstva naglo smanjuju asimilaciju životno va­žnih vitamina A, D, E i K, što slabi imunitet.

Purgativi se preporučuju za uzimanje radi ulaska u gladovanje, koje traje najmanje 3 dana. Za vreme gladova­nja sluzokoža creva će se potpuno regenerisati i obnoviti.

Načini lečenja atonije creva

Kada bolest izazove atonične zatvore mogu se pri-menjivati sledeća prirodna sredstva.

Revenj (Rheum palmatum rhaponticum undula-tum). U lekovite svrhe koristi se koren revenja, koji se pri­prema ujesen. Korenje se ispira u vodi, reže na parčiće, ostavlja da uvene na suncu i suši na temperaturi do 60° C. To omogućava da se u korenju sačuvaju prirodni tanini i druge biološki aktivne materije.

Neposredno pre upotrebe koren revenja se isitnjava u prašak. U malim dozama (0,05 - 0,2 grama) revenj ispo-ljava koagulaciona svojstva i pomaže kod proliva i gastriti­sa sa smanjenim procentom kiseline. Srednje doze (0,2 grama) dejstvuju kao prirodna sredstva za izbacivanje žu-ći i pojačavaju probavu. Velike doze (0,2 - 2 grama) - kao blagi purgativ kod atonije creva, spastičkih zatvora i za razmekšavanje stolice.

Kompot od revenja. Uzeti 500 grama peteljki reve­nja, 200 grama šećera, limunovu koru, prstohvat đumbira (Zingiber officinale) ili suvog grožđa. Peteljke oprati, oči­stiti i izrezati na parčad. U 250 mililitara vode dodati še­ćer, koru od limuna, đumbir i sve kuvati dok ne proklju­ča. Zatim dodati revenj i kuvati dok se ne skuva. Voditi ra­čuna o tome da se revenj ne raspadne. Piti ohlađeno.

Pažnja! Pri uzimanju preparata, koji sadrže revenj, mokraća, mleko i znoj poprimaju žutu boju. U alkalnoj sredini - boja je crvena. Ove preparate ne treba prepisiva­ti obolelima od podagre i bolesnicima koji pate od ka­menca u bubrezima sa oksalatnim kamenčićima. Zbog

toga što revenj može izazvati krvoproliće iz vena pravog creva, ne preporučuje se njegova primena kod hemoroi-da.

Vranilova trava (Origanum vulgare). Primenjuje se kao antispazmatsko sredstvo protiv prehlade i za izbaciva­nje gasova. Vranilova trava pojačava sekreciju probavnih, bronhijalnih i znojnih žlezda, peristaltiku creva i ispolja-va anestetičko i dezodoransno dejstvo.

Lišće od vranilove trave kuva se kao čaj i primenju­je kod prehlade, želudačnih i crevnih grčeva i naduveno-sti stomaka.

Ekstrakte od trave, pripremljene po proračunu 30 grama listova na litar ključale vode, piti kod mlitave peri­staltike creva i poremećaja motorne funkcije želuca.

P R O L I V

Proliv je jaka iritacija životnog principa vetra. Da bi se zaustavio primenjuju se koagulaciona sredstva. Evo jednog od tih sredstava.

Uzeti približno 200 grama oraha, razbiti ih i uzeti jezgru i pregrade između jezgara. Pregrade preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji 2- 3 dana. Uzimati 3- 4 puta dnevno od 6 do 10 kapi na 50 grama tople vode. Čim proliv prođe, uzimanje kapi treba prekinuti, postoje to ve­oma jako sredstvo i može izazvati zatvor.

Kod proliva treba iz upotrebe izbaciti sve povrće i voće u svežem stanju, kao i gazirane napitke. Jedite dobro ukuvanu kašu od pirinča sa malom količinom morske so­li i pretopljenog maslaca. Ne treba piti posle jela.

H E M O R O I D I

Hemoroid (grčki haimorrhois - krvarenje) je variko-zno proširenje vena oko anusa, koje je često praćeno za­tvorima. U nekim slučajevima bolovi od hemoroida izazi­vaju spastičke zatvore.

Klinički se razlikuju gornji i donji hemoroidi. Kod gornjih hemoroida postoji proširenje vena iznad sfinktera pravog creva, a kod donjih ispod njega. Donji hemoroidi obrazuju se od donjeg venoznog spleta, razmeštenog ne­posredno ispod kože, a gornji - od gornjeg hemoroidnog spleta, koji se stvara od gornjih hemoroidnih vena, razme-štenih u debelom sloju sluzokože pravog creva. Kod he­moroida postoje jedni i drugi čvorići.

Hemoroidni čvorići predstavljaju varikozno prošire­nje vena. Sluzokoža donjeg dela pravog creva, koja pokri­va čvoriće, često se naglo menja. Ona je zadebljana, pre-punjena krvlju (od čega izgleda kao daje poplavila) i na­lazi se u stanju upale. U osnovi tih promena je poremećaj ishrane i stalno traumiranje hemoroidnih čvorića ekskre-mentnim masama.

U razvoju hemoroida veliki značaj imaju osobenosti venoznih spletova i građa njihovih zidova. Oni su podlo­žni proširenju pod uticajem niza faktora, koji uzrokuju za­stoj krvi. U te faktore spadaju: hronični zatvori, spazam sfinktera pod uticajem naprslina (zbog nepravilne ishra­ne, čireva, polipa u pravom crevu), dugotrajni boravak na nogama, srčane mane i poremećaji, oboljenja jetre, po­sebno portalna hipertonija, prekomerna upotreba alkoho­la, tumori u maloj karlici, koji pritiskuju odvodne vene.

Važno je shvatiti, da je proširenje vena hemoroid­nog prstena pokazatelj promena u venoznom sistemu ce-log organizma. Zato treba dejstvovati na normalizaciju kr­votoka u ćelom organizmu.

Treba regulisati pravilnu ishranu, da bi stolica bila normalna (dehidriram, usled uzimanja suve hrane i me­sa, ekskrement je tvrd i ozleđuje anus pri izlasku, tj. pro­uzrokuje nepotrebno napinjanje (naprezanje) i izaziva na-prsnuće pravog creva). Treba promeniti navike u ishrani, pošto se iz krvi u otvor creva mogu izlučivati soli, alkohol i druge materije, koje ponekad nadražuju sluzokožu i iza­zivaju oboljenja sluzokože. Takav mehanizam nadražuju-ćeg dejstva na sluzokožu debelog creva uzrokovan je i sla­nom i ljutom hranom. Po pravilu, stanje hemoroida se uvek pogoršava posle upotrebe haringe, sardela i drugih slanih riba, suhomesnatih proizvoda i jela sa dodatkom sirćeta.

Dopunimo savremene podatke o hemoroidima drevnoistočnim. Pravo crevo je „oslonac" životnog princi­pa vetar. Veraru organizmu upravlja kretanjem, u datom slučaju normalnim pražnjenjem pravog creva. Ali ako je prekomerno izražen, to izaziva suvoću i hladnoću. „Suše­nje" i „hlađenje" pravog creva čini da se venozna krv do­nekle zgrušava i kvari od stajanja. Zidovi vena gube ela­stičnost i istežu se usled zastoja. Time se objašnjava činje­nica, da se hemoroidi najčešće javljaju kod muškaraca (80%) zbog veće „čvrstoće" njihovog organizma u poređe-nju sa ženskim organizmom.

Primena sredstava koja smanjuju vetar - vlažnost i toplota - čini da se on „smiruje", a proširenje hemoroidnih

vena se regeneriše. Čvrstoća i šuvoća se najbolje otklanjaju uljima i toplim tečnostima. Protiv hladnoće efikasna su različita opšta i lokalna zagrevanja, odimljavanja, primena trava i drugih produkata sa izraženim toplotnim svojstvi­ma. Upravo ta sredstva najefikasnije otklanjaju hemoroidc.

Lečenje hemoroida

Lečenje hemoroida treba da bude usmereno na ot­klanjanje uzroka bolesti, tj. zatvora, zastoja krvi u karlič-nim organima, na „smirivanje" životnog principa verra. Radi otklanjanja zatvora prepisuje se odgovarajuća dijeta (vidi ishrana kod zatvora), manje doze prirodnih purgati­va ili mikroklistiri sa uljem, mlečno-uljni i sa svezom mo­kraćom. Radi normalizacije venoznog krvotoka treba oči­stiti jetru prema svim navedenim varijantama. Da bi slu-zokoža pravog creva zarasla preporučuje se pojačana tera­pija sokovima, a lokalno - mazanje uljem od pasjeg trna (Hippophae rahmnoides) ili tamponi natopljeni ovim uljem. Posle defekacije korisne su sedeće prohladne kup­ke ili ispiranje anusa hladnom vodom. Veoma je dobro is­pirati se vlastitim urinom.

Ako su se pojavili hemoroidni čvorići, treba ih spo­lja mazati vazelinom i prekriti tankom poveskom. Kod kapsuliranih hemoroida bolesniku se prepisuje posteljni režim sa pripodignutom karlicom, a posle stišavanja akut­nih pojava primenjivati sedeće tople kupke po 15 -20 mi­nuta 2- 4 puta dnevno. Stolica treba da bude u vidu kaši­ce, radi čega se prepisuje odgovarajuća dijeta i sveže isce-deni sokovi. Pod uticajem navedenog lečenja trombi se re-

sorbuju, otok iščezava, istureni čvorići posle 7- 10 dana sami se uvlače u pravo crevo.

Postoji nekoliko pristupa lečenju i profilaksi hemo­roida:

1) ako je oboljenje nastalo od glista ili oštrica, prvo se treba osloboditi od njih;

2) ako je od portalne hipertonije, povezane za ošte­ćenje ili zagađenje jetre, obavezno očistiti jetru, promeni-ti ishranu, piti sveže isceđene sokove, svezu mokraću (kao sredstvo za razblaživanje krvi);

3) ako je od prepobuđivanja životnog principa vetra (čiji su spoljašnji simptomi: zatvor, hemoroidi, bolovi u krstima, prskanje krvnih sudova, suvoća kože, nesanica, haotično razmišljanje, hladnoća u organizmu i slično), preporučuje se opšte i lokalno zagrevanje organizma, opuštanje organizma, zasićavanje organizma vlagom i uljima; izbegavati suvišna hlađenja i dehidraciju organi­zma, uzbuđenja, ishranu suvom hranom, duže zadržava­nje u stojećem ili sedećem položaju.

Za lečenje hemoroida primenjuju se i narodni načini. 1. Staviti u usta kafenu kašičicu praška od slačice i

držati ga dok se ne pretvori u grudvicu i resorbuje. Do­punski: prokuvati ulje od suncokreta (zejtin), namočiti u njega parče vate i staviti u anus. To je sredstvo koje dobro pomaže kod hemoroidnih čvorića i resica.

2. Razmutiti 4 supene kašike slačice u 3 litra pro­ključale vode, sipati u lavor (kofu) i šesti u njega. Umota­ti se ćebetom do pojasa i sedeti 10 minuta. Postupak po­noviti 2 - 4 puta. Praksa pokazuje, da bolovi prestaju, a re­sice i čvorići se uvlače.

3. Sakupiti vlastitu mokraću, izmokrenu pri jednom uriniranju, u emajlirani lonac, staviti ga na vatru i dove­sti do ključanja. Skinuti lonac sa vatre i staviti ga na me-sto gde će se vršiti zagrevanje (na primer, u vedro - kolu). U mokraću sipati supenu kašiku sode bikarbone i šesti. Umotati se ćebetom. Podstiče resorbovanje hemoroidnih čvorića.

U nekim slučajevima „gimnastika" anusa pomaže u lečenju upornih hemoroida. Zato se rade proste vežbe -skupljanje i istezanje anusa. Vežba podstiče bolji protok krvi kroz hemoroidne vene i, samim tim, likvidira zastoj krvi. U daljem toku lečenja preporučuju se profilakse.

Kompleksan pristup lečenju hemoroida prema V. L. Igrušinu

Narodni lekar Vasilij Leonidovič Igrušin odavno se bavi pitanjima lečenja proktoloških oboljenja (proktologi-ja - oblast medicine, koja se bavi lečenjem oboljenja pra­vog creva) između ostalog i hemoroida. Prema njegovom mišljenju, hemoroidi, oštećujući razne delove pravog cre­va, predstavljaju jedan od glavnih uzroka ostalih ozbiljnih oboljenja pravog creva, među kojima i raka pravog creva.

Igrušin preporučuje kompleksan pristup kod leče­nja hemoroida: kontrastne vodene terapije, specijalne fi­zičke vežbe, asane iz joge, fitoterapiju i druge metode. U tom slučaju lekoviti uticaj se odvija odjednom po nekoli­ko puteva - kanala, što omogućava da se lokalizuje i uni­šti koren bolesti.

On predlaže nekoliko najefikasnijih recepata leče­nja početnog i srednjeg stadijuma hemoroida.

Za ublažavanje bolova, upale i krvarenja. Pomešati u jednakim količinama suve isitnjene cvetove lanenke (Linaria vulgaris) i kantariona (Hypericum perforatum), koru od hrasta, travu vodene paprike (?). Smešu trava dr­žati 12 sati u rastopljenom salu od svinjskih iznutrica, uz povremeno mešanje. Zatim zagrejati i procediti. Rezultat je da u salo prelaze korisne materije iz trava, koje podsti-ču ublažavanje bola, otklanjanje upale i zaustavljanje kr­varenja.

Pripremljenu mast čuvati na tamnom i prohladnom mestu.

Dobijenom mašću namazati parče gaze, pažljivo ubaciti u analni otvor i držati 5 - 6 sati. Gaza se mora će­la ubaciti u analni otvor.

Dopunski, uz ovaj recept Igrušin predlaže da se pije svež sok od plodova crvene oskoruše (Sorbus aucuparia) 2- 3 puta dnevno tokom 2 nedelje.

Za vreme lečenja mašću i sokom od plodova osko­ruše on preporučuje lagane gimnastičke vežbe.

1. Naprezanjem unutrašnjih mišića uvlačiti anus unutra - po 2- 3 minuta 2 puta dnevno. Ova vežba pod­stiče poboljšanje krvotoka u pravom crevu - bolje odlaže­nje venozne krvi.

2. Ležeći na leđima, sa rukama niz telo, raditi noga­ma pokrete kao da vozite bicikl - 3 minuta jednom dnev­no. Posle te vežbe odmoriti se, ne ustajući, 3-5 minuta. Ta vežba poboljšava venozni krvotok u donjim udovima i oko male karlice, smanjujući opterećenje vena na noga­ma i u karlici i, samim tim, podstiče obnavljanje tonusa zidova vena.

