INSTRUMENTI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU Funkcije hartija od vrednosti: • za prikupljanje i prenos kapitala (obveznica, deonica), • za kreditiranje i osiguranje plaćanja (menica), • kao instrument monetarne politike (npr. državna menica, blagajnički zapis), • za negotovinsko plaćanje (ček). Pošto mogu da obavljaju brojne funkcije, nazivamo ih i »finansijski instrumenti«.

Hartije od vrednosti i načela: 1. NAĈELO SIGURNOSTI - za ulagača HV mora biti sigurno ulaganje. Sigurnost zavisi od: • boniteta odnosno imovine izdavaoca, • razvojnih planova izdavaoca - obezbeđeno tržište, dobar menadžment i minimalno zaduživanje 2. NAĈELO RENTABILNOSTI - prinos HV > kamate za uložena sredstva kod banke. Veća sigurnost – manji prinos

3. NAĈELO LIKVIDNOSTI – HV možemo odmah da prodamo ili promenimo u novac 4. NAĈELO OĈUVANJA VREDNOSTI - svaka HV bi morala da čuva vrednost koja je zapisana na njoj (nominalna vrednost). Hartije od vrednosti u pogledu vlasništva delimo na: • dužničke (obveznica, blagajnički i komercijalni zapis) • vlasničke (deonica). Iz perspektive vremena hartije od vrednosti delimo na: • kratkoročne (njima trgujemo na tržištu novca) i • dugoročne hartije od vrednosti (njima trgujemo na tržištu kapitala).

deonice deonice su VLASNIĈKE hartije od vrednosti koje izdaje deoničarsko društvo. Prava imalaca deonica : • pravo na isplatu dividende, • pravo prethodne kupovine prilikom izdavanja novih deonica, • pravo na informacije, • pravo na glasanje na skupštini deoničara, • pravo na učešće u likvidacionoj masi. Najvažnije IMOVINSKO pravo je pravo na učešće u podeli dobiti (DIVIDENDA), Najvažnije ĈLANSKO pravo je, kod običnih deonica, pravo na upravljanje društvom. Prava su u srazmeri s brojem deonica koje deoničar poseduje. Postoje: • obične i • povlašćene deonice

Obične deonice: • su deonice u pravom smislu reči • predstavljaju osnovni oblik prikupljanja kapitala društva • Za ulagače su najrizičniji oblik ulaganja (velika zarada ili veliki gubitak) • Pri isplati dobiti ulagači su na poslednjem mestu, posle svih drugih deoničara. Kontrolišu ukupno delovanje društva, što znači da su njegovi stvarni vlasnici. Povlašćena deonica: • znači manje rizično ulaganje (fiksna dividenda – u % ili fiksni iznos za određeno vreme). • daje prednost na isplatu dividendi pre običnih deoničara • ne daje pravo na učešće u upravljanju društvom. Deonice mogu imati više VREDNOSTI : • nominalna vrednost - vrednost koja je zapisana na deonici, ako je ona fizički izdata; • knjigovodstvena vrednost – vrednost izračunata iz bilansa stanja društva (kapital društva: broj izdatih deonica), obično veća od nominalne vrednosti deonice; • tržišna vrednost – vrednost koja se određuje na tržištu hartija od vrednosti

tržišna VREDNOST deonice : se određuje na tržištu hartija od vrednosti na osnovu ponude i potražnje i dnevno se menja na tu vrednost između ostalog utiču očekivana dobit društva, isplate dividendi, uspešnost

poslovanja, državna regulativa i sl. jedinstvena vrednost deonice - izmereni aritmetički prosek dostignutih cena sklopljenih poslova

određene hartije od vrednosti na određen dan.

Investitor se odlučuju na kupovinu deonice s obzirom na očekivani prinos deonica koji čine dividenda i kapitalna dobit ili gubitak: Dividenda Predstavlja deo dobiti koji pripada svakoj deonici društva. Obično se isplaćuje u novcu, a može da se isplati i davanjem novih deonica.

Kapitalna dobit je dobit koja se izražava u pozitivnoj razlici između kupovne i prodajne cene deonice. Kapitalni gubitak je gubitak koji nastaje ako je razlika između kupovne i prodajne cene deonice negativna.Prednosti deonica Za izdavaoca: pribavljanje velikih i jeftinih finansijskih sredstava, jer glavnice i kamate ne treba vraćati, prodaja deonica u javnosti poboljšava kvalitet poslovanja i povećava ugled. Za kupca: ulagači imaju mogućnost da kontrolišu poslovanje društva, ulaganje je uopšte rentabilnije, može biti veoma rentabilno, mogućnost dodatne zarade špekulisanjem i velika likvidnost ulaganja.

Slabosti deonicaZa izdavaoca: • preduzeće sa javnom prodajom deonica rizikuje neprijateljsko preuzimanje, • disperzija i veći broj deoničara, • osnivači širom prodajom deonica gube kontrolu nad preduzećem, • komplikovani pravni propisi i postupak izdavanja deonica, • visoki organizacioni troškovi deoničkog društva, • kolebanje cene deonica na tržištu može loše da utiče na preduzeće.

Za kupca: neizvesnost i promenljivost dobiti prouzrokuju visoku rizičnost ulaganja, upravljačko pravo malih deoničara je u praksi ograničeno i omogućeno je samo većinskim

deoničarima, menadžment ima uvek mogućnost prilagođavanja i prikrivanja poslovnih rezultata, konfuzija u pogledu različitih vrsta deonica, nedostatak vremena i znanja i špekulativne strasti mogu ulagače da dovedu do pogrešnih odluka.

Obveznice

OBVEZNICE su DUŽNIĈKE hartije od vrednosti. • Izdavalac se obveznicom obavezuje da će imaocu obveznice u vreme dospeća isplatiti glavnicu i pripadajuće kamate. • Imaocu ne daje pravo na upravljanje društvom • Imalac nije vlasnik društva • Rentabilnost je niža, rizik je manji

Tipovi obveznica • sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom • državne, bankarske, komercijalne, hipotekarne • konvertibilne itd.

