VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVO

ZNAČAJ BIZNIS INKUBATORA

I KLASTERA U PREDUZETNIŠTVU

Mentor: Student:Prof.

Broj indeksa

Čačak, januara 2011. godineSadržaj

UVOD.................................................................................................... 2

1. POJAM PREDUZETNIČKE INFRASTRUKTURE.......................................... 3

2. BIZNIS INKUBATORI....................................................................................... 4

2.1. Pojam..................................................................................................... 4

2.2. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora................................................. 5

2.3. Definicije pojmova vezanih za biznis inkubaciju................................. 5

2.4. Koncept biznis inkubatora.................................................................... 6

3. KLASTERI......................................................................................................... 8

3.1. Pojam klastera...................................................................................... 8

3.2. Funkcije klastera................................................................................... 10

3.3. Prednosti učlanjavanja u klaster........................................................... 10

3.4. Podela klastera...................................................................................... 13

ZAKLJUČAK....................................................................................... 15

LITERATURA...................................................................................... 17

1

UVOD

Tokom dužeg perioda dvadesetog veka, ekonomska politika se fokusirala na

makroekonomskoj stabilnosti kao ključnom garantu razvoja i prosperiteta. Međutim, u

poslednje dve decenije, sve više se potencira važnost mikroekonomskih uslova. Tekuće

strukturne promene dovele su do globalizacije, preoblikovale su društvo u „informatičko“,

ekonomiju bazirali na znanju. U tom kontekstu, pokazalo se, da su uspešne makro-

ekonomske politike samo preduslov, ali ne i dovoljna garancija za brži razvoj. Konačno,

bogatstvo nastaje na mikroekonomskom nivou, koje se bazira na kvalitetu poslovnog

okruženja, operativnim praksama i strategijama preduzeća.

Sistemi biznis inkubacije pretežno su usmereni na rešavanje problema lokalnog

ekonomskog razvoja putem unapređenja preduzetničke baze, u smislu kako kvantiteta, tako

i kvaliteta. Osnovni cilj je da se stvori instrument za podršku preduzetništvu, smanji

nezaposlenost i osnuje što veći broj novoosnovanih preduzeća. Termin inkubacija

podrazumeva obezbeđivanje dobrih uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje

poslovnih ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetničkog duha, kao i

preduzimanje konkretnih koraka u očuvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za

sprovođenje zamisli.

Od kada je Porter prvi identifikovao i definisao pojam i prednosti klastera, klasteri

su postali predmet pažnje velikog broja država i stručnjaka u svetu. Pored toga, klasteri su

ušli u veliki broj državnih programa. Sam proces identifikovanja, definisanja i stvaranja

klastera nije standardizovan. Ekonomski stručnjaci i instituti koriste različite metodologije

i nude različite definicije. Na primer, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

(Organization for Economic Co-operation and Development - OECD) definiše klastere kao

mrežu međusobno povezanih preduzeća, naučnih institucija (univerziteta, istraživačkih

instituta...), konsultantskih kuća i kupaca, koji se nalaze u proizvodnom (poslovnom)

lancu. Koncept klastera je mnogo širi od prostog povezivanja preduzeća, jer pored saradnje

preduzeća uključuje i razmenu znanja, informacija i veština. Ekonomista Patris Bekholt

(Patries Boekholt) definiše klaster kao grupu preduzeća, naučnih centara i preduzeća za

podršku koji su funkcionalno povezani i sarađuju (na formalan ili neformalan) kako bi

ostvarili nove marketing strategije, stvorili nove proizvode ili inovacije

Iz uvoda se može sagledati da će tema ovog seminarskog rada biti biznis inkubatori

i klasteri kao savrmeni vid pokretača preduzetništva.

2

1. POJAM PREDUZETNIČKE INFRASTRUKTURE

Reč infrastruktura je latinskog porekla i potiče of reči infra što znači ispod, kao i

reči struere što znači sklapati. U početku se reč infrastruktura uglavnom koristila u vojnoj

industriji i građevinarstvu, uglavnom označavajući osnovu za razvijanje nekog poduhvata,

odnosno podlogu. U ekonomiji, infrastruktura je skup različitih sistema koji osiguravaju

efikasno i neprekidno odvijanje neke delatnosti (saobraćaj, telekomunikacije, energetika,

zakonski okvir, obrazovni sistem...). U prethodnim poglavljima je jasno prikazan značaj

malih i srednjih preduzeća i razvoja preduzetništva za ekonomiju jedne zemlje. Lako je

zaključiti da bi svakoj zemlji trebalo da bude interes da ovaj sektor bude što jači i zdraviji.

Međutim, to nije jednostavno ostvariti. Naime, zbog ograničenih resursa, neiskusnih

menadžera i manjka finansijske stabilnosti pre svega, mala i srednja preduzeća imaju

mnogo višu stopu mortaliteta od velikih preduzeća.

