Download doc - EVROPSKA UNIJA konacna

Transcript
Page 1: EVROPSKA UNIJA konacna

I део

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНА АРХИТЕКТУРА

ЗЕМАЉА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

1

Page 2: EVROPSKA UNIJA konacna

I

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА

1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Претпоставља се да су обавештајне активности на тло Енглеске донели

Римљани, односно Јулије Цезар, који је 55. године пре нове ере започео освајање

Енглеске. У V веку Римљани уступају место германским племенима Англима и

Сасима, који асимилирају домаће становништво и започињу изградњу снажне

државе. Уједињење малих краљевина и ствараље јединствене краљевине Енглеске у

IX веку прати интензивна обавештајна и необавештајна активност (убиства

политичких противника), а ове активности процват доживљавају средином XV века,

пре свега због снажног економског развоја и експанзије Енглеске на прекоморске

земље.

Ипак, зачетником савремене обавештајне службе у Енглеској сматра се сер

Френсис Веслингам (Sir Francis singham), коме се приписују знатне заслуге за победу

енглеске морнарице над шпанском "Непобедивом армадом" 1588. године. За време

владавине Хенрија (Henry) VIII формирана је прва служба безбедности као државна

установа, што до тада у свету није забележено. Одбрана престола и заштита

Краљевине од унутрашњег и спољног непријатеља (језуитске завере, Шпанија,

Француска итд.), били су главни задаци ове службе, а Оливер Кромвел (Oliver

Kromwelt) 1647.године, победом над краљем, Парламенту поверава руковођење овим

активностима. Снажна економска, војна и политичка експанзија Енглеске током

XVIII и XIX века условила је још снажнији развој обавештајних активности. Роберт

Рован у књизи "Цртице из тајне службе" каже: "За пет критичних година, од 1776.

до 1781.године, британски "Foreign Office" и британски краљ били су боље

обавештени о америчким међународним односима него Вашингтон или Конгрес".1

1 Опшнрније о историјском развоју обавештајних служби у Великој Британији види: Ponting, Give, Secrecy in Britain, Oxford: Basil Blackwell, lnc, Cambridge: Cambridge Center, 1990, pp 16-22.

2

Page 3: EVROPSKA UNIJA konacna

Пред почетак Другог светског рата (1939. године) Велика Британија је

извршила реорганизацију обавештајних служби. У складу са постојећом

организацијом Ратног кабинета формирала је 40 обавештајних служби под називом

Military Intelligence (MI 1,2,3....40). Неговање култа британске традиције имало је

одраза и у овој области, па се поједине службе и данас тако називају (MI6 и MI5).

Након Другог светског рата извршена је поновна реорганизација обавештајно

безбедносног система, сходно функционисању државе у мирнодопским условима и

тако постављен обавештајно-безбедносни систем, са малим изменама, и данас

делује.

2. ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

Обавештајнобезбедносни систем Велике Британије, и поред дуге традиције,

законски је уређен тек у XX веку, пре свега усвајањем два кључна законска акта: 1 /

Закона о служби безбеgности (The Security Service од 27. априла 1989. године и 2/

Закона о обавештајиим службама (Intelligence Services Act) од 26. маја 1994. године.

Руковођење обавештајно-безбедносним системом поверено је Влади као носноцу

извршне власти, док је преgсеgник Влаgе (Prime minister) непосредно одговоран за

функционисање обавештајних и безбедносних усганова, у чему му помаже секретар

кабинета (secretary of the Cabinet). Премијер руководи и председава Министарским

комитетом за надзор и управљање обавештајним службама (Ministerial Committee on the

Intelligence Services - IS), највишим органом руковођења обавештајно-безбедносним

системом2, који одлучује о начелним питањима у вези са спровођењем обавештајне

и безбедносне стратегије на плану остварења националних интереса и националне

безбедности Британије, а изузетно се бави и неким конкретним проблемима, као

што је проблем функционисања Националне обавештајне машинерије (National

Intelligence Machinery). IS надзире и обезбеђује функционисање обавештајних и

безбедносних служби у оквиру дефинисане политике и стратегије националне

безбедности. Чланови IS cy: премијер (председавајући), министри одбране,

унутрашњих и спољних послова и финансија.

Обавештајно-безбедносним системом Велике Британије руководи Комитет сталних

подсекретара за усмеравање обавештајног рада (Permanent Secretaries Committee on the

Intelligence Services - PSIS), који помаже ресорним министрима у сталном надгледању

2 "National Intelligence Machinery", London: The Stationary Office, 2001, p. 12; Упореди: Central Intelligence Machinery, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/world/uU/cim. Ibid, p. 12

3

Page 4: EVROPSKA UNIJA konacna

рада обавештајних и безбедносних служби. Његове основне функције су: 1/

утврђивање приоритета, смерница и планова рада за све обавештајне службе; 2/

надзор и контрола рада свих обавештајних служби; 3/ контрола и надзор

годишњих трошкова служби у склопу праћења трошкова британских јавних

служби итд. Сви финансијски планови Комитета подносе се Министарском

комитету, који доноси одлуку о адекватном нивоу финансирања служби путем

утврђеног буџета обавештајних служби.3 На челу PSIS је секретар Кабинета (Владе), а

чланови су подсекретари министарстава одбране, унутрашњих послова и финансија.

Координатор за обавештајни рад има улогу саветника PSIS и председава

саветодавиим комитетом, познатим као Прелиминарни комитет, који представља прву

проверу предвиђених трошкова за реализацију обавештајних и безбедносних

послова. До сада су координатори били најистакнутије личности из области

обавештајног рада (руководиоци обавештајних служби) и, у периоду после Другог

светског рата, забележено је да су то истовремено били и чланови Горњег дома

(припадници британске аристократије).4

Уз MIS и PSIS, на плану координације и руковођења обавештајним и

безбедносним активностима у Великој Британији делује још неколико тела

извршне власти. Посебно се истиче Здружени обавештаји комитпет (Joint

Intelligence Committee -JIC), део Кабинета премијера под контролом секретара

Кабинета.5 Имајући у виду да су главне службе које се баве обавештајним радом

SIS и GCHQ, чије су функције изложене у Закону о обавештајним службама из

1994. године, JIC je тело које одобрава опште обавештајне захтеве и годишње их

разматра под надзором коордииатора обавештајних и безбедноснх служби

(Security and Intelligence Coordinator)6 Овај процес подразумева ригорозну анализу

потреба за деловање обавештајних служби, са широком консултацијом са

одељењима за потрошаче и уз разматрање финансијских и других захтева служби.

Извештај о захтевима служби одлази министрима на одобрење. JIC има задужења

да: 1/ усмерава и надзире рад обавештајних служби у земљи и у иностранству у

циљу осигурања ефикасности, економичности и брзог прилагођавања новим

захтевима, а под најширим надзором Сталне комисије; 2/ подноси на одобрење

министрима извештаје у договореним интервалима (најмање једанпут недељно) о 3 3a 2002/2003. годину тај износ је 893 милиона фунти;4 Савић, Андреја, ор. cit, стр. 227.5 "National Intelligence Machinery", op. at., p. 15.6 Central Intelligence Machinery, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/world/uk/cim.

4

Page 5: EVROPSKA UNIJA konacna

обавештајним захтевима и приоритетима и другим задацима служби; 3/

координира по потреби заједничке планове рада различитих одељења у

обавештајним службама; 4/ врши надзор и даје рана упозорења за развој

директних и индиректних претњи из иностранства према британским политичким,

војним и економским интересима; 5/ даје процене о догађајима повезаним са

спољним пословима, одбраном, тероризмом, међународним криминалним

активностима, научним, техничким и међународним економским активностима; 6/

врши процену претњи безбедности и 7/ одржава и надгледа везе са

Комонвелтом и страним обавештајним службама и процењује до које мере им

треба омогућити приступ својим информацијама.7 Такође, задатак JIC je да

правовремено упозорава министре о проценама које захтевају оперативну или

планску акцију. Комитет може да оснива и сталне поткомитете за извршење својих

обавеза. Комитет директно извештава о свом раду секретара Владе, осим када врши

посебне процене за начелнике Генералштаба. JIC je организован у више

поткомитета, познатих под именом групе за текући обавештајни paд (Current

Intelligence Groups - CIG), задужене за поједине ресоре и агенције. Групе чине

Здружену обавештајну opганизацију (Joint Intelligence Organisation - JI0), односно

JIC, због чега се и сам ЈIC сматра обавештајном установом. Поред ових група, JIC y

свом саставу има и стални Аналитички штаб (Assessments Staff), групе координатора

(Coordinator's Group) и Секретаријат (Joint Intelligence Secretariat). Аналитички штаб je

задужен за аналитичке послове, односно обраду обавештајних информација

добијених од других британских институција (дипломатски извештаји и др.).8

Владин поткомитет и приоритете и учинак Службе безбедпости/ Ml-5 {Sub

Committee on Security Service Priorities&Performance (SO SSPl-) задужен je за анализу

рада и учинка MI-5; у односу на планове и постављене циљеве, разматра и

процењује будуће приоритете и саветује секретара Кабинета и PSIS. Његови

чланови су високи функционери министарстава финансија, спољних и

унутрашњих послова, трговине и индустрије, одбране, социјалне заштите,

Комонвелта, Министарства за Шкотску, Северну Ирску, GCHQ, MI-5, M1-6,

Министарства јавних послова делатности и Владе. Министарство унутрашњих

послова даје председавајућег, а секретарске функције се обезбеђују из централне

7 Ibid, p. 19; National Intelligence Machinery, Internet 13/04/2002, www.archive.ufficial/documets.co.uk/ document/cabo/f/nim/0114301808.pdf8 Вили о гоме шнре: "National Intelligence Machinery", op. cit., pp 17-18.

5

Page 6: EVROPSKA UNIJA konacna

обавештајне машинерије у оквиру Владе. Комитет све послове извршава у циљу

вредновања потенцијала MI-5 у оквиру реализације задатака из њеног делокуга

рада који се односе на класичне безбедносне проблеме (контраобавештајна

делатност и контратероризам) и дугорочне претње безбедности Велике Британије.

Парламентарни надзор над радом обавештајних и безбедносних служби у

Великој Британији врши Комитет за обавештајне и безбедносне послове (intelligence

and Security Committee - ISC), основан Законом о обавештајним службама 1994.

године. ISC испитује усклађеност рада, ефикасност администрације и

обавештајну политику MI-5, MI-б, и GCHQ.9 Делује у потпуној тајности {ring of

secrecy), састављен je од девет чланова и има широк приступ информацијама о

деловању ових служби и њиховим тајним информацијама до којих дођу у оквиру

обавештајног рада. Комитет има право да тражи од премијера извештај о његовом

раду на плану организације и надзора обавештајних и безбедносних активности

британских служби. Те, као и соиствене извештаје, Комитет доставља британском

Парламенту.10

Имајући у виду да Парламент има ограничену контролу над обавештајпим

активностима, у Великој Британији је предвиђена и контрола поштовања

законитости. Наиме, као посебне институције делују комисије и судови, независни

од извртне власти, који у области обавештајно-безбедносних послова испитују

поштовање закона, нарочито повреде људских права, имовине и сл.11

Британске обавештајне установе делују у оквиру појединих министарстава и,

сходно томе, логично је очекивати да су надлежни министри одговорни за њихов

рад. To је делимично тачно јер је законима о безбедности, прислушкиваљу и др.

предвиђена директна комуникација између шефова служби и премијера, чиме се

права и одговорности министара умаљују. Ово истовремено ставља кординатора у

Кабинету премијера у први план и практично објашњава зашто, при промени

извршне власти, не долази до промена шефова служби који су формално

помоћници министара (стални подсскретарм). Овакав начин управљања

обавештајним системом пружа дугорочну гаранцију стабилности и сигурности

обавештајних операција.

9 "Intelligence Srvice Act 1994", 26th May 1994, Chapter 13, 10 (1): The Intelligence and Secnrit)Committe.10 Ibid.11 Упорсди: Савић, Андреја, ор. cif., crp.

6

Page 7: EVROPSKA UNIJA konacna

У Великој Британији постоје следеће обавештајне и безбедносне службе: 1/

Тајна обавештајна служба у Министарству иностраних послова (SIS - Secret

Intelligence Service, Foreign Office), позната под именом Military Intelligence 6 (MI6)

2/ Служба безбедности у Министарству унутрашњих послова (SS - Security Service,

Howe Office, популарно Military Intelligence (MIS); 3/ Владин Комуникациони

главни штаб у Министарству спољних послова (Government Communications

Headquarters - GCHQ, Foreign Office); 4/ Специјални огранак Скотланд Јарда (Special

Branch oj Scotland Yard); 5/ и б) Обавештајна служба Министарства одбране

(Defence Intelligence Service - DIS, Department of Defence), Поред ових организација,

у обавештајно безбедносним активностима Велике Британије учествују и

значајно им доприносе институције као што су нпр. Имиграциони уред,

Британски савет, Метрополитен полиција, Обалска стража, сервиси BBC за

праћење јавних информација (BBC Monitoring service) итд. Најзначајнија и

најбитнија основа деловања овог система лежи у чиљеницама постојања високог

степена безбедносне културе свих слојева британског друштва (што је тековина

Другог светског рата) и законске регулативе која обавезује све правне и физичке

субјекте да учествују у заштити британских интереса, односно пруже помоћ

државним институцијама које се поменутим активностима баве.

3. ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ УСТАНОВЕ

МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА

3.1. Тајна обавештајна служба

(Secret Intelligence Service - SIS) - MI6

Тајна обавештајна служба (MI6), иако у саставу Министарства спољних послова,

практично је самостална и независна у раду. Министарство овој служби користи као

параван, а шеф MI6 директно комуницира са премијером, односно кординатором.

Камуфлирана по одељењима министарства (одељење за истраживање, документацију

итд.) MI6 је, поред централе, урађена у сва оританска дипломатско-конзуларна

представнпштва у свету, а честа је и пракса камуфлирања обавештајаца као

пословних људи, дописника листова, научних радника и сл.12 Служба вуче корене од

обавештајне установе под називом Колонијална обавештајна служба

12 Званично дописник листа "Thm" непосредно пред бегство уСССР.

7

Page 8: EVROPSKA UNIJA konacna

(ColonialIntelligence Department - CID), чија је делатност била усмерена на енглеске

колоније.14 У садашњем облику служба је установљена 1912. године, као Одељење за

иностранство Бироа тajнe службе (Foreign Section of the Secret Service Bureau) под

руководством сер Менсфилда Каминга (Sir Mansfield Cumming), односно Bojno

обавештајпо оgељење op. 6 (Military Intelligence - Ml6), због чега и данас носи ово

име. Камингово одељење било је одговорно за прикупљање обавештајних података

у иностранству, a 1922. године се трансформисало у засебну службу, данас познату

као SIS/ MI6. Као што јс америчка обавештајна служба CIA позната под надимком

"Компанија" (The Сотарапу), тако се заМ16 користе још називи "Фирма" (The Firm)

или "Пријатељица" (The Friends).13

MI6 је формално подређена Министарству спољоних послова, али се

стварно ради о аутономно централној обавештајној служби, непосредно подређеној

премијеру. Према параграфу 1, члана 1, поглавља 13 Закона о обавештајним

службама из 1994. године, "Тајна обавештајна служба (SIS или MI6) наставља да

делује под надлежношћу државног секретара и, у складу са параграфом 2 овог члана,

њене функције су да: 1/ прикупља и пружа информације у вези са делима и намерама

лпца ван британских острва и 2/ обавља друге задатке у везм са делима и намерама

таквих лица14. Према истом параграфу, MI6 има право деловања само у интересу

националне безбедности, са посебним нагласком на одбрану и међупародну

политику Уједињеног Краљевства, економско благостање и подршку у откривању

озбиљних кривичних дела.15 Основна улога MI6 је обезбеђивање обавештајних

података о питањпма која се тичу виталних интереса Велике Британије на пољу

безбедности, одбране, иностране и економске политике, у складу са потребама које

утврђује CSI. MI6 у те сврхе користи људске, материјално-техничке и друге

потенцијале и могућност осгваривања сарадње са страним обавештајним и

безбедносним службама.16

Руководилац MI6 је према Закону непосредно подређен премијеру и одговоран

је за целокупан рад Службе. У том смислу, он има обавезу да обезбеди: а) да се

обезбеде такве методе да MI6 не прикупља никакве информације осим оних које су

неопходне за обављање њених функција и да не открива више информација него

13 Ponting, Clivc, op. at., p. 8, 9-11.14 Secret Intelligence Service, Intcrncr O8/U4/2OO2, www.fn.s.org/irp/world/uk/mi6.15 "Intelligence Service Act 1994", 26th May 1994, Chapter 13, Section 1 . : Secret Intelligence Service,10,2).16 У оквиру MCHC метода сарадње, MI6 je посебно остварила capaдњy ca америчком CIA на плану HUMINT

8

Page 9: EVROPSKA UNIJA konacna

што је неопходно за функционисање Службе - (1) у те сврхе, (II) у интересу

националне безбедности, (III) y сврху превенције или откривања озбиљних

кривичних дела, или (IV) у сврху било каквих кривичних радњи и б) да Служба не

предузима никакве акције у интересу било које политичке пapтиje у Уједињеном

Краљевству. Откривање информација службе сматра се неопходним једино у циљу

обављања одговарајућих функција MI6, ако то подразумева: отварање документације

у складу и на основу Закона о јавним актима из 1958. године и отварање

документације потребне ревизору или генералном контролору у складу са

одобрењем премијера. Шеф MI6 има обавезу да подноси годишњи извештај о

раду службе премијеру и државном секретару, а може истим личностима у било

које време подносити и извештаје о свему што је значајно и везано за рад Службе.17

Седиште MI6 јс у Лондону, на адреси: Albert Embankment 85, Vauxall Cross, a

претпоставља се да има око 2.500 припадника. Располаже знатним материјалним и

финансијским средствима, али је много значајније то што је у позицији да користи

резултате рада других институција, нпр. Британског савета (државна културна

институција), BBC, Центра за стратешка истраживања итд., што је сврстава у сам

светски врх међу обавештајним службама. Централа службе је устројена у четири

директората: за регрутовање и продукцију (оперативни рад); контраобавештајни рад

и безбедност; кадрове и администрацију; и специјалну подршку (субверзивна

активност).

Територијални принцип организовања је посебно наглашен у овој служби.

Наиме, MI6 има седам контролора одговорних за вођење операција у следећим

регионима света: Великој Британији, Европи, Совјетском блоку, Африци, Средњем

истоку, Далеком истоку и западној хемисфери. У том смислу, по територијалном

приндипу је организована управо у тих седам реферата. Кадрови који чине окосницу

Службе регрутују се углавном са елитних универзитета, као су Оксфорд (Oxford),

Кембриџ (Cambridge) Единбург (Edinburg) и др. који су готово искључиво

резервисани за припаднике виших слојсва британског друштва. Схватање да

обавештајни посао на одређенп начин представља креирање светске историје, чини

популарним овај позив, чему су умногоме допринели и професори на тим

универзитетима, који одржавају традицију дугогодишње сарадње између Службе и

ових научних институција.17 Ibid, 2,3.

9

Page 10: EVROPSKA UNIJA konacna

Циљеви Службе су стратешког карактера и у непосредној вези са дугорочним

спољнополитичкнм интересима Велике Британије. Дугорочни обавештајни рад

(long-term intelligence), односно "рад на дуге стазе", основно је обележје рада 3VII6

и у том контексту служба добија подршку и других државних и приватних

институција. Уопштено схватање агентарног метода рада (тајно прикупљање

обавештајних сазнања) доводи се у питање када се анализирају активности ове

службе. Начини врбовања (recruiting), односно приступ будућој агентури толико су

специфични да се поставља питање да ли је реч о агенту или оданом пријатељу

ове државе — лицу које је искрени поборник и следбеник система вредности и

погледа на живот утемељених у Великој Британији. Изграђивање односа са

будућим обавештајним изворима траје и до десетак година и често почиње и

током школовања кандидата. Честе су ситуације и коришћења породице за

успостављање контакта (са деде или оца контакт се преноси на потомке) и

односа који има обележја постепене и неосетне идеолошке ипдоктрипације.

Придобијен на такав начин, у уверењу да доприноси општем светском миру и

напретку, "агент" (наводници су стављени зато што та лица немају осећај да раде

за британску службу), самоиницијативно и добровољно пружа информације. Ово

истовремено пружа могућност ангажовања такве "агентуре" на стратешким

задацима, што још више потенцира њихов сопствени значај и оправдава их пред

самим собом. С обзиром на дугорочност задатака који се постављају пред ову

"агентуру", контакте са њом могуће је успостављати непосредпим путем и у

дужим временским интервалима, што практично представља непремостиву

препреку контраобавештајним службама да их разоткрију.

MI6 је имала више успешних обавештајних продора према СССР-у н

другим источноевропским земљама. Једна од најпознатијих акција представља

врбовање Олега Пенковског (Oleg Penkovsky), пуковника и руководиоца Управе за

обавештајни рад Главног штаба совјетске војне обавештајне службе ГРУ, коме се

приписују "заслуге" за избијање светске кризе 1963. године, везане за инсталирање

совјетских ракета на Куби. Да MI6 није уступио Пенковског CIA, вероватно би КГБ

много теже и далеко касније открио овог агента, с обзиром на суптилност

одржавања везе и предузимање максималних мера његове безбедности. Иначе,

делатност Олега Пенковског у обавештајној литератури се сматра једним од највећих

шпијунских успеха MI6 и CIA иза "гвоздене завесе" у време хладног рата. Он је

10

Page 11: EVROPSKA UNIJA konacna

током више година шпијунирао Совјете, уступајући обавештајна сазнања

британским и америчким обавештајним службама о структури, персоналу и

операцијама ГРУ, совјетским стратешким постројењима и потенцијалним

нуклеарним циљевима. Пенковски је био стратешка "шпијунска позиција" у

совјетским војним структурама или, како се то назива у професионалним

обавештајним круговима, "обавештајни дезертер кварилац у месту" (defector in place)

.18

Овај, као и неки други врхунски шпијунски успеси, не значи да се MI6

одрицала коришћења "обичне агентуре", употребљиве за краткорочне, ad hoc

задатке. Као и свака друга обавештајна служба, M16 прихвата све што јој се нуди

(пребези, врбовања на основу компромитације и сл.), али настоји да сви квалитетни

извори информација буду високог нивоа. Обавештајци MI6 настоје да у

иностранству не компромитују своју активност и углавном су усмерени на

изграђивање односа са будућом "агентуром", изучавање лица и стварање услова за

агентурни рад у промењеним условима, односно кризним и ратним ситуацијама.

Тек тада долази до класичне агентурне делатности (употреба тајнописа, радио

везе, мртве јавке и сл.) коју многе друге службе увелико користе у свим

приликама.

3.2. Владин главни штаб за комуникације19

Владин главни штаб за комуникације (GCHQ) је специјализована обавештајна

организација која се бави прикупљањем података користећи искључиво

електронско опсервирање и прислушкивање. Наследник је Владине школе за

кодирање и шифру (Government Code and Cypher School), основане 1919. године,

познате пo свом раду у Блетчли парку (Bletchley Park) током Другог светског рата.20

Под садашњим називом Служба је основаиа 1946. године, а од 1952. године палази

се у Челтенхаму (Cheltenham) и, с обзиром на своје технолошке потенцијале,

представља сам врх развоја и примене најсавременијих комуникационих

18 Афери Пенкоиски: Jeffreys-Jones, Rhodri, The CIA mid American Democracy, New Haven; Yale University Press, 1989, p. 50-52, 1 1 4 , 1 5 1 ; Johnson, Loch K, U, X. lnteJIigtncf in a hostile world, New Haven: Yale University Press, 1996, p. 179; Бајагић, Младен, , ВШУП, 2004, стр. 20(1-202.

19 Government Communications Headquarters - GCHQ

20 Ponting, Give, op. at., p. 19.

11

Page 12: EVROPSKA UNIJA konacna

технологија.21 GCHQ је у саставу Министарства иностраних послова, практично у

функцији подршке активностима M16. Процењује се да је око 4.000 високо

образованих стручњака ангажовано кроз делатност GCHQ, која има прислушне

станице широм света, како стационарне тако и покретне (авиони, бродови,

сателити). GCHQ делује у оквиру UKUSA споразума, односно у глобалном SIG-

INT (ELIN'T, COMINT) систему и пројекту ECHALON, при чему је практично

радно и комуникацијски повезана са америчком агенцијом NSA.

Према Закону о обавештајним службама из 1994. године, GCHQ врши: 1 /

надгледање и пресецање електромагнетних, звучних и других сигнала и опреме која

производи такве сигнале, као и прикупљање и уступање информација проистеклих

или у вези са таквим сигналима или опремом и сигнала из шифрованих материјала;

2/ пружање савета или помоћи у вези са: а) страним језицима, укључујући техничку

терминологију и б) шифровањем и осталим питањима везаним за заштиту

информација и осталог материјала намењеног оружаним снагама Краљевства,

Влади Њеног величанства у Великој Британији или Министарству Северне Ирске,

или свакој другој организацији која је одређена за сврхе овог члана, на начин који

одреди премијер. Ове функције GCHQ обавља само: у интересу националне

безбедности, a посебно у вези са одбраном и спољном политиком Велике

Британије; у интересу економског благостања Велике Британије везано за дела

или намере лица изван британског острва или као подршку спречавању или

откривању озбиљних злочина.22 Као специјализована електронска обавештајна

служба, GCHQ одговара и за развој кодова и оперативних процедура у циљу

заштите комуникационих потенцијала Владе Велике Британије.23

За свој рад GCHQ одговара кабинету премијера и PSIS, а на њеном челу је

начелник кога поставља премијер. Начелник је одговоран за деловање и ефикасност

службе у оквиру законом утврђеног делокруга рада. Његова дужност је да гарантује

да Служба не прикупља никакве друге информације на основу предузетих мера,

осим оних које су неопходне за обављање њених функција и не открије више

информација јавности него што је неопходно за обављање функција Службе, или у

сврхе кривичног поступка, као и да не предузме никакве радње у интересу неке

политичке странке. Начедник има обавезу да подноси премијеру и министру

21 "National Intelligence Machinery", op. cit., p. 7.22 "Intelligence Service Act 1994", op. cit.. Section 3: Government Communications Hea 0,2).23 Richelson, Jeffrey T., op. at., p. 15.

12

Page 13: EVROPSKA UNIJA konacna

спољних послова годишњи извештај, а предвиђена је могућност и право начелника

да, по сопственој процени и потребама Службе, чешће подноси извештаје који се

тичу било ког аспекта рада Службе.

Централа Службе је организована у директорате, a у оквиру ње делује и Група

за заштиту електронских комуникација (Communications Electronics Security Group -

CESG), задужена за пружање савета Владиним и војним инстутуцијама и установама у

вези са заштитом њихових информатичких и комуникационих система.24

Директорати Службе су: 1/ за прислушкивање и пресе-цање страних комуникација и

обаве-штајне захтеве (SIGINT Operations and Requirements); 2/ за организационе

послове и унутрашње уређење службе (Organisation and Establishment 3/ за планирање

и развој SIGINT планова (SIGINT Plans/DP) и 4/ за безбедност комуникација

(Communications Security).25 Сваки од ових директората има веома развијену

сопствену унутрашњу организацију, нпр. Директорат за операције има осам

одељења, од којих су најзначајнија за: криптоанализу (Cryptoana lysis - Н), специјалне

SIGINT операције и статистичке операције (Statisticaloperations - S).26

GCHQ управља и активностима установа за прислушкивање и надзор

оружаних снага Велике Британије, при чему користи све стационарне и покретне

прислушне потенцијале свих видова војске. Служба поседује и више сопствених

прислушних центара у Европи (Кипар, Норвешка, Грчка, Турска), Африци

(Кенија, Замбија, Гибралтар и др.), Азији (Хонг Конг). ОстваруЈући сарадњу у

оквиру UKUSA споразума, Служба свакодневно остварује контакте преко својих

уреда за везе са сродним обавештајним установама Сједињених Држава, Канаде и

Новог Зеланда.27 Све ово упућује да се ради о специјализованој обавештајној и

безбедносној установи, која има изузстно велики научноистраживачки и

материјално-финансијски потенцијал, можда једино мерљив са својом америчком

"сестром" NSA, а што доказује и број особља и буџет службе. Наиме, по завршетку

хладног рата, за GCHQ је радило око 6.000 људи, али је до 1997. године број особља

опао на 4.500. Годишњи буџет GCHQ негде је преко 400 милиона фунти. Садашњи

начелник службе је Френсис Ричард (Francis Richard), који је на ову дужност

24 Група сарађује са MI5, индустријским комплексом и другим корисницима са свим заштићеним подаци, у циљу опште добробити.25 Richelson, Jeffrey T., op. cit., р. 16.'26 Посебан значај има и Директорат за безбедност комуникација, који се бави процедуром и мера за заштите британских комуникација и надзором тих комуникаипја и свих шифрованих порука; Упореди: Савић, Андреја, Делић, Милан, Бајагић, Младен, ор. cit27 GCHQ, Internet 12/04/2002, www.gchq.gov.uk.

13

Page 14: EVROPSKA UNIJA konacna

постављен 1998. године.28

3.3. Обавештајно-безбедносне установе Министарства унутрашњих послова29

Служба безбедности (MI5) основапа је 1909. године као (Secret Service

Bureau) на пнгшијативу Комитета за одбрану Империје (Committee of Imperial

Defence). Под именом Биро тајне сдужбе деловала је до јануара 1916. године,

када постаје део новог Директората за војни обавештајни рад (Directorate of

Military Intelligence) Министарства рата (War Ojftce) и мења назив у Војно

обавештајио одељење бр. 5 (Military intelligence - All5). Садашњи назив добила је

15. октобра 1931. године, али се због љене популарности у Првом светском рату

задржао и назив MI5.30 Реорганизујући се између два светска рата у класичну

сдужбу безбедности, MI5 се посебно ангажовала у области контраобавештајног

рада, и то на плану спречавања ширења утицаја Коминтерне у редовима

Британске комунистичке пapтиje. Такође, после доласка Нацистичке странке и

Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, MI5 је значајан део својих потенцијала

усмерила на спречавање обавештајних продора нацистичких обавештајних

служби на територију Британије, као н субверзивних акција које је Немачка

настојала реализовати према Уједињеном Краљевству. Пред Други светски рат

служба постаје један од ослонаца на плану контраобавештајног рада, надзора

странаца и саветовања британских фирми које су производиле ратну опрему о

увођењу безбедносних мера против непријатељских шпијунских и субверзивних

акција. Од другог светског рата до данас Служба се постепено развила у једну од

најпознатијих контраобавештајних служби и служби безбедности у свету.31

MI5 се налази у саставу Министарства унутрашњих послова (Home Office).

