Download pptx - Egzistencijalna pitanja, tugovanje i ožalošćenost u palijativnom zbrinjavanju

Razvoj palijativnog zbrinjavanja u SrbijiProjekat finansira Evropska unija 1

Egzistencijalna pitanja, tugovanje i ožalošćenost u palijativnom

zbrinjavanju

Dr Erna Haraldsdottir


Duhovna podrška – CILJEVI

Do kraja ove sesije, učesnici će biti u stanju da:•bolje razumeju neophodnost duhovne podrške kao suštinskog dela palijativnog zbrinjavanja •bolje razumeju pojam totalnog bola i duševne patnje•postavljaju odgovarajuća pitanja iz sfere duhovnog života i bolje procene duhovne potrebe pacijenata•pruže bolju duhovnu podršku pacijentima


Duhovna podrška je važan deo palijativnog zbrinjavanja

• Duhovna osnova zbrinjavanja u hospisima je od ključnog značaja, a duhovna podrška je suštinski pojam koji je Sisili Sonders, začetnica hospis pokreta, uvela kada je razvila novi i bolji način zbrinjavanja umirućih pacijenata šezdesetih godina prošlog veka

• Od tada se duhovna podrška smatra suštinskim delom palijativnog zbrinjavanja

• Sisili Sonders je pojam duhovnih potreba posmatrala šire i naglašavala da se on ne odnosi samo na veru u religijskom smislu


Duhovna podrška podrazumeva da Vam je do nekoga stalo

• Duh se definiše kao životni, odnosno vitalni princip čoveka.

• Otuda duhovno označava suštinu ličnosti, ono što ona jeste

Važni ste zato što ste to Vi, i važni ste do kraja svog života. Učinićemo sve ne samo da Vam pomognemo da spokojno umrete, već i da do smrti stvarno živite.

Sisili Sonders (Cicely Saunders)


Duhovna podrška vs. verske potrebe

• Verske potrebe se zadovoljavaju u kontekstu zajedničkih religijskih uverenja, vrednosti, obreda (liturgije) i načina života u verskoj zajednici.

• Duhovna podrška se obično pruža kroz lični odnos dvoje ljudi, potpuno je usmerena na ličnost i ne pretpostavlja nikakva lična uverenja ili životnu orijentaciju. Duhovne potrebe i njihovo zadovoljavanje ne moraju da budu povezani sa verom. Verske potrebe se u svom najboljem vidu uvek zadovoljavaju duhovnošću.

(Gordon & Mitchell, 2004)


Duhovna podrška vs. verske potrebe

Duhovna podrška

Zadovoljavanje verskih potreba


Duševni bol

• Bolest i skora smrt mogu dovesti do potpunog gubitka integriteta ličnosti

• Totalni bol, „ništa nije kako treba“.

• Egzistencijalna pitanja, koliko vredi moj život?

• Teška osećanja, krivica, bes, očajanje

• Potraga za oproštajem, pomirenjem, nadom, spokojem


Duhovna podrška: Voditi računa o unutrašnjem životu pacijenta

„Pri zbrinjavanju pojedinca koji trpi bol, pokušavamo da mu zbrinemo i telo, i porodicu i unutrašnji život”.

Cicely Saunders, 1988.


Nalaženje smisla

• Nalaženje smisla i sagledavanje smisla sopstvenog života je ključni element za opstanak ljudi.

Frank V (1994) Zašto se niste ubili – traženje smisla življenja, Žarko Albulj, Beograd.(naslov originala: Viktor Frankl, Man’s Search for Meaning)

• Nalaženje smisla kroz: – Religijski okvir– Nalaženje smisla života, otkrivanje šta je u

ličnom životu važno


Razmišljanje

Šta Vašem životu daje smisao?


Šta je duhovna podrška?

• Odgovarati na jedinstvene potrebe svakog pojedinca, prihvatati spektre sumnji, uverenja i vrednosti, kakvi god da su.

