TRAĆENJE VREMENA DEJAN RADOVANOVIĆ ROTZKO

DRUŠTVO ŽIVIH PESNIKA

POZIVI (SILAZAK I) Evo moje molitve, Vi Nebeski Stvorovi ţelim da se oporavim, Razdiru me otrovi. Dal’ Đavo sve nas hoće da zauzda, da pokori, a ja još se kao borim, ali slab sam, malo nas je. Ostaje nam samo nada da će biti pranja veša koji mi smo zagovnali, jer smo sami sebi dali da ne valja ovaj svet da je smrdljiv svaki cvet koji nekom poklonimo. Šta ja hoću ni sam ne znam ali vidim što ne ţelim. Mislim da ste i vi isti ali vi ste realisti. A utvare šunjaju se ovim gradom, ovom zemljom, dodir s njima krv nam prlja, s njima ţivot u smt srlja.

REVANŠ (SILAZAK II) Moţe biti izbubljena duša tvoja prijatelju. Znaš li? Dragi konzumentu ovih stvari što te truju. A ti misliš da te hrane. A gladne su te pirane što bi meso da ti jedu, što bi oĉI da ti piju. I, tek onda blizu smislu bićeš, moţda, prijatelju a smisao svojim sjajem napravi od tebe slepca. Tvoj je mozak kao Kozak što se brani napadima, al’ napadi protiv jaĉeg baš su smešni, bezuspešni. Ti si smešan, potrošaĉu. Podleći ćeš onom maĉu što će da te prepolovi. Probošće te ti volovi ĉiji gazda ti si bio, ĉije krvi ti si pio.

GOSTI (SILAZAK III) Otvaranje srca! To je ono stanje kad bezvezne stvari budu nama sranje. Ako ljubav egzistira u fluidu okolnome, što fluida nema više?! Zašto nam se misli lome? Dobrog ima I zla ima. Moţemo li da poznamo ono što je isto svima? Dal’ se zato zemlja klima? Boţe, oprosti. Da li smo gosti tamo gde nismo dobrodošli?

(PRE)UVELIČAVANJE Ja sam samo obiĉan nepristrasni svedok sve dok kakva emocija obuzme mi srce jer ne volim, ipak, zveri da su blizu; Superman u sluţbi dobra, magnet za sve vrste zla; Kriptonitska katastrofa, kataklizma nuklearna. 100 svetlosnih godinica lepa jedna razdaljina a mi ovde smo sitnica kad se gleda sa visine. Uzorak pod mikroskopom opita smo nekog deo. I molimo mi za milost svet je ipak poludeo.

(PRE)UVELIČAVANJE Znam, ĉoveĉe šta je vojska znam, ĉoveĉe, šta je to. Znaj, ĉoveĉe, da ja ne znam zašto sve to, krv I zlo. (Ti bi htela, Ameriko, da nam manu šalje Bog. Da li si svesna za ĉim si posegla? Od koga si, Ameriko ĉak tamo pobegla). Dobri Duše, reci mi kako da ne sledim put zar ne vidiš kako svet svom je kraju primaknut. Zašto laţu da je Raj laţnim sjajem obasjan? Da li je taĉno da je svejedno Da niĉeg više nema ustvari… A, ne znaš da Ċavoţdere ti dušu. A ti si samo ’iljadu zakl’o. Ako si mislio da dobro radiš da dobrom ţrtvom stigneš pred Boga… … Ċavo te lag’o, i njegov sad si, i ne moţeš ništa protiv toga.

OVA PESMA SE ZOVE Č(č) ILI PESMA PREDAJE KONCEPCIJI Ova pesma nije loša samo mi je malo muĉno to što moram ja da gledam… To što moram da se predam ja pred jaĉim. Zašto Ono što je zvuĉno Zvuĉi uvek Neodluĉno. Ali, ipak I maslaĉak, moţda zna Za Ĉaĉak. I za XXX “uĉk” I za Eĉku I Beĉkerek I za zveĉku I za “Meĉku” I Nemaĉku, I Ĉikago Ĉinĉile, bre I ĉivave I ĉiĉkove Ĉiĉe, ĉuĉak Obruĉ, ruĉak I doruĉak. Zvrĉak – cvrĉak I ĉuĉanje I mrĉenje. Uh.

SNEžNOST Kao milost savršenstva šunjaš se u moja ĉula Kao blagost beskonaĉna Plahovitost ti si topla I ĉista si neobiĉnost Ovog ovde što se kuva. I, na kraju Ti si neţnost Uz svu ovu belu SNEţNOST...

ŽIVIM K’O U ZVUČNIKU Ţivim ko u zvuĉniku. Cvelja li to mene? Radim ko u rudniku A u sve tri smene. Sve i svašta pijem Jake stvari pušim Neću da se bijem Moral svoj da rušim. Mnogo toga ne razumem Ali zato mnogo znam A da stamen još ne umem Ruĉnu ne znam vući sam.

KRUG LJUBAVI Diplomirah nedavno egoizam, fantazije… I egocenriĉno poimanje sveta i elektriĉno proţimanje duţ vijuga moga mozga. I ko zna šta bi od toga bilo jer ljusnoh nosom i slomih krilo. A kako malo ĉoveku fali da bude srećan, iako mali… Ĉoveku, bre, treba KRUG da ga ĉuva.

BAUCI (deca nisu kriva) Sanjah kako Baba Roga Pod dejstvom je lakih droga Usisivaĉ ona jaše I prepada dizelaše. I Drakula tu se muva Mirne snove da nam ĉuva Jer osoba on je prava da nam decu vaspitava. Noćna mora, divna, bajna Evo nama Frankenštajna Dolaze nam kreature Na zabavu, evo ţure. Deĉurlija gleda belo Donatelo, Rafaelo Umrla su mitska bića Zbog horora i krimića. Eksplozije i rafali To je ono što nam fail.

RECITACIJA ZA TAMO NEKOGA Evo, barem inspiraciju hoću da serem recitaciju (svoga duha prezentaciju). Ja stvarno ne znam zaštoţivim jer neke stvari uopšte ne šljivim. Fakultet, doktorat, Sorbona i Kembridţ ţenidba, udadba, svadba i meridţ. Advokat, sudija, lekar i makro a moţda i lopov što mnogo se nakr’o. Fudbaler na mestu centarhalfa, pomoćnik, sekretar, šegrt i kalfa. Ja volim neke druge stvari što ne moţe baš svako da svari Jer ţelim ovaj sistem da menjam. Ajde da završim, mnogo kenjam. (milicionar neki bi me razvalio jer ne zna da sam se samo šalio, katkad od šale ja se razbolim hvala vam narode; aplauz, molim).

JA SE ZEZAM Ţelim da sam ĉuven, na najboljem glasu da sam zvezda sa estrade s festivala “Mlade nade” i “Gitarijade”… Da sam poznat, bogat, voljen Kreativno ispoljen, finansijski zadovoljen. (TAD BIH TEBE DRAGA OTERO DO VRAGA TI BI SA MNOM DO OLTARA DO KUĆNOGA PRAGA). I zato svi na svadbe, igrajmo u kolu na trofaznu struju, pijmo Coca-colu Marlboro, Suzuki… Radujmo se buki što nam razglas stvara ne treba nam ništa više malo vina, malo para hleba i igara…

SLOBODA KAO NAČIN Granice znanja, granice ponašanja granice imanja i granice kretanja limit na raĉunima i zatvor za lopove. Ludake u okove. Hej, narode, slobodni ste, samo znajte za slobodu ţivot dajte. (Šta vi znate o slobodi kad Vas jedan ĉovek vodi). Sloboda je kada nemam Kada nisam, kad sam nikad Sloboda je kad neću Kad ne moram. I kad hoću! Sloboda je kada beţim nikog meni za petama kada jurima i kad traţim sve što ţelim, sve što volim. Isto ţelim što i mnogi Da ţivimo mi u slogi (iz Kraljeva) i “Slobodi” iz Uţica, i “Crvenoj Zvezdi” iz Gnjilana i “Realu” sa Nišave.

HOD U VEK Koraknimo u dvajes prvi vek tamo kuda idemo, oseća se ĉudan šmek. Da li to miriše sumpor, oganj, vatra Pakla ili je to miomiris sile što nam se primakla. Ko će reći šta se sprema? Šta dolazi sa Nebesa? Ĉime to se Đavo brani ĉime li se on to hrani i na kojoj sedi grani? Šta to hoće da sahrani?