Starinski način lečenja hemoroida. Sastoji se u za-grevanju dela tela oko anusa parama stipse (alauna), koje usled jakih koagulacionih svojstava podstiču uvlačenje, stezanje svega raširenog. Skuvati u emajliranom loncu 2 litra vode i u ključaloj vodi rastvoriti 450 grama stipse. Dobijeni rastvor stipse kuvati na blagoj vatri 15 - 20 mi­nuta, skinuti sa vatre, zatvoriti lonac drvenim poklopcem na kome se nalazi otvor (ili umotati krajeve posude debe­lim peškirom) i zagrevati anus iznad pare 20 - 30 minu­ta.

Posle zagrevanja preporučuje se namazati anus (iz­nutra i spolja) vazelinom i obavezno uzeti bilo kakav bilj­ni purgativ, pošto je koagulacioni i stežući efekat toliko jak, da može izazvati zatvor i jako stezanje pravog creva. Primena ulja donekle „vlazi" i ublažava to dejstvo. Purga­tiv podstiče stolicu, koja se posle navedene terapije obave­zno normalizuje.

Zagrevanje treba vršiti najviše jednom nedeljno. Obično su tri zagrevanja dovoljna da se postigne izrazito lekovit efekat. Za vreme lečenja treba piti vodu, u kojoj su se 30 minuta kuvali čisti opiljci od gvozda.

Za vreme lečenja prema ovom metodu iz dnevnog obroka treba isključiti sveže mleko i crni čaj (on koaguli-ra). Crni čaj može se zameniti zelenim, a najbolje čajem od trava.

Ako nemate stipsu, navedena terapija može se spro­vesti sa 1,5 litar mleka, u koje treba dodati 4 velike glavi­ce luka. Tehnologija pripremanja i lečenja je ista.

Kod jakih hemoroidnih bolova može se koristiti sle-deći recept. Uzeti 5 grama praška od cvetova hajdučke tra­ve (Achillea millefolium) i 5 grama listova maline (Rubus

idaeus), 50 grama svežeg maslaca (butera). Maslac treba prethodno brižljivo rastopiti na pari od ključale vode (u ključaloj vodi) i u njega sipati isitnjene (poželjno u prah) trave i dobro promešati. Dobijenu smešu čuvati u frižide­ru. Uveče pred spavanje mazati anus. Ovu terapiju treba primenjivati svakodnevno dok se smeša ne potroši. Posle trodnevne pauze lečenje ponoviti mazanjem.

Za vreme tog lečenja ujutro natašte treba popiti ča­šu sveže surutke, a tokom dana pojesti 5 - 1 0 plodova od kleke (Juniperus communis), skuvanih u toplom ulju od maslaca i osušenih u toploj rerni. Plodovi kleke imaju protivupalno, protivmikrobno, diuretičko, anestetičko dejstvo, izbacuju žuč, aktiviraju motornu funkciju creva i slično. Njihova lekovita svojstva su dobro poznata kod le­čenja hemoroida.

OSTEOHONDROZA

Osteohondroza - jedno od najrasprostranjenijih obo­ljenja potporno-motornog aparata u srednjem i stari­

jem životnom dobu. To je oboljenje hrskavičnih površina kostiju potporno-motornog aparata, prvenstveno kičme, kao i karlično-bedrenih i zglobova kolena.

Kod osteohondroze vrata i gornjeg dela grudnog ko­ša javljaju se razni bolovi: u predelu srca (često ih dijagno-stikuju kao pojavu ishemijske bolesti ili stenokardije), u ramenom zglobu i duž cele ruke, s jedne ili obe strane, u glavi, kao i glavobolje sa kratkotrajnim gubitkom svesti (zbog poremećaja snabdevanja mozga krvlju).

Osteohondroza u srednjem i donjem grudnom delu kičme može da izazove bolove u podbratku i u stomaku, što često greškom povezuju sa oboljenjem želuca, pankre­asa, žučne kese (mehura) i creva.

Pri rasprostranjenoj osteohondrozi, a ponekad i kod osteohondroze u slabinskom delu kičme oštećuju se kar-lično-bedreni zglobovi i zglobovi kolena. U tom slučaju na rendgenskim snimcima karlično-bedrenih i zglobova ko­lena vidne su degenerativne promene hrskavične površi­ne, koštane izrasline u vidu bodlji (klinova) i sužavanje zglobnih pukotina.

Pri osteohondrozi u slabinskom delu kičme često se uočava ispadanje i uklještenje diskova.

P R O F I L A K S A I L E Č E N J E O S T E O H O N D R O Z E

Radi profilakse i lečenja osteohondroze treba ispu­niti niz zahteva.

Treba spavati na leđima ili stomaku na tvrdom kre­vetu. Zato ispod dušeka treba staviti „štit" - šperploču de­bljine jedan centimetar ili daske jednu do druge. Dužina „štita" mora da odgovara dužini kreveta.

Kod osteohondroze je veoma korisna jutarnja gim­nastika u trajanju od 10 do 15 minuta. U kompleks vežbi treba uključiti vežbe za pokretljivost kičme u svim delovi-ma i u svim pravcima, vežbe za zglobove ruku i nogu (uključujući pokrete mahanjem).

Za vreme pogoršanja stanja osteohondroze kontra-indikativni su skokovi, podskakivanja i trčanje, koji vrše veliko opterećenje na međupršljenske diskove.

Ljudi, koji rade sedeći, treba da prave pauze u ve-žbanju u trajanju 5 - 6 minuta posle svakih 1,5 - 2 sata rada, tj. 3 - 4 puta tokom radnog vremena u početnom položaju stojeći; oni koji rade stojeći - 2 - 3 puta tokom radnog vremena vežbe u položaju sedeći; koji rade sedeći, stojeći i hodajući - 1 - 2 puta dnevno u početnom polo­žaju sedeći i stojeći. U kompleks vežbi uključiti vežbe za pokretljivost kičme u vratnom, grudnom i slabinskom de­lu u svim pravcima.

Pažnja! Oboleli od osteohondroze treba da iz kom­

pleksa lekovite gimnastike potpuno isključe (ili, u kraj­

njoj meri, ograniče) vežbe za trbušnu presiju. Zato u po­

četku treba vežbati u fiksirajućim povezima ili korsetima.

KAKO O T K L O N I T I BOLOVE KOD O S T E O H O N D R O Z E

Treba zauzeti takav stav (pozu), da mišići leda, sla-binskog i vratnog dela kičme budu maksimalno opušteni, jednostavnije rečeno, leći na leda ili na stomak. U leže-ćem položaju na leđima treba saviti noge u kolenima i karlično-bedrenim zglobovima i staviti ih na visoki valjak (na primer, smotano ćebe), tako da stopala ne dodiruju postelju (golenice nogu treba da vise opušteno). Ispod sla­bina (krsta) treba staviti mali mekani jastuk tako da slabi­ne dobro naležu na njega. Uzglavak kreveta od nivoa lopa­tica treba blago podići.

Opuštanje leđnih mišića, mišića slabina i stražnjice, kao i mišića donjih udova ne samo da otklanja bol, već i podstiče postepeno otklanjanje upalnog procesa, resorbo-vanje otoka, stvaranje povoljnih uslova za zarastanje napr-snuća i većih naprslina fibroznog prstena međupršljena-stih diskova, smanjujući upola pritisak u diskovima.

Treba se pridržavati režima potpunog mirovanja -jer aktivno pokretanje udova i trupa u akutnom periodu znatno traumira degenerisani disk i pojačava nadražaj nervnog završetka. Ako u vratnom delu kičme postoji ulegnuće, na to mesto treba podmetnuti valjčić (na pri­mer, od savijenog peškira).

Kod osteohondroze na bilo kom lokalitetu treba iz-begavati hlađenje organizma. Preporučuje se brisanje i tr­ljanje tela lanenim ili pamučnim glatkim peškirom.

ARTRITIS

Reč artritis u prevodu s latinskog jezika na naš jezik znači upala zglobova. Ako je upalom napadnuto više

zglobova, to oboljenje se naziva poliartritis (poli označava mnogo). Pod artritisom se podrazumeva mnoštvo obolje­nja zglobova upalnog karaktera, koja se javljaju kako pri prodiranju infekcije tako i pri narušavanju procesa razme-ne materija (podagra). Artritis se može razviti kao posle­dica reumatizma, angine i drugih streptokoknih obolje­nja.

Artritis se, pre svega, ispoljava bolom u zglobu pri kretanju, crvenilom i povećanjem obima (oteklinom) na mestu oštećenja. Oko zgloba se znatno povećava tempera­tura tela. U šupljini zgloba može se nagomilavati tečnost.

To oboljenje odražava se i na opšte stanje organi­zma: javljaju se slabost i opšte povećanje telesne tempera­ture. Artritis najčešće zahvata zglobnu tečnost, a ako se ne leci, prelazi na hrskavicu, vezivno tkivo, tetive i kosti.

Za lečenje artritisa koristi se veliki broj različitih masti i krema, koje otklanjaju bol i otok. Masti i kreme treba utrljavati u kožu iznad obolelog zgloba 3 - 4 puta dnevno. Kao sredstvo za unutrašnju upotrebu treba uzi­mati aspirin, koji deluje ne samo kao sredstvo za ublaža­vanje bolova, već i kao protivupalno sredstvo.

I S H R A N A O B O L E L I H O D A R T R I T I S A

Pri obolevanju od artritisa u prvom redu treba pro-meniti ishranu. Naučnici su davno ustanovili, da dnevni obrok hrane utiče na artritis, i da veoma jednostavna di­jeta, posebno gladovanje, može otkloniti simptome tog oboljenja. Na primer, tokom jednog istraživanja, čiji su re­zultati objavljeni u engleskom medicinskom časopisu „Lancet" (Lanceta) norveški naučnici su uporedivali dve grupe ljudi, koji boluju od reumatoidnog artritisa. Jedna grupa, od 27 ljudi, pridržavala se eksperimentalne vegeta­rijanske dijete, a druga kontrolna grupa od 26 ljudi - obič­ne dijete.

Vegetarijanska dijeta obuhvatila je tri etape. U prvoj etapi, koja je trajala od 7 do 9 dana, ispitanicima su pred­lagani odvari od povrća, sokovi od povrća, čajevi od trava i češnjak (beli luk). U drugoj etapi, koja je trajala 3,5 me-seca, u dnevni obrok uključena je samo vegetarijanska hrana. Bolesnici nisu jeli meso, jaja, mlečne produkte, ci-truse, rafinad (šećer u kockama), začine, soli i žitarice, ko­je sadrže lepak (koagulans). Posle 4 meseca u dnevni obrok su počeli da uključuju mlečne produkte, po jedan dnevno. Te dijete ispitanici su se pridržavali godinu dana. Članovi obe grupe vodili su dnevnike, u kojima su regi-strovali svoje sklonosti prema ukusima i opisivali sve simptome.

Rezultati istraživanja bili su zadivljujući. Već posle mesec dana kod članova eksperimentalne grupe uočeno je primetno smanjivanje broja oteklih i mekih zglobova. Skratili su se periodi jutarnje utrnulosti i drugi simptomi, koji prate napade artritisa. Osim toga, ispitanici iz te gru-

pe osećali su se zdravijim i snažnijim. Značajno je, da su se te promene zadržale tokom svih 13 meseci istraživanja.

Članovi kontrolne grupe tokom prve 4 nedelje ose­ćali su manje bolove, iako nije bilo nikakvih promena u sastavu krvi. Na kraju istraživanja svi simptomi, uključu­jući i bolove, kod tih bolesnika su pojačani.

ŠTA R A D I T I ZA RASTVARANJE SOLI U ZGLOBOVIMA?

Prilikom taloženja soli u zglobovima preporučuju se različita utrljavanja, koja omogućavaju da se soli rastvara­ju. Radi toga sastav za utrljavanjc odabira se tako da ima razredujuća, zagrevajuća i smekšavajuća svojstva. Evo jed­nog recepta.

Uzeti flašu u koju se može naliti pola litra tečnosti i u nju staviti parče kamfora (ima razredujuća svojstva) ve­ličine 1/4 kocke šećera. U flašu naliti 150 mililitara ter-pentina (ima zagrevajuća i prodiruća svojstva), 150 milili­tara maslinovog ulja (ima smekšavajuća svojstva), dodati 150 mililitara 70%-og alkohola (zagreva, prodire). Pre upo­trebe sve dobro promućkati. Pred spavanje dobro utrljati (dok se ne osuši) i umotati nečim vunenim i tako držati preko noći (vuna dobro zadržava toplotu, koja aktivira procese rastvaranja soli).

ODVAR ZA IZBACIVANJE Š L J A K E

Odvar od jelovih iglica (četina), ljuske od luka i plo­dova šipka pogodni su za izbacivanje šljake iz organizma.

99

Uzeti 5 supenih kašika isitnjenih iglica (poželjno je uzeti mlade iglice), 2 - 3 supene kašike isitnjenih plodo­va šipka i 2 supene kašike ljuske od luka i preliti ih sa 0,7 litara vode, dovesti do ključanja i zatim kuvati na slaboj vatri 10 minuta. Ostaviti da odstoji preko noći. Procediti i piti umesto vode po pola litra dnevno tokom 4 meseca. Ako nemate problema sa bubrezima, ljusku od luka nije obavezno dodavati (ona leci od pielonefritisa).

SINDROM HRONIČNOG UMORA

Sindrom hroničnog umora karakteriše se stalnim ose-ćajem jakog umora, bolovima u mišićima, grozniča­

vim stanjem, pospanošću i depresijom, koji traju meseci-ma, a ponekad i godinama. Radna sposobnost ljudi sma­njuje se na pola. Pri tome oni ne obolevaju ni od psihič­kih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne po­remećaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne postoji nikakav uticaj toksičnih materija na njihov organizam.

Kod obolelog od sindroma hroničnog umora prisut­no je najmanje šest od nabrojanih simptoma, koji se stal­no ili povremeno ponavljaju tokom šest meseci i duže.

1. Ispoljavanje prehlade ili slabo izraženog stanja groznice.

2. Neprijatni osećaji tipa bolešljivosti u nosnoj du­

plji-3. Osećaji bolešljivosti ili naduvenosti limfnih čvo­

rova na vratu ili ispod pazuha. 4. Opšta iscrpljenost organizma. 5. Neshvatljivi bolovi u mišićima. 6. Jak umor i slaba sposobnost organizma za obna­

vljanje u toku 24 sata posle bilo kakvog fizičkog rada.

7. Spontana glavobolja. 8. Osećaj bolešljivosti u zglobovima bez njihovih

spoljašnjih promena.

9. Zaboravnost ili prekomerna razdražljivost, ne­sposobnost koncentracije pažnje.

10. Pogoršanje sna. 11. Brza pojava navedenih simptoma tokom nekoli­

ko časova ili dana.

