Download pdf - Aleksandar Mitrović NAPLATA POREZA · 2018-03-13 · skog poverioca na kvalitetnom predmetu prinudne naplate. Postupak obezbeđenja naplate i naplata poreza su izvršni postupci

Aleksandar Mitrović

NAPLATA POREZAPRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJPORESKOJ ADMINISTRACIJI

Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga

Ale

ksan

dar M

itro

vić

NA

PLA

TA P

ORE

ZAPR

IRU

ČNIK

ZA

ZAPO

SLEN

E U

LO

KALN

OJ P

ORE

SKO

J AD

MIN

ISTR

ACIJI

www.msp-ipa2007.org

Projekat finansira Evropska unija Projekat realizuje konzorcijum koji vodi

Aleksandar MitrovićNAPLATA POREZA

PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE ULOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI


NAPLATA POREZAPRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Beograd, septembar 2012.

NAPLATA POREZAPRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI

AutorAleksandar Mitrović

IzdavačProgram podrške opštinama IPA 2007 „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“Cincar Jankova 3, 11000 Beograd

Za izdavačaDr Klaus Richter, vođa tima

Grafička obradaAtelje, Beogradwww.atelje.rs

Štampa

Tiraž: 500 primeraka

Ovaj priručnik pripremljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog priručnika isključiva je odgovornost autora i ni na jedan način ne predstavlja stavove Evropske unije.

Unapređenje lokalnih poreskih administracija uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština i Programa podrške opštinama IPA 2007 „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“

Od 2007. godine, kada su prve opštine zvanično preuzele nadležnost za administri-ranje svojih izvornih prihoda, Stalna konferencija gradova i opština zajedno sa nekoliko donatorskih projekata ulaže značajne napore u pružanju podrške lokalnim samouprava-ma u uspostavljanju i unapređenju rada lokalnih poreskih administracija (LPA).

Kada je Program podrške opštinama IPA 2007 „Dobra uprava, planiranje i pruža-nje usluga“ koji finansira Evropska unija, počeo 2010. godine sa Stalnom konferenci-jom gradova i opština kao glavnim korisnikom, izabrano je 12 opština iz cele Srbije za pružanje intenzivne individualne podrške u okviru aktivnosti projekta. U početku po-drška je bila usredsređena na ažuriranje baze podataka poreskih obveznika sa ciljem registracije svih poreskih obveznika, što kao prvi korak omogućava slanje poreskih rešenja. U naprednijim opštinama, aktivnosti su se kasnije usredsredile na povećanje stope razreza i naplate poreza.

U januaru 2012. godine pravni okvir koji reguliše prikupljanje poreza je izmenjen dajući nove mogućnosti za unapređenje naplate poreza što je iniciralo dodatnu cilja-nu podršku od strane Projekta MSP IPA 2007. Od tada pripremljeno je više pisanih objašnjenja koja sumiraju postojeću sudsku praksu, zvanična mišljenja Ministarstva fi-nansija i izmene u pravnoj regulativi. Ovi dokumenti ujedno daju i primere akata koje priprema ili izdaje LPA. Namena ovih dokumenata je da olakšaju rad „pilot“ opština i da pomognu u rešavanju nedoumica koje potiču iz nedovoljno jasnog pravnog okvira ili komplikovanih tumačenja pravnih tekstova. Istovremeno ovi dokumenti posebnu pažnju obraćaju na svakodnevnu komunikaciju sa poreskim obveznicima.

Naplata poreza, ipak, ostaje segment u kome su potrebna najveća unapređenja u radu lokalnih poreskih administracija. Projekat je stoga odlučio da objavi praktični priručnik o aspektima koji su identifikovani kao problematični. Ovaj priručnik bi tre-balo da posluži kao vodič i materijal za obuke za lokalne poreske administracije, a sve u cilju povećanja administrativne efikasnosti.

Projekat je takođe organizovao niz obuka usredsređenih na naplatu poreza kao proces u celini ali sa posebnim osvrtom na rešavanje najtežih slučajeva sa kojima se zaposleni u LPA susreću u svom svakodnevnom radu.

Stalna konferencija Program podrške opštinama gradova i opština IPA 2007

Aleksandar Bućić Dr. Klaus Richter Pomoćnik generalnog sekretara Vođa tima Projekta za finansije

Improvement of Local Tax Administration – Support provided by the Standing Conference of Towns and Municipalities and Municipal Support Programme IPA 2007 “Good governance, planning and service delivery”

Since 2007 when the first municipalities took over the competence for admin-istrating their own revenues, the Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM) has invested substantial efforts in providing support to the local self-gov-ernment units for establishing and improving the work of their Local Tax Adminis-trations (LTA).

When the Municipal Support Programme IPA 2007 “Good governance, planning and service delivery”, funded by the European Union, started in 2010 with the SCTM as beneficiary, 12 municipalities all over Serbia had been selected for intensive indi-vidual support under the project scheme. Initially the support concentrated on updat-ing the taxpayers’ databases with the aim of registering all local taxpayers, which is the first step of enabling tax bills to be sent. In the more advanced municipalities, the focus of the work later moved to increasing the billing and collection rates.

In January 2012 the legal framework regulating tax collection was amended and provided new possibilities for the improvement of the Tax Collection. This was the initiation for additional targeted support provided by the MSP IPA 2007 Project. Since then a series of commentaries have been produced summarizing the changes in the legislation, jurisprudence and on official opinions of the Ministry of Finance. These documents also provide examples and templates of documents to be issued by LTAs. The purpose of these commentaries and documents was to facilitate the work

of LTAs in the pilot municipalities and to solve issues arising from insufficiently clear or difficult interpretations of the legal texts. It addresses and refers to specific situa-tions of everyday communication with taxpayers.

But the Tax Collection still remains the aspect of work of Local Tax Administra-tions where the largest improvements are needed. The Project therefore decided to publish this practical manual on the issues identified as problematic. This manual shall serve as a reference guidebook and training material for the LTAs, all with the aim to increase the administrative efficiency.

In addition, the Project has organized a series of dissemination workshops with the focus on Tax Collection in general but highlighting and solving examples of most difficult cases the LTA employees are faced with in their daily work.

Standing Conference of Municipal Support Programme Towns and Municipalities IPA 2007

Aleksandar Bućić Dr. Klaus Richter Assistant to Secretary General Project Team Leader for finance

9

Predgovor

Izvršavanje odgovornih i brojnih funkcija koje svaka savremena država kao i njeni niži nivoi vlasti imaju, uslovljeno je postojanjem dovoljnih budžetskih sredstava koja se, najvećim delom, obezbeđuju iz poreza i drugih dažbina utvrđenih zakonom.

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je, shodno odredbi člana 91. stav 2. Ustava Republike Srbije, opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi obveznika.

Lokalna poreska administracija (u daljem tekstu: LPA) je nadležna za admini-striranje (utvrđivanje, naplatu i kontrolu) izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave i njoj odgovara za naplatu ovih poreskih prihoda. Savremenom društvu i tržišnoj ekonomiji, da bi se temeljili na vladavini prava, neophodan je odgo-varajući zakonodavni i institucionalni okvir. Razvoj institucionalnog kapaciteta LPA je preduslov za uspešnu primenu poreskih propisa iz njene nadležnosti.

Uspešnost rada LPA ceni se prema procentu naplate poreskih prihoda za čije ad-ministriranje je nadležna. Visok procenat naplate može ostvariti samo snažna LPA kontinuiranom i efikasnom naplatom, čime se obezbeđuje redovno finansiranje funk-cija iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Prema tome, efikasna, kontinuirana i potpuna naplata poreskih prihoda je osnovni i najvažniji zadatak LPA, pa time i „je-dinica mere“ za merenje uspešnosti njenog rada. Ukoliko naplata poreskih prihoda nije uspešna, devalvira se pa i obesmišljava rad LPA na utvrđivanju poreza i kontroli poštovanja poreskih propisa.

Manji procenat dobrovoljnog izmirivanja poreske obaveze u Srbiji u odnosu na zemlje razvijene tržišne ekonomije zbog nedovoljno razvijene poreske kulture, pa time i poreske discipline, dodatni je izazov za LPA da intenzivnom obukom svih zapos-lenih, pre svega u osnovnim funkcijama, stvori profesionalnu LPA koja je sposobna da porez naplati od onih koji to ne čine dobrovoljno i time zaštiti interes obveznika koji uredno ispunjavaju svoje poreske obaveze. Snaga i ugled LPA zavisi od stepena njene profesionalnosti. LPA ne može uživati veći ugled od ugleda koji imaju njeni zaposleni, pošto su oni njena personifikacija. Jednostavno, svi oblici organizovanja u realnom ili javnom – državnom sektoru, baziraju se na ljudskim resursima, od čije stručnosti i profesionalnosti zavisi i uspešnost u radu konkretnog oblika organizovanja.

Princip profesionalizacije podrazumeva dobro obučenu, odgovornu i efikasnu LPA koja poslove iz svog delokruga izvršava u javnom interesu, u svemu u skladu sa

10 NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović

ustavom i zakonom, čime se ostvaruje vladavina prava, pravna sigurnost i jednakost svih pravnih i fizičkih lica u sferi izvornih lokalnih javnih prihoda.

Porez se ne plaća da bi se tim sredstvima plaćala šteta obveznicima koju im nepro-fesionalnim, a pre svega nezakonitim radom, pričine zaposleni LPA. Nezakonito po-stupanje se ne može pravdati neznanjem jer na strani zaposlenih LPA stoji pretpostav-ka da znaju poslove koji su im povereni raspoređivanjem na konkretno radno mesto. Osim toga u pravu važi princip – neznanje zakona škodi (“ignorantia leges nocet”).

Kada je reč o naplati poreza, napuštanjem modela prioriteta poreskog potraživanja države u odnosu na potraživanja privatnopravnih poverilaca i afirmisanjem modela jednakog tretiranja dugova poreskog obveznika bez obzira na to ko je njegov pove-rilac, u prvi plan izbija institut obezbeđenja naplate poreskog duga. Ovaj institut se zasniva na upisu prioritetnog založnog prava na sredstvima, stvarima i imovinskim pravima u imovini poreskog dužnika čijim se prenosom na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno prodajom naplaćuje poreski dug za slučaj da isti poreski ob-veznik sam ne plati o dospelosti.

Sada od brige svakog poverioca, pa i poreskog, da obezbedi naplatu svog potraži-vanja, u velikoj meri zavisi i njegova konačna naplata. Jednak položaj svih poverilaca kolokvijalno nazivamo „konkurencijom potraživanja“. Sada svi poverioci poreskog obve-znika u međusobnoj konkurenciji uspevaju ili ne da obezbede naplatu svog potraživanja. Sigurnu naplatu potraživanja obezbediće poverilac koji uspe da na stvarima i imovin-skim pravima poreskog obveznika upiše prioritetno založno pravo.

Rizik u pogledu naplate poreskog duga otklonjen je samo za onaj poreski dug (po-sebno veliki), čija je naplata obezbeđena prioritenim založnim pravom u korist pore-skog poverioca na kvalitetnom predmetu prinudne naplate.

Postupak obezbeđenja naplate i naplata poreza su izvršni postupci u kojima se poreski obveznik lišava prava svojine, kao najzaštićenijeg apsolutnog prava u okviru pravnog sistema i na globalnom nivou, te stoga, lišavenje prava svojine radi naplate poreza može biti izvršeno samo u skladu sa zakonom. Znanje zaposlenih u LPA zato mora biti na visokom nivou. U suprotnom dolazi do povrede zakona na štetu poreskih obveznika. Samo zaposleni sa visokim stepenom znanja može da deluje brzo, odlučno, efikasno i u skladu sa zakonom prema obveznicima koji neuredno izmiruju svoje oba-veze, a pre svega velikim poreskim dužnicima. Znanje se ne može odglumiti. Neznanje se ne može sakriti.

Napred rečeno uticalo je na odluku Programa podrške opštinama IPA 2007 „Do-bra uprava, planiranje i pružanje usluga“ da odobri pripremu ovog priručnika, na čemu smo veoma zahvalni, sa osnovnim ciljem da se zaposlenima u LPA pomogne da postupak obezbeđenja i postupak naplate poreza vode u svemu u skladu sa zakonom. Pomenuti cilj će biti ostvaren samo ako se poveća nivo stručnog znanja zaposlenih u LPA. Nivo znanja zaposlenih u LPA određuje i nivo snage LPA, a „testira“ se na slože-nim predmetima.

Sadržaj priručnika uslovljen je važećim pravnim okvirom. Koncipiran je tako da se posle komentara prikaže operacionalizacija odredbi Zakona o poreskom postupku i

Predgovor 11

poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA) i sa njime povezanim propisima koji su u vezi sa obezbeđenjem naplate i naplatom poreza. Cilj ovakvog pristupa je da se složena i obimna materija na jednostavniji i instruktivan način približi zaposlenima LPA različitih profesija i stepena stručne spreme, kao i dužine radnog iskustva na ovim poslovima. Načinom pisanja priručnika nastojalo se da priručnik svakom zaposlenom iz pomenute heterogene ciljne grupe, kojoj je namenjen, bude od koristi i da se pritom nađe mera da isti ne bude suviše jednostavan – za zaposlene sa visokom stručnom spre-mom i dužim radnim iskustvom, s jedne strane, i nedovoljno razumljiv – za zaposlene koji nemaju visoku stručnu spremu i dovoljno radno iskustvo, s druge strane.

Pored osnovnog komentara i prikaza operacionalizacije najvažnijih odredbi ZPP-PA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza, data su i mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije i sudska praksa Vrhovnog/Upravnog suda Srbije u upravnom sporu, što priručniku obezbeđuje veću upotrebnu vrednost. Naime, mišljenja Ministarstva finansija i pravni stavovi Vrhovnog/Upravnog suda Srbije dali su odgovor na dobar deo spornih pitanja u vezi sa obezbeđenjem naplate i samom naplatom poreza koja su se pojavila u dosadašnjnoj primeni ZPPPA.

Da bi upotrebna vrednost ovog priručnika bila potpuna, u drugom delu dati su instruktivni primeri poreskih akata koji se donose, izdaju i sastavljaju u postupku obezbeđenja i naplate poreza, ali i u postupku odlaganja plaćanja poreskog duga. Na-damo se da će ovaj priručnik doprineti zakonitom i efikasnijem radu zaposlenih u LPA, kao prvom koraku u reformisanju LPA u transparentnu instituciju okrenutu ka građanima – poreskim obveznicima i zaštiti njihovih interesa u poreskom postupku. Svesni smo da u primeni propisa praksa uvek ide korak ispred, ali ipak očekujemo da će ovako koncipiran priručnik ostvariti svoju svrhu – visok stepen zakonitosti u radu svih LPA.

Imajući u vidu do sada izvršene izmene i dopune ZPPPA u delu koji se odnosi na obezbeđenje i naplatu poreza, treba očekivati da njegove buduće izmene i dopune, osim ako ne dođe do radikalnih promena u samom poreskom postupku, neće umanjiti aktuelnost i upotrebnu vrednost ovog priručnika.

Neposredno pre predaje ovog Priručnika u štampu, na sajtu Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije objavljen je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zako-na o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Nacrt Zakona). Odredbe Nacrta Zakona koje su u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza daju se na kraju prvog dela Priručnika kao posebna tačka.

Beograd, septembar 2012. godine

Autor

13

SADRŽAJ

Naslov ........................................................................................................ 5

Naslov ........................................................................................................ 7

Predgovor ................................................................................................... 9

Deo prviKOMENTAR ODREDBI ZPPPA U VEZI SA OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA ..................................PREDMET ZAKONA .................................................................................. 25

Sadržina zakona ................................................................................................................25Oblici javnih prihoda ........................................................................................................25Odnos prema drugim zakonima ................................................................................... 35

NAČELA PORESKOG POSTUPKA ............................................................38Načelo zakonitosti .......................................................................................................... 38Načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu) ................................................. 44Načelo vremenskog važenja poreskih propisa ............................................................ 48

STRANKE U PORESKOM POSTUPKU ......................................................49Zastupnik po službenoj dužnosti.................................................................................. 49Ispunjenje poreske obaveze ........................................................................................... 53

OPŠTE O PORESKOM POSTUPKU .......................................................... 59Dostavljanje ..................................................................................................................... 59

OPŠTE O NAPLATI POREZA ......................................................................71Vrste naplate poreza ....................................................................................................... 71Dospelost ..........................................................................................................................72Privremene mere obezbeđenja naplate poreza ...........................................................73


REDOVNA NAPLATA POREZA ................................................................. 91Oblici redovne naplate poreza .......................................................................................91Dan plaćanja poreza ........................................................................................................ 95Redosled namirenja ......................................................................................................... 96Opomena za plaćanje poreza ....................................................................................... 98Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja ........................................................................................101Odlaganje plaćanja poreskog duga ............................................................................ 104Obezbeđenje naplate poreskog duga ..........................................................................105

KAMATA ..................................................................................................119Opšte odredbe o kamati .............................................................................................. 119Kamata na poreski dug čija je naplata odložena ...................................................... 126

PRINUDNA NAPLATA POREZA.............................................................. 127Početak postupka prinudne naplate poreza ..............................................................127Pravne posledice početka postupka prinudne naplate poreza .............................. 130Prekid postupka prinudne naplate poreza ..................................................................133Obustava postupka prinudne naplate ....................................................................... 136Načela postupka prinudne naplate poreza .............................................................. 138Izuzimanje od prinudne naplate ...................................................................................139Troškovi postupka prinudne naplate poreza ..............................................................141Predmeti prinudne naplate .......................................................................................... 144Prava trećih lica ..............................................................................................................147

ZALOGA ................................................................................................. 149Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati ....................................... 149Postupak ustanovljavanja zaloge ................................................................................153Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika ................................. 161Pravni efekti zaloge ....................................................................................................... 164Popis pokretnih stvari ................................................................................................... 166Popis nepokretnosti ...................................................................................................... 169Prestanak zaloge .............................................................................................................170Sredstva prinudne naplate ............................................................................................172Prihodi od unovčavanja .................................................................................................174Prihodi od stvari prenetih u imovinu Republike.........................................................176Prinudna naplata iz novčanih sredstava .................................................................... 180Prinudna naplata iz novčanih potraživanja................................................................ 183Prinudna naplata poreza iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije ................ 184Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja ............................................................187Prinudna naplata iz gotovog novca i hartija od vrednosti ...................................... 189Prinudna naplata iz pokretnih stvari............................................................................ 191

Sadržaj 15

Prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica .............................................. 196Prodaja pokretnih stvari ................................................................................................197Prinudna naplata iz nepokretnosti ............................................................................. 205Proglašenje nesolventnosti ...........................................................................................218Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ........................................................................................219Zastarelost prava na povraćaj i refakciju odnosno refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja ..................................................... 225Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka za poreske prekršaje ...................................................................................................... 226Prekid roka zastarelosti ................................................................................................ 228Uračunavanje vremena prethodnika .......................................................................... 231Ostale odredbe o zastarelosti ..................................................................................... 231Apsolutna zastarelost ...................................................................................................232Postupanje prvostepenog organa po žalbi ................................................................235Poništavanje poreskog upravnog akta ........................................................................241

OBAVEZE LICA U PRINUDNOJ NAPLATI POREZA KOJA NISU PORESKI OBVEZNICI ..........................................................244

ODREDBE NACRTA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI U VEZI SA OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA ............................................................................250

Obrazloženje odredbi Nacrta Zakona ........................................................................ 254

Deo drugiINSTRUKTIVNI PRIMERI AKATA ....................................... 2571. PRIMER PRAVILNIKA O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI

INSPEKTORA TERENSKE KONTROLE I PORESKOG IZVRŠITELJA LPA ...............................................................................259

2. PRIMER ZAKLJUČKA O POSTAVLJENJU ZASTUPNIKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ČLAN 16. ZPPPA) ...............................265

3. PRIMER OPOMENE ZA PLAĆANJE POREZA .....................................267

4. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE PRIVREMENE MERE IZ ČLANA 66. ZPPPA ...............................................................2694.1. Primer predloga za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate

poreza iz člana 66. ZPPPA ................................................................................... 2694.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate na

pokretnim stvarima (član 66. ZPPPA) ...............................................................271


4.3. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA ................................... 274

4.4. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis privremene mere u vidu založnog prava na pokretnim stvarima po članu 66. ZPPPA ..............................................................................277

4.5. Primer zaključka o određivanju posebnog procenitelja .................................2804.6. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja

naplate poreza na nepokretnosti (član 66. ZPPPA) ........................................ 2824.7. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku

ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA u vidu hipoteke ...... 2854.8. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis

hipoteke po članu 66. ZPPPA ............................................................................. 2874.9. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja

naplate poreza na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika (član 66. ZPPPA) ................................................................................290

5. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE ZALOŽNOG PRAVA (ČLAN 72. ZPPPA)............................................2935.1. Primer rešenja za ustanovljavanje zakonskog založnog

plava pre početka prinudne naplate poreza na pokretnim stvarima (72. ZPPPA) ........................................................................................... 293

5.2. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava iz člana 72. ZPPPA na pokretnim stvarima .....296

5.3. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis založnog prava pre prinudne naplate na pokretnim stvarima, po članu 72. ZPPPA .............................................................................................. 299

5.4. Primer rešenja za ustanovljavanje hipoteke pre početka prinudne naplate poreza (član 72. ZPPPA) .......................................................302

5.5. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipoteke po članu 72. ZPPPA ................................................305

5.6. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis hipoteke po članu 72. ZPPPA ............................................................................. 307

5.7. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika pre početka prinudne naplate iz člana 72. ZPPPA .................................................................................. 310

6. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU ODLAGANJA PLAĆANJA POREZA ................................................... 3136.1. Primer rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje po

zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga .............................................3136.2. Primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga ....................................3156.3. Primer dopisa za dopunu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga.... 3186.4. Primer zapisnika o stanju poreskog duga .........................................................320

Sadržaj 17

6.5. Primer rešenja kojim se odbija zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga ........................................................................................................321

6.6. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga ......................................3236.7. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga bez davanja

sredstva obezbeđenja u smislu člana 74. stav 6. ZPPPA................................ 3266.8. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog

duga za fizičko lice................................................................................................ 3296.9. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog

duga za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi knjige ................................3316.10. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog

duga, za srednja i velika pravna lica ...................................................................3336.11. Primer odluke kojom se odobrava odlaganje plaćanja poreskog

duga koju donosi načelnik Gradske/Opštinske uprave .................................. 3356.12. Primer sporazuma o odlaganju plaćanja poreskog duga ................................ 3376.13. Primer rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga .....3406.14. Obaveštenje o pristupanju prinudnoj naplati odloženog

a neplaćenog poreskog duga iz datog sredstva obezbeđenja (član 74. stav 8. ZPPPA) ......................................................................................342

7. PRIMERI AKATA ZA SPROVOĐENJE PRINUDNE NAPLATE POREZA ........................................................ 3447.1. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu

poreskog obveznika - „blokada“ .........................................................................3447.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere

obezbeđenja naplate poreza iz člana 87a ZPPPA ............................................3487.3. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari ....................................3517.4. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na

pokretnim stvarima u prinudnoj naplati (član 87. ZPPPA) ............................ 3557.5. Primer predloga za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju

dozvoljava ulazak u stan poreskog obveznika radi popisa i procene ............3587.6. Primer zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova za pružanje

pomoći u postupku prinudne naplate poreza ..................................................3607.7. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku

ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate .................... 3627.8. Primer zapisnika o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari

u postupku ustanovljavanja založnog prava u prinudnoj naplati (član 101. stav 3. ZPPPA) ....................................................................... 365

7.9. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis založnog plava na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate poreza ......................................................................................................368

7.10. Primer zapisnika o oduzimanju pokretnih stvari na kojima je ustanovljeno založno pravo (član 101. stav 2. ZPPPA) ...................................371


7.11. Primer zapisnika o prodaji pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja .............................................................................................. 374

7.12. Primer rešenja o prenosu pokretnih stvari u svojinu Grada/Opštine (član 104. stav 18. ZPPPA) ..................................................................................380

7.13. Primer rešenja o prenosu nepokretnosti u svojinu Grada/Opštine .............3847.14. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca ........................ 3877.15. Primer zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca ........................................3907.16. Primer potvrde o zapleni gotovog novca .........................................................3937.17. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz novčanog potraživanja

poreskog obveznika .............................................................................................. 3957.18. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade,odnosno naknade

zarade, odnosno penzije .....................................................................................3987.19. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava isplatioca

zarade/naknade/penzije .....................................................................................4027.20. Primer saglasnosti za stavljanje administrativne zabrane na

zaradi/naknadi/penziji .........................................................................................4067.21. Primer rešenja o administrativnoj zabrani ....................................................... 4077.22. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz vanknjižne nepokretnosti ...................4117.23. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti koja

je upisana u katastar nepokretnosti ................................................................. 4147.24. Primer rešenja kojim se nalaže popis i procena nepokretnosti

u cilju upisa hipoteke ............................................................................................4177.25. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku

usanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati ..................................................4207.26. Primer rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti ................... 4227.27. Primer rešenja o odbijanju prigovora protiv rešenja o utvrđivanju

početne vrednosti nepokretnosti ......................................................................4247.28. Zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog

javnog nadmetanja .............................................................................................4267.29. Primer oglasa o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog

nadmetanja ...........................................................................................................4287.30. Primer zapisnika o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog

nadmetanja ...........................................................................................................4307.31. Primer rešenja o prodaji nepokretnosti prodate putem usmenog

javnog nadmetanja ..............................................................................................4367.32. Primer rešenja o predaji nepokretnosti kupcu ................................................4397.33. Primer rasporednog rešenja (član 70. ZPPPA) .................................................4427.34. Primer zaključka o prekidu postupka prinudne naplate poreza

(član 79. ZPPPA). .................................................................................................4447.35. Primer rešenja o obustavi postupka prinudne naplate poreza

(član 80. ZPPPA) ..................................................................................................4467.36. Primer radnog naloga za poreskog izvršitelja ..................................................448

Sadržaj 19

8. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU PO ŽALBI ...........4498.1. Zaključak o odbacivanju žalbe kao neblagovremene .....................................4498.2. Primer rešenja prvostepenog organa donetog povodom žalbe

poreskog obveznika, kada se oceni da žalbu treba usvojiti i ožalbeno rešenje izmeniti ................................................................................... 451

8.3. Primer rešenja donetog u ponovnom postupku .............................................4538.4. Primer drugostepenog rešenja kojim se žalba odbija kao neosnovana. ......456

9. PRIMER ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ...459

„To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more“.Isak Njutn (1647-1727)

Deo prvi

KOMENTAR ODREDBI ZPPPA U VEZI SA OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA

25

PREDMET ZAKONA

Sadržina zakona

Član 1.Ovim zakonom uređuju se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda

na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministar-stva finansija i uređuju njena nadležnost i organizacija.

Oblici javnih prihoda

Član 2.Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako

drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (u daljem tekstu: porez).Ovaj zakon primenjuje se i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troš-

kove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).

Član 2a.Ovaj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave

koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.

Kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje se odnose na:

identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;1) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene;2)


otkrivanje poreskih krivičnih dela;3) odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postup-4) ku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave; (brisana);5) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadržane u odredbama člana 160. tač. 9), 6) 11b) i 12), čl. 161, 164. i 167 - 171. ovog zakona.

• • •

Obim primene ZPPPA od strane lokalne poreske administracije (u daljem tekstu: LPA)

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. za-kon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. – u daljem tekstu: ZPPPA) je procesni zakon koji uređuje vođenje poreskog postupka.

Poreski postupak je specifičan upravni postupak koji obuhvata:Postupak utvrđivanja;a) Postupak obezbeđenja naplate poreza;b) Postupak naplate ic) Postupak kontrole d) javnih prihoda1 i sporednih poreskih davanja2 na koje se primenjuje ZPPPA.

ZPPPA se primenjuje:na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava pa i one koje u celosti a) ustupa jedinicama lokalne samouprave (npr. porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, itd.);

1 Prema članu 14. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011), javni prihodi u Srbiji su:

1) porezi; 2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa; 4) takse; 5) samodoprinos; 6) donacije i transferi; 7) ostali javni prihodi. 2 Prema članu 2. stav 2. ZPPPA, sporedna poreska davanju su: a) kamata po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i b) troškovi postupka prinudne naplate poreza

PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza 27

na b) izvorne prihode jedinice lokalne samouprave3 koje LPA utvrđuje, naplaću-je i kontroliše u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama;na sve javne prihode za koje je c) opštim aktom4 kojim se oni uvode uređena nje-gova shodna primena (samo u delu u kome je ta shodna primena uređena).

Kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje LPA ima prava i obaveze koje ima i Poreska uprava po tom osnovu.

Da zaključimo: ZPPPA se primenjuje u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole svih izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave za čije administriranje je nadlež-na LPA. Jednostavnije rečeno, utvrđivanje, naplata i kontrola svih izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave vrši se jednoobrazno na način i po postupku propisa-nom ZPPPA.

3 Prema odredbi člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS“, br. 46/2006 i 47/2011), jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:1. Porezi:

1.1 porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon;2. Takse:

2.1. lokalne administrativne takse;2.2. lokalne komunalne takse;2.3. boravišna taksa;

3. Naknade:3.1. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta;3.2. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta;3.3. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine...

Prema članu 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka se donosi posle održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu. Izuzetno, odluka se može izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.

4 Odredbom člana 220. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr. i 64/2010 - odluka US), uređeno je da se naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća u skladu sa Zakonom o planiranju i izrgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/2003 i 34/2006), dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu.

Članom 77. st. 5. i 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/2003 i 34/2006), pro-pisano je da bliže kriterijume, merila, visinu, način i rokove plaćanja naknade propisuje opština, odnos-no grad, odnosno grad Beograd. Prinudna naplata naknade vrši se po propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Prema članu 87. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon) jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Članom 88. Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da u pogledu plaćanja naknade iz čl. 84., 85. i 87. ovog zakona za obračun kamate za docnju u plaćanju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano tim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak.


Jedinice lokalne samouprave, preko LPA, u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu javne prihode iz člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave počev od 1. janu-ara 2007. godine (član 60. Zakona).

ZPPPA se ne primenjuje na ugovorom zasnovane obligaciono-pravne odnose stra-naka, što znači ni na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave iz obligacionog odnosa (na primer, po osnovu davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini, po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, itd.).

Pošto ZPPPA za javne prihode na koje se primenjuje koristi izraz: - „porez“, a za kamatu i troškove prinudne naplate koristi izraz: - „sporedna poreska davanja“, isti izrazi kada se upotrebe u ovom priručniku, imaju navedeno značenje.

Donošenjem ZPPPA izvršena je centralizacija poreske administracije tako što su poslovi u vezi sa utvrđivanjem, naplatom i kontrolom javnih prihoda i sporednih po-reskih davanja povereni jednom državnom organu – Poreskoj upravi u sastavu Mini-starstva finansija i privrede.

Donošenjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006 i 47/2011 – u daljem tekstu: Zakon o finansiranju lokalne samouprave), čija je primena otpočela 1. januara 2007. godine, otpočeo je proces fiskalne decentra-lizacije i decentrtalizacije poreske administracije Srbije. To je uslovilo više izmena i dopuna ZPPPA sa ciljem da se urede ovlašćenja LPA, prava i obaveze obveznika LPA, kao i ovlašćenja poreskih inspektora LPA u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.

Kako je ovaj priručnik posvećen naplati poreza, a naplata poreza je „jedinica mere“ kojom se meri uspešnost rada LPA, na samom početku ukazujemo da naplata poreza počiva na četiri postupka kojima treba u potpunosti ovladati, i to:

Postupak urednog dostavljanja svih poreskih akata (rešenja, zaključaka, zapi-1) snika, opomena, poziva, oglasa, itd.);Postupak obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u skladu sa čl. 66. 72 i 2) 86. ZPPPA;Postupak prinudne naplate i3) Postupak odlaganja plaćanja poreskog duga, u okviru redovne naplate poreza. 4)

Ovi postupci su, figurativno rečeno, „slagalica“ koja se zove – obezbeđenje i napla-ta poreza. Kada se ovlada sklapanjem pomenute „slagalice“, rezultat u naplati poreza neće izostati.

Ovi postupci, ako se njima ovlada, ako se planiraju i vode kontinuirano, pravilno i zakonito, u velikom procentu otklanjaju nastupanje nenadoknadive štete po sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave, jer eliminišu:

plaćanje kamate poreskom obvezniku obračunate od dana uplate do dana po-a) vraćaja pravosnažno poništene, ukinute ili izmenjene poreske obaveze, kao i plaćanje naknade štete poreskom obvezniku po svim osnovima;


otpis poreza iz člana 23. st. 2 i 3. ZPPPAb) 5 (otpis neplaćene poreske obaveze po osnovu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, poreskom obvezniku - pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak bankrotstvom, kao i otpis neplaćene poreske obaveze, poreskom obvezniku - pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i poreskog obveznika - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka) iprestanak poreske obaveze zbog zastarelosti prava LPA na naplatu poreza, o c) čemu se u smislu člana 114ž stav 2. ZPPPA, donosi posebno rešenje po služ-benoj dužnosti.

Činjenica da prema odredbi člana 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009 i 99/2011), imovina stečajnog dužnika nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i poreskog obveznika - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, ukoliko je uopšte ima, prelazi u svojinu Srbije, ne znači da je Srbija pravni sledbenik u obavezama stečajnog dužnika. Navedenim zakonom je propisano da Srbi-ja ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Prelazak imovine nema uticaja samo na ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca, pa i poreskog, na predmetnoj imovini.

To znači da LPA koja je imala potraživanje prema dužniku, nad kojim je otvoren i zaključen postupak stečaja, posle toga ne može svoje potraživanje ostvariti prema licu koje je prestalo da postoji, jer se posle pravosnažnosti rešenja o zaključenju postup-ka stečaja, stečajni dužnik – poreski obveznik briše iz registra Agencije za privredne registre, a ni prema državi Srbiji, jer ona ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Ova činjenica, jasno ukazuje na značaj blagovremenog obezbeđenja naplate poreskog potraživanja za njegovu konačnu naplatu.

U vezi sa odgovornošću službenonog lica za štetu zbog nezakonitog ili nepravilnog rada u vršenju ili u vezi sa vršenjem službene dužnosti, ukazujemo na stav Vrhov-nog kasacionog suda, zauzet u presudi Rev. 403/2010 od 8.4.2010. godine, koji glasi: „nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, dok je nepravilan rad činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisa-nom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica“.

5 Ustavni sud je prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 150 – 154. Zakona o stečaju („Službeni glas-nik RS“, br. 104/2009) i doneo Odluku broj: IUZ 850/2012 kojom je utvrdio da odredbe čl. 150 - 154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije broj: 71/2012. Dakle, odredbe Zakona o stečaju kojima je bio uređen tzv. „automatski stečaj“ prestale su da važe kao nesaglasne s Ustavom.


Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u LPA

Da bi LPA poslove iz svoje nadležnosti izvršavala efikasno, pravilno i zakonito potrebno je da ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućom stručnom spremom i radnim iskustvom.

LPA mora biti organizovana po osnovnim funkcijama i poslovima poreskog raču-novodstva. To znači da za sve osnovne funkcije LPA (utvrđivanje, kontrola i naplata) i poslove poreskog računovodstva mora da postoji zaposleni – nosilac konkretne funk-cije/procesa, koji za stanje u konkretnoj funkciji odgovara rukovodiocu LPA. Dakle, u svakoj LPA mora da postoje sledeća izvršilačka radna mesta:

poreski inspektor kancelarijske kontrole, za obavljanje poslova utvrđivanja po-a) reza poreskim rešenjem i poslova kancelarijske kontrole;poreski inspektor terenske kontrole, za obavljanje poslova terenske kontrole;b) poreski izvršitelj, za obavljanje poslova obezbeđenja naplate poreskog potraži-c) vanja, redovnu i prinudnu naplatu i odlaganja plaćanja poreskog duga;poreski evidentičar, za obavljanje poslova u vezi sa poreskim računovod-d) stvom.

Broj radnih mesta u svakoj LPA određuje se u zavisnosti od broja poreskih obve-znika, pa tako u LPA sa velikim brojem poreskih obveznika, LPA treba organizovati kao odeljenje gradske/opštinske uprave sa odsecima za kancelarijsku kontrolu, teren-sku kontrolu, naplatu poreza i poresko računovodstvo.

Praksa pokazuje da je u gradovima/opštinama formirana pogrešna percepcija o značaju radnog mesta – poreskog izvršitelja, pa tu ima najmanje zaposlenih, a zapo-sleni su, po pravilu, sa neodgovarajućom školskom spremom i nedovoljnim radnim iskustvom. Ako se zna da poslovi poreskog izvršitelja predstavljaju poreski izvršni po-stupak, koji predstavlja čistu primenu prava u kome se poreski obveznik lišava prava svojine na delu svoje imovine, pa i na pokretnim stvarima i nepokretnosti, jasno je da ti poslovi nisu manje složeni od poslova poreskih inspektora kancelarijske i terenske kontrole za koje se, po pravilu, propisuje visoka stručna sprema. Zato za radna mesta poreskog izvršitelja kao uslov u pogledu školske spreme treba propisati VII stepen stručne spreme – pravni fakultet.

Dokaz značaja poslova izvršenja je novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služ-beni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011) u kome je odredbom člana 313, pored ostalog, propisano da za izvršitelja može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom, sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima i sa položenim ispitom za izvršitelja po poseb-nom programu. Dakle u sudskom izvršnom postupku, uslovi za izvršavanje poslova izvršitelja su propisani zakonom, tako da izvršitelj, bez obzira da li radi na području osnovnog ili privrednog suda koje pokriva teritoriju najnerazvijenije ili najrazvijenije


opštine, mora da ispunjava zakonom propisane uslove. Inače, novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju je donet u cilju znatnog ubrzanja izvršenja sudskih odluka.

Prenebregavanje rečenog će, u vrlo kratkom roku, manifestovati štetne posledice po poreske prihode budžeta jedinica lokalne samouprave, uz napomenu da već sada u pojedinim LPA postoje vrlo ozbiljni problemi u vezi sa naplatom poreskih dugova zbog nedovoljnog broja poreskih izvršitelja, neodgovarajuće školske spreme koju veći-na poreskih izvršitelja ima, kao i nivoa njihovog stručnog znanja i iskustva za izvršava-nje poslova na koje su raspoređenji.

U prilog zalaganju da na radnim mestima poreskog izvršitelja treba da rade zapo-sleni sa završenim pravnim fakultetom, navodimo i sledeće:

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je: „Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona“. Jemstva ne-otuđivih ljudskih prava, shodno odredbi člana 19. Ustava, služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. Ustav jamči samo mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava (u daljem tekstu: imovi-na) koja su stečena u skladu sa zakonom. Mirno uživanje imovine, znači da se vlasnik ne može lišiti imovine, osim u Ustavom propisanim slučajevima i to na način uređen zakonom. Imovina je stečena u skladu sa zakonom kada lice koje tvrdi da je imovina njegova svojina poseduje validan pravni osnov o zakonitom načinu sticanja imovine i dokaz o tome da je to lice upisano kao vlasnik imovine u odgovarajući registar, ako za konkretnu stvar postoji obaveza upisa u registar. Nezakonito stečena imovina ne uživa pravnu zaštitu. Na globalnom nivou pravo na imovinu je najzaštićenije pravo u granicama pravnog sistema (poretka).

Ustavom zajemčeno i najzaštićenije pravo - pravo na imovinu može biti oduzeto ili ograničeno u (1) javnom interesu i (2) radi naplate javnih prihoda.

Odredbom člana 58. stav 2. Ustava propisano je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (primer: eksproprijacija). Dakle, u javnom interesu može biti odu-zeto ili ograničeno samo pravo svojine, a ne i ostala stvarna prava i druga imovinska prava koja čine imovinu konkretnog lica.

Odredbom člana 58. stav 4. Ustava propisano je da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom. Kada je reč o oduzimanju i ograničenjima prava na imovini radi naplate poreza, za razliku od ograničenja i oduzimanja u javnom interesu, predmet oduzima-nja i ograničenja mogu biti sva stvarna prava, kao i sva imovinska prava i potraživanja poreskog obveznika. Naime, odredba člana 58. stav 4. Ustava glasi: „Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza...“. U postupcima oduzimanja i ograničenja imovine radi naplate poreza na strani poreskog obveznika nalaze se stručnjaci različi-tih profila, pa i advokati, čime je položaj zaposlenih u poreskom organu otežan ukoliko


ne poseduju osnovno (dovoljno) pravničko znanje i iz pravnih grana, pa i građanskog i stvarnog prava, čiju pojmovnu aparaturu i institute koriste i poreski propisi.

Poreski propisi, koji uređuju ustavnu obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina, koriste („pozajmljuju“) pojmovnu aparaturu i institute građanskog, odnosno privat-nog prava (građanskog, stvarnog, obligacionog, trgovinskog, stečajnog, naslednog, porodičnog, itd.), pošto je poreskopravni odnos kao javnopravni odnos isprepletan sa privatnopravnim odnosima. Doduše, pojmovi i instituti građanskog prava koje koristi poresko pravo nisu uvek u „konekciji“ sa pojmovima i institutima građanskog prava, što iz poreskih razloga, ali i zbog, ponekad, pravne nepreciznosti prilikom korišćenja pojmova i instituta građanskog prava u poreskim propisima. U slučaju upućujućih normi u poreskim propisima i popunjavanja pravnih praznina, primenjuju se opšta pravila građanskog prava. Principi na kojima počiva građansko pravo, odnosno opšta pravila građanskog prava koriste se u postupku tumačenja nejasnih ili nepreciznih normi poreskih propisa koje sadrže pojmove i institute građanskog prava.

Poreski propisi ne utiču na ništavost neke odluke ili radnje privrednog subjekta iz domena građanskog prava, ali primenom načela fakticiteta iz člana 9. ZPPPA, mogu da utiču na fiskalni efekat takve radnje ili odluke poreskog obveznika.

Primena poreskih propisa kao dela javnog prava koje karakteriše nadređenost dr-žave, pošto država svojim pojedinačnim aktima određuje ponašanje poreskog obvezni-ka u poreskopravnom odnosu, se u suštini svodi na zakonsku obligaciju (obavezu).

