Download pdf - Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 9

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 9

1/22

VELIKE SILEI REVOLUCIONARNE PROMENE U JUGOSLAVIJI

to su vie zapadni saveznici prenosili ratne operacijeprema jugu Evrope, to se pojaavalo njihovo interesovanje za

jugoslovensko ratite. Ve septembra 1942, uoi iskrcavanjaAmerikanaca i Britanaca u Francusku Severnu Afriku, generalHarold Aleksander je traio od Mihailovia da se etniciaktiviraju protiv okupatora i pomognu u ruenju saobraajnicai razaranju nemake pozadine. Opominjui preko vlade Mihai-lovia, Britanci su mu stavljali do znanja da se partizani jedinibore u Jugoslaviji, da etnici od oktobra 1941. ne uestvuju utoj borbi i da se vie s takvim njegovim dranjem ne moesuprotstavljati sovjetskoj propagandi. Britanski major PiterBoj je krajem decembra 1942. saoptio majoru ivanu Kneevi-u da Mihailovi sarauje s Italijanima i kvislinzima. Najzadrti-

je Mihailovieve pristalice odbacivale su britansko navaljiva-nje da se stupi u akcije, smatrajui ga znakom njihoveravnodunosti za srpski narod i opasnou njegovog mogunogistrebljenja ako se upusti u nagovaranu avanturu. Sovjeti suimali dokaze o ovoj kolaboraciji, a na drugoj strani stavljali sudo znanja britanskom savezniku da su etnici izneverili pristup

aktivnog otpora u saveznikoj ratnoj koaliciji. Vlada S. Jovano-via nastavljala je s pokuajima da se partizani" posredstvomsovjetske vlade nateraju da se stave pod Mihailovievu koman-du, iako to vie nije odgovaralo situaciji i odnosima snaga, nitije bilo mogue. Mihailovi, koji nije bio raspoloen da se boriprotiv okupatora, nalazio je razne izgovore za neaktivnost navodei, izmeu ostalog, da nema oruja ili da ne eli daizazove nemake represalije i upad u okupacionu zonu Italije, s

obzirom da rauna na italijansko naoruanje u trenutku njenekapitulacije a u stvari je ostajao pasivan zbog doslednogPridravanja strategije iekivanja raspleta na velikim frontovi-

Ta strategija podrazumevala je savlaivanje, pomou


2/22

U ^ NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

okupatora i u okvirima rata, narodnooslobodilakog pokretakao revolucionarne snage koja spreava obnovu monarhije,poretka privatne svojine i prevlasti srpske graanske klase u'Jugoslaviji. Mihailovi je u prisustvu britanskog pukovnika S.

V. Bila Bejlija izjavio, februara 1943, na nezadovoljstvo premi!jera erila, da su glavni protivnici komunisti, Muslimani iHrvati, a prijatelji Italijani. Ovom izjavom u svojoj prestonici"Gornjem Lipovu, kod Kolaina, on je praktino odbaciosuprotstavljanje okupatorima i britansku strategiju pojaavanjaotpora u nemakoj pozadini, najverovatnije uveren da eetnike snage unititi glavninu NOVJ u predstojeim borbamana tlu Hercegovine. Britanski faktori odluivanja sve su se vieuveravali, na osnovu izvetaja svojih oficira iz Jugoslavije, da jepartizanska udarna sila i vojna organizacija daleko iznadetnike, da su etnici izgubili svaki moralni i politiki ugled ida njihova vlast postaje narodu sve nepodnoljivija. tavie,Britanci su poeli da uviaju da narodnooslobodilaki pokretnije samo jedini nosilac antifaistike borbe u Jugoslaviji, ve ivodea sila sutranje jugoslovenske drave.