Razmotrimo detaljnije svaki od simptoma.

Prvi simptom. Prehlada znači zagađenost organi­zma sluznom šljakom (prepobuđivanje životnog principa sluzi), na kojoj su počeli da se razmnožavaju patogeni mi­kroorganizmi i izazvali su upalu - tipični simptomi pre­hlade. Grozničavo stanje govori o tome, da se životne sile (snaga) organizma troše na gušenje infekcije. Organizam se u celini suprotstavlja mikrobnoj agresiji i zagađenosti.

Drugi simptom. Neprijatni osećaji tipa bolešljivosti u nosnoj duplji (ždrelu) upravo označavaju tipične simp­tome prehlade - upalu, koja može biti veoma slaba (ne­prijatni osećaji u nosnoj duplji), slaba (simptomi bolešlji­vosti i crvenilo), jaka i veoma jaka.

Treći simptom. Osećaji bolešljivosti ili otečenost limfnih čvorova na vratu ili ispod pazuha znači, da orga­nizam u borbi protiv infekcije mobilizuje limfni imuni si­stem. Limfni čvorovi krajnika nisu u stanju da se odupru agresiji infekcije i potrebna im je pomoć. Krajnici su prva i najjača zaštita organizma od prodiranja raznovrsnih pa­togenih mikroorganizama u organizam. Ali mi tu zaštitu slabimo pijući hladne napitke i uzimanjem produkata ko­ji stvaraju sluz u organizmu. U krajnicima se usled prisu­stva sluzi razmnožavaju patogene bakterije koje ih razara­ju. Ako se krajnici odstrane, organizam ostaje bez zaštite od naredne agresije mikroba i vremenom se javljaju

ozbiljnija oboljenja (srca, krvnih i drugih sudova, bubre­ga, zglobova i slično).

Četvrti-jedanaesti simptomi. Oni ukazuju na opštu zagađenost organizma i njegovo oštećenje od patogenih mikroorganizama.

Opšta zagađenost i oštećenje organizma od patoge­nih mikroorganizama uzrokuje opštu iscrpljenost - sma­njivanje tonusa, životna snaga organizma troši se na su­zbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i česta, nedo­voljno izražena grozničava stanja), javljaju se neshvatljivi bolovi u mišićima (usled nagomilavanja u njima toksič­nog sadržaja šljake i životne aktivnosti patogenih mikro­organizama), veliki umor i nedovoljna sposobnost organi­zma da se oporavi tokom 24 sata posle nekog fizičkog ra­da (posledica smanjivanja opšteg životnog tonusa organi­zma, nema snage za oporavak), glavobolje (trovanje mo­zga bakterijskim toksinima), osećaj bolešljivosti u zglobo­vima bez njihove spoljašnje izmene (imuni odgovor veziv­nog tkiva organizma na toksičnost patogenih mikroorga­nizama i zagađenost). Navedeni procesi nagomilavaju šljaku u organizmu i u zavisnosti od osobina individualne konstitucije čoveka dovode do prepobudivanja jednog ili drugog životnog principa. Prepobuđivanje vetra uzrokuje zaboravnost, žuči - razdražljivost, sluzi - apatičnost i de­presiju. Prepobuđivanje životnih principa, posebno vetra, izaziva probleme sa snom, a brzo ispoljavanje navedenih simptoma tokom nekoliko časova ili dana znači samo jed­no: zagađenost i bakterijsku agresiju, izazvane izopače­nim načinom života produžavaju da deluju, imuni sistem hronično slabi i svakog časa mogu nastati ozbiljna obolje­nja.

Većina obolelih navodi, da su počeli da osećaju umor odmah posle preležanog infektivnog oboljenja, na primer gripa. Kod drugih ljudi bolest se javlja u periodu kada su preživeli neki stres, našli se u neuobičajenoj situ­aciji (na primer, za vreme razvoda, posle smrti nekog od članova porodice, promene radnog mesta). Kada je reč o zagađenosti, do nje dolazi tako neprimetno, da čovek u to i ne sumnja, pa je zato ne može izdvojiti kao glavni uzrok. Eto zašto većina ljudi ukazuje samo na grip i stres.

Ako se pozovemo samo na naučne podatke, oni po­kazuju na odstupanje od normi pri proračunu leukocita (uključivanje imune zaštite organizma), manje poremeća­je u radu jetre (prisustvo portalne hipertonije), povećan broj antitela protiv raznih virusa (virusna i bakterijska agresija) i tkiva (u njima se nagomilala šljaka) ili neznat­no povećanje ili smanjivanje opšteg broja antitela u pore-đenju sa uobičajenim. Ispostavlja se da su mnogi zaštitni faktori prigušeni, dok istovremeno drugi ispoljavaju pove­ćanu aktivnost i, obrnuto, brzo se troši i sagoreva životna snaga organizma.

Od sindroma hroničnog umora može oboleti svaki čovek, koji živi spontano (jednostavno sagorevajući svoj životni potencijal) ili u trci za materijalnim blagom ne že­li ništa da zna, osim svoje komercijalne delatnosti (radeći uprkos svim biološkim normama, prenaprežući se).

L E Č E N J E S I N D R O M A H R O N I Č N O G U M O R A

Lekari pokušavaju da primenom raznovrsnih lekova jačaju čovekov imunobiološki sistem ili deluju na određe-

ne viruse. Sa priličnim uspehom oni primenjuju niz anti-depresanata, koji povećavaju energiju, podižu raspolože­nje ili poboljšavaju noćni san. Prepisuju protivvirusne le-kove, gama-globulin, injekcije vitamina B 1 2 i drugo.

Da bi se potpuno izbavili od sindroma hroničnog umora i povećali svoju životnu aktivnost, predlažem da dobro proučite svoj način života, da očistite organizam od šljake i da primenite nekoliko kura lečenja od parazita.

Način života treba regulisati i uskladiti sa biorit-mom prirode, tada će vaša životna snaga dejstvovati u re­zonanci sa snagom prirode i brzo će se obnoviti. Život i aktivnosti bez uzimanja u obzir bioritma - drugi je glavni uzrok, koji čovečji organizam vodi prema oboljenjima sin­droma hroničnog umora (prvi uzrok je zagađenost organi­zma).

Zašto ljudi, koji su postigli materijalno blagostanje, stvaralački procvat, na kraju stradaju od sindroma hronič­nog umora? Zato što se trude, uzdajući se u svoju snagu, i ne uzimajući u obzir vreme, da nešto prezalogaje u ho­du (piroške, napitke, koka-kolu i slično), stimulišu svoju radnu sposobnost jakim čajem, kalom, šećerom, puše­njem (a neki i narkoticima), a opuštaju se i odmaraju uz alkohol i obilna jela.

Zato preporučujem da uzimanje hrane regulišete u skladu sa bioritmom organizma. Treba jesti ovim redosle-dom: tečnost pre jela, potom salata ili bareno povrće, a za­tim monolitna kaša ili neko jelo sa belančevinama i u pra­vilnoj kombinaciji. To će omogućiti organizmu da blago­vremeno dobije sve što mu je potrebno i u dovoljnoj koli­čini. Iz dnevnog obroka isključiti razne stimulatore i rafi­nirane produkte (čaj, kafu, bombone, šećer, kolače, raa-

slac i slično), jesti više prirodnu, svezu hranu i piti sveže iscedene sokove od povrća i voća.

Svakoga dana radite fizičke vežbe. Čak i neznatno fizičko opterećenje (jedna ili dve posteljne vežbe, zateza­nje trbušnih mišića) mnogo će vam pomoći. Stalno prena-prezanje izaziva paralisanje mišića, pojavu bolnih žarišta u telu i mišićima. Fizičke vežbe otklanjaju paralisanost, opuštaju mišiće, pune organizam energijom, obnavljaju normalni električni naboj micelija (oko kojih se zadržava voda) i organizma u celini. One odlično utiču na psihičko i fizičko stanje čoveka.

Radi obnavljanja životne snage veoma je dobro ko­ristiti razne terapije koje čeliče organizam, primenjivati kontrastno tuširanje (topao mlaz 30 sekundi, prohladan -5-8 sekundi, i tako naizmenično 5 - 1 0 puta) i jednom nedeljno posećivati vlažnu saunu (to ne samo da opušta organizam, već delimično iz njega izbacuje šljaku).

Veoma je korisno jednom u 2 nedelje gladovati po 36 - 42 sata. To stimuliše imunu zaštitu organizma (pove­ćava aktivnost leukocita), čisti, trenira životnu snagu orga­nizma (povećava njen potencijal), otklanja stresove i jača voljne osobine.

U svakodnevnoj aktivnosti nemojte se rasplinjavati, od svih poslova izaberite najvažnije i rešavajte ih. Naučite se da ne radite ono, bez čega možete proći. Raspodeljujte energiju i vreme na poslove koje sigurno možete uraditi.

Ni u kom slučaju ne dozvolite da vas obuzme me-lanholija (depresija) i ne sažaljevajte sami sebe. Samosa-žaljenje vas čini potištenim, guši fiziologiju. Sačuvajte op­timizam. Onaj, ko ne opušta ruke, najbolje izlazi na kraj sa svakom bolešću.

PROSTATITIS I ADENOM PROSTATE

Prostatitis je upala prostate, propraćena njenim oto­kom i bolesnom osetljivošću. To oboljenje često prola­

zi skriveno i uzrokuje poremećaj polne funkcije i sperma-togenezu. Spermatogeneza je proces stvaranja muških polnih ćelija u testisima. Rezultat je da slabi i dolazi do poremećaja potencije. Osim toga, prostatitis je često pra­ćen vezikulitisom - upalom semenih kesica.

Prema raspoloživim podacima, od prostatitisa da­nas boluje od 20 do 40% muškog stanovništva na planeti. Neki podaci su još sumorniji. Prema tim izvorima, od pro­statitisa boluje do 80% muškaraca. Verovatnoća tog obo­ljenja povećava se sa starenjem, i često najplodotvornije godine života muškarca bivaju otrovane tom teškom bole­šću. Međutim, danas sve češće od prostatitisa obolevaju i sasvim mladi muškarci - 25 - 30 godina. Lekari tvrde, da se to oboljenje naglo podmladuje. Slične cifre karakteri­stične su i za rasprostranjenost adenoma. Prema statisti­ci, adenom se javlja kod 20% muškaraca u dobu oko četr­desete godine, kod 50% muškaraca oko šezdesete godine i kod 80% muškaraca oko osamdesete godine života.

Postoji nekoliko varijanti prostatitisa.

Bakterijski prostatitis može da traje u akutnom i hroničnom obliku. U tom slučaju upala prostate izazvana je bakterijskom infekcijom. Ta bolest se često javlja kao rezultat oboljenja koja se prenose polnim putem, kada le-

čenje nije bilo blagovremeno ili je bilo nepravilno. U po-slednje vreme sve češće se sreće hlamidijski prostatitis. Iako se bakterijski prostatitis ponekad naziva infektivnim, ni jedan od njegovih oblika nije zarazan.

Postoji i nebaktcrijski prostatitis. Priroda njegovog nastanka do danas je ostala zagonetka za lekare. Simpto­mi tog oboljenja mogu biti bolovi u zglobovima, mišići­ma, donjem delu leda, delu tela iza mošnice. Sevanje (bo­lovi) u kostima, vrućina, drhtavica karakteristični su za akutni prostatitis. Bolest je propraćena i pojavom kao što je poremećaj uriniranja, uključujući krv u mokraći, bolne ejakulacije (izbacivanje semena).

Lečenje prostatitisa zavisi od tipa oboljenja. Tako se, nebakterijski prostatitis ne može izlečiti antimikrob-nim preparatima - antibioticima, dok se bakterijski ne može izlečiti bez njih. Zato je, pri pojavi navedenih simp­toma, potrebno obratiti se lekaru, da bi se uradile analize i pravilno odredio tip prostatitisa.

Drugo rasprostranjeno oboljenje muškaraca starijeg uzrasta - adenom prostate. To je dobroćudna (benigna) hiperplazija, tj. tumor prostate, praćen upalnim procesi­ma.

Uzroci za nastanak ta dva oboljenja su različiti, iako se njihovi simptomi i karakter toka bolesti u mnogo čemu poklapaju, jer i jedno i drugo oboljenje izazivaju upalu prostate.

Glavni simptom adenoma prostate je često i oteža­no mokrenje (uriniranje). Zatim slabi pritisak mokraće, javlja se osećaj nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike, bol i teskoba.

A K U T N I B A K T E R I J S K I P R O S T A T I T I S

Akutni bakterijski prostatitis javlja se na fonu infek­cije mokraćnopolnih puteva. Akutni prostatitis propraćen je drhtavicom i groznicom, koje počinju iznenada, bolovi­ma u donjem delu stomaka i medici (perineumu), jakom potrebom za mokrenjem ili otežanim mokrenjem, što može dovesti do zadrške mokraće. Može se pojaviti krv u mokraći. Mokrenje prati jak bol ili peckanje.

Ako ste uočili slične simptome, treba da odete leka­ru. Možda je potrebna hospitalizacija. Bolesnik se lako le­ci antimikrobnim preparatima, ako se sa terapijom počne na vreme.

H R O N I Č N I B A K T E R I J S K I P R O S T A T I T I S

Hronični bakterijski prostatitis obično se ispoljava čestim infekcijama mokraćnih kanala, kada bakterija ko­ja ih izaziva postaje otporna na lekove, koji treba da je uništavaju. Simptomi: otežano, često i bolno mokrenje, bol se može lokalizovati u donjem delu leda, u medici (perineumu), penisu, mošnicama i pravom crevu. Kod nekih muškaraca bolovi se pojačavaju kako posle polnog akta tako i pri dužem uzdržavanju. Često se uočava poja­čano znojenje i osećaj hladnoće u medici. Ponekad, po­sebno posle defekacije ili fizičkog opterećenja, uočava se lučenje iz mokraćnog kanala. Karakteristični simptomi su: povećana razdražljivost, plahovitost, mlitavost, brzo umaranje, gubitak apetita i poremećaj sna. Bez obzira na to simptomi te bolesti ne ispoljavaju se odjednom, već ka­da se nagomila znatna količina bakterija.

Hronični bakterijski prostatitis se najčešće sreće kod muškaraca koji su imali infektivno oboljenje mokrać-nopolnog sistema. Praktično sva infektivna oboljenja, ko­ja se nepravilno lece, mogu izazvati hronični prostatitis. To se često dešava kada pacijent samovoljno prekida da pije lekove, jer smatra da se izlečio, ili kada sam sebi pre­pisuje antibiotike. Takvo lečenje često dovodi do toga, da se mikrobi zadržavaju, i još više da postaju otporni na od­ređene antibiotike.