Imovina je širi pojam od pojma svojine. U imovinu jednog lica pored prava svo-jine ulaze i udeli, prava industrijske svojine, autorsko pravo, novčani depoziti (ulozi), potraživanja uključujući i potraživanja iz hartija od vrednosti i sva druga prava imo-vinskog karaktera. Širi pojam imovine od pojma svojine potvrđuje i ustavni pojam prava na imovinu – „Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imoviskih prava stečenih na osnovu zakona“.

Ograničenje prava na imovinu upisom založnog prava u korist poreskog poverioca i oduzimanje imovine poreskog obveznika sa krajnjim ciljem da se poreski obveznik liši prava svojine i isto prenese na kupca stvari, vrši se donošenjem konkretnih pojedi-načnih poreskih akata i preduzimanjem konkretnih upravnih radnji od strane zapo-slenih LPA, na čiji značaj ukazujemo u osnovnim crtama.

Pojedinačni poreski akti i upravne radnje poreskog organa u postupku poreske kontrole, utvrđivanja poreza, ograničenja prava na imovinu i oduzimanja imovine, shodno odredbi člana 198. stav 1. Ustava, moraju biti zasnovani na zakonu, pošto je Srbija, shodno odredbi člana 3. stav 1. Ustava, zasnovana na vladavini prava, načelima građanske demokracije, ljudskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim prin-cipima i vrednostima.

Postupak ustanovljavanja (upisa) založnog prava bilo u vidu privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA ili zakonskog založnog prava iz člana


72. i 86. ZPPPA, kao i u postupku same prinudne naplate poreza čini niz („lanac“) pojedinačnih poreskih akata i upravnih radnji.

Da bi se ostvarila vladavina prava svaki pojedinačni poreski akt i svaka pojedi-načna upravna radnja u tom „lancu“ moraju biti pravilni i zakoniti. Taj „lanac“ je jak onoliko koliko je jaka njegova naslabija karika. To znači, da se poništavanjem jednog pojedinačnog poreskog akta ili upravne radnje u tom „lancu“ zbog toga što nisu zako-niti, „lanac“ kida i postupak vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je konkretan poreski akt ili radnja poništena. To dalje znači, da je poništavanje nezakonitih pojedi-načnih poreskih akata i/ili upravnih radnji posledica nepoštovanja načela zakonitosti u radu poreskog organa, što u krajnjem za posledicu može imati nemogućnost naplate poreskog duga i prinudnim putem ili plaćanje štete poreskom obvezniku proistekle donošenjem i izvršenjem nezakonitih pojedinačnih poreskih akata ili preduzimanjem upravnih radnji koje nisu u skladu sa zakonom. Zato, samo donošenjem zakonitih poreskih akata i preduzimanjem upravnih radnji u skladu sa zakonom u navedenim postupcima, štiti se najzaštićenije pravo u granicama pravnog sistema – pravo svojine, s jedne strane, i ostvaruje opšte načelo koje važi za ceo pravni sistem jedne zemlje – načelo zakonitosti, s druge strane.

Ostvarivanje načela zakonitosti u radu LPA u narednom periodu izbija u prvi rang prioriteta, pošto su sve građanske demokracije zasnovane na vladavini prava kao vr-hovnom principu demokracije, a Srbija se nalazi na tom putu.

Napred rečeno jasno ukazuje pred kakvim izazovima se nalazi LPA kao mlada in-stitucija u strukturi lokalne vlasti. Predstojećem izazovu se može odgovoriti samo pro-menom svesti o značaju vladavine prava, promenom načina razmišljanja i odlučivanja, stučnim znanjem iz oblasti poreskih i sa njima povezanih propisa koje obezbeđuje zakonitost u radu, pa time i jačanje LPA. Ostvariivanje vladavine prava, pravne sigur-nosti i jednakosti u sferi izvornih lokalnih javnih prihoda do nivoa „standarda EU“, može postići samo snažna LPA. Vladavina prava je ostvarena kada se ostvari na prvoj stepenici hijerarhijske lestvice upravnog rešavanja – u radu prvostepenog organa.

U informatičkoj eri, zaposlenima LPA, a njenom rukovodiocu svakako, treba obezbediti pristup internetu.

Na kraju, dobro planiranje, praćenje i ocena planiranog, timski rad i kontinuirana edukacija zaposlenih su ključ uspeha u radu LPA.

Član 2bOdredbe ovog zakona kojima su uređena ovlašćenja Poreske uprave, prava i oba-

veze poreskih obveznika, ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja Poreske uprave, shodno se primenjuju i na ovlašćenja jedinice lokalne samouprave, odnosno na prava i obaveze obveznika izvornih javnih prihoda iz člana 2a stav 1. ovog zakona, na ovlašćenja poreskih inspektora jedinice lokalne samouprave i poreskih izvršitelja jedinice lokalne samouprave, u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih pri-hoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.


Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prenos prava svojine na pokretnim i ne-pokretnim stvarima na Republiku Srbiju u postupku prinudne naplate javnih prihoda koji pripadaju budžetu Republike Srbije, shodno se primenjuju i na prenos prava svo-jine na pokretnim i nepokretnim stvarima na jedinicu lokalne samouprave u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

• • •

Ovlašćenja LPA, prava i obaveze obveznika LPA i ovlašćenja poreskih inspektora

LPA ima ovlašćenja u postupku administriranja izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave koja ima i Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su ekskluzivna i izvorna prava i obeveze Poreske uprave kao centralne poreske administracije.

Poreski obveznici po osnovu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave imaju ona prava i obaveze koja imaju poreski obveznici Poreske uprave.

Poreski inspektori i poreski izvršitelji LPA u poreskom postupku imaju ovlašćenja koja imaju poreski inspektori i poreski izvršitelji Poreske uprave.

Jednom rečju, odredbe ZPPPA kojima su uređena ovlašćenja Poreske uprave, osim prava i obaveza koje su ekskluzivna i izvorna prava i obaveze Poreske uprave kao cen-tralne poreske administracije, odredbe kojima se uređuju prava i obaveze poreskih obveznika i ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja, shodno se primenjuju i na ovlašćenja LPA, prava i obaveze poreskih obveznika LPA i ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja LPA.

Kada govorimo o ovlašćenjima LPA u poreskom postupku, na samom početku osvrćemo se na pitanje - Da li jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može ure-diti otpis duga u celosti ili delimično kao i otpis kamate za takse i naknade, kao izvorne prihode jedinica lokalne samouprave (lokalne komunalne takse, opštinske administrativ-ne takse, naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta itd.)? Odgovor je da skupština jedinice lokalne samouprave nema pravnog osnova da primenom ZPPPA donese odluku, kao opšti akt, o otpisu poreskog duga (pa ni kamate na dospela potra-živanja).

LPA, kao i Poreske uprave, u skladu sa ZPPPA, može samo pojedinačnim pravnim aktom - rešenjem da otpiše dug po osnovu izvornih javnih prihoda koje naplaćuje i na koje se primenjuje ZPPPA, i to samo kada se za donošenje tog rešenja steknu uslovi iz člana 22. st. 2 i 4. i člana 23. st. 2. i 3. ZPPPA, ali i u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti prava LPA na naplatu poreza.


Odnos prema drugim zakonima

Član 3.Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na

drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po na-

čelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

• • •

Stavom 1. ovog člana, zakonodavac je afirmisao opšte pravilo da se u poreskom postupku primenjuju odredbe ZPPPA, ako je drugim (bilo kojim) zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drukčiji način. Tipičan primer za razu-mevanje ove odredbe je odnos ZPPPA prema Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010 – u daljem tekstu: ZUP). Naime, kada je isto pitanje (na primer dostavljanje) različito uređeno odredbama ZPPPA i ZUP, primenjuju se odredbe ZPPPA. Pitanje dostavljanja uređuju i ZPPPA i ZUP, ali se shodno odredbi člana 3. stav 1. ZPPPA, dostavljanje u poreskom postupku vrši prema odrebama člana 36. ZPPPA.

ZPPPA je koncipiran kao obuhvatan a ne kao sveobuhvatan zakon koji uređuje vođenje poreskog postupka. Ovakav pristup je opravdan jer da je ZPPPA koncipiran kao sveobuhvatan zakon, u velikoj meri bi bile preuzete odredbe ZUP, što bi dovelo do toga da u praksi u dva procesna zakona imamo iste odredbe, što je necelishodno. Zato ZPPPA sadrži odredbe koje su karakteristične za poreski postupak s obzirom na njegovu svrhu – da se državi i nižim nivoima vlasti obezbede dovoljni poreski prihodi za alimentiranje njihovih brojnih i odgovornih funkcija.

Prema tome, ako odredbama ZPPPA nije drukčije propisano ili pojedino pitanje nije ili nije do kraja uređeno, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama ZUP. Primena ZUP je supsidijarna, a pitanja na koja se primenjuje ZUP su brojna. Navodimo samo neka pitanja na koja odgovor nalazimo u ZUP. To su: načelo saslušanja stranke, načelo slobodne ocene dokaza, oblik i sastavni delovi rešenja, oblik i sadržina zapisnika, vanredna pravna sredstva…

Osim toga, ZPPPA sadrži i upućujuće odredbe koje upućuju na shodnu primenu i drugih propisa (ne samo ZUP) u pojedinim fazama poreskog postupka, o čemu go-vorimo u nastavku.

Prema odredbi člana 2. stav 1. ZPPPA - ZPPPA se primenjuje na sve javne 1) prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno.Ovom odredbom je uređen odnos između ZPPPA i poreskih zakona.


Prednost se daje poreskom zakonu, ako je tim zakonom pitanje koje uređuje ZPPPA drukčije uređeno poreskim zakonom. Tipičan primer je Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004… i 61/2007), kojim je pitanje povraćaja PDV uređeno na drukčiji način u odnosu na odredbu člana 10. ZPPPA, kojom je generalno uređeno pitanje povraćaja poreza. Zato se u pri-meni odredbi o povraćaju PDV prednost daje odredbama Zakona o PDV, dok se odredba člana 10. ZPPPA primenjuje supsidijarno.U prilog rečenom, citiramo delove iz mišljenja Ministarstva finasija broj: 413-00-1099/2008-04 od 02. 05. 2008. godine, koje se odnosi na povraćaj PDV, a koji glase: „...Prema odredbi člana 52. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje kao poreski kredit (stav 2. istog člana Zakona).Poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva, najranije istekom roka za podnoše-nje poreske prijave za tekući poreski period (stav 3. istog člana Zakona).Povraćaj iz st. 1. i 3. ovog člana, a u skladu sa odredbom člana 52. stav 4. Zakona, vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske prijave, odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana. Postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV propisan je odredbama čl. 2-3a Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04, 65/05 i 63/07 - u daljem tekstu: Pravilnik o povraćaju PDV). Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o povraćaju PDV-a propisano je da se obveznik PDV koji u poreskoj prijavi PDV... iskaže iznos za povraćaj PDV, opre-deljuje u vezi sa povraćajem tog iznosa zaokruživanjem opcije „NE“ ili „DA“ na rednom broju 11. poreske prijave PDV. Prema stavu 2. istog člana Pravilnika o povraćaju PDV, opredeljenje iz stava 1. ovog člana ne smatra se zahtevom za povraćaj poreza u smislu člana 10. stav 2. ZPPPA... ...Saglasno odredbi člana 3a stav 1. Pravilnika o povraćaju PDV, ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj PDV u roku propisanom odredbom člana 52. stav 4. Zakona, obveznik ima pravo da podnese zahtev za povraćaj PDV nadlež-nom poreskom organu u skladu sa ZPPPA. Po zahtevu iz stava 1. ovog člana nadležni poreski organ postupa na način propi-san ZPPPA (odredba člana 3a stav 2. Pravilnika o povraćaju PDV)...Ako se lice iz stava 2. ovog člana opredeli za povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju poreza, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva (odredba stava 3. člana 10. ZPPPA).


U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, obveznik PDV koji ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita može da podnese zahtev za povra-ćaj tog iznosa nadležnom poreskom organu najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period u kojem ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita. Povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvu, od dana podnošenja zahteva za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita.Međutim, ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj u roku iz člana 52. stav 4. Zakona (45, odnosno 15 dana, od dana podnošenja zahteva), obveznik PDV može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita shodno odredbama člana 10. st. 2. i 3. ZPPPA. U tom slučaju, nadležni poreski organ ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pri čemu napominjemo, da ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, obveznik PDV, prema odredbi člana 75. stav 4. ZPPPA, ima pravo na kamatu koja se obračunava na iznos ne-iskorišćenog iznosa poreskog kredita po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj tog iznosa“. Prema članu 20. stav 4. ZPPPA - Ispunjenje poreske obaveze u slučaju steča-2) ja poreskog obveznika uređeno je zakonom kojim se uređuje stečaj. Naime, nema opravdanog razloga da se naplata poreskog potraživanja od obveznika u stečaju vrši na jedan, a naplata potraživanja ostalih poverilaca na drugi način. Osim toga, postupak stečaja je specifičan postupak koji se zasniva na principu opšteg izvršenja u kom slučaju se obustavljaju sva pojedinačna izvršenja. Prema članu 95. stav 3. ZPPPA - Prinudna naplata poreza i sporednih pore-3) skih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika na osnovu rešenja o prinudnoj naplati vrši se na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet. Prema članu 48. stav 1. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003. i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004… i 31/2011), prinudnu naplatu s računa klijenta, pa i na osnovu izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa, vrši Narodna banka Srbije prema vre-menu prijema rešenja. Prema članu 96a stav 6. ZPPPA - Ako odredbama ZPPPA nije drukčije pro-4) pisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.Prema članu 111. stav 10. ZPPPA - Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i 5) na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvr-šenje i obezbeđenje.


Prema članu 114b stav 2. ZPPPA - Na pitanja zastarelosti poreskih prekršaja 6) koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se ure-đuje prekršajni postupak, odnosno odredbe Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008. i 111/2009).Prema članu 135. stav 3. ZPPPA - Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i nji-7) hovih izvršilaca Poreska policija u predkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja (lišavanja slobode).

NAČELA PORESKOG POSTUPKA

Načelo zakonitosti

Član 4.Poreska uprava je dužna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poreskopravnog odno-

sa u skladu sa zakonom. U slučajevima kada je Poreska uprava ovlašćena da deluje na osnovu diskrecionih

ovlašćenja, dužna je da deluje u skladu sa svrhom tih ovlašćenja i u okviru zakona. Poreska uprava je dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zako-

nite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

• • •

U komentaru ovog člana daje se osvrt i na načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu) iz člana 12. ZUP.

Načelo zakonitosti je opšte načelo i važi za ceo pravni sistem jedne države.Načelo zakonitosti predstavlja temelj vladavine prava, pravne sigurnosti i jedna-

kosti u svakoj demokratskoj državi. Vladavina prava podrazumeva zakonitost, pravnu sigurnost i jednakost za sve (pravna i fizička lica). Figurativno rečeno, „jedinica mere“ kojom se „meri“ vladavina prava u jednoj državi je – zakonitost u radu organa svih nivoa vlasti.

Načelo zakonitosti, s jedne strane, znači obavezu LPA da u poreskopravnom odnosu prema poreskim obveznicima tokom celog postupka postupa u svemu u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima, ali i obavezu poreskih obveznika da


svoje obaveze izvršavaju u skladu sa poreskim propisima, s druge strane. Dakle, po-reski propisi su pretpostavka za postupanje poreske administracije i granica koja se ne može preći u postupku donošenja poreskih akata i preduzimanja procesnih upravnih radnji. Osim toga, LPA je, polazeći od njenih zakonskih ovlašćenja, po-zvana da obezbedi pravilnu primenu poreskih propisa od strane poreskih obvezni-ka. To je njen osnovni cilj na putu ka ostvarenju vladavine prava čemu služi načelo zakonitosti.

Kada govorimo o LPA, samo snažna (moderna, profesionalna i obučena) LPA može da ostvari vladavinu prava i pravnu sigurnost u svom radu. Snažna LPA dopri-nosi razvoju njenog institucionalnog kapacita. Tom razvoju doprinosi sticanje i razme-na stručnog znanja na obukama i radionicama, ali i svakodnevno samousavršavanje. Obučenost i profesionalnost zaposlenih je alfa i omega svake LPA. Obučenost zaposle-nih je element za rangiranje kvaliteta LPA. Obučenost zaposlenih LPA u celini mora da bude na visokom nivou, tj. u svim njenim osnovnim funkcijama (utvrđivanje, kontrola i naplata). Obučenost zaposlenih u LPA je onolika kolika je obučenost zaposlenih u najslabije obučenoj osnovnoj funkciji. Jednostavno rečeno, LPA neće ostvariti svoju funkciju ako u funkciji utvrđivanja i kontrole ima dobro obučene a u funkciji naplate nedovoljno obučene zaposlene.

Načelo zakonitosti je dominantno i rukovodno načelo svakog, pa i poreskog po-stupka. Ostala načela su u funkciji načela zakonitosti, jer njihovo poštovanje vodi do pravilnog i zakonitog pojedinačnog rešenja. Poštovanje načela zakonitosti se ne može dovoditi u pitanje.

Odredbom člana 4. ZPPPA uređeno je:načelo zakonitosti (stav 1);•načelo zakonitosti u slučajevima postojanja diskrecionog ovlašćenja Poreske •uprave za odlučivanje (stav 2);načelo istine (stav 3).•

Načelo zakonitosti

Prema odredbi člana 4. stav 1. ZPPPA: „Poreska uprava je dužna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poreskopravnog odnosa u skladu sa zakonom“.

Kada se u tekstu zakona upotrebi reč „zakon“, kao što je to učinjeno u članu 4. ZPPPA („...u skladu sa zakonom“), misli se na svaki zakon kao izvor prava a ne na konkretan zakon. To dalje znači da je reč „zakon“ pojam koji obuhvata sve materijalne zakone (npr. Zakon o porezima na imovinu, Zakon o PDV...) i sve procesne zakone (npr. ZPPPA, ZUP) i da je nadležni poreski organ dužan da u poreskom postupku jednako poštuje i materijalne i procesne zakone.

Načelo zakonitosti u upravnom postupku posebno dolazi do izražaja u radu or-gana uprave koji donose pojedinačne upravne akte (rešenja), a to znači i u radu LPA. Ovo stoga, što se pojedinačnim rešenjem konkretizuje opšti materijalni pravni akt


(npr. Zakon o porezima na imovinu) na pojedinačne slučajeve. Konkretizacija opšteg propisa na pojedinačan slučaj je osnovna svrha donošenja pojedinačnih akata - reše-nja. Jednostavnije rečeno, pojedinačnim upravnim aktom dolazi se do odgovora kako opšta zakonska norma glasi u odnosu na konkretno lice.

Načelo zakonitosti isključuje i sprečava svaku samovolju i proizvoljnost prilikom re-šavanja pojedinačne upravne stvari i obezbeđuje da se pravilnim sprovođenjem uprav-nog postupka i pravilnom primenom materijalnog prava, konkretna upravna stvar reši u skladu sa zakonom.

Poštovanje ovog načela je obaveza/dužnost organa koji donose pojedinačne prav-ne akte. Poštovanje ovog načela ne može se zasnivati na improvizaciji.

Radi zaštite načela zakonitosti, uvedena je pravna kontrola zakonitosti pojedinač-nih akata organa uprave (upravna - unutrašnja i sudska - spoljna).

Jedini zadatak upravne i sudske kontrole je utvrđivanje da li je poresko rešenje doneto u skladu sa zakonom ili ne.

Činjenica da poreski postupak, mogu da vode i zaposleni koji nisu završili pravni fakultet, kao i diplomirani pravnici bez položenog pravosudnog ispita, ne znači da je upravni postupak, postupak drugog reda u odnosu na ostale postupke koje vode diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom - sudije (parnični, krivični, vanparnični, izvršni, itd.) i da je dozvoljeno da se njegova pravila ne poštuju. Naprotiv, upravni postupak je izuzetno značajan jer se vodi prema najširem krugu građana i privrednih subjekata jedne države.

Osnovni smisao načela zakonitosti je da pojedinačni upravni akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom na osnovu koga se donose uz poštovanje pravila postupka pri-likom njihovog donošenja.

Stoga je zakonit samo onaj pojedinačni upravni akt koji je u skladu sa višim aktom od sebe – zakonom ili podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona, pa se podrazumeva da svi pojedinični upravni akti moraju biti zakoniti. Ovo stoga, što se samo zakonitim pojedinačnim aktima ostvaruje vladavina prava i svrha njihovog donošenja – pravilna primena, a ne kršenje zakona i drugih propisa.

Načelo zakonitosti u sebi sadrži:materijalno - 1) pravnu zakonitost i formalno 2) - pravnu zakonitost.

Materijalno-pravna zakonitost1) , znači pravilnu primenu materijalnog propisa (zakona ili drugog propisa donetog na osnovu ovlašćenja iz zakona) na kon-kretan slučaj. Ako službeno lice koje vodi prvostepeni postupak pogrešno pro-tumači sadržinu (smisao) materijalnog propisa merodavnog za primenu, pa tako pogrešno protumačen materijalni propis (na primer, Zakona o porezima na imovinu) primeni na konkretni slučaj, imamo materijalno-pravnu nezako-nitost. Isti je slučaj i kada se materijalni propis uopšte ne primeni, a morao je biti primenjen.


Formalno-pravna zakonitost2) , znači poštovanje pravila postupka propisana procesnim zakonom u pogledu:

nadležnosti za vođenje postupka;•samih pravila postupka;•pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja (odlučnih činjenica);•forme i sadržine pojedinačnih akata...•

Zaposleni LPA u svojstvu službenog lica ne može po svom nahođenju da deli pra-vila postupka na manje i više značajna i da ih u zavisnosti od tog svog nahođenja pri-menjuje ili ne primenjuje. Sva propisana pravila postupka, bez obzira na subjektivni doživljaj njihove važnosti od strane službenog lica, moraju se poštovati u postupku. Suprotno postupanje predstavlja povredu pravila postupka na štetu stranke/poreskog obveznika, što predstavlja razlog za poništavanje poreskog rešenja.

Okosnica („srž“) poreskog postupka je utvrđivanje odlučnih (pravno-relevantnih) činjenica. Utvrđivanje činjeničnog stanja svodi se na utvrđivanje odlučnih činjenica potpuno i tačno. Donošenju rešenja prethodi utvrđivanje odlučnih činjenica. Dokle god se odlučne činjenice ne utvrde tačno i potpuno na osnovu validnih dokaza, kon-kretna upravna stvar nije „zrela“ za rešavanje.

Odlučne činjenice moraju da odražavaju pravo stanje stvari (istinu) u konkretnoj upravnoj stvari. Odlučne činjenice se opredeljuju prema predmetu poreskog postupka.

Propusti u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja (odlučne činjenice su nepot-puno ili pogrešno utvrđene), povrede pravila postupka koje su od uticaja na rešavanje konkretne upravne stvari ili ako je dispozitiv rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, onemogućavaju ocenu materijalno-pravne zakonitosti osporenog upravnog akta, jer se pojedinični upravni akt sa napred navedenim formalnim propu-stima poništava zbog formalno-pravne nezakonitosti.

Dakle, u ovom slučaju zbog formalno-pravne nezakonitosti dolazi do poništava-nja pojedinačnog upravnog akta. Znači, i kada je pojedinačni upravni akt materijalno-pravno zakonit (pravilno je primenjen materijalni propis, porez je na primer, pravilno utvrđen), isti se poništava zbog formalno-pravne nezakonitosti. A pravne posledice poništavanja su iste bez obzira koja vrsta nezakonitosti je u pitanju.

U poreskom postupku se još uvek nedovoljno vodi računa o formalno-pravnoj zakonitosti (postupak se ne vodi uz poštovanje svih pravila poreskog postupka, či-njenično stanje se nepravilno i/ili nepotpuno utvrđuje, poreska rešenja nisu dovoljno jasna i precizno obrazložena, itd.), pa je to i najčešći razlog njihovog poništavanja u drugostepenom postupku i u upravnom sporu.

Dakle, svako pravilo postupka se mora ispoštovati onako kako zakonska norma glasi. Pritom se ne može vršiti selekcija pravila postupka na manje i više bitna jer svako pravilo ima svoju „ulogu“ u postupku i ne može se raspravljati o njihovom primenji-vanju ili neprimenjivanju.

Činjenica da se bolje poznaju materijalni propisi koje karakterišu česte promene, pa i uvođenje novih poreskih oblika (npr. PDV), upućuje na zaključak da još vlada percepcija


da su procesni propisi, koji su statičniji (ređe se menjaju u odnosu na materijalne propi-se), propisi manjeg značaja u odnosu na materijalne propise, što je apsolutno pogrešno i neprihvatljivo i ta percepcija se mora napustiti.

Ako se zna da organi pravne kontrole pravilnosti i zakonitosti upravnih akata (drugostepeni organ i Upravni sud Srbije), kada utvrde postojanje formalno-pravne nezakonitosti, tj. povredu pravila postupka, ne ispituju materijalno-pravnu zakoni-tost (pravilnu primenu materijalnog prava), već osporeno rešenje poništavaju zbog formalno-pravne nezakonitosti, poznavanje i poštovanje svih pravila postupka dolazi posebno do punog izražaja.

Prema tome, materijalno-pravna i formalno-pravna zakonitost moraju biti kumu-lativno ispunjene da bi pojedinačni upravni akt bio zakonit, pa poresko rešenje prili-kom čijeg donošenja je ispoštovana samo materijalno-pravna, a ne i formalno-pravna zakonitost i obrnuto je nezakonito (protivpravno).

Nezakonitim pojedinačnim upravnim aktom se krši pravni poredak i kao takav ne može opstati u pravnom poretku.

Donošenje nezakonitih poreskih rešenja kod poreskih obveznika ostavlja utisak nestručnosti, nepoštovanja zakona, neodgovornosti i svega ostalog što nije odlika profesionalne poreske administracije. Donošenjem nezakonitih poreskih rešenja ne ostvaruje se vladavina prava i pravna sigurnost i time se urušava kredibilitet poreske administracije, ali i države i nižih nivoa vlasti.

Načelo istine (član 4. stav 3. ZPPPA)

Za ostvarenje načela zakonitosti, najvažnije je poštovanje načela istine.Suština načela istine je - utvrđivanje materijalne istine u svakom konkretnom slu-

čaju. Načelo istine je u funkciji načela zakonitosti jer materijalna istina je osnov za pra-vilnu primenu materijalnog prava, u kom slučaju je pojedinačni upravni akt zakonit. Materijalna istina je „stub“ na kome počiva materijalno-pravna zakonitost poreskog upravnog akta.

Odredba člana 4. stav 3. ZPPPA predstavlja modifikovano načelo istine iz člana 8. ZUP. Pomenutom odredbom je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

Pošto je osnovni smisao načela istine – utvrđivanje pravog stanja stvari, ZPPPA, iako se to podrazumeva, posebno potencira da se u postupku utvrđivanja odlučnih činjenica za donošenje pravilnog i zakonitog rešenja jednaka pažnja mora posveti i svim činjenicama koje idu u prilog poreskom obvezniku, a ne samo činjenicama koje idu na njegovu štetu. Istina koja se jednostrano istražuje nije puna, stvarna i prava. Zato se jednaka pažnja mora posvetiti svim činjenicama, a to znači i onim koje idu u prilog poreskom obvezniku.

U poreskoj materiji, budući da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, svako rešenje koje je pravosnažno poništeno, a koje je i izvršeno, nanosi štetu sredstvima budžeta,


pošto poreski obveznik ima pravo da zahteva povraćaj plaćenog poreza uz pravo na kamatu od dana uplate poreza pa do dana povraćaja po stopi koja se plaća i za nebla-govremeno plaćanje poreza. Stoga, budući da zaposleni LPA nemaju mandat da neza-konitim radom nanose štetu sredstvima budžeta jedinice lokalne samouprave, pošto-vanje načela zakonitosti i materijalne istine se podrazumeva i svaka radnja u poreskom postupku mora biti preduzeta uz poštovanje pomenutih načela.

Materijalna istina je podloga zakonitog i pravilnog pojedinačnog upravnog akta. Pojedinačni upravni akt se ne može zasnivati na verovatnom činjeničnom stanju, već isključivo na činjeničnom stanju koje odražava materijalnu istinu. Naime, verovatnoća je niži stepen izvesnosti od istine. Verovatnoća je pretpostavljena istina.

Materijalnu istinu odražava činjenično stanje utvrđeno na osnovu pravno rele-vantnih činjenica.

Pravno relevantne činjenice (odlučne činjenice) određuju se na osnovu materijal-nog propisa koji se u konkretnom slučaju primenjuje. Na osnovu materijalnog propisa koji treba primeniti službeno lice koje vodi postupak treba da zna koje su činjenice pravno relevantne koje se moraju dokazati kao uslov za donošenje zakonitog pojedi-načnog akta. Pravno relevantne činjenice utvrđuju se u dokaznom postupku. Trajanje dokaznog postupka uslovljeno je odlučnim činjenicama i dokazima kojima se dokazu-je njihovo postojanje. Znači, dužina trajanja dokaznog postupka podređena je utvrđi-vanju pune, stvarne i prave materijalne istine.

Cilj poreskog postupka nije nametanje obaveze poreskom obvezniku po svaku cenu, već utvrđivanje materijalne istine od koje zavisi rešavanje konkretnog slučaja u skladu sa zakonom.

Poreski postupak ima samo jedan zadatak - utvrđivanje pravog stanja stvari - materi-jalne istine u pravilno sprovedenom propisanom postupku, čime se obezbeđuje i materi-jalno-pravna i formalno-pravna zakonitost pojedinačnog upravnog akta. Od utvrđenog činjeničnog stanja zavisi primena materijalnog prava, pa ako je činjenično stanje nepra-vilno i/ili nepotpuno utvrđeno velika je verovatnoća da imamo i pogrešnu primenu ma-terijalnog prava, što vodi poništavanju pojedinačnog upravnog akta kao nezakonitog.

Nezakonit akt (rešenje) se napada od strane poreskog obveznika redovnim i van-rednima pravnim sredstvima u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu, sa osnovnim ciljem da se takav akt poništi i da se njegove pravne posledice otklone.

Poništavanje pojediničnog upravnog akta je „sankcija“ za nepoštovanje načela zakonitosti.

Pravna posledica pravosnažnog poništavanja poreskog rešenja ogleda se u tome što se poništeno rešenje poništava od trenutka kada je doneto (ono više pravno ne postoji), čime se poništavaju i sve posledice koje je to rešenje proizvelo.

Za donošenje nezakonitih poreskih rešenja (bilo iz neznanja ili drugih pobuda) nema opravdanja, s obzirom da nezakoniti pojedinačni akti, pogotovu u poreskoj ma-teriji generišu štetne posledice po sredstva budžeta. Pošto se poreska upravna akta,


zbog principa da žalba ne zadržava njihovo izvršenje, izvršavaju pre konačnosti i pra-vosnažnosti, posledice donošenja nezakonitog poreskog upravnog akta su teže.

Zato, ponavljamo da na strani zaposlenih LPA stoji pretpostavka da znaju i ma-terijalne (na primer, zakon o porezima na imovinu) i procesne (ZPPPA) propise koje primenjuju, jer u suprotnom ne bi bili raspoređeni na konkretno radno mesto.

Pogubno je za zakonitost kada se nestručno (laički) pristupa utvrđivanju odlučnih činjenica u poreskom postupku uz kršenje pravila postupka, a još pogubnije je kada se u tome istrajava umesto da se ovlada znanjem potrebnim za donošenje zakonitih pojedinačih upravnih akata u zakonito sprovedenom postupku. U vezi sa rečenim, ponovo podsećamo da u našem pravu važi opšte prihvaćen pravni princip: “ignorantia leges nocet“ - neznanje zakona škodi. Na kraju, status zaposlenog u LPA podrazumeva odgovornost, pa i materijalnu, za štetu koja se učini nesavesnim radom.

Načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu)

Načelo dvostepenosti propisano je članom 12. ZUP, koji glasi:„Protiv rešenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Samo zakonom može se propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije

dopuštena, i to ako je na drugi način obezbeđena zaštita prava i pravnih interesa stran-ke, odnosno zaštita zakonitosti.

Protiv rešenja donetog u drugom stepenu žalba nije dopuštena“.

• • •

Pravo na žalbu propisano je i odredbom člana 36. stav 2. Ustava, koji glasi:„Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje

o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu“.Prema tome, pravo na žalbu je, osim što je osnovno načelo poreskog postupka, i

opšte Ustavno načelo.Osnovni smisao prava na žalbu je iniciranje upravne kontrole pravilnosti i zako-

nitosti prvostepenog poreskog rešenja.Suština ovog načela je da se u svakom pojedinačnom slučaju obezbedi dvostepe-

nost u upravnom rešavanju. To se postiže podnošenjem žalbe drugostepenom orga-nu protiv rešenja prvostepenog organa, a ako žalba protiv prvostepenog rešenja nije dopuštena – dvostepenost se obezbeđuje pokretanjem upravnog spora podnošenjem tužbe Upravnom sudu.

Pravo na žalbu, odnosno pravo na drugo pravno sredstvo, znači da protiv prvo-stepenih upravnih akta ne mogu biti isključeni kumulativno i žalba, kao akt kojim


se inicira upravna (unutrašnja) kontrola zakonitosti, i tužba kojom se inicira sudska (spoljna) kontrola zakonitosti upravnog akta.

ZUP ne predviđa institut odricanja od žalbe, pa izjava u tom smislu – nema pravni značaj.

Žalba može biti isključena u određenim upravnim stvarima posebnim odnosno materijalnim zakonom iz određene oblasti.

Žalba je u suštini fakultativno pravno sredstvo jer njeno podnošenje zavisi od vo-lje stranke. Tek izjavljivanjem žalbe aktivira se postupak upravne kontrole zakonitosti upravnog akta.

To dalje znači da žalilac može, do donošenja rešenja po žalbi, od nje i odustati. U slučaju odustanka od žalbe - postupak se obustavlja zaključkom. Zaključak donosi or-gan kod kojeg se u momentu odustanka žalba nalazi (prvostepeni ili drugostepeni).

Opšti rok za žalbu iz ZUP je 15 dana, uz napomenu da poseban rok za žalbu može biti određen posebnim zakonom. To je slučaj i sa ZPPPA, koji propisuje kraći rok (osam dana) za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Rok za žalbu računa se od urednog dostavljanja rešenja stranci. Rok za žalbu je prekluzivan (neprekoračiv).

Uputstvo o pravnom leku treba da sadrži rok za žalbu, a ukoliko je to propušteno, važi opšti rok od 15 dana iz člana 220. ZUP.

Ukoliko je prvostepeni organ žalbu odbacio zaključkom, tada drugostepeni organ prvo ocenjuje žalbu na zaključak, pa ukoliko nađe da je žalba osnovana tj. da je do-puštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica – jednim rešenjem odlučuje i o žalbi na osnovno rešenje.

Opšti rok za donošenje rešenja po žalbi propisan je odredbom člana 237. ZUP i iznosi dva meseca od predaje žalbe. Posebnim zakonom može biti određen kraći rok.

Rok za donošenje drugostepenog rešenja po žalbi je od značaja jer njegovo nepo-štovanje omogućava pokretanja upravnog spora zbog „ćutanja uprave“. Naime, odred-bom člana 19. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009), propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta („ćutanje uprave“).

Drugostepeno rešenje u upravnom postupku ne može postati konačno pre nego što se dostavi stranci.

Dakle, poreski postupak je dvostepen i završava se donošenjem drugostepenog (konač-nog) rešenja po žalbi. Međutim, u upravnim stvarima dopuštena je i sudska kontrola zako-nitosti drugostepenog rešenja pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom Srbije.

U odnosu na pojedinačne upravne akte (rešenja) važi zakonska pretpostavka nji-hove zakonitosti. To znači, da se pojedinačno poresko rešenje smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.


Propisivanjem prava na žalbu, zakonodavac je materijalnoj istini utvrđenoj prvo-stepenim rešenjem dao relativan a ne apsolutni značaj, a sve u cilju ostvarenja zako-nitosti u primeni propisa.

Ako ne bi postojalo pravo na žalbu, u praksi bi kao apsolutnu istinu imali materi-jalnu istinu utvrđenu prvostepenim rešenjem, bez obzira da li su u postupku njenog utvrđivanja poštovana pravila postupka, bez obzira da li su potpuno i istinito utvrđene sve odlučne činjenice i bez obzira da li je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Napred rečeno jasno ukazuje od kolikog je značaja za pravnu sigurnost i vladavinu prava u jednoj državi poštovanje načela zakonitosti. O značaju vladavine prava govori i činjenica da je stranci (poreskom obvezniku) pored prava na žalbu, dato pravo na podnošenje tužbe protiv konačnog poreskog rešenja u cilju sudske (spoljne) kontrole zakonitosti konačnog upravnog akta.

Radi zaštite načela zakonitosti u odnosima organa vlasti sa građanima, zakonoda-vac je dozvolio da se sudska vlast „meša“ u rad upravne vlasti i da u krajnjoj instanci ocenjuje zakonitost pojedinačnih akata uprave. Ovakva piramida pravne kontrole za-konitosti (upravne i sudske) pojedinačnih upravnih akata obezbeđuje najveći stepen zaštite načela zakonitosti u upravnom postupku, pa time i vladavinu prava i pravnu sigurnost u odnosima organa vlasti fizičkih i pravnih lica.

Predmet žalbe je dispozitiv pojedinačnog upravnog akta, odnosno ono što je od-lučeno dispozitivom rešenja. Žalbom se pobijaju razlozi iz obrazloženja rešenja da bi se došlo do pravilnog i zakonitog dispozitiva rešenja.

Žalba je potpun pravni lek i stoga razlozi za žalbu nisu ograničeni.Prvostepeno poresko rešenje može se napadati žalbom:

zbog bitne povrede odredaba poreskog postupka;a) zbog svake povrede materijalnog propisa (materijalni propis nije ili nije pra-b) vilno primenjen);zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (odlučnih činjeni-c) ca).

Dopuna žalbe je deo žalbe i može se podneti do isteka zakonskog roka za podnoše-nje žalbe. To je pravilo. Međutim, razlozi celishodnosti nalažu da nadležni organ može uzeti u razmatranje i dopunu žalbe koja je podneta pre donošenja drugostepenog reše-nja. Ovakav stav ima i praktičan razlog. Naime, uvažavanjem razloga ili dokaza iznetih u dopuni žalbe podnetoj posle isteka roka za žalbu, otklanja se procesna ili materijalna nezakonitost prvostepenog rešenja čime se sprečava nepotrebno odugovlačenje postup-ka do kojeg bi došlo ukoliko bi do otklanjanja istih došlo tek u upravnom sporu.

Žalba protiv poreskog rešenja nema suspenzivno dejstvo jer ne odlaže njegovo izvršenje (član 147. stav 1. ZPPPA).

Izuzetno, drugostepeni organ može odložiti izvršenje prvostepenog rešenja protiv kojeg je izjavljena žalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza pre konačnosti ožalbenog rešenja pretrpeo bitnu ekonomsku štetu.


Ovom odredbom diskreciono ovlašćenje drugostepenog organa uslovljeno je pravnim standardom („bitna ekonomska šteta“). Pošto pravni standardi imaju figu-rativan naziv „kaučuk norme“, korišćenje napred navedenog diskrecionog ovlašenja uslovljenog pravnim standardom, treba da bude krajnje oprezno.

Ako je zakonom propisano da protiv prvostepenog rešenja žalba nije dopuštena, stranka i u ovom slučaju nije uskraćena za kontrolu zakonitosti takvog rešenja. Nai-me, rešenje protiv kojeg nije dopuštena žalba je konačno u upravnom postupku, pa se protiv istog može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom Srbije čime se obez-beđuje sudska kontrola zakonitosti upravnog akta.

Ako je zakonom propisano da protiv konkretnog prvostepenog rešenja žalba nije dopuštena, ta činjenica se unosi u pouci o pravnom leku u obrazloženju rešenja. Kao primer navodimo odredbu člana 107. stav 6. ZPPPA, kojom je propisano da protiv rešenja donetog po prigovoru na rešenje o utvrđivanju tržišne vrednosti nepokretnosti žalba nije dopuštena.

Dakle, napred navedenim zakonskim rešenjima, zakonodavac je obezbedio da po-reski obveznik može inicirati pravnu kontrolu zakonitosti svakog pojedinačnog uprav-nog akta. Time je obezbeđena primena i poštovanje ustavnog načela – prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo (tužbu u upravnom sporu)

Pravo na žalbu protiv zaključka je dopušteno samo kada je to zakonom izričito predviđeno. Dakle, za razliku od prava na žalbu protiv rešenja, pravo na posebnu žalbu protiv zaključka je ograničeno na napred navedeni način.

ZPPPA pored žalbe kao redovno pravno sredstvo protiv prvostepnih poreskih akata propisuje i prigovor, pa je tako:

Odredbom člana 100. stav 5. ZPPPA, propisano je da na procenu popisanih 1) pokretnih stvari poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika, koji nije poreski upravni akt. U ovom slučaju se prekida postupak prinudne naplate dok se ne donese i poreskom obvezniku dostavi zaključak po prigovoru.Odredbom člana 107. stav 5. ZPPPA, propisano je da protiv rešenja o utvrđiva-2) nju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema rešenja.Pravo na žalbu shodno odredbi člana 208. stav 2. ZUP, dopušteno je i u slučaju ako organ protiv čijeg rešenja je dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku. U ovom slučaju reč je o pravu na žalbu zbog tzv. „ćutanja uprave“.


Načelo vremenskog važenja poreskih propisa

Član 5.Poreska obaveza utvrđuje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog

nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo.

Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.

• • •

Načelo vremenskog važenja poreskih propisa afirmiše princip:Porez se utvrđuje na osnovu materijalnog poreskog propisa koji je bio na snazi a) u vreme nastanka poreske obaveze (stav 1).Primer: Ako se lokalna komunalna taksa za isticanje firme za 2008. godinu utvrđuje u 2012. godini, utvrđivanje pomenute takse vrši se na osnovu odluke o lokalnim komunalnim taksama koja je važila za 2008. godinu. Radnje u poreskom postupku (u postupku utvrđivanja, postupku naplate i po-b) stupku kontrole) sprovode se na osnovu procesnog propisa koji je na snazi u vreme kada se radnje preduzimaju (stav 2).Primer: Ako se naplata poreskog duga po osnovu poreza na imovu iz 2008. go-dine vrši u 2012. godini, postupak naplate sprovodi se po odredbama ZPPPA koje su na snazi u 2012. godini.