Централа службе је смештена у згради Thames House, y тзв. Millbank делу Лондона,

близу Вестминстерске палате.32 Законом о Службн безбедности из 1989. године

појачана је улога министра унутрашњих послова, без чијег се одобрења не може

извршити прислушкивање или било каква друга повреда личности, односно

28 "National Intelligence Machinery", op, a/,, p. 8.

29 Служба безбеgности (Security service - l5)

30 "MI5 - The Security Service", London: The Stationery Office, 1996, p. 9, 35-37.31 "The Security Service", Internet 17/11/2001, www.mi.gov.uk/briefhis.htm32 Упоредн: Савић, Андреја, Делић, Милан, Бајагић, Младен, op. cit.

14

Page 15: EVROPSKA UNIJA konacna

својине. Међутнм, истовремено се наглашава формални карактер подожаја

министра и крајња одговорност о функционисау MI5 пребацује на премијера.33

Одговорни руководилац Службе има функцију сталног подсекретара у

Министарству унутрашњих послова, међутим широј јавности се презентује да је

то генерални директор.

Закон о Служби безбедности, који представља статут MI5, прописује функције

службе, као и одређене видове контроле и надзора над њеним радом. Будући да се

ради о контраобавештајној служби задуженој за заштиту национане безбедности

Велике Британије, њени основни задаци су заштита Велике Британије од глобалних

претњи безбедности, нарочито од "шпијунаже, тероризма и саботаже, активности

агената страних сила и од акција које имају циљ подривање и рушење

парламентарне демократије политичким, економским или насилним средствима".34

На плану борбе против тероризма MI5 се ангажује у два правца: борби против

тзв. "домаћег" (ирског) тероризма и реализацији задатака превенције, откривања и

спречавања деловања међународних терористичких организација и група, које могу

представљати или представљају претњу за британску националну оезбедност. У

борби против ирског тероризма MI5 контраобавештајно истражује деловања Ирске

републиканске армије {ProvisionalIrish Republican Army - PIRA), војног крила IRA "Шин

Фејн" (Republican Sinn Fein's "military win£) Ирске националне ослободилачке армије

(Irish National Liberation Army -INLA) и др.35 Ha плану борбе против међународног

тероризма, MI5 се ангажује на контраобавештајном истраживању активности

блискоисточних терористичких организација и група, између којих су на

британским острвима последњих деценија биле највише присутне Хезболах,

Хамас, Абу Нидал, алжирска GIA итд., а последњих година и терористичка мрежа

Ал каида.36 Ове организације користе британску територију за омасовљавање својих

редова и прикупљање финансијских средстава, легендирајући своју активност често

под легалну активност неких хуманитарних организација, али и за конкретне

терористичке акције, усмерене против британских грађана и страних држављана на

33 Године 1993. обелодањено је да се на тој функцији налази Стела Риминггон {StelltiRjmiiigton), дугогодишњи припадник

M16 и MI5.34 "The Security Service Act 1989", Chapter 5, 1 (2, 3)". - In: MIS - The Security S'errice {Third35 Еdition, London: The Stationery Office, 1996, p. 41.36 Британске власти сматрају да највећи терористичке претње по земљу долазе од екстремистичких група повезаних са Ал Каидом. Зато је тренутно пажња MI5 значајно померена на исламске терористичке организације које чине срж прболема; Ibid, p. 10

15

Page 16: EVROPSKA UNIJA konacna

британској територији и изван ње.37 Најсвежији пример су терористички напади

огранака Ал каиде у лето 2005. године у центру Лондона, када је велики број грађана

усмрћен и тешко поврећен у самоубилачким нападима у градском превозу и

подземној железници. 38

На плану контрашпијунаже MI5 се у периоду хладног рата ангажовала на

плану спречавања обавештајних продора обавештајних служби бившег CCСP и

земаља Источног блока.39 Овај вид активности MI5 није запостављен ни у

последњој деценији XX века, коју је обележила дезинтеграција CСCP и његових

сателита. Служба је и даље наставила деловати на плану контрашпијунаже, посебно

на успостављању процедуре за заштиту информација од непријатељских

обавештајних служби, чије би откривање могло представљати опасност по

британске националне интересе и националну безбедност. Служба се посебно

ангажује на откривању деловања страних агената и страних обавештајних служби,

као и њихових активности на плану регрутовања британских држављана за

обавештајни рад у њихову корист.40 На плану офанзивног рада MI5 настоји

реализовати обавештајне операције у иностранству и земљи у циљу врбовања

страних држављана за своје обавештајне потребе, али и преврбовања оних личности

које већ раде у својству агената за стране обавештајне службе.

Послови безбедносне заштите (Protective Security) означавају активност MI5 на

плану утврђивања безбедносних процедура и других активности којима се штите

укупни потенцијади британске владе, министарстава и других државних

институција. To подразумева низ сложених радњи, од успостављања процедура и

режима техничке заштите виталних објеката, заштите информационих и других

рачунарских система и потенцијала, као и других осетљивих комуникационих веза.

Специјализована одељења и тимови службе задужени су за израду планова о мерама

спречавања и неутралисања шпијунске активности усмерене из иностранства,

деловања терористичких група, као и других претњи по виталне објекте и

инфраструктуру најважнијих британских установа. У оквиру тога изучавају се

37 Палестинска група Хамас одговорна је за серију самоубилачких бомбашкнх акција, док су поједине египатске терористичке групе преузеле одговорност за напад на туристичке аутобусе између 1995. и 1997. године, у којима је живот изгубило шест Британаца.38 Током протеклих 100 година ирски терористи су представљали највећу претњу унутрашњој безбедности Велике Британије. У периоду од 1969. до 1996. године, у великом броју нереда, више од 3.600 људи је погинуло у терористичким нападима повезаним са конфликтима измећу протестаната и католика у Северној Ирској; Chalk, Peter, Rosenau, William, op. at., p. 7.39 Види опширније: Richelson, Jeffrey T, Foreig...., op. tit., p. 32.40 Упореди: "The Security Service Act 1989", op. tit., p. 17.

16

Page 17: EVROPSKA UNIJA konacna

начини деловања (modus operandi) терористичких организација и методи рада

страних обавештајних служби, посебно квалитет њихових агентурних мрежа. На

плану заштите осетљивих комуникационих система служба посебно сарађује са

GCHQ.

Поред активности на плану превенције и сузбијања шпијунаже, тероризма,

субверзија, као и послова безбедносне заштите, служба је овлашћена и за пружање

подршке полицији, Националној обавештајној служби за (National Criminal Intelligence

Service - NĆIS) и другим службама безбедности на пољу превенције и откривања

кривичних дела из области "тешког" (serious crime), односно организованог

криминала.41 Најновијим Законом о служби безбедности од 14. октобра 1996. године,

MI5 има овлашћење и за борбу против -кријумчарења оружја за масовпо упиштење и

пружање неопходне подршке британским криминалистичким службама у борби против

организованог криминала. У оквиру борбе против трговине оружја за масовно

уништење, активност MI5 је од 1992. године усмерена на истраживање и

спречавање деловања шверцерских канала који долазе из република бившег СССР

и других региона света. На том плану MI5 се ангажује на: откривању покушаја

земаља које се баве пролиферацијом да обезбеде сировине и експерте из Велике

Британије за израду овог оружја; контролу активности страних студената на

британским универзитетима који долазе из кризних земаља поводом овог питања,

а који би могли имати везе са пролиферацијом; реализацији посета

универзитетима, британским компанијама, професионалним удружењима и

трговачким асоцијацијама, ради пружања савета на плану превенције свих

активности које имају или могу имати везе са пролиферацијом или појединим

земљама које се њоме баве.42

MI5 ради под ингеренцијом министра унутрашњих послова, али није део

Министарства. У британском друштву присутан је стални притисак да MI5 у свом

раду (применом тајних метода и мера) не наруши приватност грађана. Међутим,

док год постоје скривене претње по нацију, служба је приморана да нарушава

приватност малог броја људи да би заштитила сигурност већине, што потврђују и

предузете мере безбедности после терористичких напада Ал каиде 2005. године.

Ипак, издвојени догађаји нису нарушили успостављени механизам контроле рада

41 "The Security Service Act 1989", Chapter 5, 1 (4).42 M15 je 1992, године реализонао 700 посета ове врсте.

17

Page 18: EVROPSKA UNIJA konacna

службе. Поред строге унутрашње контроле, MI5 је подвргнута и механизмима

контроле и надзора од стране извршне и парламентарне власти:

- Према Закону о Служби безбедности из 1989. године, генерални директор

је одговоран ресорном министру, који га и именује у договору са председником

Владе. Директор има обавезу да им по дноси годишњи извештај и одговоран je за

све аспекте рада, функционисања и ефикасности службе и обезбеђење деловања

службе, посе-

бно у области прргкупљања и руковања информацијама, у складу са законским

овлашћењима;43

- Закон о Служби безбедности предвиђа и постојање независног

Трибунала, са начелником (судија високог ранга) који истражују жалбе грађана у

вези са деловањем MI5. Начелник је такође одговоран за надгледање издавања

"налога за претрес", издатих од стране министра унутрашњих послова, у складу са

Законом о обавештајним

службама из 1994. године;

- Закон о прислушкивању из 1985. године предвиђа оснмвањс и рад

Трибунала са начелником (судија високог ранга) у циљу спровођења истрага о

жалбама у вези са прислушкивањем телефонског м поштанског саобраћаја.

Начелник је одговоран и за надгледање издавањаналога за прислушкивање од

стране министра унутрашњих послова;

- Према Закону о обавештајним службама из 1994. године, парламентарни

Комитет за обавештајни рад и безбедност (ISC)надгледа рад службе (као и рад

MI6 и GCHQ), у вези са питањима трошкова, администрације и политике;

- Рад и резултати MI5, планови и приоритети су под надзороми оценом

Владиног поткомитета за приоритете и учинак MI5 (SO SSPP) који своје налазе

и извештаје подноси ресорним министрима;

- Врши се контрола утрошка финансија на основу усвојеног буџета од

стране PSIS и контрола од стране Националног уреда за ревизпју (National Audit

Office), који има приступ свим документима итребовањима MI5.44

Закон о Служби безбедности из 1989. године успоставио је снажан механизам

надзора и контроле MI5: а/ ставио je MI5 под надлежност министра унутрашњих

послова, б/ одредио је одговорности генералног директора и в/ установио независан

43 Ibid, "The Director-General", 2 (1,2,3,4).44 "MI5 - The Security Service (Third edition)"..., op, cit., p. 31.

18

Page 19: EVROPSKA UNIJA konacna

Трибунал за службу безбеgноши (The Security Service Tribunal) и начелника, који

решавају жалбе грађана у вези са радом MI5.45 Законом из 1994. године основан је и

Уред комесара службе и комесар службе (The Security Service Commissioner), који je

задужен за надзор примене овлашћења Службе. Комесар, као најстарији судија

Трибунала службе, израђује и подноси годишњи извештај о раду Трибунала

премијеру, пре његовог наступа пред британским парламентом. Генерални

директор, кога поставља министар уштрашњих послова у договору са

председником Владе, лично је одговоран за: операције и ефикасност рада MI5;

израду годишњег извештаја о раду MI5 за министра и председника Владе;

обезбеђење политичке неопредељености MI5; као и законитости рада MI5 током

прикупљања и објављивања, или (у случајевима објављивања) спречавања или

откривања озбиљних злочина или ради било ког другог кривичног поступка.46

Однос између министра унутрашњих послова и генералног директора веома је

битан за правилно схватање укупне позиције службе у систему безбедности.

Генерални директор извештава министра о претњама по националну безбедност и

економско благостање и разматра политичка питања која утичу на службу (извори

финансирања или законодавства). Такође, извештава га о значајним истрагама које

су у току, при чему министар има потпуни увид у најосетљивије аспекте рада

службе, иако лично не одобрава налоге за прислушкивање или пресретање поште

или "налоге за претрес". Министар такође добија независане савете и информације

од службеника из Министарства, који одржавају блиске везе са MI5. Генерални

директор има два заменика, одговорна за надзор свих обавештајних операција

службе.

У оквиру Централе службе делују оперативни сектори (дирекције), задужени

за реализацију оперативних (контра)обавештајних задатака, на чијем се челу налазе

директори. Три дирекције се баве обавештајним истраживањем и радом на мерама

заштите ради супротстављања разним претњама; остале две се баве

прикупљањем, прерадом и руковањем информацијама добијеним обавештајним

радом, као и управљањем персоналом, обезбеђењем, финансијама и објектима.

Постоји такође и Одељење за правне савете. Уз то, у Централи MI5 постоји и

45 Organization-Security Service MI5, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/uorld uk/mi5/org.htm.46 Одговорности генералног директора у последњој области су подржане одређеним механизмима, помоћу којих се врши контрола рада службе. Ови механизми обезбеђују рад службе буде у складу са принципима апсолугног поштовања закона и да методи истраге морају бити пропорционални претњама н одобрени на одговарајућем Security Service (Third edition)"..., op. cit., p. 31.

19

Page 20: EVROPSKA UNIJA konacna

функција директора и координатора обавештајне делатности у Северној Ирској

{Director and koordinator of Intelligence/Northenr Ireland), који за свој рад одговара

генералном директору и министру унутрашњих послова за Северну Ирску.

Централу MI5 сачињавају:

- Дирекција за прикупљање обавештајних података, продукцију и руковођење

информацијама (Intelligence Collection and Production,Information Management)',

- Дирекција за борбу против шпијунаже, организованог криминала и

превентивну безбедност (Espionage, Serious crime, Protective Security);

- Дирекција за борбу против међународног тероризма и пролиферацију

оружја за масовно уништење (International Terrorism, Proliferation) ;

- Дирекција за борбу против тзв. "ирског тероризма" (Terorismrelated to

Northern Ireland);

- Дирекција за обавештајни рад у Северној Ирској (Intelligence/Northern Ireland);

- Дирекција за персонал, безбедност, финансије и руковођење потенцијалима

службе (Personnel, Securit, Finance and Facilities Maпagemeпђ и

- Уред правног саветника (Legal Advisers).47

Директор, заменици и помоћници директора састају се редовно као управљачки

одбор службе у циљу разматрања укупне политике и стратегијских питања од

значаја за функционисање MI5. Важан део њиховог рада су питања управљања

финансијским изворима, за које се израђује детаљан годишњи план.

MI5 запошљава око 2.000 људи од којих су преко половине жене. По званичним

подацима, од укупног броја запослених 340 је на оперативним пословима

(регрутовање агената и прикупљање информација), а остали су расподељени у 13

група занимања по појединим дирекцијама. Из овакве организационе структуре

видљиво је да је тежиште рада MI5 стављено на обавештајни рад, односно

"прикупљање, анализирање и коришћење информација у намери да индентификује,

истражи и бори се са претњама националној безбедности или економском

благостању за које је служба одговорна по Закону". Од 1992. године MI5

преузима пуну одговорност за супротстављање тероризму и та проблематика је

заступљена са 70% од укупних активности службе, док се 25% активности односи

на контрашпијунажу и спречавање недозвољене трговине оружјем и савременом

технологијом (контрапролиферацију), а преостали део ангажовања (5%) усмерен је

47 Ibid, p. 28: Richelson, Jeffrey T., op. cit., p. 34; Organization-Security Service MI5, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/world/uk/mi5/org.htm.

20

Page 21: EVROPSKA UNIJA konacna

на контрасуоверзију.48 Претпоставља се да је ангажовање MI5 у овој области

знатно веће од званичних података.

MI5 нема полицијска овлашћења, односно нема право да лишава слободе

починиоце оних дела која спадају у делокруг рада службе, као и да предузима

друге радње својствене оперативним службама безбедности и полицијским

институцијама. Тај део активности је пренет на СпецијаЈит огранак Скотланg Јарgа

(Special Branch of Scotland Yard) и друге полицијске установе у Великој Британији.

Међутим, све радње које оперативне службе предузимају за потребе M15 су под

контролом п директним усмеравањем MI5, било да је реч о истрагама, хапшењима,

потерама и сл.49

3.4. Специјални огранак Скотланд Јарда50

Специјални огранак Скотланд Јарда основан је 1883. године као политичка

полиција, са основним циљем супротстављања ирском сецесионистичком покрету

на британском острву (Irish Special Branch).

Карактеристику политичке полиције SB je задржао и дднас, и прелставља

основну оперативну снагу на плану контрасубверзивне делатности и непосредног

извршења планова и активности MI5. Након Другог светског рата доживео је

убрзани развој и, од 350 испостава I960. године, нарастао на 1.750 испостава 1984.

године. Испоставе су стациониране у полицијским станицама, аеродромима,

пристаништима, железничким станицама и неким другим објектима од виталног

интереса за функционисање државе.

У делокруг рада SB спадају следећи послови и задаци: 1/ обезбећење чданова

краљевске породице, министара н других високих личности приликом посета

Великој Британији; 2/ надзор морских и рсчних лука и аеродрома; 3/ надзор и

обезбеђење зграда дипломатских представништава; 4/ прикупљање података о

делатности терористичких и других субверзивних организација; 5/ надзор

48 Око овог дела рада MI5 вођена је велика дебата приликом доношења Закона о Службама безбедностн 1989. године. Види опширније: Савић, Андреја, Делић, Милан, Бајагић. Младен, op. at.49 M15 је након познатих шпијунских афера после Другог светског рата Burgess, Blunt, "бекстпа" неколико врхунских нуклеарних (ризичара у СССР), консочил. вала своје редовс и забележила успсшле резулгате у области конграшпијунажс (случ.г свл Hougbton, BiaMč, l'assall, Pointing, Beltatieu, итд); Савић, Аидреја, op. cit., стр. 235.

50 Special Branch of Scotland Yard - SB)

21

Page 22: EVROPSKA UNIJA konacna

странаца који улазе на територију Велике Британије и издавање докумената за

њихову натурализацију; 6/ припрема спискова за евентуалне интернације у случају

рата и 7/ истраживање повреда против важећих закона. У области

контрашпијунаже SB пружа оперативну подршку припадницима MI5, помажући им

у акцијама обавештајног истраживања, припреме судских процеса, и осетљивим

истрагама и хапшењима, односно реализацији полицијских послова када је

потврђена сумња да је почињено кривично дело шпијунаже.51 Штаб SB доциран

je y оквиру Метрополитен полиције.52 Организован je y три секције: за пристаништа

и аеродроме (Ports), администрацију (Administration) и операције (Operations),53

Територијалне организационе јединице SB cy основни инструмент преко кога

рад MI5 прелази из обавештајне сфере у оперативну активност и судске процесе. У

својој најважнијој националној улози SB и његова 43 провинцијска огранка у

Енглеској и Велсу пружају оперативну подршку MI5. Основни принцип рада је

упознавање локалних прилика, а овај афинитет према уличном нивоу рада

обезбеђује да сваки локални орган SB чини основну компоненту у општем процесу

прикупљања тајпих информација, које се после дају на употребу MI5. Локални SB

израђују и сопствене оперативне процене, трансформацијом процена добијених

од MI5.54

Обавештајно-безбедносне установе Министарства одбране

Обавештајни штаб одбране (Defence Intelligence Staff- DIS)

Под називом Обавештајни штаб крије се више обавештајних и

безбедносних организација које делују у оквиру британског Министарства

одбране и оружаних снага. DIS представља централну обавештајно-безбедносну

установу, која обједињава рад оперативинх и тактнчких обавешгајних и

безбедиосних служби свих видова британске армије. Као део Министарства

одбране, DIS се финансира из буџета министарства, и представља основни

51 Упореди: Richelson, Jeffrey T, op. a'/., p. 3552 Министар унутрашљих послона сер Роберт Пел донео je 1829. године први Закон о Метрополитен полицији, чиме је у Лондону основана Служба Метрополитен полиције (MPS). Метрополнген полиција, или Скотланд Јард, врши функције као што су: заштита чланона краљевске породице; борба против тероризма, заштита садашњих и бивших чланова Владе и дипломатског кора и помоћ у истрагама које се тичу британских инте реса у земљи и иносгранству. Ова задужења чине је јединствсном међу полицијским снагама у Великој Британији.53 SB и Скотланд Јарду види још: Fido, Martin, Skinner, Keith, The Official Encyclopedia of Scotland Yard, London: Virgin Books, 1999, p. 246 etc.54 Chalk, Peter, Rosenau, William, "Confronting the "Enemy Within" - Security hitclligtna; TL P'...-.and Counttrterrarism ш Four Democracies", op. cit., p. 13.

22

Page 23: EVROPSKA UNIJA konacna

елемент Централне обавештајне машинерије (Central Intelligence Machi-nery). Основан

је 1964. године, обједињавањем сва тимава обавештајних служби (three sen'iff

intelligence staffs) и цивилног Здруженог обавештајног бироа {joint Intelligence Bureau

- JIB), ради стварања јединственог тела за подршку Министарству одбране,

оружаним снагама и другим деловима британске Владе.55 Овим су на нивоу

Министарства одбране и врха оружаних снага обједињене све обавештајно-

безбедносне функције у складу са новом организацијом.56

Као централна одбрамбена обавештајно-безбедносна установа, DIS je задужен за

стратегијски обавештајни рад, односно за прикупљањe, обраду и обједињавање

обавештајних сазнања која се тичу одбрамбене доктрине и стратегије других земаља,

укупних материјалних и људских потенцијала страних оружаних снага,

оргамизације, нивоа опремљености и техничко-технолошког развоја и развоја оног

дела привредних капацитета који cy y функцији војне индустрије. На том плану DIS

анализира информације из широког спектра извора, јавних и тајних. Да би били у

стању да доносе одлуке које cy y функцији одбране Уједињеног Краљевства,

британски руководиоци, војни стратези и комаданти јединица унутар Министарства

одбране имају потребу за прецизним познавањем развоја ситуацнје у свету,

правовременим упозорењима на предстојеће кризе и поузданим извештајима о

областима где се већ налазе британске војне снаге или областима где постоји

вероватноћа њихове употребе. Такође, DIS израђује и обједињене ооавештајне

извештаје на основу доступне литературе, као и тајних докумената. Ти извештаји и

процене варирају од студија о карактеристикама оружаних система потенцијалних

противника до анализе о актуелним утицајима у било ком делу света у коме Велика

Британија има интереса.

На челу DIS налази се шеф обавештајног штаба Министарства одбране (Chief

of Defence Intelligence - CDI), који je одговоран за деловање DIS. Поред тога, CDI je

задужен и за генерално усмеравање обавештајног рада свих британских

одбрамбених структура. DIS je организационо устројен у централу и обавештајне

центре, лоциране при командама британских снага на територији других држава.

Централа је годинама била организована у четири директората: 1) за руковођење и

подршку обавештајним активностима (Directorate of Management and Support

55 "National Intelligence Machinery", op. cit., p. 11.56 Пpe оснивања DIS дошло је и до обједињаиања дотадашњег министарства (копнсне војске, ратне морнарнце и ратногваздухопловства) у јединствено Министарство одбране

23

Page 24: EVROPSKA UNIJA konacna

Intelligence - DM57); 2) за научнотехнолошки обавештајни рад (Directorate of Scientific

and Technical Intelligence - DSTI); 3) за видовске обаве-штајне службе (Directorate of

Service Intelligence - DSI) и 4) за економски обавештајни рад (Directorate of Economic

Intelligence - DEI).57

Тренутно, DIS je организован у две целине: l) Одбрамбени обавештајни

штаб за анализе (Defence Intelligence Analysis Staff - DIAS) и 2) Штаб за обавештајно-

географске ресурсе (Intelligence and geographic Resource Staff - IGRS). DIAS je

непосредно одговоран заменику CDI и задужен је за израду глобалних

одбрамбених обавештајних процена и стратешко упозоравање, сарадњу са GCHQ,

MI6, MI5 и обавешгајним службама савезника у овим областима за које је задужен

DIS. IGRS je под надзором и руководством генералпог директора за обавештајне и

географске ресурсе (Director-General Intelligence & Geographic Resources/DGIGR). Oн

руководи радом шестог одељења задужених за спољни обавештајни рад и израду

специјалистичких обавештајних и географских докумената за потребе ресорног

министарства. IGRS je обједињавао рад Здруженог ваздухопловног центра за

обавештајно извиђање {Joint Air Reconnaissance Intelligence Center -JARIC), Центра

за одбрамбени обавештајни paд и безбедност {Defence Intelligence and Security center -

DISC), и Одбрамбене агенције за војни надзор {Military Survey Defence Agency -

Mi)58, све док JARIC и MS нису 2000. године уједињени у Одбрамбену агенцију

за обавештајно снимање и географске послове {Defence Geographic and Imagery

Intelligence Agency - DGIA).59

Обезбеђивање обавештајне подршке Снагама за имплементацијy мира (IFOR) у

претходној Југославији у великој мери се заснивало на ресурсима DIS. DIS je имао и

Сталну ћелију за кризу у Југославнји, која је имала приступ проценама директората

DIS, од војних, техничких, инфраструктурних и индустријских аналитичара, као и за

надгледање ембарга. Процепе су се брзо и безбедно уступале британским снагама

које су биле део IFOR, a путем Здруженог главног штаба у исто време се

преносиле осталим одељењима. Када год је то било адекватно или могуће, процене

су се уступале и савезницима у IFOR, путем система везе НАТО-а и обавештајних

официра за везу стационираних у оквиру DIS. Коначно, DIS je активно укључен у

57 Детаљније о надлежности директората: Richelson, Jeffrey T., op. tit., pp 28-29; Савић, Андреја, Делић, Милан, Бајагић, Младен, op. tit.58 Упореди: Military Survey Defence Agency, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/world/uk/dis/ms/htm59 Упореди: Defence Intelligence Staff, Internet 09/08/2005, www.fas.org/irp/world/uk/dis

24

Page 25: EVROPSKA UNIJA konacna

стварање Ситуационог центра WEU и његове Обавештајне секције, и израђује

извештаје о специфичним темама на ad hoc захтеве Секције."60

DIS обједињава рад следећих обавештајних и безбедносних установа свих видова

британских оружаних снага: Војне обавештајне службе (Military Intelligence - Ml),

Теренске службе безбедности (Field Secret Service - FSS), Поморске обавештајне службе

(Naval Intelligence - N1) и Обавештајне службе ратног ваздухопловства (Air Force

Intelligence -AFT).

Војна обавештајна служба {Military Intelligence - MI) задужена je за прикупљање

обавештајних података о потенцијалима оружаних снага страних држава, њиховом

распореду и степену борбене готовости. У иностранству делују преко мреже

војних изасланика Велике Британије, уграђујући их у различита представништва,

званичне делегацнје и друге британске институције које се налазе нa територији

других земаља.

Tepeнскa служба безбедности {Field Security Service - FSS) надлежна je за

контраобавештајну заштиту британских војних јединица стационираних у

иностранству (међународне мировне снаге, нa територијама под међународним

протекторатом, на основу међународних споразума). Поред класичног дефанзивног

контраобавештајног рада, ова служба спроводи и офанзивне (контра)обавештајне

активности, у оквиру којих изучава стање и прилике на територијама где се налазе

британске Bojнe јединице у свим аспектима који имају безбедносни и обавештајни

значај за британске оружане снаге и ресорно министарство. При томе се ослања на

развијену мрежу обавештајних позиција и друге обавештајне изворе.

Поморска обавештајна служба (Naval Intelligence - NT), једна од најстаријих

британских обавештајних служби, основана је 1832. године, као обавештајна

служба тадашњег британског Адмиралитета.

Од 1964. године je y оквиру Министарства одбране. Задужена је за прикупљање

обавештајних података који се тичу страних ратних и трговачких поморских флота,

њихових људских и војних потенцијала, техничко-технолошког степена развоја и

сл. У свом раду користи и сазнања до којих долазе британски поморски аташеи

широм света.

60 Ibid.

25

Page 26: EVROPSKA UNIJA konacna

Обавештајна служба ратног ваздухопловства (Air Force Intelligent наследница је

Обавештајног одељеља ратног ваздухопловства Велике Британије, које је основано

пред Други светски рат. У делокруг рада ове службе спадају послови и задаци на

плану обавештајног истраживањa потенцијала конвенционалног ратног

ваздухопловства и стратешких ваздухопловних капацитета друтих држава.

Коначно, у оквиру британске армије делују и посебне јединице јачине шест

батаљона, састављене од специјалаца обученнх за специјална антитерористичка

дејства. Ова формација позната је под називом Специјална ваздушна служба (Special

Air forces Service - SAS) и спада y сам врх светских антитерористичких јединица. Под

официјелним мотом 'одважни побеђују", учествовала je y великом броју

обавештајних и оперативно-тактичких операција британске армије. Један од

задатака ове формације је и организовање језгара "народног устанка" на

непријатељским територијама, што подразумева и компоненту обавештајног рада,

оснивање оперативних база за брза дејства и других упоришта јединице.61

Одбрамбена агенција за обавештајно снимање и географске послове (Defence

Geographic and Imagery Intelligence Agency - DGIA)

Одбрамбена агенција за обавештајно снимање и географске послове (DGIA)

основана је 1. априла 2000. године, обједињавањем две обавештајно-безбедносне

установе — JARIC и MS.62 Преузевши све надлежности ових служби, DGIA је

постала централна установа британскe обавештајне машинерије, односно

Министарства одбране, задужена за примену техничког метода у области

обавештајног снимања и извиђања, односно обједиљавање обавештајштх сазнања

прикупљених сателитским извиђањем и снимањем терена и израдом географских

карата и другнх докумената од значаја за све структуре ресорног министарства.