Grafikon 1 Stopa preživljavanja malog biznisa

Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006.

Kao što se može videti na grafikonu, već posle dve godine jedna trećina

novootvorenih preduzeća se ugasila, dok ih je posle 4 godine nestalo više od pola. Posle 10

godina, samo će četvrtina novih preduzeća i dalje poslovati. Ovako visoka stopa

mortaliteta ima dva negativna efekta - manje ljudi će se opredeljivati da se bavi privatnim

biznisom usljed visokog rizika, a s druge strane i postojeća preduzeća će morati da posluju

konzervativnije jer nisu sigurna da li će njihovi partneri u poslu opstati na dugi rok. Stope

mortaliteta su još više u manje razvijenim ekonomijama, poput ekonomija u tranziciji, što

je svojevrstan problem jer je baš ovim ekonomijama neophodno da imaju jak sektor malih i

srednjih preduzeća kako bi mogla brže da prebrode tranzicioni period. Iz ovih razloga,

razvoj adekvatne preduzetničke infrastrukture, koja će dati podršku preduzetništvu i malim

i srednjim preduzećima, je od izuzetno velikog značaja.

3

2. BIZNIS INKUBATORI

Prvim biznis inkubatorom se smatra Industrijski centar Batavia (The Batavia

Industrial Center), koji je osnovan u Bataviji, država Njujork, SAD 1959 godine. Naime,

1957. godine, usled konsolidacija, merdžera i akvizicija u industriji poljoprivrednih

mašina, zatvorena je velika fabrika koja je bila u vlasništvu korporacije Mesi-Ferguson

(Massey-Ferguson). Više od 2.000 ljudi je ostalo bez posla u maloj ruralnoj zajednici

Batavia, za koju je fabrika predstavljala osnovni izvor radnih mesta.

U tom trenutku situacija je izgledala katastrofalno, međutim porodica Mankuzos

(Mancusos), preduzetnici u oblasti nekretnina i trgovine, su u svemu tome uvideli šansu.

Porodica je kupila fabriku površine 85.000 m2 sa namerom da je preproda nekom velikom

kupcu. Međutim, trendovi zbog kojih je i došlo do zatvaranja fabrike su se preneli i na

ostale industrije i posle više pokušaja porodica je shvatila da ne postoji ni jedan kupac koji

bi bio spreman da kupi tako veliku fabriku. Porodica Mankuzos je zatim došla do bolje

ideje - podelili su fabriku na manje poslovne prostore i počeli da ih izdaju preduzetnicima

pomažući im na taj način da razviju sopstveni biznis. Vrlo brzo se pojavio veliki broj

lokalnih preduzetnika, uglavnom bivših radnika fabrike, i nastao je veliki broj malih

preduzeća. Na ovaj način je prvi put u praksi sproveden koncept „biznis inkubacije“ kao

specifičan oblik razvoja preduzetništva i način podsticanja ekonomskog razvoja.

2.1. Pojam

Poreklo koncepta biznis inkubatora može se prepoznati u industrijskim zemljama

Zapada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Suočena sa sve višom

stopom nezaposlenosti i drugim posledicama recesije, industrijska društva su prepoznala

potrebu za novim strategijama promocije novih ekonomskih aktivnosti.

Biznis inkubator je dinamičan proces razvoja biznisa koji:

- pomaže da se smanji stopa neuspeha preduzeća u ranoj fazi razvoja (povećava

stopu opstanka),

- ubrzava rast preduzeća koja imaju potencijal za generisanje zapošljavanja i

bogatstva,

- pomaže da se identifikuju mogućnosti ulaganja, i

- pomaže u komercijalizaciji inovativnih ideja.

4

Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruženja čija je svrha da pruži podršku

procesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanja određenih usluga, u koje

može spadati: prostor inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema,

knjigovodstvo, preduzetničko savetovalište, finansijski saveti, itd.), marketing i

umrežavanje. Inkubatori se međusobno mogu razlikovati po načinu na koji pružaju usluge,

po organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata. Klasifikacija različitih tipova biznis

inkubatora može biti sveobuhvatna, ali, u skladu s kriterijumima za prijem i ciljevima,

mogu se podeliti na dve osnovne grupe: višenamenski biznis inkubatori u koje mogu biti

primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde, i

specijalizovani biznis inkubatori, usredsređeni na konkretnu delatnost.