Kako su odredbe o zastarelosti materijalne, a ne procesne norme, nastupanje zasta-relosti se ceni na osnovu propisa koji su bili na snazi kada je zastarelost počela da teče.

Prema tome, za sve poreske postupke pokrenute pre 01.01.2003. godine važe odred-be o zastarelosti koje su se nalazile u poreskim propisima koji su u to vreme bili na snazi, a ne odredbe o zastarelosti iz ZPPPA čija je primena otpočela 1. januara 2003. godine.


STRANKE U PORESKOM POSTUPKU

Zastupnik po službenoj dužnosti

Član 16.Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata po-

stavlja zastupnika: poreskom obvezniku čije se sedište ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u 1) prijavi za registraciju propisanoj aktom iz člana 27. stav 5. ovog zakona ili u evidencionoj prijavi za PDV, koja je uređena propisima o porezu na dodatu vrednost; nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku 2) upravu o svom poreskom punomoćniku; nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;3) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postup-4) ku, ako je njegovo učešće obavezno.

Ako je poreski obveznik fizičko lice koje nije poslovno sposobno, a nema zakon-skog zastupnika, Poreska uprava postavlja zastupnika po službenoj dužnosti iz reda lica iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obaveštava organ starateljstva.

Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na oglasnoj tabli Poreske uprave.

Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Pore-

ska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u da-ljem tekstu: ministar).

Poreska uprava ima pravo na povraćaj sredstava iz stava 5. ovog člana od poreskog obveznika.

• • •

Članom 16. ZPPPA u poreski postupak Srbije, po prvi put, uveden je zastupnik po službenoj dužnosti kao nov institut.

Osnovni cilj uvođenja zastupnika po službenoj dužnosti je da se poreski postupak, uključujući i postupak obezbeđenja i naplate poreza, okonča i u slučajevima kada po-reski obveznik svojim ponašanjem nastoji da postupak onemogući ili odugovlači.


Osnovni zadatak zastupnika po službenoj dužnosti je da štiti prava poreskog ob-veznika koja on ima u poreskom postupku.

Postavljanje zastupnika po službenoj dužnosti je dužnost, a ne diskreciono pravo LPA. Dakle, čim se stekne neki od propisanih razloga, poreskom obvezniku se postav-lja zastupnik po službenoj dužnosti.

Kako poreski postupak obuhvata postupak utvrđivanja, postupak naplate i postupak kontrole poreza, to znači da se poreskom obvezniku, u slučajevima propisanim ovim članom, postavlja zastupnik po službenoj dužnosti u svakom od navedenih postupaka.

Zastupnik se postavlja iz reda poreskih savetnika ili advokata. Pošto se delatnost poreskog savetovanja uređuje posebnim zakonom, koji još nije donet, zastupnik po službenoj dužnosti, za sada, može biti samo advokat.

U pogledu izbora advokata za zastupnika po službenoj dužnosti, LPA nije ograničena na advokate sa određenog područja (sa područja koje pokriva LPA ili područja advokat-ske komore na kome se nalazi sedište LPA). Međutim, zbog prirode poreskog postupka, uputno je da advokat bude sa područja mesne nadležnosti LPA koja vodi postupak.

Iako ZPPPA to ne uređuje, zastupniku po službenoj dužnosti treba bez odlaganja omo-gućiti da se upozna sa spisima predmeta. Osim toga, radi efikasnosti vođenja postupka, ru-kovodilac LPA, dužan je da od advokatske komore koja pokriva područje LPA pribavi spi-sak advokata koji će, za slučaj potrebe, biti postavljani za zastupnike po službenoj dužnosti. Prilikom odabira advokata ne može se postupati nekritički, pošto se suprotnim pristup-kom može dovesti u pitanje kvalitet zastupanja poreskog obveznika u poreskom postup-ku. U slučaju postavljanja zastupnika po službenoj dužnosti, između poreskog obveznika i zastupnika po službenoj dužnosti ne zasniva se punomoćnički odnos. Osim toga, poreski obveznik nema i ne može da ima uticaj na izbor zastupnika po službenoj dužnosti.

Zastupanje po službenoj dužnosti u poreskom postupku je deo instituta – zastupništva.Kako se radi o novom institutu u poreskom postupku Srbije, najpre lociramo nje-

govo mesto u zastupništvu. Za zastupništvo uopšte karakteristično je da sve pravne posledice iz radnje koju

preduzima zastupnik neposredno pogađaju lice u čije je ime zastupnik preduzeo prav-nu radnju.Osim toga, ekonomski efekti preduzete radnje od strane zastupnika reflek-tuju se u imovini lica u čije je ime zastupnik preduzeo konkretnu pravnu radnju.

Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i za tuđ račun.Osnov za zastupanje može biti punomoćje fizičkog lica, opšti akt privrednog druš-

tva i zakon.Obim ovlašćenja za zastupanje određuje se punomoćjem, aktom privrednog druš-

tva i zakonom.Fizičko lice može dati specijalno (posebno) ili opšte (generalno) punomoćje zastupniku.Specijalno (posebno) punomoćje daje ovlašćenje zastupniku za preduzimanje

samo određene konkretne radnje ili određeni krug pravnih radnji i poslova.Opšte (generalno) punomoćje daje ovlašćenje zastupniku za preduzimanje svih

pravnih radnji radi zaštite svih interesa zastupanog lica u konkretnoj pravnoj stvari.


Kada je osnov za konstituisanje zastupništva zakon, reč je o zakonskom zastupanju.Zakonski zastupnik, po pravilu, ima neograničeno (opšte) ovlašćenje za zastupanje.Zakonsko zastupništvo podrazumeva svako zastupanje koje se ne zasniva na pu-

nomoćju već zakonu. Licu koje je određeno za zakonskog zastupnika nije potrebno punomoćje lica u

čije se ime i za čiji račun se preduzimaju pravne radnje i poslovi.Na osnovu napred rečenog, zastupanje po službenoj dužnosti u poreskom postup-

ku, svrstava se u zakonsko zastupništvo.

ZPPPA je zastupniku po službenoj dužnosti dao specijalno (posebno), a ne opšte (generalno) ovlašćenje za zastupanje u poreskom postupku.

Naime, zastupnik po službenoj dužnosti u poreskom postupku je ovlašćen da pre-duzima samo pravne radnje u vezi poreskog postupka u kome treba da učestvuje pore-ski obveznik, ali on to, u zakonom propisanim slučajevima, ne čini.

Zastupnik mora da deluje neutralno. Njegov zadatak je da se isključivo stara o inte-resima zastupanog poreskog obveznika. Pravne radnje i poslovi koji dovedu do zloupo-trebe ovlašćenja dovode do njihove ništavosti (npr. nije u duhu zastupništva, pa nije ni dozvoljeno, da zastupnik u postupku prinudne naplate poreza kupi stvari zastupanog lica koje su izložene javnoj prodaji). O napred navedenom, službeno lice (u slučaju prinudne naplate – poreski izvršitelj) koje vodi postupak mora da pazi po službenoj dužnosti.

LPA je dužna da postavi zastupnika po službenoj dužnosti:nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;1) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postup-2) ku, ako je njegovo učešće obavezno;poreskom obvezniku fizičkom licu, koje nije poslovno sposobno, a nema za-3) konskog zastupnika. U ovom slučaju, postavlja se zastupnik po službenoj duž-nosti i o tome odmah obaveštava nadležni organ starateljstva.

U navedenim slučajevima, LPA je dužna (nema diskreciono ovlašćenje) da pore-skom obvezniku postavi zastupnika po službenoj dužnosti. Suprotno postupanje nad-ležnog poreskog organa, kada su se stekli zakonski uslovi za postavljanje zastupnika po službenoj dužnosti, predstavlja povredu, što za posledicu ima poništavanje pravne radnje i poreskog akta donetog bez učešća zakonskog zastupnika u poreskom postup-ku kada je njegovo učešće u postupku nužno.

Zastupnik po službenoj dužnosti postavlja se zaključkom, koji se dostavlja zastu-pniku i objavljuje na oglasnoj tabli LPA.

U vezi obaveze da se zaključak objavi na oglasnoj tabli ukazujemo sledeće:objavljivanjem zaključka na oglasnoj tabli istom se daje 1) publicitet, tj. smatra se da je objavljivanjem zaključka na oglasnoj tabli poreski obveznik obavešten da mu je postavljen zastupnik po službenoj dužnosti;objavljivanje zaključka na oglasnoj tabli predstavlja 2) zamenu za dostavljanje za-ključka poreskom obvezniku;


objavljivanje zaključka na oglasnoj tabli mora biti 3) zadokumentovano radi doka-zivanja da je zaključak zaista i objavljen i time ispoštovano pravilo postupka u vezi sa njegovim objavljivanjem na oglasnoj tabli poreskog organa;o objavljivanju zaključka na oglasnoj tabli na kopiji zaključka koji ostaje u spi-4) sima predmeta sastavlja se službena beleška o datumu isticanja zaključka na oglasnoj tabli koja se overava potpisom i pečatom. Umesto na kopiji zaključka, može se sastaviti i posebna službena beleška koja se spaja sa zaključkom i ulaže u spise predmeta.

Sve napred rečeno je vrlo važno, za slučaj da poreski obveznik istakne da zaključak nije objavljen na oglasnoj tabli i da je time povređen postupak na njegovu štetu.

Dostavljanje zaključka zastupniku vrši se na način uređen članom 36. ZPPPA. Dokaz o dostavljanju zaključka zastupniku po službenoj dužnosti čuva se u spisi-

ma predmeta. Pored datuma prijema i potpisa kojim zastupnik po službenoj dužnosti potvrđuje prijem zaključka, potrebno je da se stavi i otisak štambilja advokata.

Protiv zaključka o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti, žalba nije dopu-štena (član 16. stav 4. ZPPPA).

Zastupnik po službenoj dužnosti, dužnost zastupnika ne obavlja besplatno. Naime, zastupniku pripada pravo na nagradu i naknadu troškova, koje isplaćuje LPA prema Tarifi o nagradi i nadoknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u poreskom postupku („Službeni glasnik RS’’, br. 55/04)6.

Nadležni poreski organ ima pravo regresa (pravo na povraćaj) plaćene nagrade i naknade troškova zastupniku od poreskog obveznika kome je zastupnik postavljen.

Ako u toku poreskog postupka u kome interes poreskog obveznika štiti zastupnik po službenoj dužnosti, dođe do pokretanja i otvaranja postupka stečaja, prestaje duž-nost zastupnika po službenoj dužnosti.

Naime, otvaranjem postupka stečaja počinju sa radom organi stečajnog postupka sa svo-jim zakonskim ovlašćenjima, koja se svrstavaju u zakonsko zastupništvo sa specijalnim (po-sebnim) ovlašćenjima. Isti je slučaj i kada Agencija za privatizaciju donese odluku o restruk-turiranju poreskog obveznika u postupku privatizacije i objavi poziv za prijavu potraživanja.

Dužnost zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku prestaje i kada se pojavi poreski obveznik i sam počne da preduzima radnje u poreskom postupku, kao i kada se poreski postupak pravosnažno okonča.

Zastupnik po službenoj dužnosti, je dužan da zastupa poreskog obveznika u svim fazama poreskog postupka do njegovog pravosnažnog okonačanja (član 16. ZPPPA).

6 Prema tački 2. Tarife o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u poreskom postupku „Službeni glasnik RS“, br. 55/2004), advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada novčana nagrada u iznosu od 50% od nagrade prop-isane Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni list SRJ“, br. 54/98, 75/99, 8/2001 i 11/2002 i „Službeni list SCG“, broj 32/2003), u delu koji se primenjuje na ostale postupke. Ad-vokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada nadoknada svih troškova u vezi sa radom, u skladu sa Tarifom iz stava 1 ove tačke.


Ispunjenje poreske obaveze

Član 19.Ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa

poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je

ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Poreski obveznici - pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost, čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod orga-nizacije nadležne za prinudnu naplatu, mogu međusobne novčane obaveze izmiriva-ti i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

• • •

Ovim članom uređeno je ispunjenje (izmirivanje) poreske obaveze.Prema stavu 1. ovog člana, poreska obaveza se ispunjuje njenim plaćanjem o dos-

pelosti. Međutim, poreska obaveza je ispunjena i kada se plati posle dospelosti, s tim što se u tom slučaju plaća i kamata obračunata počev od narednog dana od dana dos-pelosti pa do dana uplate u skladu sa odredbom člana 75. ZPPPA.

Prema stavu 2. ovog člana, poresku obavezu neposredno plaća poreski obveznik, osim kada je odredbama ZPPPA ili odredbama drugih poreskih zakona propisano da je za ispu-njenje poreske obaveze poreskog obveznika odgovorno drugo lice. Tako je članom 21. ZPP-PA propisano da poresku obavezu pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ispunjava pravni sledbenik, dok je članom 22. ZPPPA, uređeno ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica, poslovne nesposobnosti ili proglašenja fizičkog lica za nestalo.

Osim toga, odredbom člana 31. ZPPPA, zakonodavac je afirmisao sekundarnu po-resku obavezu koja nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog pore-skog obveznika.

Prema odredbi člana 31. stav 2. ZPPPA, sekundarna poreska obaveza, pored osta-log, odnosi se na:

zakonske zastupnike koji su svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispune 1) svoju obavezu da izvrše plaćanje poreza za poreskog obveznika, iako je ovaj bio u mogućnosti da to uradi - za iznos neplaćenog poreza;lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica - za 2) poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto.


Prema stavu 3. ovog člana, koji je u primeni od 7. januara 2012. godine, poreski obveznici (pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost), čiji su ra-čuni u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu (kod NBS), mogu međusobne novčane obaveze izmiri-vati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA. Cilj ove dopune je - efikasnije naplata javnih prihoda i usklađivanje ZPPPA sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o plat-nom prometu („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011).

Naime, odredbama člana 46. st. 1. do 3. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011), propisano je da pravna lica i fizička lica koja obavljaju delat-nost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustu-panje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom. Ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Dakle, poreski obveznik - pravno lice čiji je račun blokiran kod organizacije nad-ležne za prinudnu naplatu, radi prinudnog izvršenja, od 7.1.2012. godine, može da izmiruje obaveze po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA (što znači i poreza na imovinu i ostale izvorne prihode jedinica lokalne samouprave na koje se pri-menjuje ZPPPA) i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr).

U nastavku govorimo o asignaciji i ustupanju duga, kao alternativnim načinima izmirivanja poreskog duga poreskih obveznika čiji je poslovni račun u blokadi.

Asignacija (upućivanje)

Asignacija je poseban oblik izmirivanja obaveza. Kod asignacije postoji ugovorni odnos između tri strane:

asignanta ili uputioca;•asignata ili upućenika i•asignatara ili primaoca uputa. •

Asignacijom izdavalac naloga (asignant-uputilac) daje zadatak (upućuje) primao-cu naloga (asignat-upućenik) da isplati određenu sumu trećem licu (asignator-prima-lac uputa).


Dakle, asignacija se sastoji u tome što asignant (uputilac) daje dva ovlašćenja, i to: prvo ovlašćenje - asignatu (upućeniku) da za njegov račun izvrši isplatu asignataru (pri-maocu uputa), i drugo ovlašćenje - asignataru da primi uplatu u svoje ime od asignata.

Kod asignacije razlikujemo tri vrste odnosa, i to:asignatara 1) - primaoca uputa i asignata-upućenika,asignatara 2) - primaoca uputa i asignanta-uputioca iasignanta - 3) uputioca i asignata-upućenika.

Primalac uputa (subjekt koji treba da primi određeni iznos) stiče pravo da zahteva od upućenika (subjekta koji treba da plati određeni iznos), ispunjenje (plaćanje) tek kad upućenik izjavi da prihvata uput uputioca (subjekta koji daje nalog upućeniku da plati određeni iznos). Prihvatanje uputa ne može se opozvati.

Prihvatanjem uputa između primaoca uputa i upućenika nastaje dužnički odnos nezavistan od odnosa uputioca (asignanta) i upućenika (asignata), kao i odnosa izme-đu uputioca (asignanta) i primaoca uputa (asignatara).

Dakle, upućenik (subjekt koji treba da plati određeni iznos) postaje dužnik pri-maoca uputa (subjekt koji treba da primi određeni iznos) i između njih nastaje nov obligacioni odnos.

Ali, ako je upućenik (asignat) već dužnik primaoca uputa (asignatara) iz obligaci-onog odnosa, onda nemamo asignaciju već cesiju jer je u tom slučaju upućenik cezus (dužnik) a asignatar cesionar (primalac potraživanja).

Upućenik (asignat), ako prihvati uput za ispunjenje, može primaocu uputa isticati prigovore koji se tiču punovažnosti prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadržini prihvatanja ili na sadržini samog uputa, kao i prigovore koje ima lično prema prima-ocu uputa.

U slučaju izmirivanja obaveze asignacijom postoji obligacioni (ugovorni) odnos između tri pravna lica radi izmirivanja dve obaveze, od kojih se jedno pravno lice nalazi u ulozi poverioca. Za izmirivanje obaveze putem asignacije mora da postoji sporazum (saglasnost) o izmirivanju obaveza putem asignacije.

Naime, asignat je dužnik asignantov, dok je asignant asignatorov dužnik. Asigna-cijom se ove međusobne obaveze izvršavaju u jednoj transakciji.

Instruktivni primer Ugovora o asignaciji:

Na osnovu čl. 1020. do 1034. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93), dana ______ 201__. godine u _______________, zaključen je

UGOVOR O UPUĆIVANJU (ASIGNACIJI) Broj: _________


Između:„Avala“ d.o.o., koje zastupa __________________, u daljem tekstu: Uputilac;1) „Rtanj“ d.o.o., koje zastupa _________________, u daljem tekstu: Upućenik;2) Grad/Opština _____________, koju zastupa _______________________, u 3) daljem tekstu: Primalac uputa

Tekući račun: _________________________

Član 1.Ovim ugovorom UPUTILAC ovlašćuje UPUĆENIKA da za njegov račun izvr-

ši uplatu PRIMAOCU UPUTA u iznosu od _____________ dinara, a PRIMAOCA UPUTA ovlašćuje da tu uplatu primi u svoje ime.

Član 2.Uplatom UPUĆENIKA PRIMAOCU UPUTA, UPUTILAC naplaćuje svoje potra-

živanje od UPUĆENIKA po osnovu _____________, i UPUTILAC izmiruje svoju oba-vezu prema PRIMAOCU UPUTA po osnovu dospelih a neplaćenih prihoda u ukupnom iznosu _______________ dinara, prema sprcifikaciji koja je sastavni deo ovog ugovora.

Član 3.Potpisivanjem ovog ugovora UPUĆENIK izjavljuje da PRIHVATA UPUT za ispu-

njenje obaveza prema PRIMAOCU UPUTA.

Član 4.Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ugovarača i njegovo

ispunjenje nastaje danom izmirenja obaveze iz člana 1. ovog ugovora.

Član 5.Po svim pitanjima koja nisu predviđena ovim ugovorom primenjuju se odredbe

Zakona o obligacionim odnosima.

Član 6.U slučaju spora po ovom ugovoru nadležan je Privredni sud u ______________.

1. UPUTILAC, 2. UPUĆENIK, 3. ZA PRIMAOCA UPUTA,

Preuzimanje duga

Jedan od alternativnih načina izmirivanja obaveze je i preuzimanje duga. Za razliku od cesije gde imamo promenu poverioca, kod preuzimanja duga imamo promenu dužnika.

Prema odredbi člana 446. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93 – u daljem tekstu: ZOO), preuzimanje


duga se vrši na osnovu ugovora o preuzimanju duga između dužnika i preuzimaoca duga (novog dužnika). Za punovažnost ugovora o preuzimanju duga potrebna je sa-glasnost poverioca. Sasvim je logično da je za zaključenje ugovora o preuzimanju duga potreban pristanak (saglasnost) poverioca, pošto je njegov interes da svoje potraživa-nje naplati, a to može da učini samo od solventnog dužnika.

Prema odredbi člana 446. stav 3. ZOO, pretpostavlja se da je poverilac dao pri-stanak na ugovor o preuzimanju duga ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca (novog dužnika), koje je on učinio u svoje ime.

Ugovarači, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, tj. promenu dužnika, pa ako se u odre-đenom roku ne izjasni, smatra se da nije dao svoj pristanak na promenu dužnika.

U praksi problem saglasnosti poverioca se prevazilazi na taj način što poverilac na samom ugovoru o preuzimanju duga svojim potpisom daje saglasnost za zaklju-čivanje ugovora.

Preuzimanjem duga preuzimalac duga (novi dužnik) stupa na mesto prethodnog dužnika, koji se potpisivanjem ugovora oslobađa obaveze.

Između novog dužnika (preuzimaoca duga) i poverioca potpisivanjem ugovora us-postavlja se obaveza koja je dotle postojala između prethodnog dužnika i poverioca.

Kod ugovora o preuzimanju duga, sporedna prava uz potraživanje ostaju i dalje, osim jemstva i zaloge, ako jemci i zalogodavci ne pristanu da odgovaraju za novog dužnika.

Ugovorom o preuzimanju duga mora da se uredi i pitanje dospele a neplaćene ka-mate do dana preuzimanja. Ako se pitanje kamate ne uredi ugovorom o preuzimanju duga, novi dužnik poveriocu ne odgovara za neplaćenu kamatu, shodno odredbi člana 449. stav 2. ZOO.

Novi dužnik može prema poveriocu istaći prigovore koji proističu iz pravnog od-nosa između prethodnog dužnika i poverioca iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigo-vore koje novi dužnik ima prema poveriocu.

Primer: Preduzeće„A“d.o.o. ima poreski dug prema gradu/opštini __________ sa stanjem na dan________201__ godine u iznosu od 1.500.000 dinara. Preduzeće„A“d.o.o. je postiglo sporazum sa svojim poslovnim partnerom Preduzećem „B“d.o.o da preduzeće „B“ d.o.o. preuzme poreski dug Preduzeća „A“d.o.o. prema gradu/opštini __________ u iznosu od 1.500.000 dinara. Preduzeće „A“d.o.o. je o tome obavestilo grad/opštinu __________, koja je pristala da se izvrši promena dužnika na predloženi način. Stari i novi dužnik pripremili su ugovor o preuzimanju duga sa kojim se saglasio zakonski za-stupnik grada/opštine __________, što je svojim potpisom na ugovoru i potvrdio.

UGOVOR O PREUZIMANJU DUGA Broj:_______

Zaključen dana ______ 201 __ godine u ______________, između:


1. DUŽNIK Preduzeće „A“ d.o.o., PIB: _______koje zastupa _________________

Broj tekućeg računa___________________

2. PREUZIMALAC Preduzeće „B“ d.o.o., PIB: _______koje zastupa _________________


3. POVERILAC Grad/opština_________________koju zastupa _________________


Član 1.Dužnik ima prema poveriocu dospeli a neplaćeni poreski dug sa stanjem na dan

______ 201 __ godine u ukupnom u iznosu od _____________ dinara, prema specifi-kaciji koja je sastavni deo ovog ugovora, za čiju naplatu je pokrenut postupak prinudne naplate iz sredstava na računu dužnika rešenjem poverioca broj:________ od _____ 201 __ godine.

Član 2.U smislu odredbe člana 19. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-

nistraciji, a u skladu sa čl. 446 - 450. Zakona o obligacionim odnosima, Preuzimalac se obavezuje da Poveriocu umesto Dužnika plati preuzete obaveze od dužnika iz člana 1. ovog ugovora.

Član 3.Izmirivanjem potraživanja Poveriocu od strane Preuzimaoca, u visini, na način i

pod uslovima iz ovog ugovora, smatra se ispunjenom postojeća obaveza Preuzimaoca prema Dužniku po fakturama iz specifikacije koja je sastavni deo ovog ugovora u uku-pnom iznosu od ________ dinara.

Član 4.U slučaju spora, nadležan je Privredni sud u _________________

Član 5.Ovaj ugovor je sačinjen u 6 primeraka od koji po 2 za svaku ugovornu stranu.

ZA DUŽNIKA, 2. ZA PREUZIMAOCA, 3. ZA POVERIOCA,


OPŠTE O PORESKOM POSTUPKU

Dostavljanje

Član 36.Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.Poreski akti smatraju se dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom

zakonskom zastupniku, poreskom punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti.Ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se

dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika.

Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 2. i 3. ovog člana odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

Ako dostavljanje na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatra-će se izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu.

Dostava izvršena na način iz stava 5. ovog člana smatra se izvršenom istekom tre-ćeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem.

• • •

Opšte napomene

Predmet izvršenja u postupku obezbeđenja i postupku naplate poreza može biti samo - izvršno rešenje.

Izvršnost je pravno svojstvo rešenja koje dopušta da se pristupi njegovom faktič-kom (stvarnom) izvršenju.

Članom 261. stav 3. tačka 3) ZUP, propisano je da prvostepeno rešenje postaje iz-vršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Dostavljanje mora da bude izvršeno uredno, a to znači da dostavljanje mora biti izvršeno na način propi-san zakonom. U suprotnom, imamo neuredno dostavljanje koje ne proizvodi pravne posledice dostavljanja.


Članom 77. stav 3. ZPPPA, propisano je da „rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja“.

Članom 147. stav 1. ZPPPA, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.

Napred navedene zakonske odredbe nedvosmisleno govore da rešenje o prinudnoj na-plati stiče svojstvo izvršnosti samo ako je uredno dostavljeno. Neuredna dostava rešenju ne daje (ne obezbeđuje) svojstvo izvršnosti, pa se ne može pristupiti njegovom izvršenju.

Dakle, pristupanje izvršenju rešenja o prinudnoj naplati uslovljeno je njegovom izvršnošću, a izvršnost se stiče jedino i samo njegovim urednim dostavljanjem pore-skom obvezniku.

Dostavljanje je postupak (procesna upravna radnja) u kome se upravni akt (rešenje, zaključak, opomena, zapisnik, poziv, itd.) dostavlja licu (fizičkom i pravnom) kome su namenjeni (na koje se odnose). Lice na koje se upravni akt odnosi treba da potvrdi pri-jem akta. Dostavljanje je uredno samo ako je izvršeno na način propisan zakonom.

Značaj dostavljanja upravnih akata je u tome što se za njega vezuju važne pravne posledice.

Pravne posledice dostavljanja se odnose:na a) upravni akt koji se dostavlja;na b) organ uprave (LPA) koji je doneo/izdao/sastavio upravni akt;na c) lice (poreskog obveznika) na koje se upravni akt odnosi.

Pravne posledice u odnosu na upravni akt ogledaju se u sledećem:upravni akt dok se ne dostavi uredno ne može da proizvede nikakve pravne •posledice;upravni akt koji nije uredno dostavljen ne može postati izvršan, pa se ne može •ni pristupiti njegovom faktičkom izvršenju;rokovi za žalbu počinju da teku od dana urednog dostavljanja upravnog akta; •neuredno dostavljanje upravnog akta, smatra se da nije ni izvršeno jer ono liči •na dostavljanje ali to nije. U postupku dostavljanja bitna je suština (uredno do-stavljanje) a ne forma (da imamo dokaz o dostavljanju koji to nije).

U odnosu na organ koji je doneo/izdao upravni akt pravna posledica dostavljanja se ogleda u tome što taj organ ne može preduzeti nikakve radnje na osnovu tog uprav-nog akta (ne može pristupiti izvršenju rešenja) dok se isti uredno ne dostavi licu na koje se odnosi.

U odnosu na lice na koje se upravni akt odnosi ne mogu nastupiti posledice (oba-veza) dok mu se upravni akt ne dostavi uredno. Obaveze lica koje proističu iz uprav-nog akta nastaju tek od momenta urednog dostavljanja tog akta.

Napred rečeno jasno ukazuje da dostavljanje nije manje važno od samog dono-šenja ili sastavljanja upravnog akta iako je dostavljanje procesna upravna radnja koja


ne iziskuje intelektualni napor koji iziskuje donošenje ili sastavljanje, kao i izvršenje upravnog akta. Naprotiv. Tek urednim dostavljanjem upravni akt „oživljava“ i počinje da proizvodi pravne posledice kako prema licu na koje se odnosi, tako i prema organu koji ga je doneo/sastavio. Tek urednim dostavljanjem uspostavlja se veza („konekcija“) između upravnog akta i lica na koje se on odnosi.

Ponovimo, u postupku ustanovljavanja (upisa) založnog prava kao i u postupku same prinudne naplate poreza imamo niz („lanac“) pojedinačnih poreskih akata i pojedinačnih upravnih radnji, koje su karike tog lanca. Svaki pojedinačni poreski akt i svaka pojedinačna upravna radnja, pa i dostavljanje, u tom „lancu“ moraju biti pravilni i zakoniti (upravi akt mora biti donet u skladu sa zakonom, ali i njegovo dostavljanje mora biti izvršeno uredno na način propisan zakonom). Taj „lanac“ je jak onoliko koliko je jaka njegova naslabija karika. To znači, da poništavanjem jednog pojedinačnog poreskog akta ili utvrđivanjem da jedna upravna radnja u tom „lancu“ nije sprovedena u skladu sa zakonom, „lanac“ „puca“ i postupak se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je konkretan poreski akt ili radnja poništena, a sve kasnije karike u „lancu“ posle karike koja je „pukla“ ne proizvode pravne posledice.

Sledi grafički prikaz početnih karika „lanca“ postupka prinudne naplate poreza.

Analizirajući grafički prikaz zaključujemo da je svaka druga karika – dostavljanje. Ova činjenica jasno govori da je najveći rizik od „pucanja“ lanca u postupku prinudne naplate, upravo dostavljanje. Ova činjenica jasno govori o značaju dostavljanja za ceo tok poreskog postupka.

Tako, ako rešenje o utvrđivanju poreza nije uredno dostavljeno poreskom obvezni-ku, a izdata je opomena ista ne može da proizvede pravne posledice jer obveznik nema oficijelna saznanja o svojoj poreskoj obavezi pa ne može biti opomenut za plaćanje poreza za koji mu nije dostavljeno rešenje o njegovom utvrđivanju.

Ako je rešenje o utvrđivanju poreza uredno dostavljeno poreskom obvezniku, pa mu je izdata opomena pošto porez nije platio o dospelosti, ne može se pristupiti donošenju rešenja o prinudnoj naplati, ako opomena nije uredno dostavljena po-reskom obvezniku i time mu nije omogućeno da u roku iz opomene sa nadležnim poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i visinom poreskog duga, te da posle toga dug plati ili podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Rešenje outvrđivanjuporeza naimovinu

Dostavljanjerešenja

OpomenaDostavljanje

opomene

Rešenje oprinudnoj

naplati

Dostavljanjerešenja oprinudnoj

naplati


Značaj dostavljanja ogleda se i u tome što Poreska uprava, pa i LPA, shodno odredbi člana 62. stav 2. tačka 2) ZPPPA, vrši evidentiranje (knjiženje) utvrđenog iznosa poreza tek „po dostavi poreskom obvezniku rešenja o utvrđivanju poreza...“. Znači, LPA nema pravni osnov da u poreskom računovodstvu proknjiži (evidentira) porez koji je utvrđenim pore-skim rešenjem sve dok to rešenje ne bude uredno dostavljeno poreskom obvezniku. Osim toga, pravni je princip da niži opšti akt (podzakonski akt – pravilnik, npr.) mora biti u skladu sa višim opštim aktom (zakonom). To dalje znači da nepoštovanje odredbe ZPPPA o evidentiranju (knjiženju) utvrđene poreske obaveze, dovodi do neproduktivnog admini-striranja (storniranje zaduženja i otpis kamate) i nezadovoljstva poreskih obveznika, što je direktno kršenje načela zakonitosti, a afirmisanje pravne nesigurnosti.

Na kraju, sasvim dobronamerno zaoštravamo značaj dostavljanja, ukazivanjem da neuredno dostavljanje rešenja o utvrđivanju poreza može dovesti i do prestanka pore-ske obaveze zbog zastarelosti prava nadležnog poreskog organa na utvrđivanje pore-za. Primer: Nadležni poreski organ doneo je rešenje o utvrđivanju poreza 2007. godine za 2007. godinu. Ako pomenuto rešenje uredno ne dostavi ni do 31.12.2012. godine, dana 1. januara 2013. godine nastupiće zastarelost prava na utvrđivanje poreza, pošto će proteći zakonski rok za zastarelost prava na utvrđivanje od pet godina.

Dostavljanje u poreskom postupku

Dostavljanje u postupku obezbeđenja i naplate poreza uređeno je odredbom člana 36. ZPPPA na specifičan način.

Najvažnija specifičnost je u tome što za nijedan poreski akt, pa ni za poresko rešenje, zaključak, opomenu…, članom 36. ZPPPA nije propisano obavezno lično dostavljanje po-reskom obvezniku. Član 36. ZPPPA, za razliku od člana 77. ZUP, kojim je propisano obave-zno lično dostavljanje akata kad od dana njihovog dostavljanja počinje da teče rok koji se ne može produžiti (na primer rok za žalbu), dostavljanje čini fleksibilnijim (širi krug lica koji-ma se akt može dostaviti, sastavljanje službene beleške kada lice kome se poreski akt može dostaviti odbije da primi ili poreski akt primi ali odbije da potpiše njegov prijem) i efikasni-jim. Naime, odredba člana 36. ZPPPA je, sa nekoliko zakonskih pretpostavki – „smatra se“, dostavljanje učinila efikasnim i isključila nemogućnost urednog dostavljanja u poreskom postupku, ako se poštuje propisani redosled koraka u dostavljanju. Zakonodavac je isključio nemogućnost urednog dostavljanja tako što je odredbom člana 36. stav 5. ZPPPA, propisano da ako dostavljanje na način iz st. 2 - 4. člana 36. ZPPPA nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se poreski akt pošalje preporučenom pošiljkom preko pošte.

Odredba člana 36. ZPPPA je odredba lex specialis u odnosu na odredbe ZUP koje uređuju dostavljanje, pa se u ovom slučaju primenjuje pravni princip: “lex specialis derogat lege generali” (specijalni zakon derogira opšti/generalni).

Član 36. stav 1. ZPPPA glasi: „ Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.“


Članom 34. stav 1. ZPPPA dat je pojam poreskog akta. Pomenuta odredba glasi: „Pore-ski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.“

Dakle, svi poreski akti navedeni u članu 34. stav 1. ZPPPA, kao i svaki „drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku“, da bi proizveli pravnu posledicu dostavljanja, moraju biti dostavljeni poreskom obvezniku na način pro-pisan članom 36. ZPPPA. U te druge poreske akte spadaju i opomena iz člana 71. ZPPPA, i poziv za učešće u postupku kancelarijske kontrole, i dopuna zapisnika o poreskoj kontroli, itd. Cilj dostavljanja nije da se zadovolji forma, nego da lice primi poreski akt, da se sa nji-me upozna i preduzme mere radi zaštite svojih interesa, ako smatra da su povređeni.

Znači, zakonodavac ne pravi razliku u dostavljanju između poreskih upravnih akata (rešenja i zaključka) i poreskih akata (opomene, poziva, zapisnika, itd.), već pro-pisuje jedinstveno postupanje za sve poreske akte (i poreske upravne i poreske akte). Ovakvo rešenje, dostavljanje u poreskom postupku čini i jednostavnijim, pa zato nema opravdanja za greške u dostavljanju, a koje izazivaju brojne štetne posledice.

Prema tome, u poreskom postupku (u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole) prilikom dostavljanja ne primenjuju se odredbe ZUP kojim je uređeno dostavljanje, već isključivo član 36. ZPPPA.

Međutim, shodno odredbi člana 3. stav 2. ZPPPA, u postupku dostavljanja po-reskih akata, pošto to nije uređeno članom 36. ZPPPA, supsidijarno se primenjuju odredbe ZUP, kojima je uređeno:

način dostavljanja – član 71. stav 2. ZUP;•vreme dostavljanja – član 72. ZUP; •dostavljanje licima u inostranstvu i licima u zemlji koja uživaju diplomatski •imunitet – član 82. stav 1. ZUP.

Shodno odredbi člana 71. stav 2. ZUP, dostavljanje se vrši:poštom, odnosno telefaksom;a) preko službenog lica organa čiji se akt dostavlja. Izuzetno, ogran može pozvati b) lice u svoje poslovne prostorije radi dostavljanja akta (na primer, kada ovakav vid dostavljanja zahteva značaj akta koji treba dostaviti).

Međutim, bez obzira da li se poreski akt dostavlja od strane pošte ili organa uprave, isto mora biti izvršeno u skladu sa odredbom člana 36. ZPPPA.

Kada govorimo o vremenu dostavljanja – dostavljanje se shodno odredbi člana 72. stav 1. ZUP, vrši radnim danom, i to danju. Dostavljanje poštom može se (dakle ne mora) vršiti i u nedelju i na dan državnog praznika, ali ne i noću (član 72. stav 3. ZUP). Shodno odredbi člana 72. stav 2. ZUP, organ čije pismeno treba dostaviti može (dakle ne mora) iz naročito važnih razloga odrediti da se dostavljanje izvrši i u nedelju ili na dan državnog praznika, a i noću ako je to neodložno potrebno.


Dostavljanje po odredbama člana 36. ZPPPA, zasniva se na dvofaznom modelu do-stavljanja. To znači, da se u prvoj fazi mora pokušati dostavljanje na način uređen st. 2-4. člana 36. ZPPPA, pa ako se u toj fazi ne izvrši uredno dostavljanje, prelazi se na drugu fazu–na primenu st. 5. i 6. člana 36. ZPPPA. Rečeno prikazujmo u pregledu koji sledi7

rb Stav člana 36. Status poreskog obveznika Poreski akt se smatra dostavljenim

I FAZA DOSTAVLJANJA

1. stav 2. Pravno lice (o.d., k.d., d.o.o., a.d, drugi oblik organizovanja u skladu sa zakonom)

Ako se uredno dostavi:a) poreskom obvezniku, ilib) zakonskom zastupniku poreskog obveznika, ilic) poreskom punomoćniku poreskog obveznika ilid) zastupniku po službenoj dužnosti

2. stav 3. Preduzetnik Ako se uredno dostavi:a) poreskom obvezniku-vlasniku radnje ilib) licu zaposlenom kod preduzetnika

2.1. stav 3. Fizičko lice – građanin Ako se uredno dostavi:a) poreskom obveznkku – fizičkom licu ilib) punoletnom članu domaćinstva7 poreskog obveznika fizičkog lica

II FAZA DOSTAVLJANJA

3. stav 4. Ako poreski obveznik, njegov zakonski zastupnik, poreski punomoćnik ili zastupnik po službenoj dužnosti, preduzetnik ili lice zaposleno kod preduzetnika, fizičko lice ili punoletni član njegovog domaćinstva odbiju da prime poreski akt ili ako poreski akt prime ali odbiju da potpišu njegov prijem

Poreski akt se smatra dostavljenim ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

7 Domaćinstvom, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda.


II FAZA DOSTAVLJANJA

4. stav 5. Ako dostavljanje nije moglo biti izvršeno na način iz st. 2 - 4. član 36. ZPPPA

Dostavljanje se smatra izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu

5. stav 6. Ako je dostava poreskog akta izvršena na način iz stava 5. (ako je poslat preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu)

Dostavljanje se smatra izvršenim istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem

Kada je pravno lice u pitanju, ZPPPA ne propisuje mogućnost da se dostavljanje poreskih akata vrši i članovima porodice, o čemu u nastavku citiramo pravno shvatanje Upravnog suda Srbije zauzeto u presudi U. 28573/10 od 19.05.2011. godine, koje glasi:

„Prema oceni Upravnog suda, osnovano se tužbom tužioca ukazuje na nezakonitost osporenog rešenja. Ovi iz razloga što je tuženi organ donoseći osporeno rešenje, ocenju-jući rešenje prvoste stepenog organa po žalbi kao pravilno i na zakonu zasnovano, po-redio pravila postupka i to odredbu člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... i 20/09)... Ovo iz raloga što se, prema odredbi člana 36 stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski akti smatraju dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, poreskom punomoćniku, ili zastupniku po službenoj dužnosti. Stavom 3. tog člana propisano je da, ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetni-ka. Kako je, u konkretnom slučaju, tužilac pravno lice, na njega se u pogledu dostavljanja odnosi citirani stav 2. navedenog zakona. To u slučaju tužioca znači da se poreski akt smatra dostavljenim kada se dostavi zakonskom zastupniku pravnog lica, njegovom po-reskom punomoćniku, ili zastupniku po službenoj dužnosti. Tužilac nije imao poreskog punomoćnika (član 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), niti mu je postavljen zastupnik po službenoj dužnosti (član 16. tog zakona), što znači što znači da je dostavljanje moglo da se vrši samo zakonskom zastupniku tužioca – osnivaču i direk-toru preduzeća... Dakle, konstatacija tuženog organa da je tužiocu dostavljanje uredno


izvršeno, jer je rešenje dostavljeno sinu osnivača pravnog lica – tužioca, nema nikakvo pravno dejstvo, jer kada je pravno lice u pitanju, zakon ne propisuje mogućnost da se dostavljanje poreskih akata vrši i članovima porodice.“

Službena beleška iz stava 4. člana 36. ZPPPA može biti sastavljena na samom po-reskom upravnom aktu, dostavnici ili kao poseban akt. Bitno je da u službenoj belešci bude navedeno lice i njegovo svojstvo, razlog odbijanja prijema ili potpisa, ili prijema i potpisa od strane tog lica, datum, čas i minut kada je sastavljena. Ako se službena beleška sastavlja kao poseban akt, obavezno se navodi i broj i datum poreskog akta čiji se prijem ili potpis, odnosno prijem i potpis odbija. Podrazumeva se da zaposleni nadležnog poreskog organa potpisuje i overava službenim pečatom službenu belešku koju je sastavio.