DNEVNIK II POŠTOVANI GLEDAOCI PREDSEDNIK REPUBLIKE kaţe da smo pregaoci za zapadne publike, graĊane i mnenja. Da li Bogomolje da pomognu mogu? Kako Antihristu polomiti nogu kojom On bi, eto malo da nas zgazi? Kojoj NATO bazi Rus da grune atom pa da onda prestane opsednutost zlatom?(NATO - m)

PROJEKTILIJADA & BOMBOSEJA Evo, najzad poĉela Humorova “Bomboseja” i “Projektilijada”, “Zemljotresna Olimpijada”. Ova doza humora dosadna zbog umora što tenziju stvara. Oni diţu avione mi vozimo kamione i poneki auto ako ima mosta po kojem će proći. Eh! Da li će doći…? Da’l će Klinton moći Da opali Hilari Pa da ga ne svrbi Dok ne doĊu Srbi. Cuclu dudla Bili ili to je kita, SVETLA ZAOSTAVŠTINA Našeg DRUGA TITA!!!

TIŠINA Da, bolje je ćutati nego lutati i ĉemer gutati nego sputati, onog do sebe. Kad prepareš reĉi u devet mora taj glas će da zveĉi do devet gora do tamo, daleko. Mogu li reći Da snagu ću steći Onda kad ne budem Kazao ništa?

SVETOVI Da, ljubav je samo… Uzroĉno-poslediĉna veza, što se kida onda kad nismo u stanju zadrţati ideju… da smo bolji… Jer, istina je sušta Sveti Duh se spušta na one što su isti, zadnji meĊu jednakima… Na one što krasi ljubav što se gasi u ovome svetu. Al’ svetova ima moţda 100 komadi kol’ko ljudi ima svako svet svoj gradi. Ljudi duhom mladi Bogu idu lepi u taj Boţji svet što nas redom krepi. E, pa onda, ljudi kada vas zlo klepi vi budite lepi jer se lepih plaši Đavo što nas straši.

SVETLI MLADIĆI Ove mi ruke slabošću zraĉe nejasne dane predamnom mraĉe nejake šake, prste, mišiće zgnjeĉiće zora što dolazi, sviće i zato u pomoć zovem mladiće one što ponoć ova osvetliće. I ide vreme, nema dileme sisa nam snagu, dušu nam nagu videti ţeli… Prţi nas vreli oganj što vrti sve nas do smrti. Ima li negde Svetlih Mladića? Ima li s’ Neba paketića? Imam li svog AnĊelĉića što će mi dati snage… kad treba… Da dignem i bacim daleko, u beskraj budućnost sivu i sliku krivu što crta razum u mojoj glavi? Zašto smo kao osuĊenici? Iz kog smo Raja prognanici? O, Boţe, pravde tvog hleba daj nam i izlaz odavde, da ne budeš sam. Dal’ţeliš decu u Svome krilu il’ više voliš bebu gorilu? U kakvom redu mi to stojimo? Šta mi to ĉekamo? Zašto brojim dane i noći? Šta nam to šalješ? Šta će to doći?

MEDENI SNOVI I zato volim ja ove pesme. One su lepe u ovoj glavi; Košnica puna Medenih snova. Tintara valjda zato i sluţi Da ţivot bude bar malo duţi. A unuci naši valjda će znati ko nam je Otac ko nam je Mati.

BOŽJA METLA Hoću da pišem pesmicu, da odvrnem tu ĉesmicu. Da li rudari u mozgu rade nekakvu novu rudu vade? I evo šta ima u jalovoj rudi, ni srebra, ni zlata ma, niĉega vrednog. Haos, praznine. Ludilo bednog. Ljubavi mrva još samoţivi planina straha nad njom se krivi. (Zna li kukuruz za vegetaciju milicionar zašto baš sada raciju, kuda to predsednik vodi naciju kroz mraĉnu duhovnu kanalizaciju)? (Zna li kokoš za zamrzivaĉe, dal’ ona nad sudbinom svojom plaĉe)? Narode dragi, o celi svete sebiĉan budi, jer svi se svete, o, kad će rakete pasti, već jednom… Ponekad mrzim planetu ovu jer surov jeţivot u koji me zovu glasovi savesti, normi i znanja… Koliko dugo traţiću svetlo? Dok se ne pojaviš, Boţja Metlo.

PLJUSAK NERAZUMNOG (A) Otkud ja da znam da će vrli Bog Da oprosti grehe koje evo ĉinim Plod neĉije mašte moju maštu stvori tu pitanja šljašte pljušte odgovori. Moja Knjiga Mrtvih (B) moj će ţivot reći kakvo verovanje znanje moţe steći…

S.A.D. NIKAD Oni boje ovaj svet u tamne nijanse na ĉelu su zapadne Vojne Alijanse. Da, nešto je trulo u drţavi Danskoj ali još je gore u prekookeanskoj. Irokeza i Šošona ta zemlja je postojbina no, tamo ih više nema. Ĉija je to otadţbina?

CLICK Hidro, termo elektrane nemoćne, havarisane ĉekaju na bolje dane da nam budu dobre sluge da rade za brze pruge. Jednog dana, posle rata biće nama megavata. Zapovest je ova kruta ne skrećimo s našeg puta; nema uglja i mazuta. A nisko je vodostanje trošićemo struju manje dok ne proĊe ovo sranje.

PAUCIMA HRANA Zaţabuţabokreĉina ţivotna je sredinĉina govana se gadim raj muvama mladim. Insekte i bube retki ljudi ljube al’ u mreţe zamotane paucima, eto hrane. Što je nekom sveto nama smeta, eto.

EKSER-NOTE (Klin-ton) DEO PRVI: Vatreni zmajevi sinoć su siktali palili, drmali temelje grada da li se ovome naziru krajevi? (Da li će Klintonu porasti brada što Ĉaĉak proslavi praznik Rada) Ne, on je golobrad, piĉkasti peder gnjida i smrad. Ne, on je gusar sa Krivde Maĉem, unapred mrtav. Od radosti skaĉem što pravednost valjda ipak postoji zato se Bili Srba i boji. Bil je arogantan Bil je orangutan. (Neko pije “artan”, neko “bromazepam” a ja “bensedine” i travom se cepam). A on, kao, nikad ganju duvo nije jebem li mu mater, koje ništarije. DEO DRUGI: Vazduh-zemlja gaĊa avioni letu. I, ura, pogodiše autobus, metu. Avioni ne greše, precizni su skroz Nisu, bre, promašili ni putniĉki voz. Bil je ĉvrsto rešen da nam da znanja da je potrešen Zbog Panĉeva, Vranja, Surdulice, Niša, Uţica i Šapca… Zna li on za slavu, posela i vašar Dragaĉevsku trubu, Manastir Hilandar. A mi znamo Holivud

Njujork, Boston, Teksas Sjajnu Kaliforniju I vrelu Floridu. Znamo i za crnce Indijance, Irce, i mafije njihove i rokenrol svirce. DEO TREĆI: Bile, gubiš bitku, to piše u Svitku što se Pismom zove. Prizivaš li, Bili moţda Strašni Sud kada bićeš kaţnjen za ubistva, blud. Budiš mrţnju Bili zato što ti mrziš al’ okovan bićeš jer iz duše smrdiš. Onda kada napustiš tvoju Kuću Belu mi bićemo prisutni na tvome opelu. EKSERIMA, Klin-tone ti probadan bićeš i slušaćeš TONOVE kad Sotona svira.

KROJAČ(I) Meni ne treba inspiracija nje svuda ima i zato ova pesma crna I to je ispravna konstatacija. Ja hoću da nema predsednika jer oni gaze tenkovima… Oni imaju: helikoptere i transportere i avione i rakete, metaka nekol’ko triliona za pokoljenja iz sledećih par eona. Svi smo ustvari ţrtve tog rata tog “hladnog” rata što satre ove umove naše i osećanje da nismo sami. To samo šteti ovoj planeti na kojoj sve moţe da se kupi, na kojoj bez novca ţrtva si lovca… koji ga ima. Jednoga dana moţda i vidimo nekakav bolji, pravedniji svet ali do tada ću moţda i ja baš kao Isus biti razapet. Ne, Mesija nisam, samo sam protiv, jednostavno… Dal’ će bit’ bolje? Imamo li volje? (Ko kroji sudbine miliona? Ko je Gospodar Megatona?)

VODIMO LI Vodimo li ljubav? Kao dete za rukicu kad ulicom kreneš Pa iz sna se onda preneš. Sa ĉim li se ja to igram? Dal’ je dobro to što radim? Gde sam, zašto, kako, da li…? Zašto bismo mi to znali? Šta je, koji kurac, ljubav? I da li se ljubav vodi. Kakve sile to se bore. Poprište su glave naše, sred rata se nalazimo. Da li neko vodi rat? Ili vodi nešto drugo? Bolje raKt nego pakt ili moţda sveta smaKt. Da li najzad vidimo šta u stvari vodimo? Da li da se stidimo kada bebu rodimo?