2.2. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora

Biznis inkubatori se moraju sagledati u širem kontekstu ekonomskog razvoja, te

moraju biti integralni deo opšte strategije za ekonomski razvoj. Kao takvi, oni ne mogu

sami doprineti lokalnom ekonomskom razvoju, već mogu samo podržati razvoj

preduzetništva i otvaranje novih radnih mesta u konkretnoj zajednici time što će

sistematično obezbediti poslovni prostor po subvencionisanim cenama, stručnu pomoć,

usluge savetovanja i mentorstva. Biznis inkubatori su među najznačajnijim instrumentima

koji na lokalnom nivou mogu pomoći nastanak novih, održivih preduzeća. To je naročito

važno zato što se mnoga preduzeća i preduzetnici na samom početku rada suočavaju s

problemom nedostatka početnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem

i nepoznavanja tržišta, kako u smislu potražnje za ponuđenim proizvodima, tako i u smislu

novih, nepoznatih tržišta. Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzeća i,

indirektno, manji broj novih radnih mesta na lokalnom nivou. Biznis inkubatori

predstavljaju jedno od rešenja za ovaj problem u tom smislu što podržavaju novoosnovana

preduzeća u svim aspektima njihovog poslovanja.

2.3. Definicije pojmova vezanih za biznis inkubaciju

Postoji više definicija vezanih za biznis inkubatorekao što su:

- upravljani radni prostor/ Biznis centar – Objekti koji obezbeđuju prostor iz kojeg

mala preduzeća mogu da posluju;

5

- biznis inkubator – Upravljani radni prostor, intenzivna poslovna podrška i

savetovanje i selektivna politika ulaska i izlaska;

- visoko tehnološki inkubatori – inkubator čiji je cilj da se preduzeća razvijaju i

primenjuju nove thnologije;

- virtuelni inkubator – inkubacija bez zidova;

- internet inkubatori – uspon i pad u toku dot-com buma krajem devedesetih;

- naučni ili tehno parkovi – Razvoj objekata povezanih sa univerzitetskim

istraživačko-razvojnim centrom ili specifičnim industrijskim klasterom.

- naučni park može imati posebnu jedinicu za poslovnu inkubaciju za start-up ili

spin-off1 kompanije.

Postoje brojne definicije biznis inkubatora i biznis inkubacije. Prema dr Laurence

Hewick-u, inkubacija je svaki sveobuhvatni program poslovne podrške malim i srednjim

preduzećima, dok je inkubator zgrada koja se koristi za razvoj malih i srednjih preduzeća

sa sveobuhvatnim programom koji ukljucije nadzor, međusobnu povezanost,

administrativnu podršku i fleksibilan prostor za rad. Inkubator je objekat koji se sastoji od

malih radnih jedinica i obezbeđuje podsticajan ambijent za preduzetnike i start-up

preduzeća. Period boravka u inkubatoru je definisan, a odabir klijenata vrši se pažljivo.

Inkubator obezbeđuje tri osnovna elementa za razvoj preduzeća a to su:

- preduzetnički ambijent i ambijent za učenje,

- pristup mentorima i investitorima, i

- vidljivost na konkurentnom tržištu.

Osnovne funkcije inkubatora su pomoć preduzetnicima da pokrenu nova preduzeća,

podrška preduzećima u prvoj fazi rada i kreiranje radnih mesta. Glavni cilj biznis

inkubatora je da proizvode sto uspešnija preduzeća koja ce moći da napuste program

osposobljena da samostalno opstanu na tržištu.

2.4. Koncept biznis inkubatora

Biznis inkubator je efikasan instrument privrednog razvoja, pa je stoga deo

infrastrukture za podršku preduzetnicima u započinjanju biznisa, razvoju “mladih”

preduzeća i opstanku u prvoj fazi poslovanja. On je deo šireg strateškog okvira ili

1 Spin-off kompanija ili supsidijarna kompanija je poseban oblik poduzetničke kompanije koju je prethodno

pokrenula i s njom bila povezana neka druga organizacija. To je nezavisna kompanija koja proizvodi sličan

proizvod ili uslugu kao i njen prethodni poslodavac

6

programa podrške ekonomskog razvoja. Specifičan fizički kapacitet koji pruza: prostor,

infrastrukturu, pristup tehničkoj opremi, zajedničkim prostorijama za sastanke, paket “soft”

usluga – trening, ekspertiza, savetodavne usluge, mentorstvo, umrežavanje… Razlike u

ciljevima stejkholdera, kriterijumima ulaska i izlaska iz inkubatora, naučnoj intenzivnost

biznis planova i tačnoj konfiguraciji prostora i usluga uvek postoje i po njima je moguće

klasifikovati različite vrste inkubatora. Neophodne komponente biznis inkubatora su:

- promovisanje preduzetništva i podrška novim preduzećima u fazi planiranja,

- konsultovanje u oblasti razvoja biznisa i obuke,

- razvijena mreža institucija i preduzeća koja omogućava specijalizovane usluge,

lakšu komercijalizaciju tehnologije i pristup finansijskim resursima,

- obekat u okviru kojeg se nudi fleksibilan poslovni prostor po potrebama klijenta.

