Transcript
Page 1: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU

SPOMENIKA KULTURE

BEOGRAD

INSTITUT POUR LA PROTECTION DES MONUMENTS HISTORIQUES DE LA RÉPUBLIQUE DE SERBIE BELGRADE

Page 2: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

COMMUNICATIONSXLV–2013Comité de rédaction

Viktorija Popovska-KorobarEvangelija HadjitryphonosSreten Petkovi}Milka ^anak-Medi}Miroslav Timotijevi}Marko Popovi}Svetlana Peji}Olivera Kandi}Gordana Simi}Dragan Vojvodi}Mirjana Đekić

Pour l’éditeur

Mirjana Andri}

Chef

Gordana Simi}

Secrétaire

Ivana Prodanovi}-Rankovi}

YU ISSN 0354-4346

UDK 7 + 902 / 904

Page 3: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

SAOP[TEWAXLV–2013

Redakcioni odbor

Viktorija Popovska-KorobarEvangelija HaxitrifonosSreten Petkovi}Milka ^anak-Medi}Miroslav Timotijevi}Marko Popovi}Svetlana Peji}Olivera Kandi}Gordana Simi}Dragan Vojvodi}Mirjana \eki}

Odgovorni urednikMirjana Andri}

UrednikGordana Simi}

Sekretar Ivana Prodanovi}-Rankovi}

BEOGRAD 2013.

Page 4: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

Гордана Милошевић, Милоје Васић, Вила са октогоном на Медијани у Нишу . . . . . . . . . . . . 7Надежда Гавриловић Gordana Milošević, Miloje Vasić, Villa with an Octagon at Mediana near Niš . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Nadežda Gavrilović

Марко Поповић, Даница Поповић Гробови црквених поглавара у манастиру Жичи . . . . . . 27

Marko Popović, Danica Popović Graves of Ecclesiastical Dignitaries in Monastery Žiča . . . . . . . . . 47

Оливера Кандић Први игуман манастира Сопоћани . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Olivera Kandi} The First Hegoumenos of Monastery Sopoćani . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Димитрије Мадас Манастир Бањска, гроб краљице Теодоре (гроб број 4) 55

Dimitrije Madas Monastery Banjska, Grave of Queen Theodora (Grave 4) . . . . . . . 65

Наташа Миладиновић-Радмиловић, Антрополошка анализа налаза из ктиторског гроба изАлекса Јановић, Зоран Ракочевић цркве Светог Јована у Студеници . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Nata{a Miladinovi}-Radmilovi}, Anthropological Analysis of the skeletal remains from the Founder’sAleksa Janovi}, Zoran Rako~evi} Grave in the Church of St John at Studenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Иванка Гергова О Спасовици код Ћустендила, још једном . . . . . . . . . . 83

Ivanka Gergova On Spasovica, Once Again . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Марин Брмболић Утврђење Петрус . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Marin Brmboli} Petrus Fortress . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Бранислав Цветковић Необичне сцене у припрати храма манастира Јошанице 111

Branislav Cvetković Unusual Scenes in the Narthex of the Church of Monastery Jošanica 131

Tатјанa Стародубцев Писани извори о црквама и манастирима подизаним или обнављаним у областима Лазаревића и Бранковића. I Ктиторски натписи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Tatjana Starodubcev Written Sources on the Churches and Monasteries Built or Restored in the Domains of the Lazarević and Branković Families . . . . . . . . 145

Татјана Вулета Трагом народног песника – aздија, плишане тканине у Србији средњег века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Tatjana Vuleta In Search of the Folk poet: Azdiya,Velvet in Medieval Serbia . . . . 163

Анета Серафимова, Јехона Спахиу Нова власт – друга вера – прилог проучавању исламских утицаја на поствизантијску уметност . . . . . 165

Aneta Serafimova, Јehona Сpahiu New Rule – Another Faith . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

Мирослава Костић Патријарх Арсеније IV Јовановић и уобличавање култа грофа Георгија Бранковића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Miroslava Kostić Patriarch Arsenije IV Jovanović and the Constitution of the Cult of Count Georgije Branković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Sadr`aj/ Table des matiéres

Rasprave i studije/Traités et études

Page 5: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

Мирослав Тимотијевић Сликa, реч, ритуал: Почеци литургијске прославе Нове године 1. јануара и Крачуново „Обрезање Христово“

на иконостасу Саборне цркве у Сремским Карловцима 203

Miroslav Timotijevi} „Picture, Word, Ritual: Beginnings of the Liturgical Celebration of the New Year on January 1st and Kračun's „Circumcision of Jesus“ on the Iconostasis of the Cathedral Church at Sremski Karlovci“ . . . 225

Весна Бикић „У руке Твоје, Оче, предајем дух свој“. Девоционалије аустријске војске са Београдске тврђаве . . . . . . . . . . . 227

Vesna Bikić “In manibus tuis commendo domine spiritum meum”Devotionals of the Austrian Army from the Belgrade Fortress . . . . . . . . . . . . . 246

Бојан С. Турaњанин Новооткривена некропола мраморова у селу Мишљен код Љубиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

Bojan S. Turanjanin The Newly Discovered Cemetery in the Village of Mišljen near Ljubinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Јелена Тодоровић, Биљана Црвенковић Стварање простора моћи: Бечка уметничка радионица Бернхарда Лудвига и уређење дворова у Румунији и Београду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

Jelena Todorović, Biljana Crvenković Creating Space of Sovereignty The Artistic Workshop of Bernhard Ludwig of Vienna and the Design of the Royal Courts in Rumania and Belgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

Ненад Лајбеншпегер Спомен-костурница на Жеглиговском камену код Младог Нагоричана као део историјата спомен-костурнице на Зебрњаку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Nenad Lajbenšperger Memorial Ossuary at Žegligovski Kamen near Mlado Nagoričane as Part of the History of the Memorial Ossuary at Zebrnjak . . . . . 287

Јасмина С. Ћирић Henry Maguire, NECTAR AND ILLUSION: Nature in Byzantine Art and Literature. Onassis series in Hellenic culture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

Гордана Симић МАГЛИЧКИ ЗАМАК, Марко Поповић . . . . . . . . . . . . 291 Марина Спасојевић САБОРНО ГРОБЉЕ У СЕНТ АНДРЕЈИ. Прошлост и натписи, група аутора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

6 SADR@AJ

Prikazi i kritike/Comptes-rendus et critiques

Прилози/Contributions

Page 6: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

Нова власт – друга вера– прилог проучавању исламских утицаја на поствизантијску уметност –

Апстракт: Исламски утицаји на поствизантијско сликарство према нашим анализама требало би да буду класификовани у две групе: (1) садржинско-суштински и (2) формално-илустратив-ни. Анализирајући у балканском контексту појавност ових ути-цаја на бројним примерима са подручја Републике Македоније, превасходни предмет нашег интересовања јесу промене сцена, које почињу тек у другој половини XVI века. Наиме, укључивање фигура са османскотурским обележјима у Страшни суд и у житијске сцене екуменских светитеља са старим култом резул-тат су фактичке исламске реалности, имају социо-историјски карактер и припадају првој групи. Наше анализе су показале да су поствизантиjски зографи, служећи се описима неких сцена у својим ерминијама, појмове Јевреји/Јудеји, јеретици, иноверни и пагани, мењали групом фигура у османскотурској одећи. Другу групу сачињавају ликовни утицаји исламске уметности формал-но-декоративне природе и своде се поглавито на продор мотива преломљеног лука, арабескне орнаментике и куфског писма.