Dakle, poreski akt se smatra uredno dostavljenim i kada punoletni član porodič-nog domaćinstva odbije da primi ili da potpiše prijem poreskog akta, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. U nastavku citiramo deo iz obrazlo-ženja presude Vrhovnog suda Srbije, U. 515/2007 od 13.12.2007. godine, koji glasi:

„Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio, kao neosnova-nu, žalbu tužioca izjavljenu protiv zaključka Poreske uprave-Filijale V, br.433-99/06 od 3.4.2006. godine, nalazeći da je isti donet bez povrede pravila postupka, kao i da je zasno-van na pravilnoj primeni materijalnog prava. Ovo s toga, što iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti tužioca, kao poreskog obveznika, br.433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, uručeno tužiočevoj supruzi BB dana 18.1.2006. godine, koja je odbila da potpiše prijem istog. Ovo stoga što je odredbom člana 36. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon), propisano, između ostalog, da ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, dok je odredbom stava 4. istog člana Zakona, propisano da se urednom dostavom smatra i kada navedena lica odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostav-ljanje o tome sačini službenu belešku. Imajući u vidu da je na rešenju o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti br. 433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, konsta-tovano da je BB, supruga tužioca koji je poreski obveznik, primila rešenje, 18.1.2006. godi-ne, bez obzira što nije želela da prijem istog potpiše, to je kod citirane odredbe navedenog Zakona, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, izvršena uredna dostava rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti. Stoga, je pravilan zaključak poreskih organa da je žalba protiv tog rešenja podneta neblagovremeno.

Cenjeni su i pomenuti navodi tužbe da supruga tužioca ima prebivalište u..., što isključuje mogućnost prijema navedenog rešenja na dan 18.1.2006. godine, pa je sud našao da su isti bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja. Ovo stoga, što mesto prebivališta označeno u ličnoj karti, pravno je irelevantno u odnosu na faktičko stanje boravišta bračnog druga.“

U vezi sa dostavljanjem, citiramo i deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 5718/06 od 30.8.2007. godine, koji glasi:


„Tužba je osnovana. Prema obrazloženju osporenog rešenja pravilan je zaključak prvostepenog organa

da žalba nije blagovremena, jer su rešenja od 31.12.2005. godine, tužilji uredno uručena 21.1.2006. godine, na način propisan odredbom člana 36. st. 5. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te s obzirom da je žalba podneta 03.3.2006. godine, to i po oceni tuženog organa, žalba nije blagovremena.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda Srbije, osnovano se navodima tužilje ukazuje na nezakonitost osporenog rešenja. Ovo stoga što se iz spisa predmeta vidi da je tužilja podneskom od 20.1.2005. godine, obavestila poreski organ da joj se pismena dostavljaju na kućnu adresu ili na adresu kancelarije…. i da joj se sva pismena dostavljaju uz na-značenje faha ili na kućnu adresu, a isti poštanski fah je označen i u poreskoj prijavi za 2005. godinu u kojoj je navela adresu za dostavljanje pismena…. Iz spisa se vidi da je prvostepeni organ dva puta pokušao da tužilji uruči rešenja od 31.12.2005. godine, i to 05.1.2006. godine i 18.1.2006. godine, koje je uputio na adresu advokatske kancelarije uz naznačenje poštanskog faha ali su obe pošiljke vraćene sa naznakom da ih adresant nije tražio. Poreski organi su ocenili da su ispunjeni uslovi za primenu člana 36. st. 5. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa se smatra da su tužilji rešenja uredno uručena 21.1.2006. godine.

Vrhovni sud Srbije nalazi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za pri-menu člana 36. st. 5. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa je pogrešno shvatanje poreskih organa da su rešenja uredno uručena tužilji i da je žalba neblagovremena.

Ovo stoga, što je u članu 36. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... 61/05), propisano da ako dostavljanje na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-mail-a na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u posebnu po-resku prijavu. U stavu 3. istog člana propisano je da ako je poreski obveznik fizičko lice odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana ili licu zaposlenom kod preduzetnika.

Prvostepeni organ je u oba slučaja tužilji pokušao da uruči rešenje preko adrese kan-celarije, ali ne i preko kućne adrese, koja je po navodima tuženog u osporenom rešenju takođe prijavljena adresa za prijem pismena. Pri tome se ne može smatrati ni da je pokušaj uručenja sproveden oba puta u smislu člana 36. stav 2. – 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (nema dokaza da je primalac odbio prijem pisme-na, niti o tome postoji službena beleška lica koje je vršilo dostavljanje), da bi postojali uslovi za vršenje dostavljanja po članu 36. stav 5. i 6. citiranog Zakona. Zbog svega nave-denog, po oceni Vrhovnog suda Srbije ne može se smatrati da su tužilji uredno uručena rešenja 21.1.2006. godine.


Sa navedenih razloga, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u dispozitivu ove presude“.

Ako se dostavljanje ne izvrši uredno u prvoj fazi, prelazi se na drugu fazu dostav-ljanja i dostavljanje se smatra izvršenim kada se poreski akt pošalje preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila na adresu poreskog ob-veznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednu poresku prijavu koja je podneta nadležnom poreskom organu (član 36. stav 5. ZPPPA).

Stavom 6. člana 36. ZPPPA, operacionalizovan je stav 5, tako što je propisano da se dostava izvršena preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem pre-ko e-maila na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu, smatra izvršenom istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici u slučaju dostavljanja poreskog akta elektronskim putem.

U slučaju iz člana stava 5. člana 36. ZPPPA (kada se poreski akt šalje preporuče-nom pošiljkom preko pošte), dokaz o izvršenom dostavljanju je žig pošte sa danom prijema preporučene pošiljke otisnut na Obrascu „prijemna knjiga–list“ putem koga se preporučene pošiljke predaju pošti na dostavu, pošto se rok od tri dana računa od dana predaje poreskog akta pošti, a ne od dana eventualnog njegovog prijema od strane poreskog obveznika. Ukazujemo, da u koloni „napomena“ prijemne knjige–lista, pored ostalih kolona, treba obavezno tačno upisati broj poreskog akta (rešenja, opomene, itd.) koji se predaje pošti radi dostavljanja na način iz stava 5. člana 36. ZPPPA, pošto se time dokazuje da je konkretni poreski akt predat pošti na dostavu u smislu člana 36. stav 5. ZPPPA.

U praksi se dostavljanju poreskih akata ne poklanja dovoljna pažnja u odnosu na njegov pravni značaj, što se bez odlaganja mora otkloniti u radu LPA.

Ako poreski akt nije uredno dostavljen, sa stanovišta prava potpuno je irelevan-tno (nebitno) da li je poreski akt „stigao“ do poreskog obveznika. Zato pri preduzi-manju bilo koje radnje u postupku koja se zasniva na prethodnom dostavljanju ne-kog poreskog akta, zaposleni LPA koji vodi postupak obezbeđenja ili naplate poreza dužan je da proveri i utvrdi da li je dostavljanje izvršeno i da li je izvršeno uredno. To je prethodno pitanje za dalje preduzimanje radnji u postupku. Ako se kontrolom urednosti dostavljanja rešenja utvrdi da dostava nije izvršena u skladu sa članom 36. ZPPPA, dostavljanje rešenja se vrši ponovo, pošto se smatra da dostavljanje, ako nije uredno izvršeno, nije ni izvršeno, pa neuredno dostavljeno rešenje ne može da proiz-vede pravne posledice u odnosu na poreskog obveznika.

Primer: Zaposleni LPA je dužan da pre dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu obveznika i rešenja o ustanovljavanju privremene mere iz čla-na 87a ZPPPA na izvršenje NBS–Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga–Kragujevac, proveri i utvrdi da li su pomenuta rešenja uredno dostavljena, pa tek onda, ako je dostava izvršena uredno, na rešenja se stavlja i overava klauzula


izvršnosti, a zatim se dostavljaju na izvršenje. Ako se kontrolom urednosti dostavljanja utvrdi da dostava nije izvršena u skladu sa članom 36. ZPPPA, dostavljanje se ponav-lja sve dok se dostava ne izvrši uredno. Napominjemo da prijem poreskog akta koji se odnosi na pravno lice pored potpisa mora da bude potvrđen i pečatom poreskog obveznika – pravnog lica. U vezi sa ovim ukazujemo da je odredbom člana 25. stav 3. novog Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011), propisano da privredno društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismi-ma i drugim dokumentima društva, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Bu-dući da nemali broj propisa (na primer podzakonski propisi doneti na osnovu ZPPPA, Zakon o menici itd.) propisuje upotrebu pečata, privredna društva će ipak morati da imaju i pečat.

Organi koji učestvuju u postupku prinudne naplate, pristupaju izvršenju rešenja o prinudnoj naplati samo ako je izvršno.

Tako, prema Odluci o načinu vršenja postupka prinudne naplate s računa klijenata („Službeni glasnik RS“, br. 47/2011), NBS– Odеljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga–Kragujevac, koje vodi evidenciju o primljenim i vraćenim osnovi-ma za prinudnu naplatu prema datumu njihovog prijema, posle evidentiranja osnova za prinudnu naplatu, vrši provere primljenih osnova. Ako utvrdi da osnov za naplatu nije podoban za izvršenje (rešenje nema klauzulu izvršnosti), vraća ga izdavaocu uz propratno pismo u kome se navode razlozi vraćanja.

U slučaju kada se osnov (rešenje) za naplatu vrati njegovom izdavaocu, dovodi se u pitanje naplata poreske obaveze tj. „blokadom“ računa obveznika, pošto se pomera vreme blokade zbog otklanjanja nedostatka (pribavljanje klauzule izvršnosti), a u me-đuvremenu prioritet za naplatu mogu da steknu drugi poverioci poreskog obveznika iz I reda prioriteta.

U slučaju rešenja o prinudnoj naplati, ako dostavljanje nije uredno izvršeno, po-reski organ ne može preći na sledeću radnju u postupku prinudne naplate, a ako ipak pristupi sledećoj radnji krši zakon, tj. načelo zakonitosti iz člana 4. ZPPPA, čime se otvara mogućnost poreskom obvezniku da pokrene postupak za naknadu eventualne štete (materijalne i nematerijalne), koja mu je tom radnjom naneta, a što podrazumeva i otvaranje pitanja odgovornosti za naknadu pričinjene štete.

Dostavljena rešenja o prinudnoj naplati sa dokazom o njihovoj urednoj dostavi ulažu se u formirani predmet (omota spisa). U predmet se ulažu i sva kasnije doneta ili izdata poreska akta i dokaz o njihovoj urednoj dostavi do okončanja postupka pri-nudne naplate.

Na unutrašnjoj strani predmeta (omota spisa) – „Spisak akata u predmetu“, pore-ski izvršitelj je dužan da hronološki upisuje sva doneta poreska akta koja se nalaze u predmetu (omotu spisa). Samo ovako obrađen predmet može biti primljen u pisarnicu radi arhiviranja („a/a“).

Inspektori naplate su dužni da vode Referentske sveske – Obrazac br. 28. Referent-ske sveske se moraju uredno i ažurno voditi i u njih se upisuju svi primljeni predmeti


Na kraju, slobodni smo da ocenimo da ima puno opravdanja da se LPA organi-zovano preko Stalne konferencije gradova i opština izbore za afirmisanje i primenu odredbe člana 56. ZPPPA, koji glasi:

„Izuzetno, na predlog Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), Narodna skupština Republike Srbije može odlučiti da se za pojedine vrste poreza utvrđeni iznosi iz prethodne godine za tekuću godinu zadrže na istom nivou ili revalorizuju na višem ili nižem nivou, primenom odgovarajuće formule, u skladu sa propisom.

Na način iz stava 1. ovog člana, na predlog opštinskog, odnosno gradskog veća, može postupiti i skupština jedinice lokalne samouprave, u vezi javnog prihoda za čije je uvo-đenje zakonom ovlašćena.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava ne donosi rešenje o utvrđivanju poreza, već javnim oglasom obaveštava poreske obveznike o indeksu revalorizacije i danu kada, u skladu sa zakonom, porez dospeva i evidentira revalorizovane iznose, u skladu s odredbom člana 62 ovog zakona.“

Dakle, u vreme ekonomske krize i evidentih problema u dostavljanju koji naplatu čine neefikasnom, a neretko dovode i do zastarelosti, primena člana 56. ZPPPA u svim slučajevima kada nije bilo promena podataka od značaja za utvrđivanje poreza, je na-čin da se uštede znatna budžetska sredstva i da se naplata poreza poveća.

U slučaju primene člana 56. ZPPPA imamo sledeće korake, i to:donošenje odluke jedinice lokalne samouprave da će na primer porez na imo-1) vinu fizičkih lica ili lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnim prostorijama za 2013. godinu biti revalorizovan za 10% u odnosu na iznos po-reza/takse iz 2012. godine;da se odluka objavi u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave i pore-2) ski obveznici javnim oglasom obaveste o indeksu revalorizacije, danima kada porez/taksa dospeva za plaćanje i danu pod kojim će iznos poreza/takse biti proknjižen u poreskom računovodstvu LPA;da se u poreskom računovodstvu LPA pod danom određenim javnim ogla-3) som, shodno odrebi člana 62. stav 2. tačka 3 ZPPPA, pojedinačno evidentiraju (proknjiže) revalorizovani iznosi poreza/takse.

Naime, odredbom člana 62. ZPPPA, pored ostalog, propisano je da Poreska upra-va, pa time i LPA, obavlja evidentiranje iznosa utvrđenog poreza- danom određenim javnim oglasom iz člana 56. stav 3. ZPPPA.

Uštede po ovom osnovu se mogu izračunati na osnovu egzaktnih podataka o troš-kovima štampanja i dostave poreskih rešenja.

Na kraju, ukoliko sadašnje odredbe ZPPPA o dostavljanju predstavljaju smetnju efikasnijem dostavljanju, treba inicirati izmenu i dopunu člana 36. ZPPPA po uzoru na rešenja iz novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.


OPŠTE O NAPLATI POREZA

Vrste naplate poreza

Član 64.Naplata poreza je, u smislu ovog zakona, redovna ili prinudna.Redovna naplata poreza vrši se o dospelosti poreske obaveze.Prinudna naplata preduzima se kad dospela poreska obaveza nije namirena do

isteka roka iz stava 2. ovog člana.Odredbe o naplati poreza primenjuju se i na naplatu sporednih poreskih davanja,

osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.

• • •

Prema članu 23. ZPPPA, poreska obaveza prestaje: naplatom poreza; 1) zastarelošću poreza;2) otpisom poreza; 3) na drugi zakonom propisani način.4)

Zadatak LPA je da obezbedi da što veći procenat poreskih obaveza prestane nje-govom naplatom, pošto se naplatom obezbeđuju poreski prihodi budžeta jedinice lo-kalne samouprave.

Prestanak poreske obaveze zastarelošću je dokaz da LPA nije blagovremeno preduzimala radnje i mere iz svoje nadležnosti radi naplate poreza. Poslodavac za-poslenih u LPA je jedinica lokalne samouprave i oni moraju da rade u interesu svog poslodavca. Nastupanje zastarelosti poreza podrazumeva utvrđivanje razloga zbog kojih je došlo do zastarelosti uz preduzimanje mera odgovornosti. Osim toga, i otpis poreza pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen ste-čajni postupak bankrotstvom u smislu člana 23. stav 2. ZPPPA, predstavlja dokaz da LPA nije preduzela sve radnje i mere iz svoje nadležnosti radi obezbeđenja i naplate poreza koji se posle bankrotstva otpisuje. Ista je situacija i u slučaju otpisa poreza pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen ste-čajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i pravnog lica - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka u smislu člana


23. stav 3. ZPPPA, pošto radi naplate poreza nije upisano založno pravo u javnim knjigama ili registrima.

Odredbom člana 64. ZPPPA, uređeno je:Vrstea) naplate poreza, koje mogu biti redovna i prinudna (stav 1);Do kog b) momenta se vrši redovna naplata – o dospelosti (stav 2);Kada počinjec) prinudna naplata poreza (stav 3);Da se odredbe o naplati poreza (redovnoj i prinudnoj), primenjuju i u postup-d) ku naplate sporedne poreske obaveze (stav 4).

Dospelost

Član 65.Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku

propisanom zakonom.Pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih

davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, dospeva iste-kom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ovog zakona, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno.

• • •

Ovim članom uređena je dospelost, i to:Poreza1) bez obzira da li se utvrđuju samooporezivanjem ili rešenjem Poreske uprave, odnosno LPA. Tako, svaki javni prihod dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom koji uvodi konkretni javni prihod, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave za izvorne lokalne javne prihode;Prava na povraćaj2) više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na na-mirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ZPPPA.

Kada je reč o dospelosti, ukazujemo da LPA treba da prati i procenjuje ponašanje poreskog obveznika i dok teče paricioni (dobrovoljni) rok za plaćanje poreza. Ovo stoga, što poreski obveznik za vreme paricionog roka za plaćanje poreza može da se dovede u stanje nesolventnosti tako da posle isteka dobrovoljnog roka za plaćanje po-reza, obveznik više nema imovinu ili je njegova imovina opterećena prioritetnim za-ložnim pravom u korist drugih poverilaca. U tom slučaju, izgledi za naplatu poreza u postupku prinudne naplate su minimalni.


Kada je reč o porezu na imovinu, paricioni rok za plaćanje poreza počinje da teče prvog dana u svakom tromesečju i završava se istekom 45. dana svakog tromesečja. Ako obveznik u roku od 45 dana od dana početka tromesečja porez ne plati dobro-voljno, stiču se uslovi za početak postupka prinudne naplate koji treba sprovesti u na-rednih 45 dana (do kraja tromesečja). U suprotnom, poreski dug se gomila (posebno kod obveznika sa većim iznosima poreza) i time otežava postupak naplate. Podsećamo da u poreskoj materiji izjavljena žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje rešenja), pa se mere prinudne naplate preduzimaju bez obzira na eventualno izjavljenu žalbu protiv rešenja o utvrđivanju poreza.

U vezi sa dospelošću, podsećamo da prema odredbama člana 90. st. 2. i 3. ZUP, kada je rok određen u danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odno-sno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan.

Rok koji je određen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca. Završetak roka može se označiti i određenim kalendarskim danom.

Početak i tok rokova ne sprečavaju nedelje i dani državnih praznika.Međutim, ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u

neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana (član 91. ZUP).

Imajući u vidu da porez dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom (član 65. stav 1. ZPPPA), kada poslednji dan roka za izmirenje poreske obaveze pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad nadležni organ ne radi, rok za izmirenje poreske obaveze (posle koga obveznik pada u docnju) ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Privremene mere obezbeđenja naplate poreza

Član 66.Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen,

ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obve-znik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava sma-tra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu ne-dospelog poreza, a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.


Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.

Postupak ustanovljavanja založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shod-nom primenom člana 87. ovog zakona.

Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.

Kada je, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, banka je dužna da porez i sporedna poreska davanja po tom osnovu, na osnovu poreskog rešenja prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu. Žalba iz stava 7. ovog člana ne odlaže izvršenje.

• • •

Uvodne napomene

Zbog značaja obezbeđenja naplate poreskog potraživanja za njegovu sigurnu na-platu, najpre dajemo opšti osvrt na institut - obezbeđenje naplate.

Svako potraživanje, pa i poresko, u sebi sadrži i element neizvesnosti njegove naplate.U velikom broju slučajeva dužnici, pa i poreski, uredno ispunjavaju svoje obaveze i

zbog toga poverioci nemaju potrebu da vrše obezbeđenje naplate svog potraživanja.Međutim, ima i dužnika, pa i poreskih, koji:

zanemaruju svoje obaveze;•odbijaju da ih ispune (plate);•odugovlače sa njihovim plaćanjem po dospelosti.•

Osim toga, imovinsko stanje dužnika, pa i poreskog, može se, po raznim osnova-ma, pogoršati do te mere da u vreme dospelosti obaveze za plaćanje, dužnik istu ne može ili ne može u celosti da plati.

Zbog toga se u pravnoj nauci vrlo rano razvio institut - založno pravo. Založno pravo je stvarno (apsolutno) pravo na tuđoj stvari, kojim se založnom poveriocu omo-gućava da ustanovi (uknjiži/upiše) prioritetnu zalogu na stvarima i imovinskim pra-vima dužnika upisom u odgovarajući registar zaloge. Upisom prioritetnog založnog prava obezbeđuje se namirenje obezbeđenog potraživanja iz cene ostavrene prodajom založene stvari i onda kada ostali (obični) poverioci (poverioci koji nisu upisali založ-no pravo), kao i založni poverioci koji nemaju prioritetno založno pravo, ne mogu da naplate uopšte ili u celosti svoje potraživanje, pošto su imovinske prilike dužnika takve da to onemogućavaju.


Savremeni pravni sistemi uređenih demokratskih država, ne prave razliku između države kao poverioca i ostalih poverilaca iz privatno-pravnih (obligacionih) odnosa, niti poznaju privilegovane poverioce, što je bio slučaj u našem ranijem pravnom siste-mu, već poznaju i štite samo prioritetne založne poverioce.

Savremeni pravni sistemi sve poverioce stavljaju u istu ravan i samo od njihove brige da obezbede svoje potraživanje, zavisi da li će isto naplatiti ili ne iz sredstva obez-beđenja, za slučaj da dužnik ne želi, odugovlači ili ne može da o dospelosti plati dug koji ima prema poveriocu.

Stoga, svi poverioci, pa i poreski čije interese, kada je reč o izvornim lokalnim javnim prihodima jedinice lokalne samouprave zastupa LPA, ako žele da steknu pr-venstvo u namirenju svog potraživanja, za slučaj da dužnik svoju obavezu ne plati o dospelosti (nezavisno od razloga neplaćanja), moraju ustanoviti prioritetno založno pravo na stvarima i imovinskim pravima u imovini dužnika i obezbede status priori-tetnog založnog poverioca.

U savremenim pravnim sistemima, koja rešenja je preuzeo i naš pravni sistem u postupku njegove harmonizacije, prvenstvo namirenja obezbeđenog potraživanja prodajom stvari opterećene založnim pravom, određuje se prema momentu upisa za-ložnog prava u odgovarajući registar zaloge, a ne prema tome ko je poverilac.

Postupak ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze

Privremenim merama iz člana 66. ZPPPA, obezbeđuje se naplata budućeg pore-skog potraživanja.

Naime, odredbom člana 66. stav 1. ZPPPA, propisano je da nadležni poreski or-gan, radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokretnut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole, može posebnim rešenjem ustanoviti privremene mere obezbeđenja naplate, ako postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu.

Dakle, radnje koje predstavljaju opasnost po naplatu su alternativno postavljene (opasnost da će poreski obveznik osujetiti, opasnost da će poreski obveznik onemogućiti i opasnost da će poreski obveznik učiniti neefikasnom naplatu budućeg poreskog duga). Zato u svakom konkretnom rešenju treba navesti i obrazložiti konkretnu opasnost za koju postoji verovatnoća njenog nastupanja, a ne nabrajati sve moguće opasnosti.

Osnovna razlika između ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, kao založnog prava u korist Republike iz člana 66. ZPPPA i ustanovljavanja založnog prava (zaloge) pre početka postupka prinudne naplate iz člana 72. ZPPPA, je u tome što se:

privremene mere obezbeđenja naplate, kao založno pravo, ustanovljavaju radi •obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole;


ustanovljavanje založnog prava iz člana 72. ZPPPA, vrši se radi obezbeđenja •naplate poreza koji je dospeo za naplatu, ali još nije pokrenut postupak pri-nudne naplate (nije doneto i dostavljeno rešenje o prinudnoj naplati).

Analizom odredbe člana 66. stav 1. ZPPPA, zaključujemo:Da se ustanovljavanje privremene mere vrši samo po službenoj dužnosti - po-•stupak se pokreće po službenoj dužnosti;Da je ustanovljavanje privremene mere diskreciono ovlašćenje, a ne zakonska •obaveza nadležnog poreskog organa;Da se privremena mera može ustanoviti samo u dva slučaja, i to:•

radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu;a) radi obezbeđenja naplate poreza koji nije utvrđen, ali je pokretnut postu-b) pak utvrđivanja ili poreske kontrole.

Predlog za ustanovljenje privremene mere (u daljem tekstu: predlog) dužan je da podnese poreski inspektor, za poresku obavezu koja nije utvrđena, ali je pokrenut postu-pak poreske kontrole, na osnovu saznanja do kojih je došao u postupku terenske, odno-sno kancelarijske kontrole, da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti utvrđen u postupku poreske kon-trole, o čemu pismeno obaveštava rukovodioca LPA uz obavezno navođenje postojanja konkretne opasnosti i predmeta na kome treba ustanoviti privremenu meru.

Predlog za poreske obaveze koje su utvrđene, a koje nisu dospele za plaćanje dužni su da daju poreski izvršitelji i inspektori kancelarijske kontrole uz obavezno navođenje konkretne opasnosti i činjenica koje ukazuju da postoji opasnost da će poreski obve-znik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu nedospelog poreza, o čemu pismeno obaveštavaju rukovodioca LPA uz obavezno navođenje konkretne opasnosti i predmeta na kome treba ustanoviti privremenu meru.

Istovremeno sa saznanjem da postoji neka od opasnosti (verovatnoća) da se osuje-ti naplata nedospele poreske obaveze i/ili poreske obaveze čiji je postupak utvrđivanja, ili kontrole u toku, rukovodilac LPA, daje nalog za ustanovljavanje konkretne privre-mene mere za konkretnog poreskog obveznika.

Rešenje o ustanovljavanju privremene mere, shodno odredbi člana 66. stav 2. ZPP-PA, mora da sadrži i obrazloženje razloga zbog kojih LPA smatra da postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokretnut postupak utvr-đivanja ili poreske kontrole.

Dakle, obrazlaganje razloga za ustanovljavanje privremene mere, podrazumeva da je nadležni poreski organ dužan da u rešenju obrazloži postojanje verovatnoće radnji poreskog obveznika čijim preduzimanjem će se osujetiti, onemogućiti, odnosno učini-ti neefikasnom (ili drugim rečima – znatno otežati), naplata nedospele/još neutvrđene poreske obaveze.


Zakonodavac je odredbom člana 66. stav 2. ZPPPA, koja glasi: „...zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost...“, ocenu postojanja opasnosti prepustio nadležnom poreskom organu, ali ga nije oslobodio obaveze da tu opasnost ne obrazloži (učini verovatnom) u obrazloženju rešenja.

Naime, Vrhovni sud Srbije je stao na stanovište u svojoj presudi U. 2726/2006 od 12.4.2007. godine, da je nezakonito rešenje poreskog organa o ustanovljavanju privre-mene mere za obezbeđenje naplate koje ne sadrži razloge da postoji opasnost onemo-gućavanja naplate poreza i to obrazložio na sledeći način:

„Osnovano se po oceni Vrhovnog suda Srbije tužbom ukazuje da su prilikom dono-šenja osporenog i prvostepenog rešenja povređena pravila poreskog postupka propisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon). Poreski organi se u obrazloženju rešenja pozivaju na odredbu člana 66. Zakona, ali tako što citiraju samo odredbe člana 66. st. 1. i 3. Zakona kojima je dato ovlašćenje Poreskoj upravi da ustanovi mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole i propisane vrste privremenih mera.

Međutim, odredbom člana 66. stav 2. Zakona propisano je da rešenje kojim su ustanovljene privremene mere za obezbeđenje naplate, sadrži i obrazloženje zbog čega poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu dospelog poreza.

Kako osporeno, kao ni prvostepeno rešenje, ne sadrže razloge navedene u citiranoj odredbi Zakona, Vrhovni sud Srbije je našao da je u poreskom postupku učinjena bitna povreda pravila poreskog postupka, na koju osnovano ukazuje tužilac, pa je tužbu uva-žio i osporeno rešenje poništio.“

Pri takvom stanju stvari, u nastavku, primera radi iz vizure LPA, navodimo okolnosti koje mogu da ukazuju da postoji opasnost (verovatnoća) da poreski obveznik može osuje-titi, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole, i to:

da je račun poreskog obveznika blokiran duži vremenski period neprekidno ili 1) sa kraćim prekidima;da poreski obveznik ima dospeli a neplaćeni poreski dug iz ranijih godina, a 2) koji je nesrazmeran njegovoj ekonomskoj snazi;da je poreski obveznik već osuđivan za poreska krivična dela;3) da je poreski obveznik u ranijem periodu i poslednjoj poreskoj prijavi i drugim 4) izveštajima unosio, odnosno uneo netačne (lažne) podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje visine poreza, ili takve činjenice nije prijavljivao nadležnom poreskom organu;da poreski obveznik često menja delatnost, poslovno sedište ili vrši statusne 5) promene, a ima dospele a neizmirene poreske obaveze; da poreski obveznik otuđuje ili sakriva, deo ili celokupnu svoju imovinu ili iz 6) svoje imovine omogućuje pribavljanje imovine povezanim licima sa poreskim obveznikom po transfernim cenama, bez naknade ili po cenama ispod tržišnih cena i time ugrožava naplatu poreza, koji će naknadno dospeti za plaćanje ili koji će biti utvrđen u postupku poreske kontrole;


da je poreski obveznik u ranijim postupcima prinudne naplate, odnosno poreske 7) kontrole, skrivao, otuđivao, uništavao ili činio neupotrebljivim stvari koje su bile predmet prinudne naplate poreske obaveze, odnosno poreske kontrole;da je u ranijim poreskim postupcima ometao ili sprečavao službeno lice LPA u 8) preduzimanju službenih radnji iz okvira njegovih ovlašćenja;da je u poreskoj prijavi uneta pogrešna adresa prebivališta/sedišta… 9)

Vrhovni sud Srbije je stao na stanovište da navođenje pogrešne adrese u poreskoj prijavi, predstavlja razlog za donošenje privremene mere obezbeđenja neplaćenog po-reza. Naime, Vrhovni sud Srbije je ovaj svoj stav u presudi U. 1937/2007 od 16.4.2009. godine, obrazložio na sledeći način:

„Iz spisa ove upravne stvari proizlazi da je u postupku koji je prethodio donošenju os-porenog rešenja utvrđeno da je prvostepeni organ pokrenuo postupak utvrđivanja godiš-njeg poreza na dohodak građana na osnovu podnete poreske prijave od strane tužioca. U započetom postupku utvrđivanja godišnjeg poreza nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac nepokretnost bliže označenu u spisima otuđio kupoprodajnim ugovorom overenim kod Opštinskog suda. Takođe, na osnovu evidencije kojom raspolaže prvostepeni organ jasno je utvrđeno da tužilac ima prebivalište i u drugom mestu. Tužiocu je uručena opomena za neizmireni porez na imovinu i porez na registrovano oružje.

Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, obzirom da je u postupku kod prvostepenog or-gana pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno primenjeno materijalno pravo. Ovo sa razloga što se tužilac kao poreski obveznik ne nalazi na prijavljenoj adresi iz podnete poreske prijave, imajući u vidu da je u postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je ta nepokretnost otuđena. Stoga je pravilan zaključak iz obrazloženja prvostepenog rešenja da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, i učini neefikasnom eventu-alnu naplatu poreza, pa su se stekli zakonom propisani uslovi za ustanovljavanje privre-mene mere obezbeđenja naplate poreza, u smislu člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prvostepeni organ je doneo rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza upisom hipoteke u vidu zakonskog založnog prava ne nepokretnosti poreskog obveznika, o čemu je sačinjen zapisnik i popis i procena u postup-ku ustanovljavanja privremene mere, a zapisnik je uredno potpisan od strane tužioca“.

Na primeru poreza na imovinu to bi bio slučaj ako, na primer, poreski obveznik poreza na imovinu u poreskoj prijavi za utvrđivanje poreza na imovinu – Obrazac PPI – 2 u delu 1. Podaci o obvezniku poreza pod tačkom 4 – Podaci o sedištu, odnosno prebivalištu, unese netačne podatke (pogrešnu adresu) o svom prebivalištu.

Odredbom člana 66. stav 3. ZPPPA, uređeno je da su privremene mere, u smislu ZPPPA, založna prava, i to:

zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;a) zaloga na nepokretnosti poreskog obveznika (hipoteka);b) zaloga na novčanim sredstvima poreskog obveznika;c) zaloga na potraživanjima (novčanim i nenovčanim) poreskog obveznika.d)


Poreski obveznik svojom imovinom odgovara za svoje obaveze, pa i poreske. Gu-bitak imovine ili pad njene vrednosti ispod iznosa obaveza koje terete imovinu vodi poreskog obveznika u nesolventnost, što se direktno odražava na namirenje poverilaca pa i poreskih. Zato, promene na imovini poreskog obveznika, pre svega fiskalno najiz-dašnijih, (povećanje i/ili smanjenje) moraju biti budno praćene od strane zaposlenih LPA u osnovnim funkcijama kako bi se blagovremeno preduzele zakonom propisane mere radi zaštite fiskalnog interesa poreskih poverilaca, bilo da je reč o poreskoj kon-troli kod tih obveznika ili naplati već dospelih a neplaćenih poreskih obaveza.

LPA je dužna da ustanovljavanje privremenih mera iz člana 66. stav 3. ZPPPA, plani-ra generalno i pojedinačno, pribavlja potrebne dokaze i vrši potrebne pripreme, tako da, kada se steknu uslovi za njihovu primenu, iste budu ustanovljene efikasno. Bez dobrih priprema, ishod ustanovljavanja privremene mere je krajnje neizvestan, pošto se pore-skom obvezniku ostavlja prostor (vreme) da osujeti ustanovljavanje privremene mere.

LPA je dužna da za fiskalno najizdašnije poreske obveznike kao i poreske obvezni-ke sa najvećim iznosom poreskog duga ima celovitu i tačnu bazu podataka o celoku-pnoj njihovoj imovini, odnosno da ima njihovu „imovinsku kartu“.

Predmet zaloge, primenom analogije, ne mogu biti stvari i imovinska prava u svojini poreskog obveznika koja su izuzeta od prinudne naplate. Naime, članom 82. ZPPPA, propisano je da predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog ob-veznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja. Prema tome, po prirodi stvari, stvari i primanja koja ne mogu biti predmet prinudne naplate, ne mogu biti ni predmet zaloge.

Predmet zaloge na pokretnim stvarima ne mogu biti ni oprema, postrojenja, vo-zila i sl. koja su predmet ugovora o finansijskom lizingu, pošto shodno odredbama Zakona o finansijskom lizingu, davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svo-jine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Pokretne stvari nabavljene na osnovu ugovora o finansijskom lizingu, postaju predmet prinudne naplate kada istekne ugo-voreno vreme lizinga i kada se na predmetu finansijskog lizinga prenese pravo svojine na primaoca finansijskog lizinga.

Agencija za privredne registre vodi Registar finansijskog lizinga. U ovaj registar počev o 17.05.2011. godine upisuju se i ugovori o finansijskom lizingu čiji su predmet nepokretne stvari koje mogu biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje svojinskopravne odnose.

Takođe, stvari koje je poreski obveznik uzeo u operativni lizing, ne mogu biti predmet zaloge, pošto nisu u njegovoj svojini.

Zakonodavac odredbom člana 66. stav 3. ZPPPA, koja glasi: „privremene mere su, u smis-lu ovog zakona, založno pravo...“, privremenoj meri obezbeđuje rang - založnog prava, pošto je pravna posledica ustanovljene privremene mere ista pravnoj posledici založnog prava.

Suština privremene mere obezbeđenja naplate ogleda se u njenoj pravnoj posle-dici. Pravna posledica privremene mere iz člana 66. ZPPPA kao založnog prava je u tome što one predstavljaju stvarno pravo na tuđoj stvari.


Naime, pošto je založno pravo stvarno pravo na tuđoj stvari, a stvarno pravo je apsolutno pravo koje deluje prema svima - priznaje neposrednu i potpunu pravnu vlast na konkretnoj stvari njenom vlasniku i zabranjuje svim ostalim da ga u tome sprečavaju, to i založno pravo priznaje založnom poveriocu potpunu pravnu vlast na tuđoj stvari koja je predmet založnog prava.

Odredbom člana 66. stav 4. ZPPPA, uređeno je da se postupak ustanovljavanja i prestanka privremenih mera sprovodi shodnom primenom člana 87. ZPPPA. To dalje znači, da se privremena mera iz člana 66. ZPPPA ustanovljava istim sredstvima i po istom postupku po kome se ustanovljava iz založno pravo iz člana 72. i 86. ZPPPA.

Postupak ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza na pojedinim predmetima prinudne naplate

Postupak ustanovljavanja privremene mere na pokretnim stvarima

Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza, ustanovljavanje privremene mere na pokretnim stvarima poreskog obveznika upi-som u Registar zaloge na pokretnim stvarima, hronološki se preduzimaju sledeće mere i radnje:

Kontinuirano se ceni postojanje opasnosti da poreski obveznik (prvenstveno 1) poreski obveznici kojima će biti utvrđen veliki iznos poreza) osujeti, onemo-gući, odnosno učini neefikasnom naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole;Opredeljuju se konkretne – vredne pokretne stvari u svojini poreskog obvezni-2) ka, prvenstveno pokretne stvari koje imaju registracioni broj: putničko/teret-no vozilo, minibus/autobus, motocikl/motor, priključno vozilo, poljoprivred-no vozilo, građevinska mašina, plovni objekat, helikopter, avion i sl.), zatim pokretne stvari koje nemaju registracioni broj: mašine i oprema (građevinske, poljoprivredne, proizvodne mašine, aparati (oprema) za opremanje objekata u kojima se obavlja delatnost i sl.), zatim umetničke vrednosti ili dragocenosti čija vrednost ne treba da bude manja od iznosa duga zbog kojeg se ustanov-ljava zaloga. Od izuzetnog značaja po fiskalni interes jedinice lokalne samou-prave je kvalitet - vrednost odabrane pokretne stvari, jer samo takvo sredstvo obezbeđenja garantuje naplatu nedospelog poreskog duga, za slučaj da isti ne bude plaćen o njegovoj dospelosti. Nekvalitetna pokretna stvar, u krajnjem is-hodu, postaje „mrtav kapital“. Naime, ako pokretna stvar nije vredna ista neće biti prodata, čak ni za 1/3 njene procenjene vrednosti, već će biti preneta u svo-jinu jedinice lokalne samouprave, poreski obveznik će biti razdužen određe-nim iznosom poreskog duga, a jedinica lokalne samouprave dobiće bezvrednu stvar.


Opredeljenje konkretne pokretne stvari, podrazumeva i ocenu efikasnosti na-plate poreza iz stvari na kojoj će biti ustanovljena (upisana) privremena mera u vidu založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave. S obzirom da predmet prinudne naplate poreza mogu biti stvari i imovinska prava 3) u svojini poreskog obveznika (ne tuđa stvar), LPA je dužna da utvrdi da li je pore-ski obveznik nesporeni vlasnik pokretnih stvari koje bi bile predmet ustanovlja-vanja privremene mere. U prilog rečenom citiramo deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 5675/05 od 22. 06. 2006. godine, koji glasi: „U smislu navoda tužbe potrebno je u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje i na nesporan način utvrditi šta predstavlja imovinu tužioca, kako se ne bi u postupku prinudne naplate oduzimala imovina drugih vlasnika, odnosno čime bi se vređalo pravo trećih lica, u konkretnom slučaju ne može da se vrši prinudna naplata tužiočevog duga na imovini drugih subjekata“.Ovaj slučaj pokazuje puno opravdanje uvođenja upravnog spora u cilju sudske (spoljne) kontrole zakonitosti upravnog akta. Naime, u ovom slučaju upravna vlast (i prvostepeni i drugostepeni organ) propustila je da na nesporan način utvrdi da li je poreski obveznik vlasnik ili ne pokretne stvari koja je predmet prinudne naplate. Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, pro-pisano je da ako je zalogodavac (poreski obveznik) založio stvar na kojoj nema pravo svojine, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.Međutim, državina na nepokretnosti ne predstavlja takvo stvarno pravo koje sprečava izvršenje javnom prodajom nepokretnosti radi namirenja po-traživanja (presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 2744/2011(1) od 18.4.2012. godine). Kada se utvrdi da je opredeljena pokretna stvar svojina poreskog obveznika, 4) proverava se da na istoj već nije upisano prioritetno založno pravo u korist drugog poverioca. Ako je upisano prioritetno založno pravo u korist drugog poverioca, utvrđuje se koji iznos potraživanja se obezbeđuje već upisanom za-logom. Ovo je bitno zbog toga što ako je ista pokretna stvar kao predmet zalo-ge upisana u Registar zaloge u korist većeg broja poverilaca, redosled naplate njihovih potraživanja iz vrednosti založene pokretne stvari određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) upisa u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima. To konkretno znači da, ako je ista pokretna stvar opterećena zalogom u korist dva poverioca, pa poverilac koji je kao drugi upisao založno pravo pokrene postupak prodaje pokretne stvari opterećene zalogom, mora najpre iz ostvarene cene u celosti da namiri prioritetnog (prvog) založnog poverioca, pa tek onda svoje potraživanje. Osim toga, niko se ne može pozivati na okolnost da mu nisu bili poznati po-daci iz Registra zaloge (član 61. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokret-nim stvarima upisanim u registar), pošto upis zaloge u registar obezbeđuje njen publicitet.


Kada se utvrdi da je poreski obveznik vlasnik pokretnih stvari na koje bi bilo 5) upisano založno pravo u korist jedinice lokalne samouprave i da te pokretne stvari nisu već opterećene prioritetnom zalogom u korist drugog poverioca, ili su opterećene zalogom za obezbeđenje naplate potraživanja koje u zbiru sa poreskim potraživanjem ne prelazi vrednost pokretne/ih stvari na kojoj/ima treba ustanoviti založno pravo u korist jedinice lokalne samouprave, donosi se rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja u vidu založnog prava na konkretnoj pokretnoj stvari.Za pokretne stvari koje imaju registracioni broj, u rešenje se unose svi poda-ci iz saobraćajne dozvole ili drugog dokumenta za tu pokretnu stvar izdatog od nadležnog državnog organa, a za pokretne stvari koje nemaju registracioni broj: mašine i oprema, građevinska/poljoprivredna/ proizvodna mašina, apa-rati za domaćinstvo/aparati za opremanje trgovinskih/ ugostiteljskih objekata i sl., u rešenje se unosi: marka, tip, godina proizvodnje, snaga, nosivost, težina, proizvodna oznaka i sl.U postupku 6) pripreme za ustanovljavanje (upis) založnog prava na konkretnoj pokretnoj stvari poreskog obveznika treba:

izdati radni nalog poreskom izvršitelju za popis i procenu;•odrediti posebnog procenitelja, ako je to potrebno;•obezbediti dva punoletna svedoka koji će prisustvovati popisu i proceni •pokretnih stvari;obezbediti asistenciju ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih •poslova, ako je to potrebno;ostvarivati neposredni službeni kontakt, ako je to potrebno, da nadlež-•ni sud po prijemu obrazloženog zahteva LPA u zakonskom roku done-se rešenje kojim se poreskom izvršitelju LPA dozvoljava ulazak u stan radi popisa i procene pošto poreski obveznik, kao njegov držalac, to ne dozvoljava; doneti rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se Agenciji za privredne •registre, nalaže upis založnog prava na pokretnim stvarima u Registar za-loge u korist jedinice lokalne samouprave.