Od Mihailovievih izjava je morao da se ogradi i predsednikemigrantske vlade, stavljajui do znanja svome ministru da su

Nemci i Italijani, koji su rasparali Jugoslaviju i oduzeli naroduslobodu, prvi i glavni neprijatelji, protiv kojih treba udruiti sveborbene snage Jugoslavije, ostavljajui po strani unutranjerazmirice. Pomo od saveznika mogla se traiti samo za borbuprotiv neprijatelja, a ne za unutranja razraunavanja. Jovano-vi je pokazivao razumevanje za prihvatanje borbe sa partizani-ma u odreenim prilikama, ali ne i opravdanje kolaboracije.Bez obzira na sva svoja uvijanja Mihailovi se nije mogao

povinovati navedenim instrukcijama, jer, na jednoj strani, nijeimao snage za borbu protiv okupatora sve dok je u narodno-oslobodilakom pokretu gledao glavnog protivnika, niti mogaoopstati bez strane, pa ma i okupatorske podrke u toj borbi, ana drugoj strani bi aktiviranje otpora znailo i odstupanje odnjegove osnovne strategije iekivanja. Marta 1943. Mihailovi jenapadao SSSR da, uprkos javnim izjavama o svom nemeanju, upraksi radi protiv nacionalnih pokreta sa ciljem da se ojaajukomunistike snage. Od celokupne navodne antiokupatorskeaktivnosti etnika ostalo je kao svedoanstvo samo antietnikoraspoloenje nemakog vojno-politikog vrha, zapravo Hitlerovasrbofobija, to je etnicima i delu emigracije omoguavalo da


3/22

VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE


4/22

306 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

njenog kursa, ogluivanju o njene zahteve za upuivanjepomoi. Tito je u ime KPJ, odnosno narodnooslobodilakogpokreta, od prvog dana ustanka traio pomo od sovjetske vladei Vrhovne komande Crvene armije preko Komin terne, ali ona

nije stizala. Ima indicija da je ova pomo jedno vreme, posebnou zimu 1942. bila obeana, ako je ceniti po preciznim prostor-nim koordinatama i vremenskim oznakama dostavljanim Mosk-vi, kao i upornosti iekivanja Moe Pijade na Durmitoru.Jugoslovenska istoriografija konstatuje da je ova pomo traenai da ona nije stizala, smatrajui da se radi o opreznostisovjetske vlade pred svojim zapadnim saveznicima, ne izosta-vljajui i tekoe njenog doturanja, nasuprot sovjetskim istoria-rima koji teite iskljuivo stavljaju na nepremostive tehniketekoe. Gledite jugoslovenskih istoriara, bar najveeg dela, nemoe da se apstrahuje od ireg okvira odnosa u kojemuKominterna deluje kao produena ruka Staljinove dravnepolitike. U postojeoj konstelaciji odnosa i svog faktikog statusaKominterna nije ni mogla da odnose sa KPJ ne podreujeobzirima SSSR-a prema vodeim zapadnim saveznikim silama.

Britanci su postojanje mone partizanske armade", ijaaktivnost ni ranije nije bila nepoznata njihovim politikim

faktorima, sada prihvatali kao nezaobilaznu injenicu, odposebne vanosti pred oekivani skok" invazionih anglo-ame-rikih snaga iz Tunisa na Pantelariju, Siciliju i Apeninskopoluostrvo. S ulaskom rata u novu fazu, Britanci nisu mogli dase ogluuju na sve jai uticaj SAD i SSSR-a u antifaistikojkoaliciji, zasnovan na amerikoj ratnoj moi i sovjetskomsamopouzdanju posle odluujuih pobeda na istonom frontu.Britanskoj politici u Jugoslaviji osetno je tetila etnika vojna

neaktivnost, odnosno kolaboracija. Za Britance nije vie bilosumnje da je etniki pokret vojno i politiki slab, jednostranonacionalno orijentisan, kao i da monarhija, budui pansrpskainstitucija, nije vie objedinjavajui element naroda Jugoslavije.Kritiko sagledavanje jugoslovenske monarhije i njene uloge jonije znailo da je Britanci naputaju i odbaciju, ve da,naprotiv, preuzimaju njenu odbranu u svoje ruke, pod vidomosiguravanja ustavnog kontinuiteta Kraljevine Jugoslavije, priemu su se prvenstveno rukovodili politikim i vojnim interesi-ma, ali i vlastitom tradicijom i sentimentom da ouvaju ugledkrune pred svetom i javnim mnjenjem. Razrivena svaama ineupotrebljiva u novim vremenima, jugoslovenska politika


5/22

VELIKE SILE I REVOLUCI ONARNE PROM ENE


6/22

U ^

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ocenjivao kao podleganje izmiljenim priama i falsifikovanimpartizanskim dokumentima". Napadao je Britance to su lomiliMihailovia i celu zemlju predavali Titu. Politiku u tokunazivao je luakom", smatrajui da bi u sluaju njeneprimene saveznici izgubili ne samo ceo srpski narod ve i sveJugoslovene s kojima bi doli u sukob. Puri je pretio obrazova-njem vlade u zemlji i ostavkom Jugoslovenske vlade u izbegli-tvu.