Prednosti obveznica Za izdavaoca: • javni tender – velika novčana sredstva • veliki broj kupaca – nema zavisnosti od jedno zajmodavca • manja pristrasnost nego kod bankarskog kredita • stalna briga za bonitet, uspešnost i ugled • nema organizacionih promena – manji troškovi

Za kupca: • ulaganje u obveznice je sigurnije • to je rentabilno ulaganje ušteđevine za manje ulagače • udružuje pogodnosti štednog uloga po viđenju i vezanog uloga • to je likvidno ulaganje – možemo odmah da ga promenimo u novac • kamate iste kao kod štednih uloga ili više

Slabosti obveznica Za izdavaoca: • Uspešnost emisije zavisi od velikog broja ulagača • Prodajna cena je neizvesna – zavisi od tržišnog mehanizma Za kupca: • Manje rentabilno ulaganje nego deonica • stečaj izdavaoca – isplata zavisi od imovine izdavaoca

Blagajnički zapisi• to su posebne vrste obveznica za prikupljanje kratkoročnih sredstava • izdaju ih Banka Slovenije, poslovne banke, druge finansijske institucije, državni organi • Banka Slovenije njihovim izdavanjem reguliše količinu novca u opticaju • Rok dospeća: od 3 meseca do 1 godine • Mali rizik za ulagača, velika likvidnost • Visoki troškovi izdavanja za izdavaoca

Komercijalni zapisi• Za pribavljanje kratkoročnih sredstava • Izdaju ih finansijske organizacije, finansijski snažna velika preduzeća za regulisanje svoje likvidnosti • Rok dospeća: 5 – 270 dana, najčešće 30 dana • Kupci su pravna lica, investicioni fondovi, fizička lica… • Ne glase na velike iznose • Kamatna stopa je viša, veći je rizik

Pitanja za ponavljanje • S obzirom na vlasništvo, hartije od vrednosti delimo na: - _________ - _________ • Obični deoničari su pri isplati dobiti pre povlašćenih deoničara. Da li je ova tvrdnja tačna? DA/NE

• Imaoci _________ deonica obično nemaju pravo da učestvuju u upravljanju društvom. Zakruži tačan odgovor:

a) običnih b) povlašćenih

Imalac obveznice je vlasnik preduzeća.– da – ne

dužničke hartije od vrednosti koje izdaje preduzeće nazivamo ___________________ – obveznice – deonice

• Nominalna vrednost obične deonice je cena po kojoj vlasnici uvek mogu da prodaju svoje deonice na tržištu.

– da – ne

• Ĉije je člansko, a čije imovinsko pravo najvažnije kod običnih deonica? • ________________ je hartija od vrednosti koja predstavlja suvlasništvo u društvu kapitala. – obveznica – deonica – menica

• Imaoci povlašćenih deonica obično nemaju pravo da učestvuju u upravljanju društvom. – Da, tvrdnja je tačna – Ne, tvrdnja nije tačna

• U poređenju sa ulaganjem u deonice ulaganje u obveznice je: (zaokruži tačan odgovor) a) sigurnija b) rizičnija• Ulaganje u obveznice je u poređenju s ulaganjem u deonice (zaokruži tačan odgovor): a) manje rentabilno b) više rentabilno

• Obveznica je hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na dividendu. Da li je ova tvrdnja tačna? a) DA, tvrdnja je tačna b) Ne, tvrdnja nije tačna

• Menica • Dokumentarni akreditiv • Dokumentarni inkaso • Bankarske garancije • Stvarna osiguranja • Osiguranje kod osiguravajućeg društva

Menica• To je dokument izdat u propisanoj formi koji glasi na određeni iznos• Menicom se izdavalac menice obavezuje da će platiti sam ili po njegovom nalogu treće lice korisniku

imaocu menice određenu sumu novca u određenom vremenu i na određenom mestu. • Pravni izvori: Zakon o menici (1946) – najstariji slovenački zakon, potpuno usklađen sa drugim evropskim zakonima o

menici, jer su svi pisani po Ženevskoj konvenciji (1930).

Privredni značaj menice ogleda se pre svega u tome: • što omogućava kreditiranje izdavaoca (dužnika) menice, a istovremeno poveriocu po meničnom pravu

garantuje da će meničnu sumu po dospeću brže naplatiti • značajna je uloga menice i u osiguranju novčanih potraživanja u prometu robe i usluga • menica može biti i sredstvo plaćanja

Zajedničke karakteristike menice: • menica je HV ako je izdata u pisanoj formi, a nije neophodno da je napisana na papiru • je puna HV jer upisom u menicu nastaje menična obaveza, priznaje se samo sa menicom, a prenosi se

samo indosamentom i uručenjem menice drugom licu • je obligaciona HV koja glasi na određen novčani iznos, a ne neku stvar • je formalna HV, što znači da mora da sadrži sve bitne elemente koje propisuje zakon • je samostalna obaveza, može se priznati čak i ako obligaciona obaveza nije važeća • je prezentaciona HV, što znači da poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje tek kada mu dužnik predloži

menicu • solidarna odgovornost svim učesnika u izdavanju menice

Obrazac meničnog dokumenta nazivamo menični blanket . Menični blanket je štampani dokument koji čine obrazac menice i talona. Osim tih delovamenica može imati još alonž, koji koristimo ako na poleđini nema prostora za zapise.

Bitni elementi menice

označenje da se radio menici bezuslovni uput odn. poziv ili odredba da se isplati određena svota novca ime onoga koji treba da plati (trasat – glavni dužnik) označenje dospelosti mesto gde treba izvršiti plaćanje menice (domicil) ime onoga kome se mora platiti (remitent – poverilac) označenje dana i mesta izdanja menice potpis izdavaoca menice (trasanta)

Vrste menica: • trasirana menica (trata) – izdavalac menice pozive drugo lice da plati menicu • sopstvena menica – izdavalac sam preuzima obavezu da će po dospeću platiti meničnom poveriocu (remitentu) meničnu svotu • blanko menica - pri izdanju menice nedostaje jedan ili više bitnih elemenata. Nedostajuće elemente kasnije unosi remitent ili lice koje za to ovlasti remitent. Blanko menicu koristimo za osiguranje

budućih potraživanja. Ona se često koristi prilikom davanja pozajmica.