Кључне речи: поствизантијска уметност, исламски утицаји, османскотурска одећа, Турци, кафтан, калпак, чалма, јатаган, Страшни суд, Мојсије, житијне иконе

Последњих деценија, особито после симпозијума који је организовао угледни институт Dumbarton Oaks престижног Харвардског универзитета, неоспоран је успон у области истраживања комплексних релација двеју планетарних кул-тура – византијске и исламске.1 Иако још увек у зачетку, ове теме изазивају научна интересовања и у домену поствизан-тијске уметности на Балкану, настајале у условима туркокра-тије.2 И у македонској историографији се последњих година запажа повећано интересовање за ову тематику, поглавито

1 Радови са симпозијума под називом The Relationship between Byzantium and Arabs (May 1963) публиковани су у Dumbarton Oaks Papers 18 (1964). Од њих, као базу наших истраживања, издвајамо студије које су значајне за сагледавање утицаја из домена уметности, тачније из области ликовног стваралаштва: G. C. Miles, Byzantium and the Arabs: Relations in Crete and the Aegean Area, DOP 18 (1964), 1–32 (о утицајима куфског писма на византијску орнаментику у различитим медијумима); O. Grabar, Islamic Art and Byzantium, исто, 67–88 (о византијским утицајима на исламске предмете и уметност); G. Meyendorff, Byzantine View of Islam, исто, 113–132 (о комплексности богословских аспеката на узајамне утицаје).

2 Уп. Б. Радојковић, Турско-персијски утицај на српске уметничке занате XVI и XVII век, Зборник за ликовне уметности Матице српске 1 (1965), 119–139 (са старијом литературом); С. Петковић, Исламски утицај на српско сликарство у доба турске владавине, у: Српска уметност у XVI и XVII веку, Београд 1995, 239–253.

Анета Серафимова, Јехона Спахиу

1. Свети Меркурије: a) параклис Светог Николе, црква Богородичиног Ваведења, Кучевиште, 1501; b) Топлички манастир, 1536/37; c) параклис Светог Николе, Зрзе, средина XVI века; d) црква Светог Јована Богослова, Слепче, 1627

1. St. Merkourios: a) paracclesion of St. Nicholas, Presentation of the Holy Virgin in the Temple, Kučevište, 1501; b) Monastery of Toplica, 1536/37; c) St. Nicholas, Zrze, c. 1550; d) St. John the Theologian, Slepče, 1627 a b c d

Page 7: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

усмерено на архитектонски и етнолошки дискурс исламских утицаја.3

Наше анализе слојевитих исламских утицаја на постви-зантијску уметност на подручју Републике Македоније, које следимо и у XIX веку,4 разврстане су у три тематске групе, насловљене као (1) утицаји на иконографију светитеља, (2) утицаји на иконографију тема и сцена и (3) утицаји на eнте-ријер и екстеријер у сценама. Наше научно интересовање је превасходно усредсређено на утицаје који имају семиотичке реперкусије на (пост)византијске слике и који се, отуда, суштински одражавају на симболику тема и сцена, дајући им ново значење. Осврт на историјски и социолошки контекст зачетка анализираних промена/утицаја усмерава нас ка пре-цизнијем одређивању временских међаша њиховог продора у поствизантијско сликарство у ширим балканским оквирима.5

1. УТИЦАЈИ НА ИКОНОГРАФИЈУ СВЕТИТЕЉА

У науци постоји мишљење да се турско-персијски утицаји на иконографију појединих светитеља најраније запажају у „специфичном представљању“ Светог Меркурија, што се објашњава утицајима тзв. војничког обрасца, који је нотиран у персијским минијатурама XV и XVI века.6 Условно названа нова иконографија овог светитеља састоји се у томе што је представљен у трочетвртинском положају, са шлемом на глави и са стрелом у рукама, коју приноси очима да би проце-нио колико је равна. Познато је да у византијској уметности Свети Меркурије има дефинисане типолошке и формалне особености још од палеолошког доба. О томе сведоче пред-ставе из Богородице Перивлепте у Охриду, Протатона, Старог Нагоричина и Грачанице, којима доминирају шлем на глави и мач у руци светитеља.7 Промене у приказивању, којима је мач замењен новим атрибутима – луком и стрелом, запажају се већ у Дечанима (1348)8 и у цркви Светог Атанасија Музаки у Костуру (око 1385).9 Поредећи ове фронталне представе и потоње, насликане у трочетвртинском положају, са специ-фичном ратничком иконографијом типичном/омиљеном код персијских минијатуриста још крајем XIII и у току XIV века, долазимо до закључка да је претпостављени персијски утицај на иконографију Светог Меркурија постојао знатно пре XV века.10 Промене повезујемо и с продором легенди према који-ма је овај свети војник био „Персијанац пореклом“, за разли-ку од старијих житијских извора, у којима се вели да је био „војвода јерменског пука 250. године“.11 Промењена иконо-графија биће доминантан поствизантијски модел његовог приказивања у сликарству на подручју Македоније (сл. 1), где најраније представе бележимо од средине XV века у делима охридске сликарске школе.12 Облик шлема Светог Меркурија, који се среће у разноврсним креативним варијантама, потен-цирао је „егзотичност“ изгледа светитеља, који је заснован на његовом пореклу.

Османски утицаји на изглед светитеља, особито на њихо-ву одећу, препознају се и на представи Светог Георгија Новог,

3 У овом смислу треба издвојити допринос реферата изложених на IV међународном конгресу Исламска цивилизација на Балкану, који је одржан у Скопљу октобра 2010, на коме смо изложили део теза разрађених у овом раду, в. A. Serafimova, J. Spahiu, Contribution to Studying Islamic Influences on the Post-Byzantine Painting in Ottoman Macedonia, 4th International Congress on Islamic Civilisation in the Balkans. Abstracts, Skopje 2010, 62. Издвајамо, такође, Међународну балканску конференцију (IBAC), која је одржана у Скопљу маја 2011. године, у организацији Истанбулског и Скопског универзитета „Свети Кирил и Методиј“, на којој су буле изложене значајне тезе и сазнања, међу којима – као важан допринос нашој студији – издвајамо реферате: D. Georgiev, Ottoman Charshi: The Mutual Eco nomic and Socio-Cultural Space of the Balkan Town; I. Velev, The Byzantine Culture and the Emer gence of the Global Civilization on the Balkans; А. Sotnichenko, Islam and Christianity in the Ottoman Balkans: the Experience of Intercul tural Dialogue; A. Serafimova, Ottoman Social and Historical Reflections on the Post-Byzantine Painting in Macedonia, в. International Balkan Annual Conference (IBAC) on Co-existence of the Cultures in Balkans. Abstracts, Skopje 2011, 5, 23, 84, 129. Значајан допринос расветљавању слојевитости османског периода и аргументе о верском синкретизму кроз анализу арапских записа на три престоне иконе даје рад: V. Popovska-Korobar, D. Gorgiev, Icons from the Museum of Macedonia with Ottoman Prayer Inscriptions, The Historical Review LX (2011), 247–269.

4 Примери из XIX века наведени у тексту илустративни су у циљу сагледавања континуитета неких тематско-иконографских промена, али су само „назнаке“ исламских утицаја на сликарство XIX века на подручју Р Македоније. Они представљају посебну тему, будући да превазилазе временски (поствизантијски) оквир наших истраживања.

5 У старијој литератури је период континуитета византијске уметности после пада Византије именован као касни/позни средњи век, што је поглавито означавало продужено трајање византијске уметности у туркократским условима. Оваква номен-клатура превасходно је коришћена као временска одредница сликарске продукције критских мајстора од краја XIV до краја XVII века, уп. A. Lymberopoulou, Audiences and markets for Cretan icons, у: K. W. Woods, C. M. Richardson, Viewing Renaissance Art, London 2007, 171–208, посебно 202–203, са старијом литературом.

6 Уп. Радојковић, нав. дело, 125, сл. 4; Петковић, Исламски утицај на српско сликарство, 249.