Drugi uzrok hroničnog toka procesa jeste inficira­nje kamenca prostate. On postoji kod 75% muškaraca srednjeg uzrasta, a u starosti skoro kod svih. To su veoma sitne i, po pravilu, bezopasne tvorevine, ali ako u prosta­tu dospe infekcija, oni mogu da se inficiraju. Pri tome oboljenje poprima posebno uporne forme. Simptomi se obnavljaju uvek iznova i iznova. Ovaj oblik prostatitisa se ne leci u potpunosti antibioticima, zbog čega lekari neret-ko preporučuju da se kamenje odstrani hirurškim putem.

Posledica hroničnog prostatitisa je poremećaj polne funkcije. Pri dužem toku bolesti smanjuje se polna strast, javlja se problem sa erekcijom, sve su češći slučajevi pre-vremene ejakulacije. To je povezano kako sa hormonal-nim poremećajima tako i sa poremećajem nervne regula­cije polne funkcije.

Najteži ishod prostatitisa je srastanje tkiva prostate sa naknadnim smežuranjem organa. Osim toga, prostati­tis pogoršava stanje bubrega i mokraćnih kanala i izaziva u njima upalni proces. To može dovesti do pojave kamen­ca u mokraći (litijaze mokraćnih kanala)9. Mogući su i

9 Primedba prevodioca.

drugi slučajevi prelaska infekcije sa jednog organa male karlice na druge organe.

U starijem dobu česte su kombinacije prostatitisa sa adenomom prostate.

N E B A K T E R I J S K I P R O S T A T I T I S

Taj oblik prostatitisa nije vezan za mikrobnu infek­ciju. Ovo oboljenje je učestalo. Antibiotici na njega, na­ravno, ne deluju. Uz to niko do danas nije otkrio uzrok nastanka tog oboljenja. Međutim, nesumnjivo je da raz­voj upalnog procesa u prostati umnogome zavisi od predi­spozicija - poremećaja procesa razmene materije i krvoto­ka, prisustva zastoja u organu.

Većina obolelih od nebakterijskog prostatitisa nisu imali infekcije mokraćnopolnih kanala. Pri analizi izluče-vina žlezde uočavaju se bele krvne ćelije - leukociti, što ukazuje na upalni proces, ali tragovi infekcije nisu vidlji­vi u mokraći.

Simptomi tog oboljenja praktično se ni po čemu ne razlikuju od simptoma hroničnog bakterijskog prostatitisa.

F A K T O R I R I Z I K A -

Ni iz daleka se ne može reći, šta je izazvalo upalu prostate kod konkretnog bolesnika. Ali se mogu nabrojati faktori, koji povećavaju rizik od ovog oboljenja.

1. Nepravilno lečena infektivna i upalna oboljenja mokraćnopolne sfere.

2. Infekcija bubrega ili mokraćne bešike. U tom slu­čaju patogeni mikrobi dospevaju u prostatu iz mokraćnog kanala.

3. Posebnu grupu rizika čine homoseksualci. Pri analnom seksu u penis mogu dospeti kolibakterije iz pra­vog creva, i zatim prodreti u mokraćne kanale i prostatu.

4. Oslabljeni imunitet. 5. Prisustvo u organizmu drugih žarišta upale: po­

sebno u organima male karlice (cistitis, proktitis, kolitis), kao i u zubima napadnutim karijesom, i u krajnicima.

6. Poremećaj procesa razmene i krvotoka, prisustvo zastoja u prostati usled patologije krvnih sudova kod he­moroida. varikoznog proširenja vena semenog kanalića i donjih ekstremiteta. Zastoj u prostati podstiču i hronična oboljenja: poliartritis, osteohondroza, patologija srčano-vaskularnog sistema.

7. Neredovan polni život, koji uzrokuje zastoj sekreta u prostati uporedo sa zastojem krvi u venama tog organa.

8. Nedovoljno kretanje, zatvori, zloupotreba alkoho­la, takođe, podstiču venozni zastoj u prostati i razvoj pro­statitisa.

D I J A G N O S T I K A P R O S T A T I T I S A

To oboljenje je veoma teško dijagnostikovati, pošto simptomi mogu biti prouzrokovani drugim uzrocima: in­fekcijama mokraćnopolnog sistema, upalom uretre, ade-nomom prostate itd.

Najjednostavnije je dijagnosticirati akutni bakterij­ski oblik bolesti. Glavno u dijagnostici prostatitisa je ana-

liza mokraće, koja se izvodi prema specijalnom metodu, kada se određene porcije mokraće sakupljaju u posebne posude. Upoređenjem uzoraka mokraće, lekar može da odredi izvor infekcije, ako ona, naravno, postoji: to može biti uretra, mokraćna bešika, prostata. Kad odredi uzrok oboljenja, lekar može da odabere najpodobniji lek za taj tip infekcije.

Za ostale slučajeve potrebna su različita dijagnostič­ka sredstva.

Važan test za određivanje prostatitisa je masaža žle-zde (prostate), koja se vrši trarrsrektalnirn pregledom (TRP), koji se obavlja kroz pravo crevo. To je bezbolna te­rapija koja ne traje dugo, iako kod većine bolesnika izazi­va osećaj nelagodnosti. Ali upravo taj pregled brzo daje važnu informaciju, koja se ne može dobiti na drugi način. Kod akutnog prostatitisa za vreme TRP uočava se veoma oselljiva, otekla, vruća i tvrda prostata. Za vreme pregle­da lekar energično masira žlezdu ili je pritiskuje, da bi iz uretre izašle tečne izlučevine, koje se zatim podvrgavaju biohemijskoj analizi.

Konačna dijagnoza postavlja se na osnovu kliničkih simptoma, ispitivanja mokraće i tečnosti iz prostate.

O S N O V N I N A Č I N I L E Č E N J A

Kod akutnog prostatitisa prvo se skida telesna tem­peratura, a ona je, po pravilu, visoka, i stabilizuje se sta­nje obolelog. Često se prepisuju diuretici i purgativi, po­što akt defekacije neretko pojačava bolne osećaje. U ne­kim slučajevima, kada bolesnik nije u stanju da sam mo­kri, uvodi se kateter.

Kod bakterijskog prostatitisa prepisuju se antibiotici. Kod nebakterijskog prostatitisa lekari se trude da

olakšaju simptome oboljenja. Prepisuju lekove, koji opu­štaju mišiće prostate i olakšavaju mokrenje. Ponekad pre­poručuju sredstva protiv upale i vruće sedeće kupke. Ne­kim bolesnicima pomaže dijeta. Uočeno je, da neki pro­dukti, na primer ljuta jela i kofein, pojačavaju simptome prostatitisa. To se odnosi i na alkoholne napitke.

Pojave zastoja u prostati, kada nema akutnog upal­nog procesa, često se preporučuje kako bi se otklanile le-kovitom gimnastikom i masažom.

MASAŽA K O D P R O S T A T I T I S A

Veliki značaj u lečenju oboljenja organa male karli-ce, konkretno prostate, ima otklanjanje pojava zastoja u tom delu organizma i poboljšanje krvotoka u samoj pro­stati. Zbog toga je sve rasprostranjenija samomasaža, iz­među ostalog, akumpunkturna, japanska tehnika prstima - šiacu i lekovita gimnastika. Koji od tih efikasnih načina koristiti, preporučiće vam iskusni specijalista, ili vlastita intuicija. Svi ti metodi opisani su u specijalnoj i popular­noj literaturi. U ovoj knjizi predlaže se opis najjednostav­nije terapije - samomasaže, koja je veoma efikasna kod polnih poremećaja.

Samomasažu je najbolje raditi na gladan želudac, približno na 30 minuta do 1 sat pre jela. Opšta dužina tra­janja iznosi 5- 7 minuta. Rezultati će biti dobri samo pod uslovom, ako se izvode redovno.

Najvažniji deo tela za masiranje pri lečenju prosta­titisa je deo oko slabina i krsta (sakruma). Ali pre toga se

preporučuje razgibavanje celog tela. To podstiče bolju cir­kulaciju krvi i ima odličan tonizujući efekat. U te name-ne može se primenjivati bilo koji gimnastički kompleks vežbi.

Masaža slabmsko-sakrumskog dela tela. Stanite us­pravno i stavite ruke na slabine. Počnite terapiju od milo­vanja. Ruke lagano pokrećite niz kičmu od stražnjice pre­ma slabinama, zatim s obe strane, podižući se sve više i više.

Dalje jastučićima prstiju spiralno vršite masažu. Pr­stima obe ruke izvodite kružne pokrete, kao da sve dublje i dublje prodirete u tkivo. Pokrete u početku izvodite od­ozgo nadole, a zatim u stranu.

Potom stavite jastučiće prstiju za širinu dlana s obe strane kičme. Počnite da ih vučete po koži uvis, gurajući kožu prema kičmi. Gnječite ceo deo slabina 2- 3 minuta. Ako imate vremena i želju - može i duže.

Zatim razmaknite noge u širini ramena i stavite ru­ke na pojas. Telo nagnite napred pod uglom od 90 stepc-ni. Uradite nekoliko kružnih pokreta telom u obe strane. Ako patite od radikulita - oprezno. Masažu završite milo­vanjem slabina i krsta.

F I T O T E R A P I J A K O D P R O S T A T I T I S A

Sredstva narodne medicine kod prostatitisa služe kao dopunski način terapije. Bez obzira na to ona mogu znatno olakšati patnje i ubrzati ozdravljenje.

Dobar lekoviti efekat ispoljavaju mikroklistiri sa ekstraktom kamilice (Chamomilla recutita), kantariona

(Hypericum perforatum), hajdučke trave (Achillea mille­folium), žalfije (Salvia tesquicola) i nekih drugih lekovitih biljaka, čije dejstvo otklanja upalu. Njima se često dodaje med, što pojačava efekat. U tu svrhu 2 supene kašike tra­ve treba preliti sa 100 mililitara ključale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Tokom meseca svakoga dana uve-če (preko noći) primenjivati mikroklistire sa po 50 milili­tara ekstrakta.

Radi klistiranja možete koristiti i ovakav recept. Rastvoriti 40 grama propolisa u 200 mililitara alkohola i u to dodati 2 grama ulja od kakaoa. Sa tom smešom pri­premiti mikroklistir u količini od 10 grama smeše i prime-niti je uveče. Kura lečenja - 1 mesec. Posle 2 meseca le­čenje se može ponoviti.

Iste komponente ulaze u sastav svece (0,1 gram pro­polisa i 2 grama ulja od kakaoa), koja se preko noći stavlja duboko u pravo crevo. Kura lečenja - 1 mesec. Može se ponoviti kroz 3- 4 nedelje.

Ekstrakti i odvari se takođe primenjuju oralno. Evo nekih recepata.

Uzeti 25 grama isitnjene ljuske divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), preliti ga sa 250 mililitara al­kohola i ostaviti da odstoji 10 dana na tamnom mestu. Smešu redovno mućkati. Posle 10 dana procediti i uzima­ti po 30 kapi 3 puta dnevno.

Uzeti 15 grama trave srčenjaka (Polygonum bistor-ta), preliti sa 200 mililitara vode i kuvati na pari (blagoj vatri) do polovine prvobitne zapremine. Uzimati po 30 kapi 3 puta dnevno posle jela. Lečenje vršiti 2 - 3 nede­lje, zatim napraviti pauzu od 2 nedelje, a kuru lečenja po­noviti.

Ekstrakt od ovsa i brezovih pupoljaka pomešati sa ekstraktom šipka (1:1) i piti 1 - 2 puta dnevno po pola ča­še. Tim ekstraktom mogu se zapivati mumije, cvetni prah, propolis, koji su korisni kod oboljenja prostate.

Uzeti kafenu kašičicu koprive (Urtica dioica, U. urens), preliti sa 1 čašom hladne vode, staviti na vatru, kuvati dok ne proključa i držati na vatri 1 minut, posle to­ga skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 10 minuta i procedi­ti. Piti ujutro i uveče po 1 čašu.

Osim odvara i ekstrakta upotrebljavaju se svezi so­kovi, koji održavaju vitaminski balans u organizmu i jača­ju snagu.

Iscediti sok od peršuna, pomešati sa medom u od­nosu 1:1 i uzimati po 2 supene kašike 3 puta dnevno.

Uzeti u jednakim količinama sok od svežih krasta­vaca, cvekle i šargarepe. Piti po 1/2 čaše na 30 minuta pre jela 3 puta dnevno.

Tokom čitavog perioda lečenja prostatitisa preporu­čuje se stoje moguće više češnjaka (belog luka), luka, uzi­mati kalanhoju (Kalanchoe pinatum) i med po 1 kafenu kašičicu nekoliko puta dnevno. Svi ti produkti jačaju imu­nitet i stimulišu zaštitne sile organizma.

Kod hroničnog prostatitisa korisno je primenjivati kupke sa dodavanjem odvara od smeše trava - kantario-na, kokotca (Melilotus officinalis), tatule (Datura stramo­nium), majčine dušice (Thymus serpyllum), lanenke (Li-naria vulgaris), listova kupine (Rubus caeisus), breze, ki: preia (Chamnaenerion agustifolium, Epilobium agustifo-lium), koprive (Urtica dioica), žilovlaka (Plantago major), sušenice (Gnaphalium uliginosum) i cvetova apotekarske kamilice, uzetih u jednakim delovima. Kupka može biti

sedeća. Temperatura vode 38° C. Kupka se preporučuje pred spavanje.

Uporedo sa protivupalnim ekstraktima od trava tre­ba piti diuretike. Najefikasniji su ekstrakti od listova bo­rovnice (Vaccinium vitis idaea,V. myrtillus) i mečjeg gro­žđa (Arctostaphylos uva-ursi). Mečje grožđe ima još i an-tiseptička svojstva, zbog čega je posebno korisno.

Kod zadrške mokraće (anurije)10 dobro pomaže prepa­rat bazaton - ekstrakt osušenog korena koprive. Uzima se po­sle jela po 1 kapsula 3 puta dnevno, zalivena sa manjom ko­ličinom vode. Preparat je efikasan i kod adenoma prostate.

P R O F I L A K S A P R O S T A T I T I S A I A D E N O M A PROSTATE

U daljem tekstu bavićemo se pitanjem šta sve spada u grupu rizika. Od prostatitisa najčešće obolevaju mu­škarci u starijem dobu, koji se nedovoljno kreću i ispunja­vaju svoj život uživanjem u alkoholu, ili se neracionalno hrane. Kod njih se javljaju učestale upale, posebno na or­ganima male karlice.