Њени центри су лоцирани на четири локације у Великој Британији: Фелтхаму у

западком Лондону, Брамптону у близини Хундпштона, Толворт) и Хермитејџу у

близини Њубурија. Централа службе је у Фелтхаму, као и њен организациони део

Одбрамбени географски центар (Defence Geographic Centre). Сви потенцијали

Агенције британских оружаних снага усмсрени су ка пданирању одбране, изради

61 Wood, Furriest, SAS & other Special hones, Glasgow: Harper Collins Publishers, 19У6.62 Defence Geographic and Imagery Intelligence Agency (DGIA), Internet ОУ/OS 2'" ;,\w.A\-.tas.org/irp/ world/uk/dis/dgia. htm.

26

Page 27: EVROPSKA UNIJA konacna

обавештајних захтева и процена итд. У свом раду DGIA користи технолошки

најсавременију опрему, односно иновативне дигиталне уређаје за снимање са

великих удаљености и савремену компјутерску технологнју за анализу прикупљених

снимака и других информација географске природе. Сазнања до којих дође

користе се и за израду Стратешких одбрамбених извештаја (Strategic Defence Kevien).

Имајући у виду специфичност обавештајних информација које служба прикупља,

њен буџет је изузетно висок, јер послови у области свемирског извиђања, надзирања

и израде обавештајних снимака захтевају стално праћење и примену најновијих

научнотехнолошких достигнућа у области електронике, телекомуникација и

информационе технолошје.63

Национална обавештајна служба и криминал(National Criminal Intelligence Service - NCIS)

Национална обавештајна служба за криминал (NCIS) основана јс у априлу 1992.

године, ради обједињавања свих обавештајних задатака на плану истраживања

деловања криминалних организација, као и укупних британских потенцијала и

резултата у борби против криминала. Служба је задужена за борбу против

делатности највиших слојева учинилаца кривичних дела, при чему настоји да

потпуно онеспособи или омете њихову активност у Великој Британији. Она је

једна од првих служби основаних у Европи са оваквим делокругом рада, у циљу

убрзаног развоја антикриминалног обавештајног рада у националним размерама. У

њој ради око 500 службеника, доведених из полицијских служби, царине и

Министарства унутрашњих послова. Ангажована је на пружању обавештајне и друге

подршке другим агенцијама у земљи и иностранству, на плану спровођења закона,

путем обраде и уступања неопходних информација, давања упутстава и усмеравања,

као и анализом деловања већих криминалних организација и њихових активности.

NCIS има три одељења: Главни штаб (Headquarters), Одељење за Велику

Британију (United Kingdom) и Међународно одељење (International Division). Главни

штаб је организован у јединице за оперативну подршку, координацију

обавештајног рада, истраживање и политику, као и огранке за стратешки и

63 Упореди: Select Committee on Defence, Fifth Report, The Defence Committee has .-tv.to the following Report: The Defence Geographic and Imagery Intelligence Agency; Central Intelligence Machinery, Internet 09/1)8/2005, www.fas.org/irp/world/uk/.

27

Page 28: EVROPSKA UNIJA konacna

специјалистички обавештајни рад. Одговорност последњег огранка варира од

борбе против организованог криминала до фудбалског хулиганства. Велику

Британију надгледа пет регионалних бироа (Лондон, Бирмингем, Бристол,

Манчестер и Вејкфилд), као и јединицу за везу са Ирском-Шкотском која је

смештена у Лондону. Међународно одељење управља "мрежом официра" за везу за

борбу против дроге (European Drugs Liaison officers -DUJ) y Европи, a повезано је и са

истом мрежом на светском нивоу којом управља Царина. У овом одељењу је

смештена и Енглеска национална канцеларија Interpola, која обезбеђује приступ

NCIS подацима свих 176 земаља чланица Интерполa. Информације обрађене у

NCIS од виталног су значаја за борбу против организованог криминала у

Британији. Такође, служба прикупља обавештајне податке о широком спектру

преступника који се баве кријумчарењем и продајом дроге, прањем новца (money

launderers) и организованим криминалом, као и другим криминалним активностима.64

64 "National Criminal Intelligence Service", Internet, 10/04/2002, wre.ncis.gov.uk/ briefhis.htm; www.fas. org/irp/world/uk/ncis.

28

Page 29: EVROPSKA UNIJA konacna

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Обавештајне активности на тло Француске доносе Римљани у време освајачких похода

на Гале и Келте, које ови народи (посебно Гали) интензивно користе у сукобу са војно

надмоћним непријатељем. Учвршћивањем централне власти у доба династије

Каролинга обавештајне активности посебно добијају на значају. Крајем XV века,

стварањем јединствене Француске под једним владаром и започињањем колонијалних

освајања, поред развоја обавештајних активности долази и до већег "необавештајног"

деловања (отмице, ликвидације, сплетке и интриге и сл.) у чему предњачи чувени

кардинал Ришеље. У XVIII и XIX веку Француска је доживела бурна друштвена и

политичка превирања (буржоаска револуција, Париска комуна итд.), штo је утицало и

на даљи развој обавештајних активности. Ипак, значајнији замах ових активности веже

се за другу половину XIX века, када су створене обавештајна и контраобавештајна

служба (II биро и DST), које су, након афере "Драјфус", дошле под надлежност

Парламента 1875. године.

Период Првог светског рата избацује обавештајну службу Француске у светски врх

(капетан Ладоукс, откривање Мата Хари и других немачких агената). Током Другог

светског рата квислиншка Петенова Република компромитује најстарију обавештајну

организацију (II биро) сарадњом са Гестапоом и другим немачким обавештајним

службама и генерал Де Гол, један од вођа Покрета отпора, 1942. године ствара нову

обавештајну организацију која након рата постаје окосница новог обавештајно

безбедносног система. Француска је, као једна од сила победница у рату, држала под

окупацијом делове Немачке, односно једну од четири окупационе зоне у Аустрији.

Почетком хладног рата Француска постаје члан НАТО-а, али се иступањем из војног

дела НАТО-а и проглашењем Пете Републике 1958. године Француска опредељује за

самосталнији развој на унутрашњем и спољнополитичком плану, што је имало одраза

на развој обавештајно-безбедносног система.

Антиколонијални покрети шездесетих година (афричке земље, Вијетнам) захтевају

од француских обавештајно-безбедносних организација максималну ангажованост и

може се рећи да су оне углавном биле на висини задатка. Довољно је, као

илустрацију, навести да Француска није у Вијетнаму доживела дебакл као Сједињене

29

Page 30: EVROPSKA UNIJA konacna

Државе, што има да захвали правим проценама своје обавештајне службе. И генерал

Де Гол, док је био на челу државе, избегао је више покушаја атентата, што је

заслуга службе безбедности. Онемогућавање КГБ да се домогне високе технологије у

Француској и коришћење агента "Фервел", који је био један од највиших

функционера у КГБ, неки су од успеха током осамдесетих година. Један од

крупнијих неуспеха ове службе усталасао је француску и светску јавност 1984. године

када је обавештајна служба извршила диверзију на брод "Дугин ратник" на Новом

Зеланду, а који је припадао Гринпису, мировном покрету за очување животне

средине.

ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

Чињеница је да је политички систем у Француској веома комплексан (значајне

извршне власти председника државе уз постојање класичног парламентарног

живота) што доноси непознанице и недоумице у погледу става ко је на челу

обавештајно-безбедносног система, односно на ком месту се врши креирање ових

активности. Својевремено, за време мандата генерала Де Гола (Je general De Gaulle),

све је било под његовом апсолутном контролом и јурисдикцијом. Наиме, Де Гол је

формирао тзв. "Паралелну службу" која је имала право контроле над свим другим

службама и искључиво право извођења специјалних операцпја. По његовом одласку

са политичке сцене та служба је престала да постоји, али председник, као највиши

орган извршне власти, вероватно има на располагању институционалне могућности

управљања н контроле над овим активностима. Да ли се то остварује преко

Комитета за националну одбрану и безбедност, на чијем челу је председник, или

неким другим путем, остаје као питање на које треба да одговоре истраживачи

политичког система ове земље. Да председник државе има ингеренције и

одговорност о овом питању, чињеница је коју не треба доводити у сумњу, а потврда

овога може се наћи повремено и у средствима јавног информисања Француске када

се, поводом шпијунских афера, прозивају одговорни, укључујући и личност на том

положају.

На челу обавештајно-безбедносног система Републике Француске налази се

више саветодавних, координационих и надзорних тела и комитета. Најзначајнији је

Међуресорски комитет за обавештајно-безбедносне послове (Comite lnterministeriel du

Renseignement - CIK) којим председава премијер, a чланови су министри иностраних и

30

Page 31: EVROPSKA UNIJA konacna

унутрашњих послова, националне одбране и директор Генералне дирекције за

спољну безбедност (обавештајна служба). Међуресорски комитет утврђује опште

смернице за деловање француског обавештајно-безбедноснсп система у целини.

Комитету7 је подређен Генерални секретаријат за националну одбрану ({Secretariat

General de la Defense Rationale - SGDN), који обједињава, кооридинира и руководи

радом свих служби.65 SGDK је оперативни орган, састављен од професионалаца и

функционера из свих служби, који свакодневно обављају функције координације и

усмеравања рада свих субјеката система.66 Унутар SGDN делују четири одсека: 1/ Одсек

за националну одбрану, задужен за анализу свих претњи безбедности Француске,

израду стручних студија и предлагање праваца активности обавештајно-

безбедносног и целокупног система безбедности Француске, ради отклањања

претњи безбедности за дужи период; 2/ Одсек за цивилие послове, који се бави

анализом функционисања и ефикасношћу државне управе на плану борбе против

унутрашњег екстремизма и тероризма; 3/ Привредни одсек, задужен за издавање

дозвола извоза и увоза наоружања и војне опреме произвођачима и увозницима на

територији Француске и 4/ Обавештајни одсек, задужен за организацију и реализацију

дефинисаних и одобрених планова обавештајног и контраобавештајног обезбеђења

Француске.67

Стални обавештајни комитет (CPR) састављен је од сталниx (шефови кабинета

премијера, министра националне одбране, министри унутрашњих и иностраних

послова, и директори обавештајних служби) и повремених чланова, а задужен је за

израду државног плана за реализацију обавештајних и контраобавештајних

активности, са дугорочним и краткорочним задацима. Специјални комитет за

контрашпијунажу (CSC) задужен је за надзор контраобавештајних активности. Комитет

за научна истраживања из области одбране (CASD) у сарадњн са одсецима Генералног

секретаријата предлаже решење везана за одређена питања која се тичу области

одбране. Коначно, Међуминистарска група за комуникације (GIC), непосредно

подређена премијеру, задужена је за контролу тајног прислушкивања телефонских

разговора у земљи и иностранству.68 Ипак, за разлику од других западних

демократија, у Француској не постоји развијен систем парламентарне контроле и

надзора над радом обавештајно-безбедносних установа, иако су чињени неки 65 Савић, Андреја, Увоg у gржавну безgносш, Београд: ВШУП, 2000, стр. 241.66 ИСТО, стр. 241.67 Упореди: "Secretariat General de la Defense Nationale - SGDN", Internet 04/08/2002,www.fas.org.irp/ world/france/index.html.68 Опширније види: Internet 04/08/2002, www.fas.org.irp/world/france/index.html.

31

Page 32: EVROPSKA UNIJA konacna

покушаји у том смеру.69

Обавештајно безбедносне установе у Француској делују у два министарства.70

Унутар Министарства националне одбране делују: 1/ Генерална дирекција за спољну

безбедност (Direction Generate de la Se'curite Exterieure - DGSE); 2/ Дирекција за

обавештајне послове (Direction du Renseignement Miilitaire - DRAT); 3/ Дирекција за

зататиту и безбедност одбране (Direction de la Protection et de la Se'curite de la Defence -

DPSD); 4/ Бригада за обавештајно и електронско ратовање (Brigade de Renseignen/ent et

de Guerre Electronic - BRGE); 5/ Централна служба за безбедност информационих

система (Service Central de la Se'curite des Systemes d'Informations -SCSSJ) и 6/

Међуминистарска служба за обезбеђење информационих система (DISSI). У оквиру

Министарства унутрашњих послова су: 1 Дирекција за општа обавештења (Direction

Generak des Kenseigntmenn Generanx - DCRG); 2/ Дирекција за надзор територије

(Direction de id Surveillance du Territoire - DST)\ 3/ Правосудна полиција (Direction

Central* Police Judiciaire - DCJP) и 4/ Компанија за безбедност Републике (Compagnies

Republicaines de Se'curite - CRS).

Осим ових обавештајно-безбедбносних установа, у Француској делују и друге

службе значајне за безбедност и обавештајни рад. При Министарству спољних послова

је Центар за анализе и прогнозе и Национална комисија за обезбеђење информациоинх

система (CNCIS). Такође, обавештајно-безбедносном систему Француске припадају и

Национална жандармерија, падобранске јединице задужене за дубинска извиђања, "54.

ескадрила за ваздушно осматрање" (54 ете Escadron do Renseignement Air), Легија странаца

итд. Ha плану супротстављања унутрашњем и међународном тероризму делују два

посебна тела која обједињавају све обавештајне информације везане за борбу против

тероризма: Јединица за координацију антитерористичких активиости (UCLAT) и

Међуминистарски комитет за антитерористичке везе (CILAT), односно Национални

комитет за безбедност на нивоу Владе.71

Обавештајно-безбедносне установе Министарства националне одбране

Генерална gирекција за спољну безбеgност (Direction Generate de la Securite Exterieure

- DGSE)

69 Једна од запаженијих иницијатива била је пројект Пола Килеса (Paul'Quiles) и Лртура Печа (Artur Peach) за осмишљавање рада тела Парламента за контолу рада обавештајних и безбедносних установа. Међутим, иницијатива није имала значајнијег одјека у француском парламенту; Chalk, Peter, Rosenau, William, Confronting the "Ппему Within" — Security Intelligence, The Police, and Counterterrorism in Four Democracies, op. cit., pp. 22-23.70 Purg, Adam, Qbvequevaine sluzbe, Ljubljana: Enotnost, 1995, str. 174,175; Defense and Foreign Affairs Hanbook, 1994; Петковић, Милан, Тајпиратници, op. cit,, cip. 45-47.71 Исто, op. cit

32

Page 33: EVROPSKA UNIJA konacna

Генерална дирекција за спољну безбедност (DGSE) стварана је дуго година и

представља наследницу више француских обавештајних служби које су деловале од

1942. до 1946. године. Снаге Слободне Француске на челу са генералом Де Голом

основале су 1942. године Биро за информације и акције (Bureau Central de Renseign d'Action

-BCRA), који je y новембру 1943. године премештен y Лажир под именом Генерална

gирекција специјалних служби (la Directio services speciaux -DGSS). Све обавештајне мреже

француског Покрета отпора су 6. новембра 1944. године обједињене у ову службу,

која добија назив Директорат за стуgије и истраживања (Direction Generale des Etudes et

Recherches -DGER). Интеграција је подразумевала и неколико комунистичких мрежа,

што je било у потпуности задовољавајуће решење у условима послератног

окружења. Из тих разлога, Влада Четврте Републнке је 1946. године од једног дела

DGEK формирала Службу за спољно документовање и контрашпијунажу (Service de

Documentation Exterieur et at Contre-Espionage - SDECE), непосредно потчињену

премијеру/72 Настанком Пете Републике, премијер Мишел Дебре (Michel Debre)

користио је службу као стратешку обавештајну установу, која се посеоно исказала у

гушењу побуне у Алжиру. После афере Бен Барка (Ben Barka) 1962. године, Де Гол

је потчинио службу министру одбране."73

Коначно, 2. априла 1982. године усвојен је Декрет о оснивању Генералне

дирекције за спољну безбедност (DGSE)74, a 4. априла 1982. године нова служба је

преузела организационе, кадровске и материјалне потенцијале SDECE. DGSE jе

кадровски и технолошки модернизована, а највећа промена у њеном делокругу рада

је што оснивачки декрет забрањује њено деловање на територији Француске." 75 И

поред напора да се служба коначно "демилитаризује", односно да се њено

традиционално војно руководство замени цивилима, то није у потпуности успело.

Иако су осамдесетих година прошлог века војни руководиоци службе постепено

замењивани цивилима, проценат учешћа цивила је порастао само на 45% до 1989.

72 "Informations generates sur la DGSE", DGSE.ORG non officel site, Internet, 02/04/2002,www.dgse.org; Internet 02/04/2002. ~0 У време владавине Де Гола SDECE се истакла и на плану тајних oпepaциja. Наиме, Де Гол је покренуо тајне операције у канадској покрапни Квебек (Quebec), користећи се притом националистичким и сецесионистичкнм покретом, под именом "Помоћ и техничка сарадња" и "Операција Лецот". Агенти SDECE су у Квебеку подстакли јачање сецесионистнчког покрета.73 У време владавине Де Гола SDECE се истакла и на плану тајних oпepaциja. Наиме, Де Гол је покренуо тајне операције у канадској покрапни Квебек (Quebec), користећи се притом националнстичким и сецесионистичкнм покретом, под именом "Помоћ о техничка сарадња" и "Операција Лсцот". Агенти SDECE су у Квебеку подстакли јачање сецесионистнчког покрета.74 Decret no 82-306 du 2 avril 1982 portant creation et flxant tes attributions de la direction generale de la securite exterieure; Internet 02/04/2002, www.dgse.org/site_web/special_20ans/1982 duret.php. 2 Сталне критике на рачун Мариона, као и изостанак успеха у кампањи против тероризма, довели су 1982. године до именовања адмирала Лакосте (Lacosta) за директора DGSE75 Сталне критике на рачун Мариона, као и изостанак успеха у кампањи против тероризма, довели су 1982. године до именовања адмирала Лакосте (Lacosta) за директора DGSE

33

Page 34: EVROPSKA UNIJA konacna

године. Тек деведесетнх година број цивила је превагнуо половину (1993. године је

порастао на 60%). Према подацима из 1996. године, број запослених је око 2.500, од

којих су 1.700 били цивили, док је буџет износио 1.350.000.000 француских франака.

Половина средстава била је намењена политичком и дипломатском обавештајном

раду.

Садашња структура DGSE je последица реорганизације из 1989. године.

Централа се налази у Паризу, у касарни "des Tourel/es" (популарно "Базен″), у 20.

француском арондисману. Служба се од 1992. године налази у процесу пресељења у

тврђаву Ноис ле Сек (Noise Sec), у оквиру пројекта "Fort 2000". Припаднике службе

Французи зову ″барбузи" и процене су да у централи ради 3.000 службеника (350

стручњака за обавештајне и контраобавештајне послове), док остали пpeдстављају

административно и техничко особље. Кадрови се регрутују из армије,

жандармерије и других безбедносно-полицијских институција и распоређени су у

организационе јединице по линијско-територијалном принципу рада, које

задовољавају захтеве за обавештајним радом у иностранству, контраобавештајним

активностима у циљу сопствене заштите, као и за организовањем специјалних

акција суоверзивног карактера.

DGSE je устројена у директорате (стратешки, обавештајни,

контраобавештајни, за операције и технички) и две службе (за акције и технички

материјал).

Стратешки директорат је одговоран за утврђивање адекватности тражених

података са захтевима клијената и има посебне везе са Министарством иностраних

послова. Директорат израђује документе о доктрини и генералној оријентацији, а

такође и студије о могућим опцијама француске политике.

Обавештајни директорат (за истраживања) задужен је за планирање,

координацију и руковођење обавештајним истраживањима у иностранству преко

својих пунктова и деташмана уграђених у дипломатско-конзуларна представништва

Француске.76 Одговоран је за прикупљање информација коришћењем људских

извора (HUMINT), укључујући и агентурни метод. Директорат ангажује и

службенике "под специјалним уговором" (полупрофесионалци), чији је

обавештајни рад покривен делатношћу у институцијама које послују са

76 Деташмани се налазе у Француској (Ница, Перпињан, Штразбур и Марсеј), искључиво о оперативног састава (2-3 обавешгајца) и циљом је контактирање мреже која није у могућности да долази у Париз; Савић, Андреја, op. at. стр. 243.

34

Page 35: EVROPSKA UNIJA konacna

иностранством.77 Поред обавештајног истраживања, одговоран је за

дезинформисање страних обавештајних служби, у чему му је стални партнер

Директорат за операције. Традиционално усмерен на обавештајне податке

војне природе, директорат није постизао веће резултате на плану прику пљања

политичких, економских и технолошких обавештајних података све до почетка

осамдесетих година. Почетком 1993. године CIA je дошла до листе најважнијих

обавештајних циљева DGSE y САД, која је, између осталих компанија, укључивала и

компанију Boeing. Основнн правци деловања дирекције након реорганизације из

1981. године могу се формулисати, по приоритетима, као следећи: 1/ прикупљање

података из свих сфера друштвеног живота других земаља, у циљу предвиђања

развоја ситуације који би могао угрозити војне, политичке, привредне и друге

интересе Француске; 2/ прикупљање података из области науке, технологије и

информатике ради повећања укупног фонда француских знања из ових области

и 3/ откривање планова и позиција страних обавештајних служби и

терористичких организација, са циљем спречавања њихове делатности и акција

према Француској или у Француској.78

Технички директорат је настао из "Групе за радиоелектронске комуникације

(GCR). Одговоран је за стратешки електронски обавештајни рад. Из прислушне

станице западно од Париза DGSE прислушкује међународни телефонски и телефакс

собраћај. Друга главна станица DGSE је у Џибутију, која остаје у функцији, а можда

ће чак бити и проширена. С обзиром на то да је наследник GĆR, директорат у делу

офанзивне примене техничког метода има обавезу размене прикупљених

обавештајних сазнања са другим француским обавештајним службама, и појединим

земљама НАТО-а. Директорат је задужен и за контраприслушну и контрадиверзиону

контролу домаћих електронских и других комуникационих инсталација.

Директорат за операције задужен је за тајне акције, а њене припаднике у

жаргону називају "горилама". Својевремено, док је Француска била колонијална

сила, директорат је коришћен за реализацију тајних акција у иностранству

(нарочито у Алжиру) диверзантског и другог субверзивног карактера. Наиме, сумња

се да је од 1981. године обављао неке 'прљаве послове", укључујући ликвидације

издајника из редова DGSE који су били ван домашаја француског правосуђа. Једна

77 Исто, стр. 243.78 Упореди: Decret no 82-306..., op. at.

35

Page 36: EVROPSKA UNIJA konacna

од његових најпознатијих акција новијег периода је "Операција SATANIC" 1995.

године, која је имала за циљ неутралисање брода "Rainbow Warrioр који је био део

"Greenpeace" кампање против француских нуклеарних тестова на Пацифику.79

При извршавању тајних задатака директорат се ослања на Оgељење за акције,

чији су организациони делови: 1) "11. падобрански батаљон за брза дејства (ВРС),

као војна компонента, основан 1. септембра 1946. године, са базом у Форт

Монтлуису. Од 1. новембра 1985. године и "Операције Сатаниц″, батаљон јe, пo

одлуци председника Митерана, реорганизован и преименован у '11. падобрански пук

за брза дејства (RPC)" и 2) база Одреда за посебне поморске акције (CINC), основана

16. априла 1956. године, a 26. октобра 1960. године прекомандована у Аспрето

(Aspretto) на Корзику. Играла је значајну улогу у афери "Greenpeace 1995. године.

После тог скандала, CINC је премештен у Квелерн (Лзуелерн) у Бретањи. Оgељење за

акције има кампове за обуку у Cercottes (1Ј)ггеђу Росканвел (Roscanvefy и Перпигњал

(Perpignan), претходно лоцирано у Маргивалу (Margival) у Аисне региону. Током

реформе DGSE 1992, године и стварањем команде за Специјалне снаге, одлучено је

да 11. пук (RPC) остане при DGSE, имајући у виду посебне задатке које Оцењене за

акције обавља у миру. Пук је расформиран 30. јуна 1995. године, а његове функције

преузеле су три "станице": CPES у Серсотесу (Cercottes), CIPS у Перпигнану и

СРЕОМ у Росканвелу.

Директорат за контрашпијунажу извршава офанзивне контраобавештајне

задатке. Бави се планирањем и руковођењем контраобавештајне заштите DGSE и

њених службеника у иностранству, с циљем откривања и спречавања продора

агената страних обавештајних служби у француска дипломатска и конзуларна

представништва. У режим контраобавештајне заштите улазе и страни држављани

запослени у француским представништвима у иностранству. Директорат се у свом

раду ослања на строг безбедносни режим који је прописан за припаднике

службе. Пријем странаца је забрањен у централу, пунктове и деташмане;

припадници DGSE морају прибављати дозволе за свако путовање у иностранство

или у треће земље. Такође, постоји обавеза пријављивања контакта са странцима по

било ком основу.80

Директорат за проучавање и документацију је аналитичка организациона

јединица DGSE у коју се сливају сви подаци из оперативпих директората ради

79 10. јула 1995. године агенти DGSE активирали су бомбу на броду док је био укотвљен у Оклендској луци (Нови Зеланд) и притом је погинуо фотограф Фернандо Пеира.80 Савић, Андреја, ор. cit., стр. 244

36

Page 37: EVROPSKA UNIJA konacna

њихове процене, обједињавања, и израде завршних обавештајних докумената

(обавештајних анализа и студија). За највише државно руковдство и остале

субјекте француског обавештајно-безбедносног система свакодневно се израђују

обавештајни извештаји. Последњом реорганизацијеом DGSE директорат је добио

на свом значају.

Финансијска и кадровска служба, поред послова који проистичу из назива

ове организационе јединице, реализује послове и задатке у вези са стручним

усавршавањем и школовањем кадрова DGSE, које се обавља у централи службе и

њеним базама: Центру за обуку резервног добровољачког састава падобранских

јединица, центрима за обуку командоса у источним Пиринејима, Центру за обуку

подводних диверзаната на Корзици, Војном спортском центру "Вансенска шума"

код Париза итд. Ту се стиче физичка кондиција и вештине из стрељаштва,

оријентације, борилачких вештина итд.

У оквиру примене метода сарадње DGSE одржава сталне везе са обавештајним

службама западних земаља (BND, CIA, Mossad, MI6) и других земаља, посебно са

афричког континента. У активностима ове службе огледа се укупна француска

обавештајна активност и њена спољна политика, усмерена на одбрану француских

националних интереса.

Дирекција за војне обавештајне послове

(Direction du Renseignement Millitaire - DRM)

Дирекција за војне обавештајне послове (DRM) основана је 1992. године, с

циљем отклањања одређених недостатака и слабости у раду војних обавештајних

служби уочених у време Заливског рата где се, пре свега, мисли на Цeнтap за

експлоатацију војних обавештајних података (Center de la Exploatation Kenseignement

Militaire - CERAf).81 Оснивањем DRM обједињен је рад следећих служби: CERJVl,

Центра за информације о електромагнетским зрачењима (Centre ('Information sur ks

rayon nements Electromagmtiques - CIREM), HELIOS јединице, Интер армијског центра

за анализу снимака (IMINT), као и Другог бироа копнене војске и ваздухопловства.

Центар за експлоатацију обавештајних података (CERM), познат и као II биро

(Deuxieme Bureau), представљао је II управу Генаралштаба француске армије, односно

81 Опширније о CERjV види: Савић, Андреја, op. at., стр. 245.упореди: Савић,

37

Page 38: EVROPSKA UNIJA konacna

класичну војну обавештајну службу. У делокруг рада службе улазили су послови

прикупљања података о страним армијама и њиховим укупним потенцијалима. Центар

је деловао углавном преко војних изасланика и у оквиру пунктова DCjSE. СЕЖМ је

координирао рад обавештајних органа сва три рода војске и био је одговоран за

оперативни и стратешки обавештајни рад, док су родови војске били задужени за

тактички обавештајни рад.82 Прикупљао је обавештајне податке и извиђањем,

изучавањем војне литературе и сређивањем података добијених од других служби,

посебно од DGSE. Седиште CERM се налазило у армијском обавештајном центру у

Стразбуру (Strasbourg), а његов руководилац био је подређен начелнику Генералштаба

француске армије (СЕМА). CERM је био организован у шест одељења, и то за:

изучавање страних армија применом легалних метода; мобилизацију; планирање

активности француских војних посланстава при страним армијама; изучавање

активности страних војних мисија акредитованих код Министарства одбране

Француске; превођење, анализу, обраду и коришћење прикупљених и заплењених

докумената и послове техничке документације.

Декрет о оснивању DRM од 16. јуна 1992. године, дефинише као основне задатке

службе "планирање, координацију и спровођење обавештајног истраживања и

коришћење војних обавештајних података". Временом су се одговорности Дирекције

прошириле са чисто војног аспекта и на прикупљање обавештајних сазнања политичке

природе, као и на стратешки обавештајни рад, за шта је првенствено надлежна

DGSE.Hn DRM није тајна служба, нити је одговорна за унутрашњу безбедност. У својој

организационој структурн нема огранак за "операције", који би се могао поредити са

одељењима DGSE за "акције". V делокруг рада службе улазе и послови на плану

анализирања caтелитских снимака и других електромагнетних снимака, а ови послови у

великој мери зависе од прикупљених података од стране војске, као и од Пука за

обавештајни и електронски рат (BRGE). Ha челу DRM jе директор, непосредно

потчињен Министарству националне одбране, коме подноси извештаје о раду службе.

Организациону структуру DRM чине следећи поддиректорати: за истраживање,

одговоран за прикупљање обавештајних података применом агентурног метода и

коришћењем електронских средстава на оперативном нивоу. У те сврхе користи услуге

BRGE, Пукт за обавештајни и електронски рат, који је основан 1. септембра 1993.

године и који је део Генералштаба војске за контролу ширења наоружања, у ocнoви је

некадашњи CERM и Инчерармијски центар за анализу обавештајних снимака.

82 S. Андреја, ор. c/f., стр. 245.

38

Page 39: EVROPSKA UNIJA konacna

Одговоран је за израду студија и анализа о ширељу оружја за масовно уништење;

технички поддиректорат, одговоран за пружање техничке помоћи и техничку capaдњy

ca другим деловима службе и за кадрове, одговоран за избор, пријем и обуку кадрова.