AMPLITUDE I (početak) Ja sam hedon što ĉeka Armagedon, jer to biće lek za ceo moj vek. A boli me strašno što postaću brašno Onda kada budem iznik’o iz zemlje i kad budem prepadao sve što mene jesti hoće.

AMPLITUDE II (kraj) Pokaţi Boţe zašto se gloţe pokaţi Boţe šta im to smeta šta nam to prave od ovog sveta? Ĉega se pipnu ubiju, spale, te su budale trudnice klale. Kakva je korist, samo se priĉa da će da plate svi ti zloĉinci ili će malo da nas omete onaj što na nas baca komete? Da li će jednom da isele Njujork da naprave paniĉnu evakuaciju kad bude Godzila gazio gradom, kad bude vršio deratizaciju? (ja srce nikad prodao nisam sve što sam kupio u njemu stoji mozak je tu da upravi ruku da ostavi tragove na papiru).

TUŽNA PESMA O GRADU KOJI VOLIM Ovaj otuţni, slinavi grad je ime za govno, glib i smrad. Svuda foleri, laţovi, kulovi jer ovde više ne ţive snovi. Nema leka toj bolesti što zove se hroniĉna upala svesti. Ni sluha, ni duha ovde nema ova kasaba kao da drema. Ali razlog za bolje uvek postoji jer ova varoš krvari, gnoji. Na noge stani varoši draga biću uz tebe, biću ti snaga. Osnaţi dušu, u svoje budţake vrati sebi svoje deĉake. Dajem ti pesmu, a ti mi vrati tako što nećeš zaudarati.

MOJE MALO JA Da li ja sam samo govnar? Ili moţda Misionar? Ili moţda kuropatnik? Ili moţda Boţji Ratnik? Prezirem li to budale što za zlato sve bi dale? Da lid a se divim Odelima sivim? Braćo, sestre, saputnici da li smo svi gubitnici? ţivi li u meni radost? Il’ je gadost moja mladost?

MOJE VELIKO JA Ja sam Ego-manijak ja sam Sveti Dejan (slušaoĉe, razvedri se budi malo nasmejan). Ja sam vrlo ozbiljan kada ovo kaţem jer ja sebe mnogo volim a volim i Vas. Kad sam bio vekna mesa ja lagao nisam a sad laţem kako zinem! (verujte mi, nisam kriv). Ako bude bilo neke naplate raĉuna najzad biću bogat ja (jer ja laţno ţivim, a iskreno mislim).

(TO) NEŠTO Ja sam ja A ti si ti I to je to. Ovde ustvari niĉega nema. U tome je stvar. I TO JE TO. Da li je neko srećan kod nas, Ako stvari baš tako stoje? I da li ima od ovoga bolje? (evo još jednom) I TO JE TO.

S PESMOM NISI SAM Moje su pesme šarena laţa. Otrovna strela za sve Vas jer ja sam na dnu i zovem vas k sebi. Dole sam sam. Moje su pesme halucinacija one su borba naţivot i smrt, one su uvek blizu plaĉa one su oštrica moga maĉa. (kojim se borim protiv zla). Ja pišem pesme iz inata svima vama što nemate sluha da ĉujete jednom šta imam da kaţem. U mom je mozgu mnogo toga pomalo Đavola, pomalo Boga u njemu gori veeelika vatra ali ja ne trebam psihijatra. Ko traţi - taj naĊe i to je tako. Meni su pesme baklje u mraku vodilja zvezda Vitlejemska put u visine neslućene. (s’ pesmom nisam sam).

OPET JEDNA LOŠA! Katkad ja sam lahor što ponekad pirne pa ohladi vaše usijane glave. Šta je razlog? Šta je uzrok, posledica? I da li smo mi junaci nekog lošeg vica? Zar ja mislim da sam neko Ako vama sada pevam? Igraĉka sam, kao lutak, navijen sam, ništa… ne znam.

VOĐ Mi od nekog zavisimo zato što smo potrošaĉi. Ko to vedri i oblaĉi? Mi sluţimo kao roblje. Ko od ljudi pravi groblje? A on, neko, Ne govori šta će biti I da li će rat doći po svoje. Ne, on to ne zna. Pare se broje. Da, ja trošim, a da li smem da uţivam mozgova tuĊih plodove, jer kao i svi, i ja sam idiot što nema uvida u tajne kodove. Politiĉke šeme i teoreme i potezi naše predvodnika su kao slatkiši i šećerleme što dajemo deci kada se rasplaĉu. Uz naše uzglavlje staviće krstaĉu, jer nismo ţivi narod je umro.

SILOVANA PESMA Svakog dana ljubim tvoju sliku svakog dana slušam harmoniku jer na svetu draga, nema takvog para, moja ljubav ti si i ta dugmetara. Moja duša, ljubavi, samo tebe voli, al’ oprosti

kad poludim, kad zatrešti “Đavoli”. i takoĊe volim “Farfisa” organe jer mi one, kao i ti, ulepšaju dane. “Dalape” je zakon, ti si Ustav, draga sve ostalo ljubavi, nek ide do vraga. (PJESMA OD 1000 DEM)

TITANIC (PRETOVARENI BRODOVI) Ovaj sustem vrednosti ima svojih prednosti dolar, marka, zlatan lanac u tom svetu ja sam stranac. Jer ja mnogo volontiram sve što radim ja sam biram, katkad filozofiram i sam sebe ofiram. Ne shvatam da ljudi ţive od otimaĉine da nahrane decu, ta gladna usta. “Krade li neko”? “Ne, ne bih rek’o, jer svi mi smo siromašni”. Sa par miliona u svojoj tašni? Ma,… staviću sebe na izbornu listu za mene glasajte, za savest ĉistu. Jer ţelim i ja “Mercedes” i svoj avionĉić i veliki konto u švajcarskoj banci. Dajte mi glas vi, moji draţesni odrpanci.

LIŽE ME PLAMEN Izgoreću jednom zbog ovoga sveta jer kao da meni tu mesta nema. Ne reci nikad da slab sam bio, pušio mnogo i mnogo pio. Za koje stvari ja da se borim? Ko će da ugasi ovaj plamen i da me spase da ne izgorim. Kada samo pomislite da neko je jadan pomalo lud, ali baš lud u vašoj glavi govori blud. Govori misao da ste bolji. Ne, niste, to treba da znate; vi niste dobri kad ne znate drugom dobro da date.

FITILJ Da li je nešto nekom jasno? Da krenemo od poĉetka sad je kasno, kada znam da kraja nema. Gde je start i gde je cilj ko to pali ovaj fitilj što ţivotom mi zovemo. Ne znam ko se stalno krije, ko nam stalno krvi pije? Zašto slušam melodije koje niko ĉuo nije. LOGOS Ja nisam roĊen da budem prolaznik Ja ţelim više od pukog trajanja ja nemam rok pa da se pokvarim kao ajvar, pašteta, sok. Saĉuvati ono ĉisto u sebi od ovih spoljnih neĉistoća jer ova mrva nije nam prva nije nam prvo iskušenje. Šta mi govori ovo bdenje i ovo što se napolju dešava? Ja vidim to ludilo što je probudilo sve ono što valja da spava u nama. Ljudi, ja nisam vizionar moţda nisam ni misionar al’ ja sam opterećen osećanjima šta sve nas ĉeka u budućim danima. Ne bojim se da će doći dan kada ću biti presrećan zbog ovog ţivota koji ţivim. Budimo srećni i odmah će milost reći iz nas: “Dosta je pljaĉki i mrtvih ljudi dosta je ovih niskih strasti”. K’o da Đavo uš’o u ljude! K’o da Godzilla danak nam uze!

KURVANJE & PLAČ Kad se neka nesreća na neki narod surva kriva je politika, jer politika je kurva. Iz godine u godinu, iz dana u dan nama je nad glavama: neki rat, zaraza, ekološka katastrofa, glad i neke rupe u ozonskom omotaĉu. Pa, zašto ljudi plaĉu. Jedna moja vrlina mala Je to što nisam u horu budala. Ne ţelim povode, ja traţim naĉine da se podignem iz ove splaĉine. Usrana duša bi da ţivne iz ove odore depresivne.

FRIENDSHIP – TRT Prijatelj si, pa pokaţi zašto uţas, sranja, laţi. Koliko smo mi u tome, i zašto nam kiĉmu lome? Ova sila nama vlada, neka moćna, jaka, mada nada,ţelja već se gubi, jer ljudi su tvrdi, grubi. Da li iko sem nas mari Za ĉarobne neke stvari?

SUKOB Ja sve nikad neću reći Jer je sukob to što kida moje srce. Nekad ništa, nekad Bog. Nekad atom, nekad Kosmos. Nekad nikad, nekad Veĉnost. Nekad niko, nekad Ja Nekad ovde, nekad Nigde. Ili ovo, ili ono? Zašto ja sam samo deo Neĉeg što ni ime nema.