Posle pripreme za ustanovljavanje založnog prava poreski izvršitelj, sa svedoci-7) ma i proceniteljem, ako je određen, odlazi na lice mesta, gde:

Poreskom obvezniku, uredno dostavlja rešenje o ustanovljavanju privre-•mene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava;Odmah po dostavljanju rešenja vrši popis i procenu pokretne stvari na •kojoj se ustanovljava privremena mera i sastavlja zapisnik o popisu i proceni, pošto žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere u vidu založnog prava, ne odlaže njegovo izvršenje. Ponavljamo, prema odredbi člana 261. stav 3. tačka 3 ZUP, prvostepeno rešenje protiv koga žalba ne odlaže njegovo izvršenje, postaje izvršno njegovim dostavlja-njem stranci – poreskom obvezniku;


Dostavlja poreskom obvezniku zapisnik o popisu i proceni pokretnih stva-•ri, odmah po izvršenom potpisivanju ovog zapisnika; Dostavlja poreskom obvezniku i rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA;•Posle napred sprovedenih radnji u dva primerka se popunjava zahtev za •upis založnog prava na pokretnim stvarima na obrascu Agencije.Zahtev se mora popuniti pravilno, a na odgovarajućoj strani zahteva, mo-raju se tačno uneti svi podaci o predmetu zaloge, jer ako se unesu netačni podaci i na osnovu istih bude doneto rešenje o upisu založnog prava u ko-rist jedinice lokalne samouprave sa netačnim podacima, takvo rešenje nije dokaz da je ustanovljeno založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznika i ne može da proizvede pravne posledice. Za svaku pokretnu stvar koja ima registracioni broj na kojoj se ustanovljava zaloga, popunjava se posebna 4. strana zahteva za upis založnog prava, što važi i za pokretne stvari koje nemaju registracioni broj, u kom slučaju se po-punjava strana 5. zahteva za upis založnog prava u Registar zaloge.Ukazujemo da, Agencija, shodno odredbi člana 65b Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ne ispituje tačnost po-dataka i verodostojnost dostavljenih dokumenata uz zahtev. Pomenuti zakon afirmiše prezumpciju tačnosti, a to znači da posledice netačnosti podataka i neverodostojnosti dokumenata, snosi podnosilac zahteva, u ovom slučaju LPA.

Na račun Agencije uplaćuje se propisana naknada za upis založnog prava u 8) Registar zaloge.Iz neobjašnjivih razloga, Agencija ne poštuje odredbu člana 166. ZPPPA, kojom je propisano da Poreska uprava u poreskom postupku ne plaća takse, naknade i druge troškove za radnje i usluge koje joj, u tom postupku, pružaju državni orga-ni, organi nadležni za vođenje registara, banke i drugi organi i organizacije.Naime, prema članu 50. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS“, br. 5/2012), koja se primenjuje od 1. februara 2012. godine: „Naknada za upis za-ložnih prava na pokretnim stvarima i pravima u Registar se određuje u zavisno-sti od visine glavnog potraživanja koje se obezbeđuje založnim pravom, odnosno visine najvišeg iznosa glavnog potraživanja do kog založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja, i iznosi:1. za iznos glavnog potraživanja do 6.000 evra, naknada iznosi 1.000,00 dinara;2. za iznos glavnog potraživanja većeg od 6.000 evra do iznosa od 100.000 evra, naknada iznosi 3.000,00 dinara;3. za iznos glavnog potraživanja većeg od 100.000 evra, naknada iznosi 6.000,00 dinara“.Međutim, pozitivna stvar je što Agencija, shodno odredbi člana 79. pomenu-te odluke, bez naknade, na osnovu pisanog i obrazloženog zahteva državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama


lokalne samouprave, ustupa podatke i dokumenta u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.Popunjeni zahtev sa dokazima (prilozima) podnosi se Agenciji ili njenoj naj-bližoj organizacionoj jedinici i od istih zahteva izdavanje potvrde sa upisanim danom, časom i minutom prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji, odnosno njenoj organizacionoj jedinici. Ovo stoga što se u postupku ustavlja-vanja založnog prava primenjuje astronomsko računanje vremena jer se samo tako može odrediti prioritet. Organizacione jedinice Agencije nalaze se u sledećim gradovima u Srbiji.

R.br. Mesto Adresa Kontakt telefon

1. Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 24 021 475 43 08

2. Subotica Trg Lazara Nešića 1 024 671 930

3. Zrenjanin Trg Republike bb 023 511 518

4. Pančevo Trg Nikole Tesle 5 013 351 610

5. Požarevac Stari korzo 38 012 531 652

6. Valjevo Vuka Karadžića 5/IV 014 291 010

7. Kraljevo Cara Dušana 41/I 036 326 999

8. Užice Radišićev prolaz bb 031 513 969

9. Zaječar Nikole Pašića 37/I 019 420 360

10. Kragujevac Nikole Pašića 6 034 338 238

11. NišObrenovićeva bb,TPC Kalča, lamela b, lokal 40

018 296 002

12. Leskovac Stojana Ljubića 12, kancelarija 9 016 214 175

13.Kosovska Mitrovica

Kralja Petra Prvog 106

Uz zahtev za upis založnog prava se prilaže:9) rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u •vidu založnog prava, sa klauzulom izvršnosti;zapisnik o popisu i proceni predmeta na kojem se ustanovljava založno •pravo u korist jedinice lokalne samouprave;rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se Agenciji nalaže upis založnog •prava u Registar zaloge u korist jedinice lokalne samouprave sa klauzulom izvršnosti;dokaz o uplati naknade za upis založnog prava na račun Agencije.•


Za upis zakonskog založnog prava u postupku prinudne naplate na osno-vu imperativnih odredbi ZPPPA, nije potrebna izjava zalogodavca (poreskog obveznika) da pristaje da se založno pravo upiše u Registar zaloge. Pošto po-reski dužnik izbegava ispunjenje svoje poreske obaveze, njena naplata se vrši u postupku prinudne naplate. Stoga, nije potrebna njegova saglasnost za upis založnog prava u korist poreskog poverioca. Osim toga reč je o zakonskom, a ne ugovornom, založnom pravu. Po prijemu rešenja Agencije kojim je izvršen upis zaloge na popisanim pokret-10) nim stvarima u korist jedinice lokalne samouprave, koje Agencija donosi bez ispitivanja tačnosti podataka i verodostojnosti dostavljenih dokumenata uz za-htev, vrši se provera tačnosti podataka unetih u rešenje Agencije. Ako grešaka nema, rešenje se ulože u spise predmeta. Ako postoji greška u vezi sa podacima na osnovu kojih se identifikuje pokretna stvar, ista se u neposrednom kontak-tu sa zaposlenima u Agenciji otklanja. Uputno je da se izgradi dobar odnos sa Agencijom kako bi se u slučaju greške izvršila zamena rešenja, a ne da se postu-pak odugovlači podnošenjem žalbe u cilju otklanjanja greške.

Postupak ustanovljavanja privremene mere na nepokretnosti

Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza, ustanovljavanje privremene mere u vidu založnog prava na nepokretnosti poreskog obveznika upisom hipoteke, preduzimaju se sledeće mere i radnje:

Pribavljanje podataka o nepokretnostima 1) u svojini poreskog obveznika i opre-deljivanje konkretne nepokretnosti čija vrednost ne treba da bude manja od visine poreza čija se naplata obezbeđuje privremenom merom. Opredeljena nepokretnost ne treba da bude opterećena prioritetnom hipotekom u korist drugog poverioca, a ako je opterećena uzima se u obzir iznos potraživanja koje je obezbeđeno prioritetnom hipotekom i vrednost nepokretnosti, pa ako je vrednost nepokretnosti jednaka ili veća od zbira potraživanja obezbeđenog prio-ritetnom hipotekom i nedospelog poreskog potraživanja čiju naplatu treba obez-bediti hipotekom, moguće je opredeliti se za upis hipoteke i na već opterećenoj nepokretnosti, što je stvar konkretne ocene, ali i odgovornosti, u svakom pojedi-načnom slučaju. Nekvalitetna nepokretnost, u krajnjem ishodu, postaje „mrtav kapital“ jedinice lokalne samouprave, pošto se teško može prodati u postupku prinudne naplate ni putem usmenog javnog nadmetanja ni putem neposredne pogodbe ni za 1/3 njene utvrđene početne vrednosti, a za taj iznos se umanjuje poreski dug poreskog obveznika, dok jedinica lokalne samouprave dobija bez-vrednu nepokretnost.Opredeljenje konkretne nepokretnosti poreskog obveznika, podrazumeva i ocenu efikasnosti postupka naplate poreza iz nepokretnosti na kojoj će biti upisana hipoteka u korist jedinice lokalne samouprave.


Kada se utvrdi da je poreski obveznik vlasnik nepokretnosti, 2) donosi se rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založ-nog prava – hipoteke.Vrši se priprema3) za ustanovljavanje (upis) hipoteke na konkretno opredeljenoj nepokretnosti, koja obuhvata:

izdavanje radnog naloga poreskom izvršitelju za popis i procenu nepo-•kretnosti;određivanje posebnog procenitelja, ako je to potrebno;•obezbeđivanje dva punoletna svedoka koji će prisustvovati popisu i proce-•ni nepokretnosti;obezbeđenje asistencije ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih •poslova, ako je to potrebno;donošenje rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se nadležnom registru •nepokretnosti nalaže upis založnog prava – hipoteke u korist jedinice lo-kalne samouprave.

Zatim poreski izvršitelj sa dva svedoka i posebnim proceniteljem, ako je odre-4) đen, odlazi na lice mesta, gde poreski izvršitelj:

poreskom obvezniku uredno dostavlja rešenje o ustanovljavanju privreme-•ne mere obezbeđenja naplate poreza u vidu hipoteke na konkretnoj nepo-kretnosti;vrši popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika i sastavlja zapisnik •o popisu o proceni, pošto žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privreme-ne mere ne odlaže njegovo izvršenje; poreskom obvezniku uredno dostavlja zapisnik o popisu i proceni nepo-•kretnosti; poreskom obvezniku uredno dostavlja i rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA.•

Zatim se priprema 5) zahtev za upis privremene mere u vidu hipoteke na nepo-kretnosti poreskog obveznika i isti se sa dokazima podnosi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) kojim se zahte-va upis privremene mere u vidu hipoteke.Uz zahtev za upis privremene mere u vidu hipoteke prilaže se:6)

rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u •vidu založnog prava na nepokretnosti poreskog obveznika sa klauzulom izvršnosti;zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti na kojoj se ustanovljava hipoteka;•rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se nalaže upis založnog prava u •odgovarajući registar nepokretnosti u korist jedinice lokalne samouprave sa klauzulom izvršnosti.Ukazujemo da u poreskom postupku (pa i postupku ustanovljavanja hipoteke), shodno odredbi člana 166. ZPPPA, Poreska uprava, pa time i LPA, ne plaća takse, naknade i druge troškove za radnje i usluge koje joj, u tom postupku, pru-žaju državni organi, organi nadležni za vođenje registara, banke i drugi organi


i organizacije. Ovu odredbu, organi nadležni za vođenje registra nepokretnosti poštuju i od LPA ne zahtevaju plaćanje takse za upis hipoteke. Zahtev za upis hipoteke se ne podnosi poštom, već neposredno organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti. Podsećamo da se prilikom predaje zahteva, insistira da se na zahtevu ili rešenju upiše tačan dan, čas i minut prijema zahteva/rešenja za upis privremene mere u vidu založnog prava na nepokretnosti u korist jedinice lokalne samouprave, pošto se na osnovu toga određuje redosled (prioritet) upisanog založnog prava.

Rešenje nadležne službe za katastar nepokretnosti RGZ o upisu hipoteke na po-7) pisanoj nepokretnosti u katastar nepokretnosti u korist jedinice lokalne samo-uprave, posle provere tačnosti podataka o nepokretnosti, ulaže se i čuva u spise predmeta. Ukazujemo da dispozitiv rešenja RGZ treba da glasi – Dоzvоlјаvа sе u listu nеpоkrеtnоsti brој ______ KО_____ upis zаlоžnоg prаvа - hipоtеkе ______ rеdа..., pošto se samo ovim upisom hipoteka stiče bezuslovno. Ukoliko dispozitiv rešenja glasi – dozvoljava se predbeležba hipoteke ili do-zvoljava se zabeležba hipoteke..., to nije upis na osnovu koga se bezuslovno stiče hipoteka pa u tom slučaju sa donosiocem rešenja treba raspraviti eventu-alno sporno pitanje da bi se otklonila greška.

Postupak ustanovljavanja privremene mere na novčanim sredstvima na računu

Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza, usta-novljavanje privremene mere u vidu založnog prava na novčanim sredstvima poreskog obveznika upisom u evidenciju blokiranih računa, preduzimaju se sledeće mere i radnje:

Pribavljaju se podaci o računima poreskog obveznika otvorenih kod banke/1) banaka, a postojeći podaci se proveravaju. Donosi se rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA, o ustanovljavanju privremene 2) mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika kojim se zabranjuje prenos novčanih sredstava pre-ko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa.Poreskom obvezniku se uredno dostavlja rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3) 3) ZPPPA o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika. Rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA o ustanovljavanju privremene mere 4) obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima na ra-čunu poreskog obveznika, sa klauzulom izvršnosti, dostavlja se na sledeću adresu:NARODNA BANKA SRBIJE - ODЕLJENJE ZA PRIJEM, KONTROLU I UNOS OSNOVA I NALOGA – KRAGUJEVAC, Branka Radičevića 16a


Privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na nov-5) čanim sredstvima na računu poreskog obveznika, shodno odrebi člana 66. stav 5. ZPPPA, traje do momenta naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanov-ljene, odnosno do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.Kako 6) privremene mere, pa i privremena mera na novčanim sredstvima na ra-čunu poreskog obveznika, shodno odredbi člana 65. stav 5. ZPPPA, traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje naplate poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ZPPPA, u slučaju kada je doneto poresko rešenje po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole, a ustanovljena je privremena mera obezbeđenja naplate na novčanim sredstvima, a poreski obveznik želi da plati obavezu utvrđenu poreskim rešenjem pre donošenja rešenja o prinud-noj naplati, LPA Narodnoj banci Srbije – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, dostavlja doneto izvršno poresko rešenje po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole.Uz poresko rešenje po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole potrebno je da LPA sačini nalog (specifikaciju) obaveza iz donetog rešenja po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole, koji sadrži: iznos duga po uplatnim raču-nima, pozive na broj odobrenja, tekući račun obveznika na kojem su sredstva po privremenoj meri iz člana 66. ZPPPA. Osim toga, nalog sadrži i datum od kojeg NBS treba da obračuna kamatu. Nalog mora biti potpisan i overen pe-čatom LPA.Sledi primer obrasca naloga koji se dostavlja NBS – Odеljenju za prijem, kon-trolu i unos osnova i naloga – Kragujevac.

REPUBLIKA SRBIJAGrad/opština_______________Gradska/opštinska uprava Odeljenje/Odsek za ___________ Broj: _________________201 _. godine_______________

NARODNA BANKA SRBIJEOdeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac

34000 KRAGUJEVACBranka Radičevića 16a

N A L O Gza prenos sredstava sa računa poreskog obveznika


1. Izvršnim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine __________- Ode-ljenja/Odseka za _____________ broj: ________ od ___201_. godine, poreskom ob-vezniku_________________________, sa sedištem u _______________________, ul._____________________, broj___, matični broj:__________, PIB: ____________, poslovni račun: ________________________________, utvrđena je i naložena uplata poreza i sporednih poreskih davanja u ukupnom iznosu od _____________ dinara.

2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, da preduzme mere kako bi se izvršio prenos novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika iz tačke 1. ovog naloga, na kojem su prikuplje-nja sredstva po osnovu ustanovljenje privremene mere rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: _______ od ______ 201_. godine, sa kamatom na iznos iz kolone 4. rešenja, obračunatom na način propisan članom 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, počev od _____________ do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih po-reskih davanja na uplatne račune javnih prihoda prema sledećoj specifikaciji:

Red. br.

Vrsta poreza

Račun javnih prihoda

Glavni dug (gl.+kamata utvrđeni rešenjem u poreskoj kontroli) u

dinarima

Poziv na broj odobrenja pri

uplati

1 2 3 4 8

Prilog: Poresko rešenje broj: ________ od ______ 201__. godine.

Načelnik/Šef,

Napominjemo da se kao datum od koga NBS počinje obračun kamate upisuje na-redni dan od datuma dospeća obaveze iz rešenja donetog u postupku kontrole.

Kako se davanjem naloga vrši redovna naplata utvrđenog poreza radi čijeg obez-beđenja je ustanovljena privremena mera (blokiran račun), nalog ne sadrži posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz člana 83. ZPPPA.

Kada se izvrši prenos novčanih sredstava na uplatne račune javnih prihoda u ce-losti iz naloga i poreskog rešenja iz člana 66. stav 6. ZPPPA donetog po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole, ustanovljena privremena mera na novčanim sred-stvima na računu poreskog obveznika prestaje, a to znači da se račun poreskog obve-znika deblokira.


Prestanak privremene mere obezbeđenja naplate poreza Kada je reč o prestanku privremenih mera kao založnog prava primenjuje se

odredba člana 91. ZPPPA, a to znači da je LPA u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija naplata je obezbeđena privremenom merom dužna da podnese zahtev za brisanje zaloge iz Registra zaloge.

Postupak brisanja zaloge iz Registra zaloge po službenoj dužnosti pokreće LPA.Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu založnog prava na pokretnim stvarima

poreskog obveznika, dužna je da u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze pod-nese zahtev Agenciji za brisanje zaloge iz Registra zaloge na konkretnoj pokretnoj stvari.

Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu hipoteke na nepokretnosti pore-skog obveznika upisom u katastar nepokretnosti, dužna je da u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnese zahtev nadležnoj Službi za katastar nepo-kretnosti Republičkog geodetskog zavoda za brisanje hipoteke na konkretnoj nepo-kretnosti poreskog obveznika.

Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu zaloge na novčanim sredstvima poreskog obveznika na njegovom računu upisom u registar blokiranih računa, dužna je da u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze pismeno obavesti NBS - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga - Kragujevac o prestanku usta-novljene privremene mere na novčanim sredstvima na račun poreskog obveznika.

Odredbom člana 66. stav 5. ZPPPA propisano je da privremene mere traju, i to:do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene, ilia) do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđe-b) nja naplate poreza, u smislu člana 74. stav 2. ZPPPA. U ovom slučaju, imamo ustvari zamenu jednog sredstva obezbeđenja naplate drugim.

Odredbom člana 66. stav 7. ZPPPA, propisano je da protiv rešenja o ustanovlja-vanju privremene mere poreski obveznik može izjaviti žalbu. Rok za žalbu je 15 dana od dana urednog dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja a to znači da rešenje postaje izvršno – dostavljanjem poreskom obvezniku. Ako poreski obveznik izjavi žalbu sprovodi se propisani postupak po žalbi.

Na ovom mestu, ukazujemo da je razrešen početni nesporazum sa sudskom vlašću i Republičkim geodetskim zavodom u pogledu ovlašćenja nadležnog poreskog organa da zahteva upis zaloge, o čemu navodimo pravni zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.

Naime, Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije donelo je Odluku na sednici održanoj 20.02.2006. godine, kojom je usvojen pravni zaključak, koji glasi:

„Na osnovu molbe Poreske uprave za upis zakonske hipoteke na nepokretnosti poreskog dužnika, zasnovane na priloženom rešenju Poreske uprave kojim se nalaže


upis založnog prava – hipoteke i zapisniku poreskog izvršitelja o popisu nepokretnosti poreskog dužnika, nadležni zemljišno-knjižni sud će izvršiti upis zakonskog založ-nog prava – hipoteke u zemljišnu knjigu“ (Citirani pravni zaključak objavljen je u časopisu za računovodstvo i poslovne finansije „Privredni savetnik“, u broju 8 od 17.03.2006. godine).

Republički geodetski zavod je svojim dopisom 07 broj: 952 - 177/05 od 15. 04. 2005. godine obavestio sve svoje centre za katastar nepokretnosti u Republici o postup-ku upisa hipoteke na zahtev Poreske uprave u postupku obezbeđenja i naplate poreza.

REDOVNA NAPLATA POREZA

Oblici redovne naplate poreza

Član 67.Naplata poreza vrši se, po pravilu, plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza

na propisane uplatne račune javnih prihoda, u rokovima propisanim zakonom. Ministar može propisati plaćanje pojedinih poreza preko poreske blagajne.Porez se može platiti i kupovinom vrednosnog papira (taksene marke, doplatne

poštanske marke, fiskalne akcizne markice i sl.) u slučajevima propisanim zakonom.Izuzetno od odredbi st. 1 - 3. ovog člana, poreska obaveza se može namiriti:

putem kompenzacije, na način i pod uslovima koje, u skladu sa poreskim za-1) konom, bliže uređuje ministar;(2) brisana);konverzijom potraživanja po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu 3) poreskog obveznika, na način i pod uslovima koje propiše Vlada.

• • •

Ovim članom uređeni su oblici (načini) redovnog plaćanja poreske obaveze koji mogu biti:

Plaćanje na uplatne račune1) javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom. To je osnovni oblik i pravilo plaćanja poreza;Preko poreske blagajne2) , što je uređeno Pravilnikom o plaćanju pojedinih po-reza preko poreske blagajne („Službeni glasnik RS’’, br. 61/2003);Kupovina vrednosnih papira3) (taksene marke, doplatne poštanske marke, fi-skalne akcizne markice i sl.), ali samo u slučajevima propisanim zakonom.


Izuzetno4) , putem kompenzacije, što je uređeno Pravilnikom ministra finansija o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije („Služ-beni glasnik RS’’, br. 63/2003). Pomenutim pravilnikom uređen je način i us-lovi plaćanja poreske obaveze putem kompenzacije. Izuzetno5) , konverzijom poreskog potraživanja u trajni ulog države u kapitalu poreskog obveznika na način i pod uslovima koje propiše Vlada Republike Srbije.

Kada je reč o izmirivanju poreza putem kompenzacije prema jedinici lokalne sa-mouprave, ukazujemo da poreski obveznik koji jedinici lokalne samouprave duguje po osnovu njenih izvornih javnih prihoda, a koje istovremeno ima i potraživanje od budžeta te jedinice lokalne samouprave koje je prema usaglašenoj knjigovodstve-noj dokumentaciji na dan 31. decembra prethodne godine najmanje dvostruko veće od njegovog ukupnog duga prema toj jedinici lokalne samouprave dospelog do 31. decembra prethodne godine, može putem kompenzacije u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije izmiriti dug koji ima prema jedinici lokalne samouprave, podnošenjem zahteva iz člana 3. pome-nutog pravilnika toj jedinici lokalne samouprave i uz ispunjenje uslova propisanih pravilnikom.

U prilog rečenom citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija broj:011-00-00202/2012-04 od 20. 3. 2012. godine, koji glasi:

„… Prema odredbi člana 67. stav 4. tačka 1) ZPPPA, poreska obaveza se može nami-riti i putem kompenzacije, na način i pod uslovima koje, u skladu sa poreskim zakonom, bliže uređuje ministar.

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je do-kument o kompenzaciji realizovan na način i pod uslovima iz člana 67. stav 4. tačka 1) ZPPPA (član 68. stav 2. ZPPPA).

Odredbom člana 1. Pravilnika o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze pu-tem kompenzacije („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 - dalje: Pravilnik), propisano je da se Pravilnikom bliže uređuju način i uslovi pod kojima poreski dužnik (dalje: dužnik) u tekućoj godini može izmiriti poreske obaveze dospele do 31. decembra prethodne godine (dalje: dug) putem kompenzacije.

Prema članu 2. stav 1. Pravilnika, dužnik koji istovremeno ima i potraživanja od budžeta Republike Srbije može, putem bilateralne kompenzacije, izmiriti dug podno-šenjem zahteva za plaćanje duga putem kompenzacije (dalje: zahtev), pod uslovima da je:

prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji obaveza budžeta Republike 1) Srbije (dalje: budžet) prema dužniku najmanje dvostruko veća od ukupnog duga koji se može izmiriti putem kompenzacije; predmet kompenzacije dug koji predstavlja javni prihod budžeta do iznosa koji 2) pripada budžetu.


Prema članu 3. Pravilnika, dužnik podnosi zahtev Ministarstvu finansija i ekonomije - Sektor za trezor (dalje: Trezor).

Uz zahtev, podnosi se sledeća dokumentacija: potvrda o obavezi na Obrascu POO - Potvrda o obavezi, overena od strane ko-1) risnika budžetskih sredstava (dalje: korisnik) koji ima obavezu prema dužniku, zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje osnov dugovanja; potvrda o dugu na Obrascu PDU - Potvrda o dugu, overena od strane nadležne 2) organizacione jedinice Poreske uprave (dalje: organizaciona jedinica) prema se-dištu dužnika; popunjena izjava o kompenzaciji, u četiri primerka, overena od strane dužnika, 3) na Obrascu IOK - Izjava o kompenzaciji međusobnih obaveza i potraživanja; popunjen nalog na teret i u korist odgovarajućeg uplatnog računa javnih prihoda; 4) popunjen i overen nalog na teret i u korist svog računa. 5)

Obrasci POO - Potvrda o obavezi, PDU - Potvrda o dugu i IOK - Izjava o kompen-zaciji međusobnih obaveza i potraživanja, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Dužnik može putem kompenzacije, u skladu sa Pravilnikom, izmiriti i dug koji pri-pada drugim učesnicima u raspodeli javnih prihoda, podnošenjem zahteva iz člana 3. Pravilnika nadležnom organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave za poslove finansija, koji ako su ispunjeni uslovi iz člana 5. Pravilnika dostavlja dokumen-taciju Upravi radi realizacije kompenzacije (član 10. Pravilnika).

Prema tome, privredno društvo koje jedinici lokalne samouprave duguje po osno-vu njenih izvornih javnih prihoda iz javnopravnog odnosa i sporednih poreskih da-vanja po tim osnovima, a koje istovremeno ima i potraživanje od budžeta te jedinice lokalne samouprave, koje (potraživanje) je prema usaglašenoj knjigovodstvenoj doku-mentaciji na dan 31. decembra prethodne godine najmanje dvostruko veće od njego-vog ukupnog duga prema toj jedinici lokalne samouprave dospelog do 31. decembra prethodne godine, može putem kompenzacije u skladu sa Pravilnikom izmiriti dug koji ima prema jedinici lokalne samouprave, podnošenjem zahteva iz člana 3. Pravil-nika toj jedinici lokalne samouprave i uz ispunjenje uslova propisanih Pravilnikom (o čemu prilaže dokaze).“

Dakle, saglasno odredbi člana 10. pravilnika, poreski dužnik može putem bilateralne (ne i multilateralne) kompenzacije izmiriti i dug koji pripada autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. Pripadnost prihoda jedinici lokalne samouprave i autonomnoj pokrajini uređena je odredbom čl. 24. i 25. Zakona o budžetskom sistemu. Kada poreski dužnik izmiruje obaveze prema autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, zahtev za sprovođenje kompenzacije podnosi se organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove finansija, sa dokazima o ispunjenju uslova. I u ovom slučaju se kompenzacija sprovodi preko Uprave za trezor - ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 2. pravilnika. To su sledeći uslovi:


da je prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji obaveza autonomne a) pokrajine ili jedinice lokalne samouprave prema poreskom dužniku najmanje dvostruko veća od ukupnog duga koji se može izmiriti kompenzacijom;da je predmet kompenzacije dug koji predstavlja javni prihod autonomne po-b) krajine ili jedinice lokalne samouprave - do iznosa koji pripada jedinici lokalne samouprave.I u ovom slučaju se putem kompenzacije u tekućoj godini mogu izmiriti pore-ske obaveze dospele do 31. decembra prethodne godine.

Kada je reč o konverziji, ukazujemo da je članom 1. Uredbe o postupku i uslovima za pretvaranje obaveza određenih pravnih lica u trajni ulog država („Službeni glasnik RS“, br. 26/2002, 91/2002, 23/2005), uređen postupak i uslovi pod kojima se može vršiti pretvaranje neizmirenih obaveza prema Republičkoj upravi javnih prihoda, Republičkoj direkciji za robne rezerve, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Re-publičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i drugim republičkim organima i organi-zacijama u trajni ulog države u kapitalu (u daljem tekstu: konverzija), pravnih lica koja su izvršila privatizaciju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 38/2002), a u strukturi kapitala imaju najmanje 10% društvenog ili državnog kapitala.

Sada Vlada Srbije na osnovu Zakona o Vladi, a povodom informacije nadležnog ministarstva o neophodim merama za konsolidaciju poslovanja konkretnih privrednih subjekata - poreskih obveznika, donosi ad hoc zaključke o pretvaranju dospelih obave-za po osnovu javnih prihoda koji su prihod budžeta Republike Srbije, osim doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u trajni ulog Republike Srbije u kapitalu konkretnog poreskog dužnika. Tim zaključcima Vlada preporučuje nadležnim organima konkret-nih gradova i opština da donesu odluke o pretvaranju (konverziji) dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda koji su izvorni ili ustupljeni prihodi lokalne samouprave u trajni ulog jedinice lokalne samouprave u kapitalu konkretnog poreskog obveznika i da donete odluke dostave Ministarstvu finansija i ministarstvu nadležnom za ekonomiju.

Dakle, kada Vlada Republike Srbije donese akt kojim propisuje uslove i način za na-mirenje poreske obaveze konverzijom potraživanja, a taj akt se odnosi i na izvorne javne prihode jedinice lokalne samouprave (sadrži preporuku jedinici lokalne samouprave), tada, na osnovu tako donetog akta Vlade, jedinica lokalne samouprave može doneti akt o konverziji potraživanja jedinice lokalne samouprave po osnovu svojih izvornih javnih prihoda u trajni ulog jedinice lokalne samouprave u kapitalu poreskog obveznika.

Prema članu 67. stav 4. tačka 3) ZPPPA propisivanje načina i uslova za namirivanje poreske obaveze putem konverizije u isključivoj je nadležnosti Vlade, a ne i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.


Dan plaćanja poreza

Član 68.Dan plaćanja poreza je dan kada je:

dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja poreskog dužnika prenet 1) na propisani uplatni račun javnih prihoda;(brisana);2) dugovani iznos uplaćen na poreskoj blagajni;3) na propisani način poništen, odnosno kupljen vrednosni papir iz člana 67. stav 4) 3. ovog zakona;zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet 5) na odgovarajući račun javnih prihoda;doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojinu Republike u skladu 6) sa članom 104. stav 18. ovog zakona;doneto rešenje Poreske uprave o prenosu nepokretnosti u svojinu Republike u 7) skladu sa članom 110. stav 5. ovog zakona;iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinud-8) ne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan na način i pod uslovima iz člana 67. stav 4. tačka 1) ovog zakona.

Danom namirenja poreske obaveze putem konverzije poreskog potraživanja u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika smatra se dan kada je Vlada do-nela akt o konverziji.

• • •

Ovim članom uređen je dan plaćanja poreza pošto je ovaj dan izuzetno bitan za knjiženje (evidentiranje) uplata u poreskom računovodstvu kao i za tačan obračun eventualne kamate.

Pošto je odredba ovog člana precizna i jasna nema potrebe za njenim detaljnjim komentarom, osim odredbe tačke 1) u stavu 1, pošto je to najčešći način plaćanja poreza. S tim u vezi, naglašavamo da se danom plaćanja poreza smatra dan kada je dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja poreskog dužnika prenet na propisani uplatni račun javnih prihoda, nezavisno od toga kada je poreski obveznik izdao banci nalog da sa njegovog računa prenese određeni iznos sredstava na propi-sani uplatni račun javnih prihoda.


Dakle ova odredba uređuje dan plaćanja poreza za jedan od načina plaćanja pore-za - putem prenosa sredstava na propisani uplatni račun javnih prihoda. Prema tome, u slučaju plaćanja poreza putem prenosa sredstava na uplatni račun javnih prihoda nije opredeljujuće ko daje nalog za prenos sredstava nego je opredeljujuće da se pla-ćanje poreza vrši prenosom sredstava sa jednog na drugi račun. Stoga nalog za prenos može dati sam poreski obveznik, nadležni poreski organ, poslovna banka po nalogu Narodne banke Srbije u postupku prinudne naplate poreza iz novčanih sredstava na računu porekog obveznika, itd.

Redosled namirenja

Član 70.Poreski obveznik određuje prilikom uplate vrstu dospelih poreza koje plaća.Raspored uplaćenog iznosa vrši se po sledećem redosledu:

iznos glavne poreske obaveze;1) kamata;2) troškovi naplate.3)

Ako poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije do-voljan za plaćanje ukupnog poreskog duga, pojedine vrste poreza naplaćuju se po re-dosledu njihovog dospevanja.

Kod poreza iz stava 3. ovog člana koji dospevaju istovremeno, naplata se vrši sraz-merno učešću pojedinog poreza u ukupno dospelom poreskom dugu.

Ako je iznos uplate po osnovu poreza veći od dugovanog iznosa, iznos preplate može da se koristi za namirenje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, namiruju se dospele obaveze po drugom osnovu ili se vrši povraćaj na zahtev obveznika.

• • •

Najpre dajemo pregled redosleda po kome je vršen raspored uplaćenog iznosa po-reza do 31.12.2010. godine i redosleda po kome se vrši raspored uplaćenog iznosa poreza počev od 01.01.2011. godine:


Redosled namirenja do 31.12.2010. godine

Redosled namirenja od 01.01.2011. godine

1) troškovi naplate;2) kazna;3) kamata;4) iznos glavne poreske obaveze

1) iznos glavne poreske obaveze;2) kamata;3) troškovi naplate

Članom 70. ZPPPA uređen je redosled namirenja plaćenog iznosa poreza. Podrazumeva se da poreski obveznik prilikom dobrovoljnog plaćanja poreza sam

određuje vrstu poreza koji plaća.Stavom 2. ovog člana, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, propisan je

redosled raspoređivanja uplaćenog iznosa poreza, pa se tako iz naplaćenog iznosa naj-pre namiruje iznos glavne poreske obaveze, zatim iznos obračunate kamate i na kraju troškovi naplate. Ovakav način redosleda raspoređivanja uplaćenog iznosa poreskog duga utiče na smanjenje kamate. Naime, pošto se prvo namiruje iznos glavne poreske obaveze (glavni dug), pa tek onda kamata i troškovi naplate, dolazi do smanjenja osno-vice za obračun kamate u odnosu na prethodno zakonsko rešenje kada se glavni dug namirivao tek po namirenju troškova prinudne naplate i kamate.

Ova odredba je zakonski osnov za redosled namirenja i knjiženja redovnih uplata poreza na propisane račune za uplatu javnih prihoda. Istovremeno, ova odredba je i zakonski osnov za raspored naplaćenog iznosa poreza u postupku prinudne naplate kada se donosi rešenje o raspoređivanju naplaćenog iznosa iz člana 93. stav 4. ZPPPA (u daljem tekstu: rasporedno rešenje).

Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se u slučaju prinudne naplate poreza, pošto poreski obveznik kada sam plaća više vrsta poreza to čini tako što svaki pojedini javni prihod uplaćuje na poseban propisani račun za uplatu javnih prihoda. To je slučaj kada kupac stvari u postupku prinudne naplate vrši uplatu iznosa za koji mu je stvar prodata na uplatni račun broj: 840-1700845-84 – Javni prihodi plaćeni u postupku prinudne na-plate, propisan Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih pri-hoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br. 104/2011, 10/2012 i 18/2012), sa koga se taj iznos rasporednim rešenjem raspoređuje prema redosledu namirenja iz stava 2. ovog člana na propisane račune za uplatu javnih prihoda.

Stavom 4. ovog člana afirmisan je princip za raspored naplaćenog poreza za slu-čaj kada više vrsta poreza koje su naplaćene dospevaju istovremeno. U tom slučaju primenjuje se princip srazmernog učešća pojedinih vrsta javnih prihoda u ukupno naplaćenom iznosu poreza.

Stavom 5. ovog člana afirmisan je princip za slučaj kada je naplaćeni iznos poreza veći od poreskog duga (porez + sporedna poreska davanja). U ovom slučaju, princip je da se iznos preplate koristi za namirenje poreske obaveze po istom osnovu koja kasnije dospeva. Ovo je načelni princip.


Stavom 6. ovog člana propisano je postupanje za slučaj kada i posle namirenja poreske obaveze po istom osnovu koja kasnije dospeva preostanu sredstva, odnosno poreski obveznik ima preplatu. U tom slučaju, iznos preplate se koristi za namirenje dospele obaveze po drugom osnovu ili se vrši povraćaj preplate na zahtev obveznika.

Da zaključimo, u slučaju preplate poreskom obvezniku se može izvršiti povraćaj tek ako poreski obveznik nema dospeli poreski dug po bilo kom osnovu.

Osim toga, povraćaj preplate se ne vrši po službenoj dužnosti već samo na pismeni zahtev poreskog obveznika u skladu sa odredbom člana 10. ZPPPA.

Opomena za plaćanje poreza

Član 71.Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti

platio porez, odnosno sporedno poresko davanje osim u slučaju iz člana 74. stav 7. tačka 1) ovog zakona, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene sa obračunatom kamatom od dana izda-vanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.

Opomena iz stava 1. ovog člana dostavlja se na način iz člana 36. ovog zakona, a u ci-lju efikasnosti šalje se, kada je moguće, i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru.

Ako se opomena za plaćanje poreza šalje telefonom, službeno lice Poreske uprave o tome sastavlja službenu belešku i ulaže je u spise predmeta.

• • •

Opomena za plaćanje poreza (u daljem tekstu: opomena) je novina koja je uvede-na u poreski postupak ZPPPA.

Opomena ne predstavlja poreski upravni akt, pa se protiv iste ne može izjaviti žalba. Naime, prema članu 34. stav 2. ZPPPA poreski upravni akti su samo poresko rešenje i zaključak, jer se samo ovim poreskim aktima rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa.

Do početka primene ZPPPA (do 1. januara 2003. godine), ako dospela poreska obaveza nije plaćana o dospelosti (zakonom propisanom roku), pokretan je postupak prinudne naplate donošenjem rešenja o određivanju prinudne naplate, o čemu sledi grafički prikaz.


Uvođenjem opomene u poreski postupak Srbije stvoren je pravni osnov da se nje-nim izdavanjem faktički odloži početak postupka prinudne naplate dospele, a delimič-no ili u celosti, neplaćene poreske obaveze. Odredbom člana 71. ZPPPA zakonodavac je poreskom obvezniku dao međuprostor u kome sa nadležnim poreskim organom može da raspravi sva sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreskog duga i da plati nesporan dug ili da podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Prema stavu 1. ovog člana, nadležni poreski organ je dužan da poreskom obve-zniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez (dalje: poreski dug), uredno dostaviti opomenu o vrsti i iznosu poreskog duga. Opomenom se nalaže pore-skom obvezniku da odmah plati poreski dug, a najkasnije u roku od pet dana od dana njenog prijema, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate poreskog duga.

Prema zakonskom rešenju nadležni poreski organ je dužan da poreskom obve-zniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio poresku obavezu, izda opo-menu. To praktično znači da izdavanje opomene mora da prethodi pokretanju svakog postupka prinudne naplate poreske obaveze osim u jednom slučaju – u slučaju iz člana 74. stav 5 tačka 1) ZPPPA, koja se primenjuje od 26.07.2005. godine.

Skrećemo pažnju da je rok iz opomene pet dana, a ne pet radnih dana. To znači da se rok od pet dana računa u skladu sa članom 91. ZUP. Početak i tok roka od pet dana ne sprečava nedelja i dani državnih praznika. Shodno odredbi člana 91. stav 2. ZUP, samo ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kada organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Opomena se ne izdaje jedino ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz spo-razuma, odnosno rešenja kojim mu je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga na rate. U ovom slučaju LPA po službenoj dužnosti poništava sporazum, odnosno ukida

Dospeli poreskidug nije plaćen upropisanom roku

Pokretanje postupkaprinudne naplate

(donošenje rešenjao prinudnoj naplati)




Izdavanje opomene(u roku iz opomeneraspravljaju se sva

sporna pitanja)







Izdavanje opomene(u roku iz opomeneraspravljaju se sva

sporna pitanja)


rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga, a poreski dug naplaćuje iz datih sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.

Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana od dana prijema opomene može sa LPA da raspravi sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreskog duga. Ovom zakonskom odredbom stvoren je pravni osnov kojim se pore-skom obvezniku omogućava da kao stranka, u skladu sa čl. 9. i 133. ZUP, učestvuje u postupku pre pokretanja postupka prinudne naplate i da sa nadležnim poreskim organom raspravi sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreskog duga. Ako po-reski obveznik ne iskoristi pomenuto pravo, pretpostavka je da se složio sa iznosom i vrstom poreskog duga iz opomene, te da ne postoji smetnja da se pristupi prinudnoj naplati, ako dug u roku iz opomene ne bude dobrovoljno plaćen ili ako nije podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Opomena se dostavlja na način propisan članom 36. ZPPPA, a u cilju efikasnosti može se slati i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru/dostavljaču. Ako opome-na nije uredno dostavljena, ne može otpočeti postupak prinudne naplate, odnosno ne može se doneti rešenje o prinudnoj naplati.

Naime, shodno članu 77. ZPPPA, nadležni poreski organ počinje postupak pri-nudne naplate poreskog duga donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreskog duga tek ako poreski obveznik ne plati poreski dug u roku od pet dana od dana dostavljanja opomene ili ako u tom roku ne podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Prema tome, ukoliko poreskom obvezniku bude dostavljeno rešenje o prinudnoj na-plati, a pre toga mu nije uredno dostavljena opomena, u žalbi protiv rešenja o prinudnoj naplati se, pored ostalog, ističe da su povređena pravila postupka pošto obvezniku pre pokretanja postupka prinudne naplate nije dostavljena opomena čime mu je uskraćeno pravo da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i visinom poreskog duga, da plati poreski dug bez plaćanja posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu u visini od 5% od iznosa poreskog duga, kao i da podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga pre početka postupka prinudne naplate.