7 О војничким атрибутима Светог Меркурија в. М. Марковић, О иконографији светих ратника у источнохришћанској уметности и о представама ових светитеља у Дечанима, Зидно сликарство манастира Дечана, Београд 1995, 624, нап. 452; Ch. Walter, The Warrior Saints in Byzantine Art and Tradition, Aldershot 2003, 104; Д. Ѓорѓиевски,

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

166

Page 8: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

родом из Кратова, који је мученички пострадао 1515. годи-не.13 У складу с временом у коме је живео, он је често сликан у одећи која одражава тадашњу „моду“. Такви су примери из цркава Светог Атанасија Александријског у Журчу (1617)14 и Светог Димитрија у Жвану (1634),15 где је насликан у лаичкој одећи коју чине кошуља – ђомлек, огртач налик кафтану,

За претставите на светите воини од црквата Свети Ѓорѓи во Старо Нагоричино, Патримониум. МК 1–2/2007 (2007), 91–93. Мач је доминантан атрибут светитеља и у коптској уметности, а због веровања да му је био додељен још један сјајан мач за борбу против паганства, био је назван Abu al-Saifain (носилац два мача), уп. J. Kamil, Christianity in the land of the Pharaohs: The Coptic Orthodox Church, Routledge 2002, 258–259, fig. 10.4.

8 Марковић, нав. дело, сл. 5.9 Σ. Πελεκανίδου, Καστοριά Ι. Βυζαντιναί

Τοιχογραφίαι, Θεσσαλονίκη 1953, πιν. 154α.10 О ратничким минијатурама из XIII–

XIV века в. Persian Art: An Illustrated Souvenir of the exhibition of Persian Art at Burlington House, London 1931, 32–51; E. Blochet, Catalogue des Manuscrits Persans de la Bibliothèque Nationale, Paris 1934, passim; D. T. Rice, Islamska umetnost, Beograd 1968, sl. 116, 118, 120, 219, 227; M. G. Lukens, The Fifteenth-Century Miniatures, The Metropolitan Museum of Art Bulletin 25/9 (1967), 317–338.

11 Уп. Ј. Поповић, Житија светих за новембар, Београд 1977, 717 (даље: Јустин, Житија); Епископ Николај, Пролог, Линц 2001, 775–776 (даље: Пролог).

12 Г. Суботиќ, Охридската сликарска школа од XV век, Охрид 1980, ск. 33 (Долгаец), ск. 69 (Баница), ск. 79 (Лескоец), 118 (Драгалевци). Примери из XVI и XVII века у Македонији су многобројни, али ћемо овом приликом издвојити само неке: параклис Светог Николе у цркви Ваведења Богородице (Свети Спас) у Кучевишту – 1501 (Црквата Воведение на Богородица во Кучевиште, уводни текст: Б. Видоеска, Скопје 2008, ск. 35), Свети Никола Топлички (личне белешке), цркве Преображења и Светог Николе у манастиру Зрзе (З. Расолкоска-Николовска, Манастирот Зрзе со црквите Преображение и Свети Никола, Споменици на средно-вековната и поновата историја на Македонија 4, Скопје 1981, 426–427, сл. 12), Журче (Ј. Николиќ-Новаковиќ, Живописот во црквата Св. Атанасиј Александриски во Журче, Скопје 2003, Т. III) и Свети Никола у Слепчу код Прилепа (Н. Митревски, Манастирот Слепче кај Прилеп, Прилеп 2001, 30).

13 Д. Богдановић, Житије Георгија Кратовца, Зборник Историје књижевности САНУ 10 (1976), 203–266; Јустин, Житија, фебруар, 224–229; Пролог, 93; Г. Суботић, Најстарије представе светог Георгија Кратовца, Зборник радова Византолошког института XXXII (1993), 167–205; Д. Миловска, Ј. Таковски, Македонски житија IX–XVIII век, Скопје 1996, 107–135.

14 Уп. Николиќ-Новаковиќ, нав. дело, 41–44.

15 Уп. М. М. Машниќ, Црквата Св. Димитрија во Жван и нејзиното место во сликарството на доцниот среден век, Културно наследство 19–20–21 (1996), 197, 200–201.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

167

3. Свети Георгије Јањински са житијем, црква Светог Атанасија, Богомила, друга половина XIX века

3. The Life of St. George of Ioannina, St. Athanasius, Bogomila, second half of 19th century

2. Свети Георгије Јањински: a) црква Светог Георгија Победоносца, Рајчица, 1848–52; b) црква Светог Илије, Селце, 1864; c) црква Богородице Пречисте Кичевске, 1881

2. St. George of Ioannina: a) St. George the Victorious, Rajčica, 1848–52; b) St. Elijah, Selce, 1864; c) Holy Virgin Immaculate of Kičevo, 1881

a b c

Page 9: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

обрубљен крзном, и клобучаста капа на глави. Кратовски светитељ ће на сличан начин бити прикази-ван и у ширем региону, особито у областима под јурисдикцијом Пећке патријаршије.16

Тенденција сликања нових мученика – неомарти-ра, у савременој османскотурској одећи прати се све до XIX века. Сликовити примери су представе Светог Георгија Јањинског (†1838), чија су препознатљива обележја народна ношња и црвени фес на глави (сл. 2).17 Према хагиографским текстовима, јањински мученик, пореклом из села Чуркли близу Гревена у епирској области, радећи као слуга код турског старе-шине, мада „(х)ристијанин“, био је сматран Турчином, а после низа притисака османске власти су га погуби-ле вешањем.18 Подаци из житија послужили су као инспирација за илустровање циклуса Светог Георгија Јањинског у три цркве велешког региона. Његова стра-дања, означена као четири суђења, најдраматичније су приказана у четири сцене у цркви Светог Атанасија у селу Богомила (сл. 3).19 Турбан/фес, статусни симбол у османској држави,20 на главама хришћанских нео-мартира јесте атрибут, заједно с крстом, њиховог мучеништва у туркократским условима, заснован на житијским подацима о присили на конвертовање.21

2. УТИЦАЈИ НА ИКОНОГРАФИЈУ ТЕМА И СЦЕНА

Фигуре у османскотурској и турско-персијској одећи сликају се у поствизантијском периоду и у оквиру одређених тематских целина. У композицији Страшни суд из Богородице Перивлепте у Охриду (око 1595), из манастира Зрза (1624/25) и кучевишког манастира Светих арханђела (1630/31), у оквирима проширене поствизантијске редакције теме,22 представљен је про-рок Мојсије са групом Јевреја и Турака, које предводи на путу ка Огњеној реци (сл. 4).23 У науци је темељно елаборирана епизода са Мојсијем и јеврејском групом у Страшном суду, као и утицај Свете Горе на њену дисперзију.24

За наше анализе је посебно занимљива појава Турака на десној страни Страшног суда, тј. на страни лево од Христа, која је семиотички квалифакатив ино-верности, безбожништва и грешности.25 Фигуре се лако препознају по карактеристичном руху: по дола-мама са разрезаним рукавима и/или кафтанима са кратким рукавима испод којих се види кошуља/ђом-лек, и калпацима.26 Анализирајући појаву групе Турака на Страшном суду у ширем поствизантијско-турко-кратском контексту, констатујемо присуство фигура одевених у кафтане и у доламе и са калпацима на гла-вама у молдавским27 и у руским ликовним интерпрета-цијама „судњег дана“.28 Наиме, Турци су насликани као једна од група безбожних/иноверних Јевреја,

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

168

16 За примере на подручју Пећке патријаршије в. С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије (1557–1614), Нови Сад 1965, 87–88, 110, 170, 185, 195 и сл. 8 (Пећка патријаршија), 26 (Студеница), 88 (Богошевци); в. такође: Суботић, Најстарије представе светог Георгија Кратовца, 181–184.