Menični obveznici: • trasant je izdavalac menice odnosno kupac robe ili usluga; on poziva trasata da plati menicu • trasat je garant za trasanta. Kada akceptira (potpiše) menicu, postaje glavni menični dužnik. Trasat može biti banka odnosno pravno ili fizičko lice; • avalista je jemac koji potpisom na menici jemči za plaćanje bilo trasanta bilo trasata (akceptanta). Avalist

je može biti banka odnosno pravno ili fizičko lice; • remitent je poverilac menice odnosno prodavac robe ili usluga. Poverilac može potraživati plaćanje od

trasanta, trasata i avalista. • indosant prenosi menicu indosamentom na drugo lice – indosatara • indosatar – u njegovu korist je indosant preneo menicu • akceptant – kao trasat akceptira menicu • domiciliat – lice ke treba da plati menicu za trasata (u drugom mestu) • domiciliant – lice koje upisuje na menici da je treba platiti u određenom mesti ili kod lica koje nije u

mestu u kome prebiva trasat (domicilirana menica)

Menične klauzule: • klauzula bez protesta ili bez troškova – znači da imalac menice ne treba da protestuje ako trasat (glavni

menični dužnik) menice ne plati; smatra se da je menica protestovana i da se može potraživati od svih potpisnika menice

• klauzula bez regresa ili bez obaveze – znači da trasant (izdavalac menice) isključuje svoju odgovornost za akcept menice, a ne i za plaćanje; ako tu klauzulu upiše indosant, to znači da samo on isključuje svoju odgovornost za akcept i plaćanje

• recta klauzula – glasi NE PO ODREDBI i znači da time menica postaje neprenosiva; indosament je u tom slučaju isključen. Klauzulu koristi trasant (izdavalac menice) onda kada želi da isključi kruženje menice.

Plaćanje menice • Dospelu menicu treba podneti na isplatu na sam dan plaćanja ili ili jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim. Meničnu svotu je dužan da plati meničnom poveriocu glavni menični dužnik, tj. trasat – akceptant. • Mesto plaćanja je po pravilu mesto prebivališta odn. sedište trasata Protest menice

• Protest je dokument koji izdaje notar i u kome se potvrđuje da menični obveznik nije ispunio menične obaveze (npr. trasat nije akceptirao menicu ili je nije platio) • Protest se obavlja kod notara. • Ako imalac menice ne podigne protest u zakonskom roku od dva radna dana po dospeću menice, smatra

se da je menica prejudicirana i time se gube sva regresna prava protiv svih meničnih obveznika osim protiv akceptanta.

Dokumentarni akreditiv• je najsigurniji platni instrument, jer označava samostalnu i neopozivu obavezu banke da izvrši plaćanje

prodavcu na osnovu pravovremenog podnošenja ispravnih, u akreditivu navedenih dokumenata • akreditiv je primeren za primenu i u domaćem i u međunarodnom platnom prometu • pre otvaranja akreditiva kupac garantuje pokriće depozitom ili zalogom hartija od vrednosti, a može da

dobije kod banke okvirni kredit koji se ne povlači ako na dan plaćanja obezbedi sredstva • otvoreni akreditiv je neopoziv i apstraktan, tj. odvojen od osnovnog posla • banka koja ga otvori preuzima neopozivu obavezu plaćanja • poslovanje sa dokumentarnim akreditivom je uređeno jedinstvenim međunarodnim pravilima

Prednosti za kupca i prodavca: • isključivanje rizika finansijskog boniteta (solventnosti) kupca i poslovnog boniteta (poslovne etike,

morala) prodavca • osiguranje pouzdanosti i pravovremenosti plaćanja te s druge strane pravovremenosti isporuke i

odgovarajućeg kvaliteta i količine robe • Reklamacije grešaka u robi tretiraju se van akreditivaSlabosti za kupca i prodavca: • to je skup način osiguranja plaćanja (provizija banke za otvaranje, vođenje, isplatu akreditiva i rizik); • poslovanje sa akreditivom je skupo za kupca i zato što vezuje novčana sredstva kupca (akreditivni iznos

mora imati pokriće); • rizik kupca, ako u uslovima akreditiva ne zahteva podnošenje dokumenata koji što bolje dokazuju

verodostojno stanje robe u vreme otpreme odnosno tranzicije opasnosti.

Dokumentarni inkaso To je oblik plaćanja karakterističan za međunarodne trgovinske poslove. Odvija tako što:

-prodavac robe šalje banci dokumente koji dokazuju otpremanje robe -banka zatim po njegovom nalogu poziva kupca da otkupi dokumente i onda sa njima preuzme robu na

odredištu to je srazmerno jeftin platni instrument, kod koga banka doduše ne jemči plaćanje, ali savesno učestvujeu

izvršenju plaćanja i preuzimanju dokumenata Inkaso je najsličniji plaćanju pošiljke pouzećem.

Karakteristike

• dokumentarni inkaso je platni instrument namenjen poslovnim partnerima koji se međusobno poznaju i imaju poverenja jedni u druge • pruža veću sigurnost nego slobodan nalog za uplatu • primeren je za primenu i u domaćem i u međunarodnom platnom prometu • kod dokumentarnog inkasa kupac plaćanjem i preuzimanjem dokumenata o otpremanju obezbeđuje preuzimanje robe • u slučaju neplaćanja roba ostaje prodavcu • banka ne preuzima odgovornost za plaćanje dokumenata, njena uloga je samo posrednička • poslovanje sa dokumentarnim inkasom je uređeno jedinstvenim međunarodnim pravilima za inkaso

Prednosti • sa dokumentarnim inkasom se isključuje opasnost prodaje na otvoren račun • vremenska usklađenost plaćanja i otpremanja rob• pouzdanost puteva plaćanja - banka preuzima izvršenje plaćanja i vodi računa o urgencijama i izvršenju plaćanja • troškovno srazmerno povoljan platni instrument

Slabosti • prodavcu plaćanje dokumentarnim inkasom pruža samo polovičnu sigurnost - nema garancija da će kupac stvarno doći u banku da otkupi dokumente. • nema garancija da će roba, koju će kupac preuzeti na osnovu otkupljenih dokumenata, stvarno odgovarati odredbama ugovora u pogledu kvaliteta i količine

Bankarske garancije• su pouzdan instrument osiguranja • bankarske garancije su sastavni deo javnih tendera, jer većina naručilaca zahteva kao uslov za učešće u tenderu podnošenje garancija odnosno izjavu o izdavanju garancija • sa bankarskom garancijom banka preuzima obavezu prema primaocu garancije (korisniku) da će mu izmiriti obavezu koju treće lice po dospeću ne bi ispunilo ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji • većina bankarskih garancija je "na prvi poziv", što znači da banka u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza naručioca garancije isplaćuje iznos garancije korisniku bez ugovora, ako ovaj ispuni uslove naveden u garanciji • dobijanje garancije je povezano s troškovima (naknada za izdavanje i troškovi vođenja, osiguranje pokrića za garantovani iznos)