No, britanski premijer je neumoljivo nastavljao pritisak,rukovoen svojom vizijom dogaaja i britanskom ulogom globalnoj politici antifaistike koalicije. Njega su o situacijiizvetavali britanski oficiri akreditovani kod Vrhovnog taba,

potvrujui ispravnost britanske preorijentacije. Brigadir Fic-roj Maklejn, ambasador-voa", kako ga je nazivao eril,posle susreta s Titom zabeleio je da jo nije video takvogkomunistu, toliko nezavisnih pogleda, i da je on glavni klju"

jugoslovenskog problema. Dikin je takoe u Titu video central-nu linost pokreta. Kasnije je skicirao svoj doivljaj ljudi koji subili njegovi najblii saradnici. Za Rankovia, koji se uvekkretao uz Tita, veli da je davao utisak iskusnog partijskog

radnika naviknutog na podmukle opasnosti rada u ilegalstvu".U Ivi Loli Ribaru video je simbol i idola omladine; bio je kaedofen" Tita. Tito i Kardelj su bili vezani svojim ruskimiskustvom, jednim ambivalentnim obrazovanjem, koje teko daje imao neki drugi lan obnovljene Komunistike partijeJugoslavije u to vreme". Ovi ljudi su, po Dikinu, sa ilasom iPijade inili ui Titov kabinet". Britanski oficiri i diplomati Dikin i Ralf Stivenson, koji je bio ambasador Velike Britanijepri kraljevskoj vladi referisali su svom premijeru u Kairu,

posle Teherana, o situaciji u Jugoslaviji. Stivenson je u par-tizanima video stranu koja e sutra vladati Jugoslavijom.erilova provera miljenja, preko svojih oficira i diplomata uKairu, decembra 1943, odluila je o sudbini Mihailovia, jer jereeno da se kralju Petru II savetuje da ukloni svog ministravojske. Nemilosrdno rtvujui Mihailovia, ijoj je glorifikacijisam doprineo u interesu britanske politike, eril nije zabora-vljao da etnikog komandanta posmatra i kao traginu

figuru" i da u svojim memoarima napie da istorija koja pravitananije razlike ne treba da (ga) izbrie iz spiska srpskihrodoljuba". Naputajui Mihailovia eril se opredeljivao zapodrku umerenijim graanskim snagama za njihov sporazum s


7/22

VELIKE SILE I REVOLU CIONAR NE PROMENE


8/22

0 U U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uoavajui da se time ugroava odbrambeni bedem TreegRajha s juga. Polovinom 1943. Vrhovni tab NOVJ je stajao i2 aove akcije o emu govore dve bitne injenice: prvo, o postizanjusporazuma, za stvaranje Balkanskog taba Vrhovni tab je

depeom obavestio Glavni tab Hrvatske; drugo, u depei seisticalo da je i bugarsko partijsko vodstvo takoe dalo sagla-snost za osnivanje ovog taba.

Sporazum polazi od naelne saglasnosti da se razvija uzajam-na saradnja, a pre svega jedinstvo akcije svih narodnooslobodi-lakih snaga balkanskih zemalja stvaranjem jedinstvene koman-de, to jest Vrhovnog taba. Svi delegati su svesni"kaese, odko-likog bi znaaja bilo osnivanje Balkanskog taba koji bi dao novepodsticaje kao i novi ritam borbi balkanskih naroda za njihovoosloboenje. On bi dao novu snagu borbi za potpunu pobedu is-tinske demokratije u balkanskim zemljama. On bi otklonio sve te-koe i otvorio bi put za stvaranje balkanske konfederacije posleproterivanja faistikog okupatora izvan Balkana." Jedinstvoakcije procenjeno je kao hitno potrebno izmeu narodnooslobo-dilake vojske Albanije i Jugoslavije u oblasti Kosova iMetohije, kao i u Makedoniji, gde je iveo veliki procenat"albanskog ivlja. Istovremeno se konstatovalo da na Kosovu i