Dakle, izdavanjem i dostavljanjem opomene poreskom obvezniku dodatno se štite njegovi interesi.

Izdavanjem opomene zakonodavac je omogućio poreskom obvezniku da u roku iz opomene:

plati poreski dug samo sa obračunatom kamatom počev od narednog dana od 1) dana dospelosti pa do dana uplate poreskog duga, bez plaćanja posebne jedno-kratne takse na prinudnu naplatu u visini od 5% od iznosa poreskog duga; sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i 2) visinom poreskog duga navedenog u opomeni i da, po otklanjanju eventualne greške, plati stvarni iznos poreskog duga; poreskom organu podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, u kom 3) slučaju se ne pokreće postupak prinudne naplate dok se ne odluči po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga (član 77. stav 5. ZPPPA).


Dakle, poreski obveznik, pored ostalog, ima pravo da u roku od pet dana od dana prijema opomene (i samo tada) sa nadležnim poreskim organom raspravi sporna pitanja kako u vezi sa (1) vrstom poreza tako i u vezi sa (2) iznosom/visinom poreskog duga.

Ako poreski obveznik propusti da u napred navedenom roku raspravi sporna pita-nja, on nema pravo da pomenuta sporna pitanja ističe u žalbi protiv rešenja o prinud-noj naplati, što je i pravno shvatanje Vrhovnog (sada Upravnog) suda.

U obrazloženju presude Vrhovnog suda Srbije U. 2814/05 od 23.9.2005. godine se navodi:

„Tužilac nije ni u smislu člana 71. stav 2. Zakona u roku od 5 dana sa Poreskom upravom raspravio ova za njega sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, što je po zakonu mogao isticati i tražiti raspravljanje, ali samo u toj fazi postupka a ne i u postupku prinudne naplate“.

Dakle, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati prelazi se na sledeću fazu poreskog postupka - fazu prinudne naplate poreskog duga u kojoj nije dopuštano vraćati se u pret-hodnu fazu - fazu postupka u kojoj se moglo raspravljati o vrsti i visini poreskog duga.

Prema tome, po prijemu opomene u roku iz opomene poreski obveznik treba da sa poreskim organom raspravi eventualno sporna pitanja u vezi sa vrstom i visinom po-reskog duga ili da podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ako ispunjava propisane uslove.

Povodom pitanja da li se izdata opomena za koju se utvrdi da sadrži pogrešne (netačne) podatke u vezi sa poreskim dugom stavlja van snage, ukazujemo da pošto opomena nije poreski upravni akt (protiv nje se ne izjavljuje žalba), opomena sa po-grešnim podacima se formalno ne stavlja van snage nikakvim aktom poreskog organa, već se, za slučaj greške na koju je ukazao poreski obveznik, ili je utvrdio poreski organ posle njenog dostavljanja poreskom obvezniku, na takvoj opomeni sastavlja službena beleška koja se ulaže u spise predmeta, a umesto nje se izdaje nova opomena sa tačnim podacima u pogledu poreskog duga, ako obveznik po usaglašavanju poreskog duga isti ne plati ili ne podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja

Član 72.Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza i sporednih poreskih davanja

upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana 87. stav 5. ovog zakona.

• • •


Odredbom člana 72. ZPPPA, propisano je da nadležni poreski organ, može, od-mah po dospelosti poreza (odmah po isteku zakonskog roka za dobrovoljno plaćanje poreza), upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. ZPPPA, pa analizom sadržine ovog člana, koji ima karakter i upućujuće norme, zaključujemo:

Da se upis založnog prava po članu 72. ZPPPA vrši samo po službenoj dužnosti;1) Da je upis založnog prava iz člana 72. ZPPPA diskreciono ovlašćenje 2) („...Pores-ka uprava može...“), a ne zakonska obaveza nadležnog poreskog organa;Da je za upis založnog prava stvarno nadležna Poreska uprava/LPA;3) Da se upis založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA može izvrši-4) ti odmah po dospelosti poreske obaveze za plaćanje, a pre početka postupka prinudne naplate poreske obaveze (pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreskog duga);Da se upisom založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA obezbeđuje naplata 5) dospele poreske obaveze za koju još nije pokrenut postupak prinudne naplate;Da se upis založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA vrši shodnom primenom člana 6) 87. ZPPPA, tj. da se pokreće rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA kojim se nalaže:

poreskom izvršitelju• da izvrši popis i procenu pokretnih stvari ili nepo-kretnosti u svojini poreskog obveznika – kada se upisuje založno pravo na pokretnim stvarima ili nepokretnosti poreskog obveznika;Narodnoj banci Srbije• – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu da zabrani prenos novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza – kada se upisuje založno pravo na novčanim sredstvima na računu pore-skog obveznika;založnim registrima• , i to:1) Registru zaloge na pokretnim stvarima da upiše založno pravo u korist Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave – kada se založno pravo upisuje na pokretnim stvarima poreskog obveznika;2) Zemljišno-knjižnom odeljenju nadležnog osnovnog suda/nadležnoj službi za katastar nepokretnosti RGZ da upiše hipoteku na konkretnoj nepokretnosti u korist Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave - kada se upisuje hipoteka;3) Registru - evidenciji blokiranih računa da upiše zabranu prenosa novča-nih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveze po osnovu poreza – kada se založno pravo sastoji u zabrani pre-nosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza;4) zabrana dužniku poreskog dužnika da poreskom obvezniku plati go-tovinske dugove, odnosno da prema njemu ispuni druge obaveze (da mu preda dugovanu stvar) – kada se založno pravo sastoji u zabrani dužniku poreskog dužnika da poreskom obvezniku plati gotovinski dug ili ispuni drugu obavezu prema dužniku (da mu preda dugovanu stvar).


Da se založno pravo shodno odredbi člana 72. ZPPPA može ustanoviti kao:7) a) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;b) hipoteka na nepokretnosti;c) zabrana prenosa novčanih sredstava preko tekućih računa poreskog obve-znika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza;d) zabrana dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate go-tovinske dugove;e) zabrana dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema nje-mu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.Predlog8) za upis založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA daju zaposleni LPA koji rade na poslovima naplate i poreske kontrole kada saznaju ili utvrde da za to postoje indicije (vidi komentar člana 66. ZPPPA). Istovremeno sa saznanjem da postoji indicija za ustanovljavanje založnog pra-9) va u smislu člana 72. ZPPPA, rukovodilac LPA je dužan da izda nalog za pre-duzimanje radnji i mera na ustanovljavanju konkretnog založnog prava.Upis založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA vrši se na način i po 10) postupku na koji se ustanovljavaju privremene mere iz člana 66. ZPPPA, uz nužne modifikacije ovog postupka (vidi komentar člana 66. ZPPPA).

Na ovom mestu samo podsećamo da se prilikom ustanovljavanja založnog prava iz člana 72. ZPPPA, poreskom obvezniku najpre dostavlja rešenje kojim se nalaže popis pokretnih stvari/nepokretnosti u cilju ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima/nepokretnosti i opomena iz člana 71. ZPPPA, uz napomenu da izdavanje opomene u postupku ustanovljavanja založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA nije nužno, zatim zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari/nepokretnosti - po izvrše-nom popisu i proceni i na kraju, rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže nad-ležnom registru upis založnog prava na pokretnim stvarima/hipoteka na nepokretno-sti - posle dostavljanja zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari/nepokretnosti.

Ako poreski obveznik posle ustanovljavanja založnog prava ne izmiri poresku oba-vezu ni po dostavljanju opomene za plaćanje poreske obaveze čija je naplata obezbe-đena upisanim založnim pravom u roku za plaćanje po opomeni, a ne podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, LPA pokreće i sprovodi postupak prinudne naplate iz predmeta na kome je ustanovljeno založno pravo, a ako on nije dovoljan za namirenje poreskog duga pokreće se postupak prinudne naplate iz ostalih predmeta prinudne naplate propisanih članom 84. ZPPPA.

Ustanovljeno založno pravo pre početka postupka prinudne naplate traje do nami-renja poreske obaveze radi čijeg obezbeđenja je i ustanovljeno.


Odlaganje plaćanja poreskog duga

Član 73.Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u ce-

losti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:

za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;1) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.2)

Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.O odlaganju plaćanja poreskog duga po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana

odlučuje:ministar ili lice koje on ovlasti - na osnovu pismenog predloga rukovodioca 1) organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, od-nosno mestu prebivališta poreskog obveznika - osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, je-2) dinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaća-nje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci.

Odluka iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.

Odlaganje plaćanja poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog člana vrši se potpisivanjem spora-zuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.

Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne is-punjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi neopo-zivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, lice iz stava 3. ovog člana može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na način iz stava 4. ovog člana.


Obezbeđenje naplate poreskog duga

Član 74.U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3.

ovog zakona, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja napla-te, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.

Sredstva obezbeđenja naplate iz stava 1. ovog člana su:hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;1) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;2) neopoziva bankarska garancija;3) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja 4) od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na koji-5) ma se ustanovljava administrativna zabrana poreski dug može naplatiti;menica avalirana od strane poslovne banke.6)

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3. ovog zakona, Poreska uprava odlučuje iz kojih od predloženih sredstava obezbeđenja će se najefikasnije naplatiti poreski dug.

Ako poreski obveznik ne može da pruži obezbeđenje za celokupan iznos poreskog duga, dužan je da, u postupku iz člana 73. stav 3. ovog zakona, pruži obezbeđenje do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, poreski obveznik će pružiti raspoloživa sredstva obez-beđenja i dokaze o budućim prihodima dovoljnim da pokriju naplatu poreskog duga.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, od poreskog obveznika ne zahteva se davanje sredstava obezbeđenja naplate - ako poreski dug iz člana 73. stav 3. ovog zakona po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi, i to:

za pravno lice - do 500.000 dinara;1) za preduzetnika - do 100.000 dinara; 2) za fizičko lice - do 50.000 dinara.3)

Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:

iz sredstava obezbeđenja; 1) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.2)


Ako se dospeli a neplaćeni poreski dug u slučaju iz stava 7. ovog člana naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.

Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz rešenja o odla-ganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.

Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila spora-zum, odnosno ukinula rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.

• • •

Uvodne napomene

Odlaganje plaćanja poreskog duga predstavlja novinu koja je u poreski postupak Srbije uvedena ZPPPA. Odlaganje je uređeno čl. 73 – 74b. ZPPPA. Pošto je čl. 73 i 74. ZPPPA uređen postupak odlaganja koji se primenjuje na sve poreske obveznike, ova dva člana se komentarišu kao celina, dok se čl. 74a i 74b ZPPPA komentarišu odvojeno pošto se odnose na određene kategorije poreskih obveznika.

Osnovni cilj zakonodavca je da poreskim obveznicima koji imaju problema u urednom servisiranju svojih poreskih obaveza a ispunjavaju propisane uslove koji ih kvalifikuju za odlaganje plaćanja poreza, odlaganjem plaćanja poreskog duga na njihov pismeni i obrazloženi zahtev uz davanje kvalitetnih sredstava obezbeđenja, omogući da svoje poreske obaveze izmire na relaksiraniji način, da time prevaziđu finansijske probleme u poslovanju i da nastave sa obavljanjem registrovane delatnosti.

Međutim, da odlaganje plaćanja poreskog duga ne bi bilo obesmišljeno i pretvorilo se u neproduktivno administriranje poreskog organa, odredbama ZPPPA propisani su:

kriterijumi a) (uslovi) pod kojima se odlaganje može odobriti;garancijeb) (sredstava obezbeđenja naplate) koje poreski obveznik mora da pru-ži da bi mu odlaganje plaćanja poreza moglo biti odobreno iposeban postupak u kojem se odlučuje po zahtevu za odlaganje. Ovaj postu-c) pak je po prirodi stvari hitan s obzirom da njegovo trajanje utiče na naplatu poreza.

Komentar člana 73. ZPPPA

Stavom 1. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ na pismeni i obrazlo-ženi zahtev poreskog obveznika može da odloži plaćanje poreskog duga (u celosti ili delimično), pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:


za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;1) poreskom obvezniku nanosi bitnu ekonomsku štetu.2)

Znači, postupak za odlaganje plaćanja poreskog duga pokreće se samo na zahtev pore-skog obveznika za koga plaćanje poreskog duga na dan dospelosti predstavlja neprimereno veliko opterećenje i kome plaćanje poreskog duga nanosi bitnu ekonomsku štetu.

Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga (u daljem tekstu: zahtev) može da podnese svaki poreski obveznik (pravno lice, preduzetnik i fizičko lice) koji ispunjava propisane uslove.

Zahtev se može podneti:pre dospelosti poreskog duga za plaćanje;•posle isteka roka dospelosti, a pre izdavanja opomene za plaćanje poreskog duga;•posle izdavanja i dostavljanja opomene poreskom obvezniku;•posle isteka roka za plaćanje poreskog duga iz opomene, a pre početka postup-•ka prinudne naplate poreskog duga;posle početka postupka prinudne naplate poreskog duga donošenjem i dostav-•ljanjem rešenja o prinudnoj naplati;u toku postupka prinudne naplate poreskog duga.•

Zakonodavac uslove iz stava 1. ovog člana nije precizirao, već je upotrebio pravne standarde - „neprimereno veliko opterećenje“ i „bitna ekonomska šteta“, ali je zato ovlastio Vladu Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da bliže uredi (propiše) uslo-ve iz stava 1. ovog člana.

Vlada je, na osnovu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, donela Uredbu o bližim uslo-vima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS’’, br. 53/03, 61/04 i 71/2005. – u daljem tekstu: Uredba).

Članom 2. Uredbe propisano je da Poreska uprava, pa time i LPA, može odložiti plaćanje poreskog duga poreskom obvezniku, ako je poreski dug najmanje, i to:

za fizičko lice – 10% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u 1) kojoj je podnet zahtev za odlaganje;za preduzetnika i malo pravno lice – 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iska-2) zanom u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda;za srednja i velika pravna lica – 5% od obrtnih sredstava iskazanih u posled-3) njem finansijskom izveštaju.

Ukazujemo da i u postupku odlaganja plaćanja poreskog duga bez davanja sred-stava obezbeđenja naplate za poreske dugove iz člana 74. stav 6. ZPPPA, poreski obve-znik je dužan da ispuni uslove propisane Uredbom, što je i stav Ministarstva finansija izražen u njegovom mišljenju broj: 413-00-76/2012-04 od 2. 2. 2012. godine.

Podsećamo da se stav 6. člana 74. ZPPPA odnosi na poreske obveznike čiji poreski dug na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi, i to:



Po prijemu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga i dokaza o ispunjavanju uslova iz člana 2. Uredbe, obrađivač zahteva proverava:

za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvoj-1) nog knjigovodstva – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u bilansu uspeha za prethodnu godinu na poziciji ukupni prihodi – oznaka za AOP 201;za preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva 2) – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u bilansu uspeha za prethodnu godinu na rednom broju 3 ovog obrasca; za preduzetnika koji se oporezuje prema godišnjem paušalno utvrđenom opo-3) rezivom prihodu – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% uku-pnog godišnjeg prihoda utvrđenog rešenjem nadležnog poreskog organa za prethodnu godinu;za novoosnovanog preduzetnika – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi naj-4) manje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha za period poslovanja u tekućoj godini na poziciji ukupni poslovni prihodi – oznaka za AOP 201;za novoosnovanog preduzetnika koji se oporezuje prema paušalno utvrđenom 5) oporezivom prihodu – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog prihoda utvrđenog srazmerno broju meseci rada u tekućoj godini;za novoosnovano malo pravno lice - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 6) najmanje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha za period poslovanja u tekućoj godini na poziciji ukupni poslovni prihodi – oznaka za AOP 201;za srednja i velika pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% 7) obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan 31.12. prethod-ne godine – na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;za novoosnovano srednje i veliko pravno lice – da li dug za koji je podnet zahtev 8) iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja na osnovu broja meseci rada u tekućoj godini na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvoj-9) nog knjigovodstva koje obavlja delatnost sezonskog karaktera ili je povezano sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske godine, a od organa nadležnog za poslove finansija dobilo je saglasnost da može sastavljati finansijske izveštaje za period koji je različit od kalendarske godine - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godiš-njeg prihoda iskazanog u bilansu uspeha sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine na poziciji ukupni poslovni pri-hodi – oznaka za AOP 201;


za srednje i veliko pravno lice koje obavlja delatnost sezonskog karaktera ili je 10) povezano sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalen-darske godine a od organa nadležnog za poslove finansija dobilo je saglasnost da može sastavljati finansijske izveštaje za period koji je različit od kalendarske godine – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvoj-11) nog knjigovodstva koji su pre podnošenja zahteva vršili statusne promene, promene oblika organizovanja - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi naj-manje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha sa stanjem na dan do-nošenja odluke o statusnoj promeni, odnosno promeni oblika organizovanja na poziciji ukupni prihodi – oznaka za AOP 201;za srednje i veliko pravno lice koje je pre podnošenja zahteva vršilo statusne 12) promene, promene oblika organizovanja - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan do-nošenja odluke o statusnoj promeni, odnosno promeni oblika organizovanja na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;za ostala pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% obrtnih sred-13) stava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan 31.12. prethodne godine na poziciji obrtna sredstva - oznaka za AOP 034;za novoosnovana ostala pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% 14) obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sastavljen na osnovu broja meseci poslovanja u tekućoj godini na poziciji obrtna sredstva – oznaka za AOP 034;

Ako poreski obveznik ne ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe, zahtev se odbija rešenjem.

Međutim, ako poreski obveznik u ostavljenom roku na zahtev nadležnog poreskog organa ne dopuni zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, nadležni poreski organ zaključkom odbacuje zahtev za odlaganje.

U prilog rečenom, citiramo deo iz obrazloženja Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 2662/2007 od 12. 2. 2009. godine, koji glasi:

„Iz spisa se vidi da je postupajući po tako podnetom zahtevu tužioca, prvostepeni or-gan utvrdio da na osnovu dokaza priloženih uz podneti zahtev i raspoložive dokumenta-cije nisu ispunjeni uslovi za odlaganje plaćanja poreskog duga iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (dalje: Uredba), sa kojih razloga je aktom od 18.5.2005. godine, pozvao tužioca da u ostavljenom roku dopuni zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, a u smislu čl. 73. i 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon), te člana 2. Uredbe, kojom je propisano da se plaćanje duga može odložiti pod uslovom da dug iznosi najmanje i to za fizičko lice 10% oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, za preduzet-nika - pravno lice 20% ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom


izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda, dok za srednja i velika pravna lica 15% obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju. S obzirom da tužilac nije u ostavljenom roku dopunio zahtev na način kako je od njega tražio prvostepeni or-gan i nije dostavio dokaze o obezbeđenju plaćanja, što tužilac i ne spori, to je, i po oceni Vrhovnog suda Srbije, pravilna odluka prvostepenog poreskog organa kojom je odbačen zahtev tužioca za odlaganje plaćanja poreskog duga u konkretnom slučaju“.

Iako zakonodavac ne propisuje obavezu usaglašavanja stanja poreskog duga za koji se zahteva odlaganje plaćanja, uputno je da se sa poreskim obveznikom izvrši usaglašavanje stanja poreskog duga i o tome sačini zapisnik (primer zapisnika dat je u Delu drugom).

Stavom 3. ovog člana propisano je koja lica odlučuju o odlaganju plaćanja pore-skog duga. To su:

Za poreske prihode koji pripadaju Budžetu Republike Srbije - ministar finansija 1) ili lice koje on ovlasti, na predlog rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika - osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;Za izvorne javne prihode jedinice lokalne samouprave koje administrira LPA - 2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti.

S obzirom na moguću visinu poreskog duga po osnovu javnih prihoda koji pripadaju budžetu države Srbije i fondovima obaveznog socijalnog osiguranja koji mogu biti i više stotina miliona, ministar finansija je 2003. godine doneo interno obavezujuće Uputstvo za postupanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga. Pomenutim uputstvom, u zavisnosti od visine poreskog duga, ovlašćen je veći broj rukovodilaca Poreske uprave za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga. Međutim, kada je reč o odlučivanju po zahtevima za odlaganje plaćanja duga po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda, cenimo da treba maksimalno suziti krug lica koja će biti ovlašćena za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga i time postupak učiniti efikasnim.

Stavom 4. ovog člana propisani su načini odlaganja i period odlaganja. Plaćanje poreskog duga se može odložiti jednokratno ili na mesečne rate. Ako se plaćanje pore-skog duga odlaže na rate, broj rata ne može biti veći od 12.

Stavom 5. ovog člana propisano je da odluka o odlaganju plaćanja poreskog duga mora da bude obrazložena, odnosno da sadrži razloge zbog kojih se odlaganje odobra-va. Cilj naglašavanja potrebe obrazlaganja razloga zbog kojih se odlaganje odobrava je da se spreči eventualna zloupotreba ovog instituta koja u krajnjem može dovesti do nenaplativosti poreskog duga.

Stavom 6. ovog člana propisana je forma odluke o odlaganju plaćanja poreskog duga. To može biti sporazum ili rešenje. Ako se odlaganje vrši na osnovu sporazuma, sporazum potpisuju nadležni poreski organ i poreski obveznik. Ako se odlaganje vrši na osnovu rešenja, rešenje donosi nadležni poreski organ.

Kada je reč o odlaganju plaćanja poreskog duga od strane LPA, smatramo da to treba činiti rešenjem LPA jer je to efikasniji i jednostavniji način.


Stavom 7. ovog člana propisan je izuzetak koji se odnosi na poreske obveznike koji ne ispunjavaju uslove iz Uredbe. U ovom slučaju poreskom obvezniku se može odobri-ti odlaganje plaćanja poreskog duga samo ako kao sredstvo obezbeđenja naplate ponu-di i podnese neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže. Konstatujemo da se ovom odredbom u suštini ne pomaže poreskim obveznicima koji ne ispunjavaju uslove iz Uredbe s obzirom na uslove pod kojima poslovne banke izdaju bankarske garancije ili avaliraju menice.

Najnovijim dopunama stava 7. člana 73. ZPPPA poreskom obvezniku koji ne ispu-njava opšte uslove za odlaganje plaćanja poreskog duga iz Uredbe odlaganje se može odobriti, ako kao sredstvo obezbeđenja, umesto menice avalirane od strane poslovne banke, ponudi neopozivu bankarsku garanciju na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.

Podsećamo da bankarsku garanciju izdaje poslovna banka. Njenom izdavanju prethodi zaključenje ugovora između banke - garanta, poreskog obveznika - naručioca garancije i nadležnog poreskog organa - korisnika garancije.

Prema članu 1087. Zakona o obligacionim odnosima, ako bankarska garancija sadrži klauzulu „bez prigovora“, „na prvi poziv“ ili sadrži reči koje imaju isto znače-nje, banka ne može isticati prema korisniku garancije prigovore koje nalogodavac kao dužnik može isticati prema korisniku po obezbeđenoj obavezi. Nalogodavac je dužan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom iz prethodnog stava. Bankarska garancija mora da sadrži poziv na sporazum, odnosno na rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga kao i iznos poreskog duga koji se odlaže i rok važenja garancije. Posle isteka roka garancije prestaje dejstvo garantne klauzule i garantni iznos se više ne može naplatiti od banke - garanta.

Komentar člana 74. ZPPPA – Obezbeđenje naplate poreskog duga

Stavom 1. ovog člana propisano je da se u postupku odlaganja plaćanja poreskog duga od poreskog obveznika zahtevaju sredstva obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se odlaganje zahteva. Dakle, ukoliko poreski obveznik ispunjava uslove iz Uredbe, prelazi se na drugu fazu postupka koja počinje zahtevom da obveznik podnese sredstvo obezbeđanja naplate.

Druga faza postupka odlaganja plaćanja poreskog duga obuhvata:zahtevanje od obveznika da pruži (podnese) sredstva obezbeđenja naplate;1) prijem zahtevanog sredstva obezbeđenja naplate;2) određivanje načina odlaganja (jednokratno ili na rate, broj rata i rokove dos-3) pelosti rata);sastavljanje obrazloženog predloga za odobravanje odlaganja plaćanja pore-4) skog duga;


priprema nacrta odluke (sporazuma ili rešenja) o odlaganju plaćanja poreskog 5) duga na način iz predloga;potpisivanje sporazuma o odlaganju, odnosno donošenju rešenja o odlaganju 6) plaćanja poreskog duga i njihovo uredno dostavljanje poreskom obvezniku;evidentiranje akta o odlaganju u poreskom računovodstvu.7)

Stavom 2. ovog člana propisana su sredstva obezbeđenja naplate koja se mogu za-htevati od poreskog obveznika, a to su:

hipoteka1) 8 na nepokretnosti poreskog obveznika;zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;2) neopoziva bankarska garancija;3) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja 4) od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na koji-5) ma se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;menica avalirana od strane poslovne banke.6)

Od poreskog obveznika se može zahtevati jedno ili više sredstava obezbeđenja istovremeno.

Stavom 3. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ odlučuje (bira) koje će od propisanih sredstava obezbeđenja poreski obveznik podneti. Poreski obveznik može da ponudi sredstvo/a, ali o konkretnom sredstvu odlučuje nadležni poreski or-gan vodeći računa da se iz datog sredstva obezbeđenja sigurno naplati poreski dug za slučaj da se poreski obveznik ne pridržava sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga.

Stavom 4. ovog člana, zakonodavac je stvorio pravni osnov da pravo na odlaganje plaćanja poreza ostvari i poreski obveznik koji ne može da pruži sredstvo obezbeđenja za celokupan iznos poreskog duga. Ova kategorija obveznika podnosi sredstvo obez-beđenja do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.

Stavom 5. ovog člana propisano je da poreski obveznik koji je podneo sredstvo obezbeđenja do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta ima obavezu da pru-8 U vezi sa javnom ispravom koju poreski obveznik u postupku odlaganja plaćanja poreza podnosi pri-

likom upisa hipoteke na svojoj nepokretnosti u korist nadležnog poreskog organa, citiramo mišljenje iz dopisa Ministarstva pravde broj: 011-00-284/2004-05 od 16.12. 2004. godine, koje glasi: „U vezi sa pitanjem koje se odnosi na upis hipoteke kao sredstva obezbeđenja naplate poreskog duga, u skladu sa članom 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mišljenja smo da je za upis hipoteke potrebno da poreski obveznik koji zahteva upis hipoteke kao sredstva obezbeđenja naplate poreskog duga čije odlaganje traži, uz hipotekarnu izjavu podnese izvršno rešenje Poreske uprave o prinudnoj naplati poreskog duga ili zapisnik o usaglašenom stanju duga između obveznika i Poreske uprave, iz kojih se utvrđuje iznos poreskog duga radi čijeg obezbeđenja se vrši upis hipoteke“.


ži dokaze o budućim prihodima koji su dovoljni da pokriju naplatu neobezbeđenog iznosa poreskog duga.

Stavom 6. ovog člana, koji je u primeni od 7. januara 2012. godine, zakonoda-vac je stvorio pravni osnov da se poreskim obveznicima sa nižim iznosima poreskog duga omogući odlaganje plaćanja tog duga bez davanja sredstava obezbeđenja napla-te. Sredstva obezbeđenja naplate se ne zahtevaju od poreskog obveznika koji zahteva odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu javnih prihoda koje naplaćuje nadležni poreski organ koji na dan podnošenja zahteva iznosi, i to:


Stavom 7. ovog člana propisano je postupanje nadležnog poreskog organa ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju pla-ćanja poreskog duga. U tom slučaju nadležni poreski organ je dužan da po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukine rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga i dospeli a neplaćeni poreski dug naplati:

iz sredstava obezbeđenja ili 1) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.2)

Nadležni poreski organ je dužan da prati poštovanje dinamike plaćanja rata i da, ako poreski obveznik ne poštuje sporazum/rešenje, bez odlaganja poništi sporazum, odnosno ukine rešenje i aktivira sredstvo obezbeđenja. U ovom slučaju naplata bi mo-rala da se uspešno završi iz primljenog sredstva obezbeđenja.

Stavom 8. ovog člana propisan je postupak kada se naplata poreskog duga napla-ćuje iz primljenog sredstva obezbeđenja. U ovom slučaju nadležni poreski organ ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog a neplaćenog duga za koji je odobreno odlaganje njegovog plaćanja iz primljenog sredstva obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.

U ovom slučaju postupak naplate se nastavlja tamo gde je stao donošenjem odluke o odlaganju plaćanja poreskog duga, odnosno u stanje u koje je doveden odlaganjem plaćanja poreskog duga. Tako, ako je, na primer, kao sredstvo obezbeđenja upisano za-ložno pravo na motornom vozilu poreskog obveznika, pa zbog nepoštovanja odluke o odlaganju ista bude poništena/ukinuta, poreskom obvezniku se uz akt o poništavanju sporazuma, odnosno rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga uredno dostavlja obaveštenje o tome da će se pristupiti prinudnoj naplati neplaćenog poreskog duga iz primljenog sredstva obezbeđenja naplate, a zatim u skladu sa zakonom sprovesti postupak prodaje motornog vozila datog u zalogu i naplatiti poreski dug.


Stavom 9. ovog člana uređen je postupak prinudne naplate od poreskih obveznika kojima je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstva obezbe-đenja naplate za slučaj da ne poštuje rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga. U ovom slučaju, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukida rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga i u cilju naplate poreskog duga pokreće i sprovodi postupak prinudne naplate poreza u skladu sa zakonom.

Stavom 10. ovog člana propisana je svojevrsna kazna za poreske obveznike kojima je nadležni poreski organ poništio sporazum, odnosno ukinuo rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga. Ovi obveznici nemaju pravo da ponovo podnose zahtev za odlaganje plaćanja istog poreskog duga. Ova svojevrsna kazna se odnosi na obveznike koji su dali sredstvo obezbeđenja naplate, kao i na obveznike kojima je odobreno odla-ganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstva obezbeđenja naplate.

Član 74aIzuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obra-

zloženi zahtev poreskog obveznika nad kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.

Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.

O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana odlučuje lice iz člana 73. stav 3. ovog zakona.

• • • Ovim članom uređeno je odlaganje plaćanja poreskog duga od strane nadležnog

poreskog organa za poreske obveznike nad kojima se sprovodi reorganizacija u skladu sa Zakonom o stečaju. Ovaj član se ne odnosi na poreske obveznike koji su u postupku restrukturiranja prema Zakonu o privatizaciji.

Ukazujemo da se shodno odredbi člana 165. stav 11. Zakona o stečaju, plan reor-ganizacije smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase poverioca i ako je u skladu sa odredbama Zakona o stečaju. Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije o njima se glasa po redosledu podnošenja, a usvojenim se smatra plan reorganizacije koji je prvi izglasan.

Ako plan reorganizacije, osim plana iz člana 158. Zakona o stečaju, ne dobije po-treban broj glasova, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije da najduže u daljem roku od 30 dana podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakazati novo ročište. Ako se ne usvoji ni tako izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo, odnosno stečaj.


Prema članu 166. Zakona o stečaju, na ročištu za razmatranje predloga plana re-organizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvajanje plana reorga-nizacije ili konstatuje da plan nije usvojen. Po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja.

U vezi sa davanjem saglasnosti na predložene planove reorganizacije, odnosno izjašnjavanje o tim planovima, ukazujemo da je to u nadležnosti gradskog/opštinskog javnog pravobranioca u čijoj je nadležnosti zaštita imovinskih interesa grada/opštine9.

Na osnovu pravosnažnog rešenja o potvrđivanju usvojenog plana reorgani-zacije i usvojenog plana reogranizacije, LPA sprovodi knjiženja rata u poreskom računovodstvu.

I u ovom slučaju odlaganje se može odobriti samo na pismeni i obrazloženi zah-tev poreskog obveznika, a ne po službenoj dužnosti. Podrazumeva se da se uz zahtev podnosi usvojeni plan reorganizacije poreskog obveznika i pravosnažno rešenje o po-tvrđivanju usvajanja plana reorganizacije.

Zakonodavac je u ovom slučaju dao ovlašćenje nadležnom poreskom organu da odlaganje može odobriti u trajanju do 60 jednakih mesečnih rata, uz mogućnost odo-bravanja „grejs perioda“ za prvih 12 meseci.

Osim toga, u ovom slučaju od poreskog obveznika u reorganizaciji ne zahtevaju se sredstva obezbeđenja iz člana 74. stav 2. ZPPPA, niti je neophodno da poreski obeznik ispunjava uslove iz Uredbe Vlade o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005).

Shodno odredbi stava 3. ovog člana, o odlaganju plaćanja poreskog duga po osno-vu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili služ-beno lice jedinice lokalne samouprave koje on ovlasti.

Da zaključimo: odredbom člana 74a ZPPPA zakonodavac je, vođen idejom da pore-skim obveznicima nad kojim se sprovodi reorganizacija pomogne da izbegnu bankrot-stvo, liberalizovao uslove za odlaganje plaćanja poreskog duga na napred opisani način.

Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da odobrenjem odlaganja plaćanja po-reskog duga poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čije je plaćanje odloženo, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti. Ovo je razumna odluka s obzirom na period odlaganja (do 60 meseci). Ukoliko ne bi bilo prekida za-starelosti, moguće je da posle vremena za koje je odobreno odlaganje plaćanja poreza nastupi apsolutna zastarelost prava nadležnog poreskog organa na naplatu poreza.

9 Prema članu 1. Zakona o javnom pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 43/91), poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i opštine obavlja javno pravobranilaštvo, ako zakonom ili odlukom autonomne pokrajine, grada ili opštine nije drugačije određeno. Javno pravobranilaštvo je zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine.


Kada se predlaže reogranizacija poreskog dužnika koji je u restrukturiranju sagla-sno Zakonu o privatizaciji, u tom slučaju postupak odlaganja plaćanja poreskog duga sprovodi se u svemu saglasno odredbama čl. 73 i 74. ZPPPA

LPA je dužna da prati realizaciju usvojenog plana reorganizacije odnosno izmiri-vanje poreskog duga saglasno istom.

Odredbama člana 173. Zakona o stečaju propisano je da ukoliko je plan izdej-stvovan na prevaran ili nezakonit način, odnosno ukoliko stečajni dužnik ne postu-pa po planu reorganizacije, poverioci mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka. Ukoliko poreski dužnik ne poštuje dinamiku plaćanja poreskog duga, od-nosno ne izmiruje poreske obaveze saglasno usvojenom planu reorganizacije, LPA je dužna da nadležnom privrednom sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom.

Inače, reorganizacija je jedan od mogućih načina sprovođenja stečajnog postupka i jedina alternativa bankrotstvu. Ipak, zakonsko definisanje reorganizacije kao alterna-tive bankrotstvu ne znači da je ona uvek moguća, niti da se njoj kao zakonskoj moguć-nosti uvek mora pribeći, čak ni da se reorganizacija uvek i neizostavno mora pokušati. U tome je i jedna od razlika između reorganizacije i prinudnog poravnanja prema ranije važećem Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Prema Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, opšte pravilo je bilo da se mora pokušati sa prinudnim poravnanjem, i tek kada se ustanovi da za njega nema mogućnosti, mo-gao je da se pokrene postupak stečaja.

Međutim, Zakon o stečaju propisuje obavezu procene da li ekonomsko – finansij-ski položaj dužnika daje osnov za reorganizaciju, ali ne i obavezu da se sa reorganiza-cijom pokuša, odnosno obavezu podnošenja plana reorganizacije i glasanja o njemu. Reorganizaciji se pristupa samo u slučajevima u kojima postoje realni ekonomski po-kazatelji da se poverioci mogu povoljnije namiriti nego u postupku bankrotstva, od-nosno da postoji njihov interes da se stečajni postupak nastavi u pravcu reorganizacije umesto u pravcu bankrotstva.

Član 74bIzuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obra-

zloženi zahtev poreskog obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturi-ranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga obveznika koji je za-ključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, ne zahteva se davanje sredstava obezbeđenja naplate kada je iznos duga čije se plaćanje odlaže do visine iz člana 74. stav 6. ovog zakona.


Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.

O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana odlučuje lice iz člana 73. stav 3. ovog zakona.

• • •

Odredba člana 74b ZPPPA, koja je u primeni od 7. januara 2012. godine, plod je potrebe usaglašavanja ZPPPA sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restruktu-riranju privrednih društava („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011) koji se primenjuje od 24. juna 2011. godine. Ovim zakonom je, između ostalog, propisano da se poreski podsticaji za finansijsko restrukturiranje, u smislu mogućnosti reprogramiranja duga po osnovu javnih prihoda, uređuju zakonom kojim se uređuje poreski postupak i po-reska administracija. Stoga je u ZPPPA dodat novi član 74b kojim se propisuje moguć-nost da se poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturi-ranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga.

Inače, Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih dru-štava, uređeni su uslovi i način sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava u Srbiji koje se sprovodi najkasnije pre pokretanja stečajnog postupka u skla-du sa Zakonom o stečaju.

Sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava predstavlja vansud-ski postupak sporazumnog restrukturiranja dugova privrednih društava kroz redefini-sanje dužničko-poverilačkih odnosa između privrednog društva u finansijskim teško-ćama i njegovih poverilaca, i to prvenstveno poslovnih banaka, ali i drugih poverilaca (značajni dobavljači i sl.). Za razliku od reorganizacije kao jednog od dva moguća pravca u sprovođenju stečajnog postupaka, sporazumno finansijsko restrukturiranje vrši se u vansudskom postupku.

Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava jeste blago-vremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća i stvaranje uslova za norma-lan nastavak poslovanja privrednog društva.

Sporazumnom restrukturiranju dugova privrednih društava pristupa se ako rele-vantni poverioci procene da je opstanak i oporavak privrednog društva u finansijskim teškoćama ekonomski opravdan i izvodljiv, da će privredno društvo moći da se oporavi i nastavi da održivo posluje na duži rok, a da će relevantni poverioci, prvenstveno po-slovne banke, moći da ostvare povoljnije namirenje svojih potraživanja. Na taj način, privrednom društvu u finansijskim teškoćama omogućava se opstanak i nastavak po-slovanja, a istovremeno se izbegava stečaj bez obzira što postoji trajnija nesposobnost za plaćanje kao stečajni razlog iz čl. 11–12. Zakona o stečaju.


Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog sprovođenja sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava jeste privremena obustava ispunjenja i zabrana pokretanja, odnosno odlaganje izvršenja obaveza privrednog društva prema poverio-cima, u prvom redu bankama (mirovanje dugova, moratorijum).

Članom 74b ZPPPA propisano je da „Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika koji je za-ključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobriti odlaganje plaća-nja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci“.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga obveznika koji je za-ključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, ne zahteva se davanje sredstava obez-beđenja naplate za manje poreske dugove (za pravno lice - do 500.000 dinara a za preduzetnika - do 100.000 dinara). Ukoliko se odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na ovaj način, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.

U prelaznim odredbama Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA („Službeni gla-snik RS“, br. 101/2011), članom 52. propisano je da poreskom obvezniku koji je za-ključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, kome je odobreno pla-ćanje poreskog duga u skladu sa odredbama člana 73. ZPPPA, a koji podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa članom 22. izmena zakona (sada čla-nom 74b), pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo, može se odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga za period koji sa periodom na koji mu je plaćanje poreskog duga već odloženo iznosi najduže do 60 meseci.

O odlaganju plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih lokalnih prihoda jedinice lokalne samouprave poreskom obvezniku koji je zaključio ugovor o finansijskom re-strukturiranju u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restruk-turiranje privrednih društava odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili službeno lice koje on ovlasti.


KAMATA10

Opšte odredbe o kamati

Član 75.Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava

se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione ban-ke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.

Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.

Ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.

• • •10 Ustavni sud Srbije je svojom Odlukom IUz broj 82/2009 od 12.7.2012. godine, koja je objavljena u

„Službenom glasniku RS“, br. 73/2012, utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/2001, „Službeni list SCG“, br. 1/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 73/2012.) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. U pogledu pravnog dejstva ove odluke, ukazujemo da se zakonska zatezna kamata od 27.7.2012. godine ne može obračunavati konformnom metodom. Naime, prema članu 168. stav 3. Ustava, dejstvo odredbe zakona za koju je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom prestaje danom objavljivanja od-luke Ustavnog suda u „Službenom glasniku RS“. Odluke Ustavnog suda nemaju retroaktivno dejstvo u odnosu na zakon za koji je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom.

Pošto član 75. ZPPPA sadrži odredbu koja predviđa primenu konformne metode obračuna kamate, post-avlja se pitanje da li se pomenuta odluka Ustavnog suda odnosi i na ZPPPA. U odnosu na ZPPPA, za sada, ne postoji odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da člana 75. ZPPPA nije u skladu sa Ustavom. Naime, odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo samo prema zakonu čija je odredba ukinuta, a ne i prema ostalim zakonima u kojima se predviđa primena konformne metode prilikom obračuna kamate. Odluka Ustavnog suda ne glasi, niti može da glasi, generalno prema konformnoj metodi gde god se ona pominje u propisima. Zato nije dopušteno proširenje dejstva postojeće odluke i na druge zakone. Ustavni sud je mogao i sâm da pokrene postupak ocene ustavnosti i ZPPPA i da za njegovu odredbu člana 75. utvrdi da nije u saglasnosti sa Ustavom. Stav Ustavnog suda o konformnoj metodi može biti instrukcija za zakonodavca da izmeni propise u kojima se pominje konformna metoda, ali i povod za inicijativu da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti i drugih propisa koji sadrže odredbe o primeni konformne metode obračuna kamate.


Odredbom člana 75. ZPPPA uređeno je pitanje poreske kamate koja se plaća na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja koje se odnosi na:

stopu po kojoj se obračunava poreska kamata (stav 1);•od kada počinje obračun kamate - od narednog dana od dana dospelosti (stav 2);•od kada počinje obračun kamate, ako se u postupku kontrole utvrdi razlika •poreske obaveze (stav 3);od kada se obračunava kamata na iznos više plaćenog poreza, kada je poreski •obveznik podneo uredan zahtev za povraćaj preplate poreza (stav 4);od kada se obračunava kamata, ako je osnov za povraćaj poreza poništeno, •izmenjeno ili ukinuto poresko rešenje ili drugi akt o zaduženju (stav 5).