Razvoj adenoma podstiču gojaznost, alkohol, pušenje, ciroza jetre, hipertonija, ateroskleroza i poremećaj sinteze hormona u organizmu. Posebnu ulogu u nastajanju ove vr­ste tumora ima način ishrane. Tako se, u Japanu i Kini, gde u ishrani stanovništva preovladavaju biljne, a ne životinjske masti, ovo oboljenje retko sreće. Najštetniji produkti, koji iza­zivaju tumor prostate, jesu sladoled, zamrznuti šlag (vrhnje), kisela pavlaka (kajmak) i hladno masno mleko.

1U Primedba prevodioca.

Nedovoljna motorna aktivnost (kretanje itd.) podstiče negativne procese u prostati. Usled sedećeg načina života na­glo se usporava krvotok u maloj karlici - i nastaje zastoj kr­vi. To je drugi uzrok, usled kojeg se kod muškaraca upravo oko prostate nagomilava sluz i dolazi do raznih poremećaja.

Upalna oboljenja organa male karlice podstiču raz­voj prostatitisa i adenoma zbog anatomsko-fizioloških osobina. Prostata se, kao što je rečeno, nalazi u donjem delu male karlice ispod mokraćne bešike (mehura), a po­red nje prolazi pravo crevo. Znači, ako postoji upalni pro­ces u tim organima on se može preneti i na prostatu.

Odavde se jasno vidi kakve treba da budu mere pro­filakse.

Prvo, to je normalizacija načina života: dovoljna fi­zička aktivnost, zdrava ishrana, isključivanje alkohola i normalan polni život. Ozbiljnu pažnju treba pokloniti profilaksi i blagovremenom lečenju upalnih oboljenja, posebno organa male karlice.

Drugo, obavezno uspostaviti čistoću debelog creva i normalizovati kiselost njegove sredine (ona treba da bude slabo kisela). Creva se zagađuju usled nepravilne kombi­nacije hranljivih produkata, kuvane i rafinisane hrane, nepravilnog uzimanja tečnosti i neprirodnih napitaka. O tome kako uspostaviti normalan rad creva, već je bilo re­ci u prethodnim poglavljima.

Treće, indikativne (dozvoljene) su sve terapije koje jačaju organizam, koje obnavljaju i stimulišu rad imunog sistema i drugih zaštitnih sila organizma.

Četvrto, radi profilakse prostatitisa i adenoma pro­state mogu se koristiti neka specijalna sredstva. Na primer, u poslednje vreme kao profilaktično sredstvo koriste se čaj

1 ekstrakt od kipreia (Chamaenerion angostifolium, Epilo-bium angostifolium), ili kako ga inače zovu - ivančaj.

Kiprei1 1 je lekovito sredstvo. On sadrži taninske ma­terije, flavonide, različite kiseline i fitosterine - glavne ak­tivne materije za lečenje adenoma prostate i prostatitisa. Vodeni ekstrakt te biljke sprečava razvoj upalnog procesa. Za profilaksu je važno, što se ovo sredstvo može koristiti duže vreme jer ne izaziva pobočne efekte (pojave).

Kapsule sa ekstraktom kipreia i vodeni ekstrakt mo­gu se kupiti u apoteci. Čaj nije teško pripremiti u doma­ćim uslovima: 3 kafene kašičice ivančaja preliti sa 500 mi­lilitara ključale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta i proce­diti. Piti po čašu ujutro natašte i uveče na 30 minuta pred spavanje. Može se praktikovati druga šema - piti čaj 3 pu­ta dnevno po 2/3 čaše.

Kao profilaktično sredstvo dobro se pokazao odvar od ljuske lešnika (Corylus tubulosa). On se priprema na sledeći način. Useti 2 kilograma lešnika i izvaditi jezgro. Jezgro se može sa zadovoljstvom pojesti, a ljusku treba preliti sa 3 litra hladne vode, dovesti do ključanja i kuva­ti 3 minuta. Zatim odvar držati na blagoj vatri 4 sata, ski­nuti sa vatre, ostaviti da odstoji 40 minuta, pa procediti. Dobija se približno 2 litra gotovog odvara. Svetlobraon tečnost praktično nema ni mirisa, ni ukusa. Treba piti po 2 supene kašike pre svakog uzimanja hrane tokom 2 me­seca. Posle nekoliko meseci kura se ponavlja.

11 Svi podvučeni nazivi biljaka navedeni su pod ruskim nazivom jer za njih nisam pronašao naziv na našem jeziku, pa sam dao originalni naziv i latinski naziv u zagradi. - Primedba prevodioca.

TRIHOMONADNA OBOLJENJA

Trihomonoza (trihomonijaza) je infektivno oboljenje, koje se javlja usled oštećenja različitih delova mokrać-

no-polnog sistema čoveka dejstvom vaginalnih trihomo-nada. Ona se karakteriše raznovrsnošću simptoma i razli­čitim komplikcijama. Pri inficiranju trihomonadama za muškarce je karakterističan metritis.

Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je čovek (oboleo od trihomonoze, „zdrav" nosilac vaginalnih triho-monada). Nosioci i lica, kod kojih oboljenje protiče bez simptomatskih oblika, po pravilu, ne obraćaju se za medi­cinsku pomoć, pa se broj obolelih od trihomonoze stalno povećava.

Trihomonoza se prenosi polnim putem. Zdrav čovek koji nosi vaginalne trihomonade igra

veliku ulogu u rasprostiranju infekcije. Pri pregledu prak­tično zdravih žena otkriva se daje od 10 do 35% zaraženo (inficirano) trihomonadama, a kod muškaraca - od 2 do 16%. Uzročnik trihomonoze, ipak, ima slabu otpornost na spoljašnju sredinu (gine pod uticajem visoke temperatu­re, sušenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne tri­homonade brzo stradaju i u vodi.

Trihomonoza, kao i svako drugo infektivno obolje­nje, ima određeni ciklus razvoja. Dužina trajanja obolje­nja pri antitrihomonadnom lečenju u prošeku iznosi 2 - 3 meseca.

Za pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzročnika u organizam, značaj imaju i činjenice kao što su proprat-na oboljenja i hormonalni poremećaji. Za profilaksu tri­homonoze važan je način života čoveka: ishrana, motor­na aktivnost, dnevni raspored aktivnosti, prisustvo loših navika i strasti, pridržavanje higijenskih mera, ekologija okoline. Oslabljen i zagađen organizam stvara povoljne uslove za razvoj trihomonada. U oslabljenom organizmu čak i slaba trihomonadna infekcija može izazvati teško oboljenje.

Trihomonaza kod muškaraca često prolazi skriveno, zbog čega oni sebe smatraju savršeno zdravim, iako su no­sioci trihomonada. Otkrivanje parazita moguće je samo pri specijalnim ispitivanjima (pregledima): serija kombi-novanih provokacija sa svakodnevnim uzimanjem nama­za (obrisa). Ipak, i u tom slučaju od 15 do 20 staklenih epruveta samo u 1 - 2 se mogu otkriti trihomonade, jer se uzročnici nalaze u zatvorenim žarištima. Iza tih zatvo­renih žarišta paraziti mogu da prodru u uretru za vreme polnog akta ili pod uticajem drugih faktora.

Inkubacioni period u prošeku se kreće od 5 do 15 dana. Klinička slika se karakteriše relativnom jednoobra-znošću simptoma, koji ne predstavljaju nikakve specifič­ne osobenosti. Najčešće su žalbe na lučenja, svrab, bolne snošaje, često mokrenje, slab san i razdražljivost. Pri ošte­ćenju uretre oko njenog spoljašnjeg otvora mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici uočavaju učestalo i bolno mo­krenje.

Trihomonadni uretritis kod muškaraca protiče uglavnom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretri-tisa.

Jedno od glavnih ispoljavanja trihomoze kod mu­škaraca je uretritis. Oboljenja drugih organa mokraćno-polnog sistema, kao i kod gonoreje, javljaju se sekundar­no. Trihomonadni prostatitis može proći bez ikakvih simptoma. Organi mošnice češće su angažovani u proce­su, nego pri gonoreji. Otkrivanje trihomonada u sekretu prostate, strugotine (namaza) iz obolelog jajnika služi kao dokaz, da vaginalna trihomonada može iz uretre prodreti u bilo koji organ mokraćno-polnog sistema.

U teže posledice trihomonoze kod muškaraca treba svrstati sužavanje mokraćnih kanala, do čega, kao i kod gonoreje, ne dolazi odmah, već tokom 2 - 8 godina i više. Sprečavanje razvoja komplikacija kod trihomonadnih ure-tritisa je deo velikog i složenog problema borbe protiv te bolesti. Za profilaksu veliki značaj imaju rana dijagnosti­ka i efikasnost lečenja.

L E Č E N J E T R I H O M O N O Z A

Neki lekari preporučuju način lečenja trihomonoza sa primenom sredstava, koja poboljšavaju razmenu tkiva i stimulišu zaštitne sile organizma, što takođe poboljšava prodiranje lekova u žarišta oboljenja.

Prva kura počinje unošenjem aloje u mišiće svakog drugog dana 8 - 1 0 puta, sa naizmeničnim ubrizgavanjem 4 - 5 injekcija gonovakcine u količini od 0,25 do 1,25 mi­lilitara svakog drugog dana, pri čemu se počinje od 0,25 i doza svake injekcije povećava za 0,25 mililitara. Istovre­meno se prepisuju (naznačuju) protivtrihomonadni pre­parati - trihopol po 1 tableta 3 puta dnevno posle jela to-

kom 10 dana. Posle prve kure sprovodi se druga, za njom treća itd.

Prirodnjački pristup lečenju trihomonada je nešto drugačiji. U prvom redu se čisti organizam, potom se ja­ča imunitet, a zatim se primcnjujc Lečenje protiv tri vrste trihomonada.

Najefikasnije protiv tri vrste trihomonada dejstvuje „trojka", posebno ekstrakt od pregrada oraha sa votkom (rakijom). Još bolje deluje ekstrakt od pregrada ili zelene ljuske oraha sa kerozinom. Uzeti 1 čašu pregrada oraha, samleti ih na mašini za mlevenje kafe i preliti čašom vot­ke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata na tamnom mestu. Prvog dana uzeti 5 kapi natašte, drugog - 10 kapi; trećeg - 20 kapi i tako produžiti čitav mesec.

Poznato je da vaginalne trihomonade ginu u prvim minutuma ili čak sekundama pri uticaju na njih fitonci-da luka, slačice, rena, četinarskog drveća, breze, ribizle, dinje, limuna i mahovice (jarebike).

Upotreba soka, odvara, ekstrakta ili uljnog prepara­ta tih biljaka u vidu vaginalnih orošavanja tamponima, podstiče njihovo uništavanje. Korišćenje ukuvanog urina na sličan način, takođe, podstiče lečenje od vaginalnih parazita. Obično kura lečenja traje nedelju dana, zatim se pravi pauza 3 - 5 dana i tako lečenje ponavlja do potpu­nog izlečenja. Iz ishrane isključiti slatke, masne, mesne i produkte sa kvascem.

Pri lečenju trihomonoze kod muškaraca mogu se, u vidu kupki, ispiranja i mazanja, primenjivati orošavanja toplim ekstraktom od trava, pripremljenim od kore hra­sta, kore pasjakovine, pelena, cvetova povratiča i rastavi-ća. Uzeti po 1 supenu kašiku navedenih trava, pomešati,

preliti sa 3 litra ključale vode i ostaviti da odstoji 2- 3 sa­ta. Tokom 3- 5 dana primenjivati kupke, koristeći 1 litar ekstrakta trava, ispirati u tegli sa ekstraktom polni organ sa ogoljenim glavićem u trajanju 25 - 30 minuta.

Ako je potrebno jače sredstvo, vodu treba prokuva-ti. U početku pola litra, potom 1,5 litar. Zatim dobijenu smešu procediti.

Obično se koriste 2 litra ekstrakta pri temperaturi od 35 do 36° C. Terapija traje 3 - 5 dana. Dalje se može ponavljati po potrebi.

Oslobađanje od polnih parazita podstiče zasićava-nje tkiva silicijumom. U tu svrhu se uzima 1 supena kaši­ka bilo koje kaolinske gline i rastvara se u 1 litru ključale vode, a zatim hladi od 37 do 38° C. Muškarci u toj vodi vr­še kupku, spuštajući svoj polni organ sa obnaženim glavi­ćem u glinenu vodu 10 - 15 minuta.

Objašnjenje za muškarce: kada je kožica podignuta nagore i glavić polnog organa potpuno obnažen, otvara se nežna sluzokoža, kroz koju u organizam prodiru materije rastvorene u vodi. One brzo asimiluju silicijum, koji nedo­staje organizmu. To ne samo da podstiče ozdravljenje ka-vernoznih tela polnog organa, već i jača nervnu vezu iz­među mozga i kavernoznih tela polnog organa. Čim se ja­vi polna želja, nervi brzo predaju impulse u polni sistem i javlja se erekcija.

U praksi je uočeno, da oslobađanje od trihomonija-ze i drugih uzročnika veneričnih oboljenja prolazi uspe-šnije ako se istovremeno sprovodi potpuno čišćenje orga­nizma.

HERPES

Teško je naći čoveka, koji nije čuo ili nije bio zaražen virusom herpesa. Vodnjikave ospe na usnama, kao i

na drugim mestima, svedoče o tome, da je organizam na­pao virus herpesa, koji skriveno deluje u organizmu.

Herpes je oboljenje kože i sluzokože, izazvano viru­som herpesa. Karakteriše se pojavom sitnih mehurića na obolelom delu organizma. Postoji nekoliko vrsta virusa herpesa. Prva vrsta je široko rasprostranjena (herpes labi-alis) i ispoljava se u vidu malih mehurića na usnama ili oko njih. Druga vrsta izaziva genitalni herpes, koji se is­poljava u vidu ospi na polnim organima, koje svrbe. Obe vrste herpesa mogu izazivati i genitalni herpes i obični herpes, u zavisnosti od mesta prodiranja infekcije.

Infekcija herpesa može se prenositi različitim pute-vima. Vazdušno-kapljičnim putem pri kihanju, poljupci­ma, za vreme intimnosti i u nekim drugim slučajevima koji obezbeduju blizak kožni kontakt, na primer u sauni (banji). Virusi herpesa mogu da napadnu konjunktivu očiju. Opasujući herpes izaziva se virusom malih boginja, koji može prouzrokovati razvoj malih boginja. Nastanak opasujućeg herpesa uslovljen je time, što on, nalazeći se skriven u organizmu, pri slabljenju imuniteta dobija mo­gućnost da se ispolji.