Metohiji veliki broj Albanaca ne uestvuje aktivno u narodno-oslobodilakom pokretu, zbog ovinistike mrnje premasrpskom elementu koji tamo ivi". Predviena je saradnjaizmeu narodnooslobodilakih vojski Albanije i Grke u oblastiKosturija Kora i Arirokastro Janjina. Istovremeno sepredviala koncentracija snaga narodnooslobodilake vojskeAlbanije u oblasti Kore, NOV Grke na sektoru Kosturija, kaoi NOV Makedonije na prostoru Ohrid Bitolj. Smatralo se da

su vojni i politiki uslovi povoljni za oslobaanje ovih sektora uistom vremenskom razdoblju. No, u odnosima izmeu predstav-nika Jugoslavije i Grke poseban problem je predstavljalopolitiko i vojno pitanje Makedonije. U sporazumu je stajalo da

je Makedonija bila do sada rasparana i predstavljala monetuza potkusurivanje" u imperijalistikim ratovima". Bilo jenuno da Balkanski tab d zajedniku izjavu o priznanjuprava naroda u Makedoniji da raspolae samim sobom. Svielementi iz Makedonije" trebalo je da se udrue u borbi zaosloboenje Makedonije i tako daju svoj doprinos zajedno sanarodnooslobodilakim snagama Jugoslavije, Grke, Bugarske iAlbanije u borbi protiv okupatora. Za grke komuniste pitanje


9/22



10/22

J 1 Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Britanija je bila protivnik povezivanja grkog pokreta otpora soslobodilakim pokretima Jugoslavije i Albanije. U vreme kadaje Velika Britanija menjala politiku u Jugoslaviji, traeireenja za sporazum izmeu narodnooslobodilakog pokreta i

izbeglike vlade istiskivanjem Mihailovia iz njenog sastava,rukovodstvo KPJ nije moglo da ne vodi rauna o neprihvatljivo-sti balkanskih povezivanja pod vodstvom komunista za Britan-ce. Dalje insistiranje na ranijem obliku povezivanja za Jugosla-viju je ak moglo postati tetno sa stanovita irine antifaisti-kih pokreta, kohezije saveznikih sila, meunarodne legalizaci-je dotadanjih revolucionarnih ostvarenja. Sporazum iz juna1943. i pitanje njegove realizacije otkrivali su protivurenost

interesa izmeu komunistikih partija, stepen nepoverenja,razlike u pogledima na makedonsko pitanje koje e se zadrati iu kasnijem razvoju, a na drugoj strani internacionalnu dimenzi-

ju antifaistike i oslobodilake borbe balkanskih naroda okojoj nije moglo da se ne vodi rauna sa stanovita postavljenihrevolucionarnih ciljeva.

Maklejn se po sputanju na slobodnu teritoriju jo kretao uokviru ranije britanske politike podravanja svih antifaistikih

snaga, ali su dogaaji uticali da se ova linija kao neostvarljivapone naputati. Njegov dolazak je pao u vreme plime narod-nooslobodilakih snaga posle italijanske kapitulacije. No, bri-tanski realizam i brzo pronicanje u izmenjenu situaciju ogledaose u shvatanju da su u Jugoslaviji stvorene nove vojne ipolitike organizacije i da su za vreme okupacije vodstvopreuzele nove vojne i politike snage. Za Maklejna je narodno-oslobodilaki pokret bio pod uticajem Rusije", a partizanskaarmija pod komandom komunista. U njegovom vienju narod-

nooslobodilaki odbori su odgovarali ruskom sovjetu", akonstitucionalno ureenje" se u glavnim crtama podudaralo sasovjetskim. Svi kljuni poloaji su bili u rukama komunista, iakosu izbori sprovoeni nominalno na nepartijskoj osnovi. Brigadirje uoavao optu blagonaklonost prema sovjetskoj liniji; iveloje uverenje o SSSR-u kao zemlji koja sa narodnooslobodilakimpokretom jedina uestvuje u ratu protiv faizma; bili su vidljiviostaci panslavizma; razgorevana je stara tradicija o Rusiji"

kao jedinom zatitniku. Po njemu, onaj koji poznaje SSSRmogao je pomisliti da se nalazi u nekoj od njegovih republika.Ali oko lucidnog posmatraa nije moglo da ne zapazi i nizdrugih znakova koji su govorili suprotno, naglaavanjem nekih