NARODNJACI Sudbina je tako htela pa si sa mnom zatrudnela. Armoniko, lepo sviraj, a ti mala… abortiraj… Divna mala, promaja kroz glave nam duva ooo, jebote, kako ĉudna, ova bitka uzaludna. Radostan sam, srećan ja u glavi mi promaja volim urlik narodnjaka uz para piva i vinjaka.

BLIZINA Stvarno? Rekoh mi smo svakim danom bliţi za po jedan dan. RADOZNALOST Hvala mama što umem da volim. Ali zašto mogu da mrzim? I znaš li uopšte ko sam ja? I zašto mene? I zašto ja? Kaţi zašto sveće ti palim? Zašto sam uklet, naopak, ranjiv? Zašto si rodila? Koga si pitala? I ko ti je dozvolu za to dao? I jesam li previše radoznao?

SLABOSTI Laţemo, zato što istina boli. Mrzimo, zato što niko ne voli. Krademo, da bi imali više. Dok leševi naši ne istruliše. I, tad nema novca nema ni zlata nema ni smrti, nema ni rata; kurĉatovijuma i vodonika ni atomskih glava ni pukovnika. Demonskom klicom zaraţene vrište duše poraţene. Strahom se peru, zato se deru. Mrlje od mrţnje na ogrezlom srcusilno me plaše. Baš kao i sudbina planete naše.

ŠARENI KRUG (3 KOMADA KRUGA) Gledaj, Planeto proće još jedan dan još jedan krug. Meseĉe, gledaj trideset dana još jedan krug. Gledaj, Sunce Još jedna godina na ovoj mrvi još jedan krug. A svaki krug ima centar, koliko znam. ţelim da dušom, kao iglom pogodim pravo u tu taĉku, i najzad da znam, da siguran budem da sam Trenutak i da sam Uvek. Divota i Sreća Na dohvat ruke. Al’ treba priznanje da ĉuješ zvuke i vidiš boje iz duše svoje.

POBEDA (OPTIMISTA) Onda kada dignem zavesu i vidim jarku svetlost i bez senke, i bez straha, pratioca moga krenem stazom onda znaću vratiti se neću. I skinuću lance i leteću najzad i imaću svega i nemaću ništa. oprost daću svima što mrzeše kada voleo sam silno. I postaću najzad Što ţeleh da budem. Ova mala pesma slobodu što hoće.

KAPITULACIJA (PESIMISTA) Predajem se, opkoljen sam ovim strahom, ovom koţom. Predajem se, opkoljen sam buĊenjima i jutrima. Predajem se, jer prestajem da se ĉudim ovom svetu i ljudima. Predajem se, jer se gubim u sranjima koja nikad nisam hteo. Predajem se, pobeĊen sam a neţelim da se menjam i ne dajem sve u zalog. Predajem se, a ne tlaĉim; ne robujem, samo ĉekam produţetke.

NARODNA UMOTVORINA Vrlo volim ĉetnici u stereo tehnici. Da prigrabim slavu, kokardu na glavu. I najbolju na svetu kupite kasetu. Poslušajte Baja Srpskog samuraja. I Drljaĉu slavuja sred ratnih oluja. Kad neĉija majka kuka Lek je doza srpskog zvuka.

ODAGNATI OH, KAKO, KAKO? Ja samo tako nesreću pišem a jedini nisam koji je traţim jer samo hoću bez nje da ţivim. A valjda nesreću nosi Jer ugojeni… goli i bosi Smeţurano, deţmekasto Valjaće svoja naprsla tela. Strahom od smrti njihovih tela odagnaće zadnje Ko Prasad na Badnje Veĉe… Il’ sliĉno. I, opet zovem kraj normi znanja i formi jer mora biti poravnjanja jer ipak nismo zbog toga ovde.

KONSTRUKCIJA Najbolja je ona demokratija gde će svako svašta reći gde će svako moći biti dete noći! (lomi te u ritmu ovo što ja priĉam ali, da li ti znaš za neki drugi ritam). O, samo napred Rusi i Ameri ţelim da uspete u svojoj nameri!

KLAN (nije KJU KLUKS) Dolaze dani gusti i masni dani potencijalno opasni (narod je davno sav bostan obr’o niko nam ne misli ništa dobro). Kakav haos, savršeni, naizgled bez smisla A, ko stoji iza toga? Neka tajna loţa ili kakva droga što vodovod valja?! Da li je sve deo plana najmoćnijeg nekog klana?

NEKA ATROFIJA Daklem, poĉe Haos I imamo ĉast da dajemo mlados’ Bogoslovu poĉast. Elem, eto, poĉivamo…tu gde jesmo. ţeljno išĉekićavamo našu pogibiju. ---------------------------------------------- I da li će ljudi peĉeni padati? O, da li se ima neĉemu nadati? O, zemljo prosjaka, Zemljo najbolja Imaš li mesto u Onome Carstvu? Zar pomodarstvu Vredi povinovanje? Zapadnom carstvu avionovanje? Zar ima neko sem Boga prava Da plašI ljude? Horror i strava. I… šta će mo jesti po Otkrivenju? Dal’ vredi pokolenju Ostavit’ išta. -------------------------------------------- Mnogo je lica Razliĉnih faca ViĊenja, stavova i filozofija Nad ovim sirotim delom sveta. I zašto vazduh-zemlja raketa Treba da grozi Da ledi kosti. -------------------------------------------- A njima što lete, i bacaju bombe Ja mogu reći, štogod za sebe… DA, Istok se budi…njihove bebe Doći će glave za zapadne bebe. _____________________________ Da li oni znaju da li ima smisla, Šta to izazivaju? Da li moţda Otkrivenja oni kraj prizivaju? Ali, gde divota da nestane moţe?

O,Boţe zašto se gloţe Da li smo meta nekog metka, il’taneta? Da li oni misled a smo bezveznjaci? Da li moţda Srbi su beskiĉmenjaci? Ĉvrsto odolevaju naša brda i doline I zbog toga obolevaju zapadnjaĉka govna, sline. Otrgnuti sa Planete Vasioni smo predate. Crna smo rupa što gutaća Zapad Kad kontranapad krenuće jednom. ---------------------------------------------- Daklem, ja na poraz pristat’nikad neću Bez obzira na cenu, bez obzira nja njenu plodnost, rodnost; i na ĉednost koje ovde nekim ĉudom vrlo mnogo ima.

TRUBADURI Svakog dana Šicer tubu cedi To ga void ka najdubljoj bedi. Svakog dana Šule lepak fura Takva ti je sudba trubadura. Svakog dana Baćko opet proba Da se vrati u bronzano doba. Svakog dana oni lepak tuĉu Spremaju se za sabor u Guĉu. Tako rade skoro svakog dana Malo “tigra”, malo “sintelana”

KOSTURI Ĉujete li. Ljudi moji Urnebesnu buku ovu To se Mićko& Dragana Na limenim ševe krovu.

ZAŠTO SVE ŠTO JE LEPO IMA KRAJ II Ţiveo sam od danas do sutra Pevao, zlo ne misleći… A onda sam jednog jutra Osvanuo viseći.

POSLASTICE Mi smo obiĉna smesa za kolaĉe Malo ovog, malo onog, aroma i zaĉina Umućeni, zapeĉeni, uvijeni ovom korom Mi smo slatka pita na hiljdu naĉina S jabukama, sa višnjama, bademom i ĉokoladom Poslastice mi smo PREMAZANE šlagom Beze torte i baklava, u saftu tulumbe Mi smo desert nekom nama vrlo dragom Mi smo briţno pripremani da se neko nama sladi Ne ĉekajmo, teku dani NajslaĊI smo kad smo mladi.

MOLBA (ima li me?) Molim, svima hvala, ja nisam budala Da nasednem neću na prevaru treću. Lagaše me, bejah mali Da donosi ĉivot sreću Laţ je da ni smrti nema Crkavamo-bez problema. A sad znam da naše znanje Veliko je jedno sranje. NAUĈENI-zatupasti mi nećemo nikad pasti, u tu zamku. O, gluposti, naše kosti bez milosti oglodaće lešinari što lagaše sve te stvari. Laţ donosi ruĉne slike Laţ dovodi predsednike Laţ nam puni novĉanike Laţ ubija prolaznike. ŢELIMMM---(pored ostalog) Dogovorite se jednom Ko to vrši agresiju. Poginulo mnogo ljudi, razoreno, Uništeno i spaljivano mnogo toga. Da li negde ima Boga? (ako ima, onda hoću…) Da prestane ovo sranje da otpliva ovo granje Što nanese ova reka sa Zapada, izdaleka.