17 За представе Светог Георгија Јањинског на подручју Македоније, почевши од најстаријег познатог примера на икони из Светог Јована Канеа у Охриду, са представом Богородице са Христом и светитељима, коју је насликао Дичо Зограф 1844. године, в. Ц. Грозданов, Мачениците од XV – XIX век во живописот во Македонија, Прилози. Одделение за општествени науки XXIV 1 (Скопје 1993), 46–48; исти, За портретите на св. Георгија Јанински во уметноста на Македонија, Прилози. Одделение за општествени науки XXXI/1 (Скопје 2000), 101–124; в. такође: Ј. Тричковска, Живописот во манастирската црква Богородица Пречиста – Кичевска, Манастир Света Пречиста Кичевска, Скопје 1990, 88–89. Опширније о житију и иконографији Светог Георгија Јањинског, о његовом најстаријем портрету у родном месту (око 1839), као и о бугарском „одомаћивању“ портрета светитеља в. И. Гергова, „Българският“ св. Георги Нови Яанински, Сборник в чест на Петър Динеков, София 2001, 485–491, са старијом литературом.

18 Уп. Јустин, Житија, јануар, 552–553; Пролог, 38.19 Уп. Грозданов, За портретите на св.

Георгија Јанински, 116–120.20 Иако стандардизовани фес црвене боје са тзв.

пискуљом постаје официјелно обележје османског костима тек 30-их година XIX века реформским одредбама султана Махмуда II (уп. B. Masters, G. Ágoston, Encyclopedia of the Ottoman Empire, New York 2009, 55, 430), специфична оријентална цилиндрична капа вишеслојно омотана и камуфлирана тканином, тзв. турбан, рано продире у византијску државу и уметност, уп. Ε. Ζαχαριάδου, Ή καλύπτρα τού Μετοχίτη και οί αραβικοί αριθμοί στή Μονή Χώρας, 18ου Συμπόσιο Βυζαντινής και μετάβυζαντινής αρχαιολογίας καί τέχνης (Πρόγραμμα και περιλήψεις), Αθήνα 1998, 25–27.

21 У пролошком житију кратовског мученика, које има охридску провенијенцију, он је назван кујунџијом са „рисјанином“ душом, док се за јањинског новомученика наводи да је био Албанац непоколебљив у вери хришћанској, уп. Пролог, 38 (Јањински), 93 (Кратовски).

22 После првог научног публиковања поствизантијских новина на Страшном суду уп. Н. В. Покровский, Страшный суд в памятниках визан-тийскаго и рисскаго искусства, Труды VI Археологическаго сьезда в Одессе III (1887), 311–317, 364 и даље, драгоцене су студије М. М. Гаридиса (M. M. Garidis, Etudes sur le Jugement dernier post-byzantin du XVe là fin du XIXe siècles, Thessaloniki 1985) и оне објављене у тематском броју Cahier balkaniques (6, ed. T. Velmans, Paris 1984), који је посвећен поствизантијској ликовности Страшног суда.

23 О епизоди Мојсија са иновернима опширније в. Ц. Грозданов, Страшниот суд во црквата Свети Климент (Богородица Перивлептос) во Охрид во светлината на тематските иновации на XVI век, Културно наследство 22–23/1995–96 (1997), 50–52; А. Серафимова, Семиотичка анализа и поствизантиски паралели на Страшниот суд во кучевишките Свети

Page 10: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

Архангели, Културно наследство 28–29/2002–03 (2004), 175–176; иста, Кучевишки манастир Свети Архангели, Скопје 2005, 183–184, 286.

24 Уп. Д. Милошевић, Страшни суд, Одабрани чланци и студије, Београд 1993, 131–132, 140 (= Das Jüngstes Gericht, Recklinghausen 1963). О предлошцима и ширењу обрасца овог мотива/епизоде опширно: Серафимова, Семиотичка анализа, 175–176, нап. 73–75, са референтном литературом.

25 Посебан осврт на ову тему доноси А. Серафимова, Османлиски социо-историски рефлексии: претстави на Турци во поствизантиското сликарство во Македо-нија, Патримониум. МК 4/9 (2011), 203–212.

26 Калпак – цилиндрична капа тамне боје, израђена од различитих матeријала, која је означавала друштвени статус појединца у Османској империји, сматра се претечом феса, в. E. J. Brill’s First Encyclopedia of Islam, 1913–1936, ed. M. Th. Housma, Vol. IV, Leiden 1993, 701.

27 За молдавске примере из Хумора, Молдовице, Воронеца и Сучевице в. Garidis, nav. delo, 91–95, pl. 94–97. Посебно за Воронец и пет група иза Мојсија, које су означене као хор јеврејски, турски, татарски, јерменски и арапски, в. A. Dumitrescu, La façade ouest de Saint-Georges de Voroneţ en Roumanie, CahBalk 6 (1984), 123–125.

28 Један од најстаријих сачуваних примера (из средине XV века), који је оцењен парадигматичним за позније презентације Страшног суда, јесте руска икона са овом представом из Галерије „Третјаков“, в. Garidis, nav. delo, 100–101; О. Белова, В. Петрухин, О „нечесивых“ народах: эсхатологический и иконографический мотив, Проблеми на изкуството 2010/1 (2010), 31–34.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРА Анета Серафимова,Јехона Спахиу

169

4. Страшни суд: a) црква Богородице

Перивлепте, Охрид, око 1595;

b) Манастир Зрзе, 1624/25;

c) Кучевишки мана-стир Светих арханђела, 1630/31

4. Last Judgment: a) Holy Virgin

Peribleptos, Ohrid, c 1595;

b) Monastery of Zrze, 1624/25;

c) Monastery of Kučevište, 1630/31

a

b

c

Page 11: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

Јермена, Татара, Латина, Арабљана, а у руским примерима и Германа, који су увек постављени у поворкама с десне стране у масовној иконографији Страшног суда и чија је појава науч-но протумачена као одраз актуелних регионалних исто-ријских околности и збивања.29 Особито је интересантно то што тзв. турска група одсуствује на представама Страшног суда на подручјима Србије, Бугарске и Грчке.30 На подручју Охридске архиепископије пак тај иконографски образац у науци је нотиран и у сликарству XVIII31 и XIX века.32

Разлоге присуства турске групе на Страшном суду у фре-ско-ансамблима у Македонији налазимо у изворима и у њиховој научној интерпретацији. Укупна сазнања о демо-графској структури у другој половини XVI века на подручју данашње Републике Македоније показују да је једна четврти-на житеља прихватила ислам.33 Новија научна сагледавања утврђују „разложни прагматизам са економским побудама“ као пресудни узрок да један део хришћана, пре свега имућног становништва, добровољно буде исламизован.34 Иако је било превирања и отпора, констатованих још у XV веку,35 при чему је животни стандард локалног становништва драстично опадао, ипак су присилна потурчивања и зулуми инцидентни све до краја XVI века,36 докада се још увек поштовало начело верске толеранције према немуслиманском становништву, засновано на шеријатском праву. Познато је да је шеријатско право произашло из Курана и да се према њему „следбеници-ма јеванђеља суди према објавама Божјим у светим књигама јеванђељским, а Јеврејима – према објавама у Тори“.37 Али са слабљењем централне власти, када је део војно управног и правосудног апарата функционисао подмићивањем, насиље и зулуми су постајали све чешћи, а шеријатско правна начела нису била поштована и спровођена, што је довело до погор-шања односа особито у XVII веку.38 Укључивање групе Турака у Страшни суд у суштини је одјек реално погоршаних односа у последњим деценијама XVI века, откада датирају и најстарији уочени примери. Овако постављени дискурс води констатацији да интерполирање ове групе/епизоде није резул-тат исламских утицаја у формално-ликовном смислу, већ да је последица, тј. историјска рефлексија актуелне владајуће исламске реалности.39