Vrste garancija • garancije za ozbiljnost ponude (Bid Bond), • garancije za dobro izvršenje posla (Performance Bond), • garancije za otklanjanje grešaka u garantno roku (Warranty Guarantee), • garancije za osiguranje plaćanja (Payment Guarantee), • carinske garancije (Customs Guarantee), kao što su garancije trošarine, garancije za osiguranje plaćanja dažbina u carinskom postupku, tranzitne garancije,…

Potrebni dokumenti:

• pisani zahtev s opisom posla, visinom garancije, rokom vraćanja i načinom osiguranja • završni račun za prethodnu poslovnu godinu: prikaz uspeha, bilans stanja, raspored dobiti, statistički podaci • ispis iz sudskog registra koji ne sme biti stariji od 3 meseca • beleška AJPES-a o delatnosti i matičnom broju • potvrda o platnoj sposobnosti • poredi broj • dodatni podaci o poslovanju preduzeća • tekući podaci o poslovanju preduzeća • kopija sklopljenog ugovora (kod garancije za ozbiljnost ponuda i kopija Službenog lista u u kome je objava raspisana) • ako je moguće i obrazac garancije

Stvarna osiguranja• Hipoteka To je založno pravo na nekretnini. poveriocu daje pravo prvenstva namirenja iz vrednosti založene nekretnine. • Založno pravo na pokretnim stvarima Predmet takvog zaloga može biti svaka pokretna stvar na kojoj može da postoji svojinsko pravo i koja može biti predmet pravnog prometa • Založno pravo na pravima I prava mogu biti predmet založnog prava. U praksi se uobičajilo založno pravo na hartijama od vrednosti. • Rezervacija prava svojine To je posebna ugovorna klauzula kojom prodavac zadržava za sebe pravo svojine sv dok kupac u celini ne plati cenu. Prodajni ugovor s rezervacijom prava svojine mora biti sklopljen u obliku notarskog zapisa, inače je ništavan.

Osiguranje kod osiguravajućeg društvaOsiguranje potraživanja kod osiguravajućeg društva je je jedna od mogućih mera za njihovo brže menjanje u novac.

Instrumenti za osiguranje monetarnih rizika

• su instrumenti koje koriste preduzeća koja deluju na inostranih tržištima i podležu rizicima od promena kursa valuta u kojima posluju • tim rizicima su izložena preduzeća koja imaju investicije i otvorena potraživanja i obaveze prema poslovnim partnerima u stranoj valuti • Instrumenti su : devizni terminski posao, devizna razmena, valutna opcija

Devizni terminski posao

To je dogovor između preduzeća i banke o kupovini ili prodaji strane valute po kursu određenom u vreme sklapanja posla i sa stvarnom sporukom strane valute na određen dan u budućnosti. Kao izvoznik možemo da se osiguramo od pada strane valute tako što ćemo već danas terminski prodati buduće prilive u stranoj valuti. Uvoznici se od rasta strane valute osiguravaju terminskom kupovinom strane valute.

• Devizni terminski posao je najjednostavniji izvedeni finansijski instrument za zaštitu od valutnog rizika. Većina preduzeća koja su izložena valutnom riziku dobro poznaje ovaj instrument i s uspehom ga koristi u svakodnevnoj praksi. • Preduzeće osiguranjem od rizika "zaključava" vrednost budućih tokova novca. Ono je osigurano od neugodnih kretanja deviznog kursa, a istovremeno se odriče njegovih pozitivnih kretanja. • Stranke koriste devizne terminske poslove obično za osiguranje od valutnog rizika koji proizlazi iz poslova međunarodnog trgovanja robom i uslugama ili pak iz poslova finansijske prirode. Primer: Izvozno preduzeće je sredinom septembra izvozilo mašinu za koju se s kupcem dogovorilo o prodajnoj ceni od 1 mil. USD i o plaćanju kroz tri meseca od dana isporuke mašine.Preduzeće je odlučilo da budući priliv zaštiti terminskom prodajom američkih dolara. Sa poslovnom bankom će sklopiti terminski posao za prodaju milion američkih dolara na tačno određen dan u budućnosti (dan planiranog priliva). Moramo znati da je svrha sklapanja terminskog posla pre svega fiksiranje kursa, a ne stvaranje dobiti iz terminskog trgovanja.

Devizna razmena (swap)

• To je dogovor između preduzeća i banke o istovremenoj promptnoj kupovini odnosno prodaji strane valute i terminskoj prodaji odnosno kupovini istog iznosa iste valute. Devizna razmena može da se koristi za prilagođavanje dospeća terminskog posla ili pak za regulisanje likvidnosti. • valutnom razmenom možemo da odložimo plaćanje već kupljenih deviza na određen dan u budućnosti, a da možemo da raspolažemo sredstvima u drugoj, manje rizičnoj stranoj valuti; prilikom dospeća terminskog dela na određen dan u budućnosti raspolažemo istim iznosom deviza koji smo imali na početku Primer • Izvozno preduzeće je 1. septembra sklopilo prodajni ugovor sa stranim partnerom o izvozu mašine po ceni od 1 mil. USD i rokom plaćanja od tri meseca od dana isporuke mašine. Stroj je faktički isporučen kupcu tek 10. novembra. Zbog toga se produžio i rok plaćanja. S obzirom na to da je preduzeće već sredinom septembra sklopilo s poslovnom bankom terminski posao sa dospećem 15. decembra, ono ga mora početkom novembra produžiti. Sa poslovnom bankom sklapa posao devizne razmene kupovine i prodaje američkih dolara (buy sell swap), i to kupovinu 1 mil. USD sa 15. decembrom (što zatvara sklopljeni terminski posao iz sredine septembra) i prodaju 1 mil. USD na dan 10. februara (kada će doći do faktičkog priliva dolara).

Valutna opcija

Valutna opcija (option) je ugovor koji daje preduzeću pravo da kupi (u slučaju kupovne opcije) ili proda (u slučaju prodajne opcije) određen iznos strane valute po dogovorenoj ceni na određen dan u budućnosti.