DREMEŽ (laž 2) Zašto mi se kurĉimo A na Marsu nismo bili? Zašto zvezde nisu bliţe pa da znamo zašto niţe da padnemo ne moţemo? Zašto mi smo sitna govna Mislimo da moţe dalje Izvan uma mogućnosti? Da ponovim, naše kosti Oglodaće lešinari Što podmeću takve stvari. Pulsar, kvazi crna rupa Mi vidimo ĉega nema Zašto mi smo raja glupa? Zašto Bog u nama drema? Ako bi smo sve da znamo šta će nama teleskopi? Dovoljno je da Ċavolu Ĉoveĉanstvo oĉI sklopi.

ISTRAŽIVAČ BUDUĆNOSTI Samo ako budemo odjedanput umrli Bog će valjda videti da se malo zeznuo Biće ĉega biti mora jer smo izduv tog motora što da radi ne prestaje. Pa, kuda vreme nestaje? Boţe, zašto dao si da bude i proĊe? Kakav divan cilj stoji iza toga? Da li ćemo videti šta si sve uradio? Boţe, zar se raspada sve što si stvorio? I, da li si Mojsiju istinu govorio? Ja jesam radoznao zato što sam spoznao da su prazne naše glave ispod ove Kape Plave.

SENSE Pa šta ako smo ranjivi Ponekad budni, ponekad sanjivi Da li smo samo organizam Da nama vlada metabolizam? Suština su jetre, creva i pluĉa Suština je dece puna kuća Suština su muda, suština su bebe Suština je svuda oko tebe. Suština. Posao. Domaćinastva. LJubav je deo tog gazdinstva NasleĊa ovih naših tela. Oruţje protiv bataljona? Oruţje protiv Horonzona? AŽDAHA (apokalipsa kada?) Evo zmaja rogatog Nebom širi krila Mesec, zvezde nam zakloni Pokaza nam našeg Boga. Iz usta mu oganj vreo Spaliće nas ovog dana Jer za to smo sami krivi Uništismo Svemir ceo. Zmaj dolazi iz daleka Sa Zemlje je poziv ĉuo Da uništi tumor truo I da zatre trag ĉoveka. Ĉovek boli Vasionu On je Bogu trn u oku…

STROFA Reci šta to letnjim danom naša tela sada prţi Štan a hladnom noćnom nebu Mesec, zvezde sada drţi.

TOALETIM SVAKOG DANA Ih, što silno volim Kad u šolju ja uletim Sa dupetom golim. Onda dodam gasa malo; Malo ĉvrstih materija to na dno je govno palo! Da završim ovu priĉu evo papir sad koristim zarad svoje higijene. Samo vodu još da pustim.

MOZAK I MORANJE Dame i Gospodo Ja samo pokušavam da vas iskušavam. Jer ja uvek mogu Da vam poturim nogu, braćo i sestre. Drugovi, drugarice Mora se na njive Mora se u fabrike Mi trebamo radnike. Za devojke i mladiće Nema droga, piće I bolje sutra biće. Pionirke, pioniri Nauka vas ĉeka Pred vama je, deco Budućnost ĉoveka Za slobodu i ognjišta Mi idemo na ratišta i neka se zemlja trese Za drţavne interese. Integritet. Suverenitet. Kontinuitet. Slobode, prava, a prazna glava.

ZURENJE Jaţelim pravu informaciju za malu veĉernju relaksaciju Srbija danas, Dnevnici, Hronike Pa malo umilni zvuci Harmonike. Ja moram da znam šta se radi na svetskoj sceni i na estradi. Ma, nema ni rata, nema ni gladnih to je proizvod umova gadnih Zaverenika, i izdajnika I reportera , i profitera.

KRVLJU I STRAHOM, sa TV ekrana Mi leĉimo narod od duševnih rana. (Pred spavanje Jami Pa Maja i Sunĉica Ţivkica, Lepa, Sneki i Vendi Pa onda doĊe Ĉaj od Cece, tablete Jece Obloga Gage, u venu Brenu.

VERA? (ništa loše) Braćo Hrvati, dok ste vi ginuli Kako je spavao Ivan Pavao? I, da li mislite, vašem raspeću Patrijarh Pavle zabada ĉavle? Koljete ĉetnike: koljemo ustaše Rušite naše: rušimo vaše. Spaljeno selo. Metak u ĉelo. Dobro je vrlo noţ pod grlo. Dobar je Vukovar. Mostar je bolji! Divno je Sarajevo. Dobro je. Kolji. Ma, ništa loše nema u ratu. Krvave ulice, leš u blatu. Ko je tu dobar, a ko je zao? Da svi su dobri, nisam znao.

PROROCI Recite kako će sutra da mi bude Kako će mi biti sledeće sekunde Kada to treba da sam gladan Kad da se uzbudim, a kad da sam hladan Recite kada treba da krešem Gde me to boli, gde da se ĉešem Recite kad sam besan i kivan Recite kad sam depresivan. Recite ljudi ako Boga znate Vi barem znate savet da date.

CEH ZA LEGENDU Zbogom, Majstore…došo o si do kraja Uz tvoju mašinu na vratima si Raja. Jer kad sve daš za ono što znaš… I kad si najbolji Po Boţjoj si volji. Uvek kad budem ugladao klinca Kako besno pritiska papuĉicu gasa setiću se tebe. Šampiona. Asa. (Sada ne znam, gde god da si da li ĉuješ ono nešto za šta nemam reĉi…? Moćnu neku emociju …i zamalo plaĉ) AMEN-RAIN MAN- (Ayrtonu Seni) (ĉoveku koji je umro da bi valjda nešto dokazao)

LOŠA PESMA (sasvim down) Evo opet ovih crva, nagrizaju moje srce Evo opet rupa crna gutala bi moju dušu. Šta to imam, tu, unutra, tu u glavi i grudima? Šta ne valja s ovim svetom, sa planetom, sa ljudima? A vi, Homo Sapiensi, Dal’ ste isto pesimisti Lome li vas teroristi Što su davno s neba pali? Perorezom vi bi protiv Projektila tih debila Sa Biblijska dva refrena Vi bi protiv Imperije koju ĉak ni ne vidite.

/sluĉajni sudar/ LOOK AT ME (whoever you are) Uzeću ti vid Uzeću ti strast I ostaviću mrak Kad ostane dodir Kad ostane zvuk Eto, to sam ja! (i tada sam jak) Jer slepa je ljubav A gluva je strast Ljubav se diše A strast se miriše! Udahni duboko, i slušaj mi srce. Reci da li ĉuješ Ljubav koju pljuješ. (pesmo, da li da se stidim kad te kao moju vidim)

NEMA DA IMA NIŠTA Evo sedim prazan, ne znam ništa, pišem Znam da, evo,ţiv sam. Volim. Mrzim. Dišem. Al’otkud praznina unutar, duboko, Koju moram, evo, na papir da stavim. Kako Svemir, tako ja. Evo Svemir gore Evo Zemlja dole Evo Mene ovde. Pa, to nije prazno.

POMEN, WOMEN I ŽELJEZO Zašto ljudi pošteni da postanu izopšteni iz tokova, iz ţivota Beţeći od svakog skota što se kezi, što se kiti zato nemoj biti I ti kao da si s’ modne piste jer su iste sve te biste znamenite, od mermera… … ili bronze, spomen ploĉa, Godišnjica, ĉaša Scotcha, Pomen, women Iţeljezo… … zakljuĉak je da je glupo sve to što te gleda tupo lobanje su naša meta nekog metka, il, taneta.

KLASNA BORBA Egzistencijalni minimum i vremenski continum stvari koje sav naš um odvrnu na maksimum. Kante, smeće, Ċubre, rite, govno, bede, moral nula, s druge strane kabriolet garderoba, puno tozla. Kvalitetna roba svetska Versus klasa proleterska. Peĉati su svud po nama. Iće, piće i galama što buknuće jednog dana kad se raĉun ispostavi neka pravda uspostavi. Kad prezrena bude lova pevaće se pesma ova.

PESMA ZA MILIJARDE Hej, NESREĆNI ljudi zašto da vam sudi neko ko je zao Tu NESREĆU Vam dao. Hej, OBIĈNI ljudi da li znate kakve plate NEOBIĈNI vama dele. Šta će nam sistemi pravni kad smo ljudi jednostavni? Hej, vi, ljudi, prosti ostavljate svoje kosti tamo gde vam groba nema. koja šema, il’ dilemma, u smrt tera pravo prema aţdajama što krv piju. hrane vojnu industriju?