Одјеци погоршаних социо-историјских услова видљиви су и у неким старим житијним циклусима, у којима сцене мучеништва светитеља добијају савремени контекст, па се у улози судија и мучитеља јављају фигуре у османско-турској одећи.40 Флагрантан пример је житијни циклус патрона цркве Свете Петке у Младом Нагоричину (1628), где је међу сцена-ма приказано како двојица војника одводе светитељку.41 Фигуре су насликане са изразитим оријенталним физионо-мијама, наглашених али танких бркова, а на главама носе капе са перјаницама на врху, које су карактеристичне за османске војничке редове – јаничаре у XV и XVI веку.42

На охридској икони са представом Свете Марине са житијем, која је атрибуирана зографу Константину Шпатараку из средине XVIII века,43 у центру је насликана светитељка како убија ђавола, а около је приказано дванаест композиција

29 О османским војним нападима на независне државе, особито на Русију, в. Белова, Петрухин, нав. дело, 32–34, где је наведена и одговарајућа литература.

30 Јединствени пример који нотирамо на подручју данашње Грчке, саздан у некадашњој првопрестоној (прототроној) митрополији Охридске архиепископије, јесте онај из костурске цркве Светог Николе архонткиње Теологине, где Мојсије предводи пет мушкараца, од којих су тројица одевени у карактеристичну јеврејску одећу, са веловима на глави, док је један од остале двојице насликан са тамним калпаком: Μ. Παϊσίδου, Οι τοιχογραφίες του 17ου αιώνα στους ναούς της Καστοριάς (Διδακτορική διατριβή), Αθήνα 1995, 200–201, πιν. 125α. За додатну литературу и анализе в. Серафимова, Османлиски социо-историски рефлексии, 208–209, посебно нап. 43.

31 Присуство групе од три фигуре са калпацима и чалмама запазили смо током теренских истраживања фресака цркве Светог Германа у селу Герман (1743). Крај групе је натпис: iyDEI, којим су приказане фигуре дефинисане као Јевреји (према теренским белешкама Ј. Спахиу). Податке о цркви доноси Th. Papazotos, The Church of Ayios Yermanos at the village of Ayios Yermanos, у: D. Evyenidou, I. Kanonidis, Th. Papazotos, The Monuments of Prespa, Athens 1991, 35–39.

32 Фигуре са турским обележјима насликане су руком Диче Зограф (1847) у припрати цркве Светог Георгија у Бањанима (в. Е. Алексиев, Дичо Зограф. Иконопис, Скопје 1997, 10); сличне фугуре повезане са епизодама Христовог другог доласка налазимо и у припрати цркве Светог Николе у Крупишту (1880) в. З. Расолкоска-Николовска, Црквата Св. Никола во Крупиште, Зборник на Археолошкиот музеј на Македонија, кн. VIII, Т. IX (1978), црт. 12, сл. 4.

33 Уп. М. Соколоски, Исламизација у XV и XVI веку, Историјски часопис XXIII (1975), 75–89.

34 На тзв. присилну исламизацију опширно се осврће Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије, 15–17 (са старијом литературом). В. такође: Соколоски, нав. дело, 81–89.

35 Г. Суботић (Охридска сликарска школа, 81, 184–185) констатовао је смањење уметничке продукције у Охриду после 1466. године, које објашњава последицом пооштрених услова након протеривања бунтовног архиепископа Доротеја са делом клира и домаћег племства.

36 Уп. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије, 15–16. За Македонију посебно в. А. Стојановски, За некои појави на узурпирање на раинската земја во XVI век, Македонија во турското средновековие, Скопје 1989, 109–113.

37 Уп. М. Беговић, О изворима шерија-тског права, Београд 1933, 67.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова,Јехона Спахиу

170

Page 12: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

38 Уп. Д. Ѓоргиев, Скопје од турското освојување до крајот на XVII век, Скопје 1997, 39–42 (са старијом литературом).

39 О овим социо-културолошким феноменима в. Серафимова, Османлиски социо-историски рефлексии, 207–211.

40 У науци је већ уочен широк територијални опсег ове појаве, уп. С. Петковић, Морача, Београд 1986, 89–90, ск. 29, сл. 45; исти, Исламски утицај на српско сликарство, 247; Π. Λ. Βοκοτόπουλος, Δύο πιθανά έργα του Μάρκου Μπαθά, Topics in Post-Byzantine Painting. In Memory of Manolis Chatzidakis, Athens 2002, 40–42, εικ. 4, 7.

41 Уп. Т. Витларски, Гробјанската црква Св. Петка во с. Младо Нагоричино, Ликовна уметност 8–9/1981–82 (1983), 122, нап. 31, црт. 10.

42 D. Nicolle, Ch. Hook, The Janissaries, London 1995, 20–22; S. Turnubull, The Ottoman Empire 1326–1699, Routledge 2003, 18; Masters, Ágoston, nav. delo, 296–297.

43 Целовита обрада и атрибуција код: Е. Попова, За авторството на иконата св. Марина с житие в галерията на икони – Охрид, Проблеми на изкуството 3 (1998), 33–39. В. такође: В. Поповска-Коробар, Иконописот во Охрид во 18 век, Скопје 2005, 87.

Анета Серафимова,Јехона Спахиу

171

5а. Свети Георгије са житијем, икона, црква Богородице Пречисте Кичевске, 1745

5a. The Life of St. George (icon), Holy Virgin Immaculate of Kičevo, 1745

5б. Света Марина са житијем, икона, Галерија икона у Охриду, око 1754

5b. The Life of St. Marina (icon), Gallery of Icons, Ohrid, c. 1754

Page 13: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

из њеног житија.44 У сценама Света Марина пред царским намесником Олимвријем, Батинање тојагама, Мучење гво-зденим трозупцима, Мучење запаљеним свећама, као и у сцени Мучење Свете Марине у казану с врелом водом, запа-жају се фигуре са чалмама и са турбанима, одевене у луксуз-не кафтане (сл. 5б).

Мучитељи су на сличан начин приказани и на икони Светог Георгија са житијем, датованој 1745, која се налази у манастиру Богородице Пречисте Кичевске,45 а приписује се браћи Константину и Атанасу Зографу из Корче.46 Фигуре насликане у карактеристичној османскотурској одећи препо-знајемо у сценама: Мучење у кречани, Мучење навлачењем ужарених чизама, Испијање отрова, Васкрсење умрлог, Обарање многобожачких идола и Одсецање главе светитеља (сл. 5а).

Сличну фигуру са чалмом омотаном око цилиндричног „држача“ црвене боје, насликану у џелатском чину одсецања главе Светог Мине, запажамо и у зидном сликарству припра-те цркве Светог Германа у селу Герман.47

Појава „потурчивања“ одређених фигура из библијских збивања њиховим представљањем у карактеристичној одећи са неспорним турским обележјима – ђомлеци, кафтани, дола-ме, калпаци, чалме, турбани (ређе) и (доцније) фесови,48 уочили смо у делима XVIII и XIX века.49 Тако су представље-ни Јерусалимљани који дочекују Христа у Цветима, јеретик Јефоније на Успењу, као и житељи Витаније у Лазаревом васкрсењу, али и судије и мучитељи у Христовим страдањи-ма. У наведеним примерима долази до ликовне замене Јевреја/Јудеја представама група Турака – појава која се при-кључује примерима ликовних рефлексија условљених ислам-ском историјском реалношћу.