Osnovni pristup zakonodavca kada je o kamatnoj stopi reč je da je stopa kamate ista:kada se kamata obračunava i naplaćuje od obveznika zbog toga što porez nije c) platio o dospelosti;kada se kamata obračunava i plaća obvezniku na iznos preplate poreza koji na d) zahtev obveznika nije vraćen poreskom obvezniku u zakonskom roku ikada se kamata obračunava i plaća poreskom obvezniku, a osnov za povraćaj je e) poništena, izmenjena ili ukinuta poreska obaveza koja je plaćena.

Ovakvim rešenjem zakonodavac stavlja u isti položaj obe strane u poreskoprav-nom odnosu, što je princip koji afirmišu zemlje razvijene tržišne ekonomije.

Kada je o kamatnoj stopi reč, podsećamo da je 1. januara 2011. godine došlo do promene njene visine.

Stopa kamate od 01.01.2003 – 31.12.2010. godine

Stopa kamate od01. 01. 2011. godine

U period od 01. 01. 2003 – 31. 12. 2010. go-dine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunavala se i plaćala kamata po stopi jednakoj go-dišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna

Od 01. 01. 2011. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za de-set procentnih poena, primenom komforne metode obračuna

Dakle, obračun kamate zbog docnje u plaćanju poreza za period od 1.1.2003. do 31.12.2010. godine vršen je po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emi-sione banke – Narodne banke Srbije uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna, a od 1.1.2011. godine obračun poreske kamate vrši se po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom konformne metode obračuna.


Odredba člana 75. ZPPPA primenjuje se:na javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava;a) na javne prihode koje na osnovu zakona naplaćuje LPA ib) na javne prihode za koje je opštim aktom kojim su uvedeni uređena shodna c) primena odredaba ZPPPA (u celini ili samo u odnosu na kamatu).

Zbog značaja, osvrt se daje samo na st. 3, 4. i 5. ovog člana.Odredbom stava 3. ovog člana propisano je da ako se u toku kontrole utvrdi ra-

zlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poreski obveznik bio dužan da plati poresku obavezu.

Ova odredba predstavlja novinu u našim poreskim propisima i u primeni je od 1. januara 2003. godine, kao dana početka primene ZPPPA.

Do početka primene ZPPPA, plaćanje (obračun) kamate na razliku poreske oba-veze utvrđenu u postupku kontrole nije bilo posebno uređeno, pa je kamata na razliku obračunavana od isteka zakonskog ili službenog roka (roka iz rešenja kojim je nalože-na njena uplata), ako je poreski obveznik ne plati u ostavljenom roku. Tako, odredbom člana 76. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“, br. 25/01 i 80/02), koja je bila u primeni do početka primene ZPPPA, bio je propisan samo rok za uplatu razlike između uplaćenog poreza i poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa – osam dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno.

Odredbom stava 3. ovog člana, kojom je na poseban način uređeno obračunavanje kamate na razliku poreza utvrđenog u postupku kontrole, zakonodavac onemogućava da poreski obveznik iz kršenja propisa za sebe pribavlja korist, polazeći od osnovnog pravnog principa da niko iz kršenja propisa ne može da pribavlja korist za sebe.

Ako bi se stalo na stanovište da poreski obveznik utvrđenu razliku treba da plati u roku iz rešenja kojim je utvrđena razlika za uplatu, poreski obveznik ima motiv da uvek nepravilno utvrdi porez i time umesto da pravilno obračuna porez i razliku uplati u zakonskom roku, to učini u roku iz rešenja o utvrđivanju razlike i to bez kamate.

Prema tome, ako se, na primer, poreskom obvezniku u postupku poreske kontrole pravilnosti obračuna porez na dobit preduzeća za 2009. godinu, koja se vrši u 2012. godini, utvrdi veća razlika za uplatu ovog poreza od one koju je poreski obveznik sam iskazao, kamata na tu razliku će se obračunati počev od 10. marta 2010. godine, kao zakonskog roka za uplatu razlike obračunate u skladu sa propisima.

Odredbom stava 4. ovog člana uređeno je od kada poreskom obvezniku pripada pravo na kamatu na iznos preplate za koju je on podneo zahtev za povraćaj. Taj rok iznosi 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj. Podrazumeva se da zahtev za povraćaj mora da bude uredan.

Ukazujemo na vezu između roka za donošenje rešenja po zahtevu za povraćaj po-reza iz člana 10. stav 3. ZPPPA i roka za povraćaj više plaćenog poreza po zahtevu


poreskog obveznika iz ovog stava. Naime, shodno odredbi člana 10. stav 3. ZPPPA, Poreska uprava je dužna da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana pri-jema zahteva za povraćaj, donese rešenje po zahtevu i isto dostavi obvezniku i Upravi za trezor. Ostatak vremena do 30 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj je vreme u kome se rešenje o povraćaju dostavlja poreskom obvezniku i Upravi za trezor kako bi ova Uprava isplanirala, rezervisala sredstva i izvršila rešenje o povraćaju, jer u suprotnom, posle isteka roka od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za po-vraćaj više plaćenog poreza, obvezniku pripada pravo na kamatu do dana povraćaja.

Ukazujemo da shodno odredbi člana 93. stav 2. ZPPPA, ako je prodajom pokret-nih stvari u postupku prinudne naplate poreza ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze (porez + sporedna poreska davanja), razlika se vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana pod uslovom da poreskom obvezniku nije dospela nova poreska oba-veza koja nije plaćena. Ako se razlika ne vrati u roku od 30 dana od dana namirenja poreske obaveze iz cene ostvarene prodajom pokretne stvari, kamata se obračunava u korist poreskog obveznika u skladu sa odredbom člana 75. stav 1. ZPPPA.

Odredbom stava 5. ovog člana, za razliku od zakonskih rešenja u vezi sa pravom obveznika na kamatu koja su bila u primeni do početka primene ZPPPA, a koja nisu činila razliku između osnova za povraćaj, propisano je da ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto poresko rešenje ili drugi akt o zaduženju, poreskom obvezniku pripada pravo na kamatu od dana uplate poreske obaveze koja je poništena do dana povraćaja plaćene poreske obaveze koja je poništena.

Ova odredba potvrđuje princip jednakosti obeju strana u poreskopravnom od-nosu. Zbog toga je važno da svako poresko rešenje kojim se utvrđuje ili nalaže uplata poreza bude doneto uz strogo poštovanje načela zakonitosti, načela istine i saslušanja stranke, jer u suprotnom dolazi do poništavanja poreske obaveze koja je po pravilu već naplaćena, i u tom slučaju poreskom obvezniku pripada pravo na kamatu od dana uplate poreza do dana njegovog povraćaja.

Naime, nesporno je da država iz fiskalnih razloga (redovno alimentiranje budžet-skih rashoda) može da propiše da žalba protiv poreskog rešenja ne zadržava njegovo izvršenje. Međutim, ukoliko poresko rešenje nije zakonito pa kao takvo bude pra-vosnažno poništeno, izmenjeno ili ukinuto, a u međuvremenu je izvršeno (poreska obaveza je naplaćena), poreski obveznik ne može zbog toga da trpi štetne posledice. Stoga mu pripada kamata od dana uplate pa do dana povraćaja poreske obaveze koja je pravosnažno poništena, izmenjena ili ukinuta. Ovakav obračun kamate ima za cilj da održi realnu vrednost sredstava koja su nezakonito naplaćena.

U vezi sa pitanjem da li poreski obveznik u slučaju poništavanja rešenja drugo-stepenog organa od strane Upravnog suda u upravnom sporu stiče pravo na povra-ćaj plaćenog poreza, navodimo pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije iz presude U. 197/2007 od 17.7.2008. godine - da se poništajem rešenja drugostepenog organa u upravnom sporu od strane Vrhovnog (sada Upravnog) suda ne stiču uslovi za podno-šenje zahteva za povraćaj uplaćenog poreza, koje je obrazložio na sledeći način:


„Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odlučio tuženi organ kada je, u postup-ku u kome nije bilo povrede pravila postupka, odbio žalbu tužilje nalazeći da je pravilan zaključak prvostepenog organa, da se nisu stekli uslovi za odlučivanje po podnetom zah-tevu za povraćaj uplaćenog poreza, jer u vreme donošenja zaključka, 25.8.2005. godine, nije poništeno rešenje prvostepenog organa broj 436-14-109/04 od 24.6.2004. godine, kojim je tužilji utvrđena obaveza poreza na kapitalni dobitak.

Naime, presudom Vrhovnog suda Srbije U. br. 4685/04 od 10.3.2005. godine, poni-šteno je rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave, Regionalni cen-tar N.S. br. 438-861/04 od 25.8.2005. godine i predmet vraćen istom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Time je postupak pred poreskim organima vraćen u fazu odlu-čivanja po žalbi, ali je do donošenja odluke po žalbi ostalo na snazi prvostepeno rešenje kojim je tužilji utvrđena poreska obaveza. Kako žalba ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja, to po oceni Vrhovnog suda Srbije nisu ispunjeni uslovi za povraćaj uplaćenog poreza sve dok postoji prvostepeno rešenje, pa je pravilno zaključio tuženi organ da se u prvostepenom postupku nije moglo odlučivati o zahtevu za povraćaj poreza koji je utvr-đen rešenjem koje je na snazi i u pravnom prometu.“

Međutim, situacija je suprotna u vezi sa pravom na povraćaj plaćenog poreza na osnovu prvostepenog rešenja LPA koje je poništio drugostepeni organ (gradsko/opštinsko veće) u postupku odlučivanja po žalbi. Naime, poništavanjem prvostepenog rešenja od strane drugostepenog organa u postupku odlučivanja po žalbi, prvostepeno rešenje više pravno ne postoji. Njegovim poništavanjem prestao je pravni osnov na osnovu koga je porez plaćen, pa u tom slučaju poreski obveznik, bez obzira da li je posle poništavanja poreskog rešenja izvršeno ili ne storniranje zaduženja u poreskom računovodstvu, ima pravo da podnese zahtev za povraćaj poreza plaćenog na osnovu rešenja koje više pravno ne postoji. Zato prvostepeni organ u ovoj situaciji treba bez odlaganja da donese novo rešenje u ponovnom postupku i ako tim rešenjem ponovo utvrdi poresku obavezu, on će zahtev poreskog obveznika za povraćaj poreza odbiti kao neosnovan pošto je novim rešenjem ponovo utvrđena poreska obaveza.

Na kraju, navodimo dve presude Vrhovnog suda Srbije: prvu u vezi sa pravom na kamatu za slučaj povraćaja poreza po zahtevu poreskog obveznika i drugu u vezi sa pravom na kamatu u slučaju poništavanja konačnog poreskog rešenja.

1. U vezi sa obračunom kamate povodom povraćaja uplaćenog poreza u skladu sa članom 75. stav 4. ZPPPA, Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U. br. 4323/03 zauzeo stav da odlučivanje prvostepenog organa o pravu na povraćaj glavnog duga u zakonskom roku tužiocu daje pravo na povraćaj glavnog duga ali ne i pravo na kama-tu i u obrazloženju presude je naveo:

„Nije sporno da je po zahtevu tužilaca od 29.09.2003. godine za povraćaj uplaćenog poreza na prenos apsolutnih prava, prvostepeni upravni organ odobrio tužiocima povraćaj uplaćenog poreza od 27.800,64 dinara iz novčanih sredstava uplaćenih na ime tog poreza.


Kod ovakvog stanja stvari, Vrhovni sud Srbije nalazi da je pravilno od strane uprav-nih organa tužiocima odobren povraćaj iznosa od 27.800,64 dinara na ime plaćenog po-reza na prenos apsolutnih prava pravilnom primenom odredbe člana 75. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2000), a ko-jom je propisano da na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.

Kako je u konkretnom slučaju o podnetom zahtevu za povraćaj poreza prvostepeni organ odlučio u roku propisanom citiranom odredbom zakona, to im pripada pravo na povraćaj glavnog duga, ali ne i pravo na kamatu“.

2. U vezi sa obračunom kamate u skladu sa članom 75. stav 5. ZPPPA, kada je osnov za povraćaj poreza poništeno rešenje, Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U. 3122/2004 od 6.7.2005. godine, zauzeo stav da kada prvostepeni organ, pre podnošenja zahteva za povraćaj, u ponovnom postupku donese rešenje kojim ponovo utvrdi obavezu plaćanja… i to rešenje postane izvršno, organ osnovano drži ranije naplaćena sredstva, ali je, s obzirom na pravne posledice poništaja rešenja, u obavezi da u smislu odredbe člana 75. stav 5. ZPPPA obračuna kamatu na naplaćena sredstva od dana uplate do dana izvršenja novodonetog prvostepenog rešenja i u obrazloženju presude naveo:

„Iz spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da je odbijen zahtev tužioca br. 1-431-1-27/2004-0 od 19.3.2004. godine, za povraćaj plaćenih doprinosa i kamate, jer je u ponov-nom postupku prvostepeni organ izvršio kontrolu utvrđivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje zaposlenih za period od 1.7.1998. godine do 3.7.2000. godine i svojim rešenjem br. 47-010-035/2004 od 1.4.2004. godine, koje je postalo izvršno, naložio uplatu doprinosa u iznosu od 509.794,26 dinara i kamate u iznosu od 498.960,60 dinara.

Prema oceni Vrhovnog suda Srbije nesporno je pravo poreskog obveznika da, u smi-slu odredbe člana 24. stav 1. tačka 9) i člana 1. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon), na propisan način i u propisanim rokovima do-bije povraćaj više ili pogrešno naplaćenih poreza, odnosno sporednih poreskih davanja. Međutim, kada prvostepeni organ, pre podnošenja zahteva za povraćaj, u ponovnom postupku donese rešenje kojim ponovo utvrdi obavezu plaćanja doprinosa i to rešenje postane izvršno, organ sa osnovom drži ranije naplaćena sredstva, ali je, s obzirom na pravne posledice poništaja rešenja, u obavezi da u smislu odredbe člana 75. stav 5. Zako-na obračuna kamatu na naplaćena sredstva od dana uplate do dana izvršenja novodo-netog prvostepenog rešenja“.

U vezi sa pitanjem da li obveznik ima pravo na otpis kamate obračunate zbog greške učinjene od strane zaposlenog kod nosioca platnog prometa (poslovne banke) tako što je uplata izvršena na pogrešan račun javnih prihoda, navodimo deo iz mišljenja Ministar-stva finansija, br. 412-04-00027/2011-04 od 12. 9. 2011. godine, koji glasi:

„….Dakle, nema osnova da se otpiše kamata obračunata zbog docnje u plaćanju poreza …, zbog greške učinjene od strane službenika zaposlenog kod nosioca platnog prometa, koji je vršio obradu naloga za uplatu tog poreza, učinjene tako što je uplata izvršena na račun poreza na imovinu.“


U vezi sa pitanjem kako postupiti kada je greškom porez na imovinu utvrđen čla-nu domaćinstva, a ne vlasniku nepokretnosti, navodimo deo iz mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00383/2012-04 od 6.6.2012. godine, koji glasi:

„…Lice koje nije imalac prava iz člana 2. stav 1. Zakona, niti je korisnik nepokret-nosti iz člana 4. st. 3. i 4. Zakona, odnosno nije primalac lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, nije obveznik poreza na imovinu, te nema osnova da mu se utvrdi obaveza po osnovu tog poreza.

U predmetnom slučaju, ako na nepokretnosti, pored prava svojine, nije konstituisano i drugo pravo iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 6) Zakona, a imalac prava svojine je fizičko lice (koje je određeno i poznato i koje je podnelo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu) obveznik poreza na imovinu je vlasnik nepokretnosti, nezavisno od činjenice da je u poreskoj prijavi navelo da je njegova majka član njegovog porodičnog domaćinstva.

S obzirom na to da se porez na imovinu plaća u rokovima propisanim članom 39. Zakona, ako poreskom obvezniku nijednom od nastanka poreske obaveze nije doneto prvo-stepeno rešenje kojim mu je utvrđen porez na imovinu za predmetnu nepokretnost, poreski obveznik nije u docnji sa plaćanjem “njemu neutvrđenog“ poreza na imovinu (jer nije bio u mogućnosti da taj porez plaća ni po rešenju, ni akontativno). Stoga nema osnova da se tom licu obračunava kamata - kao pravna posledica docnje u izmirenju poreskih obaveza (niti je istu moguće obračunati na neutvrđeni iznos poreza). Takođe, nema osnova da se od tog poreskog obveznika potražuje poreski dug kojim je za određenu nepokretnost greškom nad-ležnog organa zaduženo lice koje nije poreski obveznik (iako je u konkretnom slučaju reč o njegovoj majci koja je, prema navodima iz poreske prijave, član njegovog domaćinstva), a koji (dug) sadrži i kamatu obračunatu tom licu (koje nije poreski obveznik).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima pravo da poreskom obvezniku, kome greškom organa, od nastanka poreske obaveze nije utvrđivan porez na imovinu, tu obavezu utvrdi od nastanka poreske obaveze a najviše za period za koji pravo na utvrđi-vanje i naplatu poreza na imovinu nije zastarelo.

Takođe, nema pravnog osnova da se za istu nepokretnost i za isti period (period za koji pravo na utvrđivanje poreza na imovinu poreskom obvezniku nije zastarelo), porezom na imovinu zaduže i poreski obveznik i lice kome je porez utvrđen pogrešnom primenom materijalnog prava (odnosno koje nije poreski obveznik). Imajući u vidu odredbu člana 3. stav 2. ZPPPA, prema kojoj se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odred-bama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ZPPPA nije drukčije propisano, a navodi se da se ne raspolaže dokazima da su rešenja kojima je pogrešno utvrđivan porez majci poreskog obveznika (umesto poreskom obvezniku), dostavljena u skladu sa članom 36. ZPPPA, napominjemo da je odredbom člana 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), ure-đena mogućnost ukidanja rešenja po osnovu službenog nadzora - ako je njime očigledno povređen materijalni zakon (u ovom slučaju, odredba člana 4. Zakona)…“


Kamata na poreski dug čija je naplata odložena

Član 76.Ako je, u skladu sa odredbama čl. 73. i 74a ovog zakona, plaćanje poreskog duga

odloženo, odnosno ako je naplata poreskog duga privremeno odložena zbog obu-stave izvršenja konačnog poreskog akta (u toku upravnog spora i sl.), kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, odnosno obustava, po stopi iz člana 75. stav 1. ovog zakona.

• • •

Ovim članom uređeno je da se kamata po stopi iz člana 75. ZPPPA obračunava i:za vreme trajanja odlaganja plaćanja poreskog duga;a) za vreme trajanjab) odlaganja plaćanja poreskog duga poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj iza vreme odlaganja naplate zbog obustave izvršenja konačnog poreskog reše-c) nja u toku upravnog spora i sl.

U postupku donošenja ZPPPA bilo je predloga da se u slučaju odlaganja plaćanja poreskog duga plaća kamata u visini od 50% od kamate propisane članom 75. stav 1. ZPPPA, što nije prihvaćeno, pošto bi pomenuta visina kamate (½ od propisane) bila još jedna privilegija za poreskog obveznika kome je odobreno odlaganje plaćanja po-reskog duga.

U vezi sa odlaganjem izvršenja konačnog upravnog akta (drugostepenog rešenja), ukazujemo da je članom 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009), propisano da Upravni sud može, po zahtevu tužioca (poreskog obveznika), odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainte-resovanom licu. Kada Upravni sud po zahtevu tužioca (poreskog obveznika) odloži izvršenje konačnog poreskog rešenja do donošenja sudske odluke po tužbi, kamata se obračunava i za vreme dok to odlaganje traje.


PRINUDNA NAPLATA POREZA

Početak postupka prinudne naplate poreza

Član 77.Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih

poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obve-znik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona.

U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se osnov poreskog duga, njegov preostali neplaćeni iznos iz opomene iz člana 71. ovog zakona dostavljene poreskom obvezniku sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, a poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate.

Rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja.Protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza može se izjaviti žalba u roku od osam

dana od dana dostavljanja rešenja.Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za

odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a odnosno člana 74b ovog zakona podnet u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona - dok se ne odluči po tom zahtevu.

• • •

Opšte napomene o prinudnoj naplati

Postupak prinudne naplate poreza ustvari predstavlja poreski izvršni postupak u cilju naplate poreza koji nije plaćen o dospelosti, koji u osnovi karakteriše sledeće:

Postupak prinudne naplate poreske obaveze uvek se pokreće po službenoj duž-1) nosti – načelo oficijelnosti;Dostavljanje2) u postupku prinudne naplate poreza vrši se u skladu sa odred-bom člana 36. ZPPPA koji, ponavljamo, dostavljanje čini fleksibilnijim i efikasnijim, jer se ne drži obaveze ličnog dostavljanja iz ZUP ni za jedan poreski upravni akt koji se donosi u postupku prinudne naplate; Postu-pak prinudne naplate poreske obaveze zasniva se na načelu subordinacije;


U postupku prinudne naplate poreske obaveze pravna sredstva su žalba i 3) prigovor;U postupku prinudne naplate skraćen je opšti rok za žalbu sa 15 na osam (8) 4) dana od dana urednog dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati. Hitnost po-stupka prinudne naplate je uticala da se zakonodavac opredeli za kraći rok za žalbu u ovom postupku u odnosu na opšti rok;U postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari i nepokretnosti dopušten je 5) i prigovor kao redovno pravno sredstvo. Tako, prema članu 100. stav 5. ZPPPA, poreski obveznik može na procenu popisanih pokretnih stvari izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika o popisu i proceni pokrenih stvari. Prema odredbi člana 100. stav 6. ZPPPA, postupak prinudne naplate se prekida do donošenja zaključka po prigovoru. Osim toga, prema odredbi čla-na 107. stav 3. ZPPPA, početna vrednost nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza utvrđuje se rešenjem. Prema odredbi člana 107. stav 5. ZPPPA, protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Iako ZPPPA ne propisuje, primenom analogije, postupak prinudne naplate treba prekinuti do donošenja rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti.

Podsećamo da po prigovoru, odlučuje prvostepeni poreski organ, i to:Zaključkom – kada je prigovor izjavljen na procenu popisanih pokretnih stvari;a) Rešenjem – kada je prigovor izjavljen protiv rešenja o utvrđivanju početne b) vrednosti nepokretnosti.

Prinudna naplata poreske obaveze uopšte, prema odredbama ZPPPA, zasniva se na:obezbeđenju naplate• poreskog duga (postupak obezbeđenja) inaplati• poreskog duga (postupak naplate).

Postupak obezbeđenja naplate poreskog potraživanja uređen je odredbama čl. 86 – 91. ZPPPA i od izuzetne je važnosti za konačnu naplatu svakog poreskog duga.

Postupak prinudne naplate poreskog duga uređen je odredbama čl. 77 – 85. i čl. 92 - 111. ZPPPA.

Zaposleni LPA, za razliku od zaposlenih Poreske uprave, nisu dužni da poslove iz svoje nadležnosti, kada je to neophodno, obavljaju i posle isteka radnog vremena, su-botom, nedeljom i u dane državnog praznika, dok su zaposleni Poreske uprave, shod-no odredbi člana 169. stav 5. ZPPPA, dužni su da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju i u napred navedenim danima, odnosno i po isteku radnog vremena.


Komentar člana 77. ZPPPA

Ovim članom uređeno je:kada počinje postupak prinudne naplate – • stav 1;sadržaj dispozitiva • svakog rešenja o prinudnoj naplati bez obzira na predmet prinudne naplate – stav 2;izvršnost rešenja o prinudnoj naplati – • stav 3, što se unosi u dispozitiv rešenja;rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati – • stav 4;slučaj kada se ne pokreće (kada se odlaže početak) postupak prinudne naplate, •iako su se stekli zakonski uslovi za njegov početak – stav 5.

Uzimajući napred rečeno, ukazujemo da odredbe o rešenju o prinudnoj naplati iz čla-na 77. ZPPPA treba posmatrati u generičkom smislu, pošto se odredba ovog člana odnosi na sadržaj svakog rešenja o prinudnoj naplati bez obzira na predmet prinudne naplate.

Naime, rešenje iz člana 77. i rešenje iz člana 92. stav 2. ZPPPA nisu dva različita rešenja o prinudnoj naplati, već je reč o jednom poreskom upravnom aktu. Naime, rešenjem o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA konkretizuje se predmet pri-nudne naplate, ali ono mora da sadrži i obavezne elemente dispozitiva rešenja iz člana 77. stav 2. ZPPPA. (osnov poreskog duga – vrstu poreza, iznos poreskog duga i spored-nih poreskih davanja, naznaku da je opomena za plaćanje poreskog duga dostavljenja poreskom obvezniku i pouku poreskom obvezniku o njegovim pravima u postupku prinudne naplate), kao i sve elemente iz člana 198. ZUP.

U vezi sa ovim članom, ponavljamo da je rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati osam dana od dana dostavljanja rešenja.

U žalbi protiv rešenja o prinudnoj naplati ne mogu se isticati pitanja koja se odno-se na postupak utvrđivanja poreske obaveze.

To je i stav Vrhovnog suda Srbije zauzet presudom U. br. 765/02, čiji deo obrazlo-ženja glasi:

„Iz podataka u spisima ove upravno-pravne stvari proističe da je u postupku, koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, utvrđeno da su rešenja o utvrđivanju poreske obaveze tužiocu za kupoprodaju automobila postala konačna, te su na osnovu konačnih rešenja i utvrđene poreske obaveze kao izvršnih isprava doneta i rešenja o prinudnoj naplati protiv kojih žalba ne odlaže izvršenje, te su i ona postala konačna.

Sud je cenio navod tužioca u tužbi da tužilac nije poreski obveznik već samo posred-nik pri izradi i zaključivanju ugovora sa komitentima, ali je našao da se takav prigovor ne može izjavljivati u postupku prinudne naplate, već samo u postupku utvrđivanja po-reskih obaveza“.

Stavom 5. ovog člana propisan je slučaj koji suspenduje (odlaže) početak prinudne naplate dospelog poreskog duga. To je slučaj kada poreski obveznik po prijemu opo-mene u roku od 5 dana od dana njenog prijema podnese zahtev za odlaganje plaćanja


poreskog duga. U ovom slučaju odlaganje početka prinudne naplate traje do donoše-nja odluke po zahtevu. Ako zahtev poreskog obveznika bude odbijen zbog toga što ne ispunjava uslove iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, bez odlaganja se pokreće postupak prinudne naplate, ako poreski obveznik u međuvreme-nu ne plati dospeli poreski dug.

Na svako izvršno rešenje o prinudnoj naplati stavlja se klauzula izvršnosti sa datu-mom izvršnosti, potpisana od strane ovlašćenog službenog lica i overena pečatom nadlež-nog poreskog organa. Ovo stoga, što predmet izvršenja može biti samo izvršno rešenje.

Tako, prema Odluci o načinu vršenja postupka prinudne naplate s računa klijenata („Službeni glasnik RS“, br. 47/2011), NBS – Odеljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, posle prijema osnova za prinudnu naplatu (rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu), proverava, pored ostalog, i da li je osnov za naplatu snabdeven klauzulom izvršnosti. Ako te klauzule nema, osnov za prinudnu naplatu se vraća izdavaocu uz propratno pismo u kome se navode razlozi vraćanja. U ovom slučaju, dovodi se u pitanje naplata poreske obaveze tzv. „blokadom“ računa obveznika, pošto se pomera vreme blokade zbog otklanjanja nedostatka (pribavljanje klauzule izvršnosti) u rešenju za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika.

Takođe, u slučaju upisa hipoteke, ako rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis (uknjižba) hipoteke nema klauzulu izvršnosti, nadležni registar neće izvr-šiti upis/uknjižbu, već samo predbeležbu, što je ustvari uslovni upis tereta (hipoteke) na nepokretnosti, kojim se ne stiče hipoteka.

Pravne posledice početka postupka prinudne naplate poreza

Član 78.Pokretanje postupka prinudne naplate poreza ima za posledicu:

naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim iz dela određenog u 1) članu 82. ovog zakona; plaćanje troškova iz člana 83. ovog zakona.2)

• • •

Ovim članom uređene su pravne posledice početka postupka prinudne naplate (donošenjem rešenja o prinudnoj naplati), dospele a neplaćene poreske obaveze, a koje su dvojake, i to:

1) naplata dospele a neplaćene poreske obaveze iz celokupne imovine poreskog ob-veznika, osim imovine koja je izuzeta od prinudne naplate odredbom člana 82. ZPPPA.

Podsećamo da imovina, kao tipična građansko pravna kategorija, nije nikakva posebna stvar. Imovina je, sa građanskopravnog stanovišta, skup (celokupnost) svih


subjektivnih imovinskih prava jednog lica (stvarna prava, prava intelektualne svojine, obligaciona prava-potraživanja) i obaveza. Reč je o tzv. imovinskim pravima i obave-zama, odnosno pravima i obavezama čija se vrednost može izraziti u novcu.

Prema članu 44. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011.), „Imovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i prava u vla-sništvu društva, kao i druga prava društva.

Neto imovina (kapital) društva u smislu ovog zakona jeste razlika između vrednosti imovine i obaveza društva.

Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u društvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji“.

Članom 44. Zakona o privrednim društvima pojam imovine je redukovan na tzv. aktivu društva. Međutim, tradicionalno imovina obuhvata i aktivu i pasivu, odnosno sve što nekome pripada kao pravo ili obaveza imovinskopravnog karaktera. Reč “stva-ri“ je pravno neprecizna i svakako se misli na pravo svojine na stvari ili neko drugo stvarno pravo. Određenje pojma imovine pomenutim članom je neprecizno još iz jed-nog razloga. Naime, na kraju prvog stava člana 44. stoji da imovina obuhvata i druga prava, bez preciziranja o kojim je pravima reč. Naime, osim imovinskih, postoje i ne-imovinska prava koja ne ulaze u sastav imovine. Kada se samo kaže “i druga prava“ to se odnosi i na imovinska i na neimovinska prava. Međutim, kada je reč o imovini uzimaju se u obzir samo imovinska prava.

Neto imovina je obračunska kategorija. Reč je o razlici između aktive i pasive u imovini. Neto imovina se izražava u novcu i dobija se tako što se od vrednosti svih imovinskih prava društva oduzme vrednost svih imovinskih obaveza društva. Ovakvo izračunavanje redovno se vrši prilikom izrade svakog godišnjeg izveštaja.

Kada je reč o osnovnom (registrovanom) kapitalu, reč je o ulozima koji se određuju prilikom osnivanja društva, redovno osnivačkim aktom, a kod akcionarskog društva i statutom. Osnovni kapital se određuje voljom članova društva, bilo prilikom osnivanja, bilo kasnije. On se upisuje u registar kod Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) i ne zavisi od faktičkih promena u imovini društva. Vrednost osnovnog kapita-la ostaje nepromenjena sve dok se ne izmeni voljom osnivača na odgovarajući način, bilo povećanjem ili smanjenjem, što podrazumeva i upis promene u registar kod Agencije.

Za osnovni kapital važe određena načela, koja izražavaju njegovu svrhu i suštinu, a to su:

Određenost - Osnovni kapital je uvek tačno određen (1) ne odrediv). On mora da bude tačno određen – izražen u novcu;Fiksnost - Osnovni kapital se tačno određuje osnivačkim aktom i ta vrednost 2) se upisuje u registar privrednih subjekata u kome je upisano i samo privredno društvo. Fiksnost ne znači i nepromenljivost. Osnovni kapital je fiksan u smi-slu da je fiksiran na određenu vrednost i ta vrednost se ne menja bez obzira što pravno lice ostvaruje dobit i uvećava ukupni kapital. Kada je propisana vrednosti ispod koje ne može da se spusti osnovni kapital – reč je o tzv. mini-malnom osnovnom kapitalu.


Promenljivost – Osnovni kapital može biti smanjen ili povećan u skladu sa 3) propisima. Promena vrednosti osnovnog kapitala znači da se on promenom fiksira na neku drugu vrednost u odnosu na prvobitno određenu vrednost. Dužnost unošenja (uplate) uloga - Vrednost koja je određena kao vrednost 4) osnovnog kapitala mora da bude uneta u privredno društvo u obliku koji ima imovinsku vrednost (novac, pravo svojine, druga imovinska prava - prava in-dustrijske svojine, autorska prava ili u radu). Postoje razlike u pogledu vreme-na unošenja. Po pravilu, jedan deo se mora uneti odmah, odnosno prilikom osnivanja, a ostatak naknadno u propisanom roku.Dužnost očuvanja - Za osnovni kapital važi obaveza njegovog očuvanja. 5) Osnovni kapital se ne vezuje za konkretno dobro koje je uneto, već za njegovu vrednost. To znači da je bitno da u imovini pravnog lica ostane ukupna vred-nost osnovnog kapitala, a ne dobro koje je uneto kao ulog u osnovni kapital. Na kraju poslovne godine se proverava da li se u imovini pravnog lica nalaze stvar i prava u vrednosti osnovnog kapitala, i to po odbitku vrednosti svih dugovanja, odnosno obaveza (neto imovina). Neto imovina mora da bude naj-manje u vrednosti koja je određena kao vrednost osnovnog kapitala. U suprot-nom, privredno društvo je povredilo dužnost očuvanja osnovnog kapitala, što povlači različite pravne posledice (dužnost vraćanja primljenog, npr. vraćanje dividendi, dužnost unošenja dobara u imovinu radi pokrića gubitaka, dužnost smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa propisima, itd.). Utvrđivanje pošto-vanja ove dužnosti vrši se po posebnim pravilima za računovodstveno iskazi-vanje vrednosti osnovnog kapitala u finansijskim izveštajima. Zabrana vraćanja (izvlačenja) - Izvlačenje, odnosno vraćanje uloženog u 6) osnovni kapital nije dopušteno. Vraćanje uloženog u osnovni kapital je do-pušteno samo u slučaju prestanka statusa člana društva, odnosno u slučaju prestanka samog pravnog lica i u slučaju legalnog smanjenja osnovnog kapita-la. Ako je ulog u osnovni kapital vraćen u nedopuštenim slučajevima, postoji obaveza vraćanja primljenog u imovinu pravnog lica. Obezbeđenje poverilaca - Tradicionalno se smatra da osnovni kapital, po-7) red ostalog, služi za obezbeđenje poverilaca. Međutim, u našim uslovima ovo načelo je neostvarivo zbog liberalnog stava zakonodavca u pogledu vi-sine osnovnog kapitala. Ako je minimalni osnovni kapital jednog privred-nog društva 100 dinara, jasno je da se tim iznosom ne mogu obezbediti poverioci društva. Pravo na udeo - Udeo je pravo koje se stiče na osnovu uloga u osnovni kapital 8) privrednog društva. Ulog je imovinska vrednost uneta u osnovni kapital prav-nog lica (novac, stvar na kojoj postoji pravo svojine, itd.). Po svojoj sadržini pravo na udeo je kompleksno pravo koje sadrži više prava (pravo upravljanja, pravo na učešće u raspodeli dobiti srazmerno visini uloga, pravo na uvid u poslovnu dokumentaciju, itd.). Udeo je u pravnom prometu uz napomenu da njegov promet može da bude ograničen. Udeo može biti i predmet prinudnog


izvršenja, što dozvoljava i novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ulaganjem u osnovni kapital stiče se pravo na udeo, a ne svojina na privrednom društvu, pošto je privredno društvo samostalan subjekt prava. Dakle, ulog i udeo nisu sinonimi i treba ih jasno razlikovati.Vraćanje uloženog - Ulaganje podrazumeva i pravo na vraćanje (povraćaj) 9) uloženog. Ovo pravo se priznaje u slučaju prestanka privrednog društva, pre-stanka člana društva ili smanjenja osnovnog kapitala. Vraćanje uloga se ne ga-rantuje, pošto je ulaganje u osnovni kapital u osnovi aleatoran (neizvestan) pravni posao, zato što ulaganje može ulagaču doneti dividendu/udeo u dobiti, ali i gubitak.

2) Obaveza plaćanja troškova postupka prinudne naplate iz člana 83. ZPPPA (po-sebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza i troškovi prinudne naplate u iznosima propisanim Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br. 63/03 i 51/2010).

Prekid postupka prinudne naplate poreza

Član 79.Postupak prinudne naplate prekida se:

ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u 1) smislu člana 112. ovog zakona;ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a, odnosno 2) člana 74b ovog zakona;ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za 3) rezultat niži porez, do ispravke utvrđivanja;u slučaju iz člana 147. st. 2. i 6. ovog zakona.4)

Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav 1. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod uslovima iz čl. 73, 74a, odnosno člana 74b ovog zakona.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak o prekidu po-stupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu napla-tu sa računa.

Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

• • •


Ovim članom uređen je prekid postupka prinudne naplate. Prekid prinudne na-plate se uvek vrši po službenoj dužnosti.

Postupak prinudne naplate se prekida zaključkom. Ako se prinudna naplata vrši iz sredstava na računu poreskog obveznika, zaključak se dostavlja i NBS – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu.

Prekid postupka prinudne naplate podrazumeva da nadležni poreski organ može da nastavi prekinuti postupak kada se izmene ili prestanu okolnosti koje su dovele do njegovog prekida.

Razlozi za prekid postupka prinudne naplate iz stava 1. ovog člana su:Pokretanje stečajnog postupka protiv poreskog obveznika, u kom slučaju se a) naplata poreskog duga vrši u postupku stečaja u skladu sa odredbama Zakona o stečaju;Odlaganje plaćanja poreskog duga, u kom slučaju se poreskom obvezniku b) omogućava da poreski dug izmiri na rate, a ako to ne učini naplata poreskog duga se vrši iz primljenog sredstva obezbeđenja iz člana 74. stav 2. ZPPPA;Greška u obračunu poreza koja za posledicu ima manji iznos poreza od utvr-c) đenog, u kom slučaju se, posle otklanjanja greške, plaća ili naplaćuje stvarni iznos poreza;Zato što bi plaćanjem poreza pre konačnosti prvostepenog rešenja protiv koga d) je izjavljena žalba, poreski obveznik pretrpeo bitnu ekonomsku štetu;Zato što drugostepeni organ u roku od 60 dana od dana predaje žalbe protiv e) rešenja o prinudnoj naplati nije doneo odluku po žalbi (nije doneo drugoste-peno rešenje);Zato što prvostepeni organ čije je rešenje o prinudnoj naplati poništio drugo-f) stepeni organ i predmet vratio na ponovni postupak, nije u ponovnom pos-tupku doneo novo prvostepeno rešenje u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja.

U slučaju pod e) i f) prekid traje dok se poreskom obvezniku ne dostavi drugoste-peno rešenje po žalbi, odnosno dok prvostepeni organ ne postupi po nalogu drugoste-penog poreskog organa i ne donese novo rešenje u ponovnom postupku i isto dostavi poreskom obvezniku. Ako prvostepeni organ u ponovnom postupku poništi rešenje o prinudnoj naplati, postupak se obustavlja.

Budući da neretko iza poreskih obveznika stoje poreski savetnici, konsultantske kuće, advokati i advokatske kancelarije, ukazujemo da LPA i gradsko/opštinsko veće kao drugostepeni organ treba da poštuju rokove iz člana 147. st. 4 i 5. ZPPPA i da:

Drugostepeni organ donese drugostepeno rešenje u roku od 60 dana od dana a) predaje žalbe;Prvostepeni organ, u slučaju kada je njegovo prvostepeno rešenje o prinudnoj b) naplati poništeno, postupi po nalogu drugostepenog organa i donese novo re-šenje u ponovnom postupku u roku od 40 dana od dana prijema drugostepe-nog rešenja.


Ako se ne poštuju napred navedeni rokovi, a pritom se ne izvrši prekid postupka prinudne naplate, već se nastavi sa postupkom, moguće je da zastupnici ili punomoć-nici poreskog obveznika, ako poreski obveznik zbog toga pretrpi štetu, podnesu i kri-vičnu prijavu za krivično delo – nesavestan rad u službi iz člana 361. KZ Srbije.

Stavom 2. ovog člana propisano je kada Poreska uprava može (ima diskreciono ovlašćenje) da prekine postupak prinudne naplate poreza. To je, na primer, slučaj kada poreski obveznik posle isteka roka iz opomene za plaćanje poreskog duga, podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Stavom 4. ovog člana propisane su pravne posledice prekida postupka prinudne naplate, a koje se ogledaju u sledećem:

prekid postupka prinudne naplate ne utiče na založno pravo (ono ostaje), po-a) što su odredbom člana 91. ZPPPA propisani uslovi kada ustanovljeno založno pravo prestaje;posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu iz člana 83. stav 1. ZPPPA b) takođe ostaje.

Na kraju, ukazujemo i da obračun kamate na iznos dospelog a neplaćenog poreza ne prestaje u slučaju prekida postupka prinudne naplate.

Osim slučajeva iz člana 79. ZPPPA, nadležni poreski organ je dužan da prekine postupak prinudne naplate:

Do donošenja odluke po prigovoru na procenu pokretnih stvari, ali bez do-1) nošenja formalnog akta o prekidu postupka. Naime, u postupku prinudne na-plate iz pokretnih stvari dopušten je prigovor, čija je pravna posledica - prekid postupka dok se ne odluči po prigovoru. Tako prema članu 100. stav 5. ZPPPA, poreski obveznik može na procenu popisanih pokretnih stvari da izjavi pri-govor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika o popisu i proceni. Prema odredbi člana 100. stav 6. ZPPPA, postupak prinudne naplate poreza se prekida do donošenja zaključka po prigovoru.Do donošenja rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju 2) početne vrednosti nepokretnosti, ali bez donošenja formalnog akta o prekidu postupka. Naime, prema odredbi člana 107. stav 5. ZPPPA, protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Iako ZPPPA ne propisuje, primenom analogije, postupak prinudne naplate treba prekinuti do donošenja rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju početne vredno-sti nepokretnosti.U slučaju kada nadležni 3) sud pokrene stečajni postupak po zahtevu nekog drugog poverioca (ne po zahtevu Poreske uprave). Nadležni poreski organ u ovom slu-čaju je dužan da u propisanom roku nadležnom sudu podnese prijavu poreskog potraživanja od poreskog obveznika nad kojim je pokrenut postupak stečaja.


U skladu sa odredbom člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o 4) privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 45/2005), koji se primenjuje od 8. juna 2005. godine. Prema pomenutom članu, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za kojeg je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, ne može se odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (do 8.6.2006. godine). Ako je odluka o restruktuiranju doneta posle stupanja na snagu ovog zakona, izvršenje se ne može odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke, a postupak prinudnog izvršenja koji je već započet prekida se.