Преузео је надлежности CERM y области избора кадрова за војне обавештајне послове,

у сарадњи са Интерармијском школом за информационе лингвистичке студије (DGA).

DRAI је једна од ретких француских обавештајних служби која је од 1992. године

примала нове кадрове. Тренутно је у служби запослено око 1.900 чиновника. Године

1995. особље службе је чинило 50% припадника копнене војске, 23% припадника из

ваздухопловства, 12% из морнарице, 1% из полиције и 12% из државне службе. У

време почетка рада службе на челу је био генерал Хајнрих, некадашњи директор

Директората за операције DGSE, кога је 22. новембра 1995. године заменио генерал

Бруно Елект {Bruno Elects). Буџет службе за 1994. годину износмо је 243.000.000

француских франака83.

Дирекција за заштиту и безбедност одбране

(Direction de la Protection et de la Securite de la Defence - DPSD)

Дирекција за заштиту и безбедност одбране (DPSD) основана је после Другог светског

рата. Представља контраобавештајну службу француске армије и дуго година је

деловала под именом Bojнa безбедност: (Securite Militaire - Shi), Основни задатак

службе је контраобавештајна заштита установа, команди и јединица француске

армије, привредних и других институција које претежно раде зе потребе војске. У

време док је деловала као Војна безбедност (SM) била је организационо устројена у

два одељења: 1) за истраживање и експлоатацију, које је пратило збивања у лево

оријентисаним срединама, са приоритетом на екстремно леве организације и 2) за

ииgустрију, задужено за безбедносну заштиту предузећа која раде за потребе ратне

привреде и контролу институција које се баве трговином наоружањем и високом

технологијом.84

Реорганизација DPSD извршена је Декретом од 17. децембра 1979. године,

тако да тренутно представља војну контраобавештајну службу и службу

безбедности, са делокругом рада готово идентичним као у време када је деловала као

SM. Служба нема полицијска овлашћења. Иако у организационом и функционалном

83 Direction du Renseignement Millitaire - DRM, Internet 02/04/2002/, www-.f.is.cr-.;.— france/defense/drm/ index.html.84 Савић, Андреја, ор, cit., стр. 246

39

Page 40: EVROPSKA UNIJA konacna

смислу припада Генералштабу, директно је подређена Министарству националне

одбране. Регионални и локални одсеци службе подређени су директору, који је

одговоран ресорном министру. Према истом декрету, DPSD je задужена за

обезбеђење техничких веза са другим службама за прикупљање података, односно да

преузима од тих служби податке који се тичу безбедности војних средстава везе. У

том циљу, остварује сарадњу са DST, DGSE и RG, полицијом и сл., као и са страним

контраобавештајним службама, службама безбедности и полицијама.85

Организациона структура DPSD пo територијалном принципу прати

географску распоређеност оружаних снага. Центри службе лоцирани су у војним,

ваздухопловним и поморским областима, а прекоморски центри и центар

индустријске безбедности Париске области међуармијског су карактера и од

посебног су значаја. Одсеци службе делују у оквиру дивизија и бригада

моторизованих снага и подређени су регионалним центрима. Службом руководи

Централна дирекција, на чијем челу је генерал. DPSD je преузела и реорганизовала

бивша одељења SM, тако да њену структуру чине четири одељења: 1/ за

истраживање и експлоатацију, задужено за послове политичке полиције (надзор

екстремних политичких организација, заштита армијских структура од шпијунаже,

субверзија). Одељење примењује класичне методе обавештајног рада (агентурни

метод, тајно праћење и осматрање итд.); 2/ за иидустрију, које поред безбедносне

заштите предузећа која раде за потребе ратне привреде, остварује контролу и над

институцијама које се баве трговином наоружањем и високом технологијом; 3/ за

административне, организационе и персоналне послове и 4/ за анализу рада и израду

завршних обавештајних докумената за потребе крајњих корисника.

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ УСТАНОВЕ МИНИСТАРСТВА

УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Дирекција за надзор територије

(Direction de la Surveillance du Territoire - DST)

Унутар Генералне дирекције националне безбедности делују Централна

дирекција за општа обавештења (DCRG), позната као Дирекција за општа обавештења

(DRG) и Дирекција за иадзор територије (DST), као контраобавештајна служба и

служба безбедности. На челу DST налази се директор, који непосредно одговара

министру унутрашњих послова, као и председнику Републике преко његовог

85 DPSD види опширније: Dolent, Jean; Daquin, Thomas, Securite militaire en France, Paris: "Objectif' Les Editions du cerf, 1981.

40

Page 41: EVROPSKA UNIJA konacna

саветника за националну безбедност. Основана давне 1899. године под именом

Надзор територије (Surveillance du Territoire - ST), служба je y пракси деловала само

y периоду од 1934. до 1942. године. Већ 28. јуна 1934. године служба мења назив у

Генерална служба за надзор и контролу територије (controk general des service

de la surveillance du territoire). Њен рад je поново обновљен 16. новембра 1944.

године на основу декрета Де Гола, када су у делокруг рада ушли послови на плану

борбе против шпијунскнх активности страних снага на територијама под

француским суверенитетом.86 Непосредно по завршетку Другог светског рата,

основни задатак службе био је откривање и документоваље активности

колаборације са окупатором и суђење агентима нацистичких обавештајних

служби. Од тог времена па до седамдесетих година, DST доживљава велике

промене у организацији и делокругу87 рада, што је била последица два значајна

феномена: трансформације шпијунских активности од искључиво војних на

економске, научне и техничке, као и појава и ширење тероризма у свету. Од

1981. године преузела је контраобавештајне послове од службе SDECE, односно

DGSE.88 Три главне мисије DST су: 1/ борба против теророизма; 2/

контрашпијунажа и 3/ заштита француске економске и научне инфраструктуре.89

DST тренутно функционише као агенција за унутрашњу безбедност, чије су

основне функције: 1) прикупљање информацпја које се тичу опште безбедности; 2)

праћење одређених кризних ситуација које могу представљати претње по

безбедност Француске; 3) спречавање и сузбијање продора страних обавештајнпх

служби и 4) супротстављање тероризму. На плану спречавања и сузбијања

тероризма прикупља и анализира податке о међународним терористичким

организацијама и активностима.90 Декретом из 1951. године и Декретом од 22.

децембра 1982. године, утврђен је следећи делокруг рада DST:

- контрашпијунажа односно контрола, праћење и спречавање активности

страних обавештајних служби на територији Француске, посебно применом

класичне шпијунаже;

86 Direction de la Protection et de la Securite de la Defence - DPSD, Internet 02/04/2IHC.w,rwTu'.fas.org.irp/-world/france/defensc/dpsd/index.html.87 Direction de la Surveillance du Territoire - DST, Internet 02/04/2002, www.interieur.^tn.i'rpolice/dst/dst88 Ibid, op. tit:, Упореди: Bernert, Philippe, Roger Wybot et la batailk pour la D.S.T., Paris: Presses e'ela cita, 197589 Chalk, Peter, Rosenau, William, Confronting the "fincwy Within" - Security Intelligena: Tl>< P...;.and Counterterronsf? Four Democracies, op, tit., p. 18.90 Direction de la Surveillance du Territoire - DST, op. at

41

Page 42: EVROPSKA UNIJA konacna

-заштита економских, научних и нуклеариих потенцијала Француске;

- контрола дневне штампе и других извора информисања и надзор рада

политичких удружења и организација у Француској и изван ње;

- увид у активиости емиграната са екстремним ставовнма и понашањем;

- контратероризам односно реализација послова и задатака на спречавању

деловања терористичких организација и група на унутрашњем плану;

- контрапролиферација, односно спречавање незаконите трговине и промета

оружја за масовно уништење (нуклеарног, хемпјског, биолошког и балистичких

пројектила);

- борба против организованог криминала и

- сарадња са осталим безбедносним установама у Француској.

DST се не уклапа у постојећу полицијску организацпју (префектуре). Уз

Централу служба има седам регионалних директората — центара (регионалних

контраобавештајних сектора), који покривају војне области у Француској и Париз

као главни град. Центри се налазе у Лилу, Турсу, Ренеу, Бордоу, Марсеју, Лиону и

Мецу. Поред тога, у CHOM саставу је и неколико бригада и четири базе у

прекоморским територијама. Центри DST cy, поред регионалне, надлежни и за

одређене прекоморске поседе и департмане. Најважније делатности обављajy

специјализоване поддирекције, које представљају стручне делове контраобавештајне

службе, и то за: 1) контрашпијунажу; 2) безбедност и заштиту баштине; 3)

међународни тероризам; 4) техничке послове и 5) опште послове. Поред тога,

Одељење службе за економску заштиту и заштиту националних вредности има у

22 региона јединице која штите француске технолошке потенцијале. Одељење је

активно преко 20 година, не само ради заштите водеће војне индустрије, већ и због

фармацеутских индустријских потенцијала, аутомобилске индустрије и свих

осталих производних и услужних сектора.91 Унутар Центра 6) основан и Биро за

националне и међународне односе.92 Централа контраобавештајни сектори

организовани cy пo следећим линијама рада: (а) за обраду странаца и

антитерористичку делатност; (б) за анализе и синтезе; (в) за технику и превођење и

(г) за контраобавештајну заштиту.93

91 Direction de la Surveillance du Territoire - DST, Internet, 08/04/2002, www.fas.orK.irp/wt92 Chalk, Peter, Rosenau, William, Confronting the "Enemy Within" - Security Intelligence T-tand Comiterterrorism in Four Democracies, op. cit., pp. 20-21.france/ interieur/dst/index.html93 Упореди: Direction de la Surveillance du Territoire - DST, Internet 02/04/2002, www.eur.gov. tr/police/dst/dst.

42

Page 43: EVROPSKA UNIJA konacna

Према доступним изворима, DST у свом саставу има око 2.0011 специјалиста за

контраобавештајне послове и 5.000 припадника ангажованих на административним,

техничким и другим помоћнпм пословима. Половина кадра ради у Централи, а

остали у контраобавештајним секторима и деташманима прекоморских департмана.

По доласку социјалиста на власт 1981. године, унутар DST формирао се посебан

одсек за праћење делатности америчких обавештајних установа, а резултати рада су

јавно обелодањени почетком 1995. годпне, када је отказано гостопримство тројици

америчких дипломата, под оптужбом да су се бавили шпијунажом. Служба има

извршна овлашћења, а од 1982. године делује и у иностранству (офанзивна

контраобавештајна служба).

DST сарађује и са две главне француске полицијске службе у спровођењу

надзора над имигрантским заједницама и процени ризика рањивостн имовине у

оквиру борбе против тероризма, a то су: 1/ Национална полиција (Direction Generate

de la Police Nationals) унутар Министарства унуграшњпх послова, која делује у

великим урбаним областима и 2/ Национална жандармерија (Direction Generate de la

Gendarmerie), одговорна за мале градове и руралне области и спада под јурисдикцију

Министарства одбране. DST сарађује и Јединицом за антитерористичку координацију

(Unite de Coordination de la Ljitte Antiterroriste -UCLAT) које представља значајан

додатак за UCLAT y националној стратегији борбе против тероризма после 11.

септембра. Такође, DST има контакте и са истражним судијама који се ангажују у

спровоћењу непристрасних истрага како би се у појединачним ситуацијама одредило

да ли се ради о криминалу или тероризму.94

94 O делокругу рада службе види још: Савић, Андреја, ор. cit., стр. 247.

43

Page 44: EVROPSKA UNIJA konacna

Централна дирекција за општа обавештења

(Direction Centrale des Renseignements Generaux - DCRG)

Централна дирекција за општа обавештења (DCRG) основана је 1949. године

трансформацијом Централне службе за општа обавештавања (SCRG) која је настала

1937. године. Служба је у јавности познатија под скраћеницама DRG и RG (Direction

des Kenseignements Generaux - Дирекција за општа обавештења). Дирекција је

задужена за истраживање и централизацију обавештајних информација, као и за

њихово уступање француској Влади. Учествује у одбрани стратешких интереса

државе и пружа подршку унутрашњим безбедносним активностима. Задужена је за

надзор свих врста грађанских нереда и активности расних организација, других

организација и појединаца (студентске и синдикалне организације, мировни

покрети, организације и клубови емиграната и сл.). Због тога се може рећи да

Дирекција у једном делу свог рада реализује послове и задатке својствене класичној

политичкој полицији.95 Поред тога, RG контролише граничне прелазе посредством

Ваздушне и Граничне полиције и прикупља обавештајне податке о унутрашњем

политичком екстремизму и сепаратистичком тероризму (корзикански).

Задатке из своје надлежности врши искључиво на територији Француске, и то

преко полицијских региона и путем двојне власти перфекта и Генералне дирекције

националне безбедности.96 Служба нема полицијска овлашћења и истраживачког је

карактера. RG има Централу на нивоу Генералне дирекције националне

безбедности, која обједињава рад свих испостава по префектурама. Организована

је у четири поддиректората (који су даље подељени нa одсеке), и то:

- Поддиректорат за истраживање врши централизацију обавештајних

информација у вези са терористичким деловањем, као и надзором над

деловањем екстремних група и организација које представљају претњу по

унутрашњу безбедност Француске;

- Поддиректорат за анализе, одговоран за анализу и синтезу информација

из области финансија, активности доходовних компанија и друштава; посебну

95 По доласку социјалиста на власт обелодањено је да је DRG водио надзор и над многим француским политичарима, и француској јавности су предочени досијеи Мигерана (6р. 275251), Мороа (6р. 500620), Дефера (бр. 359348), Жоспена (бр. 770965) и најављено да ће она служба убудуће само пратити делатност крајње деснице и екстремне левице; Исто, стр. 248.96 Упореди: Савић, Андреја, of>. tit., стр. 248; Direction Centrale des Renseignements Generaux - DCRG, Internet, www.intericur.gov.fr/policc/dcrg/dcrg

44

Page 45: EVROPSKA UNIJA konacna

пажњу посвећује манифестацијама урбаног насиља;

- Поддиректорат за расне организације и нереде врши надзор грађанских

нереда и активност расних организација на целој државној територији; има судску

надлежност за све специфичне преступе из ове области и

- Поддиректорат за средства и методе бави се људским ресурсима, логистиком,

документацијом, обуком људства и делимично буџетским питањима.97

Главни штаб службе одржава оперативне везе и координацију са Генералном

дирекцијом националне безбедности, полицијским префектурама и осталим

управама или органима власти, као и организационим целинама служое.

Поддиректорати су подељени по регионима, одељењима, све до нивоа окружних

подпрефектура, која су издвојена из већих јединица. Регионални директорати имају

и специјализоване јединице надлежне за регионална питања.

97 Ibid.

45

Page 46: EVROPSKA UNIJA konacna

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ ИТАЛИЈЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Развој обавештајних активности у Италији датира још из Римског царства,

када су забележени обавештајни подухвати војсковође Сципиона Афричког, Јулија

Цезара, Марка Луцинија Краса итд. У периоду феудалне расцепканости Италије и

стварања првих јачих државица, неспорна је присутност интензивних обавештајних

активности у Венецији, Фиренци и нарочито Папској држави, не само на

унутрашњем плану (у циљу борбе за власт) већ и спољном — значајан је њихов

допринос укупном развоју ових активности у свету. Корени садашњег обавештајно-

безбедносног система датирају нешто пре уједињења, када је у Пијемонту, 1854.

године, у оквиру Министарства иностраних послова, основана Тајна служба која

је наредних пет година имала задатак да придобије француску штампу за подршку

политичким активностима Пијемонта. Следеће године формиране су две службе у

оквиру војске Пијемонта: Tajна служба, која се прикупљањем стратешких

политичких и војних података и служ6а за специјлне задатке, која је прикупљала

обавештајне податке на непријатељској територији. Њима се 1856. године придружује

служба карабињера задужена за контраобавештајни рад. Након Услињења 1861. године

и проглашења Краљевине Италије, поред постојећих служби у Пијемонту,

формирана је Генерална дирекција за безбедност и Високи уред за политички

надзор, a 1863. године довршена је реорганизација служби у оквиру војске и

формирана организација под називом Обавештајни уред).

До значајније трансформације италијанских служби (у међувремену су биле

реорганизације 1900,1907. и 1915. године98) долази након Првог светског рата. Поред

обавештајно-безбедносних служби Минитарства унутрашњих послова (UCI -

Централни уред за истраге и одељење за опште и политичке послове), у армији

(SIM -Војна обавештајна служба, SIS - Тајна обавештајна служба морнарице),

Министарству за аеронаутику (SIA - Ваздухопловна обавештајна служба),

(Министарству за масовну културу, Министарству за иностране послове и

Карабињерима, створене су две партијске (фашистичке) обавештајно-безбедносне 98 Опширније: Richelson, Jeffrey T., op. cit.

46

Page 47: EVROPSKA UNIJA konacna

организације - Уред за политичке истраге у оквиру Добровољачке милиције за

националну безбедност (Militia X'olontaria Sicurea Naionale - MVSN) и Добровољачка

организација за сузбијање антифашизма, злогласна OVRA. Војна обавештајна

служба (Serviio per le informaсioni e la militan - SIM) била је надлежна за

контраобавештајне активности. У периоду до Другог светског рата SIM je постигла

запажене резултате у које треба убројати и поседовање грчке, британске, француске,

турске, југословенске и америчке шифре, обавештајне продоре у амбасаде других

земаља у Риму и иностранству, изузимање дипломатске поште итд.

Након Другог светског рата (1. септембра 1949. године) долази до стварања

новог обавештајно-безбедносног система у коме није било места за организације као

што су биле OVRA или MVSN, али се зато највећа важност придаје Обавештајној

служби оружаних снага (Sennсio biformaсioni Forсe Armate - SIFAK) која обједињава

рад обавештајних служби за оперативне ситуације (Serviсio Information Operative

Situaсiom -SIOS) сва три вида оружаних снага (КОВ, РВ и РМ). SIFAR је постао

организација одговорна "за све обавештајне задатке који се односе на заштиту

војних тајни и друге активности од интереса за безбедност земље"99 и тиме је

потиснуо у други план остале обавештајно-безбедносне службе у министарствима

унутрашњих послова (Уреg за резервисапе послове Генералне дирекције јавне

безбедности) и спољних послова. Захваљујући утицају и амбицијама његових

шефова (генерали Де Лоренцо, Вито Мичели и др.), SIFAR је 1964. године

преименован у Обавештајпу службу оgбране (Servio Informations Deufesa - SID). SIFAR

je располагао ca 157.000 досијеа који cy ce односили на посланике, сенаторе,

синдикалне лидере, партијске вође, државне чиновнике и 4.500 свештеника.100

Докази о нелегалној и антиуставној активности војне обавештајне службе (учешће у

државном удару, сарадња са мафијом, потпомагање десничарских терористичких

организација итд.) нагнали су политичке снаге у Италији да у Парламенту, 24.

октобра 1977. године, донесу Закон бр. 801 (Lem п. 801, 24. ottobre 1977.), којим је

установљен актуелни обавештајно-безбедносни систем.101 Са мањим изменама (Закон

бр. 241 од 7. августа 1990. године, Законски декрет бр. 345 од 29. октобра 1991.

године, Закон бр. 410 од 30. децембра 1991. године итд.), овај закон је до

99 Vittorfranco, Pisano S,A Study of rlx Rusto-uctundItalian Intelligence andSecurity Service, Washington D.C, 1978.100 Richelson, Jeffrey T., op. at101 Comiteto per i servizi di sicurezza: "Leсe 24 ottobre 1977, n. 801": Instituyom e orxlitiatmnto da sm^ipcrk mforwaсiom e la skumgp e disdplim del sevrato di Stato, Pubblicaci nella Ckzzetta Ufficiale no\-cmbrc 1977, n.3(13; pp 8055-8058; "Legge 24 ottobre 1977, n. 801", Internet, www.cnminal.'it/intelligence/doc_uff/]eggi/lex801_1977.htm; ■ *> "Legge 7 agosto 1990, n. 241", "Decreto-legge 29 ottobre 1991, n. 345", "Legge 30 dice-mbe 1991, n.

47

Page 48: EVROPSKA UNIJA konacna

данашњих дана на снази.102

ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

Функција управљања обавештајно-безбедносним системом у Италији поверена

је политичком органу - Међуминистарском комитету за обавештајни рад и безбедност

(Comitato interminhteriak per le informaoni e la sicuresga - CIIS). Ради ce o установи

извршне власти, на чијем челу је премијер, а чланови су министри иностраних и

унутрашњих послова, одбране, правде, финансија и индустрије. По потреби, у

његовом раду учествују и други министри, директори обавештајно-безбедносних

организација, високи државни функционери или експерти за одређена питања.

Као саветодавно-политички и надзорни орган италијанске владе, CIIS je задужен

за: утврђивање генералних смерница и пружање савета обавештајним и

безбедносним службама, давање оцена о стаљу безбедности, као и

спољнополитичким активностима које се односе на питања безбедности Републике

Италије и политичку контролу деловања обавештајних и безбедносних служби у

Италији.103

Законом бр. 801 предвиђено је тело које има функцију непосредне

надређености над обавештајнобезбедносним системом у смислу оперативне

координације, надзора и усмеравања. To je Извршни комитет за обавештајне и

безбедносле службе (Comitato executive per i servizi di informaсione e di sicureсa - CESIQ,

директно подређен премијеру и састављен од директора обавештајно-безбедносних

служби и руководилаца других институција које су и у функцији одбране и

безбедности државе (Карабињери, Судска полиција, Финансијска стража итд.).

Радом CESIS руководи државни подсекретар именован од премијера. Раније је ту

функцију имало војно лице (генерали из армије или Карабињера), a y новије време

су то истакнути префекти.

Поред саветодавно-политичких и надзорно усмеравајућих тела извршне

власти, контрола над деловањем обавештајних и безбедносних установа

установљена је и од законодавне власти. Наиме, Законом бр. 801 основан је и

102410", Internet 12/04/2002, www.camera.it/bicamerali/sis/norme/1410-91.htm; www.cnminal.it/intclligence/dcK_uff/index_cicx:/_uf£htm>'ww.criminalJt/intelligcncc/ doc_uff/leggi/lex345-1991 .htm.103 Internet, \ww.fas.org/^/world/imly/index.htrnl.; Упореди: Саиић, Лилреја, ор. cit., cip. 253.

48

Page 49: EVROPSKA UNIJA konacna

Парламентарни комитет за контрол) обавештајно-безбедносних служби (Comiteto

Parlamentare di controllo sui Servizi di Informaсione e Sicureсa e per il Segreto di Stato -

COPACO), који има осам чланова, четири представника Дома Пардамента и четири

Сената.104

На основу Закона бр. 801 у Италији постоје две обавештајно-безбедносне

установе (SISMI и SISDE). Међутим, као и у неким другим земљама (САД,

Француска, Немачка итд.) и овде постоје друге институције и организације које се, с

обзиром на њихов значај у функционисању целокупног система безбедности и

обавештајно-безбедносног система и методе рада, могу сматрати делом

обавештајно-безбедносног система. Ту се, пре свега, мисли на видовске обавештајне

слижбе (SIOS-E, SIOS-M, SIOS-A), Обавештајну службу Карабињера (SIC),

Обавештајну службу финансијске полиције (SIGF), Уред за инострану статистику

Министарства иностраних послова и, коначно, на Одељење за опште истраге и

специјалне операције (Departementi inves-tigaсionigenerali e operation! speciali -

DIGOS).

Војна обавештајно-безбедносна служба

(Servizio per le informazioni e la sicurezza militare - SISMI)

Војна обавештајно-безбедносна служба (SISMI) основана је 1863. године.

Служба води порекло од Војне обавештајне службе (SIM), чији су темељи ударени

уједињењем министарстава рата, морнарице и авијације у Министарство одбране 28.

јануара 1947. године када су постављени основи за поновно обнављање рада војне

обавештајне службе Италије.102 Из SIM је Уредбом Министарства одбране од 30.

марта 1949. године настала Обавештајна служба оружаних снага Италије (Servсio

Jnformaсione Forсe Armate Riumte - SIFAR). SIFAR делује све до 1966. године, када је

јавност обавештена да је сдужба тајно пратила и надзирала активности лево

оријентисаних политичара, што је било изван њених надлежности. Велика афера и

отварање судских процеса против службе, натерали су председника Италије да

донесе Декрет 18. новембра 1965. године, којим се уместо SIFAR оснивана нова

104 "Comitato Parlamentare per i Servuzi di lnformaxione e Sicurczza e per il Segreto di Stato", lnttrrt-c 13/04/2002, www.camera.it/bicamerali/sis/nintrod.htm; Један од докумената KO Mintra in годнне nme ce тajнoг прислушкивања, Види: Senato della Rcpublica, Camera da Deputi.Relfi7Jone: Del Comitato Parlamentare per i Servuz) di Informazione e Sicurezza e per il Segreto d: SciiuSul'acqusizione illeginma di informaziora riservate e controllo parlamentare, Doc XXXJY. Communicata alia Presidenca ll 5 marzo 1996.

49

Page 50: EVROPSKA UNIJA konacna

служба под именом Војна обавештајна служба (Serviсo Informaсione de la Deffesa -

SID), која почиње са радом 1.07.1966. године. SID од 1977. године насдеђује служба

SISMI, која је основана одлуком министра одбране од 3. маја 1978. године, а на

основу поменутог Закона бр. 801 из 1977. године. SISMI представља

специјализовану службу Министарства одбране задужену за обавештајне и

контраобавештајне послове у оквиру ресорног министарства, односно за: 1)

прикупљање обавештајних информација политичке, војне и економске природе; 2)

контраобавештајни рад и 3) контрашпијунажу. Све задатке из свог делокруга рада

служба обавља у циљу реализације послова на плану војне одбране, заштите

независности и територијалног интегритета Републике Италије.105 У оквиру

реализаиије послова обавештајног каратера, SISMI примењује све методе

обавештајног рада, од прикупљања обавештајних података коришћењем људских

извора (HUMINT), односно агентурним методом, до техничког метода (TECHINT),

односно примене електронских и других софистицираних технолошких

достигнућа из области електронике SIGINTV106

Централа службе налази се у Риму и смештена је на двема локацијама -

касарни "Форте Браски" и Палати Баракини", Ул. 20. септембра, где је

оперативна команда са директором на челу, кога именује министар одбране у

сагласности са CIIS. Директор Службе је по правилу официр са чином генерал-

пуковника, односно адмирала, a окосницу у централи чине оперативци-експерти

које називају "dirigenti″ јер имају контролну, координирајућу и инструкторску

улогу. Централа је организована по управама (divisioni) са бројчаним ознакама (I, II,

III итд.), које обухватају проблемске цедине (обавештајни рад у иностранству,

контрашпијунажу, антитероризам итд.) или помоћне послове (финансије,

кадрове, школовање и сл.).107 Прва управа (за контрашпијунажу - Controspionaggio)

задужена је за спречавање продора страних обавештајних служби. Друга управа (за

обавештајни рад у иностранству - Ricerche Estero) офанзивно је језгро централе

SISMI, задужено за прикупљање стратегијских обавештајних података. Трећа

управа (за праћење ситуације - ha Divisione Situaione) представља аналитички

105 "Legge 24 ottobre 1977, n. 801", op. cit., Art. 4 (E1 istituito per k informazione e la sicurezza militare (SISMI). Esso assolve a tutti i compiti informativi e di sicurezza per la difesa sut piano militare ddl'indipendenza e della integrit dello Stato da ogni pericolo, minaccia o aggressione.II SISMI svolge inoltre ai fini suddetti compiti di controspionaggio); Richelson, Jeffrey T., op.cit., pp 113106 Ibid, p. 114107 Савић, Андреја (op. cit., стр. 255).

50

Page 51: EVROPSKA UNIJA konacna

део ове службе, која обједињава обавештајна сазнања и израђује завршне

обавештајне документе (студије, анализе и процене) за потребе државног и војног

руководства Италије. Управа има четири секције (за анализу политичке, војне,

економске и научнотехнолошке ситуације). Четврта управа (за научнотехнолошки

развој - Tecnico-Scientigkd) задужена је за развој и примену научнотехнолошких и

техничких достигнућа. Пета управа (за индустријску безбедност -Sicureсa

Industrials )штити војно-индустријске потенцијале. Шеста управа обавља

информатичке послове (Divisione 1пЈогтаНса).108 Служба врши проверу кандидата за

рад у установама које су у саставу ресорног министарства, надзире начине

коришћења штићених података и брине се о процедури њиховог коришћења у

складу са законским декретима који регулишу ову проблематику.109 Унутар службе

делује и Секција за телекомуникације (Seione telecomunicatione - TLQ, која је

задужена за безбедност државних и војних телекомуникационих система, развој

технологије за електронско извиђање, као и за контролу развоја и примене

средстава за електронско извиђање и ометање у другим земљама. Коначно, део ове

службе је и Цептар за прикупљање података специјалним техничким средствима

(CRITS), који прикупља и изучава развој најновијих достигнућа других земаља у

области развоја софистицираног наоружања и друге савремене ратне технике.

Из Централе се непосредно руководи обавештајним центрима, потцентрима и

пунктовима. Центри SISMI су независни од видовских обавештајно-безбедносних

служби и лоцирани су изван војних објеката, у местима где је већ дуже време

објективно могућ обавештајно-безбедносни рад, a TO су административни и

привредни центри као што су Милано, Торино, Ђенова, Налуљ, Фиренца,

Болоња, Палермо, Каљари, Перуђа. Ипак, најважнија оперативна активност ове

службе, посебно у обавештајном смислу, што је и била основна замисао у

доношењу Закона бр. 801, одвија се преко потцентара и пунктова који имају

могућност дубљег камуфлирања и лоцирања у заграничном подручју или у

иностранству. Обавештајни пунктови у иностранству најчешће су под маском

Војног изасланства у дипломатским представништвима. Шеф Изасланства је по

правилу припадник КОВ-а, односно SISMI, а његови помоћници су припадници

SIOS-A и SIOS-М. Таквом обавештајном пункту се придодају карабињерски

108 Gambino-Avventimenti, Di Michele, "007 all'italiana"; Internet, 12/04/2'ЧС www.kontrokultura.org/ archivie2001/136/007_italia.html.109 Види o томе: "Decreto-legge 29 ottobre 1991, n. 345", "Legge 30 dicembe 1991, n. 410", op. cit.