Kada se govori o osobinama biznis inkubatora neophodno je napraviti razliku

između inkubatora i drugih vrsta podrške preduzetništvu kao što su npr. uređeni prostori

(managed workspace). Biznis inkubatori nude poslovni prostor preduzećima, ali to već

decenijama nude i industrijski posedi (industrial estates) i namenske poslovne zgrade

(multi-tenant buildings).

Šta su to onda jedinstvene karakteristike biznis inkubatora? Biznis inkubatori

pružaju sve navedene usluge na sistemski način, na jednom mestu. Smanjuju početne

troškove, omogućavaju preduzetnicima da dele iskustva i stvaraju preduzetničke mreže,

kao i pružaju neophodne savete u početnim fazama razvoja biznisa. Taj holistički pristup je

nešto što fali svim ostalim modelima podrške preduzetništvu. Takođe, sam koncept je

moguće adaptirati kako bi bio što bolje prilagođen lokalnim uslovima i na najbolji način

pomogao razvoj novog biznisa. Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja biznis

inkubatora: osnivanje i opstanak preduzeća – omogućavanje najboljeg starta za preduzeća

da bi se povećale šanse za opstanak i rast; uključivanje društva – podsticanje razvoja

zajednice i kohezije, posebno u zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti; stvaranje

lokalne preduzetnićke kulture – inkubatori mogu biti katalizatori za glavne pružaoce

usluga, sto pomaže razvoju lokalnog talenta; uticaj na lokalnu privredu – trgovina među

preduzećima; lokalni ponos – demonstracija partnerstva i dobar izvor odnosa sa javnošću

za lokalnu ili regionalnu privredu; obnova – obično uključuje adaptaciju i renoviranje

starih zgrada, ili rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata; i partnerstva – pomažu u

razvoju i jačanju partnerstava, između nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, javnog i

privatnog sektora, donatora i nacionalnih partnera.

3. KLASTERI

7

Englesku reč cluster (skup, jato,grozd, grupa) prvi je upotrebio jedan američki

kompozitor da bi označio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu,

preduzeća imaju tendenciju da se okupljaju u klastere i imali su ih i mnogo ranije nego što

je pojam klastera ušao u ekonomsku literaturu.

Klasteri su ušli na velika vrata kada je Majkl Poter objavio svoju Competitive

advantage of the nation,1990. godine.2

3.1. Pojam klastera

Koncept klastera je u literaturu prvi uveo Majkl Porter (Michael Porter) 1990.

godine. Porter definiše klaster kao geografsku lokaciju koja ima:3

- dovoljno resursa i znanja da se dostigne kritična masa,

- vodeću poziciju u grani,

- značajnu i održivu komparativnu prednost u odnosu na druge lokacije, ili čak na

globalnom planu.

Prema Porteru, prednosti koje klaster donosi su:4

- povećanje produktivnosti kompanija u klasteru,

- povećanje broja inovacija,

- stimulisanje stvaranja novih biznisa.

U literaturi se, kao najčešći primeri klastera u svetu, navode:5

- Silicijumska dolina (The Silicon Valley), u Kaliforniji, za informacionu

tehnologiju,

- Holivud (Hollywood), u Kaliforniji, za filmsku industriju,

- Dolina Napa (The Napa Valley), u Kaliforniji, za vino,

- Bangalor (Bangalore), u Indiji, za softver,

- Tuluz (Toulouse), u Francuskoj, za aeronautiku,

- Antverpen (Antwerp), u Belgiji, svetski centar za dijamante,

- Roterdam (Rotterdam) u Holandiji, kao najveća kontejnerska luka,

2 Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005.

3 Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006. str. 88

4 Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005., str. 75

5 Isto, str. 79

8

- Tehnološka dolina Albani (Albany Tech Valley), država Njujork, za

nanotehnologiju.

Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u

odnosima kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu veština i čije

veze poboljšavaju konkurentsku prednost učesnika. Klasteri se najbolje razumeju ako ih

posmatramo kao regionalne sisteme: „Geografske koncentracije međusobno povezanih

kompanija, specijalizovanih dobavljača, isporučioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa

njima povezanih ustanova (npr. univerziteti, standardne agencije, i trgovinska udruženja)

koje se nadmeću ali i sarađuju.“6

Važnije od definicije je proces povezivanja u klaster kroz zajedničko delovanje i

dijalog , a ključna prednost klastera leži u višedimenzionalnoj blizini svih aktera ; ne radi se

samo o geografskoj, već i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklađenosti. Blizina

omogućava deljenje snaga i sredstava, zajedničke aktivnosti, zahtevaju zajedničku viziju,

zajedničke ciljeve, a lične i društvene veze jačaju poverenje i omogućavaju brži protok

informacija. Udruživanje i aktivnosti na pojedinačnim zadacima nisu dovoljni. Učinak

povezivanja u klastere se dobro oslikava samo na dovoljno velikom broju ponavljanih

međusobnih veza. Komunikacija je olakšana zajedničkim jezikom, uključujući i

profesionalni, kao i obrazovanjem. Naravno, mora se pomenuti kritična masa veština, znanja,

tehnologija i sredstava, koja će se odraziti na učinak preduzeća.

Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama među preduzećima. Veze mogu biti

građene na zajedničkim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje,

suštinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za određenima

kvalifikacijama i /ili distributivnim kanalima. Klasteri su obično geografski ograničeni,

definisani uglavnom razdaljinom i vremenom, koje su ljudi spremni da odvoje na putovanje

zbog zaposlenja i koje poslodavci i vlasnici kompanija smatraju razumnim za sastajanje i

strvaranje poslovnih veza. Na opseg klastera snažan uticaj imaju prevozni sistemi i

saobraćaj, ali i kulturni identitet, lični prioriteti, porodični i društveni zahtevi. Klasteri su

određeni prirodnim, demografskim, kulturološkim, privrednim i drugim karakteristikama

regiona. U zavisnosti od karakteristika regiona i preduzeća učesnika, klasteri postavljaju

svoje prioritete, koriste resurse svog regiona i formiraju formalne veze koje omogućavaju

ostvarenje zajedničkih ciljeva.

3.2. Funkcije klastera

6 Porter, 1998g. Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Beograd, 2006., str. 93

9

Klasteri predstavljaju prirodan spoj preduzeća gde se mora naglasiti da klaster ne

funkcioniše kao skup članica kojima je nametnuta povezanost ili koji su primorani da stupe u

asocijacije iz bilo kog razloga.

Klaster neguje specifičnosti preduzeća i omogućava da preduzeće izabere nivo i vrstu

saradnje u klasteru, kao i da definiše kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster, a sa

kojim funkcioniše samostalno. Na osnovu njihove lokacije i zajedničkih potreba oni mogu

uvideti koji je njihov benefit kao člana klaster asocijacija. Postoji nekoliko zajedničkih

elemenata u načinu funkcionisanja klastera:

- osnovna poslovanja - poslovanja koja su najznačajnija u klasteru, kroz koja se

klaster najviše ostvaruje i putem kojih klaster ima največće benefite od korisnika

koji su izvan klastera.

- potporna poslovanja - poslovanja koja direktno i indirektno pomažu osnovna

poslovanja klastera. Ovde spadaju dobavljači specijalizovanih mašina, komponenti,

sirovina, kao i sve ostale uslužne firme koje uključujući i finansijske = brokerske

firme i njihov kapital, advokati, dizajneri, marketing i odnosi sa javnošću.

- intelektualna potporna infrastruktura - u klasterima koji vrhunski funkcionišu,

osnovna i potporna poslovanja rade odvojeno, izolovano. U uspešnim klasterima

učestvuju mnogi članovi lokalne zajednice, lokalne škole, univerziteti, lokalne

trgovačke i profesionalne asocijacije, centri za ekonomski razvoj i mnogi drugi koji

podržavaju aktivnosti klastera i zapravo su ključni činioci u klasterima.

- fizička potporna infrastruktura - čini je fizička infrastruktura: putevi, luke, uređene

deponije za klasičan ili specifičan otpad, komunikacione veze i slično. Kvalitet

ovakve infrastrukture, u najmanju ruku, mora biti na istom nivou kao i

konkurentski, pa čak i mnogo bolji.

3.3. Prednosti učlanjavanja u klaster

Prednosti učlanjenja u biznis u klastere su sledeće:7

- rezultat uspostavljanja i razvoja klastera su značajni efekti koji pozitivno utiču i na

ceo region gde se klaster nalazi,

- niži troškovi poslovanja - nabavka se vrši na nivou klastera, što podrazumeva nižu

cenu i jeftiniji transport za značajno povećanje količine materijala, opreme, delova

itd.,

7 Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006., str. 94

10

- smanjenje zaliha materijala jer se uspostavljaju čvrste veze sa dobavljačima na

nivou klastera,

- povezivanje i angažovanje na nivou klastera, agencija i preduzeća za pružanje

specijalizovanih i uobičajenih usluga (markentiške, knjigovodstvene,

konsultantske, stručne i druge usluge) što smanjuje troškove preduzećima

učesnicima klastera,

- niži troškovi razvoja proizvoda i usluga (na primer grupa preduzeća projektuje i

razvija alate za potrebe druge grupe preduzeća unutar klastera koji pojedinačno ili u

celini razvijaju proizvodni proces, a treća grupa preduzeća radi na pakovanju,

dizajnu, kanalima distirbucija itd.),

- razmena tehnologija, ne u pravom smislu reči već, tehničko - tehnoloških znanja i

informacija,

- izlazak na inostrana tržišta, proširenje tržišta i prilike za nove poslovne veze