У контексту исламских утицаја на иконографију сцена опсервирамо и приказано оружје, пре свега, честу замену мача сабљом/јатаганом. Најстарији пример такве замене запазили смо на представи арханђела Михаила у Марковом манастиру (1376/77),50 који у левој руци држи сабљу (сл. 6а). Сабља таквог облика пореклом је из централне Азије и нали-кује персијском шамширу и турском килиџу (к`л`џ), а у упо-треби је била широко распрострањена током XV и XVI века.51 У поствизантијском периоду разни облици сабљи најчешће се сликају на представи арханђела Михаила у првој зони (сл. 6г),52 или пак у оквиру Богородичиног успења (сл. 6в).53 Међу мноштвом примера, илустровање јатагана бележимо у рукама џелата у сцени Усековање Свете Петке, у параклису посвећеном светитељки у цркви Константина и Јелене у Охриду (око 1460)54 и у сцени Свети Никола спасава тројицу људи од мача, насликаној у припрати Топличког манастира (1534/35, сл. 6б).55

Промене запажамо и у ликовности оружја и војничке опреме, посебно у представљању шлемова војника у сценама које припадају циклусу Христових страдања.56 Приказани су као конусни шлемови са шиљатим или заобљеним врхом, са штитницима за врат и уши, а најближе аналогије налазимо у турско-персијским металним шлемовима.57

44 Ц. Грозданов, Портретите на светителите во Македонија од IX–XVIII век, Скопје 1983, 218–219, сл. 71; М. Георгиевски, Галерија на икони – Охрид (каталог), Охрид 1999, 96–97.

45 А. Николовски, Иконописот во црквата и параклисот на манастирот Света Пречиста, Манастир Света Пречиста Кичевска, Скопје 1990, 108.

46 Уп. М. М. Машниќ, Непознати икони на браќата Зографи од Корча, Културно наследство 26–27/2000–2001 (2001), 32, сл. 8.

47 Опис сцене доносимо према нашим теренским белешкама. За атрибуцију сликарства ове цркве браћи из Корче в. Поповска-Коробар, Иконописот во Охрид во 18 век, 77.

48 О османској одећи шире в. http://valkyrja.shawwebspace.ca/asset/view/20675/intro_to_ottoman_turkish_clothing_web_version_july_2009.pdf; о турбану посебно в. E.J. Brill’s First Encyclopaedia of Islam 1913–1936, Vol. VIII, (Tā’if - Zūrkhāna), Brill 1987, 885–893.

49 Поповска-Коробар, Иконописот во Охрид во 18 век, 101, сл. 1; Д. Николовски, Иконописот во Македонија: датирани икони, познати автори и работилници, Македонска културна ризница, CD-ROM, Скопје 2006, сл. 140–141; Ц. Грозданов, Свети Наум Охридски, Скопје 1995, сл. 92, 95–97, 101–102, 106–107.

50 За датовање фресака в. В. Ј. Ђурић, Марков манастир – Охрид, Зборник за ликовне уметности Матице српске 8 (1972), 131–136; о сабљи: А. Серафимова, Марков манастир, Македонско културно наследство. Христијански споменици, Скопје 2008, 34.

51 Уп. A. Rahman Zaky, Introduction to the Study of Islamic Arms and Armours, Gladius II (1961), 18, 21, fig. 2c, 3c (рад је доступан у онлајн верзији: http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/view/211/213); в. и: D. Alexander, Swords and Sabers during the Early Islamic Period, Gladius XXI (2001), 193–220 (http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/86/86).

52 Издвајамо представе арханђела Михаила из наоса цркве Свете Петке у Брајчину В. Поповска-Коробар, Зидно сликарство с краја XV века у манастирској цркви Свете Петке код Брајчина, Зборник радова Византолошког института XLIV (2007), 560, сл. и стр. нису нумерисане), кучевишких Светих арханђела (Серафимова, Кучевишкиот манастир Свети Архангели, 109), Светог Николе (Светог Атанасија) у Шишеву и Светог Јована Богослова у Слепчу (према личним белешкама).

53 Арханђео Михаило замахује сабљом према фигури јеретика Јефонија на Успењу Богородичином из цркве Свете Петке у Брајчину (уп. Поповска-Коробар, Зидно сликарство с краја XV века, 560), у наосу Топличког манастира и у цркви Светог

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

172

Page 14: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

3. УТИЦАЈИ НА ЕНТЕРИЈЕР И ЕКСТЕРИЈЕР У СЦЕНАМА

Исламски утицаји на ентеријер и екстеријер у сценама нај-чешће су декоративног карактера, изражени сликаним еле-ментима архитектуре или пејзажа, намештаја и покућства. Једна од главних карактеристика и доприноса исламског гра-дитељства јесте седласто преломљени лук, који ће постати омиљен у областима под арапском, а касније и под османско-турском доминацијом.58 Овај архитектонски елемент наћи ће своју примену и у поствизантијским делима.

На икони Успење Богородице из Топличког манастира (1542/43, сл. 7а),59 потом на истој сцени у наосима цркава Богородице Келије у Велмеју (последња четвртина XVI века),60 Светих арханђела у Кучевишту (1591, сл. 7б)61 и Светог Николе у Стрезовцима (1606),62 Христос је у ман-дорли с преломљеним луком, што ће постати један од карактеристичних елемената светогорског обликовања сцене.63 Преломљени лук се јавља на иконописним делима или на онима изведеним резбарењем и има визуелну/фор-малну функцију на оквирима икона (сл. 7в).64 Нашим при-

Николе (Светог Атанасија) у Шишеву (уп. Ј. Спахиу, Празничните сцени во Топличкиот манастир, Патримониум.МК 7–8 (2010), 348, сл. 13).

54 Уп. Г. Суботић, Свети Константин и Јелена у Охриду, Београд 1971, 56, ск. 10.

55 Н. Митревски, За свети Никола и циклусот во припратата на Топличкиот манастир, Balcanoslavica 30–31 (2002), 125.

56 Шлемове промењеног облика запажамо у сценама из циклуса Страдања у цркви Светог Николе Топличког манастира (Ј. Спахиу, Страдалниот циклус во црквата Свети Никола Топлички, Balcanoslavica 37–39/2007–2010 (2010), сл. 3, 5, 6) и у цркви Светог Николе (Светог Атанасија) у Шишеву (теренске белешке).

57 Rahman Zaky, nav. delo, 24–29, fig. 6–10; M. G. Parani, Reconstructing the Reality of Images: Byzantine Material Culture and Religious Iconography (11th–15th Centuries), Leiden–Boston 2003, 124.

58 A. Petersen, Dictionary of Islamic Architecture, Routledge 1999, 24–25; J. Bony, French Gothic Architecture of the 12th & 13th Centuries, University of California Press 1983, 17; J. Warren, Creswell’s Use of the Theory of Dating by the Acuteness of the Pointed Arches in Early Muslim Architecture, Muqarnas: An Annual on Islamic Art and Architecture, Vol. VIII, ed. O. Grabar (1991), 59–65.

59 К. Балабанов, Нови податоци за манастирот и манастирската црква Свети Никола Топлички, Културно-историско наследство на НР Македонија II, Скопје 1956, 14; М. М. Машниќ, Јован Зограф и неговата уметничка активност, Културно наследство 22–23/1995–1996 (1997), сл. 1.

60 В. Поповска-Коробар, Црквата Света Богородица Пречиста – Ќелија како културно наследство, Света Богородица Пречиста – Ќелија, Скопје 2009, 86, сл. 24.

61 Уп. Серафимова, Кучевишкиот мана- стир Свети Архангели, 71.

62 М. М. Маšnić, St. Nicholas, village of Strezovce, nr. Kumanovo, in: A. Serafimova, V. Popovska-Korobar, М. М. Маšnić, J. Tričkovska, Macedonian Cultural Heritage. Christian Monuments, Skopje 2009, 78–81, fig. 3.