11/22

VELIKE SILE I REVOLUCIO NARNE PROMENE


12/22

0 U U


Izbegavajui sukobe s velikim silama, zapravo s VelikomBritanijom i SSSR-om, rukovodstvo nove Jugoslavije, koje jeuoavalo sve zamke nove britanske politike, prihvatilo jeerilovu inicijativu, uvereno u svoju snagu i podrku SSSR-a iuviajui prednosti koje se mogu postii izolovanjem umereni-

jih graanskih slojeva i produbljivanjem podela u njihovimredovima. Ono je polazilo od stava da odluke u Jajcu omoguu-ju dalji razvoj revolucije i njenu pobedu, nezavisno od injeniceto, obazrivo formulisane, vode rauna o odnosima unutranjihsnaga i posebnim interesima velikih sila, pre svega u vezi spitanjem monarhije. AVNOJ nije spominjao promene u drutve-no-ekonomskim odnosima, a na drugoj strani nije do osloboe-

nja Beograda ostvarivao zakonodavnu funkciju. Za vodstvonove Jugoslavije bilo je bitno da se meunarodno priznanjerevolucionarnih promena postigne bezbolno, da njeni predstav-nici posle rata ne ekaju u hodnicima mirovne konferencije, daNOVJ dobije pomo u oruju, a NKOJ za obnovu poruenezemlje ukratko, da promene u biu drutvenog sistema irevolucionarna smena vlasti, izvrene u okvirima antifaisti-kog rata, dobiju legalni plat". Prepiska izmeu marala Ti-ta i britanskog premijera, zapoeta posle drugog zasedanjaAVNOJ-a i Teheranske konferencije, polazila je od uzajamnosuprotnih tenji. Dok je maral Tito traio da se odlukeAVNOJ-a tretiraju kao zakon, ija revizija ne dolazi u obzir, timpre to se, zbog ratnih uslova, AVNOJ ne moe ponovo sasta-ti, dotle je britanski premijer branio interese monarhije i traiorazumevanje za kralja Petra II Karaorevia, zalaui seza njegov povratak u Jugoslaviju i uee u borbi protiv ne-prijatelja.

Priavi politici kompromisa Velike Britanije u Jugoslaviji,sovjetska vlada je februara 1944. preko Dimitrova sugerisalaodreen pristup Titu u prepisci sa britanskim premijerom. IzDimitrovljeve poruke Titu moe se videti da su se Staljin iDimitrov zalagali za jedinstvenu vladu u Jugoslaviji, ali potokairska vlada i Mihailovi budu eliminisani. Drugi uslovsadran je u priznanju vlade AVNOJ-a kao jedine vladeJugoslavije, koja treba da se potini zakonima AVNOJ-a". Ako

kralj Petar II bude prihvatio ove uslove onda se AVNOJ ne biprotivio saradnji s njim, s tim da pitanje monarhije reavanarod posle osloboenja Jugoslavije.


13/22



14/22

0 U U


istorijskom prolou. Srbije se priseao kao zemlje u kojoj jeizbila iskra koja je zapalila poar prvog svetskog rata. Naglaa-vajui da pamti istorijsko povlaenje srpske vojske prekoplanina u prvom svetskom ratu, nije proputao da ne pomene

da se danas veliki deo Srba bori na strani Tita. Uznosio jeTitovu linost, istovremeno navodei da se maral u svojstvuvoe jugoslovenskih rodoljuba u velikoj meri uzdravao odoitovanja komunistike strane svoje linosti".

Formalno priznanje NOVJ na Teheranskoj konferencijiuticalo je na razvijanje njenih vojnih veza sa saveznicima u prvojpolovini 1944, upravo u vreme politike borbe vodstva narod-nooslobodilakog pokreta za meunarodno priznanje nove Jugo-