51

Page 52: EVROPSKA UNIJA konacna

подофицир задужен за физичко обезбеђење амбасаде и њених чланова и један или

више оперативаца из централе под маском дипломате. Нису познати прецизнији

подаци о укупном броју запослених у SISMI, али се претпоставља да их је више од

3.000.

Сви припадници имају чинове. Главни кадар се регрутује на војним

академијама, а усавршавање се реализује у сарадњи са Сједињеним Државама на

обавештајним курсевима Пентагона. Припадници SISMI имају за 50% веће плате од

официра (истог ранга) у армији. Међутим и поред тога подложни су корупцији (та

појава је присутна иначе у свим срединама и представља највећу ракрану

савременог италијанског друштва). Наиме, у појединим случајевима је забележено

да се агентури, приликом исплате новчане надокнаде, подноси бланко признаница

на потпис, што може да буде само у функцији реченог. Значајан део кадра који

обавља мање сложене оперативне послове регрутује се из редова карабињера и, с

обзиром на чињеницу да официри и карабиљери углавном потичу из

конзерватиних и клерикалних породица, није чудно што се сматра да је ова служба

под снажним утицајем италијанске деснице. Оваква политичка оријентација се

више пута потврдила у послератној историји Италије, а кулминацију је доживела

почетком осамдесетих година када је јавности откривено постојање масонске ложе

Propaganda Due (Р-2), која је за циљ имала извођење државног удара, а њен вођа и

оснивач Личо Ђели био ie фашиста целог живота.110 Пре рата учествовао је на

страни Франка v Шпанском грађанском рату, током Другог светског рата борио се

за Мусолинија, а после рата је морао побећи у Аргентину (због мучења и

ликвидација италијанских партизана) где је био активан у Фашнстичко-

антикомунистичкој лиги. Почетком седамдесетих година враћа се у Италију и

постаје припадник SID (садашњи SISMI), тачније групе за специјалне акције и

дезинформације, познате као "Super S".111

И поред компромитујућих тренутака, SISMI важи за професионалну службу,

која је остварила успешне обавештајне и контраобавештајне задатке. Присутна је у

целом свету и сматра се једном од "великих" служби. Органима SISMI подређене

су јединице карабињера које обављају послове војне полиције, извиђачке

јединице и јединице за електронско извиђање. SISMI тесно сарађује са SISDE, 110 О деловању ове ложе детаљније: Richelson, Jeffrey T., op. tit., pp 119.111 О "Super S" илн "Super SID" опширније: Савић, Андреја, Делић, Мнлан, Bajaruh.Младен, op. tit.

52

Page 53: EVROPSKA UNIJA konacna

карабињерима, полицијом и финансијском полицијом. Директни је корисник

обавештајних података које прикупља Армијски обавештајни центар електронске

одбране {Centra Informajoni uifesa Yilktronka - ClDlri)112

SISMI je централна војна обавештајна установа и обједињује рад оперативно-

тактичких обавештајних служби свих видова оружаних снага (SIOS-E, SIOS-M,

SIOS-Л) и сопствене обавештајне потенцијале. SISMI je на плану координације и

руковођења обавештајним пословима ангажована на планирању обавештајног

истраживања, оперативном раду и обједињавању, анализи и процени прикупљених

сазнања.

Обавештајна служба копнене војске (Serviсio Informaсione е Osservaionv Strategiche

Esercito - SIOS-E) делује као обавештајно одељење Генералштаба КоВ, и потчињена

је начелнику Генералштаба. Реализује послове оперативног обавештајног

карактера, координирајући делатност са обавештајним службама других видова и

карабињерима. Са SISMI одржава сталне везе, посебно на плану размене

обавештајних података и планирања конкретних истраживања. У њен делокруг

рада спадају послови прикупљања података о потенцијалима копненнх снага

страних армија и оперативни обавештајни рад који je y функцији извештавања

виших команди о сазнањима оперативно-тактичке природе.

SIOS-e je организована у више обавештајних центара и нижих

организационих јединица, који се, између осталог, уграђују n у различита

италијанска представништва у другим земљама. Централа SIOS-е je организована

у четири одсека: 1) обавештајни, задужен за прикупљање, обраду и анализу

обавештајних сазнања из иностранства; 2) за електролику и шифру, задужен за

електронско извиђање и разбијање страних шифри, утврђивање процедуре и развој

средстава за заштиту сопствених електронских средстава; 3) контраобавештајни,

задужен за послове унутрашње безбедности и послове војне полиције и 4) штабни,

задужен за израду правила, упутстава и процедуре за деловање обавештајних органа

итд.

Обавештајна служба ратне морнарице (Serviсio Inform aсione е Osservaсione

Strategkhe Marine - SIOS-M) организована je као и SIOS-E и представља обавештајну

организацију стратегијског, оперативног и тактичког каректера. У њен делокруг рада

112 Richelson, Jeffrey T., op. tit., pp 116; Упореди: Савић, Андреја, op. tit., сф. 257.

53

Page 54: EVROPSKA UNIJA konacna

спадају послови и задаци обавештајног истраживања поморских потенцијала

страних оружаних снага и укупних потенцијала страних армија, као и активности и

дејстава која би могла угрозити укупну безбедност Италије. SIOSM je организован у

уреде при војним поморским командама, док је на плану спољног обавештајног рада

устројен у центре, од којих су најзначајнији они који прикупљају обавештајна

сазнања применом техничког метода (TECHINT).

Обавештајна служба ратног ваздухопловства делује на истим стратегијским,

оперативно-тактичким и организационим принципима као и SIOS-E и SIOS-M.

Посебно је ангажована на пословима обавештајног снимања (IMINT) и

електронског извиђања (SIGINT, ELINT) из ваздуха, у чије сврхе користи

потенцијале аеродрома и база ратне авијације оружаних снага Италије.

Обавештајна служба за заштиту демократије

(Servizio per la informazione e la sicurezza democratic; - SISDE)

Реорганизацијом италијанског обавештајно-безбедносног система 1977. године,

основана је обавештајно-безбедносна служба унутар Министарства унутрашњих

послова, са задатком реализације обавештајних и безбедносних послова и задатака у

циљу заштите демократије, односно уставног поретка Италије.113 Творци новог

система желели су део безбедносних послова, које је до тада обављао Сектор "D"

SID, тачније проблематику невојне контрашпијунаже, супротстављање екстремизму

левице и деснице и противте-роризам, пренети на службу, са основним циљем

спречавања негативне улоге војне обавештајне службе у унутрашњем политичком

животу. У складу са законом бр. 801, одлуком министра унутрашњих послова 5. јуна

1978. годинс основана је нова цивилна обавештајна институција — Обавештајна служба

за заштиту демократије (SISDE), која је објединила рад досадашње слгжбе SIS,

Инспектората за борбу против тероризма, делове SID који су били задужени за

контратерористички рад, као и поједине полицијске установе задужене за послове

политичке полиције (Политичка дирекција Министарства унутрашљих послова).

Пре 1977. године у Министарству унутрашњих послова деловала је

обавештајно-безбедносна слжба под називом Уред резервисаних послова, затим

од 1974. године као Служба општих обавештења и унутрашње безбедности

113 "Legge 24 ottobre 1977, n. 801", op. a/., Art. 6

54

Page 55: EVROPSKA UNIJA konacna

(SIGSI), и потом као Обавештајно-безбедносна служба (SIS). Служба je y раду

стално онемогућавана од стране SID, тако да је практично само формално

постојала. Оваква тенденција била је изражена не само приликом доношења

Закона бр. 801 већ и током првих година деловања SISDE. Наредне године SISDE

je преко средстава јавног информисања ("La Repubica"), нападнута због

неспособности, некооперативности (главне оптужбе су биле да јс SISDE

минирао напоре генерала Дела Кјеза, координатора за антитероризам, у акцијама

око случаја "Алдо Моро"), везе са америчком обавештајном службом (тврдило

се да CIA има бројну агентуру у редовпма SISDE) итд. Главни кадар службе

чинили су бивши припадници Сектора "D" из SID и карабињери, из чијих редова је

био и први директор, генерал Грасини. Компромитација Службе потврђена је

откривањем ложе П-2 и тако неславан почетак, као и неки догађаји током

осамдесетих година на плану антитероризма (деловање групе Абу Нидала,

отмица брода "Акиле Лауро" итд.) утицали су да Служба не оствари у целини

замисли својих твораца. SISDE, je током осамдесетих година добијала на значају

више као аналитичко истраживачка установа у области националне безбедности.

На челу SISDE je директор, који за рад службе непосредно одговара

министру унутрашњих послова. Контролу и надзор над службом врше CESIS,

CHS и СОРАСО. Иако је формално обавештајна ресорна служба, стварно делује као

самостална специјализована контраобавештајна установа италијаиске Владе, са

великим степеном независности у односу на Министарство унутрашњих послова.

SISDE има око 1.500 припадника; централа је у Риму, у згради Министарства

унутрашњих послова (Палати Виминале). Централа службе је организована у

секторе (settori) за: контратероризам controterrorismc - надзор илегалних имиграната

(Еimmigraсione illegale); компјутерски криминал [computer crime);економски

контраобавештајни рад (Lintelligence economd) контраобавештајни рад, односно

заштиту државне територије итд.114

Центри су лоцирани по квестурама у покрајинским админстративним центрима, те их

према томе има 19. Пунктови су смештени по полицијским станицама у важнијим местима

изван седишта квестуре, затим неким затворима (Трст, Милано), већим лукама и

аеродромима. Без обзира на лоцираност у квестурама и другим полицијским

институцијама, ради се о централизованој служби која за свој рад не одговара

114 Ministero dell Interno, '7 Serviu di Informatione Si eureka" (SISdc), Internet, 12/04/2002.

55

Page 56: EVROPSKA UNIJA konacna

покрајинским префектима или квесторима. Интересантно је да нема сазнања о

непосредном оперативном раду службе. Међутим, с обзиром на њен основни задатак —

изграђивање и усмеравање сарадничке мреже, намеће се закључак о сличности са

британским MI-5, као о служби која осмишљава и организује безбедносне активности,

док је непосредна реализација оперативних мера и радњи поверена другој организацији.

Потврда овог мишљења може се наћи у постојању још једне обавештајно-безбедносне

организације у МУП-у, под називом UCIGOS.

Према закону бр. 801, у делокруг рада SISDE спадају следећи послови и задаци: 1/

контраобавештајна активност у циљу откривања, праћења и спречавања активности

страних обавештајних служби; 2/ послови унутрашње безбедности и политичке полиције,

односно откривање, контрола и супротстављање деловању политичких противника

демократије и уставног поретка Италије; 3/ борба против тероризма, односно

спровођење активности на плану откривања н спречавања деловања домаћих и

међународних терористичких организација и група на италијанској територији; 4/ борба

против организованог криминала итд.115 Остварује сарадњу са карабињерима, полицијом,

уредима за странце (због проблема илегалних имиграната), финансијском полицијом (у

домену борбе против корупције и организованог криминала), SISMI, SIOS-E, SIOS-M и

SIOS-A и осталим субјектима италијанског система безбедности.

Централни уред за опште истраге и специјалне операције

(Ufficio Centrale Investigazione generali e Operazioni Speciali -UCIGOS)

Централни уред за опште истраге и специјалне операције (UCIGOS) основан је

почетком 1978. године, због тешке безбедносне ситуације у Италији, посебно због

пораста активности италијанских терористичких организација, али и терористичких

организација и група из исламских земаља на територији Италије. Иако формирање ове

безбедносне организације није било предвиђено Законом ор. 8.1 из 1977. године,

Франческо Косига, тадашљи министар унутрашњих послова Италије, формирао је ову

службу као специјализовану полицијску антитерористичку установу Министарства

унутрашњих послова. Основни задаци нове службе били су: 1) прикупљање информација

о општем политичком, социјалном, економском и укупном друштвеном стању у земљи,

за оперативне и институционалне потребе Министарства унутрашњих послова и

115 Legge 24 ottobre 1977, 801 op. at.

56

Page 57: EVROPSKA UNIJA konacna

префектуре; 2) прнкупљање информација за превентивне потребе одржавања и

успостављања јавног реда и мира; 3) превентивна истраживања оперативног карактера у

циљу сузбијања злочина против јавног реда, сузбијања терористичких акција, злочина

политичке природе, против безбедности и демократских институција земље; 4)

реализација послова полиције и судске полиције у сарадњи са SISMI и SISDE и активности

на плану пружања оперативне подршке овим службама.116

Ова служба је била организационо устројена у четири одељеша (за истраге,

специјалне операције, антитероризам и централну безбедносну оперативну групу). Иста

организациона структура била је примењена и код Одељења за опште иcкaзe и специјалпе

операције (Departementi investigazioni generali e operazioni speciali - DIGOS), али у

виду одсека.117 Наиме, DIGOS је организован у одељења за: 1) опште истраге; 2)

специјалне операције; 3) антитероризам и 4) безбедносне групе.118

Остале установе обавештајно-безбедносног система

Карабињери (Carabinieri) представљају војно-полицијску формацију која постоји од

1856. године у Пијемонту. Основни задатак им је одржавање јавног реда, уставног поретка и

безбедности земље. Организовани су по војничком принципу и под надлежношћу су

Министра одбране по административно-организационом основу (плате, унифоме,

дисциплина, напредовања и сл.), док у функционалном смислу одговарају министру

унутрашњих послова, односно префектима у покрајинама. Генерална команда Карабињера

налази се у Риму, а седишта три дивизије су у Риму, Милану и Напуљу. Дивизије чини по

девет бригада, односно 24 легије. Из овога се види да је у Карабињерима примењено

класично војно организовање, од водова и чета до поменутих већих јединица. Основни вид

организовања су карабињерске станице, које се налазе у свим насељеним местима,

укључујући и већа села. Карабињери у станицама делују у униформама, док у

градовима, у оквиру карабињерских јединица, најчешће делују тајно (у цивилу),

ангажујући се на праћењу криминалне и антиуставне активности појединаца. У

карабињерским јединицима делују истражне јединице (tiucleo investigamento), пратеће

јединице итд. Командири станица, односно официри у јединицама, држе на вези

резервисте (конфиденте), који су служили војни рок у Карабињерима и

пешионисане карабињере. Пензионисани карабињери добијају месечни додатак на

116 Види опширније: Internet 13/04/2002, www.interno.it/dip-ps/dccp/pl3.htm117 Упореди: Internet 13/04/2002/, www.osdem.it/fr/interno/frames/3spico/fr_panlcl.hT.118 Polizia di Stato, Internet, u^vw.poliziadistato.it/questura/roma/orgl_5-htjri

57

Page 58: EVROPSKA UNIJA konacna

пензију који им се исплаћује у станици или јединици и тако се практично

доживотно везују за ту службу.

Карабињери су основна снага у ванредним ситуацијама и приликама (шири

немири, побуне, оружани устанци). За случајеве најтежих облика угрожавања

уставног поретка имају прецизне планове, који укључују заузимање свих виталних

објеката (радио и ТВ центара, пошта, владиних институција и сл.), хапшење свих

који су претходно означени као могући носиоци угрожавања уставног поретка

итд. Коначно, у функцији су и обезбеђивања граничних прелаза и дипло матских

представништава у иностранству и све то их чини значајнмм фактором обавештајно-

безбедносног система.119 У оквиру Карабињера делује Обавештајни одсек, односно

Обавештајна служба карабињера (Servio Injomiaione ćarabinieri - SIC), установљена

Законом из 1977. године. Карабињери имају и сва овлашћења судске полиције, а

истовремено су и припадници оружаних снага, као специјални род КоВ. Могу бити

ангажовани од министра унутрашњих послова на превентивним обавештајним

задацима, тј. контроли појединаца и организација унутар земље који својом

делатношћу могу угрозити уставни поредак, као и од министра одбране на

војнообавештајним пословима у својству војне полиције, и на другим задацима.120

SIC je организована у обавештајне органе при командама дивизија, бригада и

легија.

Суgска полиција је специјализована финансијска полицијска установа у оквиру

Министарства финансија, која се бави контролом финансијских трансакција и

финансијског пословања, надзором спровођења пореске политике и царинских

закоиа и прописа на граничним прелазима Италије. Задужена је за: откривање,

спречавање и кривично гоњење лица и привредних и финансијских установа које

крше законе и друге прописе из области финансијског пословања; спречавање

свих облика сиве и црне економије (недозвољене трговине, шверца, корупције) и

сл. Њени припадници су, на основу члана 9 Закона ор. 801, овлашћени да

спроводе различите оперативне мере (контрола докумената, претреси пословних

и других просторија, итд.).121

119 Савић, Андреја, op. at., стр. 26(1.120 Корпус оружаних снага карабињера, заједно са корпусом финансијске страже представља један од главннх ослонаца у раду S1SDE и SISM1. С) тим полицијским установама види: Милосављевић, Богољуо, (студија), ВШУП, 1998, сгр. 59, 64-71.121 Legge 24 ottobre 1977, n. 801", op. cit. Art. 9 fornire ogtiipossibik cooperu^ione agliagenti dei Servil) официри и агенти судске полиције дужни су да агентима службе (обавештајног одељења -ови траже"; Упореди: Савић, Андреја, ор. cit., стр. 261.

58

Page 59: EVROPSKA UNIJA konacna

Финансијска стража је полицијска установа Министарства финансија,

надлежна за спречавање нелегалне трговине, шверца, илегалног рада и сл., односно

у функцији је обезбеђивања државног буџета. Стража обједињује рад царинске

службе и органа за контролу финансијског пословања привредних субјеката. Има

око 42.000 запослених људи, а због изузетне ефикасности веома је "популарна" у

Италији. Њена ефикасност почива и на активностима њеног обавештајног огранка

(SIGF). "Финанци", заједно са карабињерима, не само на граничним прелазима већ и

у другим местима и ситуацијама, представљају један од главних ослонаца и помоћи

у раду SISDE и SISMI.

Уреg за инострану статистику Министарства спољних послова је организован

у пет сектора (за политички, економски, научнокулгурни, имиграциони и

економски развој). Представља аналитичко-информативну службу Министарства,

која користи резултате легалног рада италијанских дипломатских, конзуларних и

других представништава у иностранству.122

122 Richelson, Jeffrey X, op. at., pp 116.

59

Page 60: EVROPSKA UNIJA konacna

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ САВЕЗНЕ

РЕПУБЛИКЕ НЕМАЧКЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Једна од првих немачких обавештајно-безбедносних установа је Обавештајна

служба (Тајна полиција), настала 1740. године, у периоду када је Краљевина Пруска

била моћна регионална сила. Њен оснивач је Фридрих Велики, који је под својом

личном контролом и руководством држао службу, док је номинални шеф био Голц

(Bernard Wilhelm Frieherr von der Golt). Почетком XIX века, односно 1800. године из

ове обавештајне установе настале су две службе: Тајна војна полиција и Виша

полиција (тајна политичка полиција). Успеси у раду политичке полиције, која је

сузбијала рад француске обавештајне службе у Пруској, условили су да се из ње

зачне нова и снажна тајна служба, која је почела да поприма карактер обавештајне

службе (до 1820. године на челу је био Justus Gruner, који је ударио темеље модерној

служби).

После револуције 1848. године, значај и улога обавештајне организације опада

у немачком друштву, али након неуспелог атентата на пруског и немачког канцелара

Бизмарка (Otto von Bismarck) оснива се политичко-војна полиција, чији је први шеф

Вилхелм Стибер (Wilhelm Stieber). Стибер је службу преименовао у tenmpcumu

обавештајии биро, који је и након уједињења Немачке имао значајну улогу. Како је

Немачка јачала и ширила своје присуство у иностранству, тако је и њена обавештајна

служба јачала, а указала се потреба и за оснивањем контраобавештајних одељења у

више градова у оквиру цивилних полиција. Војна обавештајна служба је почетком

XX века настојала да се што боље организује најпре у граничном појасу због

приближавања Првог светског рата, и то увођењем официра за обавештајну

делатност у војним јединицама. Током рата служба је деловала као служба

Генералштаба.

Период између Првог и Другог светског рата може се поделити на период од

завршетка рата, који је резултирао распадом војне обавештајне службе царске

60

Page 61: EVROPSKA UNIJA konacna

Немачке, до успостављања Трећег рајхл и доласка Хитлера на власт и на период до

краја Другог светског рата и пораза нацистичке Немачке. У то време најзначајније

обавештајне организације у Немачкој биле су Абвер и Служба безбедности

нацистичке партије. Абвер (Abivebr - Одбрана) основан је 1919. године као војна

контраобавештајна служба, која је имала за циљ спречавање деловања страних

обавештајних служби, прикупљање података у граничним подручјима и контролу

унутар нове немачке војске, а касније је постала и спољна обавештајна служба. Служба

безбеgноспш пациспшчке партије (Sicherheitsdienst - SD) и SS јединице (Schut-staffel -

заштитни одред) формирани су 1933. године. У периоду од 1935. до 1939. године

постављена је организациона основа нацистичког обавештајно-безбедносног

система. Овај систем је до слома Трећег рајха био главни ослонац, организатор и

егзекутор нацизма који се, као и стаљинизам и фашизам, убраја у најмрачнији део

историје човечанства XX века.

Након Другог светског рата, још пре међународног признања Савезне

Републике Немачке и у условима окупације од стране четири велике савезничке

силе, створени су основи за развој новог немачког обавештајно-безбедносног

система под директним надзором и покровитељством САД и у зонама три западне

силе: САД, Велике Британије и Француске. Прва послератна обавештајна

организација у периоду од 1945. до 1950. године била је Геленова организација (Gehltn

Organisation или The Org), пo имену свог оснивача, нацистичког генерала Рајнхарда

Гелена (ReinbardGehlen).123 Ради се о групи обавештајаца и ратних заробљеника

нацистичке Немачке, које је америчка војна обавештајна служба ангажовала да за

њен рачун настави обавештајну активност вођену у Другом светском рату против

СССР и других источноверопских земаља. Рад је започела у логору Спесарт да би се

после одређеног времена преселила у Пулах (код Минхена), где је и данас седиште

Савезне обавештајне службе (Bundes Nacbrichtendienst - BND). У периоду од 1950. до

1955. године, корисници обавештајних података су, осим америчких служби, Влада

СР Немачке и немачки индустријски капитал, који је обезбеђивао финансијска

средства за рад ове организације. Од 1955. године BND законом постаје државна

установа, која је у свом раду усмерена на обавештајно истраживање земаља

чланица Варшавског уговора. Корисници њених обавештајних резултата била су

министарства за спољне и унутрашње послове, одбрану, привреду, избеглице и

123 Richelson, Jeffrey T., op. cit., p. 135. IS

61

Page 62: EVROPSKA UNIJA konacna

исељена лица и за свеопшта немачка питања. Током хладног рата BND иостаје

водећа обавештајна служба, која је постигла доста успеха у раду према СССР-у,

ВУ, а нарочито према НДР која је била главни објекат обавештајних продора.

Међутим, бројни су и неуспеси седамдесетих и осамдесетих година на овом плану,

посебно због квалитетеног рада источнонемачке обавештајне службе Штази

(Stasi). После слома Источне Немачке, отварање досијеа Штазија показало је колико

је ова служба била моћна и нa унутрашњем и на спољном плану, посебно се

анфажујући на, пословима шпијунаже и субверзија усмерених против СР Немачкс 124

Током хладног рата Немачка је била поприште сукобљавња западних и

источних обавештајних служби. Наиме, BND је водила огорчену борбу са пребезима

из Источне Немачке јер је међу њима било доста aгената Штазија и КГБ. Исто тако,

у врховима власти било је доста инфилтрираних агената125, као и у институцијама од

националног и међународног значаја. Након окончања хладног рата обавештајно-

безбедносни систем Немачке постаје један од најмоћнијих система у Европи. Са 80

филијала BND широм света, захваљујући сарадњи са око 150 тајних служби у свету,

врхунским технолошким позицијама обавештајног апарата и застрашујућем

економском потенцијалу Немачке, услови за глобалан развој спољне политике ове

земље су данас изузетно повољни. У ширењу утицајних сфера и јачању утицаја

на ″мале земље″ и њихово економско и политичко потчињавање, обавештајне службе

имају пресудан значај.126

ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

С обзиром на природу политичког система Немачке, а сходно принципима

поделе власти, Парламент Немачке у начелу контролише рад извршне власти. У том

смислу, и област обавештајних и безбедносних послова није изузета из тог

генералног принципа, а важећи закони на том плану су Закон о парламентарној

контроли обавештајних служби и Закон о контролним телима у Немачкој из јуна

124 Уједињењем две немачке државе усвојен је посебан закон о документу Штази). 21.децембра 1991. године. Опширније види: Stazi - documents - law - STUG125 Види детаљније: Савић, Андреја, op. cit., сгр. 219 и. 160).126 Савић, Андреја, op. at., стр. 220.

62

Page 63: EVROPSKA UNIJA konacna

1999. године. Парламентарну контролу обавештајних делатности врши

Парламентарни контролни оgбор (Parlamentarichen Kontrollgremium des Deutcben

Bundestages - PKG), основан Законом о паламентариој коитроли обавештајне

gелатности Савеза (Geset^ uber die parlamentarische Kontrolk nachrichtendienstli-cber

Tdtigkeit des Bundes - PKGrG) и Законом о контролшш телима од 11. априла 1978.

године. Радом одбора обухваћене су различите надлежности у области контроле,

које су до јуна 1999. године, када су усвојене последње верзије Закона о

парламентарној контроли обавештајне делатности и Закона о контролним телима,

биле подељене на више одбора, а све са циљем да немачки Парламент (Бундестаг)

свеобухватније изврши тај комплексан и сложен пocao.127 Парламентарни контролни

одбор је обавезан да средином и крајем сваке године свог мандата доставља

немачком Бундестагу извештај о својим активностима на плану обавештајне

контролне делатности. Чланове Парламентарног контролног одбора, којих има

девет, бира Парламент из својих редова на почетку сваког изборног периода.

Изабраним чланом сматра се лице које је добило већину гласова Парламента, што

показује висок ниво транспарентности и озбиљности законодавне власти у Немачкој

према сложеном и осетљивом питању као што је контрола рада обавештајних и

безбедносних установа.128 Седнице Парламентарног контролног одбора су тајне

(затворене), а његови чланови су, према члану 10 (а) Закона из 1999. године,

обавезни да чувају тајност информација са којима се упознају путем рада у Одбору, а

исти принцип чувања тајности података важи и после прекидања чланства у

Одбору. Са друге стране, према Закону о контролним одборима из 1999. године,

савезна Влада има обавезу да извештава Парламентарни контролни одбор о општим

делатностима обавештајних служби, као и о другим активностима целокупног

обавештајно-безбедносниг система Немачке. Влада је обавезна и да обезбеди све

потребне претпоставке PKG за евентуална саслушавања запослених у обавештајним

службама, као и званичне посете истим. У појединачним случајевима, PKG може

ангажовати и неке стручњаке који ће вршити истраге у циљу спровођења контролне

функције одбора.

Функцију координацмје и надзора рада обавештајно-безбедносних установа у

Немачкој врши посебно тело Уреда савезног канцелара, познато као Оgељење бр. 5.

127 Ова два закона су иновирана и 1992. године128 Према истим законима, утврђена је и посебна процедура рада чланова Парламентарног контролног одбора, као и начина љиховог разрешења

63

Page 64: EVROPSKA UNIJA konacna

Организација и овлашћења овог Одељења дефинисана су Уредбом савезног

канцелара од 17. децемора 1984. године. Према тој уредби, координацију рада и

међусобне сарадње немачких обавештајних и безбедносних служби вршн

опуномоћено лице - координатор, кога посебним указом поставља државни

министар или државни секретар. Према члану бр. 5 тог указа, координатор и

Одељење бр. 5 заједничким напорима остварују надзор и координацију

обавештајних и безбедносних послова.

Тренутно, обавештајнобезбедносни систем Немачке чине следеће обавештајне

и безбедносне установе: 1) Савезна обавештајна служба (BND); 2) у оквиру

Министарства одбране (Бундесвера): (а) Војна обавештајна служба (ANBw) и (б) Војна

контраобавештајна служба (MAD) и 3) у оквиру Министарства унутрашњих послова

Савезни уред за заштиту уставног поретка (ВКА). Поред ових установа, у Немачкој

делују још неке институције које, по природи послова које обављају, могу да се

сматрају чланицама обавештајно-безбедносног система. To су: Биро за радио-

контролу Бундесвера (AnttfurFernmeldwesen Bundeswehr - AtMBlV), Савезни уред за

испитивање јавног мњења (BfRA), Савезни уред за безбедност информационих

технологија (BSI), Обавештајни уред Министарства спољних послова и Служба

за заштиту савезних граница (BGS) у оквиру које делује специјална јединица GSG-

Л129.

129 Упореди: Richelson, Jeffrey T., Foreign Intelligence Organizations, p. 141

64

Page 65: EVROPSKA UNIJA konacna

Савезна обавештајна служба

(Вutides Nachrichten Dienst - BND)

Савезиа обавештајна служба (BND) представља савезну обавештајну установу и

аутономну централну обавештајну службу, потчињену савезном канцелару преко

шефа Одељења бр. 5 Уреда савезног канцелара.130 Служба је наследница Гелемове

организациЈе, која се трансформисала у BND 1. априла 1956. године, на основу

одлуке немачког канцелара Конрада Аденауера (Konrad Adenauer) од 11. јула 1955.

године. Надлежна је да у иностранству прикупља обавештајне податаке политичке,

привредне, војне и друге природе и врши њихову анализу, процену и израду

завршних обавештајних докумената. Служба обезбеђује политичком руководству сва

сазнања неопходна за вођење државне политике. Са друге стране, Команди

оружаних снага прибавља потребне податке о оружаним снагама других земаља.

Контрола рада Службе поверена је Парламентарном котролном одбору (PKG)

састављеном од девет чланова Парламента.131 Надзор од стране извршне власти врши

Биро савезног канцелара, коме је служба иначе непосредно подређена. Финансијски

план (буџет) службе одобрава Оgбор за буџет (тзв. Поверљиви одбор), који одобрава

висину буџетских средстава и контролише све трошкове службе. Поверљивн одбор

се бира за сваки изборни период парламента и у свом саставу има девет чланова.

