FIZIČKA AKTIVNOST DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Specijalistički rad:Milica Šćekić

Normalna fizička konstitucija i zdravlje su elementarni uslovi za život i funkcionisanje svakog pojedinca.

Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno

FIZIČKA AKTIVNOST U RANOM DETINJSTVU Fizičke aktivnosti treba da budu primerene detetovom

uzrastu. Telesne vežbe se izvode svakodnevno 10 minuta pre

užine; počinju vežbama od glave prema peti. Usmerena aktivnost u mlađoj i srednjoj grupi odvijaju

se jedanput nedeljno po pola časa, a u srednjoj i najstarijoj grupi dvaput nedeljno po 45 minuta do jednog sata.

Kada vreme dozvoli, deca odlaze u šetnju oko 30 min u obližnji park, ili pored reke.

S polaskom u školu deca dostižu fizičku zrelost, pa je poželjno bavljenje sportskim treningom. Preporuke po uzrastu za određene sportske aktivnosti, po Dambou, su:

UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST 7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje 8-9 umetničko klizanje 7-10 stoni tenis i tenis 9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi 9-12 nordijske discipline (trčanje) 10-11 sportsko-ritmička gimnastika 10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing 11-12 akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo 12-13 rvanje, konjički sport 12-13 veslanje, streljaštvo, mačevanje 12-14 boks 13-14 biciklizam 14-15 dizanje tegova i body building

Čovekove razvojne faze čitav čovekov život može se podeliti u

tri velika razdoblja: razdbolje detinjstva i

adolescencije (od rođenja do 18-19. godine)

razdoblje odraslog čoveka (od 18-19. do 40. godine)

razdbolje zrelog čoveka i starosti (od 40.godine do starosti)

Prema specifičnostima psihofizičkog razvoja razdbolje detinjstva i adolescencija se najčešće deli na četiri perioda:

rano detinjstvo (do 6-7. godine) srednje i kasno detinjstvo (od 6-7. do

11-12. godine) pubertet (od 11-12. do 15-16. godine) adolescencija (od 15-16. do 18-19.

godine)

Mlađi uzrast od 3. do 4. godine Deca ovog uzrasta mogu se uključiti skoro u sve

organizacione oblike vežbanja. Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se još uvek

čine i suvišni pokreti, odnosno dodatni nepotrebni pokreti u odnosu na zahtev i optimum motoričkog zadatka. Karakteristično je da deca za vreme kretanja šire ruke i da se teže zaustavljaju, što upućuje na konstataciju da je u pitanju nestabilnost u održavanju ravnoteže i upozorenje vaspitaču da pri izboru vežbi vrši potrebne korekcije.

Deca se brzo zamaraju, pažnja je labilna, a raspoloženje se brzo menja.

Srednji uzrast od 4. do 5. godine U odnosu na prethodni period kretanje je znatno

popravljeno i usavršeno, rad ruku i nogu je usklađeniji, koordinacija je bolja, manje je suvišnih i nekontrolisanih pokreta. ravnoteža je znatno bolja – dete, na primer, već može duže vremena da stoji na jednoj nozi. Ova činjenica upućuje na nešto drugačiji pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motoričkih zadataka, pre svega da vežbanja mogu biti složenija, motorički zadaci teži i da vežbanja mogu duže da traju.

Sklonost prema podražavanju, imitaciji, još uvek je dosta izražena, te je kao metod rada treba primenjivati.

Dete se samo oblači i svlači, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.

Stariji uzrast od 5. do 6. godine Koordinacija pokreta je dosta poboljšana, suvišni pokreti su u

znatnoj meri eliminisani, zapaža se uopšte stabilnost i sigurnost u motorici. Posebno je karakteristično za ovaj period da automatizacija pokreta počinje sve više da dobija svoje mesto u razvoju motorike i da se svakim danom usavršava. To se naročito primećuje u raznim oblicima trčanja, penjanja, bacanja i dr. Deca počinju da koriste više jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku dočekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih očiju, što znači i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljšana.

Deca prihvataju složenije i teže motoričke zadatke, istrajnija su, pažnja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a različitost se sve više zapaža.

Slične konstatacije se odnose i na predškolski uzrast, s tim što se u primeni vežbanja i otežavanju motoričkih zadataka može ići korak napred. Vežbanje poprima karakteristike školskog fizičkog vaspitanja; ovo je na neki način period povezivanja predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja.

Osnovni ciljevi fizičkog razvoja dece predškolskog uzrasta Zdravo, fizički dobro i skladno razvijeno dete. Upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i šeme. Razvoj lateralizacije. Održavanje normalnog stanja aparata za kretanje, posebno zglobova, veza i mišića, što se odražava u

njihovoj snazi i pokretljivosti. Svestrani razvoj motorike, odnosno, formiranje i učvršćivanje sposobnosti ovladavanja prostorom kroz

kretanje u njemu, koje je koordinirano, skladno, graciozno, uravnoteženo i ritmično. Razvoj psihofizičkih sposobnosti: brzine, okretnosti, gipkosti, snage, izdržljivosti, preciznosti i dr. Slobodno, efikasno i graciozno vladanje svojom motorikom i ekonomičnost u trošenju mišićne energije i

snage. Razvoj ravnoteže u statičkim i dinamičkim položajima tela. Razvijenost svih mišićnih grupa (trupa, kičme, stomaka, nogu, ramenog pojasa, ruku, šake, prstiju,

stopala, vrata, očiju i lica), posebno mišića – opružača. Osposobljenost za rukovanje predmetima uz pomoć krupnih mišićnih grupa. Ovladavanje osnovnim lokomotornim i manipulacionim pokretima i usavr-šavanje fine motorike -

voljnog usmeravanja pokreta, njihove koordinacije, ritma, snage, tačnosti, tempa i razmaka pokreta ruke, šake i prstiju, pove zano sa razvojem mišljenja i opažanja, preciznosti, orijentacije u prostoru, koncentracije i drugih sposobnosti potrebnih za sticanje grafičkih i tehni čkih veština od kojih zavisi pisanje.