slavije. Aprila te godine Vrhovni tab je uspostavio veze sasaveznikim vojnim vlastima u SSSR-u i Velikoj Britanijiposlavi svoje misije u Moskvu i London, preko Alira. Iakoformalno vojnog statusa, one su, pored pitanja vojne pomoiNOVJ, ukljuujui naoruanje, razmatrale i politika pitanjakoja su iskrsavala u vezi s borbom nove Jugoslavije zameunarodno priznanje. Tako je sovjetska vlada zakljuila sNKOJ-em preko Vojne misije NOVJ u Moskvi dva ugovora ozajmu: jedan od milion rubalja i drugi u iznosu od dva milionadolara. Za razliku od Moskve i Londona, Vaington je odbio daprimi misiju Vrhovnog taba, nastavljajui da sa simpatijamagleda na Mihailovia, rukovoen posebnim interesima SAD,koji su izlazili iz okvira britanske i sovjetske politike uJugoslaviji. Na osnovu sporazuma Vrhovnog taba s britanskimvojnim vlastima, u prvoj polovini 1944. u Italiji i na Bliskomistoku obuavani su tenkisti i avijatiari NOVJ, od kojih je uGraveni formirana tenkovska brigada NOVJ, odnosno lovake i

bombarderske eskadrile, koje su u sastavu britanskihvazdunih snaga, ali s jugoslovenskim oznakama uestvovaleu operacijama nad Jugoslavijom. Od boraca NOVJ, politikihemigranata jugoslovenskog porekla i ratnih zarobljenika obra-zovana je na tlu SSSR-a, u Tuli, 1. jugoslovenska brigada, kojase na frontu pojavila u fazi zavrnih borbi za osloboenjeJugoslavije.

Nemci su uoi odluujuih vojnih akcija, koje su reavale

sudbinu njihove vojne sile na Balkanu, a na drugoj strani uvreme raiavanja terena za razgovore izmeu predstavnikaNKOJ-a i umerenije jugoslovenske buroazije o ukidanju para-lelizma vlada preduzeli poslednji poduhvat da unite vojni i


15/22



16/22

0 U U


budue pregovore na Visu dovedu i kralja Petra II, ali suodustali od toga naiavi na nepopustljiv stav rukovodstva noveJugoslavije.

Pregovori sa ubaiem iznenadili su one krugove narod-

nooslobodilakog pokreta koji su, neobaveteni o sloenostimeusaveznikih odnosa i meunarodnom poloaju nove Jugo-slavije posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, olako raunali daupravo predstoji meunarodno priznanje nove Jugoslavije.Nerazumevanje je bilo izazvano strahom nekih pripadnikanarodnooslobodilakog pokreta na slobodnoj teritoriji, uglav-nom iz redova HSS, da se na Visu ne uine ustupci monarhiji. Sdruge strane, odustajanje od Mihailovia i imenovanje ubaiaza predsednika vlade, koji . je trebalo da postigne sporazum snarodnooslobodilakim pokretom, oivelo je nade bivih prvakaHSS u zemlji i inostranstvu da e sada, oslonjeni na domobran-stvo, ojaati svoj poloaj i naterati vodstvo nove Jugoslavije nadeobu vlasti s Maekovim krilom stranke. August Kouti je uprolee 1944. podneo predlog o podeli vlasti izmeu HSS i KPHrvatske i uravnoteavanju njihovog uticaja obrazovanjemVrhovnog vijea Republike Hrvatske od jednog broja venikaZAVNOH-a i zastupnika HSS izabranih na izborima 1938.

Meutim, narodnooslobodilaki pokret nije bio zainteresovanza razgovor s predstavnicima jedne razbijene stranke, ve zasvoenje aktivnosti njenih bivih prvaka u okvire SporazumaTitoSubai. Za narodnooslobodilaki pokret, HSS je bila usutini mrtva stranka. Na drugoj strani, velikosrpske snage uJugoslaviji i u emigraciji oznaavale su naputanje Mihailoviai davanje mandata ubaiu kao pobedu hrvatske politike naraun Srbije i njenog poloaja u Jugoslaviji.

Trodnevni razgovori na Visu, 1416. juna 1944, doveli sudo zakljuenja Vikog sporazuma od 16. juna, po kome suumerenije snage jugoslovenske buroazije, predstavljene uba-iem, kojega je kao senka pratio britanski ambasador Stiven-son, morale da se potine odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a nezavisno od formalnog momenta to je NKOJ pregovaraos predsednikom vlade kojoj je AVNOJ oduzeo legitimnost,odnosno koja u to vreme nije ni postojala. ubai je prihvatio

federativno ureenje Jugoslavije, odao priznanje NOVJ podkomandom Josipa Broza Tita, preuzeo na sebe obavezu da izdadeklaraciju o priznavanju nacionalnih i demokratskih tekovinanarodnooslobodilake borbe, saglasio se s potrebom pojaava-