O oboljenjima koja izaziva virus herpesa odavno se zna. Njih su izučavali i lečili još drevni lekari. U XVII veku

herpes su prozvali, u čast Luja XIV koji je patio od grozni­ce, „bolešću francuskog kralja". Ali pažnju naučnika her­pes je izazvao pojavom SID-e (AIDS-a). Ispostavilo se, da svi oboleli od imunodeficita obavezno imaju herpes. Utvr­đeno je, da herpes ukazuje na oboljenje imunog sistema.

Pažnja! Ako ste bolovali od virusa herpesa (ranije su vam usne bile prekrivene mehurićima), vaš imunološki sistem je krajnje slab. To će vam biti indikator da jačate imunitet.

Herpes svakako nije teže oboljenje, kao HIV (uzroč­nik SIDE), ali se češće sreće. Istraživanja su pokazala, da je virusom herpesa inficirano 99% ljudi. Već u 5 - 6 godi­ni života dete može da se inficira ovim virusom. Virus se razmnožava u nosnoj duplji (ždrelu), gde je toplo i gde ima mnogo sluzi. Dalje, virus herpesa limfom dospeva u krv, raznosi se po organizmu i nalazi skriveno, teško do­stupno, sklonište - u čvorištima perifernog nervnog siste­ma kičmene moždine, odakle potajno narušava organi­zam i polako ga nagriza. Taj rušilački rad ponekad se go­dinama ne vidi, ali u starijem dobu herpes se ispoljava kroz mnogobrojna oboljenja.

Virus herpesa može aktivirati sve naše sklonosti ka bolestima, a to slabi imunološki sistem organizma. Emo­cionalni stres, preživljavanja, potištenost, tuga - svi ti unutrašnji faktori smanjuju energiju organizma. Nespre-čavan ni od čega, herpes se odmah ispoljava osipanjem mehurića na usnama ili drugim mestima.

Preobilna ishrana, suvišno hlađenje, dugotrajna in­fekcija, hronična oboljenja, upotreba narkotika i alkohola, lečenje antibioticima, loša spoljašnja i unutrašnja ekolo­ška situacija potencijalni su uzroci za nastanak herpesa.

L E Č E N J E I P R O F I L A K S A H E R P E S A

Naučnici, koji su ozbiljno istraživali virus herpesa tvrde da se od njega čovek ne može potpuno izlečiti. On se nalazi gotovo svuda: u krvi, mokraći, spermi, pljuvački. Virus herpesa je čak i u suzama, stoje potvrđeno analiza­ma.

Prema tome, lekari tvrde,, da se čovek može oslobo­diti ospi, otkloniti komplikacije, povećati imunitet, ah se ne može potpuno izlečiti. Pri tom za sve vrste herpesa preporučuje se efikasni lek aciklovir.

Postoji i narodno sredstvo protiv herpesa: Uzeti 2 kafene kašičice cvetova medunike (Filipen-

dula ulmaria, F. hexepeterala) i 1 kafenu kašičicu cvetova nevena (Calendula officinalis), staviti ih u litarsku teglu i preliti sa pola litra votke (rakije). Teglu zatvoriti polieti-lenskim poklopcem i ostaviti da odstoji na tamnom me-stu mesec dana uz povremeno mućkanje. Posle toga sadr­žaj procediti.

Kod osipanja herpesa na usnama 2 - 3 puta dnevno na bolna mesta stavljati vatu natopljenu ovim ekstraktom i držati 15 - 20 minuta. Ako je herpes veoma izražen, tre­ba piti ekstrakt. Kafenu kašičicu ekstrakta razmutiti u 100 grama ključale vode i piti 3 puta dnevno. Ekstrakt dobro pomaže i kod gripa (u istoj dozi).

Kod difuznog herpesa stavljati pamučnu tkaninu natopljenu u ekstraktu na osipna mesta i piti po 1 supe­nu kašiku ekstrakta razblaženog sa 200 mililitara vode 3 - 4 puta dnevno.

Kao profilaksu treba podići svoj moral, svest i samo­disciplinu.

Moral podrazumeva i čistoću intimnih odnosa. Ne­uredne polne veze su siguran put ka inficiranju genital­nim i običnim herpesom.

Svesnost znači da roditelji ne smeju preneti bolest na svoju decu. Pre nego se dctc začnc i rodi, treba biti zdrav i dostojan roditeljske dužnosti i uloge.

Samodisciplina podrazumeva da čovek svojim nači­nom života stvara u organizmu sve uslove, da se ne bi za­razio virusom herpesa. Mi stalno živimo pod stresom, u brigama i strahovima. Od jela smo načinili kult. Jedemo mnogo, čak i ono što ne treba. Iz nosa i ždrela nam se stalno luči sluz. Ona je izvanredna sredina za razmnoža­vanje herpesa. Glupe navike i sklonosti još više slabe or­ganizam. Rezultat toga je zagađen i oslabljen organizam. Tu postoji preporuka: uspostaviti unutrašnju čistoću u or­ganizmu, pravilno ga hraniti, čeličiti, naprezati mišiće i pravilno misliti.

Oboleli od herpesa, mogu i treba da primenjuju raz­ličita prirodna sredstva, koja ubijaju viruse i mikrobe. U te svrhe posebno su efikasni jaki fitoncidi, kerosin, eks­trakt od nikotina i vlastiti urin. Sva ta sredstva u jednoj ili drugoj meri dejstvuju na virus herpesa, koji se odomaćio u organizmu.

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUŠKARACA

"TV Xuškarci imaju seksualne probleme, koje žene treba TVAda znaju i da nepravilnim postupcima i recima ne pogoršavaju njihov položaj. Glavni problem je prevreme-no izbacivanje semena (ejakulacija).

Suština navedenog problema je u tome, što ranije iz­bacivanje semena (ejakulacija) ne pruža dovoljno uživanja i zadovoljstva u polnom aktu. Kod mladih supružnika pre-vremena ejakulacija usložava situaciju jer prekida polni od­nos koji tek treba da se razvija i neguje, pa taj problem mo­že izazvati raspad porodice. Ovaj problem uočava se kod muškaraca koji imaju izraženu konstituciju vetra.

Na pitanje kako uspostaviti normalno trajanje pol­nog akta ima više odgovora. Uzrok prevremenog izbaciva­nja semena obično je odsustvo seksualnog iskustva. Svi muškarci se sa tim sukobljavaju na početku svog polnog života, kada pokušavaju da kontrolišu izbacivanje seme­na. S iskustvom te teškoće nestaju.

Nadražaj i uzbuđenje pri prvom polnom snošaju sa ženom tipični su uzroci prevremenog izbacivanja seme­na. Prema stepenu produžavanja polnog života muškarca sve dolazi na normalu.

Ako se muškarac jako uzbudi pri pomisli na polnu bliskost, treba da primenjuje vruću kupku pred polni sno­šaj - jer otklanja uzbuđenje i opušta.

Ako je osetljivost glavića polnog organa velika, a uz to je muškarac individualne konstitucije vetra, preporu-

čuje se korišćenje prezervativa. To smanjuje osetljivost glavića polnog organa i može produžiti ejakulaciju.

Posle ejakulacije kod prvog polnog akta, odmorite se i opustite 15- 30 minuta i počnite ponovo da se udva­rate. Po pravilu, ponovljeni polni akt je mnogo duži od pr­vog i potpuno zadovoljava ženu.

„ M E T O D S T I S K A N J A ( G N J E Č E N J A ) "

Iz drevnih vremena do nas je došao „metod pritiska­nja", koji omogućava da se produži polni akt. To je jedan od najrasprostranjenijih metoda. Najbolje gaje uvežbava-ti u nekoliko postupaka.

Prvi postupak. Izaberite položaj, koji je udoban za oboje. Mnogi parovi smatraju, daje najbolji položaj kada žena sedi okrenuta leđima prednjoj stranici kreveta sa is­pruženim nogama, a muž leži licem prema njoj između njenih nogu, pri čemu su njegove noge iznad njenih no­gu. Žena miluje polni organ dok ne postigne potpunu erekciju i tako produžava dovodeći muža skoro do orga­zma. Kada muž oseti približavanje ejakulacije, on joj to saopštava. Žena prekida stimulaciju i snažno stiska polni organ neposredno ispod njegovog glavića, dok se ne zavr­ši erekcija. Približno posle pola minuta ona može ponovo da stimuliše polni organ.

Ponovite to nekoliko puta. Posle nekoliko sličnih ve-žbi oboje ćete sigurno kontrolisati izbacivanje semena. Kada to postignete pređite na sledeći postupak.

Drugi postupak. Muž leži na leđima, žena odozgo; uzbuđeni polni organ je uveden u vaginu. Potrudite se da budete u tom položaju bez pokreta što duže. Ako muž

oseti spremnost za ejakulacijom, on će o tome obavestiti ženu. Ona se podiže i primenjuje metod pritiskanja, kao što je već opisano.

Ponovite to nekoliko puta. Ako se erekcija počne smanjivati, stimulacija polnog organa će je obnoviti i pol-ni akt se može produžiti.

Kada uvežbate i ovaj postupak, pristupite sledećem.

Treći postupak. Suština ovog postupka sastoji se u tome da na početku polnog akta muž bira pozu, u kojoj je fizički tesno i neudobno vršiti polni akt. Najpogodnija po­za za to je sledeća: žena leži na leđima, sa raširenim no­gama i oslonjena na kolena. Muž kleči na kolenima izme­đu njenih nogu, proturivši kolena ispod njenih nogu. Maksimalno se približava njenoj karlici i uvodi polni or­gan u vaginu. Slede lagani pokreti karlicom nazad-na-pred. Signali neudobnosti prevazilaze seksualne impulse i polni odnos se odugovlači, a uzbuđenje opada. Čim sve prođe, muž zauzima udoban položaj i produžava polni akt do orgazma.

Četvrti postupak. Supruzi počinju sa normalnim polnim aktom, ali muž ne uvodi potpuno polni organ. Po­sle 4 - 5 kratkih prodiranja sledi jedno duboko. Čim uz­buđeni muž oseti da se približava orgazam, on vadi polni organ ili prekida sa pokretima do potpunog smirenja, po­sle čega ponovo pravi pokrete. To se ponavlja nekoliko pu­ta, do potpunog zadovoljavanja supruge, o čemu ona oba-veštava muža i dozvoljava mu da ejakulira.

Posle nekoliko sličnih treninga, ukoliko ne postoje drugi poremećaji vaš seksualni život će se normalizovati. U suprotnom, supruzi moraju da se obrate za pomoć le-karu specijalisti.

PORODIČNI I SEKSUALNI ŽIVOT MUŠKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE

ULOGA MUŠKARCA U PORODIČNOM ŽIVOTU

Društvo, porodica, odnosi u porodici i zdravlje svakog čoveka umnogome su međusobno povezani. Zdrava

porodica podrazumeva zdravo društvo, zdravog pojedinca. Uloga porodice važna je za svakog čoveka. Praktično ne postoje ljudi, koji su odrasli izvan porodice i društva. To što ljudi asimiluju u porodičnom vaspitanju na kraju će biti naše društvo.

P R E P O R U K E M L A D I M M U Ž E V I M A

Mladi muževi treba da prođu period prilagodavanja uslovima zajedničkog supružničkog života. Obično mu­škarac snosi glavnu odgovornost za uspeh porodice, i on je spreman da se samopregorno bori za njen procvat. Me­đutim, mladi muž se često sukobljava sa tim što mu se na­meću takve obaveze, koje ranije nije izvršavao i koje, kako on smatra, vredaju njegovo muško dostojanstvo. Njemu predstoji da se bavi domaćim poslovima: da pomaže u spremanju kuće (stana), da sklanja iza sebe posle jela itd. On mora da ispolji interes prema profesionalnim intere­sima zaposlene žene, da održava atmosferu optimizma, da bude inicijator društvenog života i korišćenja slobod­nog vremena... Većina muževa to teško shvata. Kako da

preskoče granu iza koje postaju papučari ili „ porodični ti­rani"? Tu, kao i svuda, treba da postoji osećaj mere i tak­ta, umeće da se nenametljivo stvara harmonična atmosfe­ra, u kojoj će sve promene proći što bezbolnije i u korist oba supruga.

Mnogi koji počinju porodični život ne uspevaju uvek iz prvog puta. To može pokolebati samouverenost mladih muževa. Kod njih se javljaju stid i krivica, što nji­hov porodični život ne funkcioniše onako kako žele. Su­pruga treba da pomogne mužu da pobedi početnu nesi­gurnost, da ga podstakne i podrži. Takav ženin odnos oja-čaće u muškarcu veru u to, da je načinio pravi izbor, i da je njegova žena - dostojna poštovanja, odličan drug i pri­jatelj za koga se vredi boriti.

INTIMNI ODNOSI

Intimni odnosi neće biti harmonični ako o tome brine samo jedan od supruga. Jedino obostrana težnja da jed­

no drugo shvate unosi u kuću harmoniju i sreću. Uvek treba imati na umu da je normalna polna ak­

tivnost jedna od fizioloških funkcija organizma.

Šta o intimnoj bliskosti treba da znaju mladi supru­žnici na medenom mesecu? Polna bliskost je složen pro­ces, koji se sastoji iz duhovnog, energetskog i fiziološkog opštenja. Kao rezultat tog procesa stvara se ne samo novi život, već dolazi do međusobnog duhovnog i energetskog bogaćenja.

Prethodna priprema omogućava supruzima duhov­no sjedinjavanje, a sam polni akt podstiče energetsku raz-menu između njihovih spoljašnjih manifestacija. Orga­zam označava „energetski prodor" u najsnažnije prostor­ne nivoe, na kojima se nalaze duše ljudi, koji čekaju svo­je ovaploćenje. Kao rezultat „energetskog prodora" stvara se kanal, kroz koji duša dospeva u matericu žene. Stvara­nje kanala i prolazak duše kroz njega - najmoćnije stvore­ne energije - muškarci doživljavaju kao najsladostrasnije preživljavanje - orgazam. Odmah za tim sledi izbacivanje semena.

Važno je znati, da prvi meseci polnog života imaju od­lučujuću ulogu. Upravo u to vreme formiraju se kriterijumi o intimnim odnosima, razvija se erotska privlačnost itd.

Početak polnog života vezan je za određene kompli­kacije, za koje treba da znaju mladi ljudi, koji stupaju u brak. Pre svega, o prvoj bračnoj noći. Mladenci se za vre­me prvog polnog akta mogu sukobiti sa nepredvidivim si­tuacijama, koje će ih vremenom dovesti u težak položaj.