Instrumenti za osiguranje kamatnih rizika• su instrumenti koje koriste preduzeća kada su izložena rizicima promene kamatnih stopa, čija su kretanja teško predvidljiva • ti instrumenti su: - dogovor o terminskoj kamatnoj stopi - zamena kamata, - kamatne opcije

Dogovor o terminskoj kamatnoj stopi • radi se o dogovoru između preduzeća i banke o kamatnoj stopi za najam ili plasman određenog hipotetičkog iznosa u određenoj valuti za određeni period u budućnosti. • Kupovina dogovora o terminskoj kamatnoj stopi osigurava od rasta kamatnih stopa u budućnosti. Na primer, kada želimo u budućnosti da se zadužujemo. • Prodaja dogovora o terminskoj kamatnoj stopi osigurava od pada kamatnih stopa u budućnosti (obično ga koristi deponent odn. zajmodavac). Primer: • Stranka koja s velikom verovatnoćom očekuje da će kroz tri meseca morati da zadužuje za 3 meseca (dakle od 3 do 6 meseci gledano iz današnje perspektive), kupiće od poslovne banke dogovor o terminskoj kamatnoj stopi jer se boji da će kamatne stope u budućnosti porasti. Tako sebi osigurava fiksnu kamatnu stopu od 3 do 6 meseci. Ako kamatne stope narastu sa sadašnjih 10% na 12% (a ugovorna kamatna stopa je recimo 11%), poslovna banka će morati da na dan namirenja isplati stranki razliku između promptne i ugovorne kamatne stope na određen iznos za tri meseca. S tom razlikom stranka će po izmirenju kredita (kroz 6 meseci gledano od današnjeg dana) realizovati niže troškove finansiranja (umesto 12% samo 11%).

Zamena kamata dogovor između preduzeća i banke, pri čemu se na unapred određena dnevna izmirenja (s obzirom na plan amortizacije) i za tačno određen period obavlja zamena plaćanja po fiksnoj kamatnoj stopi za obaveze po promenljivoj kamatnoj stopi za fiktivnu glavnicu.

Najčešći slučaj primene klasične zamene kamatnih stopa je srednje veliko preduzeće sa lošim bonitetom, koje želi da se zaduži za srednjoročni period. S obzirom na to da su troškovi najma po fiksnoj kamatnoj stopi previsoki (jer se uzima u obzir lošiji bonitet), preduzeće će sredstva primati po promenljivoj kamatnoj stopi. Preduzeće je istovremeno svesno rizika da kamatne stope počnu da rastu i da će projekt u koji su sredstva investirana postati neekonomičan. Upravo zato preduzeće sklapa zamenu kamatnih stopa i menja plaćanje kamata po promenljivoj kamatnoj stopi u plaćanje po fiksnoj kamatnoj stopi. Time je osigurano od neugodnih kretanja kamatnih stopa u budućnosti, a njegovi troškovi finansiranja su "zaključani" na zbir fiksno utvrđene kamatne stope iz zamene kamatne stope i kamatne marže.

Kamatne opcije • namenjene so zaštiti od dugoročnih kolebanja kamata. • Njima osiguravamo najvišu ili najnižu moguću kamatnu stopu, a kombinacijom obeju imamo osiguranu zonu u kojoj će se kretati dugoročna kamatna stopa. • Za to pravo, slično kao kod valutnih opcija, treba plaćati premiju.

POJEDINI POJMOVI:

TRANSAKCIONI RAĈUN - račun preko koga se vrše gotovinske uplate i isplate novčanih sredstava Imalac TRR – fizičko lice ili pravno lice lice građanskog prava koje sklapa sa izvršiocem platnog prometa Ugovor o vođenju TRRPOKRIĆE - pozitivan saldo na TRR i odobreno prekoračenje pozitivnog stanja na računuPLATNI NALOG - nalog kojim imalac TRR nalaže izvršiocu platnog prometa prenos svojih sredstava na drugi račun odn. uplatu ili isplatu sa svog računaDOZNAKA - plaćanje na određen TRR na osnovu položene gotovinePLATNI PROMET - proces prenosa novčanih sredstava, vršenja uplata i isplata te vršenje obračuna odnosno drugih izmirenja u platnim sistemima.JEDINSTVENO VRŠENJE PLATNOG PROMETA - propisuje Banka Slovenije, koja takođe propisuje STANDARDE obavljanja platnog prometa.KONTROLA ZAKONITOSTI I ISPRAVNOSTI PLATNOG PROMETA - vrši Banka SlovenijeUGOVOR O VOĐENJU TRANSAKCIONOG RAĈUNA - utvrđuje međusobna prava i obaveze pogledu sredstava na računima i u pogledu obavljanja platnog prometa.PISANOM je OBLIKU.Imaoci TRR moraju izvršioca platnog prometa koji vodi njihove transakcione račune, redovno, a najkasnije u roku od pet dana, da obaveste o promenama statusa i o drugim promenama podataka potrebnih za vođenje računa i registra računa.Izvršioci platnog prometa moraju da izvrše svako plaćanje ako su ispunjeni uslovi po zakonskim osnovima.REGISTAR TRANSAKCIONIH RAĈUNA vodi ga Banka Slovenije, • Izvor podataka za registar su banke, koje vode transakcione račune i koje su takoše odgovorne za ispravnost i ažurnost podataka u registru. • Registar sadrži podatke o imaocu računa i podatke o računu, koji su pravna lica i privatnici. • Preko Web stranice Banke Slovenije može se poslati upit o transakcionim računima pravnih lica i privatnika i mogu se preneti podaci iz poslovnog dela registra. AGENCIJA REPUBLIKE SLOVENIJE ZA JAVNOPRAVNE EVIDENCIJE I USLUGE - to je pravno live koje je osnovano za vođenje javnopravnih evidencija i obavljanje drugih poslova od javnog značaja utvrđenih zakonom.ŽIRO KLIRING - doznaka u pojedinačnim vrednostima do 50.000 EUR - MALA plaćanja. U nju su uključena plaćanja čiji primalac ima račun u drugoj banci, a njihova vrednost iznosi do 50.000,00 EUR.

Bruto izmirenje u realnom vremenu - doznake preko 50.000 EUR i HITNI nalozi. U nju su uključena plaćanja čiji primalac ima račun u drugoj banci. Uključena su plaćanja u iznosu od 50.000,00 EUR ili više i plaćanja koja imalac računa označi kao hitna.

Platni nalog

• Namenjen je gotovinskom i bezgotovinskom plaćanju • Oblik obrasca je jedinstven • Sve banke su dužne da ga prime • Pazi na pravilno popunjavanje platnih naloga!