17/22



18/22

U ^


vlada, s prevagom umerenijih struja jugoslovenske buroazije,to je NKOJ odlagao sve dok se ne poboljaju uslovi. PredsednikNKOJ-a maral Tito odbio je posle Visa da se odazove pozivusaveznikog komandanta generala Henrija Vilsona za sastanak

u Italiji, na koji je inae bio pristao radi koordinacije operacija,predoseajui da Britanci ele da iznude njegove razgovore skraljem Petrom. Time se obezbeivao od nametanja novihobaveza. Prema jednoj pretpostavci Titu je iz SSSR-a stavljenodo znanja da suvie pada pod britanski uticaj, to je na njegauticalo da se ne odazove Vilsonovom pozivu.

Izbegavanjem razgovora s Vilsonom dolo je do smanjivanjapomoi NOVJ. Tito se 5. jula 1944. obratio Staljinu s molbom daposeti SSSR. Umesto u Moskvi Tito se naao na sastanku sbritanskim premijerom u Napulju i Kazerti 12. i 13. avgusta1944, na kome je postignut dogovor o ponovnim razgovorima naVisu izmeu NKOJ-a i ubaia i o objavljivanju deklaracije,odnosno izjave, u skladu s Vikim sporazumom. U istorijskojnauci nije poznato da li je Tito dobio odgovor na svoje pismoStaljinu, ali je oigledno da je njegov septembarski put uMoskvu vodio preko Italije. Britanski premijer je u Napuljunastojao da u korist monarhije pobolja odredbe tog sporazuma,

ubrza stvaranje jedinstvene vlade vetaki suprotstavljajuiSrbiju revolucionarnim snagama, kao da ona nije bila njihovdeo, kako bi za Britaniju obezbedio povoljniji pregovarakipoloaj u buduim razgovorima sa SSSR-om. Memorandumbritanske vlade koji je eril predao maralu Titu u Italijipolazio je od zahteva da NKOJ u buduoj izjavi za javnostnaglasi da se u Jugoslaviji nee uvoditi komunizam, te da sepomo data NOVJ i, uopte, oruana sila nee iskoriavati za

nametanje volje narodnooslobodilakog pokreta. eril je uovim razgovorima prelazio i preko injenice da u Istri iSlovenakom primorju bukti antifaistika borba od poetkarata, da na slobodnim teritorijama funkcioniu narodnooslobo-dilaki odbori i da je posle italijanske kapitulacije narod tihkrajeva odluio da se pripoji Hrvatskoj, odnosno Sloveniji. Podvidom naelnosti, Britanci su istupili s tezom da teritorijalnapitanja ne mogu da se reavaju pre zavretka rata, kako se ne biprejudicirale odluke mirovne konferencije, dok su u stvariraunali da eventualnim desantom u Istri i Slovenakomprimorju i prodorom kroz Ljubljanske vratnice" stignu u Bepre trupa Crvene armije.


19/22



20/22

0 U U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Jablanicu i stvori uporite za prodor novih, jaih snaga. Nijemeutim, uspela da pree Ibar i produi prema Toplici iJablanici, jer su joj put prepreavale jake snage Nemaca,Bugara, etnika, Srpske dravne strae, Srpskog dobrovolja-

kog korpusa i muslimanske milicije. Skreui prema zapadnojSrbiji, gde je, prema nareenju Vrhovnog taba od 21. aprila,trebalo da joj se pridrue dve divizije 3. korpusa, Udarna grupaje doprla do Maljena i Povlena, ali je maja morala da se povuepreko Lima. Tog i narednog meseca obrazovane su u Srbiji 21,22, 23, 24. i 25. divizija.