ŽITO I KUKOLJ Kojom verom da pobedim svet što moje oĉI vide? Gde da na|em svoje srce? Gde to telo moje ide? Što se kriješ, Ti, što tamo na Prestolu sediš svome? Zašto puštaš da nas boli?... Nismo dobri. Pa, dabome. A zar nećeš da oprostiš? Gde je Tvoje MilosrĊe? Zašto Ċavo da se sladi, da napravi još i grĊe? Daj, poţuri, Maĉem Pravde Ti poseci sve nas ovde agoniju ovu skrati svoj posao Ti naplati… …nek’ te vidi, Boţe, svet neka vide ko je raspet neka doĊe jednom rasplet koji Ti si pripremio. Kojom verom da pobedim…….. Tvoje dece znaš da ima da ĉekaju Ruke Tvoje… … da miluju deĉje glave… … ĉuval Delo Svojih Ruku ne dozvoli da ga tuku Druga dela Tvojih Ruku Ja mrzim svet jer svet mene mrzi, ja izbor mrzim, jer volim da moram, a sve što se mora, to teško nije, a niĉega lakšeg od smrti nema od buĊenja na dnu provalije. RoĊenje je skok,ţivot je let, saznanje je pad, a smrt je kraj. RoĊen u krvi, u grĉu i plaĉu,

i onda ambis u koji svi skoĉe. SLAVUJ Evo, slavuj peva pesmu, ko zna šta je moţda stres mu mira ne da ove noći… Slavuj kao ĉovek da je jutro njega inspiriše jutro njega baš zanjiše… Slavuj peva, moţe mu se, on to ume… … da ga ĉuje svak’ko ume upotrebit’ uši svoje… Lepota je da se diviš da je ĉuješ, pipneš, vidiš, sa lepotom treba neţno, a bez nje je beznadeţno.

ODBRANA & POSLEDNJI DANI Mi se samo malo oko Sunca okrećemo i ko kaţe da nećemo da budemo pogoĊeni. (Potpisan je sporazum o vojnoj saradnji, Dolazi li Boţji Dan? Da li dan je Badnji?) Asteroid i kometa, dva govneta kojima neko nas zasipa. Pa, kako skrenuti onu kometu koja će spiĉiti u planetu? Da li je moguće? Da li se dešava ono što rešava sudbinu ove Zemljice naše?

STIHIJA Priroda je divna stvar ali mi smo kao ĉmar govana smo fabrikanti otpaci u ovoj kanti što se oko sunca vrti. Zato potop Bog nam šalje kada hoće da što dalje otplutaju sranja… PLANETARNA HIGIJENA?! Silna voda prolivena Zbog Zemljinog pranja?... Ništa nije nemoguće a pitanje to je vruće jer smo malo glupi, ipak svud traţimo, ali šipak… 6000 godina, i kovĉg je naĊen(?) Ja sam ipak iznenaĊen ovim podatkom domaćim zadatkom za nervne sisteme naše. Ipak, Boţe… zašto oĉaj katkad vlada mojom dušom iznenada, kada vidim da je blizu ono što bi trebalo da bude daleko “Eh, bolesni strahovi”-rekao bi neko.

RAZLOG Moje su pesme moji aduti koje izvuĉem iz oĉajanja. Moje su pesme matna mreţa u koju stavljam vašeg kralja. Moje su pesme deblo što pluta u ovoj reci što slapu nas nosi. Moje su pesme bajke ustvari, za sve vas poklon u zlatnom papiru. Moje su pesme izvori, ĉesme na kojima gasim ţeĊ što me pali. (Jer još sam mali za stvarne stvari).

NA KLACKALICI Od zvezda ka suncu na pola smo puta tamo gde se klackamo tamo gde se kockamo sa svojim ţivotom. Perfektna je kosmos stvar, a mi šta smo? Mi smo male pametne glavice što ratove vode a ţeljne slobode. Bakterije, nevidljive smrtonosne stvari molekuli i atomi, i radio teleskopi… i Velikog Praska eho što prolama Vaseljenu. Kaţem samo:

- gde se mi to nalazimo?…

- ĉujemo li zvezde?…

- Vidimo li pesmu?…

- Pipamo li Svemir mozgovima našim?…

FAJRONT Svetlo se pali, a zatim gasi, farjont je, ljudi, svuda oko nas. ţivot ustvari kafana jeste promene ĉeste, i nove stvari… Ko će da svari kad šamari pljušte sa strane… …kad jutra sviću nikad da svane. Ima li mane kad namazane likove svuda okolo vidim.

PAPAZJANIJA Ja sam Boţji, jer sam niĉiji, jer ja poriv nemam da se obraĉunavam, jer ja ipak mislim, svemu biće kraj… Zato, Boţe, zašto se gloţe Istok i Zapad…? Da li će napad…?Da li će ljude…? Dal’će planeta jednoga dana srećna da bude…? I, zar svi smo deca od Jednoga Boga? I, zar sam Gospodar od Svoga ţivota? Satana, Ċavo, i Kurta i Murta kreneš od mleka pa sve do jogurta šta se tu smeša od naših ţivota.

HIT Parole Avijonu, slomiću ti krila Jerbo letiš za onog debila JOJ, ako ti uhvatim pilota Platiću mu 3.000 zlota Samo da ga oteram sa plota Da ga vratim kod onoga skota

HiberNATO BeNATO Musolini Ne volim NATObrijan A tek ANATOlij Karpov NATOraćemo Vas odavde Zato što je pravde Iz ove ćeš zemlje biti izNATO.

PORUKA (message) Jedva ĉekam da već vidim to zlo što se, ETO, bliţi Da li ĉekam da sam ratnik? Onaj što će glave seći? Onaj što će ubijati? Ili će ubijen biti? Isuviše paćenika, Isuviše plaćenika… …niti ikom verovati… Ali zašto zverovati? ------------------------------------- Sedam glava morem plovi Deset kruna nebom slovi. Ono što, bre, nikad neće Elem, biti napisano Jerbo ima nešto Pisanije kaţe. I nekako zla je UVEK izdaleka UVEK puno bilo. Ako im nisu dovoljne zvezde Zar moraju nebom ipak da jezde Stvari što puknu kad jednom padnu Bez obzira da li je ĉovek u njemu. I zato zauvek poruka svima (poruka koju smisliti neću jer nemam neku visprenost veću).

HEROJANSTVA Gde idu, bre, Herojanstva U ovo vreme kad graĊanstva Bre više nema. Zašto su nama sva vaša usta Kad bombama hoće Rušiti naša Ostrva pusta Gologuzanstva.

DRUGA TVOJA DECA Boţe dragi, kojom silom Ovaj svet da ĉinim Samo epizodom. Ko će znati pute tvoje Staze koje miru vode pa da ljudi mirno brode Preko Stiksa… Tvojim brodom. Daj nam Oĉe (ćale) Tvoje snage Pa da vatrom Tvojih Reĉi Bijemo se protiv zemlje Što koprenom svojom Ludi ovi Decu Tvoju. (O, kako je teško, Tata kada decu Tvoju stavljaju u zemlju DRUGA TVOJA DECA!?!)

OLTAR Koliki je oltar na kom ţrtva ja sam Kakva je ideja kojoj da se nadam Šta to ima tako novo pa da o tom sanjam i da u tom banjam ono što ja ganjam

6D (demistifikovani decibeli delikatno degradiraju dekadentne deĉake) Izoštrenog uma Postadoh Ċubretar Usred mnogih misli Moje nosi vetar Zna li Sveti Petar Ĉemu sluţ etar? Dal’ dovoljno jaki zvuci Prolaze kroz zrak? I kakav nas mrak Odvlaĉi od svetla Što istina zraĉi? --------------------------------------- Ĉime trujem okolinu? Zašto ljudi samo zinu A ja već odzborih svoje? Zašto ţivim ţivot ţurno? Šta to treba tako burno da se desi, pa da budem to što jesam Da sigurno napredujem Stazom svojom. Ali zašto pobeĊuju prepredeni lisci kvarni Zašto moji uspesi su ipak samo polustvarni? Kakva li je anatema kojom ja bih ceo svet prokleo Jer mrzim one što me sad u šaci drţe? Zašto vidim prepadnutost u oĉima onih ĉije uši ĉuju ovo