• Biti prisutan i slušati

• Biti svestan da je pacijent ličnost

• Slušati kako pacijent pripoveda o svom životu


Neka korisna pitanja

• Šta Vam je najvažnije? • Šta Vam pomaže da prebrodite teške

trenutke? • Imate li veru koja Vam pomaže da životu

date smisao? • Da li se ikada molite?


Pitanja koja će pacijenti možda postaviti

• Šta će se desiti kada umrem? Postoji li zagrobni život?

• Zbog čega sam se razboleo/la? Da li me je stigla neka božja kazna?

• Kakvu je vrednost imao moj život?


Duhovna podrška

• Delotvorna duhovna podrška se postiže kroz brižan odnos, gde pacijent doživljava zdravstvenog radnika kao nekoga kome može da poveri svoje potrebe, nadanja, strahove, bol i patnju.

• Slušati priče pacijenta.


Pružanje duhovne podrške

• Kada pružamo duhovnu podršku pacijentu manje se oslanjamo na naše stručne veštine i znanja, a više na ono što znamo kao ljudi.

• Gradimo odnos poverenja i saosećajnosti koji oslikava ljudsku povezanost dve osobe.


Tugovanje i ožalošćenost – CILJEVI

Do kraja ove sesije učesnici će biti u stanju da:•definišu gubitak voljene osobe, tugovanje i ožalošćenost•diskutuju o emotivnim reakcijama na gubitak•opišu običaje povezane sa smrću•razgovaraju o pružanju podrške ljudima koji su pretrpeli gubitak


Aktivno zbrinjavanje(lečenje) Palijativno

zbrinjavanje

Dijagnoza Smrt

Model palijativnog zbrinjavanja

Tugovanje

Palijativno zbrinjavanje


Iskustvo tugovanja

• Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno iskustvo.

• Postoje velike razlike u sadržaju, kvalitetu, intenzitetu i trajanju tugovanja među pojedincima i među kulturama.


Definicije• Gubitak: Stanje u kome ste izgubili nekog bliskog• Tugovanje:

– Mentalno stanje izazvano smrću bliskog prijatelja ili srodnika, koje olakšava dvostruki zadatak savladavanja i prihvatanja te činjenice

– Prilagođavanje odnosa prema preminulom – Potpuno učestvovanje u životu, bez preminule

voljene osobe• Ožalošćenost: Bihevioralna manifestacija

tugovanja


Tugovanje je sastavljeno od mešovitih osećanja

Bolna• Tuga zbog gubitka• Anksioznost zbog brige kako

će se snaći • Krivica što se ne čini dovoljno

i što se ostaje u životu • Ljutnja na druge što ne čine

dovoljno ili što im nije dovoljno stalo

• Stid zbog osećaja ranjivosti i nekontrolisane emocionalnosti

Prijatna• Uživanje u prisećanju na

srećna vremena ili vedre događaje

• Ponos što se poštuje preminuli

• Toplina u prisećanju na bliskost

• Olakšanje zbog skinutog tereta


„Prolazak kroz bolni proces tugovanja je put ka prihvatanju gubitka”

(PC Toolkit)


Reakcije na tugovanje• Šok ili neverica• Bol i teška patnja• Ljutnja• Traganje za

izgubljenom osobom• Depresija, zamor,

gubitak interesovanja za život

• Prihvatanje i planiranje budućnosti


Lindermann1944.

Parkes1975.

Bowlby1981.

Worden1991.