Годишњу контролу буџета и укупног пословања службе спроводи Савезни одбор за

финансијску контролу и, у оквиру њега, посебно основан тзв. трочлани колегијум уз

ангажоварве других службеника савезних органа. Савезни opган за финансијску контролу

саопштава резултате контроле службе Парламентарном контролном одбору (PKG),

Бироу савезног канцелара и савезном министру за финансије.

Према оснивачком декрету и другим законима, задаци BND cy: 1) објективно,

правовремено и свеобухватно информисање савезне Владе о свим догађајима из

иностранства који су од спољнополитичког и безбедносно-политичког значаја за

Немачку; 2) стално, објективно и прецизно информисање Савезне владе о стању и

придикама у земљама које су предмет интересовања Немачке, а на основу чега

Савезна влада може доносити значајне политичке одлуке и планирати укупну

130 "Gesetz uber den Bundesnachrichtendienst - BNDG" vom 20.12.1990 (BGB1. 1. 2979 ft),id.vom 09.01.2002 (BGB1, I S. 361 ff), § 1/1 (Organisation und Aufgaben).131 "Gesetz uber die parlamentarische Kontrolle nachrichtendienstlicher Tatigkeit des Bundes - PKGrG" vom 11. April 1978

65

Page 66: EVROPSKA UNIJA konacna

немачку спољнополитичку активности и 3) процењивање прикупљених

обавештајних података и израда обавештајних студија и процена о развоју догађаја у

будућности у земљама које обавештајно покрива, с обзиром на њихов могући

утицај на немачке националне интересе, посебно на националну безбедност.132 BND

je једина обавештајна установа немачког обавештајно-безбедносног система која

делује у иностранству и надлежна је за цивилни и војни спољни обавештајни рад.

Руководећи штаб Службе налази се у Минхену-Пулах (Pullach). Ha челу BND je

председник (Prasident) и његов заменик. Председник је политичар по вокацији (као

што је то био Клаус Кинкел), док је заменик професионалац. Заменик може

постати председник службе, али тада прелази у политичаре, чиме постаје један од

најближих сарадника премијера. Уз њих, руководећи штаб службе чине и

опуномоћени службеник задужен за безбедност, заштиту тајности и заштиту од

шпијунаже и опуномоћени службеник задужен за контролу квалитета рада службе,

Осим руководећег штаба, у BND (енералне gирекције) делују следепе дирекције: 1)

Дирекција за прикупљање обавештајних информација у иностранству политичког,

економског и научнотехнолошког карактера и контрашпијунажу.133 Унутар

Дирекције делује више одељења задужених за поједине области рада и регионе и

поједине земље (Одељење за техничко осматрање, одговорно за

контранаркотичке активности и спречавања прања новца); 2) Дирекција за

општу и техничко-технолошку подршку другим дедовима службе и техничке

противмере; 3) Дирекција за аналитику, задужена за процену обавештајних сазнања;

4) Дирекција за психолошко-пропагандне активности у иностранству, задужена за

реализацију специјалних операција субверзивно пропагандног и психолошког

карактера; 5) Дирекција за безбедност и одбрану и 6) Дирекција за централне

послове.134

Поред Централе и њених дирекција, BND je организационо устројен и у

ниже јединице: 1) генерална заступништва; 2) среска заступништва; 3)

подзаступништва и 4) агенте-резиденте. Генерална заступништва представљају

филијале службе директно потчињене Генералној дирекцији. Размештена cy no

132 "Gesetz uber den Bundesnachrichtendienst - BNDG"..., op. at., § 1/2 (Organisation undAufgaben).133 У последњој деценији прошлог века BND ce ангажовао и на прикупљању обавешта|ни\ података у цнљу прикупљања доказа о земљама које призводе и тргују оружјем за масови уништење. Служба је посебно истраживала Ипак, у циљу прикупљања доказа о активностима земље у производњи оружја за масовно уништење; "Iraq could build N.bomb In: BBC News, Sunday, February 2001.

134 Упореди: Grizold, Anton (et al), op. cit., str. 116; BND Organization, Internet 18,- " 4 3 I www.fas. org/irp/world/germany/bnd/org. htm; Richelson, Jefrrey T., op. cit., pp 1"

66

Page 67: EVROPSKA UNIJA konacna

већим административним и привредним центрима Немачке, одакле офанзивно

делују према иностранству. Среска заступништва се у територијалном смислу

налазе у близини региона или земаља које обавештајно истражују, најчешће у

близини граница и у том случају представљају обавештајне центре.

Подзаступништва у организационом смислу су обавештајни потцентри и

пунктови службе. Ови делови Службе су легендирани (камуфлирани) под разним

називима, који се из безбедносних разлога и потпуне конспиративности рада службе

повремено мењају.135

У складу са законом дефинисаним надлежностима, BND посебну пажњу

посвећује избору и заштити својих извора (агената). У том смислу, утврђене су

посебне безбедносне процедуре провера кандидата за агенте, као и безбедносна

заштита оних лица која већ имају успостављен агентурни однос са службом. За

агенте који раде на прикупљању обавештајних сазнања у корист ове службе утврђенм

су и механизми провере искрености рада и провере веродостојности података које

уступају служби. Ово се, пре свега, односи на агентурни рад усмерен према

иностранству, који има највиши безбедносно-политички значај за Немачку.136

Подаци који се прикупе путем агентурне мреже, као и они који се односе на досијее

агената, потпадају под посебан режим заштите, коришћења, исправљања, брисања и

забране коришћења. Такође, предвиђени су и облици обавештавања лица на кoje се

поједини подаци односе.137 Ове мере упућују на закључак да BND представља

изузетно моћну спољну обаветтајну службу, која у свом раду користи бројну и

квалитетну агентурну мрежу, што је ставља у сам врх светске шпијунаже у пуном

смислу те речи.

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ УСТАНОВЕ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ

135 Савић, Андреја, op. at., стр. 221136 "Gesetz uber den Bundesnachrichtendienst (BND-G)" vom 20.12.1990 (BGB1 I S. 2979), geandert durch das Sicherheitsuberprufungsgesetz vom 20.04.1994 (BGB1 I S. 867), 2/1(Befugnisse).137 Ibid, 4 {Speicherung, Verdnderung und Nutung personenbe-otigener Daten - чување, мењање н коришћење података); 5 (fterichtigwig, Lijscbung undSperrungpersotieiibr ongener Daten - исправљање, брисање и стављање забране на коришћење података); 6 (Dateianordungm -уређивање података); § 7 (Auskunft an dm Betrojjenen - обавештавање лица на која се подаци односе).

67

Page 68: EVROPSKA UNIJA konacna

Обавештајни уред Бундесвера

(Amtjur Nacrichtenwessen der Bundeswehr - ANB)

Служба није непосредно ангажована на прикупљању обавештајних

информација коришћењем људских извора (HUMINT), она на том плану остварује

уску и свакодневу сарадњу са BND. Једино је "обавештајна управа" ангажована на

прикупљању обавештајних података легалним могућностима (анализа страних

војних научних и стручних публикација и стране штампе, саслушавање избеглица и

сл.), као и применом техничког метода (обавештајно снимање, извиђаље и

осматрање - TECHINT: SIGINT/IMINT). Обједињавање обавештајних сазнања

врши централно одељење Генералног инспектората, које анализира и процењује

квалитет и веродостојност података и израђује обавештајне студије и процене за

потребе Министарства и видове оружаних снага Немачке.

Поред централизованих обавештајних послова на нивоу Министарства

одбране, ANB координира и обједињава рад обавештајнпх одељења команди свих

видова савезних оружаних снага. У том смислу може се говорити о деловању нижих

организационих јединица ANB (обавештајна одељења и одсеци видова оружаних

снага). Служба остварује дугорочну обавештајиу сарадњу са структурама НАТО-а

преко ресорног министарства, док се транутна, односно свакоднсвна оперативна

обавештајна сарадња одвија преко обавештајних одељења командр јединица

немачких оружаних снага које су ангажоване у операцијама НАТО-а и међународним

мировним снагама у појединпм регионима света, Под оперативним надзором ове

службе је мрежа војних посланстава Немачке у иностранству.138

Војна контраобавештајна служба (Militarischer Abschirmdienst - MAD)

Обавештајни уред Министарства одбране Бундесвера (ANBw) делује у оквиру

Генералног инспектората Министарства одбране (II управа Генералног

инспектората) и задужен је за обједињавање, анализу и процењивање

обавештајних података, као и израду завршних обавештајних студија о страним

оружаним снагама.139

Војна контраобавештајна служба (MAD) основана је 1956. године, позната до

138 Савић, Андреја, ор. dt., стр. 225.139 Grizold, Anton (et al), op. cit., str. 1 1 6 .

68

Page 69: EVROPSKA UNIJA konacna

1984. године као Служба за безбеgност пемачких оружапих cnaгa (Amt fur Sicherheit der

Bundesivhr - ABS). Kao део обавештајно-безбедносног комплекса оружаних снага

Немачке, подређена је министру одбране, односно заменику генералног инспектора

Министарства одбране за војну безбедност. Контролу рада службе врши Парламент

преко Специјализованог оgбора, КОЈИ броји 27 чланова н Парламентарног контролног

одбора (PKG). Специјализовани парламентарни одбор је задужен за контролу рада

MAD y оквиру сагледавања целокупне одбрамбене и војне политике Немачке,

укључујући и безбедност ресорног министарства. Одбор припрема и израђује

процене квалитета рада службе са аспекта (не)поштовања законских овлашћења и

утврђене безбедносне политике.

MAD Шема спољне обавештајне функције. У ствари, област њеног рада се односи

првенствено на превенцију шпијунаже, субверзија и саботажа усмерених против

немачких оружаних снага.140 На основу Закона о војној контраобавештајној

делатности из 1990. године, MAD има овлашћење за реализацију следећих

послова и задатака: 1) прикупљање и анализу информација о противуставним

активностима и активностима непријатељских тајних служби (контрашпијунажа);

2) интерпретацију обавештајних података у вези са израдом процена о

безбедносној ситуацији у Немачкој и у структурама савезничких снага; 3)

израду безбедносних процена и утврђивање техничких мера безбедности за

заштиту тајних докумената; 4) израду оперативних провера за лица која раде на

пословима који су под посебаним безбедносним режимом (безбедност

персонала) и 5) заштиту Бундесвера од свих облика субверзија и екстремизма.141

MAD је неоперативна контраобавештајна служба, која се у планирању и

реализацији контраобавештајних послова ослања првенствено на обавештајно-

истраживачки рад и послове аналитичко-процењивачке природе, као и на

утврђивање и спровођење одређених безбедносних мера и режима заштите за

потребе оружаних снага Немачке. Поред тога, MAD реализује и нерманентну

контраобавештајну едукацију и обуку војних кадрова. На том плану у оквиру

службе делује Обавештајна школа оружаних снага Немачке, која израђује и

остварује планове контраобавештајне обуке војних кадрова у Немачкој. У оквиру

реализације послова и задатака из законом дефинисаног делокруга рада, MAD 140 Richelson, Jeffrey T., op, cit., p. 143141 Упореди: Bundestag, Bundeswehr: Gesetz uher den Militarischen Abschirmdienst/MAD-Gesetz-\fADG, 20. December 1990 geregelt.

69

Page 70: EVROPSKA UNIJA konacna

блиско сарађује са руководиоцима агенција и стручњацима за област безбедности

немачких оружаних снага, са којима се саветује о свим аспектима безбедносних

послова. Сарадња се одвија преко заменика генералног инспектора немачких

оружаних снага задуженог за војну безбедност.142

Централа MAD смештена је у Келну и чине је следеће организационе целине: 1)

Централно одељење за стручне послове (Abteilung I: Zentrak Fachaufgaben); 2)

Одељење за борбу против екстремизма (Abteilung II: Extremismusabwehf); 3)

Одељење за контрашпијунажу (Abteilung III: Spionageabmbr); 4) Одељење за

персоналну и материјалну тајну заштиту {Abteilung IV: Personellen/Materieuen

Gehemschuty; 5) Одељење за технику {Abteilung V: TechniM) и 6) Одељење за послове

војне полиције {Abteilung К7: Truppendienstliche Aufgaben Venmltung).143 Поред одељења и

Централе, који функционишу по линијско-проблемском принципу, у оквиру

службе делује и Група С {Sonder Gruppe 7), посебна оганизациона јединица MAD

задужена за војно подручје Бона. I група је задужена за послове заштите војних

објеката на подручју Бона, као и за надзор страних војних изасданика и

представника НАТО-а.144

Ниже организационе једннице MAD су одсеци, устројени по територијалном

принципу и налазе се у свим војним гарнизонима оружанпх снага. Одсецн носе

бројчане ознаке и смештени су у 14 већих гарнизона по немачким градовима:

Оgсек MAD Кил (MAD-Stelle11/Kiet MAD-Stelle21/ Hannover, MAD-

Stelle22/Wilhelmshaven, MAD-Stelle31/ Dusseldorf, MAD-Stelle32/Munster, MAD-

Stelle41/ Mainz, MAD-Stelle 42/Koblenz, MAD-Stelle51/Stutgart, MAD-Stelle52/

Karlshruhe, MAD-Stelle61/Munchen, MAD-Stelle62/Amberg, MAD-Stelle?

1/Leipzig, MAD-Stelle81/Gcltow и MAD-Stelle 82/Rostok.145 Такође, одссци MAD

делују и у ваздухопловству и морнарици, односно јединнцама везаним за

територијалне команде.

Обавештајно безбедносне установе Министарства унутрашњих послова

Савезни уред за заштиту уставпог поретка (Bundesamt fuer Verfassungsschutz - BfV)

142 Militarischen Abschirmdienst, Internet 22/04/2002, w'ww.fas.org/irp/vi-orld/germany/mad/. !4] Militdrischer Abschirmdienst, Internet 22/04/2002, www.bundeswchr.de/bundeswehr/2mil/mad. htm143 MiUtariscben Abschirmdunst, Internet 22/04/2002, www.fas.org/irp/world/germany/mad144 Ibid145 "Gesetz uber den Bundesnachrichtendienst - BNDG" vom 20.12.1990. (BGB1. I, 2v:i.d. vom 09/01/2002 (BGB1, I S. 361 ff), 15 Abs. 5 G 10, 5 Abs. 1 PKGrG.

70

Page 71: EVROPSKA UNIJA konacna

Савезни уред за заштиту уставног поретка (BfV) основан је Законским

декретом о сарадњи свих федералних јединица Немачке на пословима заштнте

уставног поретка од 28. јула 1950. године. BfV je директно потчињен савезном

министру за унутрашље послове. На челу службе је председник (Prasident),

непосредно одговоран савезном министру унутрашњих послова и подсекретару за

послове безбедности у Кабинету савезног канцелара. У извршавању свих послова

пз његове надлежности помаже му потпредседник службе. Парламентарна контрола

рада BfV изузетно је сложена и спроводи се на три колосека. Контрола је поверена

Парламентарном контролном одбору (PKG), који се по конкретним питањима

састаје најмање једанпут у три месеца. PKG има готово неограничену контролну

надлежност, а једини изузетак су извори, односно заштита извора података. Другу

линију контроле спроводи Контролна комисија бр. 10, која броји четири члана и врши

месечну контролу рада службе, као и извештавање ресорног министра о мерама

које предузима у случају утврђивања неправилности у раду службе."

Коначно, трећи облик контроле поверен је директно Бундестагу, на чијим

седницама ce y парламентарној дебати анализирају редовни извештаји о

унутрашњем пословању пред заказане седнице контролних одбора, одлучује о

неким хитним предлозима који долазе од њих и службе и сл. Што се тиче

финансија, контролу утрошка буџетских средстава врши Савезно одељење за

обрачун. Поред парламентарне контроле, рад службе подлеже и контроли министра

унутрашњих послова и контроли од стране грађана (писане молбе и жалбе,

предлози, пријеми) и медија (извештаји, предлози). Судску контролу спроводе

савезни судови, посебно у вези са решавањем жалби грађана на предузете мере

BfV у заштити уставног поретка.

Као класична цивилна контраобавештајна служба, BfV је задужен за

реализацију послова контраобавештајне природе и послова политичке полиције,

односно за истраживање, прикупљање и процењивање података о свим

активностима које имају за циљ рушење или промену уставног поретка земље.

Пре доношења Закона о оснивању BfV у немачким покрајинама су деловали

покрајински одреди за зашшиту уставног поретка. Према Закону из 1950. године

BfV je био задужен за прикупљање и анализирање обавештајних сазнања о

намерама усмереним на рушење или промену уставног поретка савезне државе

или њених покрајина, као и незакониту повреду утврђених безбедносних режима

71

Page 72: EVROPSKA UNIJA konacna

за вршење службених послова чланова уставних органа савезне државе или њених

покрајина. У извршавању дефинисаних послова и задатака, BfV нема полицијска

(извршна) и надзорна овлашћења. Законом о сарадњи савезне државе и покрајина

на плану заштите уставног поретка и Законом о Савезној служби за заштиту

Устава од 20. децембра 1990. године, извршена је реорганизација BfV, којом је

утврђена његова тадашња организациона структура, делокруг рада и овлашћења. 146

Према овом закону, као и његовим изменама од 20. априла 1994. године

(BGBI.IS.867), основни задатак BfV je заштита слободног и демократског уставног

поретка, опстанка и безбедности савезне државе и покрајина.

BfV je задужен за прикупљање и интерпретацију обавештајно-безбедносних

информација, посебно оних које се односе нa информације добијене од појединих

лица, из штампе и докумената о: а) покушајима усмереним против слободног

демократског поретка, опстанка или безбедности савезне државе и покрајина, или

намерама које имају за циљ незаконито угрожавање администрације савезних и

покрајинских органа, или чланова тих органа; б) активностима којима се угрожава

безбедност Немачке или активностима тајних служби других држава и в)

покушајима примене или у том циљу усмереним припремним радњама, које

угрожавају интересе Немачке у иностранству.147 Служба је овлашћена и за

прикупљање података о политички опредељеним покушајима усмереним против

опстанка савезне Владе или покрајина од стране појединаца и група, којима се

настоји подрити слобода савезне државе или покрајина, у циљу рушења њихових

државних институција или њиховог разједињавања, као и повреде њихових

функционалних способности и међусобних односа.148 Поред ових послова, BfV je

задужен и за израду планова безбедносне заштите и заштитних режима у циљу

заштите тајних података значајних за безбедност земље на целокупној територпји

Немачке. У том циљу, служба спроводи безбедносну проверу лгша којима су у

јавном интересу поверене чињенице, предмети и сазнања која имају карактер тајни;

лица којима су доступни тајни подаци, илп лица која могу обезбедити такав

положај; лица која су запослена на безбедносно осетљивим радним местима, или

тек треба да се запосле на таквим местима, као и техиичке мере безбедиости ради

заштите тајних података од неовлашћених лица.149

146 Geselz die Verfassungschutzbehorden des Bundes und der Lander - BGBI.I.S. 2594,Internet 22/04/2002, www.bundesnachrichtendienst/down бoad/bndge-setz.pdf.147 Ibid, § 1, § 2, § 3148 Ibid, § 4 (l-a,b,c).149 Ibid, § 3 (1,2,3).

72

Page 73: EVROPSKA UNIJA konacna

Централа BfV налази се у Келну, а нижи органи службе делују као покрајински

уреди и самостална одељења по покрајинама и покрајинским министарствима

унутрашњих послова или полицијским дирекцијама у градовима са статусом

покрајина. У оквиру централе има пет оперативних управа и Управа за трсопсито

пословање и правну службу (Z/Personal Haushalt Justitiarial/ED/V). Оперативне управе

су: 1) за заштиту података, извештаја и технику; 2) за десни екстремизам и

тероризам; 3) за леви екстремизам и тероризам; 4) за борбу против шпијунаже,

саботаже и заштиту тајни и 5) за превентивну заштиту и деловање странаца.150

BfV je служба безбедности која унутар немачког обавештајно-безбедносног

система има ексклузивно овлашћење за тајну примену техничких средстава у сврхе

надзора писмених пошиљки, телефонских, телеграфских и других савремених

комуникационих веза. На том плану она пружа услуге и остварује уску сарадњу са

осталим немачким службама. Овај део послова службе регулисан је Законом о BND

и BtY из 1994. године, односно његовим чланом 8 који представља посебан Закон о

ограничавању тајности писама, поште и телекомуникациоиог саобраћаја. Наиме, према

том члану (закону), ове две службе у циљу одбране од претњи по слободно

демократско уређење, савезну државу или безбедност савезне државе или

покрајина, укључујући безбедност члашша НАТО-а стационираних у савезној

држави, овлашћене су да врше контролу и снимају телекомуникациони саобраћај

и да остварују увид у пошиљке које подлежу заштити тајности писама или поште.151

Коначно, у реализацији других послова и задатака из свог делокруга рада, BfV

остварује, поред BND, и сарадњу са ВКА, MAD, као и службама безбедности

чланица НАТО-а и других западних земаља.

Савезни криминалистички уред (Bundeskriminalamt - BKA)

Савезни криминалистички уред (ВКА) основан је Законом од 8. марта 1951.

године као савезна криминалистнчка полиција, задужена за област

криминалистичког оперативног рада на савезном нивоу.152 Поред тога, задужен је за

област сузбијања организованог криминала (трговина наркотицима, пролиферација

оружја за масовно уншитеље, прање новца" итд.) у међународним оквирима,

150 Bundesamt fuer Verfassungsschutz - BJVOrganization, Internet 22/04/2002, \v\vw.tas.<.r.: :rrworld/ germany/bfv/org.htm151 Област је дограђена Законом (.) BND п BfV од 9. jaнyapa 2(.)02. годинe; "Gesetz uber den Bundesnachrichtendienst - BNDG" i.d. vom 09.01.2002. (13GBi. J S. 361 ft), § 8 Jbermittlung von Informationen an den Bundesnachrichtendienst - 1,2,3,4).152 "BKA-Gesetz" vom 8.3.1951, BGB1. I, S. 165f.

73

Page 74: EVROPSKA UNIJA konacna

односно на плану сарадње са lnterpolom. Подређен је Савезном министарству

унутрашњих послова и у истом је рангу као BfV, али се од њега разликује због

извршних (оперативних) овлашћења, која подразумевају право хапшења,

спровођења истрага, реализације стручних криминалистичкнх анализа и процена,

као и поседовање и вођеље компјутеризоване базе података досијеа за целокупну

немачку полицију.153

Законом о ВКА из 1973. годинс (bundeskriminaiamtgeset- BIC-1G), са изменама и

допунама из 1974, 1993. и 1997. године, утврђен је делокруг рада и организација ове

службе.154 Према овим законима, ВКА реализује послове и задатаке на плану: 1)

сузбијања политички мотивисаних криминалних аката; 2) борбе против

организованог криминала домаћeг и међународног карактера; 3) вођења истрага н

кривичног гоњења починилаца кривичних дела усмерених против живота,

безбедности пли слободе председника Савезне Републике, чланова савезне Владе,

савезног Парламента и Савезног уставног суда и њихових званичних страних

гостију, као и кривичних дела усмерених против безбедности шефова и

дипломатских представника страних држава; 4) сарадње и пружања помоћи другим

државним органима у спровођењу истрага и 5) заштите чланова уставних органа у

службеним просторијама и резиденцијама.155 Служба има полицијска овлашћења која

јој помажу да ефикасно делује на плану спровођења свих истрага и кривичних

починилаца наведених криминалних аката на целој територији савезне државе.

Због поседовања тих овлашћења, служба уско сарађује са осталим немачким

безбедносним установама, посебно са BtV, реализујући послове који се тичу кривичног

гоњења и хапшења, као и друге послове у оквиру кривичних истрага.

На челу ВКА је председник и потпредседник, које именује савезна Влада.

Централа ВКА налази се у Висбадену (Weisbade/i).Организована је у четири

одељења 1) Председнички биро;2) Одељење служби за подршку; 3) Одељење

оперативних служби и 4) Централно одељење Групације Мекенхајм (у оквиру

посебног дела службе у Мекенхајму). Председничких бироа има четири и задужени

су за координацију, руковођење и надзор рада службе, као и међународну

криминалистичку сарадњу (TREVl-Gruppen, Interpol и Europol) и односе са

153 O раду BKA види још: "Bundeskriminalamt: BKA Visitenkarte". Nr. 11-12 (2002), November-December 2001; "BKA: Phase der Umsetzung". - In: Magain "Ofjcntl'ichv Skbtrbvif', op. at., Nr. 5-6 (2002), Mai-iuni20()l.154 Gesetz uber das Bundeskriminalamt und die Zusammenarbeit des Bundes und der Lander inkrimina-tpotizeilichen Angelegenheiten - BKAG, vom 07. Juli 1997. (BGB1. 1 S. 1650).155 Област сузбијања тероризма посебно је наглашена Законом 1997. годпне; ВКА Gesetz vom 7.7. 1997., BGB1. 1, S. 1650, 129a Strafgeseczbuch, § Abs.

74

Page 75: EVROPSKA UNIJA konacna

штампом. To су: (а) Биро за планираље и контролу рада ВКА (Prdsidialbiiro

1/PR1); (б) Биро за унутрашњу координацију подређених служби (Vrdsidialburo

2/PR2); (в) Немачки национални биро Интерпола (Prdsidialbitro 1/PR3) и (r)

Служба за односе са медијима (SP).156 Одељење служби за подршку састоји се из

следећих организационих јединица: Службе за централне и административне

послове (Zentrale Venvaltung - Zl), Криминалистичког института (Kriminaltecbnisches

Institnt - ТК), Одељења за информатику {patmverarbeitung - DV) и Службе за

утврђивање идентитета (ED).157 Одељење оперативннх служби има више

организационих јединица, a значајна су одељења за борбу против трговине

дрогама, за истраге и кривично гоњење починилаца кривичних дела, за борбу

против тероризма и Групација Мекенхајм. Посебно се истиче јединица за борбу пpoтив

тероризма која је задужена за спровођење истрага о терористичким плановима и

намерама појединаца, група и организација, деловању организованих

терористичких мрежа на територији Немачке, као и за спречавање извршења

терористичких аката и кривично гоњење починилаца. Њена активност је дошла

до посеоног изражаја осамдесетих и деведесетих година.158

Групација Мекенхајм је посебна аутономна организациона јединица

Одељења оперативних служби ВКА, која у свом саставу има три одсека: за gржавиу

безбеgност, зашпшту и пратњу и техиичке службе. Одељење ST је задужено за

сузбијање активности усмерених против установа и институција савезне државе. У

свом саставу има више организационих јединица, од којих је најзначајнија

Јединица за велеиздају (Landesverrat-JS), која штити уставне институције, националне

економске интересе, политичка права и слободе грађана. Последњих година у

делокруг рада ове јединице ушли су послови на плану спречавања међународне

трговине конвенционалним оружјем и оружјем за масовно уништење. Посебно

место у органпзацији Групације Мекенхајм има и Јеgшшџа за борбу против

екстрелшог gеашчарског терориша и ииостраиог политичког криминала

(Kechtsterrorismus I extremismus und Politkbe Motivierte Auslander, која ce бави

сузбијањем терористичклх и побуњеничких активности, као и активности страних

организованих криминалних организација (нпр. организације са простора бившег

156 Види опширннје: "BKA: Phase der Umsetzung". - In: t\higa%in "Offenllicbc Sicbvrbt?if\ D..:Magaqjii des Jnnenministeriimts, Nr. 5-6

(2002), Mai-Juni.2001.157 Aden, Harcmut von, "Das Bundeskriminalamt: Intelligence-Zentrale oder Schaltstellc t".t>bundesdeutchen Polizeisystems?". - In: Biirgerred>/cč?Po/i*ei, Cilip 62, Nr, 1 (1999).158 Ibid.

75

Page 76: EVROPSKA UNIJA konacna

СССР).

Савезни уреg за безбеgност информационе технологије (Bundesamt fur

Sicherheit in der Informationstechnik - BSf)

Савезни уред за безбедност информационе технологије (BSI) основан је 1990.

године и делује у оквиру Министарства унутрашњих послова. Одговоран је за

безбедност информационе технологије на савезном нивоу, укључујући све

техничке облике пријема и прослеђивања информација. У делокруг рада службе

спадају следећи послови: 1) вођење истрага о безбедносним ризицима

проузрокованим применом информационе технологије путем развоја безбедносних

мера, посебно утврђивањем процедуре за коришћење те технологије и

инструмената којима се она штити, у подршци свим активностима савезне Владе;

2) развој критерија, процедура и средстава за тестирање и развој информационих

технолошких система и делова тих система; 3) тестирање и процена квалитета

безбедности система информационе технологије и издавање безбедносних

сертификата за исте; 4) издавање сертификата за информационе технолошке

системе или њихове делове који се користе на федералном нивоу; 5) пружање

подршке свим службама које су одговорне за безбедност информационих

технолошких система на федералном нивоу и 6) пружање подршке свим

федералним службама одговорним за превенцију и откривање криминалних аката,

укључујући савезне и покрајинске уреде за заштиту уставног поретка (BfV), који се

баве превенцијом криминалних аката, као и покушајима или активностима,

усмереним противбезбедности информационих технологија или су резултат

примене истих.159

Савезне граничне снаге (Bundesgrenzschutz - BGS)

Савезне граничне снаге (BGS) основане су 1951. године као прва немачка

полицијска организација чији су рад одобриле савезничке снаге. Њихов основни

задатак био је заштита немачких граница према Истоку, односно према СССР и

осталим источноевропским земљама. Поред тога, служба се бави контролом и

сузбијањем већих грађанских и сличних нереда, као и заштитом аеродрома и

страних амбасада. Организована је као паравојна формација, a y појединим

159 Bundesamt fur Sicherheit in der Informationstechnik - BSl, Internet 22/04/2002, www-fas-otv.irp/ world-germany/bsi/.

76

Page 77: EVROPSKA UNIJA konacna

ситуацијама има улогу резервних полицијских снага.160 У садашњим условима, у

надлежности BGS je заштита граница савезне државе, физичка заштита

савезних органа, као и сарадња и пружање неопходне подршке полицијским

органима савезног и покрајинског нивоа.161 У оквиру снага делује и

антитерористичка јединица BGS-9, основана након терористичког напада на

израелске спортисте од стране палестинских терористичких организација на

Олимпијади у Минхену 1972. године.