Kada treba da izaberemo platni nalog BN 02? • Platni nalog BN 02 je namenjen obavljanju platnog prometa u međubankarskom okruženju. Platni nalog je namenjen pravnim i fizičkim licima za prenos sredstava između transakcionih računa u Sloveniji. • Platni nalog može da se koristi za plaćanje (bezgotovinski prenos sredstava i plaćanje u gotovini) te za podizanje i polaganje gotovine. Predlažemo da ga koristite za potencijalne prenose sredstava na račune kod drugih banaka i kada želite da platite određenu robu ili usluge, a za to niste dobili posebnu uplatnicu. • Ako se primaocem niste dogovorili precizan poziv na broj, polje referenca ostavite prazno, a u nastavku napišite proizvoljnu oznaku transfera (npr. datum izvršenja platnog naloga).

Posebna uplatnica

• Njome izdavalac omogućava uplatiocu da izvrši uplatu u gotovini ili preko TRR na račun primaoca. • Obrazac je jedinstven.

Kada treba da izaberem posebnu uplatnicu? • Posebna uplatnica je standardizovan papirni debitni platni nalog koji izdaje poverilac (izdavalac) dužniku za izmirenje plaćanja malih vrednosti, a na osnovi koga uplatilac namiruje obavezu prema poveriocu. Njome možete da doznačite sredstva samo onim pravnim licima koja su uključena u Zbirni centar i isključivo na one poslovne račune koji su za to prijavljeni u Zbirnom centru. Zato predlažem, da posebnu uplatnicu koristite u slučaju kada je stvarno i primite od izdavaoca.

Posebna novčana uputnica

• Nalogodavac ovim instrumentom upućuje određen iznos novca primaocu plaćanja • Primalac plaćanja može da podigne novac u gotovini kod banke ili da obavi prenos novca na svoj TRR

Direktno odobrenje

• je kreditni platni instrument koji se koristi za bezgotovinske doznake novčanih sredstava i kod koga nalogodavac upućuje određen iznos novčanih sredstava u korist računa korisnika. Korisnik možebiti samo fizičko lice. • Usluga je namenjena preduzećima i samostalnim preduzetnicima koji upućuju novčana sredstva (do 50.000 EUR) velikom broju korisnika odjednom. Nalogodavac – imalac TRR sklapa ugovor s bankom • Podatke za isplatu priprema nalogodavac

Direktno zaduženje

To je bezgotovinski oblik izmirivanja obaveza Izvršava se na računu uplatioca Ugovor između uplatioca i banke i/ili poverioca Ugovor – ovlašćenje banci da se na određen dan zaduži račun uplatioca za obavljenu uslugu Koristi se

za bezgotovinsko izmirenje obaveza kao što su: plaćanje troškova električne energije, komunalnih usluga, telefona, članarine, otplata kredita, potrošnja na kreditnim i platnim karticama, premije osiguranja.

Trajni nalozi

• To je bezgotovinski oblik izmirivanja obaveza • Izvršava se na računu uplatioca, • Uplatilac ovlašćuje banku da pod određenim uslovima na određen dan u određenom periodu izvrši plaćanje određenom poveriocu • Unapred poznate vrednosti • Otplaćivanje trajnim nalogom je način plaćanja kojim izmirujete svoje obaveze na rate, na primer premiju vašeg automobilskog ili životnog osiguranja, anuitet za potrošački ili namenski kredit itd. Preko trajnog naloga možete i da štedite i da svakog meseca polažete dogovoreni iznos sredstava na izabrani štedni račun. Za sve te poslove je karakteristično da je iznos plaćanja svakoga meseca isti.

MenicaMENICA (trasirana menica, sopstvena menica, blanko menica) MENIĈNE KLAUZULE UNOVĈAVANJE MENICE DOSPELOST MENICE INDOSIRANJE MENICE REGRES MENICE PROTEST MENICE

Menica • Za plaćanje menice banci je potrebno OVLAŠĆENJE meničnog dužnika. • Menični poverilac podnosi menicu banci ko koje je menica naplativa na dan dospelosti ili u roku od dva radna dana po dospelosti • Ako menični dužnik ne da banci ovlašćenjebanka nije dužna da isplati meničnu svotu • Ako menica nije plaćena, poverilac mora podneti protest

Cesija• Definicija: to je način prenosa potraživanja sa jednog poverioca na drugog • Posledice ustupanja? Potraživanje se prenosi na cesionara (dužnik duguje drugom poveriocu) • Šta sme da naplati cesionar? Potraživanje kakvo je imao cedent. • Šta je dužnik dužan da mu ispuni? Dužan je da ispuni onoliko koliko bi ispunio cedentu

• Cesija ili ustupanje potraživanja je uređena u Zakonu o obligacijama. • Predstavlja nenovčani način namirenja potraživanja odnosno obaveza. • Pri poslu cesije poverilac može ugovorom da prenese na treće lice potraživanja koja ima prema svom dužniku i da time izmiri svoju obavezu prema trećem licu. Primer: Preduzeće A duguje preduzeću B 2.500 n.j. i istovremeno potražuje od preduzeća C 2.000 n.j. Za izmirenje svoje obaveze ono će preneti na preduzeće B potraživanje prema preduzeća C. Tim prenosom izmiriće svoj dug prema preduzeću B. Sklapa se ugovor o cesiji.

Otkup potraživanja (faktoring)

• To je moderan oblik finansiranja, vrlo pogodan za srednja i mala preduzeća • Potraživanja prodajemo pre dospeća i tako za kratko vreme dolazimo do novca • To je otkup potraživanja s diskontom• Ima brojne prednosti. KOje?• poboljšava kratkoročnu likvidnost – faktor po pravilu finansira potraživanja do 120 dana i uzima u obzir određenu toleranciju prama kašnjenju izabranih kupaca (dužnika),• smanjuje otpise potraživanja, jer faktor upravlja potraživanjima, a vrši i namirenje, • zbog uređene kratkoročne likvidnosti jača pregovarački potencijal preduzeća kod dobavljača, • preduzeće se s modelom faktoringa ne zadužuje dodatno, • poboljšava koeficijent obrta potraživanja, • skraćuje vezivanja potraživanja, • utiče na poboljšanje kvaliteta imovine, • omogućava korišćenje bonitetnih informacija o kupcima, • omogućava konsultacije u saradnji sa postojećim i potencijalnim novim kupcima, • uz pomoć faktoringa preduzeće poboljšava strukturu svojih kupaca (loši se odvajaju)