Odluujui se maja 1944. da prenese teite narednihoperacija u Srbiju, Vrhovni tab je imao u vidu pored

tamonjeg poleta narodnooslobodilake borbe, uz stvaranjenovih jedinica NOVJ, a raspadanje etnikih formacija itekue napore za meunarodno priznavanje nove Jugoslavije,spajanje s trupama Crvene armije, kao i krizu satelitskih reimau Rumuniji i Bugarskoj. Vrhovni tab je, istovremeno, raunaoda prodorom u Srbiju sprei povlaenje nemakih snaga izGrke Vardarsko-moravskom dolinom odnosno njihovo povezi-vanje s nemakim snagama u Srbiji. Nastojei da paraliupredstojee akcije NOVJ, Nemci su organizovali topliko--jablaniku operaciju, iskoriavajui Bugare i etnike, s ciljemda unite srpske divizije, a na drugoj strani intenziviraju borbeza odbacivanje 2. udarnog korpusa iz doline Lima, koje suvoene jula 1944. godine. Operativna grupa divizija kojusu sainjavale 2. proleterska, 5. i 17. divizija NOVJ otpoelaje prodor prema planini Rogozni, komunikaciji KosovskaMitrovicaNovi Pazar i reci Ibru 28. jula. Nemaka komandaje avgustovskim operacijama u Crnoj Gori, istonoj Bosni i

Hercegovini pokuavala da olaka pritisak NOVJ na glavnomfrontu u Srbiji. Povlaenjem 1. bugarskog okupacionog korpusakrajem avgusta Nemci su ostali bez najvernijeg saveznika nasrpskoj teritoriji.

Prvi proleterski i 12. korpus koji su nadirali prekoZlatibora, Uica, Maljena i Suvobora, odnosno preko Tare ovladali su 20. septembra 1944. zapadnom Srbijom. Operativnagrupa divizija prodrla je preko Kopaonika u Toplicu. U

zapadnoj Srbiji i umadiji nalo se grupisano osam divizijaNOVJ.

Od sredine marta do jula 1944. partizanskim operacijama uSrbiji rukovodio je Petar Stamboli, u svojstvu vrioca dunosti


21/22



22/22

U ^ NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

Glavnog taba Makedonije i predstavnika vlade Oteestvenogfronta, a uz saglasnost Vrhovnog taba NOV i POJ.

Nezadrivo napredovanje trupa Crvene armije prema Bal-kanu dovelo je 23. avgusta do bukuretanskog ustanka, a 9.septembra, posle kapitulacije Bugarske, do obrazovanja bugar-ske vlade Oteestvenog fronta. Crvena armija izbila je najugoslovensko-rumunsku granicu kod Turn Severina, usposta-vljajui 12. septembra vezu s jedinicama NOVJ na Dunavu. U tovreme NOVJ je imala oko 450.000 boraca, rasporeenih u 15.korpusa, s pedesetak divizija, i po ivoj sili zauzimala etvrtomesto meu saveznikim armijama.

Jedinice NOVJ krenule su u forsiranje Ibra, Lima i Drine s

poloaja u Crnoj Gori, Sandaku i istonoj Bosni. Operativnagrupa divizija razbila je etnike na Kopaoniku i spojila se sjedinicama Glavnog taba Srbije. Prvi proleterski korpusnapadao je preko Lima i Zlatibora, a 12. korpus, preavi Drinukod Viegrada 6. septembra, nastupao preko Tare. Nareenjemvrhovnog komandanta NOV i POJ, od 1. proleterskog i 12.korpusa, s ukupno osam divizija, obrazovana je polovinomseptembra Prva armijska grupa NOVJ, pod komandom Peka

Dapevia i Mijalka Todorovia.Front kontrarevolucije nalazio se u potpunom rasulu.Krajem avgusta 1944. kralj je raspustio Vrhovnu komandu irazreio Drau Mihailovia dunosti njenog naelnika. DvaMihailovieva pokuaja septembra meseca da sprovede optumobilizaciju nisu imala uspeha. Petar II Karaorevi jepoetkom tog meseca uputio poziv patriotima da uestvuju uosloboenju zemlje pod komandom marala Tita. Mihailovi jepreao Drinu a 17.000 etnika napustilo Srbiju i nastavilo uzimu 1944/1945. povlaenje kroz Bosnu prema zapadu. Beo-grad su napustili Nedi i Ljoti s najbliim saradnicima.

Pred vojnim raspletom u Srbiji i istonim delovima Jugosla-vije, a na drugoj strani uoi sastanka erila i Staljina, Britancii ubai su pojaavali pritisak na rukovodstvo nove Jugoslavi-je radi stvaranja jedinstvene vlade pre nego to doe do susretavoa SSSR-a i Velike Britanije u Moskvi, ali je maral Titoodbacivao njihove zahteve pozivajui se na to da je u tom asu

najvanija borba za osloboenje zemlje.