a iskrenost njima fali? Gde je LJubav što me pali? Da je naĊem, pa da vidim ĉega treba da se stidim… Zašto katkad trnim, bridim tup sam, lutam Jer još nemam snagu koja meni treba da otkinem komad hleba koji ištem ako ţivet’ hoću. D-K-D-D-K-D DeKaDa Do KaDa? (dolari konstantno donose destruktivno krvoproliće; dubiozno) Uzaludno oĉajnici traţe da smo podanici, neprilike svoje na naša bi pleća, nepametnim izumima troše naše ruke; daruju nam zvuke šištećeg zuluma, vinovnici buke, pomraĉenog uma. (i opet, demonskom klicom zaraţene vrište duše poraţene, dobrih se plaše, AnĊeli ih straše.) Domovino ksenografta, Srbija je zadnja štrafta, ovuda će teći nafta. Zato, plati pa se klati, zapadnjaĉka “velesilo” bildovana Dţeronimom, Vijetnamom i Sadamom, Eskobarom, Gadafijem, Ĉe Gevarom, Fidel Kastrom.. Nikad “silo” silom nemoj, budi dobra pa se ne boj Boţje Metle što pomete govna i Ċubrad sa planete moţda u vidu neke komete što pašće tamo odakle rakete slali ste ovde gde svako dete zna gde je Zapad; i kad budete vi deci svojoj objasnili Istok, vi moţda nećete svoje kadete uveravati da kradete u ime Boga i Ljude Svete. Isprazne, besne, bezdušne, gadne, tintare glupave krvi su gladne jer japija vaših šlajpici prazni gladni su berzi i špekulacija, puteva droge, atomskog smeća, rudnog bogastva i energenata i raznih masonskih malverzacija, i vaših snova “Vrlog Novog Sveta”. No, dragi, Ameri, budite fensi (fancy?), a ne tamo neki pitbul sapiensi; pamet u glavu, i ĉuvajte leĊa (daleki Istok vama je Zapd, moţda će oni na vas u napad.) Zakopajte sekire ratne, i vaše “ĉudo”, Tomahavke, dolare iste podajte nama pa da vas ĉekamo

kao turiste. ZAKLJUČAK (pesmica zatvaranja) Zakljuĉak obiĉno dolazi sam, k’o noć i dan. Zakljuĉak je da je glupo sve to što te gledam glupo. Zakljuĉak je da bi Zemlja malo lepša bila, da nije UeN-a, NATO-a i Klintona Bila. Zakljuĉak je da je Tito svud po svetu skit’o, samo da bi zakuvao lonac na Balkanu; On nam jeba nanu, Trećeg Svetskog rata bliţimo se danu. Zakljuĉak je da predsednik void Republiku-bananu. Zakljuĉak je da tsterom svi bre struţu granu na kojoj svi vise, na Zemljici ovoj, a ne na Uranu. Zakljuĉak je da je bolje nekoliko pivca, nego “guaranu”. Zakljuĉak je da slobodu samo mogu osećat’ u svome stanu. I ponekad kad sam high pušeć’ matihuanu. Zakljuĉaj je da ne treba pripadati klanu. Zakljuĉak je da voleti mi moramo uvek zemlju zaoranu. Zakljuĉak je da Srbija igra glavnu rolu, vrlo zajebanu. I na kraju, zakljuĉak je da Istina ide od Istoĉnih strana. Jedva ĉekam da se divim tom Poslednjem Danu. OH, KAKO JE BITI TEŠKO TEŠKO BITI ĈOVEK BITI ĈOVEK DOVEK’.

TAĈKA (pesmica otvaranja) Ovde je dole mraĉno, duboko Ne vidi se ni prs pred okom Hoće li neko sa mnom gore Na svetlo, ja ne smem sam. Ja vidim taĉku svetlu, daleku I ja bih ka njoj A ne smem sam. I vuĉe me nazad debela, masna Ledena tama, kristalna, jasna Praznina, Ništa, Pakao, Nula. I dan za danom gledam gore I vidim Nebo, i sjaj, lepotu I vidim najzad, ja nisam slep. I vidim da vidim, I vidim mrak, I zašto mrak, I zašto dole, I zašto sam. I zašto daleko, I zašto gore, I zašto vidim, I zašto strah, I zašto taĉka.

SRČA Iscrpljeni ludom trkom gde pobeda nosi lepo, zadovoljstva, sladostrašće; srĉu duše takvom stazom mi za sobom ostavljamo. Ali valjda ipak treba krunisati pobednika jer muĉenik u toj borbi sve je svoje ostavio. A nagradu dodeljuje krunisana kreatura što će posle po toj srĉi sa merakom da pretura.

IČŠAČKAVAM Zgroţen te preneraţen zarad raznih zazubica ĉaĉkam desni ĉaĉkalicom i sve nešto kao gledam koji fix ću ja da stavim da dobijem, pa da slavim što je jedan Elfersberg pobedio Babelzburga. Kad se kladim, kontam da li Hradec il’ Jablonec moţda Reksam, BuĊevice Votford, Bredford, Tranmer, Mensfild i Frolunda i Landskrona Sandsval, Zenit, Ĉernomerec…

ČORBA(STA PRAVILA) Srozan do ništavila. Sudbina mi javila da se sa mnom bavila da bi sebe slavila. Kita olabavila malo me prestravila ne znam da l’ si stavila il’ se iznenadila. Kita olabavila. Malo me prestravila Nekih ţenskih pravila što su me zadavila.

VOžD Ovo ovde zemlja pizdi glave štrĉe, sablja seĉe. Jednom, moţda, biće Voţda što će sablje glavom seći.

UMA UMA DA DA DA Neprestan izvor apsolutnog vakuma na ivici uma uma uma da da da. Da isisa strah iz ljudi jerbo to je sudbina. Da ne moţe poţuda da opravda nedela. Da se niskim udarcima dobrih dela ĉuva.

SOON Bog uskoro piše zakon kakav nikad nije bio jerbo ĉovek govna jede duboko je zaglibio. Brojne duše za spas kliĉu a Ċavoli vazda niĉu da zajebu red i pravdu, laţ, jad, bedu da nam dadu. Vasionu, jošte mladu Propašćuju lešinari Kvari svako kom se moţe Ne bi l’ svako bio debil! A Bog.. uvek srodna duša traţi druga, ĉija guša moţe njega da proguta. Njemu samom nema puta! Bez smisla je ako radiš nešto bez veze. I Bog te ostavi; onako samog.

ROGOVI I VREĆA Svi podilaze svima jer samo tako prosperiteta ima. Samo ako se dobro zavuĉeš, ušuškaš dobro, lepo i meko dobićeš seno za kojim muĉeš postaćeš faca i bićeš neko. Ponekad moraš kompromis naći pustiti d ate skotovi muze i ništa te loše neće snaći nećeš se plašiti drotova, ćuze. Za velikim plenom ne poseţi jer rogata divljaĉ tada reţi njihove rogove ti zaveţi i s vrećom punom zapali, beţi.

ULICE Kada neko hoće da ti naudi on se naoruţa i sedne u “Audi”. Istipuje ĉeku, pa rafalom raspali oladi te ĉaskom, istog trena zapali. I dok asfalt upija tvoju krvnu grupu anonimnim pozivom prijavljuju SUP-u. I dok vrlo brzo doĊe pomoć hitna ipak bude kasno, smrt je neumitna.

AXIOM Ništa osim neba Ne moţe nam reći Šta je iza njega, Kako tamo preći? Kakoţivot veći Od ovog daţivim? Koga, osim Boga Za greške da krivim? Zašto ĉula grešna Smatram axiomom Zašto strast i emocije Smatram svojim domom? I š’o da arlauĉem, Urliĉem i vrištim Kad tišinom mogu reći…

KATAKLIZMA METABOLIZMA 2 Big Maca na sred stola Eto pomfrit Coca-Cola… Kataklizma metabolizma. A za Svetog Nikolu prvo vruća rakija Ondak riblja ĉorba, posna sarma jadna Kilo-dva pasulja, s bocom vina, ladna Ondak šaran, oslić, som, u stomaku pravi lom. Za Novaka i za Boţić pak nam ide nešto drugo. Ordevera, sir, kajmaka, šunke, vrata, ĉajna (sve po ĉetrespet). Ondak supe, ĉorbe Sarme, kupus i turšije ĉvarci, švargle i kavurme. Tu već ide šprajc il’ pivo Da bi malo podrigivo Jer se ĉeka jagnje ili moţda krme.

GDE Gde su cvetne livade, zelene poljane? Gde je super zezanje? Gde su cure mlade? Gde je Porše, Maserati? Gde je Sony, Pentium, Power Mac, Amati… SG Gibson, Les Paul, Korg, Sonor, Marshal, Boga ti? Šta je sa Zapom, Crimsonom? A šta sa Ejsidisijem; Zizitopom, Dţenezisom Hendriksom I Dorsom? Da l’ sem mene iko šizi kad zatrešti, bre, i Tin Lizi? Gde je stratokaster Klepton i Santana? Otkinem tek onda kada ĉujem Hemonda.

KUPITE ME Pritisnut sam i bez kinte kakav dribling, koje finte da koristim; da bih marke, il’ forinte turio u šlajpik prazan. Jal’ prodajom ovih reĉi moţe dolar da zazveĉi pa da sve to lepo zvuĉi bubnjem, basom to da buĉi.

(BREME) CELO VREME Od poĉetka, celo vreme ĉekam vaše teoreme koje će mi objasniti što od smrti imam treme! (ţivoti nam, kao breme zavrešetku svome streme).