Asignacija

• Radi se o poslu između tri stranke uz pomoć koga pojednostavljuju ispunjavanje međusobnih obaveza. Ako je prva dužna drugoj, a druga trećoj, one se uz pomoć ovog ugovora dogovaraju da prva ispuni svoju obavezu neposredno trećoj i tako plati svoj dug prema drugoj, a ispunjena je i obaveza druge stranke prema trećoj. • DUŽNIK ovlašćuje SVOG DUŽNIKA da plati POVERIOCU • Pri asignaciji jedno preduzeće ovlašćuje drugo preduzeće da umesto njega ispuni obavezu prema trećem, a primaoca asignacije ovlašćuje da tu asignaciju primi. U prikazanom primeru asignacije učestvuju tri stranke i to: ASIGNANT (poverilac i dužnik) ASIGNAT (dužnik asignanta) ASIGNATAR (poverilac asignanta) • Sve tri ove stranke sklapaju ugovor o asignaciji. • Primer: Preduzeće A duguje preduzeću B 30.000 n.j. Preduzeće B ga ovlašćuje da umesto njega plati preduzeću C, prema kome ima obavezu iz naslova kratkoročnog kredita u visini od 50.000 n.j.• (1a) na osnovi pristanka na ovlašćenje preduzeće A preknjižava dug prema preduzeću B na konto obaveze prema preduzeću C • (1b) preduzeće C na osnovu ovlašćenja prenosi potraživanja prema preduzeću B u dogovorenom iznosu na konto potraživanja prema preduzeću A • (2a i 2b) plaćanje i prihvatanje asignacije • (2c) preduzeće B izmiruje potraživanja prema preduzeću A dugom prema preduzeću C

• Osnovne ugovorne obaveze ne prestaju dok dužnik (asignat) ne plati asignataru – primaocu asignacije. • Asignant ne može da odbije asignaciju • Ima pravne posledice ako na asignaciju pristaju sve tri ugovorne stranke • Dok ASIGNAT ne ispuni svoje obaveze po ugovoru o asignaciji, ASIGNANT ima obavezu prema PRIMAOCU ASIGNACIJE

Preuzimanje duga

• Radi se o ugovoru između dužnika i onoga ko preuzima dug uz pristanak poverioca • Menja se dužnik • Rizik za poverioca (bonitet dužnika)

Utvrđujemo znanje… UTVRĐUJEMO ZNANJE

POJEDINI POJMOVI:

TRANSAKCIONI RAĈUN račun preko koga se vrše gotovinske ______ i ______ novčanih sredstava Odgovor: uplate i isplate

Imalac TRR fizičko lice ili pravno lice te lice građanskog prava koje sklapa s izvršiocem platnog prometa ____________ Odgovor: Ugovor o vođenju TRR

POKRIĆE ________ saldo na TRR i odobreno prekoračenje pozitivnog stanja na računu Odgovor: pozitivan

PLATNI NALOG – nalog kojim ________ nalaže izvršiocu platnog prometa prenos svojih sredstava na drugi račun odn. uplatu ili isplatu sa svog računa Odgovor: imalac TRR

DOZNAKA plaćanje na određen TRR na osnovu ________ Odgovor: položene gotovine

PLATNI PROMET je proces prenosa novčanih sredstava vršenja _______ i _____ te vršenje obračuna odnosno drugih poravnanja u platnim sistemima. Odgovor: uplata i isplata

JEDINSTVENO VRŠENJE PLATNOG PROMETA - propisuje ___ ko?___________, koja takođe propisuje STANDARDE obavljanja platnog prometa Odgovor: Banka Slovenije

KONTROLU ZAKONITOSTI i ISPRAVNOSTI PLATNOG PROMETA - vrši? Odgovor: Banka Slovenije

UGOVOR O VOĐENJU TRANSAKCIONOG RAĈUNA utvrđuje međusobna prava i obaveze u pogledu sredstava na računima i u pogledu obavljanja platnog prometa. Uvek je u ______ FORMI. Odgovor: pisanoj

Imaoci TRR moraju izvršioca platnog prometa koji vodi njihove transakcione račune, redovno, a najkasnije u roku od _____ dana, da obaveste o promenama statusa i odrugim promenama podataka potrebnih za vođenje računa i registra računa. Odgovor: 5

Izvršioci platnog prometa moraju da izvrše svako _______ ako su ispunjeni uslovi po zakonskim osnovima. Odgovor: plaćanje

REGISTAR TRANSAKCIONIH RAĈUNA vodi ga ________ Odgovor: Banka Slovenije • Izvor podataka za registar su _______, koje vode transakcione račune i koje su takođe odgovorne za ispravnost i ažurnost podataka u registru. Odgovor: banke

• Registar sadrži podatke o _________ i podatke o računu, koji su pravna lica i privatnici. Odgovor: imaocu računa

• Preko Web stranice Banke Slovenije može se poslati upit o ___________________ i mogu se preneti podaci iz poslovnog dela registra. Odgovor: transakcionih računa pravnih lica i Privatnika

AGENCIJA REPUBLIKE SLOVENIJE ZA JAVNOPRAVNE EVIDENCIJE i USLUGE (AJPES je pravno live koje je osnovano za vođenje __________ evidencija i obavljanje drugih poslova od javnog značaja utvrđenih zakonom. Odgovor: javnopravnih

ŽIRO KLIRING doznake u pojedinačnim vrednostima do ________ - MALA plaćanja. Odgovor: 50.000 eur Bruto izmirenje u realnom vremenu – doznake preko 50.000 eur i _____ nalozi. Odgovor: HITNI

Platni nalog • Namenjen je ________i ___________ plaćanju Odgovor: gotovinskom i negotovinskom • Forma obrasca je ______ Odgovor: jedinstvena • Sve banke su dužne da ga __________ Odgovor: plate • Pazi na pravilno ___________ platnih naloga! Odgovor: popunjavanje

Posebna uplatnica • Njome __________ omogućava _______da izvrši uplatu u gotovini ili preko TRR na račun primaoca. Odgovor: izdavalac - uplatiocu • Obrazac je _______. Odgovor: jedinstven

Posebna novčana uputnica • Nalogodadavac ovim instrumentom upućuje određen iznos novca ______________ Odgovor: primaocu plaćanja • Primalac plaćanja može da podigne novac u gotovini kod banke ili da obav prenos novca na _______ Odgovor: svoj TRR

Direktno odobrenje • To je _____________ oblik uplate novčanih sredstava Odgovor: negotovinski • U _______ računa primaoca plaćanja Odgovor: korist • Nalogodavac – imalac TRR sklapa _______ s bankom Odgovor: ugovor • Podatke za isplatu priprema ____________ Odgovor: nalogodavac