( nastup na tržištu kao klaster omogućava povoljnije uslove sklapanja ugovora,

zauzimanja većeg tržišta, povećanu konkurentnost),

- mogućnost izvođenja većih investicionih i razvojnih projekata u regionu (bilo koji

razvojni projekti na nivou regiona se lakše izvode kada veliki broj preduzeća

zajedno učestvuje u izvršenju),

- pristup fondovima - klasteri imaju prednost prilikom finansiranja iz različitih

fondova),

- povoljni krediti - klasteri mogu dobiti povoljnije kredite nego mala i srednja

preduzeća pojedinačno, i

- povećanje broja radnih mesta i veća raznilikost procesa, proizvoda i vrsta rada.

Jedan od najznačajnijih razloga zbog kojeg regioni treba da razmišljaju i rade na

klasterima je konkurentska prednost na globalnom tržištu. Izlazak na tržište je omogućen

svakome ko zadovoljava zahteve tog tržišta. Mala i srednja preduzeća, pa čak i velika

preduzeća teže da se lociraju jedna blizu drugih, uključujući i konkurente, zato što su

prednosti spoljne ekonomije i pristupa radu i znanju važnije od nedostataka tipa da

konkurenti mogu ukrasti njihove zaposlene ili otkriti njihove poslovne tajne.

Klasteri imaju za cilj objedinjavanje na horuzontalnoj i vertikalnoj osnovi različitih

subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog

zajedničkog proizvoda. Udruživanje može doneti širok spektar koristi obema stranama kao

i privredi uopšte. Neke od tih prednosti jesu:

11

- povećani nivoi stručnosti - što pruža udruženim kompanijama bolje poznavanje

lanca nabavke i omogućava kompanijama da uče jedna od druge i da međusobno

sarađuju.

- sposobnost preduzeća da udruže komplementarne snage i da ugovaraju radove

većeg obima za koje pojedinačno ne bi mogle nadmetati u javnom konkursu.

- potencijal za proizvodnju na veliko, koji se može realizovati kroz specijalnu

proizvodnju u svakoj od firmi, kroz zajedničku nabavku sirovina uz velike popuste

ili kroz zajednički marketing.

- jačanje društvenih i ostalih neformalnih veza, što vodi ka stvaranju novih ideja i

novih firmi.

- bolji protok informacija u okviru klastera, na primer, omogućavaju finansijerima da

prepoznaju dobre preduzetnike, a poslovnim ljudima da nađu dobre isporučioce

usluga.

Slika 1. Struktura organizacije

Izvor: Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005.

Prvi klasteri nisu bili „formirani“, nego „otkriveni“ u regionoma u kojima postoji i

sarađuje više uspešnih preduzeća iz jedne privredne grane ili iz lanca vrednosti, gde uz to

postoje još i odgovarajući pružaoci usluga, kao što su inženjeri, tehničke kancelarije,

advokati, privrednici, poslovni savetnici, ustanove za stručno obrazovanje. I u takvim

regionima se prema mišljenju posmatrača, može uočiti privredni napredak.

Klasteri mogu da nastanu sami od sebe, budući da se dobavljači i proizvođači

stacioniraju ili pokreću poslovanje upravo na mestima gde je veća koncentracija poslovnih

partnera. Ovakve odluke o osnivanju na određenoj lokaciji, podižu vrednost određenog

regiona i čine ga privlačnim za nove partnere, čime doprinose da klaster raste.

12

3.4. Podela klastera

Postoji više načina kako možemo podeliti klastere - na osnovu načina nastanka, na

osnovu veličine, dominantne delatnosti itd. Vrlo je značajna podela klastera po njihovom

značaju sa aspekta nacionalne ekonomije, odnosno uključenosti klastera u aktivnosti od

„šireg značaja“. Po ovom osnovu klasteri se dele u tri velike grupe8:

1. Nacionalni klasteri - Klasteri čiji su glavni ciljevi od nacionalnog značaja, kao što

je: rešavanje problema infrastrukture, planiranje prostora, rešavanje problema u

bilansu plaćanja (klaster koji se fokusira na izvoz, ili klaster koji se fokusira na

jačanje domaće proizvodnje i smanjenje uvoza). Ovi klasteri uglavnom imaju jaku

podršku države i uglavnom su deo ekonomske politike vlade.