GOSPODARI FEKALIJA Ja pod sobom osećam nekakvu boraniju hrpu nekih bestelesnih zlobnih, mraĉnih, nevaljali. Na vrc duha ustukuju na um sitan atakuju… na mig zgodni gaće vlaţe Sslabići ih vrlo snaţe. Jerbo ONI, kanda srećni nesrećom se tu|om goste raspiruju vatru mrţnje prljavštinom svojih reĉi. Kradljivaca advokati pohlepom se oni slade gospodari zavrzlama misle da su Dalaj-Lama. Ama, to su od Sotone vrbovana bića prosta gospodari okeana beskonaĉnih fekalija.

NIZ MAJSTORA ČUVARA Majstor muĉnih ljubavi letargija, trauma i bezveznih doga|aja protiv mojih nauma. Usmeno se provlaĉim na kontrolnom padam pismeni sad polaţem petici se nadam. Umornom se valjam kasabom, mahalom, a ipak se nadam susretu s Valhalom. Ne, ja Viking nisam Ni Jehovu ne znam Manitua gotivim Jer se samo zezam. Alah malo lojem vonja, jer On znojem podanike svoje od ostalih ĉuva. Isus, moj kormilar biće i moj ĉuvar Ardţuna je veslaĉ. nije valjda kuvar. A… Adonaj vlada Hristos mu sa desna malo levlje Alahu koji presto ĉuva. Brahma uvek, svuda Muhamed mu blizu Kon-fu-ce i Buda sledeći u nizu. Ima l’ mesta Slobu

u Nevidljivom svetu… Amerika ga|a nevidljivu metu?!

NAJEZDA U najezdi hirova taština i sujeta traţim ĉep od kakve boce balona il’ bureta. Razmišljam o razlici krstaĉe i turbeta š’a da biram izmeĊ’ Baha, Zape, Dţeja, Cuneta, Mel Gibsona, Kjanu Rivsa, Stalona, Dţordţ Kluneta. A šta kad ti zaklepeta golub kraj tvog uveta dal’ arija Rigoleta dopire do tvoga sveta.

POLA MALOG GRADA Niko ne primećuje…? Umrla je nula, niko, ništa, jedinka bez znaĉaja i traga. Šta je, kojeg vraga Traţio na svetu? Zašto li se rodio jebem li mu tetu? A, muĉenik je bio predobar, za muţu. Slab za biznis, lovu; crĉe ĉovek jer mu Bog ne da muku duţu. A zbog takvog gada bednika i smrada na pogrebu plakaće pola malog grada!

SERONJE I KVAZIFACE Otpevaćeš bolju pesmu kada uzmem ono “tvoje” ĉime hraniš svoje misli horizonte koje gledaš. Ti si roĊen u mejnstrimu leševa si milione ispratio u tuĊinu. Da bi bio u fazonu? Platio si svaku cenu sve što imaš ti si dao da bi bio to što nisi i da ne bi gladovao. Elem, zašto pevaš stalno tuţno šta to ’oćeš odţivota. Skini nam se više, some u penziju, iz momenta. E, pa brate po oruţju ti sad lepo maĉ svoj spusti jer su dani ovi gusti. Guste priĉe sad priĉamo. Crknutog si sveta deo zato što si zavideo lepima što ţivot vole onim što za hleba mole. Kada uzmem jahte tvoje badigarde i roudije biću bolji, jer ja mogu da iscedim svoju dušu. Onomad si hteo reći kako si se zabrinuo zbog fabrika i dimnjaka dekadentnog ponašanja. Naftnih mrlja i kitova i bezveznih pop-hitova. Panteizma u kulturi

i plaćanja u naturi. A filmovi što si snim’o? Šta ti to u stvari treba? Naprasno si glumac post’o? Ploĉom školu završio?

APENDIKS: Obrati paţnju na Reĉ. Razumej Znanje. Voli ţivot. I niko te neće progoniti, niti će te iko ugnjetavati, osim samoga sebe. IS HS (Tajna knjiga Jakovljeva)

IŠČAŠENO Ukoliko sa odliĉnim koĉoperan, ja poloţim zaloţiću ja za ţarko ĉojstvo na zlu noćobdiju. Jerbo ĉardak ovaj naški i šorovi svi ĉaĉanski borbom zuje, i ćućore da s tišinom gotovo je. Šapućući govorismo pa moĉuge zatrebasmo šašavo se istrgosmo iz ĉeljusti ţalopojki. Dok ĉuĉasmo mi šušnusmo i ĉuše nas svi ĉauši kao da smo zvekir sveta. Najebasmo, bez hrabrosti strmoglavo, naglavaĉke dok plaĉemo, štrĉaćemo iznad glava šćućurenih.

KANDIDATSKA Mi slim da JA Iz nad sve GA Za sluţu jem DA Gla sa te ZA (odlike) sirovitost u izrazu plahovitost u potezu gaf u uobrazilji taktika u shvatanju

(JUTARNJE) RUMENILO ISPOVESTI (I PRIČEŠĆA) Probudih se… najzad… te ugledah ja koješta kako silno rumenilo horizontom se razmešta. Da li radost preovlada onim što se dešava? il’ je tuga glavna tema novog dana što se sprema? Niko nema objašnjenje, kao da je frkaţešća. Neko peva neko stenje ispovesti i priĉešća. ŢIVA VODA Jebem li vam mater. Ko da ne znam ništa bolje da uradim. A ja vrlo namerno dajem vama ovaj svet. Za onaj ga menjam! Jer neću da delim plitku vodu vašu; okeanom plivam jer se mozgom sluţim. Gnevnim okom gledam obraze od sedam milja, radujem se završetku svega što poĉetak ima. Sam se sebi smuĉim zato što istrpim ono što je bilo namenjeno svima. Veĉito deţuram, okolo se mlatim,

koja me to vaga drţi, na ĉemu se klatim?

MOJA??? SRBIJA Sanjah kako razdvajam Ovaj svet od Zla Kako uvek pobedim Ranjen, krvav sav I pobeda vredi, ali Ta potmula bol Polomi me svog Srljam, ginem, govna jedem A gleda me Bog. I sebiĉluk, slavoljublje Šajkaĉa i šljivovica I presence reš peĉeno Majke nam se najebalo “Da komšiji crkne krava”- samo ovde vaţi “Sit gladnome ne veruje”- objašnjenje traţi “Jo, ĉoveĉe, vid’ Ferari, Porše u garaţi” A komšija s ĉetiri oka Budan je na straţi.

STREFILO ME ZADNJE Strefilo me zadnje. “Zar već” kaţem ja, Mnogo toga hteo sam Im’o sam još poslova. Lepog sebi da priuštim ĉio, ves’o, razdragan Malko da proputujem Iţivotu radujem. Strefilo me zadnje. “Najzad” kaţem ja Mnogo toga s mojih pleća Odlete u zaborav. Šta me bole sad za pos’o Za raĉune i za bedu Ulicama neću više Da se vuĉem zajeban. Sve u svemu Kraj je doš’o Sve u svemu Ovaj ţivot Ja proţiveh Mnogo lošo.

Šta znači pisati poeziju u današnje vreme je nešto što nikome posebno ne treba

objašnjavati, tako da svako ko se ozbiljno takvog posla prihvati zavređuje duţnu

paţnju, Dejan Radovanović Rocko je svakako jedan od takvih pesnika. U svom

pisanju on svesno i namerno izbegava sve što je preterano i otrcano i to mu

iznenađujuće dobro uspeva, bez laţne jednostavnosti. Raznovrsnošću tema doprinosi

da se ova poezija čita bez zamora, jer svaka sledeća pesma predstavlja novi doţivljaj.

Bitno je svakako reći da uz originalnost pesnik poseduje i stil i način koji pospešuje

strast i utiče na svest čitaoca. On svoje pesme saţima običnim i svima razumljivim

jezikom, na jedan savremen način, što za rezultat ima poeziju prilagođenu današnjem

vremenu. Ono što takođe smatram posebnim kvalitetom kod Rocka je neizbeţna doza

humora i satire, ali vešto izbalansirana da ne naruši ozbiljnost tema kojima se bavi.

Na kraju kao nekakvu vrstu zaključka, završiću tekst LEPOTOM njegovim stihovima

:

Lepota je da se diviš, da je čuješ, pipneš, vidiš sa lepotom treba neţno, a bez nje je

beznadeţno.

S.K. Zis

-DŢP-

DRUŠTVO ŢIVIH PESNIKA 2014

GLAVNI UREDNIK: Nikola Šipetić Tomahawk

GRAFIĈKO REŠENJE I DIZAJN KORICA PO IDEJI AUTORA Nikola Šipetić Tomahawk

Tehniĉki urednik: Vladimir RZ Protić

Lektura: Nikola Šipetić Tomahawk

Urednik izdanja za DţP I Recenzija: Miško SK Zis

Izdanje: elektronsko

U Ĉaĉku februar 2014