63 Уп. Серафимова, Кучевишкиот манастир Свети Архангели, нап. 69, са старијом литературом.

64 В. Поповска-Коробар, Иконите од Музејот на Македонија, Скопје 2004, 69, сл. 34, 249, сл. 56, 267, сл. 74, 286, сл. 107; Д. Ќорнаков, Битолскиот иконостас од XVIII век во резба, Културно наследство 16/1989 (1993), 129–133, сл. 6, 8; исти, Царски двери од манастирот Журче, црква Свети Атанасиј Александриски, Јубилеен зборник – 25 години митрополит Тимотеј, Охрид 2006, 269–270.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

173

6. Сабља/јатаган: a) Марков манастир, 1376/77; b) Топлички манастир, 1534/35; c) Топлички манастир, 1536/37; d) Кучевишки манастир Светих арханђела, 1591

6. Saber: a) Marko’s Monastery, 1377/77; b) Monastery of Toplica, 1534/35; c) Monastery of Toplica, 1536/37; d) Monastery of Kučevište, 1591

a b

c d

Page 15: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

мерима блиске су иконе из манастира Благовештења под Кабларом.65

Почевши од XV века, на фрескама и иконама се приказују различити предмети, простирке и посуђе из свакодневног живота са изразитим оријентално-исламским обележјима. У реалистичном приказивању предмета за кућну употребу нај-чешће је сликано земљано и метално посуђе, односно ибрици у облику који је био омиљен на Истоку (сл. 8). Намештај и покућство илустровани су кроз различите облике јасала, сто-чића, украшених завеса, столова покривених цветно декори-саним столњацима, на које је често постављена ваза с цвећем. Мотив ваза са лалама, ружама и каранфилима, који је несумњиво турског порекла,66 подједнако се јавља у живопи-су, иконопису, резби, интарзији и у рукописима, а најизрази-тији је на минијатурама попа Јована Кратовског.67 Од средине XVIII века заступљеност цветних орнамената у сликарству ће бити доминантна, особито под утицајем стила који настаје у периоду који се назива Lâle Devri. Страст према цветној орна-ментици, посебно према лалама,68 једна је од главних карак-теристика тога времена, обележеног покушајима интелекту-алног буђења, реформисања и осавремењавања Османске империје.69

Исламске идеје и представе о рају, чији описи произлазе из Курана и турско-персијске књижевности, саздале су слике фантастичних предела и вртова испуњених богатим варија-цијама флоралних и геометријских орнамената.70 Таква интерпретација раја одразиће се и на ликовно стварање у поствизантијском периоду, нарочито на приказивање пејзажа испуњеног стилизованим растињем и цвећем (сл. 9). У том су контексту интересантна решења пејзажне позадине компози-ције О Тебе радујетсја и сцена из Календара у трему цркве манастира Журче,71 на којима вегетација наликује декорацији исламских рукописа.72

Арабескни орнаменти и мотиви који су произашли из куфског писма, и какви су запажени на неколиким хришћан-

65 Уп. С. Пејић, Б. Пешић, Благо-вештењски иконостаси, Иконостас цркве манастира Благовештења под Кабларом, Београд 1994, 15, сл. 10, 11, 12, 14.

66 Уп. В. Хан, Интарзија на подручју Пећке патријаршије XVI–XVIII вијек, Нови Сад 1966, 56.

67 О стваралаштву попа Јована из Кратова и орнаментима које је користио опширније код: З. Јанц, Преписивачка школа попа Јована из Кратова и њени одјеци у каснијем минијатурном сликарству, Зборник Музеја примењене уметности 15 (1971), 111–128; L. Stankova, L. Nenkovska, The Manuscript Heritage of Ioan Kratovski, European Journal of Science and Theology 5/1 (2009), 13–24 (= h t t p : / /www.e j s t . t u i a s i . r o /F i l e s /17 /13 -24Stankova&Nenkovska.pdf).

68 Уп. D. Sajdi, Decline, its Discontents and Ottoman Cultural History: By Way of Introduction, in: Ottoman Tulips, Ottoman Coffee: Leisure and Lifestyle in the Eighteenth Century, London – New York 2007, 34; C. Eritman, Ottоmаns Looking West? The Origins of the Tulip Age and its Development in Modern Turkey, London – New York 2008, 40.

69 Уп. S. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Vol. 1, Cambridge University Press 1976, 234–238.

70 Уп. N. J. Johnson, Paradisiacal Imagery in Early Islāmic Art, Toronto 1998, 18–19, 47–49; Радојковић, нав. дело, 121.

71 Николиќ-Новаковиќ, нав. дело, Т. XXIII, XXXIV–XXXV; сл. 50, 64–66.

72 M. B. Yazır, Medeniyet Âleminde Yazi ve Islâm Medeniyetinde Kalem Güzeli, Ankara 1989, res. 244, 261, 263, 292, 296; A. Gacek, Arabic Manuscripts: A Vademecum for Readers, Leiden–Boston 2009, Tab. 6, 35a–c, 52a–c.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРА Анета Серафимова, Јехона Спахиу

174

7a) Богородичино успење (икона), Топлички манастир, 1542/43; b) Богородичино успење (фреска), Кучевишки манастир Светих арханђела, 1591;

c) царске двери, манастир Журче, 1617–22

7a) Dormition (icon), Monastery of Toplica, 1542/43; b) Dormiton (fresco), 1591; c) Sanctuary Doors, Monastery of Žurče, 1617–22

a b c

Page 16: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРААнета Серафимова, Јехона Спахиу

175

8. Вазе, ибрици: а) манастир Слепче код Прилепа, 1673/74; б–в) манастир Свети Наум, 1806; г–д) Бигорски манастир, око 1829; е) Свети Георгије Победоносац, Рајчица, 1840

8. Vases: a) Monastery of Slepče, Prilep, 1673/74; b–c) St. Nahum of Ohrid, 1806; d–e) St. John of Bigor Monastery, c. 1829; f) St. George the Victorious, Rajčica, 1840

9. Флорални орнаменти: a) црква Светог Николе (Светог Атанасија), Шишево, 1565; b–d манастир Журче, 1621/22

9. Floral ornaments: a) St. Nicholas (St. Athanasius), Šiševo, 1565; b–d) Monastery of Žurče, 1621/22

a b c

d e f

a b

c d

Page 17: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

ским споменицима још средином X столећа,73 у потоњим вековима су образовали ризницу разноврсних украсних форми.74 Варијанте арабескне декорације у раскошном пре-плету стилизованих наутових врежа, божура, дивљих ружа, лала, каранфила и лотоса тзв. руми-стила,75 биће у неким споменицима коришћени за украшавање сокла, ниша и сло-бодних зидних површина. Упечатљив пример је декорација нише северног зида у протезису цркве Светог Николе у Слепчу код Прилепа (1673/74).76

ЗАВРШНИ ПОГЛЕД

Према нашим анализама, исламски утицаји на поствизантиј-ско сликарство, обрађени у овом раду кроз три тематске цели-не, могу се класификовати у две групе, и то: (1) садржинско--суштински, који усмеравају ка новом „читању“ традицио-налних византијских тематских целина, и (2) формално-илу-стративни или декоративни, који не утичу битно на семиоти-ку ликовне садржине.