2. Regionalni klasteri - Regionalni klasteri se fokusiraju na razvoj interne

konkurentnosti i povezuju preduzeća u okviru jedne regije zarad ostvarivanja što

boljih rezultata. Kao direktan efekat se javlja poboljšanje konkurentnosti regije,

povećanje ekonomskog blagostanja, razvoj infrastrukture itd. Vrlo često se

regionalni klasteri formiraju oko nekog resursa, kao što je npr. drvo, ruda ili

industrija vina.

3. Komercijalni klasteri - Komercijalni klasteri ne predstavljaju klastere po strogoj

definiciji, ali se često u međunarodnoj literaturi navode kao klasteri. Komercijalni

klasteri nastaju kada grupa preduzeća odluči da se udruži i radi zajedno na nekim

projektima. Ukoliko se saradnja završi na kraju projekta, „klaster“ nestaje.

Međutim, vrlo često saradnja među preduzećima se nastavi i ovakva udruženja

kompanija prerastaju u pravi klaster, sa svim njegovim obilježijma.

Klasteri mogu biti različitih veličina, od onih koji povezuju čitave regije, do onih

koji povezuju samo 7 ili 8 preduzeća u okviru jednog grada. Već pomenuta Silicijumska

dolina, verovatno najpoznatiji klaster na svetu, povezuje više od 7.000 preduzeća u oblasti

južno od San Franciska. Međutim, postoje i drugi primeri veoma uspešnih malih klastera,

koji bi trebali da budu posebno interesantni zemljama u tranziciji. Neki od najpoznatijih

primera su:9

- Kastel Gofredo (Castel Goffredo), gradić od 7.000 stanovnika u Italiji, je

istovremeno i sedište 200 povezanih preduzeća koja se bave proizvodnjom čarapa.

Ova preduzeća proizvode nešto više od polovine ukupnog broja čarapa u Evropi.

8 Konsultantska grupa Cluster Navigators Ltd. (2002) <www.clusternavigators.com>

9 Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005., str. 79

13

- Dalton, savezna država Džordžija u SAD (Dalton, Georgia), ima 25.000 stanovnika

i u njemu se nalaze 174 preduzeća koja se bave proizvodnjom tepiha. Oko 85%

tepiha u Americi i skoro polovina od svih tepiha na svetu se proizvedu u ovom

malom gradu.

- Montebeluna (Montebelluna), Italija, ima 25.000 stanovnika i središte je klastera

preduzeća koji se bave proizvodnjom skijaških čizama. Ovaj klaster proizvodi 75%

svih skijaških čizama na svetu i grad ponosno za sebe tvrdi da je „Glavni grad

sportske obuće na svetu“.

Kao što se može videti i iz navedenih primera, klaster ne mora neophodno biti

veliki da bi bio uspešan. Važno je da je klaster dobro organizovan i da se na tržištu pronađe

odgovarajuća niša (čarape, tepisi, skijaške čizme ili dr.). Kako to kaže poznati teoretičar

menadžmenta Set Godin (Seth Godin) „treba pronaći nišu, a ne naciju“10.

Sa promenom načina poslovanja u poslednje vreme, oli čenog u razvoju Interneta,

elektronskog poslovanja i raznih drugih inovacija, i način poslovanja klastera doživljava

određene promene. Pored klasičnog modela klastera uvodi se alternativno rešenje koje se

naziva Centar i ogranci (Hubs and Nodes). Preduzeća shvataju da neke vrste posla ne

moraju biti geografski blizu da bi bile povezane. Zahvaljujući prodorima pre svega na

poljima telekomunikacije, danas je moguće imate povezano poslovanje koje se vodi na

različitim kontinentima.

Ovaj model poslovanja omogućava centralu u jednoj zemlji, proizvodnju u drugoj,

a testiranje proizvoda u trećoj. Preduzeća i dalje posluju po modelu klastera, ali geografska

bliskost više nije neophodna za sve oblike poslovanja. Na primer, kompanije iz

farmaceutske industrije kao što su Fajzer (Pfizer) ili Merk (Merck) imaju istraživačke

centre u SAD (Kalifornija, Masačusets), proizvodni ogranci se nalaze u Portoriku i Irskoj,

preduzeća za podršku su raširena u svim zemljama sveta, dok se Internet koristi kao glavna

infrastruktura za komunikaciju, razmenu informacija i rezultata istraživanja.

Bez obzira da li govorimo o klasičnom modelu klastera, ili njihovoj modernoj

verziji centra i ogranaka, očito je da ovakav model poslovanja pruža velike prednosti i za

preduzeća i za regiju u kojoj posluju. Pored toga, klaster kao model poslovanja omogućava

i malim sredinama da budu konkurentne čak i na globalnom planu, što je jasno može videti

iz primera navedenih u ovom poglavlju.