Menica • Za plaćanje menice banci je potrebno _________ meničnog dužnika. Odgovor: ovlašćenje • Menični poverilac podnosi menicu banci kod koje je menica naplativa na dan __________ ili u roku od _____ radna dana po dospelosti Odgovor: dospelosti - dva • Ako menični dužnik ne da banci __________, banka nije dužna da isplati meničnu svotu Odgovor: ovlašćenje • Ako menica nije plaćena, poverilac mora da uloži _______ Odgovor: protest

Isplata bez saglasnosti imaoca računa • Sudski zaključak o __________ na novčana sredstva Odgovor: izvršenju • Izvršni zaključak o prinudnoj _______ poreskog, carinskog ili drugog organa Odgovor: naplati

Namirenje potraživanja i obaveza • Pravni izvori: ____________ (čl. 311-318) Odgovor: Zakon o obligacijama • Efikasan oblik regulisanja kratkoročnih _____________ i __________ Odgovor: potraživanja i obaveza • Umanjuju ________ od poslovanja s kupcima Odgovor: rizik • Uslovi za namirenje koje određuje _________ Odgovor: zakon • Jednostrana, dvostrana i _________ namirenja Odgovor: lančana • Izjava o _________ Odgovor: namirenju

Cesija • Definicija: to je način prenosa ____________ sa jednog poverioca na drugog Odgovor: potraživanja • Posledice ustupanja? Potraživanje se prenosi na _________ (dužnik duguje drugom poveriocu) Odgovor: cesionara • Šta sme da naplati cesionar? Potraživanje kakvo je imao _______. Odgovor: cedent • Šta je dužnik dužan da mu ispuni? Dužan je da ispuni onoliko koliko bi ispunio ________ Odgovor: cedentu • Cesija ili ustupanje potraživanja je uređena u _________ Odgovor: Zakonu o obligacijama • Predstavlja _________ način namirenja potraživanja odnosno obaveza. Odgovor: nenovčani • Pri poslu cesije poverilac može ugovorom da prenese na treće lice __________ koja ima prema svom dužniku i da time izmiri svoju obavezu prema trećem licu. Odgovor: potraživanja

• Primer: Preduzeće A duguje preduzeću B 2.500 n.j. i istovremeno potražuje od preduzeća C 2.000 n.j. Za izmirenje svoje obaveze ono će preneti na preduzeće B potraživanje prema preduzeća C. Tim prenosom izmiriće svoj dug prema preduzeću B. Sklapa se ugovor o cesiji. • Preduzeće A u svojim knjigama izmiruje obavezu prema preduzeću B, koje će postati novi poverilac preduzeća C, jer će potraživanje preneti umesto ispunjenja svoje obaveze. Preduzeće B i C moraju da preimenuju i preknjiže svoje potraživanje odnosno dug. Posle prenosa potraživanja, naime, ne ne radi se više o potraživanju odnosno dugu iz osnovnog posla, nego o čisto finansijskom potraživanju odnosno dugu

Otkup potraživanja (faktoring)

• To je moderan oblik finansiranja, vrlo pogodan za _____ i _____ preduzeća Odgovor: srednja i mala • Potraživanja prodajemo ____ dospeća i tako za kratko vreme dolazimo do novca Odgovor: pre • To je otkup potraživanja s _________ Odgovor: diskontom • Poboljšava kratkoročnu likvidnost – faktor po pravilu finansira potraživanja do __ dana i uzima u obzir određenu toleranciju prama kašnjenju izabranih kupaca (dužnika), Odgovor: 120• smanjuje otpise potraživanja, jer faktor upravlja potraživanjima, a vrši i _________ Odgovor: namirenje • zbog uređene kratkoročne likvidnosti jača ______ potencijal preduzeća kod dobavljača, Odgovor: pregovarački • preduzeće se s modelom faktoringa ne ________ dodatno, Odgovor: zadužuje • poboljšava koeficijent ______________, Odgovor: obrta potraživanja • Skraćuje vezivanja _________, Odgovor: potraživanja • utiče na poboljšanje kvaliteta _________, Odgovor: imovine • omogućava korišćenje __________ informacija o kupcima, Odgovor: bonitetnih

• omogućava konsultacije u saradnji sa postojećim i potencijalnim novim ________, Odgovor: kupcima • uz pomoć faktoringa preduzeće poboljšava strukturu svojih ________ (loši se odvajaju) Odgovor: kupaca

Asignacija • Radi se o poslu između tri stranke uz pomoć koga pojednostavljuju ispunjavanje međusobnih obaveza. Ako je prva dužna drugoj, a druga trećoj, one se uz pomoć ovog ugovora dogovaraju da prva ispuni svoju obavezu neposredno _______ i tako plati svoj dug prema _______, a ispunjena je i obaveza druge stranke prema trećoj. Odgovor: trećoj - drugoj

• DUŽNIK ovlašćuje SVOG ______ da plati __________ Odgovor: dužnika – poveriocu

• Pri asignaciji jedno preduzeće ovlašćuje drugo preduzeće da umesto njega ispuni obavezu prema trećem, a primaoca asignacije ovlašćuje da tu asignaciju primi. U prikazanom primeru asignacije učestvuju tri stranke i to: __________ (poverilac i dužnik) ASIGNAT (dužnik asignanta) ___________ (poverilac asignanta) Odgovor: asignant – asignatar

• Sve tri ove stranke sklapaju ugovor o __________. Odgovor: asignaciji

• Primer: Preduzeće A duguje preduzeću B 30.000 n.j. Preduzeće B ga ovlašćuje da umesto njega plati preduzeću C, prema kome ima obavezu iz naslova kratkoročnog kredita u visini od 50.000 n.j.

• Osnovne ugovorne obaveze ne prestaju dok dužnik (asignat) ne _______ asignataru – primaocu asignacije. Odgovor: plati • Asignant ne može da _________ asignaciju Odgovor: odbije • Ima ________ posledice ako na asignaciju pristaju sve tri ugovorne stranke Odgovor: pravne • Dok ASIGNAT ne ispuni svoje obaveze po ugovoru o asignaciji, ASIGNANT ima obavezu prema ____________ Odgovor: primaocu asignacije

Preuzimanje duga • Radi se o ugovoru između dužnika i onoga ko preuzima dug uz pristanak ________ Odgovor: poverioca • Menja se ________ Odgovor: dužnik • Rizik za __________ (bonitet dužnika) Odgovor: poverioca