Šok Utrnulost Utrnulost Prihvatanje gubitka

Akutna ožalošćenost

Traženje/ žudnja Traženje Prolazak kroz period tugovanja i bola zbog

gubitka

Rešavanje Depresija Dezorganizacija i očaj

Privikavanje na život bez preminulog

Oporavak Prilagođavanje Reinvestiranje u novi život

Teorije tugovanja


Razmišljajte o jednoj osobi iz scenarija u nastavku, zamislite kako se oseća i razgovarajte o tome

Ana ima 32 godine i troje dece uzrasta između 5 i 15 godina. Udata je i ima mlađu neudatu sestru sa kojom je jako bliska. Pre nekoliko nedelja Ani je dijagnostikovan tumor na mozgu i rečeno je da je u odmakloj fazi i da nema leka. Lekar je Anu otpustio iz bolnice da umre kod kuće.

• Grupa 1 razmišlja o Ani• Grupa 2 razmišlja o njenoj sestri• Grupa 3 razmišlja o njenoj petnaestogodišnjoj kćeri


Normalno tugovanje zbog gubitka voljene osobe

• 80–90% ljudi ima normalno iskustvo• Patnja s vremenom slabi• Ožalošćeni:

– Postepeno prihvata gubitak – Ponovo uspostavlja vezu sa sopstvenim životom u

odsustvu preminulog – Održava samopoštovanje i osećaj svrhe – Nastavlja da bude produktivan – I dalje oseća talase tuge – posebno oko godišnjica i

drugih prilika koje ga podsećaju na preminulog


Istraživanja tugovanja zbog gubitka

• Nema jasno odvojenih stadijuma • Osoba koja je pretrpela gubitak doživljava

intenzivnu patnju na različite načine (žal i čežnja, neverica, bes, depresivno raspoloženje)

• Ova patnja vremenom slabi • Ljudi se mnogo razlikuju u načinu na koji

osećaju i ispoljavaju intenzivna osećanja posle smrti voljene osobe.


Nenormalno tugovanje zbog gubitka voljene osobe

• Nemogućnost prilagođavanja na gubitak• Nemogućnost uspostavljanja ponovne

veze sa sopstvenim životom• Povećani rizik od pojave složenog

tugovanja, teške depresije, suicidalnih misli i zdravstvenih problema.


Faktori rizika za abnormalno tugovanje

• Loša socijalna podrška• Istorijat psihičkih problema • Istorijat anksioznosti usled odvajanja• Jaka patnja u trenutku smrti voljene osobe• Neočekivana smrt – odsustvo pripreme• Drugi veći stresogeni faktori • Osoba je bila zapostavljana u detinjstvu• Smrt deteta


Podrška pre smrti• Proceniti raspoložive resurse za

savladavanje situacije i ranjivost bližnjih• Dobra komunikacija između pacijenta,

porodice i medicinskog osoblja je veoma važna

• Okolnosti smrti pacijenta utiču na osećanja porodice – „lepa smrt” za različite porodice ima različito značenje.


Podrška posle smrti• Uraditi ono što je primereno u datoj kulturi i za

konkretnu porodicu• Oni koji najviše tuguju ne žele profesionalnu

pomoć ili im nije potrebna jer se okreću prijateljima, porodici ili verskim institucijama

• Neke simptome treba lečiti ako utiču na normalno funkcionisanje, npr. kratkotrajno lečenje poremećaja spavanja i simptoma anksioznosti

• Grupe za podršku mogu da pomognu nekim ožalošćenim pojedincima – posebno one grupe koje se fokusiraju na određene vrste smrti


SAŽETAK• Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno iskustvo. • Postoje velike razlike u sadržaju, kvalitetu, intenzitetu i trajanju

iskustva tugovanja odnosno bola, među pojedincima i među kulturama.

• Najčešće se patnja zbog gubitka voljene osobe može ispoljiti u vidu intenzivnih simptoma koji se polako povlače i po isteku 6 meseci ostanu na sasvim niskom nivou.

• Abnormalna patnja zbog gubitka može da dovede do teške depresije i komplikovanog tugovanja.

• Zdravstveni radnici treba da prepoznaju faktore rizika i znake abnormalnog tugovanja bližnjih tokom bolesti i nakon smrti pacijenta i da, u slučaju potrebe, intervenišu.


HVALA!