ZAKLJUČAK

10 Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005

14

Biznis inkubatori pomažu razvoj malih i srednjih preduzeća i omogućavaju im da

se izbore sa brojnim problemima u prvih nekoliko godina postojanja. Inkubatori značajno

smanjuju stopu mortaliteta preduzeća, i zato su posebno značajni u ekonomijama u

razvoju, ili u specifičnim granama gde vlada jaka konkurencija. Za inkubatore se često

kaže da predstavljaju efektivan i efikasan način da se pomogne preduzetnicima da stvore

nova preduzeća povezujući ljudske resurse, kapital, tehnologiju i znanje. Inkubatori nisu

nov koncept, ali je bio potreban relativno dug vremenski period pre nego što je ovaj

koncept šire prihvaćen u svetu. Kako se razvijala biznis inkubacija kao koncept, tako su se

razvijali i biznis inkubatori. Ne postoji jedinstvena definicija biznis inkubatora, ali je u EU

najprihvaćenija definicija prema kojoj je biznis inkubator organizacija koja ubrzava i

sistematizuje proces stvaranja uspešnih preduzeća stvarajući širok integrisan spektar usluga

i podrške uključujući prostor inkubatora, poslovne usluge i mogućnosti povezivanja

preduzeća i umrežavanja u klastere. Pružajući svojim klijentima usluge koje su sve na

jednom mestu i omogućavajući smanjenje troškova kroz zajedničko korišćenje (i plaćanje),

inkubatori značajno poboljšavaju šanse za opstanak, ali i rast i razvoj novih preduzeća.

Uspešan biznis inkubator konstantno stvara uspešna preduzeća sa natprosečnim

potencijalom za stvaranje profita i novih radnih mesta.

Klaster je dakle, grupa srodnih preduzeća ili udružanja „priozvođača“ iz jedne

grane , uključujući i proizvođače sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija, i

naučnih i obrazovnih institucija, koje tako udružene rešavaju zajedničke probleme i

unapređujući poslovanje, postižu uspeh u određenom segmentu delatnosti i natprosečnu

konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu. Za formiranje klastera potrebno je

znanje i iskustvo o klasteru, kao i znanje iz drugih oblasti menadžmenta. Svaki klaster jeste

priča za sebe, pa preduslov da bude uspešan je poznavanje i primena standarda veština

koje predstavljaju trošak, ali ubrzo visoko isplativ. Organizovanjem u klastere inicijalni

prihod se uvećava i do 50 %, a uspeh počiva na uzajamnom poverenju i poštovanju načela

i normi.Klaster povezuju zajedničke potrebe na području nabavke, kupaca,

specijalizovanih usluga, kadrova i drugih resursa i tako umrežene postižu natprosečnu

konkurentnost, a time i uspeh u određenom segmentu delatnosti. Iako je prednost klastera

izlazak na međunarodno tržište, ključno je da se obezbedi funkcionisanje klastera unutar

nacionalnog tržišta.

Na kraju se može zaključiti da ovi koncepti organizovanja – interesnog udruživanja

15

i umrežavanja po statistikama sporo biva prihvaćen od menadžera srpske privrede.

Razlozi su međusobno nepoverenje, nedovoljno razumevanje od krajnjih korisnika biznis

inkubatora i klastera, slabo razvijena analiza konkurentnosti, nedovoljan uvid u analizu

troškova, neadekvatno praćenje poslovnih banaka, nepoznati izvori finansiranja za nove

projekte, kao i mnoge druge slabosti koje nepovoljno utiču na inicijativu za formiranje

klastera.

LITERATURA

16

1. Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006.

2. BI facts – USAID Municipal Economic growth Activity

3. Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005.

4. Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005

5. European Commission, Enterprise Directorate general. „Benchmarking of Business

Incubators“. Center for Strategy & Evaluation Services, februar 2002.

6. Petković V., Preduzetništvo, VPŠ Čačak, Beograd, 2006.

7. Porter, M. E., The Competitive Advantage of Nations, New York: The Free Press.,

1980.

8. Studija izvodljivosti Biznis inkubator centra Bor, Regionalni centar za razvoj MSP

Zaječar, avgust 2005

Internet adrese:

- http://www.inventivnost.me/ pristup ostvaren dana 20.01.2011.

- http://www.nasme.co.me/projekti/ipodrska/Formiranje%20biznis%20inkubatora.pdf

pristup ostvaren dana 20.01.2011.

- http://www.poslovneidejemagazin.com/biznis-inkubatori-tehnickih-fakulteta-praksa-

potvrdila-ideju/ pristup ostvaren dana 20.01.2011.

- http://fmrpo.gov.ba/www/uploaded/FMRPO/Klasteri.pdf pristup ostvaren dana

20.01.2011.

- http://vivis.org.rs/vesti/Zavrsni_%20rad.pdf pristup ostvaren dana 20.01.2011.

17