Систематизујући анализе исламских утицаја на иконогра-фију сцена које чине прву групу, долазимо до закључка да су они одраз фактичке исламске реалности. Укључивање фигура са османскотурским обележјима у Страшни суд и у житијне сцене светитеља древног екуменског култа (Свети Никола, Свети Мина, Света Петка, Света Марина итд.) представља социо-историјски одраз/печат времена.77 С друге стране, житијни циклуси нових мученика, као и њихове појединачне представе (Свети Георгије Нови и Свети Георгије Јањински), одражавају ликовну аутентичност хагиографских сведочан-става; „осавремењавање“ библијских догађаја османскотур-ским фигурама и детаљима произлази из исте историјске матрице. Сведене анализе показују да су поствизантијски зографи појмове Јевреји/Јудеји, јеретици (= грешници), ино-верни (= друге вере) и пагани (= безбожни), које су налазили у описима одређених сцена у својим ерминијама, визуелизо-вали као групу фигура у карактеристичној османскотурској одећи. Ове фигуре најчешће носе кафтане, ређе доламе, увек са ђумлеком испод, а на глави имају најчешће калпаке или чалме, а ређе турбане, док се црвени фесови са црним пискуљом сликају тек у XIX веку.

Неке од наведених појава су у делима старијих истражи-вача већ анализиране са становишта историје уметности и у артистичком контексту посматране као исламски ликовни утицаји, при чему је исказано мишљење о томе да свој продор на Балкан бележе већ од почетка XV века.78 Будући да је – према нашим анализама – реч о утицајима који нису формал-но-ликовни, већ произлазе из туркократских друштвених услова и представљају ликовне рефлексије актуелних исто-ријских догађаја, мишљења смо да ће за ову групу утицаја бити драгоцена социолошка и османолошка проучавања кул-турне антропологије тзв. касног средњег века. Истовремено, наше анализе историјско-друштвених утицаја показују да се они јављају у поствизантијском сликарству најраније у другој

73 За примере из континенталног дела Грчке и са Крита од средине X века, где су исламски утицаји заступљени у виду архитектонске орнаментике в. Miles, nav. delo, 3–32 (са примерима). О узајамним утицајима и културно-уметничким рела-цијама између Византије и исламског света в. још: P. Soucek, Byzantium and the Islamic East, The Glory of Byzantium: Art and Culture of the Middle Byzantine Era, A. D. 843–1261 (ed. H. C. Evans, W. D. Wixom), New York 1997, 402–433.

74 Богату збирку илустрованих примера разноврсних стилова орнамената у различитим периодима доноси O. Jones, The Grammar of Ornament, London 1910, 56–76.

75 Различите варијанте преплета који настаје под исламским утицајем заступљене су и у резбарству, у интарзији и у рукописима, в. М. Ћоровић-Љубинковић, Средњевековни дуборез у источним областима Југославије, Београд 1965, 59–72; Хан, нав. дело, 19–29, 43–56; Z. Janc, Islamski elementi u minijaturama Karanskog jevanđelja, Godišnjak Balkanološkog instituta Naučnog društva NR Bosne i Hercegovine II (1961), 159–170.

76 Уп. А. Атанасоски, Историско-уметничките аспекти на орнаменталните мотиви во ѕидното сликарство на спомениците во Пелагониската епархија од XII до XVII век, Скопје 2010 (докторска дисертација), 145–146 (Свети Јован Богослов, Слепче), 160–161 (Свети Никола, Слепче код Прилепа), 228–229 (анализа и компарације), Т. LXXIII (сл. 203–204).

77 Уп. Серафимова, Османлиски социо-историски рефлексии, 207–211.

78 Радојковић, нав. дело, 119–120; Петковић, Исламски утицај на српско сликарство, 246. О ширењу исламске културе и уметности од XV века в. H. Šabanović, Islamska kultura u jugoslovenskim zemljama do XVIII stoljeća, Historija naroda Jugoslavije II, Zagreb 1959, 602–610.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРА Анета Серафимова, Јехона Спахиу

176

Page 18: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

половини XVI века и да су одраз погоршаних услова на Порти, који су се значајно осећали и у периферним области-ма. Уистину, познато је да после благодатног и спокојног времена мудрог султана Сулејмана ел Кануни (1520–1566), званог Величанствени,79 Османска империја улази у перма-нентну кризу, која је у наредним вековима (XVII– XVIII) само мењала свој интензитет.80

Ликовни утицаји исламске уметности на (пост)византиј-ско сликарство су формално-декоративне природе и своде се на продор мотива преломљеног лука и арабескне орнаменти-ке (наут, лале, каранфили итд.) у раскошној руми-форми или као појава мотива који су проистекли из стилизација куфског писма. Групи формално-илустративних утицаја, који имају чисто ликовну провенијенцију, треба прикључити и модифи-кацију византијске иконографије Светог Меркурија, на коју је утицао војнички костим какав је у сценама битака сликан у персијским минијатурама још у првој половини XIV века.81 У исту групу убрајамо и појаву аутентичног намештаја и покућства у поствизантијској ликовној сценографији, за коју сматрамо да је треба објаснити индивидуалним ауторским покушајима како реалистичног „осавремењавања“, тако и суптилне профанизације религиозних слика, што је тенден-ција која особито нараста крајем XVIII и у XIX веку.

Неоспоран је закључак да се полифонична реалност, уте-мељена на „сусрету“ хришћанске и исламске културе, квали-тативно одразила на поствизантијску уметност у целини, чинећи је још слојевитијом и интерпретативно богатијом.

NEW RULE – ANOTHER FAITH– Towards Studying on the Islamic Influences upon the Post-Byzantine Painting –

In contrast to the architectural and ethnological context, Islamic influences on painting as a primary painterly/visual medium have not been the subject of more elaborate scholarly analyses.

The subject matter of our research is precisely Islamic influences in the Post-Byzantine painting in the period between the 15th and 18th centuries in the region of Turcocratic Macedonia. The influences ascertained by our analyses are classified in three groups that are iconographically defined as follows: (1) influences on the iconography of saints; (2) influences on the iconography of themes and scenes and (3) influences on the depiction of the interior and the exterior in the scenes. By analyzing the semiological aspects of the iconographic modifications, we conclude that Islamic influences are (1) essential in terms of the content, which points to a new reading of the traditional Byzantine thematic wholes and (2) these influences are formal/illustrative/decorative in nature.

79 J. Hammer, Historija Otomanskog (Turskog) carstva, 2, Zagreb 1989, 340–514; H. Inaldžik, Osmansko doba. Klasično doba 1300–1600, Beograd 2003, 52–64, 81.

80 I. Colin, The Ottoman Empire, 1300–1650: The Structure of Power, New York 2002, 66–86; M. Kia, The Ottoman Empire, Greenwood Press 2008, 59–69.

81 В. горе нап. 10.

НОВА ВЛАСТ – ДРУГА ВЕРА Анета Серафимова,Јехона Спахиу

177

Aneta Serafimova, Јehona Сpahiu

Page 19: Aneta Serafimova i Jehona Spahiu - NOVA VLAST-DRUGA VERA 45 (2013)

The focus of our scholarly interest are exactly those Islamic influences that have a semiotic impact on (Post)Byzantine painting. Tracing the penetration of figures dressed in traditional Ottoman Turkish and Persian Turkish garments, as well as the frequent replacement of the sword with the yataghan in Post-Byzantine painting, we conclude that the formal changes have an essential effect on the symbolism of the themes and the scenes, giving them new meaning.

An overall analysis (excepting the saints’ representations) demonstrates that the fresco painters of the Late Middle Ages substituted the terms Jews/Judeans, heretics, heterodoxoi and pagans which were encountered in the scene descriptions (the subject matter of the focus of our research) in their painters’ manuals (Erminia) and visualized them as groups of figures in characteristic Ottoman Turkish garments.

The historical and social context of Islamic influences are of particular interest for our analyses, due to the fact that our objective was to provide a more precise determining of the chronological framework of their penetration in the painting of the Late Middle Ages in the wider Balkan region.

NEW RULE – ANOTHER FAITHAneta Serafimova,Јehona Сpahiu

178


Recommended