Grubo ponašanje i nečistoća tela mogu ugasiti pol-nu želju ne samo kod muškarca nego i kod žene, zbog če­ga može i da ne dođe do prvog polnog akta. Neuspeh pri prvom polnom aktu može, takode, biti uslovljen nepravil­nim ponašanjem muškarca - njegovom suvišnom plaho-vitošću i forsiranjem polnog odnosa, usled čega dolazi do prevremene ejakulacije. Uzbuđenje, strah, pijanstvo, po­većana stidljivost mogu negativno uticati na polni nadra-žaj. Bezobzirno, cinično obraćanje muškarca može u ženi ugušiti želju za polnom bliskošću.

Glavno pravilo za prvu bračnu noć za muškarce gla­si: izbegavajte grube i nasilne postupke. Onore de Balzak u svojoj knjizi Fiziologija braka piše da posle „zakonskog silovanja" žena duže vremena oseća odvratnost prema mužu. U takvim trenucima često se začinje ženska frigid-nost.

Ako je jedan od supruga previše nadražen ili boja­žljiv, ako nema odgovarajućih uslova, bolje je ne voditi lju­bav prve bračne noći. Treba sačekati nekoliko dana, smi­riti se i psihički pripremiti za polni snošaj. Uporedo s tim treba imati u vidu, da odugovlačenje polne bliskosti na duži period može smanjiti polnu strast.

Prvih meseci polnog života muž treba da se brine o tome, da ubrza buđenje osećanja i želje kod žene, ako se oni ne ispoljavaju od prvih dana, tj. ako pri prvoj polnoj bliskosti žena nije doživela orgazam. To treba raditi taktič-

no, pažljivo, imajući u vidu osobine ženskog organizma. Prvih nedelja polnog života osetljivost žene je potčinjena cikličnim promenama: na nekoliko dana pre menstruaci-je i prvih dana menstruacije kod žene se javlja jaka želja za polnom bliskošću. Muž treba da se prilagodava tim da­nima.

U dane povećane fiziološke uzbuđenosti neke žene same ispoljavaju polnu aktivnost. U sličnim situacijama muškarac treba da bude nežan, predusretljiv i da ume da odredi pravi momenat pogodan za polnu bliskost.

Muškarac treba da ima na umu da mnoge žene zbog stidljivosti vole da ih „osvajaju". Žena, s obzirom na to da je raspoložena za telesnu intimnost, može da pruži blag otpor, a muškarac u nizu slučajeva treba da pribegne aktivnim dejstvima. Ovde nije reč o grubosti i nasilju, već o taktičkoj upornosti.

U prvim danima supružništva harmonija se postiže ako žene nisu krute i neosetljive na nežne reči i postupke. Često se dešava da se muškarac više uzbudi od žene, pri čemu se može osećati nesigurnim i u nizu slučajeva izgu­biti sposobnost za polnu intimnost. U takvim trenucima žena treba da ispolji posebnu osećajnost i da ne insistira na intimnosti, već obrnuto, da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Prekori i ironija u takvim situacijama nisu poželjni. Nežan odnos i briga najbolje su sredstvo za smi-rivnje muškarca i uspostavljanje potpune polne funkcije kod njega.

U mnoštvu faktora, koji utiču na intimnost, glav­nim uslovom polne harmonije treba smatrati međusobni osećaj ljubavi, poverenja i poštovanja. Ako se polni snošaj obavlja više iz obaveze nego iz strasti, on nije praćen bo-

gatom skalom osećaja i donosi malo zadovoljstva. Pored toga supružnici koji uvažavaju jedno drugo uvek će naći dodirne tačke i međusobno se uvažavati, između ostalog i u polnoj ljubavi.

Postoje mišljenja, šta treba, a šta ne treba da rade supruzi, da bi se potpuno zadovoljili. Odgovor je jednosta­van: radite sve što vam se dopada, ako je želja obostrana i nema nasilja ni prinude.

Težnja da se veštački pojača polna strast i na bilo ko­ji način poveća broj polnih snošaja, izlazi iz granica fizio­loške potrebe i postaje ništa drugo do polno preterivanje.

ZASIĆENOST I UZDRŽANOST

dravlje čoveka podrazumeva, pre svega, umerenost i uzdržanost u svemu.

Prekomerna polna aktivnost se negativno odražava na zdravlje, uzrokuje poremećaj sna, povećanu razdražlji-vost ili ravnodušnost, slabljenje uma, apetita i smanjenu polnu sposobnost. Polna prezasićenost slabi funkcije mnogih sistema, usled čega organizam pre vremena stari. Često ponavljanje polnih snošaja otupljuje osećaje slado-strašća jer polne žlezde ne uspevaju da u dovoljnoj količi­ni produkuju sekret, koji uslovljava normalan tok polnog akta. Ali ako muškarac nauči da ne gubi seme za vreme polnog akta, sa njegovim zdravljem neće se ništa dogodi­ti. Obrnuto, ono će ojačati usled redovnog energetskog napajanja, koje daje žena, preživljavajući orgazme.

Kriterijum za normalnu polnu aktivnost je dobro lično osećanje, životna radost i bodrost.

Kada je reč o prinudnom polnom uzdržavanju, ve­ćina ljudi to podnosi bezbolno, pri čemu žene i muškarci sa umerenim polnim potrebama skoro da ne osećaju ni­kakve promene u stanju svog zdravlja.

LEKOVITI SEKS

Polni akt sa lepom i velikodušnom ženom, koji se vrši brižljivo i pažljivo najbolji je od svih lekova.

Iz drevnoindijskog medicinskog traktata

Ako muškarac ima polni akt, ali ne gubi seme, stvara se i povećava nova životna snaga i energija. Telo je prihvata, jača, što izoštrava sva čula.

Iz knjige "Izreke mudraca"

Udavna vremena bili su drukčiji intimni odnosi izme­đu muškaraca i žena, bili su prirodniji i jednostavni­

ji. Upravo tada su ljudi shvatili i na svom iskustvu osetili, da njihovi seksualni odnosi mogu, pored produžetka ro­da, jačati i podmlađivati organizam i doprinositi duhov­nom progresu. Sve zavisi od tačke gledanja na seksualne odnose i poznavanje osobina međusobnih energetskih dejstava muškarca i žene za vreme polnog akta. Poznaju­ći te mehanizme, oni se mogu celishodno aktivirati i po­stizati željeni efekat.

L E K O V I T I M E H A N I Z A M P O L N O G AKTA

Terapeutsko dejstvo polnog akta zasnovano je na či­njenici, da specifične poze usmeravaju energiju različitim putevima, što omogućava da se ona koncentriše u obole-

lim organima i da ih leci. Polni akt uvek izaziva promene u disanju, lupanje srca, promene u krvotoku, sekreciji žle-zda i emocionalnom stanju (što čini jak energetski na­stup). Pošto telo ima sposobnost da stvara protivotrove protiv svake bolesti ili stanja, tada je to samo pitanje akti­viranja potrebnog metaboličkog procesa.

Prema tome, razne polne poze mogu se razmatrati kao „polna joga", koja može da leci još efikasnije, ukoliko muški, a isto tako i ženski principi rade u harmoniji i do­punjavaju jedan drugog. Ta nauka zahteva da muškarac usavršava svoje mogućnosti uzdržavanja. Uloga žene u te-rapeutskom seksu sastoji se u tome da bude inicijator, ko­ji budi lekovite sile prirode. Njena energija, koja se pove­ćava kao rezultat četiri orgazma, moćno je bioenergetsko sredstvo, koje je teško uporediti sa bilo kakvim ekstrasen-som, koji leci energetskim dejstvom, jer se on nalazi u običnom stanju.

Polne sekrecije, pljuvačka, znoj, „ozračeni" tim po­sebnim i snažnim energijama, poprimaju posebna svoj­stva, koja harmonizuju telo i psihu muškarca.

Koristeći seks u lekovite svrhe, treba znati sledeću osobenost: kada je aktivan muškarac, on predaje lekovitu energiju. Da bi tu energiju dobila žena treba da leži mir­no, da smiri um i da koncentriše svoju pažnju na bolno mesto. To omogućava da dobijena energija dospe tamo gde je potrebna za lečenje. Kada muškarac leži mirno, a žena je aktivna, on dobija energiju, a ona je predaje.

ISHRANA KOJA STIMULIŠE SEKSUALNOST

Ishrana ima veliku ulogu u održavanju normalnog zdra­vlja svakog čoveka. Ako je sa zdravljem sve u redu, tada

će i sa seksualnom funkcijom biti sve normalno. Važno je shvatiti sledeće: polna funkcija kao da „leži" na organi­zmu i „hrani se" posle potpunog zadovoljavanja svih nje­govih potreba. Ako nema dovoljno resursa hrane, tada or­ganizam radi vlastitog očuvanja u prvom redu odbacuje polnu funkciju.

Ilustrujmo to sa nekoliko primera. Polna funkcija se nalazi u neaktivnom stanju sve dok čovek ne odraste. Slič­no se uočava i kod životinja. Ako ograničite čoveka u is­hrani, masa tela narasta sporije, a s njim se odugovlači i polno sazrevanje. Po stepenu starenja organizma u prvom redu iščezava polna funkcija, iako je po svemu ostalom organizam zdrav. Jednostavno za njeno održavanje potre­ban je višak energije, kojeg više nema. Najočigledniji pri­mer gašenja polne funkcije je gladovanje. U tom periodu organizam ekonomiše sve svoje resurse i usmerava ih sa­mo na održavanje životne aktivnosti organizma. Rezultat je da se ne javlja nikakva želja za polnim aktom. I obrnu­to, obilje hrane i slobodne energije povećava potenciju i želju da se što brže prazne semene kese od viška sperme.

Po tome, kako muškarac jede, može se suditi kakav je ljubavnik. Proždrljivac je ljubavnik koji žuri, koji radi sve na „brzu ruku" i ne pridaje veliki značaj sadržaju i

kvalitetu intimnih odnosa. Čovek koji uživa u jelu - prija­tan je za život, i sklon dugim preludijumima. Gurman, za koga je jelo praznik, pokušava to isto i u ljubavi, međutim pri tome izgleda neprirodno. Čovek koji vodi zdrav način ži­vota, ne jede meso a radi vlastitog zdravlja ne opterećuje se jelom, trudi se da potčini partnerku svim svojim željama.

Da bi vaša ishrana održavala ili povećavala vaše sek­sualne sposobnosti, treba znati da ishrana mora podstica-ti opšte ozdravljenje organizma i održavanje zdravlja na potrebnom nivou. Time ćete stvoriti povoljnu osnovu, na kojoj će se razvijati vaša seksualnost. Tek posle toga mo­žete koristiti specijalnu ishranu za stimulisanje polne funkcije. U suprotnom, od toga će biti malo koristi.

OPŠTE O Z D R A V L J E N J E P O M O Ć U I S H R A N E

Dakle, porazgovarajmo o tome, kako u organizmu stvo­riti povoljne uslove za opšte ozdravljenje pomoću ishrane.

Neophodno je uzimati hranu u skladu sa bioritmom probavnih organa. Doručkovati od 7 do 9 sati, ručati od 13 do 15 sati. Za večeru se može popiti čaša sveže isceđenog soka ili kiselog mleka, pojesti malo voća, popiti čaj od tra­va sa medom ili voda. Posle 15-16 sati hrana se slabo vari i zagađuje organizam, remeti se normalan rad organizma.

Napomena: proces probave traje od 5 do 7 sati. Noću se smanjuje temperatura tela, a sa njom i aktivnost probav-

c£ nih fermenata. Kao rezultat toga hrana se dugo i nekva-litetno probavlja u organizmu, što stvara šljaku i sma­njuje opšte životne sposobnosti čovečjeg organizma.

Treba pravilno upotrebljavati hranu tokom jednog obroka. Prvo treba piti tečnost (ako imate potrebu), zatim jesti salatu ili poluobareno povrće, voće. Drugo jelo može biti sa škrobom ili belančevinama, ali se ne smeju mešati produkti koji sadrže škrob i produkti koji sadrže bclanče-vine (krompir sa mesnim kotletom).

Napomena: ako se tečnost pije posle jela, voda razreduje i spira deo želudačno-crevnog soka; sveže povrće (ili po­luobareno) i voće podstiču uništavanje leukocitoze, nor-rnalizuju peristaltiku creva, podstiču razvoj pravilne mi-

^ krollore u probavnom kanalu, regulišu hormonalni si­stem organizma; belančevine (meso, jaja, mladi kravlji siri slično) ili škrobovi (krompir, prekrupe, hleb i slično), posebno konzumirani, sami po sebi, bolje se vare i asimi-luju (to je dokazano eksperimentima I. Pavlova).

Da bi se hranljivi produkti zadržali, korisno je neko­liko puta očistiti jetru. To normalizuje sve vrste razmene u organizmu i podstiče kvalitetnu asimilaciju hrane.

Napomena: kod odraslog čoveka kvalitetno funkcioniše oko 30- 40% ćelija jetre, ostale se nalaze u neaktivnom stanju, popunjene starom, neizbačenom žuči. Zbog toga strada razmena materija, koja se vrši u jetri (belančevine,

«/ masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, hormoni itd.). Zbog „nabijenosti" jetre šljakom u njoj dolazi do pore­mećaja krvotoka. Javlja se portalna hipertonija (stepen njenog ispoljavanja je različit: od male do očigledne), ko­ja remeti normalnu cirkulaciju energije i krvi u organi­zmu. Deo hranljivih materija, obišavši jetru zbog portal-

ne hipertonije, cirkulišepo organizmu u neobrađenom sta­nju, što izaziva alergiju i zagađenost i smanjuje imunitet.

Ne srne se jesti suviše mnogo u jednom obroku hra­ne. Cela zapremina pojedene hrane u jednom obroku ne srne da prelazi 0,7 -1 litar. Pre polnog akta uopšte ne tre­ba jesti - to može da spreči normalno podizanje seksual­ne energije po čakrama.

Poželjno je da naučite da pripremate hranu tako, da se u njoj zadrži što je moguće više biološki aktivnih mate­rija i životne energije. Istraživanja pokazuju, da gorštaci, koji nas zapanjuju sposobnošću da reprodukuju potom­stvo i u devedesetoj godini, čitav život se hrane prirodnom hranom, sa mnogo zeleni, povrća, voća, oraha i mlečno-

kiselih produkata. Evo nekih jednostavnih pravila za pripremanje hra­

ne. 1. Ne jedite bujone od mesa, posebno od kostiju!

Bujon od mesa zasićen je ekstraktivnim materijama, koje podstiču razvoj srčano-vaskularnih oboljenja. Bolje je na­rezati meso na male komadiće i, pripremajući supu, ku­vati ga zajedno sa povrćem.