ОБАВЕШТАЈНО БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ ГРЧКЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

На челу система националне одбране и обавештајно-безбедносног система

Грчке налази се Савет за спољну политику и националну безбедност грчке Вдаде.

Саветом председава премијер, a његови чланови су и министри националне

одбране, унутрашњих и спољних послова, командант оружаних снага, и директор

Националне обавештајне службе. Основни задаци KYZEA су формулисање

националне одбрамбсне политике, доношење одлука о питањима везаним за област

националне одбране, давање предлога председнику Републике за објаву ратног

стања, као и објаву или укидање опште или делимичне мобилизације и избор

начелника Генералштаба оружаних снага Грчке. Такође, Савет даје процене о

међународним политичким кретањима која могу имати утицај на националну

безбедност земље, усклађује рад свих установа које се баве питањн.ма од значаја за

националну безбедности и укупну одбрамбену политику и предлаже правце

деловања установа задужених за послове из области националне безбедности. 162

Под руководством и надзором KYSEA делује Обавештајни савет, задужен за

усмеравање, координацију и надзор обавештајно-безбедносних установа, а његови

160 Grizold, Anton, Tatlović, Siniša, op. cit., str. 115.161 Упореди: "Bundesgrenzschutz - BGSG" vom 19 Oktober 1994 (BGB1.1, S.2Г"Bundesgrenzschutz - Anderungsgesetz" vom August 1998 (BGB1.1, S. 2486).162 The White Paper on Defence: "Defence Report Greece (Defence Policy Agencies/Article4)". - In: Military Technology, No. 10 (1998), pp 6-8; Organization and Operation of the ArmedForces, Internet 04/06/2002, wwftunod.gr/english/index.htm.

77

Page 78: EVROPSKA UNIJA konacna

чланови су руководиоци свих обавештајних и контраобавештајних установа у

Грчкој.163 Реализација одлука ХП поверена је Здруженом руководећем комитету, који је

основан Председничком наредбом бр. 360/92.164 УзП, координативну функцију у

грчком обавештајно-безбедносном систему има и Caвет државних служби, на чијем

је челу заменик EYFI, док остала четири члана бира директор EYFI. Преко ХП и YZ,

директор ЕУП реализује своју руководећу улогу, усмерава и обједињава укупне

националне напоре на плану реализације обавештајних и контраобавештајних

активности.165 Обавештајно-безбедносни систем Грчке чине следеће установе: 1)

Национална обавештајна служба (ЕТП); 2) Служба националне безбедности у

оквиру Министарства за јавни ред; 3) Војна обавештајна служба (А2) и 4) Одељење

поморске безбедности Министарства поморске привреде (MEPD).

Национална обавештајна служба - ЕТП

Национална обавештајна служба (ЕУП) је аутономно-централна обавештајна

служба, директно подређена председнику грчке Владе. Служба је наследница

1Хентралне обавештајне службе, која је основана Законским декретом бр. 2421 из

1953. године под називом "Оснивање Централне обавештајне службе".166 КУП се

трансформише у нову службу усвајањем Закона бр. 1645 од 1986. године о оснивању

ЕУП.167 Запослени у овој служби су мешовитог састава (цивили и војна лица,

сврстани у више категорија: официри, подофицири, војници и други службеници

оружаних снага, снага безбедности и лучке службе; стално цивилно особље;

особље које у радни однос ступа по одредбама приватног права и службеници из

других државних организација и институциjа), тако да ЕУП представља

националну мешовиту војно-цивилну обавештајно-безбедносну установу.

Службом руководи директор (командант), кога именује председник Владе.

Директор је по функцији саветник председника Владе и команданта оружаних

снага за област националне безбедности, као и за послове из своје надлежности,

руководи Обавештајним саветом (Y£) и има још нека посебна овлашћења која му

даје председник Владе. У његовом одсуству службом руководи његов заменик и 163 NOMOI УП1 API©. 1645: "EBvix Yrcvieeoia ПЦдофое«^ - EYO", ABHNA, ЉAYrOVETOY 1986, TRVXOS ПР^ТО, API0MOL ФГЛЛОУ 132, А^вдо 6. (Закон ПР.1645: Национална обанештајна служба, Атина, 28. ашуст 1986, цео текст, Службени лист6р. 132), члан ор. 6.164 "Mtxt EuvToviaTtxrj ЕЈПТООТГ - МЕЕ", Internet 30/04/2002, www.nis.gr/English/MisMtm Steercomm.En/Sttercommen.htm165 NOMOZ YEP API0. 1645, op. tit., Арбро 7.166 Ooo I5QUQ-Y\XS АРШ. 2421: "TJepi ISQOOECOG Ksvrgtxfy; YnrjQeaiag TDOfOQWiv", ABHNA 1953, Арбро 1 (Законски декрет бр. 2421, Оснивање централне обавештајне службе - К)'П, Атнна 1953, члан 1).167 NOMOL АРШ. 1645: "Eevwyj Ynreoiai TIXrQoyoQiw - EYO, op. at., Арвро 1.

78

Page 79: EVROPSKA UNIJA konacna

врши све послове који су иначе у надлежности директора.

На основу Закона бр. 1645 и Председничког декрета бр. 360 из 1992. године,

ЕУП одговара за усмеравање, координацију и руковођење обавештајно-

безбедносним установама Грчке, обједињава, процењује и уступа обавештајна

сазнања (завршне обавештајне прегледе и процене) председнику Владе и другим

највишим државним органима. Поред тога, предлаже облике и мере за

информисање јавности о свим аспектима који се тичу националне безбедности и

опстанка земље. Као обавештајна служба националног (стратегијског, нивоа, ЕУП

има обавезу да прикупља и обрађује обавештајне податке војне, политичке и

економске природе, који су од стратешког значаја за Грчку и њене савезнике, прати

активност грчке емиграције, као и активности других земаља усмерених према

Грчкој. Поред класичних спољних обавештајних послова, ЕУП одговара и за

реализацију задатака на плану контраобавештајних послова (контрашпијунаже) и

заштите уставног поретка земље. Такође, заначајан део својих потенцијала служба је

усмеравала и усмерава на истраживање, откривање н спречавање деловања

терористичких организација домаћег и међународног карактера.168

Организациону структуру ЕУП утврђује и одобрава председник Владе. ЕУП је

организационо устројена у: 1) Секретаријат (Граџџашеg); 2) gирекције {Auduvostg) и

самостална оgељења (Ареаgтгјта Тџцџата). Дирекције су задужене за следеће

послове: 1) gирекција реализује офанзивни спољни обавештајни рад, посебно према

балканским земаљама и земљама бившег Совјетског Савеза, при чему се посебан

акценат ставља на прикупљање обавештајнх података стратегијског и

политичког значаја. Ова дирекција усмерава и координира рад других грчких

обавештајних служби које делују према иностранству; 2) дирекција је задужена за

контраобавештајне послове, посебно контрашпијунажу, истражујући активност

страних обавештајних служби у иностранству чије су обавештајне активности

усмерене против укупних интереса и националне безбедности Грчке. Организована

је у одељења која су одговорна за контраобавештајно истраживање појединих

региона; 3) gирекција истражује активности грчке емиграције у иностранству,

реализује друге обавештајне послове и задатке коришћењем легалних могућности и

4) gирекција је задужена за послове документалистике, архивирања, вођење досијеа

168 Док јe деловала под именом KYFI, служба је била ангажована на плану борбе протлв терористичке организације "17. новембар" и других сличних организацнја; ЕХР.Internet 07/08/2005, www.garton. republika.pl/org/grecia/eyp.httn.

79

Page 80: EVROPSKA UNIJA konacna

о запосленима у служби и израду провера за исте. Самостална одељења ЕУП, осим

за потребе службе, извршавају одређене послове и задатке и за друге кључне

државне установе и друге обавештајне институције. To се, пре свега, односи на

утврђивање безбедносних режима за коришћење система веза, заштиту

инфомационих система, примену електронских и других средстава у оперативне

сврхе, израду и заштиту шифри итд. Уз то, одељења су ангажована и на прикупљању

обавешташих сазнања о укупним, посебно политичким, дешавањима у Егејској

Македонији.

Све послове и задатке ЕУП извршава преко мреже својих обавештајних центара,

који су лоцирани у пограничним деловима и унутрашњости земље. Центри су

организовани у испоставе, пунктове, фупе обавештајаца и сл., и делују и на

офанзивном обавештајном и контраобавештајном плану. Центри за офанзивну

обавештајну делатност углавном су легендирани у командама већих војних

формација које обезбеђују границу, органе лучке полиције и друге установе

трговачке и ратне морнарице, док контраобавештајни центри делују при органима

жандармерије и градским полицијским станицама. Поједини центри су легендирани

у дипломатским и конзуларним мисијама, као и другим представништвима Грчке у

иностранству.

На плану примене TECHINT метода, ЕУП располаже са више прислушних

система у оквиру појединих центара, који су задужени за електронско извиђање и

пресецање страних информацпоних система веза. Уједно су повезани и са сличним

системима НАТО-а који делују са грчке територије. Коначно, ЕУП Је задужена и

за реализацију метода сарадње, односно за размену обавештајних података са

обавештајним службама других чланица НАТО-а. С обзиром на сложену

безбедносну ситуацију у непосредном окружењу, од периода запоседања дела

територије Кипра од стране турских оружаних снага (кипарска криза 1974. године),

ЕУП своју обавештајну делатност посебно усмерава према Турској. Такође, догађаји

на простору бивше СФРЈ условили су и појачану обавештајну активност према

осталим земљама непосредног окружења (Македонија и Албанија).

Војна обавештајна служба (Alfa/Dio - А2)

Војна обавештајна служба (Alfa/Dio), односно Обавештајна управа команде

оружаних снага Грчке делује у оквиру Министарства националне одбране, односно

80

Page 81: EVROPSKA UNIJA konacna

Генералштаба оружаних снага Грчке.169 Задуженаје за: прикупљање података о

армијама суседних земаља, израду ооавештајно-безбедносних процена за

команде оружаних снага, руковођење и координацију рада видовских

обавештајних служби и успостављање и одржавање везе са осталим обавештајним и

контраобавештајним установама у земљи, посебно са ЕУП. Служба је одговорна и за

усмеравање рада војних дипломатских представника Грчке у страним земљама и за

надзор и везу над радом страних војних дипломатских представника у Грчко).

На челу службе је начелник, који је директно потчињен заменику команданта

оружаних снага. У организационом смислу служба делује преко обавештајних

одељења и других потчињених органа. To cy: 1) Одељење заунутрашње информацијс,

одговорно за обраду и анализу обавештајних података, унутрашњу безбедност и

контраобавештајни рад; 2) Одељење за спољне информацијс је надлежно за офанзивни

обавештајни рад у циљу прикупљања обавештајних сазнања о потенцијалима и

активностима оружаних снага суседних земаља; 3) Одељење за наставу реализује

безбедносну и извиђачку обуку у јединицама; 4) Протоколарно одељење је задужено за

одржавање везе са страним војним представницима; 5) Одељење за психолошки рат

планира, организује и спроводи активности пропагандне природе у оружаним снагама

и 6) Одељење за примену техничких федстава врши примену техничких средстава у

обавештајне и контраобавештајне сврхе.

Иако значајан део обавештајних података војне природе за потребе грчког

обавештајно-безбедносног система прикупља у иностранству ЕУП, и Alfa/Dio делује

оперативно на спољнообавештајном плану, посебно према оружаним снагама суседних

земаља које су лоциране у близини грчке границе. Ипак, служба је у много већој мери

усмерена на послове контраобавештајне заштите сопствених оружаних снага. На

обавештајном плану служба прикупља информације преко обавештајних центара,

радиоизвиђачких центара и батаљона војнообавештајних специјалиста.

Ценфи службе размештени cy no територији Грчке и делују по утврђеним оперативно-

стратегијским правцима који воде на грчку територију. Центрима руководи начелник

(виши официр), неколико виших официра и одабраних војника (група за прихват

избеглица).

Центри за радио-извиђање су размештени у пограгшчним подручјима, али н по

дубини грчке територије. Главни центар је у близини Атине, коме оперативну подршку

169 Види шему: Organization and Operation of the Armed Forces: Organization of the Hellenic National Defence General Staff, Internet 04/06/2002, www.mod.gr/english/ index.htm.

81

Page 82: EVROPSKA UNIJA konacna

пружа један самостални радиоизвиђачки батаљон Управе за везу, који повремено

организује покретне радио-извиђачке групе на појединим правцима. Коначно, Батаљон

војно-обавештајних официра пружа подршку обавештајним органима команди

оружаних снага и организован је по угледу на сличне америчке формације.

Поред ових центара, Који директно прикупљају податке за потребе Alfa/Dio, y

командама свих видова оружаних снага делују самостална обавештајна одељења (II

штабни уреди), као и одговарајући органи у потчињеним јединицама и командама.

Задужени су за организовање и координацију контраобавештајних и обавештајних

делатности за потребе свога вида. У раду сарађују са другим контра-обавештајним и

обавештајним установама у земљи и Alfa/Dio као својом претпоставлзеном командом.

На пример, Обавештајни ред команде КоВ је организован у одсеке сличне намене као и

одељења Alfa/Dio.

Обавештајни уред је задужен за: обједињавање и коорднацију

контраобавештајног и обавештајног рада у КоВ; обавештајно истраживање

оружаних снага суседних земаља за потребе Команде КоВ; предузимање и

организовање контраобавештајне заштите снага КоВ и територијалних батаљона

националне одбране, учешће у комисијама за решавање граничних спорова са

суседним земљама, прихватање и саслушавање избеглица и припрему грчких

војних изасланика у вези са питањима од интереса за КоВ. На нижем нивоу join

делују: а) Обавештајно одељење Команде армије, које има обавештајни и

контраобавештајни одсек; б) Обавештајно одељење Команде армијског корпуса,

које се такође састоји из обавештајног и контраобавештајног одсека и в)

Обавештајни одсек Команде дивизије, са официрима задуженим за обавештајни и

контраобавештајни рад. Најзад, постоје и обавештајни и контраобавештајни

одсеци тактичких команди.170

Служба националне безбедности

Служба националне безбедности основарга је 1973. годнне,

обједињавањем Гепералпе gирекције националие безбеgпости (GDFiA) и Управе

за страиџ (Aladapon). Генерална дирекција (главна управа) националне

безбедности је била саставни део Министарства јавног реда. Главни задаци су јој 170 index Defence, Internet, 28/05/2002, www.mod.gr/english

82

Page 83: EVROPSKA UNIJA konacna

били да: обезбеђује рад жандармерије, полиције градова, полиције за странце, прати

безбедносну проблематику у земљи и предузима мере за очување националне

безбедности. Унрава за странце, која се налазила у оквиру Министарства

јавног реда, вршила је контраобавештајни надзор над странцима у Грчкој. Њени

органи, лоцирани у свим већим местима, извршавали су администра-тивне послове

везане за боравак странаца, а безбедносно интересантне случајеве из те области

предавали су у надлежност Alfa/Dio или КУП. У међувремену, делатност ове две

службе прешла је у надлежност Службе националне безбедности. Она

представља обавештајно-безбедносну организацију Министарства јавног реда и

има широка законска овлашћења. На њеном челу је директор са замеником

(бригадни генерал жандармерије). Служба је организована у три управе: 1) за

противуставие субверзивне активиости (настала из управе за борбу против

комунизма); 2) за страпце, надлежна за Грке повратнике из источноевропских

земаља и 3) за архиву и оргапизацију службе.

Служба представља руководећу контраобавештајну установу Грчке.

Непосредан увид у њен рад и усмеравање њене делатности је у надлежности ЕУП.

Податке прикупља преко подуправа безбедности (у Атини и Солуну), градске

полиције, команди жандармерије, одсека безбедности, центара за странце и

контролу пасоша, који надзиру све политичке активности грађана и, у том циљу,

формирају и воде њихова досијеа. У главној дирекцији Службе националне

безбедности налазе се деташирани обавештајни официри сва три вида оружаних

снага ради координације рада на заштити оружаних снага и војне привреде од

продора субверзивних елемената.171

Одељење поморске безбедности (Marine Enviroment Protection Division – MEPD

Одељење поморске безбедности (MEPD) делује у оквиру Министарства

поморске привреде (Ministry of Mercantile Marine), и представља ресорску

обавештајну и безбедносну организацију. Задужено је за следеће послове: 1)

реализацију одговарајућих мера и заштиту свих активности међународних

организација одговорних за питања безбедности и заштите мора и морског блага; 2)

надзор грчких мора и обала; 3) директне интервенције у вези са спречавањем

171 Упореди: Ministry of Public Order, Internet 04/06/2002, www.mopo.gr/main.

83

Page 84: EVROPSKA UNIJA konacna

инцидената којима се угрожава море и морско благо; 4) спровођење законских

прописа у вези са превенцијом загађивања мора; 5) тражење помоћи од других

установа задужених за ову област у случајевима серијских инцидената угрожавања

морског блага, или пружање помоћи истима; 6) повећање јавне свести о значају

заштите мора; 7) истраживање свих инцидената угрожавања морског блага

проузрокованих од стране бродова и других извора са копна и 8) кажњавање

починилаца таквих инцидената.172

Поред ових послова и задатака, MEPD се ангажује и на прикупљању

обавештајних података о страннм поморскии.м трговачким потенцијалима, као и на

заштити грчких трговачких ресурса. У оквиру MEPD постоје четири секције: 1)

секција "А" је одговорна за бороу против угрожавања морског блага и његову

заштиту; 2) секција "Б″ се бави иланирањем активности и доношењем

националних законских аката за област заштите мора; 3) секција "Ц" је задркена за

међуртродне послове н 4) секција 'Д" реализује послове обуке и логистике.173

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Савремени обавештајно-безбедносни систем Републике Словеније развио се из

обавештајних и безбедносних структура бившс Социјалистичке Републике

Словеније, која је до 1991. године била у саставу тадашње СФРЈ. Обавештајни и

безбедносни елементи интегралног система безбедности бивше СФРЈ деловали су у

оквиру републичког Министарства унутрашњих послова и при органима тадашње

ЈНА. После отцепљења Словеније од СФРЈ и њеног међународног признања,

отпочео је процес стварања националног словеначког ооавештајно-безбедносног

система. Садашња Обавештајно-безбедносна служба Словеније (SOVA) је правни

сукцесор Обавештајно-безбедносне службе (VIS), односно Службе државне

безбедности која је деловала у оквиру РСУП-а Социјалистичке Републике

Словеније (SDV). Стварањем словеначке војске, унутар њених структура прво је

172 "Ministry of Mercantile Marine: Marine Enviroment Protection Division - MEPD",Internet 07/05/2002, www.ycn.gr/eng/main_eng.htm.173 "Marine Enviroment Protection Division - MEPD", Internet 07/05/2002, www.yen.gr/eng/enviroment. htm; Секција "Ц" је задужена за: припрему учешћа делегација на скуповима стручних комитета, поткомигега и дипломатских конференинја Међународне поморске организације; ратификацију значајнијих међународних конфенција; информисање о међународним мерама у области заштите мора и предлагање акција и метода на националном плану у вези с тим итд.; Ibid

84

Page 85: EVROPSKA UNIJA konacna

основана Служба безбедности Министранства одбрарге (Одељење 09), које је

представљало основу за формирање садашље војне обавештајне и безбедносне

службе (OVS). У Министарству иностраних послова, по узору на Службу за

информисање и документацију (СИД) из времена СФРЈ, основана је аналитичка

обавештајна служба.

Према важећој Стратегији националне безбедности (Strategija nacionalne varnosti

Republike Slovenije), систем националне безбедностн Словеније темељи се на правним,

политичким, економским, материјалним, социјално-здравственим,

информационим, инфраструктурним, научним и другим потенцијалима државе, при

чему се посебан значај придаје развоју безбедносне културе у целом друштву.

Правни основ за изградњу и деловање система националне безбедностп

представљају устав, закони и други прописи, као и међународни уговори који

регулишу најзначајнија начела међународног права. Политички основ система чине

демократски изабрани органи законодавне, извршне и судске власти Словеније. Уз

поменуте економске темеље, који се односе на економску моћ државе, Стратегија

наглашава и значај информационих система, који чине установе задужене за

прикупљање и анализирање информација значајних за област националне

безбедности. Коначно, инфраструктурни основ система чине све прометне,

комуникационе и информационе мреже без којих се не може замислити ефикасно

деловање система националне безбедности.174

На челу националног система безбедности Републике Словеније је највише

законодавно тело Републике Словеније, коме је поверен и надзор над укупним

деловањем обавештајно-безбедносног система.175 Он је задужен за контролу рада

безбедносних и обавештајних служби, у складу са законима који peгyлишу сва

кључна питања из области националне безбедности, и за дефинисање политике

националне безбедности за област обавештајног рада и других безбедносних

послова. Ове надлежности спроводи преко Повереништва за наgзор раgа безбеgносних и

обав-штајиих служби, које је, у складу са одлуком Zbora, одговорно за надзор

законитости рада Словеначке обавештајно-безбедносне службе (SOVA) и

органа безбедности Министарства одбране, посебно са аспекта поштовања

Уставом и законом загарантованих људских права и слобода176, као и законитости

174 "Resolucija о strategiji nacionalne varnosti Republike Slovenije (ReSNV)", Ljubljana:radni list Republike Slovenije, št. 56-2957/2001. 175 Ibid.176 Види: "Zakon о varuhu človekovih pravic", Uradni list RS, št. 71-2573/19УЗ

85

Page 86: EVROPSKA UNIJA konacna

рада у домену утемељености метода и средстава које службе користе у свом раду.

Повереништво је задужено и за разматрање и анализу свих предлога закона и других

аката везаних за рад обавештајно-безбедносних служби, подношење извештаја о

свом раду Državnom zboru и предлагање закључака и мера о резултатима у

области контроле законитости рада тих служби. 177

Влаgа Републике Словеније, као носилац извршне власти, задужена је за

разматрање свих питања од политичког и безбедносно-стратегијског значаја у

вези са обавештајним радом, као и за усмеравање и усклађивање рада органа и

организација које су задужене за реализа-цију послова и задатака из области

државне безбедности. Она утврђује и планове за реализацију обавештајних и

безбедносних активности.

После одређених организационих измена и усвајања програмских и

законских аката који регулишу питања из области безбедности Републике

Словеније, словеначки обавештајно-безбедносни систем од 1997. године чине

следеће установе: 1/ Савет за националну безбедност (SNAV); 2/ Словеначка

обавештајно безбедносна агенција (SOVA); 3/ Обавештајно-безбедносна служба

Министарства одбране (OVS); 4/ Служба за план и анализу Министарства

спољних послова; и 5/ остале безбедносне установе Министарства унутрашњих

послова: (а) Специјална јединица полиипје (Specialna enoid) и (б) Уред за обезбеђење

личности и објеката (Uradа varnost ineščito).

Савет за националну безбедност

Савет за националну безбедност {SNAV) највише је политичко саветодавно и

координативно-усмеравајуће тело Владе Републике Словеније за област

обавештајних и безбедносних послова. Његово оснивање било је предвиђено још

1993. године посебном резолуцијом (Resolucija о ihodišcih asnove nacionalne varnosti),

али је тек озваничено изменом Закона о Влади Републике Словеније из 1996.

године. 178 На основу Закона, SNAV представља специјализовано тело Владе

задужено за одбрану, националну безбедност и друга питања у вези са

177 Grizold, Anton (et al), op. at., str. 391178 Grizold, Anton (et al), op. at., str. 392

86

Page 87: EVROPSKA UNIJA konacna

функционисањем система националне безбедности. Савет је одговоран за

утврђивање обавештајне и безбедносне политике обавештајно-безбедносног

система, усмеравање и координацију рада обавештајних агенција и установа,

дефинисање укупне стратегиje безбедности од заједничког интреса за све субјекте

који учествују у реализацији послова и задатака који се тичу националне

безбедности Републике Словеније. SNAV je одговоран и за утврђивање општих

смерница и стратегије деловања словеначких обавештајних и безбедносних

установа, усклађивање и надзор њиховог рада, саветовање Владе о њеним

активностима из области националне безбедности, као и давање мишљења Влади

о утрошку средствава за рад SNAV.179 Ha челу SNAV je председник Владе, који је

уједно и председник SNAV, a чланови су: министри одбране, финансија, правосуђа,

унутрашњих и спољних послова, министар без портфеља одговоран за европске

односе, директор Уреда председника Владе, као и директор SOVA.180 Осим сталних

чланова SNAV, y његовом раду учествују и други министри и стручњаци за поједине

области, у складу са потребама које утврђује председник SNAV.

У циљу извршавања утврђених послова и задатака, у оквпру SNAV

установљен је и Секретаријат, који је одговоран за оперативно усклађивање

активности SNAV, спровођење одлука Секретаријата итд. Чланови Секретаријата

су: директор SOVA; генерални директор Полиције; начелник Генералштаба

словеначке војске; директор обавештајно-безбедносне службе Министарства

одбране (OVS); државни секретар кога именује мииистар спољних послова;

директор Службе за законодавство Владе Републике Словеније и саветник

председника Владе за националну безбедност.181

Словеначка обавештајно-безбедносна агенција (Slovensko obveščevalno-varnostno

agencijo - SOVA)

После првих демократских парламентарних избора у Словенији 1990. године

дошло је до крупних промена у области организације и функционисања

обавештајно-безбедносног система суверене и међународно признате Републике

Словеније. Изменама Закона о унутрашњим пословима из периода СФРЈ, већ

179 "Odlok o Svetu za nacionalno varnost", Uradni l ist RS, št. 6-423/2001, 2. člen180 Исто, 3. ćlen181 Исто, 5. člаn

87

Page 88: EVROPSKA UNIJA konacna

трансформисана служба SDV у организационом смислу преименована је у

Безбедносно-информативиу службу (Varnostno-informativno sluzbo - I/XS). Законом је

дефинисан делокруг рада VIS, при чему је посебна пажња била усмерена на његово

усаглашавање са новим уставним одредбама у области поштовања људских права и

грађанских слобода, приватности грађана, односно неповредивости писама и других

средстава општења, заштите личних података и сл. Законом је дефинисана и

примена посебних метода н средстава нове службе. Према Закону, у делокруг рада

VIS ушли су следећи послови и задаци: 1 / заштита Уставом утврђеног друштвено-

политичког система од свих видова угрожавања који би могли допринети

његовом насилном рушењу; 2/ контраобавештајна заштита словеначке територије и

њених демократских институција од деловања страних обавештајних служби; 3/

борба против деловања теро-ристичких организација и група и 4/ прикупљање

обавештајних података у иностранству од интереса за безбедност и одбрану

државе.

Реорганизацијом постојећих организационих делова SDV y аналитичко-

информативне секторе са територијално-линијским подручјима деловања и

центрима, унутар VIS формирани су сектори за: 1) јужно-балканско подручје, са

центром у Новом Месту, које се бавило истраживањем СРЈ и осталих држава

насталих сецесијом бивше СФРЈ, Албаније, Грчке, Бугарске и Румуније; 2)

германско подручје, са центром у Марибору, усмерено према Немачкој и

Аустрији; 3) романско подручје, са центром у Копру, усмерено према Италији,

Француској и осталим чланицама НАТО-а и 4) борбу против тероризма. Централа

службе је била у Љубљани, а њени основни правци деловања били су прикупљање,

анализа, обједињавање и уступање обавештајних сазнања о намерама, плановима

и деловању страних обавештајних служби и других установа које су могле илн

настојале угрозити националне и безбедносне интересе Словеније. Такође, служба

је обавештајно истраживала и друге активности страних земаља које угрожавају

привредне, политичке и укупне интересе Словеније. На плану борбе против

тероризма, VIS је прикупљала сазнања о активностима терористичких органрхзација

и група, посебно о припремама терористичких и других насилних аката усмерених

на подривање безбедности Републике Словеније. У делокруг рада ове службе, по

претходној инерцији, ушли су и послови обезбеђења личности и објеката,

односно заштита виталних државних објеката, безбедносна контрола радних места

88

Page 89: EVROPSKA UNIJA konacna

под безбедносним режимом, као и заштита тајности података и докумената свих

државних органа Републикс Словеније.182

У јануару 1993. године VIS је реорганизована у самосталну Владину агенцију

на основу новог Закона о Влади Републике Словеннје. На основу овог Закона, VIS

се издваја из Министарства унутрашњих послова и прелази под окриље и надзор

Владе. Права, дужности и овлашћења министра унутрашњих послова из домена

обавештајног рада прелазе на начелника VIS. Коначно, одлуком Владе од 17.

јуиа 1993. године, VIS мења назив у Словеначку обавешмајио-безбеgносну azeitifiijy

{Slovensko obveščtvahi Varnostno agencijo — SO164), самосталну и специјализовану

аутономно-централну обавештајну установу, која нема полицијска овлашћења. Од

тада па до 1999. године у Словенији је вођена широка расправа у законодавним

телима и круговима извршне власти о положају и улози ове агенције, да би тек у

априлу 1999. године био усвојен Закон о обавештајпо-безбеgноспој агепцији

Републике Словеније183. Према одредбама Закона SOVA je овлашћена за

планирање, организацију и реализацију следећих послова и задатака: 1/

прикупљање, процењивање и достављање обавештајних информација: (а) из

иностранства, значајних за очување безбедиости, политичких и економских

интереса државе, (б) о организацијама, групама и појединцпма који својим

активностима у иностранству или у спрези са иностраним елементима представљају

или би могли представљати претњу за државну безбедност и уставни поредак

државе; 2/ сарадњу са компетентним државним телима и службама у очувању

безбедности и достављање информација значајних за безбедност одређених

лица, службених положаја, тела, објеката и области; 3/ извештавање високих

државнпх функционера (премијера Владе, председника Републике, председника

Народне скупштине и надлежних министара) о прикупљеним обавештајним

сазнањима и 4/ извештавање SNAV о резултатима свог рада.184

На челу службе налази се директор, кога поставља и разрешава Влада, на

предлог премијера, који је за свој рад и функционисање службе у целини

непосредно одговоран Влади. У смислу хоризонталне организације, унутар службе

су посебно одвојене обавештајна и контраобавештајна компонента, док у

вертикалном смислу служба има централу у Љубљани, као и центре у Марибору,

182 Опширније: www.gov.si/sova (званична Web страна SOVA).183 "Zakon о Slovenski obveščevalno-varnostni agenciji (ZSOVA)", Uradni list RS, št. 23-1115/1999.184 Ibid, ćlen 2, 6.