Jačanje disajne muskulature, razvoj pokreta grudnog koša, osposobljenost za dublje i ritmičnije disanje uz povećavanje kapaciteta pluća.

Pravilan razvoj nervnog sistema. Pripremljenost za uslove života i rada koji dete očekuje u školi.

IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NATELESNI RAZVOJ DETETA

Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe, i to prema:

psihofizičkom razvoju dece; karakteristikama grupe; pripremljenosti grupe; stanju dečjeg zdravlja.

Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim

iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva; zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog

toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura;

količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa;

mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima veći nego u odraslih;

odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih, kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa;

nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanica moždane kore, ni psihomotorni centri ...

Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke

vežbe); za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima; što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i

nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i slič no;

vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje;

prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju.

Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične; da obuhvataju više mišićnih grupa, a u

njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika);

deci razumljive; izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo,

tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo;

češće menjane.

Treba imati na umu i sledeće: vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto, starija deca već gađaju cilj, a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim

bacanjem plodova, loptica; mlađa grupa još ne skače u vis ili u dalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko

konopca na podu, dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po

konopcu ili motki, u uporu i visu). ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se

pokazuju pozitivni rezultati; takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom

starije grupe; od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo; sa decom koja neredovno dolaze mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. decu, koja posle bolesti dolaze, postupno obuhvaćamo radom; kod dece koja su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav, a uobičajeno vežbanje bilo bi

naporno i štetno; dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja; deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi; slabašnu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, a vežbanje koristi opštem stanju

njihovog organizma.

PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST Artikulacija usmerene aktivnosti sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti

organizam za opterecenja koja slede, uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem,

PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterecenja u daljem toku aktivnosti.

OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka.

ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red.

VEŽBE ZA DECU PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Gimnastika (Vežbe na spravama)

Atletske aktivnosti

Igre sa loptom

Vežbe oblikovanja

Borenje

Vežbe sa rekvizitima

● za uzrast od tri do šest godina - od 5 do 10 minuta ● za uzrast od sedam do deset godina - od 10 do 15

minuta ● za uzrast od 11 do 14 godina - od 15 do 20 minuta

Razni tipovi vežbi Vežbe za ravna stopala Vežbe za X noge Vežbe za O noge Vežbe za korekciju kifotičnog lošeg držanja Vežbe za korekciju skoliotičnog lošeg držanja Vežbe za korekciju lordotičnog lošeg držanja Vežbe za jačanje Vežbe na velikoj lopti za decu Vežbe za glavu i vrat Vežbe za ramena i ruke Vežbe za trup Vežbe za kukove i noge Trbušnjaci Joga Vežbe sa papirom

ZAKLJUČAK Nedostatak fizičke aktivnosti tokom zime za većinu

dece znači nekoliko kilograma viška i slabu kondiciju na proleće. Ako se ne bave nekim sportom pa nemaju redovne treninge i napolju nema snega, verovatno će najveći deo slobodnog vremena provesti ispred televizora ili za kompjuterom.

Mlađa deca ne bi trebalo da budu fizički neaktivna duže od jednog sata osim ako ne spavaju, a deca školskog uzrasta ne duže od dva sata.

Skučeni prostori u stanovima ili kućama ne pružaju mnogo mogućnosti za vežbanje. Idealno bi bilo da deca imaju u svojoj sobi sportski kutak sa jednom strunjačom i švedskim lestvama kako bi u svakom trenutku kada požele mogla da se penju, skaču, prevrću se.

Deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta treba pomoći u organizovanju vremena koje provode u kući. U skladu sa uzrastom sva deca mogu da učestvuju u redovnim kućnim poslovima. Neke aktivnosti kao što je hodanje stepenicama umesto vožnje liftom treba da postanu rutinske.

Dobro je da postoji i redovna fizička aktivnost, po nekim preporukama to je sat i po za malu decu, od toga 30 minuta planirane i 60 minuta spontane igre.

Deca predškolskog uzrasta trebalo bi da vežbaju 60 minuta i da se isto toliko slobodno igraju, a deca školskog uzrasta bi trebalo da budu fizički aktivna više od 1 sata sa po 15 minuta aktivnosti između ostalih obaveza.

Da deca ne bi bila neaktivna dobro je ograničiti im vreme koje provode sedeći ispred TV-a i kompjutera. Čak i kada nema odgovarajućih rekvizita uz malo mašte i postojeće dečje igračke mogu da se osmisle korisne vežbe kojima će deca ispuniti vreme a krajnji rezultat će biti njihova bolja spretnost, koordinacija, preciznost, jači mišići.

HVALA NA PAŽNJI