2. Hranu pripremajte na slaboj vatri, u poklopljenoj posudi, u vlastitom soku ili sa neznatnom količinom vo­de. Čak je palačinke i oladije bolje peći u poklopljenom ti-ganju, na slaboj vatri. Pripremajte hranu na biljnim Ja­stucima". Na dno posude stavite sloj svakojakog povrća, iseckanog u vidu slame ili na komadiće. Na povrće stavi­te glavni produkt - ribu, meso ili prekrupu, a odozgo po­novo sloj povrća. Sve prelijte ključalom vodom da prekri­je sadržaj posude i stavite na jaku vatru. Čim voda počne da kipi, vatru treba smanjiti, ne dozvoljavajući joj da kipi.

Jelo isključiti kada bude „skoro gotovo", tj. uzeti u obzir da će ono još odstojati na vatri.

3. Kvalitet produkta se maksimalno zadržava i pri pripremanju hrane metodom zagrevanja i ostavljanja da odstoji. Pri tome se ne uništavaju belančevine i ne emul-giraju masti. Hranu treba dovesti do ključanja i lonac (šer­pu) skinuti sa vatre. Posle 30- 40 minuta lonac treba po­novo staviti na vatru, dovesti do ključanja, kuvati 5- 6 mi­nuta i opet skinuti sa vatre na 20 minuta. Posle toga jelo je gotovo.

4. Pripremajte jelo s ljubavlju! Vaša energija deluje na pripremane produkte, „registrujući" na njima vaše emocionalno stanje. Želite da vam se dopadne? Mesite testo, seckajte povrće, kuvajte supu u dobrom, prijatnom raspoloženju, želeći da obrađujete svog voljenog.

Kada usvojite ta pravila, možete uz mnogo veću ko­rist primenjivati specijalnu ishranu i produkte, namenje-ne za povećanje polne potencije.

Na osnovu drevnih i savremenih znanja dokazano je, da se polna funkcija stimuliše sa energijom koja je slič­na njoj. Ta energija u produktima ishrane može se nalazi­ti u aktivnom i vezanom stanju. Otuda se svi produkti is­hrane mogu podeliti na dve velike kategorije.

Prva kategorija. U ovu kategoriju spadaju svi pro­dukti kod kojih je životna snaga u stanju aktivnosti. U pr­vom redu, to su različite vrste klica - proklijalo zrno (kli­ca od 2 do 5 milimetara) i slično, gomoljaste biljke u ra­stu, embrioni tipa jajašca u razvoju, ikra i životinje (ali nji­hova vrednost se gubi jer se termičkom obradom odvaja aktivna energija od materije, a mi ih ne jedemo u sirovom stanju), produkti, kod kojih se odvijaju aktivne fermentne

reakcije uz učešće povoljnih mikroorganizama (pivski kvasac i slično).

Na primer, hleb od proklijalog zrna i supa od njega sadrže veliki potencijal životne energije, veoma važne vi­tamine grupe B, vitamine E, D, kao i mnogo druge mate­rije, krajnje neophodne za kvalitetno funkcionisanje pol­ne funkcije.

Najkorisniji produkti su dijetetski hlebčići (pogače) od proklijalog zrna, supa i kotleti od proklijale pšenice.

Hlebčići (pogače) od proklijalog zrna

Uzeti 200- 300 grama pšenice, oprati je, sipati u du­bok tanjir i preliti vodom tako da ne prekrije zrna, do tre­ćine njihove visine. Pokriti tanjir poklopcem i ostaviti na sobnoj temperaturi. Povremeno promešati zrna da se gor­nji sloj ne bi osušio. Ako treba, dolitijte vodu. Približno posle 2- 3 dana u pšenici će se pojaviti klice 1- 2 milime­tra - pšenica je pripremljena. Izliti suvišnu vodu, umota­ti tanjir u celofan i staviti u frižider (ali ne u komoru za zamrzavanje ili zamrzivač); u frižideru će prestati da ra­ste.

Prema potrebi treba uzeti određenu količinu prokli­jalog zrna, samleti na mašini za meso, napraviti male le-pinjice i malo ih ispržiti na maslacu ili biljnom ulju (zej-tinu). Treba ih jesti u toplom stanju. To je jedan od naj­boljih produkata u zimskom vremenu.

Supa od proklijale pšenice

Uzeti oko 400 grama vode, 2 srednje glavice luka, 2 šargarepe i nekoliko krompira. Izrezati krompir na parči-će, narezati luk i šargarepu i kuvati dok se ne skuva. Ski­nuti sa vatre i dodati 2- 3 supene kašike proklijale pšeni­ce, lovorov list i druge začine prema ukusu (nije poželjno soliti). Posle 10-15 minuta supa je gotova za upotrebu.

Ta supa naglo povećava potenciju i jača imunitet. Posebno se preporučuje u hladno i suvo godišnje doba za ljude konstitucije vetra.

Kotleti od proklijale pšenice

Kotleti od proklijale pšenice pripremaju se na isti način, kao i hlebčići. Razlika je u tome, što za vreme mle-venja pšenice na mašini za meso treba dodati češnjak (be-li luk). Ukus dobijenog produkta veoma podseća na ukus mesnih kotleta. Neki ljudi ih ne razlikuju.

Najefikasnijim za povećanje seksualne sposobnosti oduvek su se smatrala jaja od vrapca, jarebice, goluba, a tek potom od kokoši.

Neke vrste mleka, na primer od kamile, ispoljavaju jako dejstvo na polnu potenciju. Odgovara i kravlje, ali sa­mo tek pomuzeno.

U našim uslovima dobra je kajgana sa isprženim lu­kom na biljnom ulju (zejtinu).

Ikra od riba dobro odgovara toj nameni, ali je po­željno da bude što svežija, jer soljenje uništava životnu energiju.

U sveže pripremljenom mesu od mladih životinja (posebno u nedopečenom) ostaje deo životne energije, ko­ja povećava polnu aktivnost. Posebno mnogo polne energi­je ima u polnim organima životinja, na primer u semenici-ma mladih bikova. Zato će se, ako ih ispržite i pojedete, po­tencija povećati. Kuvanje deluje lošije - ono uništava život­nu energiju. Radi povećanja potencije upotrebljavajte jela od semenika sa belim lukom i suncokretovim uljem.

Evo jednog komplikovanog turskog jela za poveća­nje potencije, koje se po želji može pripremiti za porodič­ni praznik.

Tursko jelo

Uzeti 4 male pljosnate morske ribe (list - Pleuro-nectes), 4 supene kašike pavlake (vrhnja), 4 žumanca, 1 čašu brašna, 300 grama maslaca, 2 šargarepe, vezicu per-šuna, 2 glavice luka, malo lišća od celera i timjan (Thymus vulgaris), odnosno majčinu dušicu po ukusu.

Meso ribe odvojiti od kostiju, kosti zajedno sa povr­ćem kuvati (da ključa) u 5 čaša vode, brašno ispržiti sa 200 grama maslaca u malom tiganju, a odvar od kostiju i povrća pažljivo naliti u isprženo brašno. Zatim tiganj ski­nuti sa vatre. Izmutiti žumance sa pavlakom (vrhnjem) i dodati u sos. Parčiće filea ribe list ispržiti u preostalom maslacu dok ne porumeni. Pre postavljanja na sto preliti ih sosom i odozgo ukrasiti crnom ikrom.

Druga kategorija. U tu kategoriju spadaju svi produk­ti kod kojih je došlo do „konzerviranja" životne energije u strukturama materija. Najveća količina potencijalno zbijene

životne energije nalazi se u semenu, u materijalnim struk­turama polnih organa, u semenu životinja i nekim drugim strukturama organizma tipa rogova, u raznim travama i go­moljastim biljkama, koje imaju ljuto, zagrevajuće dejstvo.

U prvom redu „vezanu" polnu energiju sadrže ti de-lovi tela životinja, koji neposredno učestvuju u polnom aktu - polni organ i jajnici.

„Čudotvorno" svojstvo ima osušeni polni organ bi­ka (on treba da bude upravo osušen, jer se u procesu ter­mičke obrade uništavaju strukture, koje „drže" polnu energiju) - njime se posipa rovito jaje.

Kupite 4 komada bilo kakvih mošnji: od bika, ve­pra, ovna ili drugih životinja. Izrežite ih na tanke komadi­će i osušite u rerni pri temperaturi do 40" C. Jedite po jed­no parče dnevno. Osušene komadiće sameljite na mašini za mlevenje mesa, pomešajte ih sa pretopljenim masla­cem i napravite kuglice prečnika oko 2 centimetra. Uzi­majte po jednu kuglicu 3 - 4 puta nedeljno.

Grašak, pasulj, soja i razne vrste oraha stimulišu po­tenciju ništa manje od mesnih jela. Avicena u Kanonu nauke o lečenju nudi korisne preporuke, koje se odnose na upotrebu semena repe, koprive, šargarepe, celera, lana i svinde (Trigonella foenum-graecum) za povećanje polne potencije. Životnu snagu akumuliraju i gomoljaste biljke za vreme rasta u povoljno godišnje doba. Materije, koje podstiču aktivnost ženskih polnih hormona, nalaze se u jabukama i naru. Ljubavne osećaje pojačava i sveže gro­žđe. Potenciju povećava šargarepa.

Biljke i produkti, koji imaju ljut, zagrevajući ukus, sadrže energiju, srodnu polnoj energiji. To su uglavnom začini - kardamon, anis, bazilika, slačica, karanfilić, ša-

fran, đumbir, cimet. Kod nas su najrasprostranjeniji još luk i beli luk (češnjak).

Med ima sposobnost da jača polnu potenciju, radi čega se preporučuje medena voda sa šafranom. Korisni su gusti odvari od soka luka sa medom (1-2 supene kaši­ke pred spavanje) i vrućom vodom.

Vino je čest pratilac seksa. Malo prirodnog vina u in­timnoj situaciji neće zasmetati ni supruzima sa stazom. Na-vešću nekoliko recepata blagih alkoholnih napitaka. Bez ob­zira na to, zapamtite, zloupotreba alkohola nije dozvoljena.

Napitak koji gori

Uzeti 2 čaše jakog čaja, pola čaše ruma ili konjaka, nastruganu koru od limuna, 1 supenu kašiku šećera u kri­stalu (prahu) i pola limuna.

U čašice naliti jak ohlađen čaj, dodati istruganu ko­ru od limuna i isceđen sok od limuna. Napuniti čašice do 3/4 njihove visine, a zatim u svaku čašicu naliti ruma ili konjaka. Napitak zapaliti i servirati u keramičkoj posudi.

Pošto smo u opštim crtama opisali ishranu i pro­dukte, koji podstiču polnu potenciju, pređimo na opis na­pitaka i recepte jela.

Vruće pivo

Uzeti 2 flaše dobrog svežeg piva, prstohvat cimeta, 3-4 semenke karanfilića, koru od limuna, 3 žumanceta i 2 - 5 supenih kašika šećera u kristalu.

Pivo skuvati (da proključa) sa karanfilićem, cime­tom i korom od limuna. Žumanca pomešati sa šećerom i mutiti dok se ne dobije bela pena. Naliti u to vruće pivo

uz stalno mešanje. Sve zagrevati dok se blago ne zgusne, ali ne dozvoliti da ključa.

Liker od listova ruže

Sakupiti latice ruže u cvatu i njima napuniti do 1/4 posudu zapremine 3 litra, preliti prečišćenom, kvalitet­nom votkom (rakijom), ostaviti da odstoji dok liker ne po­primi tamnoćilibarsku boju. Posle toga izliti, ne cedeći gustiš i zasladiti sa 100-300 grama šećera.

Grog „Bajka"

Uzeti 1 čašu mineralne vode, 1/2 čaše ruma ili ko­njaka, 1 supenu kašiku voćnog sirupa i 2 komadića leda.

U visoke čaše - pehare (čaše za vino) 1 2 sa tankim zi­dovima staviti komadiće leda, naliti ohlađenu mineralnu vodu, zatim voćni sirup, pomešan sa konjakom ili rumom i odmah servirati.

Grog „San"

Uzeti 1/2 čaše ruma ili konjaka, 1 čašu crvenog (cr­nog) suvog vina, 1 suvu grančicu kleke (Juniperus com­munis) i 1 kocku šećera.

Suvo vino pomešati sa isitnjenom grančicom kleke i zagrejato do 70- 80° C, ostaviti da odstoji 10- 15 minuta na vodenoj pari (u vrućoj vodi), da bi aromatične materi­je kleke prešle u vino. Rastvor procediti i pomešati sa ru­mom ili konjakom. Po želji dodati šećer, promešati, zagre-jati i naliti u čaše za vino. Piti vruće.

12 Primedba prevodioca.

LJUBAVNA T R P E Z A

Ako imate intimni sastanak i spremate se da pre to­ga nešto prezalogajite, preporučuje se malo alkohola. Pri­premite lepinjice od proklijalog zrna s medom. Neka bude više zeleni, povrća, trava i korenja. Nije poželjno jesti me­so: za njegovo varenje rashoduje se mnogo energije. Ako posle burnog seksa ipak ogladnite, pripremite laku salatu od svežeg povrća i kajganu sa jajima. Jesti pred spavanje je štetno, a takva salata sa kajganom utoliće vam glad. Kuli­narska erotika može biti i svojevrsna pomoć u udvaranju. Recimo, zajednički pojedena voćka u postelji ili dopola is­pijena čaša ljubavnog napitka. Stavite pored postelje stočić sa napicima i voćem - oni daju prijatnu aromu.

Francuzi, prema opštem priznanju najseksualnija nacija - smatraju, da se polna potencija povećava upotre­bom velike količine sira kamamber, uz koji treba piti mi­neralnu vodu. Tajna te dijete je jednostavna - kombinaci­ja kvalitetnih belančevina, koje se sadrže u siru, sa mine­ralnim elementima iz vode.

Američki dijetolozi razradili su svoju dijetu za pove­ćanje polne potencije. Oni savetuju da se 3 puta dnevno jede kiseo kupus. Kod 90% muškaraca, koji su učestvova­li u eksperimentu, uočen je pozitivan uticaj te dijete na potenciju. Tajnu takve dijete nije teško objasniti: kiseo ukus slimuliše energiju koja zagreva organizam, na kojoj je zasnovana seksualna energija, vitamin C (20 miligrama na svakih 100 grama kupusa) povećava seksualnu aktiv­nost, a mlečna kiselina poboljšava razmenu materija i da­je bodrost.

ZAKLJUČAK

dravlje se može vratiti i znatno poboljšati zahvaljuju­ći vlastitim naporima.

Samoozdravljenje je najbolji put. Odsustvo štetnih navika, zdrava ishrana, pravilan dnevni raspored aktivno­sti, dovoljna motorna aktivnost, normalni seksualni od­nosi, povremene terapije čišćenja organizma - glavne su komponente zdravog načina života.