89

Page 90: EVROPSKA UNIJA konacna

Крању, Цељу, Копру, Постојни, Новој Горици и Новом Месту. Потцентри службе су

смештени у зградама Управе унутрашњих послова, са чијим криминалистичким

службама остварују блиску сарадњу, као и са OVS и другим органима које се баве

пословима из области безбедности и заштите.

Обавештајно-безбедносна служба Министарства одбране

Зачетак словеначке војне обавештајне и безбедносне службе, као што је

изнето, представљало је формирање Одељења 09 Министарства одбране

тадашње СР Словеније. Убрзо затим формирана је војнообавештајна служба —

Обавештајна управа при Генералштаоу територијалне одбране (Vojaško

informativno sluzbo — VIS). VIS je имала два одељења: 1/ за спољни обавештајни

рад, чији је центар био у Љубљани, а потцентри у Марибору, Крању и другим

већим местима у Словенији и 2/ за трупни обавештајни рад, које је представљало

централни руководећи обавештајни орган у јединицама оружаних снага

Словеније.

Законом о одбрани и заштити из 1991. године основана је Бојна обавештајно-

бшеgиосна Служба, чиме су дефинисани обавештајни и контраобавештајни задаци

органа безбедности Министарства одбране као класичне службе војне безбедности.

Према Закону, Управа безбедности Министарства одбране и њени органи били су

задужени за организацију и реализацију: контраобавештајних и безбедносних

послова у циљу откривања и спречавања свих делатности усмерених против

уставног поретка, целовитости и укупне безбедности Словеније; заштите

потенцијала, материјално-техничких и борбених средстава и припадника

оружаних снага од угрожавања из иностранства, заштите војних података и војних

планова који се тичу устројства и тренутиих активностн оружаних снага итд.

Новим Законом о одбрани реорганизовани су постојећи органи безбедности

Министарства одбране Републике Словеније и основана је Обавештајпо-

безбеgносна служба {Obveščevalno-varnostna sluzbo — OVS) Министарства одбране,

која је задужена за обавештајне, контраобавештајне и безбедносне послове и

задатке у оквиру ресорног министарства.185 На обавештајном плану OVS je, према

185 Види шему Организационе структуре подсистема унутрашње безбедности Рспублике Словеније и шему Министарства одбране Републике Словеније (MCRS) из 1998.: Grizold, Anton (et al), op. cit., str. 394, 412.

90

Page 91: EVROPSKA UNIJA konacna

Закону, одговорна за прикупљање, класификацију и обједињавање обавештајних

информација и израду аналитичких обавештајних докумената о оружаним снагама

других држава, њиховим борбеним, материјалним и људским потенцијалима, као и

плановима и намерама које се тичу одбране Републике Словеније. У области

контраобавештајних послова, OVS ce ангажује првенствено нa плану истраживања,

откривања и спречавања намера и конкретних активности обавештајних служби,

оружаних снага, органа безбедности и других организација страних држава, које

угрожавају одбрамбене интересе Републике Словеније и њених оружаних снага. На

оперативном плану, истражује и документује све зна-чајне податке о нивоу

опремљености, организованости, кадровским потенцијалима и активностима

страних оружаних снага и њихових војних формација које би могле представљати

опасност по суве-ренитет, територијални интегритет и целовитост Републике

Словеније.186

OVS је одговорна и за одређене послове из области безбедности ннсталација

ресорног министарства, при чему се ангажује на праћењу, откривању и спречавању

угрожавајућих делатности усмерених против одређених личности, радних места,

објеката и подручја који су од посебног интереса за одбрану и безбедност земље.

OVS надзире и усмерава рад војне полиције и сарађује са другим чланицама

обавештајно-безбедносног система (Полицијом и SOVA). Обавештајни официри

ове службе, односно официри Штабног сектора G-2 Главног штаба оружаних

снага задужени су за оперативно-трупни обавештајни рад.187 Поред класичног

обавештајног рада, унутар Главног штаба оружаних снага постепено се у оквиру

Штабног сектора G-6 развија и командно-обавештајни систем C4I (command, control,

communications, computer, intelligence), односно систем "команде, контроле,

комуникација, компјутера и обавештајног рада", по узору на идентичан систем који

делује у оквиру војног обавештајног комплекса САД.188 Служба за план и анализу

Министарства спољних послова Републике Словеније, надлежна је за обавештајне

Републике Словеније.

Служба за план и анализу је посебан организациони део Министарства

спољних послова Републике Словеније, односно његова специјализована установа

186 Упореди: "Zakon о obrambi", Uradni list RS, št. 4/1994,187 Упореди: Slovenska vojska, 21. avgust 1998, str. 5.; Grizold, Anton (et al), op. cit, str. 413.188 Исто.

91

Page 92: EVROPSKA UNIJA konacna

задужена за прикупљање обавештајних сазнања превасходно из отворених извора,

као и за обраду (класификацију, анализу и процену) обавештајних података и

других информација од значаја за информисање о свим значајним променама у

спољном окружењу и доношење одлука у спољној политици. У свом раду служба

користи искључиво јавне изворе, тако да се може закључити да се не ради о

класичној оперативној обавештајној установи, јер не примењује тајне обавештајне

методе (агентурни метод и метод инфилтрације), средства и мере (тајно

прислушкивање и тајна контрола писмених пошиљки) у оквиру прикупљања

обавештајних података. Као специјализовано аналитичко-процењивачко тело

Министарства

ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ МАЋАРСКЕ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОБАВЕШТАЈНИХ АКТИВНОСТИ

Развој обавештајних и безбедносних активности на тлу Мађарске немогуће је

тачно утврдити, али први писани трагови о њиховом постојању датирају из 1041.

године, у време битке између Аба Самјуела и краља Петра, када је Самјуел затворио

западне границе да би прикрио мобилизацију војске. Између осталог, мере које је

Самјуел увео подразумевале су забрану свим категоријама лица (трговци, конзули)

да путују изван граница Мађарске. Следећи трагови обавештајних и безбедносних

активности могу се пронаћи у XIV веку, у време војних похода и сукоба између

Мађарске и неких европских монархија. Ширење Отоманске империје према

северу Европе узроковало је многе сукобе између војних јединица Мађарке и

Турака, којима је претходило прикупљање информација о противнику. Тада су

мађарски краљеви и војсковође увидели значај обавештајног рада и предузимали су

опсежне обавештајне активности у циљу откривања покрета турских трупа,

шаљући своје уходе од Будима до Београда, Софије и Константинопоља да

шпијунирају турску војску. Најзначајнији период за развој обавештајних и

безбедносних активности био је између 1848. и 1849. године, када је вођена борба

за ослобођење мађарских територија. Наиме, 12. маја 1848. године основане су две

92

Page 93: EVROPSKA UNIJA konacna

службе: 1/ Обавештајна служба и 2/ Државна полиција, а њихово формирање

приписује се тадашњем министру унутрашњих послова Семере Берталану. Ове

службе су представљале „очи и уши" државе и имале су задатак да прикупљају

обавештајне информације унутар земље и изван ње.

Током Првог светског рата у Мађарској нису забележене значајније

обавештајне операције, осим рада посебне групе за дешифровање под

руководством Хермана Покорија, која је успела „провалити" шифре руских

обавештајних служби. Тек 13. марта 1919. године основана је посебна јединица

унутар службе државне безбедности под називом Црвена заштита, чији је задатак

био прикупљање обавештајних информација о спољним и унутрашњим снагама

које су угрожавале безбедност Мађарске. Њен рад почео је званично 2. августа

1919. године, a јединица је деловала до краја Другог светског рата, борећи се

против деловања комунистичке партије.

Распадом Аустроугарске монархије и осниваљем самосталне мађарске државе

после Првог светског рата, отпочео је развој савременог мађарског обавештајно-

безбедносног система. Иако је у периоду хортијевске Мађарске, на основу одредби

Мировног уговора, било забрањено формирање обавештајних служби, Мађарска је

вешто изиграла ту забрану и уградила своје обавештајне центре у низ држа вних и

друштво-политичких установа, као што су биле: Ревизионистичка лига, Светски

савез Мађара, Уред за избеглице, Туристички биро и др. Временом је дошило до

ширења обавештајиих активности, првенствено у оквиру војних структура. Прво

је основана II Управа Гепералштаба као спољна обавештајна служба, а унутар

министарстава иностраних и унутрашњих послова формирани су засебни

обавештајни огранци. У Министарству унутрашњих посдова то се десило прво у

Жандармерији и Управи за контролу странаца. Ове службе су формирале

обавештајне центре у иностранству (Беч, Грац, Трст, Солун и др.) и на

сопственој територији, a многи од њих су офанзивно деловали и према

Југославији и одржавали блиске односе са организацијама усташке емиграције.

Мађарске службе су биле познате по организацији високо квалитетних

обавештајних школа, у којима су чак и Немци шкодовали своје кадрове.

Развијана је и снажна криптографска служба, а познатог криптографа Покорног,

хортијевског генерала, користило је и Министарство државне безбедности

послератне социјалистичке Мађарске (AVO).

93

Page 94: EVROPSKA UNIJA konacna

Прва фаза развоја обавештајно-безбедносног система Мађарске је период до

капитулације фашистичке Мађарске 1945. године. Тада долази до реорганизације

тог система и, по узору на обавештајно-безбедносне системе других чланица

Варшавског уговора, мађарски систем бива интегрисан у "наднационални

обавештајни систем" земаља Варшавског уговора којим је руководио СССР преко

својих обавештајих и безбедносних установа. Најзначајнију безбедносну установу

представљало је Министарство државне безбедности - AVO, непосредно

подрђено председнику мађарске Владе. AVO је било организовано у три управе: 1)

Прву управу, која се бавила организацијом и непосредним руковођењем

прикупљања обавештајних података политичке природе из иностранства. Управа

је офанзивна обавештајна истраживања усмеравала и према мађарској

екстремној емиграцији на Западу; 2/ Другу управу, која је преко својих

организационих јединица у жупанијама и срезовима спроводила

контраобавештајне и безбедносне задатке на плану истраживања "унутрашшег

непријатеља", односно појединаца и група који су угрожавали уставни поредак. У

делокруг рада управе улазили су и послови сузбијања терористичких активности и

3/ Трећу управу, 214 задужену за контраобавештајну заштиту оружаних снага и

обезбећење државно-партијских институција и функционера. Као посебно

министарство AVO је деловало до 1965. године када је реорганизовано у

Министарство унутрашњих послова - AVH;. Поред AVH (претходно AVO), у

Мађарској је деловала и Војна обавештајна слчгжба (Управа за обавештајне послове

Генералштаба оргжаних снага), све до реорганизације Министарства народне

одбране и формирања две обавештајно-безбедносне службе: а) Обавештајне управе

и б) Контраобавештајне управе.189

Пре распада Варшавског пакта и Совјетског Савеза (од 1989. до 1991. године),

обавештајно-безбедносни систем Народне Републике Мађарске чиниле су следеће

установе: Сдужба безбедности - АВ) Министарства унутрашњих послова (AVH);

обавештајна одељења других министарстава; војна обавештајна и контраобавештајна

служба Министарства народне одбране; Национална полиција (Rendorseg); радничке

страже (Munkasorseg) под руководством Мађарске радничке социјалистичке партије;

и Граничне јединице/страже (Hatarorseg) у оквиру AVH. Најмоћнија служба је

свакако била Служба безбедности (АВ), односно национална обавештајно-

189 Упореди: "Ђорђевић, Обрен Ж, стр. 241-242.

94

Page 95: EVROPSKA UNIJA konacna

безбедносна служба, организована као Главна управа AVH. У жупанијама и

градовима у рангу жупанија (Будимпешта, Сегедин и др.) деловала су одељења АВ

организована у одсеке за контраобавештајни и обавештајни рад. Задатак АВ био је

прикупљање информација о другим земљама за потребе највишег државног

руководства, организација система унутрашње безбедиости и спречавање продора

страних обавештајних служби у сопствене редове (контрашпијунажа).

ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА

Крај хладног рата, распад СССР и Варшавског пакта директно су утицали на

крупне промене које су се десиле и у Мађарској, што се крајем осамдесетих

година директно одразило и на безбедносно-обавештајни систем. Почетком

деведесетих година XX века задржана је постојећа организација Министарства

унутрашњих послова, с тим што су распуштене оне организационе јединице које су

у претходном периоду пратиле делатност унутрашњег непријатеља. Такође, биле

су укинуте и разоружане Добровољне радничке милиције (јединице које је

основала и непосредно њима руководила КП Мађарске). Полиција и војска су

званично деполитизоване итд. Област националне безбедности и стратегија

развоја оружаних снага су стављени под надзор председника, Парламента и

Парламентарног савета за народну одбрану и Владе (Министарско веће),

односно министара одоране, унутрашњих и сполших послова и др.

Први правни акт који је дефинисао област националне безбедности био је

Закои X, усвојен 1990. године, којим су ударени темељи новог обавештајно-

безбедносног система Мађарске. Законом су основане нове институције и

установе система: 1/ Уред за националну безбедност и 2/ Информациони уред —

нова обавештајно-безбедносна служба, функционално подељена на војну

обавештајну службу (подређену министру одбране) и цивилну тајну сдужбу (под

надзором министра без портфеља у Влади Мађарске). Поред ових установа,

обавештајно-безбедносни систем Мађарске још cy чинили: 3/ обавештајне и

безбедносне организације Министарства унутрашњих послова (Служба

безбедности, Јединице националне безбедности и др.); 4/ међународна одељења

(обавештајне институције) у саставу других институција; 5/ војна обавештајна и

95

Page 96: EVROPSKA UNIJA konacna

контраобавештајна служба мађарске армије.190 Поред Закона X, још два документа

су суштински определила даљи правац развоја мађарског обавештајно-безбедносног

система: 1/ Осиовпи прииципи националне оgбраие Републике Мађарске, које је

усвојио Парламент 30. марта 1993. године191; и 2/ Закон СХ усвојен 1993. године,

којим су војна обавештајна и контраобавештајна служба издвојене из Генералштаба

оружаних снага и стављене под контролу министра одбране.192

Коначно, 1995. године Државна скупштина Републике Мађарске донела је

Закон gекрет о службама нациоиалпе безбеgности којим је утврђенл организација и

делокруг рада постојећег обавештајно-безбедноспог система Републике

Мађарске.193 Према овом закону, обавештајно-безбедносни систем сачињавају

следеће службе за националну безбедност: 1/ Информациони уред (IH), као спољна

обавештајна служба; 2/ Уред за националну безбедност (NBH), односно служба

безбедности; 3/ Стручна служба за националну безбедност (NBSzSz) и 4/ војне

службе за националну безбедност: а) Војни извиђачки уред (KFH) и б) Уред

војне безбедности (КВН).

На основу Оgлуке о раgу служби националне безбеgпости (члан 10 поглавље:

Управа и контрола рада служби националне безбедностп), руковођење и

контрола рада националних цивилних обавештајинх и безбедносних установа

поверени су Влади, односно министру кога Влада за то одреди, при чему то не

може бити актуелни министар унутрашњих послова, одбране или правде. Према

истој одлуци, војним службама националне безбедности руководи министар

одбране.

У извршавању својих дужности, министар је (без обзира да ли се ради о

министру који руководи цивилним или војним службама) одговоран за

реализацију следећих послова и задатака: а) припрему нацрта правилника који се

односе на операције, дужности, област деловања и надлежности служби

националне безбедности, као и нацрта других вдадиних одлука и учешће у

припреми истих; б) обезбеђивање несметаног вршења дужности служби

националне безбедности у заштити интереса Републике Мађарске; в) регулисање

190 Упореди: Purg. Adam, Prifrierjafai obvdčevaltii sistemi, Ljubljana: Visoka policijsko-varnostna sola, 2002, str. 89-90.191 Види прецизније: Grizold, Anton (et al). op. at., str. 295-300192 Purg. Adam, op. at., str. 90193 Kivonat a nemzetbiztonshgi szlgdlatokrl szyly 1995. cvi CHHV tcrvinybxl ("Оллука CXXV" M3 1995. године, коју је Народна скупштина Мађарске ратифнковала 29. децембра. 1998. године као Декрет бр. 94/1998).

96

Page 97: EVROPSKA UNIJA konacna

пугем декрета и других правних средстава државне администрацнје, активности и

операција служби националне безбедности; г) одржавање односа са страним

службама националне безбедности у циљу јачања међународне сарадње.194

Парламентарна контрола рада свих служби националне безбедности поверена је

Нациоиситој скупшгшши, у сарадњи са Оgбором за иационалиу безбеgност и Оgбором

за оgбрану. Одбор за националну безбедност, састављен од 11 чланова Народне

скупштине, разматра и даје мишљења о предлогу висине буџетских средстава

одређених за послове националне безбедности. Такође, Одбор разматра

финансијско пословање осталих органа који су овлашћени за тајно прикупљање

информација везаних за националну безбедност, разматра предлог Закона о

реализацији буџетских средстава и његовог доношења и даје предлоге Државној

скупштини.195

Мађарске службе националне безбедности одговорне су за: набавку,

истраживање и развој техничких система и уређаја потребних за вршење дужности,

као и за реализацију професионалне обуке за рад на поменутој опреми и уређајима.

При томе имају обавезу међусобне сарадње; обављање одређених дужности које

одреди Влада, министар одређен за управљање цивилним службама националне

безбедности или министар одбране; обављање дужности чији је циљ осигурање

унутрашње безбедности и сузбијање злочина и обезбеђивање обуке за припаднике

служби.196

Информациони уред

(Informacios Hlvatal - IH)

Према Одлуци CXXV из 1995. године, Информациони уред (IH) је спољна

обавештајна служба унутар обавештајно-безбедносног система Мађарске. У

делокруг рада IH улазе следећи послови и задацм: 1) прикупљање, анализирање и

уступање обавештајних информација од значаја за безбедност државе које се односе

194 Ibid, 11. §195 Pardavi, Marta, National Security Services Hungary (Project of the Foundation for Human Rights,Warsaw, Poland), Internet 17/05/2002, wvvw.gwu.cdu.hu/rightscapter8/bulletinl_hunga-ry.html.; "Kivonat a nemzetbiztonsđgi szlgđlatok rl szyly 1995. evi CHHV torvenybxl", op.at., 14. §196 Ibid, 10. §

97

Page 98: EVROPSKA UNIJA konacna

на стране државе или имају страно порекло; 2) реализација контраобавештајних

послова у циљу заштите сопствених активности; 3) прикупљање обавештајних

информација о иностраном организованом криминалу, посебно у вези са

активностима терористичких организација, илегалној трговини наркотицима и

оружјем, међународној илегалној трговини оружјем за масовно уништење,

компонентама, деловима и материјалима за његову производњу; 4) откривање

намера и активности иностраних субјеката усмерених против економских и

финансијских интереса Мађарске; 5) сарадња у реализацији истрага о илегалним

трансферима технологија и производа који су под међународном контролом; 6)

безбедносна заштита најважнијих установа и институција Мађарске у иностранству,

посебно дипломатских и конзуларних мисија и других установа значајних за рад

Владе; 7) заштита националне безбедности и издавање дозвола за рад на

поверљивим пословима и 8) спровођење административне коитроле, овлашћења и

надзора над ооављањем наведених активности и израду правилника о раду.197

Према доступним подацима из 2003. године, службом руководи главни директор који

има два заменика: 1/ за специјалне послове и 2/ редовног заменика.

Организациону структуру службе чине: Контролни органи: Орган за људска права;

Информациони и административни opгaн: четири органа за специјалне послове и

окружни представници.

Уред за националну безбедност

(Nemzetbiztonsgi Hivatal - NBH)

Уред за националну безбедност (NBH) je територијална контраобавештајна

служба и служба за заштиту уставног поретка.198 На челу службе је генерални

директор, кога поставља и разрешава председник Владе на предлог министра. Он је

одговоран за: правно и професионално функционисање служби националне

безбедности и обављање прописаних дужности; издавање наређења служби и

њеним деловима; управљање финансијама слжбе, пословима књиговодства н

извештавање о финансијским питањима; утврђивање интерне процедуре, уз

одобрење министра, којом се дају овлашћења служби за тајно прикупљање

197 Ibid, 4.(a,b,c,d,e,f,g,h); Упореди- "Information Agency" (Informacios Hivatal-IH), Internet 10/04/2002, www.nbh.hu/NSNL 27/intpr/huhtm..198 www.nbh.hu/index.htm (званична Vеb страна службе).

98

Page 99: EVROPSKA UNIJA konacna

информација;199 одређивање интерних правила која се односе на сређивање

података; израду нацрта организационог, оперативног и других интерних

правилника, предлагање намештења за генерале и давање предлога за разрешавања

са дужности. Поред тога, генерални директор има извршну власт у областима које

се тичу особља службе националне безбедности, осим у случајевима кала

законима није одређено другачије. На захтев министра и Владе, а најмање једном

годишње, извештава надлежне органе о активностима службе.200

Поред генералног директора, руководни врх службе чине заменици директора

за операције и администрацију. Као и у већини савремених обавештајно-

безбедносних служби, и у оквиру NBH установљена институција генералног

инспектора. Централа је организована у четири оперативна директората и три

администратпвна директората (за информисање, персонал и администрацију).201

Према одлуци CXXV, NBH je задужен за: 1) контраобавештајну активност,

односно за откривање и одвраћање намера страних обавештајних служби; 2)

откривање и одвраћање илегалних покушаја који су усмерени на промену или

рушење уставног поретка земље;202 3) спречавање насилних аката страних

терористичких организација или појединаца; 4) откривање и спречавање тајних

аката који могу нарушити економску, научну, техничку и финансијску стабилност

земље, посебно оних који су у вези са илегалном трговином наркотицима и

оружјем; 5) безбедносну заштиту најзначајних агенција Владе и њихових

потенцијала; 6) безбедносну заштиту и спровођење заштитних мера угледних

личности тих агенција и установа; 7) обезбеђење службе за надзор емиграната; 8)

спровођење претходних истражних поступака у случајевима тешких криминалних

дела против државе, људских права и слобода, побуна или угрожавања готовости

оружаних снага земље; 9) сарадњу у оквиру контроле легалне трговине оружјем са

осталим овлашћеним установама у Мађарској.203

199 "Kivonat a nemzetbiztonsagi szolgalatokrl szyly 1995. evi CXXV", op. cit., 12., Kiisx engedieyhez kotott titkos informaciygyujtes, 56.(овлашћења директора).200 Ibid.201 "Information Agency11 (Informacios Hivatal - IH), op.cit.202 NBH је овлашћена за примену тајних метода и мера (тајни претреси, осматрање техничким средстнима и фиксирање дешавања у затвореним просторима, контрола поштанских потиљки и контрола телекомуникационих система, а уз дозволу председннка Предстоничког суда и министра пранде. Служба предузима и друге тајне мере за које није потребна спољна дозвола (агентрни однос са приватним лицем, коришћење помоћне технике за прикупљање информација, организовање замки. Упоредн: "Kivonat a nemzetbiztonsagi szolgalatokrl szyly 1995. evi CXXV", op. cit., Kiisx engedieyhez kotott titkos informaciygyujtes, 56. -58.203 Ibid.

99

Page 100: EVROPSKA UNIJA konacna

Посматрано из угла државне управе, NBH је самостални државни орган,

односно правно лице које се финансира из државног буџета под управом и

надзором Владе. У циљу реализације послова из законом дефинисаног делокруга

рада, а ради заштите сопственог статуса и физичких лица која са службом сарађују,

као и ради прикривања карактера саме службе, NBH може оснивати и користити

заштитна (покривајућа - фалсификована) документа. Служба може оснивати и друга

правна лица, односно заштитне установе и институције. Припадници NBH cy

овлашћена службена лица и други службеници који потписују са службом уговор о

раду на неодређено време. Службени однос им зависи од испуњења одређених

услова (да су стално настањени у земљи, да нису кажњавани, да поседују мађарско

држављанство и одговарајућу стручну спрему, да cy y сваком погледу способни за

рад у служби итд.). Припадргик NBH, као и других служби националне безбедности,

нe може бити члан политичких странака, нити се може бавити политичким

активностима, као и активностима које угрожавају непристрасно извршавање

службених обавеза.

Војни извиђачки уред

(Katonai Felderito Hivatal - KFH)

Војни извиђачки уред (KFH) je класична војна обавештајна служба. Задужена је

за обавештајно истраживање и прикупљаље обавештајних сазнања првенствено

војне природе, као и других података ол значаја за националну безбедност и

одорану Републике Мађарске. У њен делокруг рада спадају следећи послови и

задаци: 1) прикупљаше и анализа војних обавештајних података у вези са страним

државама п другим иностраним субјектима; 2) откриваље свих непријатељских

намера и активности усмерених против Републике Мађарске, укључујући и

оружани напад; 3) реализација контраобавештајних послова у циљу откривања свих

непријатељских намера или активиости страних тајних служби којима се угрожава

суверенитет и укупни одбрамбени интереси земље; 4) прикупљање обавештајннх

информација о илегалној трговини оружјем и о терористичким претњама које се

односе на безбедност оружаних снага или представљају претњу по њих; 5) су-

деловаше у истрагама и превенцији илегалних трансфера технологн]а и производа

који су под међународном контролом; 6) прикупљање обавештајних података за

потребе израде стратегијских и тактичких планова Генералштаба мађарских

100

Page 101: EVROPSKA UNIJA konacna

оружаних снага; 7) безбедносна заштита најважнијих војних и других потенцијала.

Мађарске у иностранству и 8) обављање дужности везаних за заштиту националне

безбедности и издавање дозвола за рад на поверљивим пословима.204

Уред војне безбедности

(Katonai Biztons6gi Hivatal - K1BH)

Уред војне безбедности (КВН) је војна контраобавештајна служба и

служба безбедности, задужена за класичне контраобавештајне послове и

безбедносну заштиту мађарских оружаних снага и земље у целини. Према Одлуци

CXXV КВН одговара за реализацију следећих послова: 1) откривање и сузбијање

активности страних тајних служби које су усмерене против Министарства одбране

и оружаних снага Мађарске; 2) откривање и спречавање свих прикривених

активности које за циљ имају незакониту промену или угрожавање уставног поретка

Републике Мађарске; 3) откривање и сузбијање терористичких активности страних

сила, појединаца или организација усмерених против Министарства одбране и

оружаних снага;

информација о организованом криминалу који представља претњу пo Министарство

одбране и оружане снаге, а посебно о илегалном промету оружја и наркотика;

5) учешће у откривању и сузбијању илегалног промета војне опреме и контроли

њеног легалног промета; 6) обезбеђење Владе, војних команди и просторија које су у

њеној надлежности; 7) обављање званичних истрага, испитивање злочина против

државе (КЗ, члан 10), злочипа против човечности (КЗ, члан 11), злочина

дезертерства и пребега у иностранство (КЗ, члан 343), покушаја преврата (КЗ, члан

352), и злочина којима се угрожава борбена готовост оружаних снага (КЗ, члан

363); 8) откривање кривичних дела тероризма (КЗ, члан 261); 9) прикупљање

информација о злостављању припадника националних етничких, расних или

религиозних група (КЗ, члан 174/Б), одавању државних тајних (КЗ, члан 259),

кршењу међународних правних обавеза (КЗ, члан 259), отмицама авиона (КЗ, члан

262), изазивању друштвено опасних активности (КЗ, члан 269), изазивању панике

(КЗ, члан 270), изазивању опште опасности (КЗ, члан 270/А), кршењу обавеза којс су

у вези са прометом производа и технологија под међународном контролом (КЗ, члан

204 Ibid, 6. О оружаним снагама Маћарске и КВН опширннје: Sauerwein, Brigittc,: The Hungarian Defence Forces". - In: Jane's Intelligence Review, Vol. 6, No I October 1994, pp 435-441.; "Information Agency" (Informacios Hivatal -IH), op.cit.

есионално (icou \,с

101

Page 102: EVROPSKA UNIJA konacna

287) и откривање свих кривичних дела којима се нарушава рад Министарства

одбране и оружаних снага; 10) обављаље, у оквиру националне безбедности,

дужности везаних за истраживање, развој и трговину у области војне индустрије, а

које обављају Министарство одбране и оружане снаге.205

Стручна служба за националну безбедност

(Nemzetbiztons6gi Szak Szolgalat - NBSzSz)

Односно савета другим установама; 6) обављање других дужности у циљу

остваривања утрашње безбедности и сузбијање злочина, организовање и извођење

обуке за сопствено организовање и професионалне службенике. 206

Стручна служба за националну безбедност (NBSzSz) одговорна је за пружање

подршке свим другим мађарским агенцијама задуженим за реализацију обавештајних

активности, укључујући и полицију. Иако није обавештајна служба у правом смислу

речи, у делокруг њеног рада спадају специфични послови, првенствено они који се

тичу утврђивања стандарда за заштиту и заштита тајних докумената.205 У делокруг

рада ове службе улазе следећи послови и задаци: 1) прослеђивање овлашћеним

организацијама, у складу са законом, обавештајних сазнања која су прикупљена

применом специјалних начина и метода тајног прикупљања; 2) обезбеђење

техничких и других материјалних средстава неопходних за тајно прикупљање

података; 3) обезбеђење посебних телефонских веза корисницима које одреди

Влада; 4) безбедносна заштита интегрисаних докумената у оквирима своје

административне надлежности; 5) пружање стручних услуга.207

205 lbid, 7. §.206 Kivonat a nemzetbiztonsagi szolgalatokrl szyly 1995. evi CXXV..., op. c i t . , 8. §.207 Pardavi, Marta, National Security...., op. cit

102