Na kraju, u vezi sa prekidom postupka prinudne naplate ponovo ukazujemo da je članom 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009), propisano da Upravni sud može, po zahtevu tužioca (poreskog obveznika) odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Dakle, Upravni sud po posebnom zahtevu poreskog obveznika u svojstvu tužioca, može odložiti izvršenje konačnog (drugostepenog) rešenja donetog povodom žalbe po-reskog obveznika protiv rešenja o prinudnoj naplti, do donošenja sudske odluke po tuž-bi. U ovom slučaju, odlaganje izvršenja konačnog rešenja ustvari znači prekid postupka prinudne naplate, samo što o tome odlučuje Upravni sud, a ne nadležni poreski organ.

Obustava postupka prinudne naplate

Član 80.Postupak prinudne naplate obustavlja se:

ako je poreska obaveza poništena;1) ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale 2) troškove i posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom, mere unovčavanja se ukidaju i imovina vraća poreskom obvezniku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Poreska uprava izdaje rešenje o obustavi postupka pri-nudne naplate, koje se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

• • •


Ovim članom uređena je obustava postupka prinudne naplate. Za razliku od pre-kida kada nadležni poreski organ može da nastavi prekinuti postupak prinudne na-plate poreza kada se izmene okolnosti koje su dovele do prekida, obustavom postupka stavlja se tačka na taj postupak i predmet ide u arhivu („a/a“).

Postupak prinudne naplate poreza se obustavlja po službenoj dužnosti, i to:u situaciji kada je poreska obaveza, koja je predmet prinudne naplate a) pravo-snažno poništena (npr. drugostepenim rešenjem po žalbi poreskog obvezni-ka poništeno je prvostepeno rešenje o utvrđivanju lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnim prostorijama i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. U međuvremenu je pokrenut postupak prinudne naplate utvrđenog iznosa takse. U ponovnom postupku, prvostepeni organ je utvrdio da je radnja poreskog obveznika brisana iz registra u prethodnoj godini u odnosu na godinu za koju je taksa utvrđena, pa je poništio svoje rešenje o utvrđivanju lokalne komunalne takse, čime su se stekli uslovi za obustavu postupka prinudne naplate iz jednostavnog razloga što više ne po-stoji poreska obaveza).u situaciji kada je poreski obveznik naknadno (posle početka postupka pri-b) nudne naplate) platio dugovani iznos poreza, kamatu, nastale troškove pri-nudne naplate i posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz člana 83. stav 1. ZPPPA.

Stavom 2. ovog člana uređeno je da sa obustavom postupka prinudne naplate:prestaje upisano založno pravo (briše se iz registra u koji je upisano)a) ukidaju se mere unovčavanja (na primer, ukida se zaključak o prodaji)b) imovina (predmeti prinudne naplate) se uz sastavljanje zapisnika ili drugog c) akta vraća poreskom obvezniku.

Stavom 3. ovog člana propisano je da se o obustavi postupka prinudne naplate do-nosi rešenje koje se osim poreskom obvezniku dostavlja i NBS – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, ako se prinudna naplata poreske obaveze vrši iz sredstava na računu poreskog obveznika.

Na kraju, ukazujemo da pojmovi: „prekid“ i „obustava“ nisu sinonimi pošto ne-maju isto pravno značenje. Stoga treba voditi računa o pravilnoj upotrebi ovih pravnih pojmova kako ne bi bilo pojava (a bilo ih je) da se u slučajevima kada su ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 79. ZPPPA, umesto zaključka o prekidu, donosi zaključak o obustavi postupka prinudne naplate i obrnuto – u slučajevima kada su ispunjeni uslovi za obustavu postupka iz člana 80. ZPPPA, umesto rešenja o obustavi, donosi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate.


Načela postupka prinudne naplate poreza

Član 81.U postupku prinudne naplate poreza Poreska uprava primenjuje radnje uređene

ovim zakonom, vodeći računa o ekonomičnosti postupka.Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obve-

znik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika.

Naplata se ne vrši iz predmeta prinudne naplate ako su troškovi prinudne naplate veći od vrednosti predmeta prinudne naplate.

Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja.

U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje do-stojanstvo poreskog obveznika.

• • •

Ovim članom uređena su posebna načela samog postupka prinudne naplate pore-za, koja su obavezujuća i rukovodna za nadležni poreski organ.

Odredba stava 1. ovog člana nalaže nadležnom poreskom organu da u postupku prinudne naplate prilikom primene propisanih zakonskih mera i radnji vodi računa o ekonomičnosti tog postupka.

Načelo ekonomičnosti postupka ostvaruje se tako što nadležni poreski organ ima ovlašćenje, ali i obavezu, da izabere onaj predmet/e prinudne naplate iz člana 84. ZPP-PA koji će obezbediti što efikasniju naplatu duga uz što manje troškove prinudne na-plate. Kao primer možemo navesti prinudnu naplatu poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika. U ovom slučaju obezbeđuje se efikasna naplata sa minimalnim troškovima prinudne naplate, pod uslovom da na računu obveznika postoji dovoljan iznos sredstava.

Načelo ekonomičnosti postupka afirmiše i odredba stava 2. ovog člana, tako što propisuje da se postupak prinudne naplate ne pokreće ako je očigledno da poreski ob-veznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena. Međutim, napred rečeno ne isključuje mogućnost prinudne naplate poreskog duga od drugih poreskih dužnika koji po zakonu odgovaraju za poresku obavezu poreskog obveznika (jemci, sekundar-na poreska obaveza, itd.). Ukazujemo da izrazi: „poreski obveznik“ i „poreski dužnik“ nisu sinonimi. Poreski obveznik je lice koje je po zakonu dužno da plati porez, a pore-ski dužnik je lice koje je dužno da ispuni poresku obavezu poreskog obveznika (jemac, isplatilac zarade, sekundarni poreski obveznik, itd.). Dakle, pojam „poreski dužnik“ je širi od pojma „poreski obveznik“.


Stavom 3. ovog člana propisano je da se prinudna naplata ne vrši iz predmeta pri-nudne naplate čija vrednost je manja od troškova prinudne naplate, dok je stavom 4. ovog člana propisano da se prinudna naplata vrši u iznosu koji pokriva poreski dug i sporedna poreska davanja (kamata i troškovi prinudne naplate), posle čega se u skladu sa članom 80. ZPPPA postupak prinudne naplate obustavlja.

Stavom 5. ovog člana propisana je obaveza nadležnog poreskog organa da, prilikom preduzimanja radnji i mera u postupku prinudne naplate poreza, poštuje dostojanstvo poreskog obveznika.To znači da zaposleni LPA koji vode postupak prinudne naplate uvek moraju imati u vidu da je poreski obveznik građanin Srbije sa svim pravima koja mu Ustav i pravni poredak Srbije garantuje, pa se stoga moraju obvezniku obraćati sa dužnim poštovanjem i uvažavanjem, da ne smeju praviti aluzije na njegov račun, niti ga ponižavati ili zlostavljati.

Na kraju, ukazujemo da zaposleni LPA čini poreski prekršaj iz člana 182. stav 2. tačka 1) ZPPPA, ako se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem (član 24. stav 1. tačka 3) ZPPPA, za koji je propisana novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara.

Izuzimanje od prinudne naplate

Član 82.Predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji

su zakonom izuzeti od izvršenja.

• • •

Odredba člana 82. ZPPPA u ovom tekstu u primeni je od 7. januara 2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama ZPPPA („Službeni glasnik RS“, br. 101/2011). Ovim zakonom izmenjen je član 82. koji je glasio: „Predmet pri-nudne naplate ne mogu biti stvari i primanja fizičkih lica, izuzeti od izvršenja po zakonu kojim se uređuje izvršni postupak“.

Kada uporedimo stari i novi član 82. ZPPPA, zaključujemo da je novom odredbom člana 82. ZPPPA propisano:

izuzimanje od prinudne naplate koje se odnosi na sve poreske obveznike (prav-a) na i fizička lica), a ne samo na fizička lica i;da predmet prinudne naplate ne može biti imovina i prihodi poreskog obve-b) znika koji su bilo kojim zakonom (ne samo Zakonom o izvršenju i obezbeđe-nju) izuzeti od izvršenja.


Kada je reč o izuzimanju imovine i prihoda fizičkog lica, prema članu 82. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011), izuzimaju se od izvršenja, i to:

odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, deo 1) nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog doma-ćinstva, kao i šporet, frižider i peć za grejanje;hrana i ogrev za potrebe izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za 2) tri meseca;gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog 3) iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg pri-manja;ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja koje je 4) primio izvršni dužnik, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi izvršnog dužni-ka, kao i porodične fotografije;pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna 5) za obavljanje njegovih životnih funkcija; kućni ljubimac.6)

Analizom odredbe člana 82. Zakona o izvršenju i obezbeđenju zaključujemo da postoje stvari koje se u potpunosti izuzimaju i stvari na kojima je izvršenje ograničeno. Tako, na primer, ne može biti predmet izvršenja (pa ni prinudne naplate poreza) hrana i ogrev za potrebe poreskog obveznika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca. To znači da ogrev iznad količine koja se troši za tri meseca, može biti predmet prinud-ne naplate. Osim toga, predmet prinudne naplate ne mogu biti šporet, frižider i peć za grejanje, a ako poreski obveznik u svom domaćinstvu ima više šporeta, frižidera i peći za grejanje, višak tih stvari može biti predmet prinudne naplate.

Prema članu 16. st. 1 - 3. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011) prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

Na nepokretnostima u javnoj svojini koje, u celini ili delimično, koriste organi Repu-blike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti ne može se sprovesti prinudno izvršenje. Predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti objekti, oružje i oprema namenjeni odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.

Prema odredbi člana 93. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009), od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Prema odredbi članu 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon), od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju


restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Prema odredbi člana 27. stav 1. Zakona o crkvama i verskim zajednicama („Služ-beni glasnik SR“, br. 36/2006), sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica, uključujući i nepokretna kulturna dobra, ne možu biti predmet prinudnog izvršenja ili otuđenja u postupku stečaja ili prinudnog poravnanja.

Troškovi postupka prinudne naplate poreza

Član 83. Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu

poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na pred-

log ministra.Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne

naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne napla-te iz st. 1. i 2. ovog člana.

Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Po-reske uprave.

• • •

Ovim članom uređeno je pitanje troškova prinudne naplate poreza. U ove troš-kove spadaju:

posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza, koja je predmet oka-1) maćivanja, itroškovi prinudne naplate poreza.2)

Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu je uvedena ZPPPA sa osnov-1) nim ciljem da se poveća procenat dobrovoljnog plaćanja poreza. Ova taksa iznosi 5% od iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Obračunava se i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati). Kamata se dalje obračunava na iznos glavnog duga uvećan za ovu taksu.S tim u vezi, citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 414-00-00179/2005-04 od 8.11.2005. godine, koji glasi:


„… Članom 75. stav 2. propisano je da se na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.Članom 83. stav 1. Zakona propisano je da se poreska obaveza uvećava za po-sebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelog, a nenaplaćenog poreza. Ta jednokratna taksa se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate, tj. na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreza. Kamata se dalje obračunava na iznos glav-nog duga uvećan za ovu taksu.Imajući u vidu navedeno nesporno je da je predmet okamaćivanja i posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza od 5% od iznosa dospelog, a ne-naplaćenog poreza.“Ukazujemo da se posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu knjiži („pri-paja“) na PIB poreskog obveznika za odgovarajući uplatni račun javnih pri-hoda, pod datumom urednog uručenja rešenja o prinudnoj naplati poreskom obvezniku.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti odredbe o posebnoj jednokratnoj taksi, Ustavni sud Republike Srbije je ocenio da „Zakonska odredba kojom je utvrđeno da se poreska obaveza uvećava po osnovu posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu poreza nije nesaglasna sa Ustavom, budući da je zako-nodavac bio ovlašćen da utvrđuje prava i obaveze poreskih obveznika, u okviru Zakonom utvrđenog postupka naplate i kontrole plaćanja javnih prihoda koji proizilaze iz istog poresko-pravnog osnova, pa je stoga bilo i moguće utvrditi uvećanje poreske obaveze po različitim osnovama, pa i na način kako je to ovom odredbom propisano“. (Rešenje Ustavnog suda Srbije IU broj 184/2004 od 23. marta 2006. godine - Bilten Ustavnog suda Republike Srbije, br. 1/2006).Uvođenje posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu naišlo je na kritike u smislu da je ova taksa još jedan namet poreskim obveznicima. Međutim, u zemljama savremene tržišne ekonomije i vladavine prava, poreska disciplina počiva na širokoj lepezi sankcija, uz napomenu da te sankcije pogađaju samo poreske obveznike koji ne poštuju poreske propise i svoje poreske obaveze ne izvršavaju ili ih izvršavaju neuredno i time predstavljaju nelojalnu konkurenci-ju lojalnim obveznicima koji svoje poreske obaveze izvršavaju uredno u skladu sa propisima, a državu uskraćuju za poreske prihode iz kojih se finansiraju brojne, odgovorne i obimne funkcije koje ima svaka savremena država i njeni niži nivoi vlasti. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova pri-2) nudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br.63/03 i 51/2010 – u daljem tekstu: Uredba)Prema odredbi člana 2. Uredbe, u postupku prinudne naplate plaćaju se troš-kovi, i to:1) za svaki izlazak poreskog izvršitelja radi popisa i procene pokretne stvari ili nepokretnosti poreskog obveznika, nezavisno od toga da li je pokretna stvar,


odnosno nepokretnost u posedu poreskog obveznika ili u državini drugog lica, u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza (za-loga) i u postupku prinudne naplate poreske obaveze - 3.000 dinara2) za svaki izlazak poreskog izvršitelja radi zaplene popisane pokret-ne stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika u postupku prinud-ne naplate poreske obaveze, kao i u postupku obezbeđenja poreskog po-traživanja u prinudnoj naplati poreza iz pokretnih stvari.- 3.000 dinara 3) za svako održano usmeno javno nadmetanje u postupku prodaje zaplenjenih pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika - 4.000 dinara4) svedoku za prisustvovanje radnjama poreskog izvršitelja u postupku obez-beđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza i u postupku pri-nudne naplate poreske obaveze - po danu - 2.000 dinara.Dakle, za svedoke je naknada za prisustvovanje radnjama poreskog izvršite-lja u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza određena po danu, a ne po predmetu. Prema tome, naknada je ista bez obzira koliko popisa i procena bude u toku jednog radnog dana. Iznosi troškova iz člana 2. Uredbe, primenjuju se od 4. avgusta 2010. godine kada je stupila na snagu Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o visini troš-kova prinudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br. 51/2010)Prema članu 3. Uredbe, troškove procene popisanih pokretnih stvari po-reskog obveznika od strane drugog stručnog lica određuje Poreska uprava zaključkom, uzimajući u obzir zahtev tog lica u pogledu visine nagrade za izvršenu procenu.Troškovi veštaka u postupku utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti radi prinudne naplate poreske obaveze utvrđuju se na način iz stava 1. ovog člana.Prema članu 4. Uredbe, troškovi čuvanja i prodaje zaplenjenih hartija od vred-nosti poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz hartija od vrednosti, određuju se ugovorom o deponovanju, čuvanju i prodaji hartija od vrednosti koji zaključuju Poreska uprava i banka, odnosno druga finansijska organizacija.U slučaju kad hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana čuva i prodaje Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, naknada za čuvanje i prodaju tih hartija određuje se prema tarifi tog registra11. Ugovor iz stava 1. ovog člana, u ime Poreske uprave, potpisuje direktor Poreske uprave ili lice koje on ovlasti.Prema članu 5. Uredbe, troškove prevoza, skladištenje i čuvanje oduzetih po-kretnih stvari poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreske oba-veze, kao i troškove oglašavanja prodaje zaplenjenih pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti, koja se vrši putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska upra-va utvrđuje zaključkom, u stvarnim iznosima.

11 Pravilnik o tarifi Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti („Službeni glasnik RS“, br. 113/2006 i 17/2009).


Prema članu 7. Uredbe, troškovi prinudne naplate, kao i troškovi iz čl. 2 - 6. ove uredbe, uplaćuju se na propisani podračun konsolidovanog računa trezora Republike Srbije.Troškovi postupka prinudne naplate, prema odredbi člana 83. stav 2. ZPPPA, padaju na teret poreskog obveznika.Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate (posle prijema rešenja o pri-nudnoj naplati), ne oslobađa se plaćanja posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu poreza i nastalih troškova prinudne naplate propisanih Uredbom.U troškove prinudne naplate propisane Uredbom, shodno odredbi člana 83. stav 5. ZPPPA, ne ulaze troškovi prinudne naplate nastali greškom Poreske uprave, odnosno LPA. Dakle, troškovi prinudne naplate nastali nezakonitim postupanjem zaposleni u nadležnom poreskom organu padaju na teret tog or-gana, a ne poreskog obveznika.

Predmeti prinudne naplate12

Član 84.Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, spro-

vodi se na:1. novčanim sredstvima poreskog obveznika;2. novčanim potraživanjima poreskog obveznika;2a. zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od

izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;3. nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;4. gotovom novcu i hartijama od vrednosti;5. pokretnim stvarima;6. nepokretnostima.

Prinudna naplata se može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme.Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem.

• • •

12 Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije iznetog u presudi U.3754/03 „Stranka, odnosno poreski dužnik ima pravo da postavi predlog iz kojih sredstava će se vršiti prinudna naplata dugovanog iznosa, ali ovaj predlog ceni prvostepeni organ u postupku prinudne naplate bez obaveze da predlog dužnika prihvati“.


Ovim članom propisani su predmeti prinudne naplate poreza.Predmeti prinudne naplate poreza su stvari i imovinska prava u svojini poreskog

obveznika na kojima se po zakonu može sprovoditi prinudna naplata radi naplate po-reskog duga.

Predmete prinudne naplate, polazeći od složenosti postupka naplate, možemo, fi-gurativno govoreći, podeliti na „meke“ i „tvrde“.

Novčana sredstva na računu poreskog obveznika, novčana potraživanja, zarada, naknada zarade, penzija i gotov novac u kasi pravnih lica i preduzetnika, spadaju u „meke“ predmete prinudne naplate, pošto su sredstva (izvršne radnje) jednostavna za izvršenje jer ih ne izvršava poreski obveznik već NBS, dužnikov dužnik, isplatilac zarade/penzije na osnovu izvršnog rešenja nadležnog poreskog organa. Zato, za poče-tak treba u potpunosti ovladati postupkom naplate iz pomenutih predmeta prinudne naplate i kontinuirano ih primenjivati.

Dakle, samo stvari i prava koja su u svojini poreskog obveznika (ne tuđe stvari i imovinska prava), mogu biti predmet prinudne naplate. Zato, ponavljamo da predmet prinudne naplate ne mogu biti pokretne stvari (oprema, postrojenja, vozila i sl.) koja su predmet finansijskog lizinga, pošto shodno odredbama Zakona o finansijskom li-zingu, davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Kada govorimo o prinudnoj naplati, prethodno pitanje na koje LPA treba da da odgovor je – koje stvari i imovinska prava poreski obveznik ima u ličnoj svojini (vlasništvu).

Naime, osnovni cilj pokretanja i vođenja postupka prinudne naplate je - naplata poreskog duga. Zato sam postupak prinudne naplate ne trpi nikakvu improvizaciju i isti se ne može pokretati i voditi samo da bi se stvarao privid da se naplata poreza vrši i da se završi naplatom u pokušaju. Svaki pokrenuti postupak prinudne naplate nes-pornog poreskog duga treba da bude efikasno i uspešno završen – naplatom poreskog duga i nastalih troškova prinudne naplate.

Međutim, u dosadašnjoj praksi bilo je neodgovornog pristupa prinudnoj naplati do te mere da se kao predmet prinudne naplate opredeljuje nepokretnost koja uopšte nije svojina poreskog obveznika (kao predmet prinudne naplate uzeta je nepokretnost koju je poreski obveznik valjanim pravnim poslom otuđio pre početka postupka pri-nudne naplate).

Kao dokaz u prilog navedenoj konstataciji, ponovo navodimo deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 5675/05 od 22.06.2006. godine, koji glasi:

„U smislu navoda tužbe potrebno je u ponovnom postupku upotpuniti činjenično sta-nje i na nesporan način utvrditi šta predstavlja imovinu tužioca, kako se ne bi u postupku prinudne naplate oduzimala imovina drugih vlasnika, odnosno čime bi se vređalo pravo trećih lica, u konkretnom slučaju ne može da se vrši prinudna naplata tužiočevog duga na imovini drugih subjekata“.


Predmete prinudne naplate poreza karakteriše:da se svi predmeti prinudne naplate iz stava 1. ovog člana • nalaze u istoj ravni (redosled nabrajanja predmeta prinudne naplate ne znači i redosled po kome se sprovodi prinudna naplata), pa je na nadležnom poreskom organu da odlu-či koji će predmet ili predmeti biti postupak prinudne naplate poreza, vodeći računa o uspešnosti i efikasnosti naplate;da se prinudna naplata može sprovoditi • u isto vreme na jednom ili više (prak-tično i na svim) predmeta prinudne naplate.

Ovakvim zakonskim rešenjem, zakonodavac je nadležnom poreskom organu stvo-rio pravni osnov koji mu omogućava da prinudnu naplatu izvrši efikasno, za razliku od ranijeg zakonskog rešenja koje je prestalo da važe početkom primene ZPPPA, po kome se, na primer, prodaji nepokretnosti pristupalo tek kada se iscrpi mogućnost prinudne naplate iz svih ostalih predmeta prinudne naplate.

Sada nadležni poreski organ može odmah da kao predmet prinudne naplate opre-deli nepokretnost poreskog obveznika, a ne neki od ostalih predmeta prinudne na-plate. Rukovodni princip prilikom odabira predmeta prinudne naplate je da odabrani predmet prinudne naplate omogući efikasnu prinudnu naplatu.

Upoređivanjem predmeta prinudne naplate iz ZPPPA i novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uočavamo da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisan širi krug stvari i imovinskih prava koja mogu biti predmet izvršenja, a što pokazuje pregled koji sledi:

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji - ZPPPA

ČlanZakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011)

Član

1. Pokretne stvari 84. 1. Pokretne stvari 81-99.

2. Nepokretnost 2. Nepokretnost 104-134.

3. Novčana potraživanja 4. Nenovčana potraživanja

3. Potraživanja: a) zarada i naknada zarade b) penzija c) predaja pokretnih stvari d) prenos potraživanja radi naplate

5. Sredstva na tekućem računu 4. Sredstva na tekućem računu

6. Zarada, naknada zarade i penzija

5. Štedni ulog 5.1. Sredstva na tekućem računu fizičkog lica

7. Gotov novac i hartije od vrednosti

6. Hartije od vrednosti i 7. Udeli u privrednom društvu


Uputno je da se dopunom ZPPPA proširi krug predmeta prinudne naplate poreza tako što bi i u postupku prinudne naplate poreza predmet prinudne naplate bili: štedni ulog poreskog obveznika, sredstva na tekućem računu fizičkog lica i udeli u privred-nom društvu (d.o.o.).

Prava trećih lica

Član 85.Treće lice, osim člana domaćinstva poreskog obveznika, koje tvrdi da ima pravo na

stvari koja je predmet postupka prinudne naplate a koje bi sprečilo prodaju imovine, može podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.

Sud može da naloži prekid ili obustavljanje sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari iz stava 1 ovog člana.

Ako lice iz stava 1. ovog člana pruži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet prinudne naplate, Poreska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate nad tim predmetom.

• • •

Ovim članom, radi zaštite ustavom zajemčenog prava svojine, uređena su pra-va trećih lica, osim članova domaćinstva poreskog obveznika, koja tvrde da imaju pravo svojine na stvari koja je predmet prinudne naplate. Ta lica imaju pravo da podnesu izlučnu tužbu nadležnom sudu kojom zahtevaju da se iz postupka prinud-ne naplate izuzme (izluči) stvar ili imovinsko pravo koje je u svojini tih lica. Cilj podnošenja izlučne tužbe je da se spreči izvršenje na tuđoj stvari. Podrazumeva se da se tvrdnja u pogledu postojanja prava svojine na konkretnoj stvari mora i doka-zati validnim dokazima.

U tom smislu, ukazujemo da, na primer, generalno ovlašćenje ili ovlašćenje kojim se ovlašćuje drugo lice za korišćenje konkretne stvari poreskog obveznika (najčešći slučaj u praksi - motorno vozilo) i potvrda da je dobijena novčana naknada, nisu do-kaz o promeni vlasništva (prava svojine) na toj stvari, pa taj dokaz ne može biti validan za podnošenje izlučne tužbe.

Za odluku po izlučnoj tužbi bitno je da treće lice dokaže svoje pravo svojine (ne državine13) koje bi sprečilo izvršenje na konkretnoj pokretnoj stvari.

13 Državina je faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova. Državina stvari (svojinska državina) je najšira faktička vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadržini prava svojine. Držalac stvari se ponaša kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo svojine ili ne (npr. svojinski držalac je i lice koje na osnovu ovlašćenja drži motorno vozilo, pa i lopov i nalazač koji je utajio nađenu stvar, kao i lice koje je kupilo ukradenu stvar od lopova, itd.).


Zakonodavac je, radi onemogućavanja zloupotrebe instituta izlučne tužbe, člano-vima domaćinstva poreskog obveznika uskratio pravo na podnošenje izlučne tužbe.

Povodom inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 85. stav 1. ZPPPA, u delu koji glasi: „osim članova domaćinstva poreskog obvezni-ka“, Ustavni sud Srbije nije prihvatio tu inicijativu i u svom rešenju IU broj 419/2005 od 22. juna 2006. godine - Bilten Ustavnog suda Republike Srbije br. 1/2006, dao sle-deće razloge:

„Zakonska odredba koja ograničava pravo podnošenja izlučne tužbe članova domaćinstva poreskog obveznika koji su u imovinskoj zajednici koja proističe iz za-jednice života, rada i zajedničkog privređivanja i trošenja dobara sa poreskim ob-veznikom, predstavlja meru zaštite fiskalnog interesa države koja je propisana radi sprečavanja pojave izbegavanja plaćanja poreza i koja ne zadire u pravo članova do-maćinstva da u posebnom postupku, svojinskom tužbom, dokazuju vlasnička prava na stvari i kao takva, u skladu je sa ustavnim ovlašćenjem zakonodavca da uređuje obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, finansijski sistem pa i mere za pri-nudnu naplatu poreza“.

Povodom pitanja - Da li se prinudna naplata poreskog duga može sprovesti plenid-bom i prodajom motornog vozila koje je registrovano na ime člana domaćinstva pore-skog dužnika - preduzetnika (npr. bračnog druga, decu ili roditelja)?, ukazujemo da se u ovom slučaju primenjuje odredba o jemstvu iz člana 158. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana. Pomenutim članom je propisano da za isplatu poreza na prihode od samostalne delatnosti jemče supsidijarno svi punoletni članovi domaćinstva. Jemstvo je supsidijarno, a to znači da se može pristupiti naplati dugovanog iznosa poreza od supsidijarnog jemca samo kada se utvrdi da poreski obveznik nema ili nema dovoljno imovine iz koje bi se mogao naplatiti dugovani iznos poreza. Dete poreskog obvezni-ka može da jemči supsidijarno svojom imovinom, samo ako je punoletno. U vezi sa naplatom poreskog duga od člana domaćinstva poreskog obveznika, navodimo pravni stav Vrhovnog suda Srbije iznet u presudi U. 682/02 od 12.09.2002. godine, koji glasi:

„U slučaju nemogućnosti prinudne naplate od poreskog obveznika nužno je doneti rešenje o utvrđivanju ove poreske obaveze poreskom dužniku kao solidarnom jemcu i na osnovu tog rešenja, ako poreski dužnik ne plati porez u određenom roku, doneti rešenje o prinudnoj naplati... Bez izvršnog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze poreskom duž-niku kao solidarnom jemcu, direktnim rešenjem o prinudnoj naplati poreza povređuje se ustavno pravo na žalbu i mogućnost sudske zaštite u sudskom sporu“.

Iako se napred citirani stav Vrhovnog suda Srbije, odnosi na solidarno jemstvo, isto važi i za supsidijarno jemstvo.

Stavom 2. ovog člana propisano je ovlašćenje suda u slučaju podnošenja izlučne tužbe. Ovom odredbom, zakonodavac je ovlastio sud da može, u zavisnosti od svoje procene osnovanosti izlučne tužbe, da naloži nadležnom poreskom organu prekid ili obustavu sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari obu-hvaćene izlučnom tužbom. Cilj je da se spreči šteta na imovini trećih lica.


Stavom 3. ovog člana, zakonodavac je, iz praktičnih i razloga ekonomičnosti po-stupka, dao pravo i nadležnom poreskom organu da sam prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate na predmetu za koji treće lice tvrdi da je njegova svo-jina i za to pruži (podnese) validan dokaz.

Naime, izlučna tužba, pored ostalog, uzrokuje i sudske troškove koji padaju na teret strane koja ne uspe u sporu14. Iz tih razloga, ali i otklanjanja mogućnosti da se pričini šteta trećem licu koje nije poreski obveznik, zakonodavac je dao ovlašćenje nadležnom poreskom organu da može, kada treće lice koje tvrdi da ima pravo svojine na stvari koja je predmet prinudne naplate, poreskom organu pruži validan dokaz (na primer: original računa/fakture na svoje ime o kupovini sporne stvari i sl.) o pra-vu svojine na toj stvari, da sam prekine, odnosno obustavi mere prinudne naplate u odnosu na tu stvar/predmet. Na ovaj način se otklanja mogućnost podnošenja izlučne tužbe koja bi bila usvojena, a poreski organ, pošto nije uspeo u sporu, obavezan je na plaćanje sudskih troškova.

ZALOGA

Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati

Član 86.Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima,

odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca.

Poreski poverilac je, u smislu ovog zakona, Republika, odnosno jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javno-pravnom odnosu.

Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

• • •

Radi formiranja celovite slike o predmetu obezbeđenja i sredstvima obezbeđenja naplate poreza najpre dajemo njihov zbirni pregled.

14 Izrazi/pojmovi: „parnica“ i „spor“ nisu sinonimi. Spor je sukob o postojanju ili nepostojanju određenog subjektivnog prava, a parnica je postupak u kome se rešava spor.


I Predmet obezbeđenja naplate poreza u poreskom postupku je:

r.b. Opis Član ZPPPA

1.

Poreska obaveza (porez) koja nije dospela za naplatu ili koja nije utvrđena, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njenu naplatu

Član 66.

2.Poreska obaveza (porez) koja je dospela za naplatu, ali još nije pokrenut postupak prinudne naplate

Član 72.

3.Poreska obaveza (porez) radi čije naplate je pokrenut postupak prinudne naplate

Član 86.

4.Poreska obaveza (porez) čije se plaćanje odlaže na zahtev poreskog obveznika

Čl. 73-74.

II Sredstva obezbeđenja naplate poreza po čl. 66, 72. i 86. ZPPPA su ISTA za sve pomenute članove i propisana su članom 87. ZPPPA, a to su:

popis i procena pokretnih stvari;1) popis i procena nepokretnosti; 2) zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvo-3) renog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;zabrana dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovin-4) ske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;zabrana dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu 5) i upis zabrane u registar pokretnih stvari.

II/1 Sredstva obezbeđenja naplate poreza čije se plaćanje odlaže na zahtev pore-skog obveznika u skladu sa odredbom čl. 73 i 74. ZPPPA, su:

hipoteka;1) zaloga na pokretnim stvarima;2) neopoziva bankarska garancija;3) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja 4) od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na koji-5) ma se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;menica avalirana od strane poslovne banke.6)


Ovim članom propisano je da se u postupku prinudne naplate poreza ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca na stvarima, odnosno imovin-skim pravima u svojini poreskog obveznika, radi obezbeđenja njegove naplate.

Prema stavu 2. ovog člana, poreski poverioci su:Republika Srbija - za javne prihode koji pripadaju budžetu Republike ia) jedinica lokalne samouprave – za izvorne javne prihode koje utvrđuje, napla-b) ćuje i kontroliše LPA u skladu sa odredbama ZPPPA.

Znači, zakonsko založno pravo ustanovljava se u korist Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave. Podrazumeva se da se založno pravo (ugovorno, sudsko, pa i zakonsko) stiče momentom upisa u odgovarajući registar zaloge.

Kada je reč o založnom pravu na pokretnim stvarima, ukazujemo da je članom 1. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03…64/06), između ostalog, propisano da se ovim zakonom uređuje zaloga na pokretnim stvarima bez njihove predaje u državinu. Ovaj zakon je lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93), čijim članom 968. je propisano da zalogoprimac stiče za-ložno pravo kada mu stvar koja je predmet zaloge bude predata u državinu.

Prema članu 14. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zalogu brodova za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima. Naime, Zakonom o unutrašnjoj plovidbi („Službeni glasnik SRS“ br. 54/90, „Službeni glasnik RS“ br. 85/05 i 101/05), propisano je značenje plovnog objekta, a odredbama čl. 209. – 222. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi („Službeni list SRJ“ br. 12/98…73/00), uređeno je pitanje upisa brodova u posebne upisnike i upis ugovornog založnog prava na brodovima upisanim u poseban registar, dok je odred-bama čl. 906. – 928. istog Zakona propisan postupak izvršenja i obezbeđenja na brodovima upisanim u registar. Stoga se upis založnog prava na brodovima ne vrši u Registar zaloge na pokretnim stvarima već u registre - upisnike propisane napred navedenim propisima.

Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati, za razliku od obezbeđe-nja poreskog potraživanja iz člana 66. i 72. ZPPPA, je obaveza, a ne diskreciono ovla-šćenje nadležnog poreskog organa.

Polazeći od osnovne svrhe obezbeđenja - sprečavanje nastupanja štetnih posledica po poreske prihode države Srbije i jedinica lokalne samouprave za slučaj da poreski ob-veznik ne želi, odugovlači sa plaćanjem ili ne može da plati poreski dug, obezbeđenje po-reskog potraživanja je najvažniji i najodgovorniji posao nadležnog poreskog organa, od presudnog značaja za konačnu naplatu poreskog duga. Obezbeđenje poreskog potraživa-nja je važnije od samog postupka naplate, pošto samo obezbeđeno poresko potraživanje može biti sigurno naplaćeno za slučaj da poreski obveznik isto ne plati o dospelosti, pod uslovom da je založno pravo ustanovljeno na kvalitetnom sredstvu obezbeđenja.


Obezbeđenjem poreskog potraživanja rizik za konačnu naplatu obezbeđenog po-reskog potraživanja svodi se na minimum i to samo u slučaju ako nije odabrano kva-litetno sredstvo obezbeđenja.

U situaciji kada se država Srbija i jedinice lokalne samouprave kao poreski poveri-oci nalaze u istoj ravni sa ostalim (privatnopravnim) poveriocima poreskog obvezni-ka, sasvim je jasno da se konačna sudbina naplate poreskog potraživanja (a posebno velikih poreskih potraživanja) prelama u postupku obezbeđenja njegove naplate.

Ako se naplata poreskog potraživanja obezbedi prioritenim založnim pravom na kvalitetnom sredstvu obezbeđenja, konačna naplata poreskog potraživanja se ne do-vodi u pitanje. Naime u ovom slučaju, ako poreski obveznik sam ne plati poreski dug, poreski dug se naplaćuje iz stvari ili prava poreskog obveznika na kojima je upisano prioritetno zakonsko založno pravo. Jednostavno rečeno, prioritetnim založnim pra-vom se „rezerviše“ deo imovine poreskog obveznika iz koje se naplaćuje poreski dug za slučaj da to ne učini sam poreski obveznik.

Upisom prioritetnog zakonskog založnog prava u korist jedinice lokalne samou-prave, eliminišu se pretenzije ostalih poverilaca poreskog obveznika da iz sredstva ili imovinskih prava na kojima je upisano prioritetno zakonsko založno pravo naplate svoja potraživanja. To će moći da učine samo iz viška koji eventualno preostane posle namirenja prioritetnog založnog poverioca – jedinice lokalne samouprave.

Zbog naped rečenog, LPA mora u svakom trenutku da ima spisak najvećih pore-skih dužnika po svim vrstama izvornih lokalnih javnih prihoda kako bi prvenstveno kod obveznika sa tog spiska izvršila obezbeđenje naplate poreskog potraživanja. Da-kle, LPA mora da ima proaktivan odnos i da ide ispred situacije koja može dovesti do nenaplativosti poreskog duga. LPA koja ne brine o obezbeđenju naplate i samoj naplati najvećih poreskih dugova svrstava se u profesionalno zapuštenu LPA kod koje postoji veliki rizik da veliki iznosi poreskog potraživanja ne budu u celosti ili delimično napla-ćeni zbog stečaja, zastarelosti itd.

Na kraju ukazujemo da je moguće ivršiti izmenu prvenstvenog reda upisanih hi-poteka, iako takvu mogućnost ne propisuje Zakon o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05). Međutim, izmena prvenstvenog reda upisanih hipoteka je dozvoljena odredbom člana 131. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009 i 18/2010). Prema članu 131. Zakona, imalac prava može podneti zahtev za upis izmene prvenstvenog reda tog prava. Uz zahtev za upis izmene prvenstvenog reda tog prava dostavlja se saglasnost svih lica čija bi prava bila povređena izmenom prvenstvenog reda. Ovim članom propisan je izuzetak od primene načela prvenstva i dopuštena je mogućnost izmene prvenstvenog reda upisa svakom imaocu prava, pod uslovom da postoji saglasnost svih lica čija bi prava bila povređena izmenog prven-stvenog reda. Dakle, izmena prvenstva upisnih hipoteka se vrši na osnovu zahteva kasnije upisanog založnog poverioca i saglasnosti založnih poverioca čije bi pravo, kao ranije upisano, bilo povređeno promenom redosleda hipoteka. Saglasnost založnih poverilaca dostavlja se u pisanoj formi uz overu potpisa ovlašćenih lica od strane suda.


U dispozitivu rešenja RGZ o izmeni prvenstvenog reda upisa navodi se novi redosled hipoteka i datumi o upisu koji se menjaju. Prema tome, ako se prioritetni hipotekarni poverilac svojom voljom odrekne tog prava koje mu garantuje zakon, moguća je izme-na prvenstva upisanih hipoteka jer je to izraz slobodne volje hipotekarnog poverioca.

Postupak ustanovljavanja zaloge

Član 87.Poreska uprava rešenjem nalaže:

popis pokretnih stvari;1) popis nepokretnosti; 2) zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvo-3) renog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija15;zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate goto-4) vinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;zabranu dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema nje-5) mu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci.

Po izvršenom popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti.

Uz rešenje iz stava 3. ovog člana, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu po-kretnih stvari ili nepokretnosti iz čl. 89. i 90. ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. tač. 3) -5) i stava 3. ovog člana upisuje se odmah po dostavljanju kod nadležnog organa u založni registar pokretnih stvari, u registar nepokretnosti, odnosno u registar blokiranih računa, sa datumom i tačnim vremenom prijema.

Rešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.

Zakonsko založno pravo u korist Republike ustanovljava se upisom u odgovarajući registar.

• • •

15 Propisivanjem privremene mere obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika iz člana 87a ZPPPA, prestala je potreba za nalaganjem ove mere u postupku prinudne naplate, pošto se cilj – obezbeđenje naplate poreskog potraživanja postiže privremenom merom iz člana 87a. ZPPPA.


Članom 87. ZPPPA uređen je postupak ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist poreskih poverilaca (Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave).

Cilj ustanovljavanja založnog prava je - obezbeđenje naplate poreskog potraživa-nja, za slučaj da isto poreski obveznik ne plati dobrovoljno o dospelosti.

Član 87. ZPPPA je osnovni (centralni) član u postupku ustanovljavanja založnog prava (zaloge) u korist poreskih poverilaca.

Naime, po postupku propisanom članom 87. ZPPPA, ustanovljava se založno pra-vo u korist poreskih poverilaca, i to:

založno pravo iz člana 66• . ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu (član 66. stav 4. ZPPPA glasi: „Postupak ustanovljavanja založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom člana 87. ovog zakona“);založno pravo iz člana 72• . ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza odmah po njegovoj dospelosti za plaćanje, a pre početka postupka prinudne naplate (član 72. ZPPPA glasi: „Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza i spo-rednih poreskih davanja, upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana 87. stav 5. ovog zakona“);založno pravo iz člana 86• . ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza u prinudnoj naplati. Član 86. stav 1. ZPPPA glasi: „ Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obve-znika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca“.

Postupak ustanovljavanja založnog prava u korist poreskih poverilaca počinje do-nošenjem rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA.

Postupak ustanovljavanja založnog prava završava se upisom založnog prava u odgovarajući registar zaloge u korist poreskih poverilaca.

Zakonsko založno pravo ustanovljava se (stiče se) momentom upisa u odgovaraju-ći registar (član 87. stav 7. ZPPPA).

Založno pravo ustanovljeno najkasnije 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka založnom poveriocu, za slučaj pokretanja stečajnog postupka protiv poreskog obveznika, obezbeđuje status razlučnog poverioca. To znači da poreski poverilac ima pravo odvo-jenog namirenja iz stvari na kojima je ustanovljeno založno pravo. Figurativno rečeno, blagovremeno ustanovljeno založno pravo je nagrada poveriocu za brigu u vezi sa konač-nom naplatom njegovog potraživanja, pošto mu obezbeđuje status razlučnog poverioca i odvojeno namirenje u odnosu na druge poverioce iz stvari na kojoj je upisana zaloga.

Dakle, založno pravo upisano u javne knjige u skladu sa odredbama člana 87. ZPPPA najkasnije 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka protiv poreskog obveznika valjan je pravni osnov koji obezbeđuje pravo odvojenog namirenja u svojstvu razlučnog poverioca u stečajnom postupku nad poreskim dužnikom. Da budemo sasvim precizni,


da bi poreski poverilac stekao razlučno pravo, založno pravo mora biti stečeno najka-snije 61. dana pre dana pokretanja stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika. Ako je založno pravo upisano, na primer 45. dana pre pokretanja stečajnog postupka, založni poverilac ima status običnog poverioca i deli sudbinu ostalih poverilaca u vezi sa napla-tom svog potraživanja.

U prilog rečenom citiramo deo iz obrazloženja presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2458/2010 od 8. 7. 2010. godine, koji glasi:

„Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da tužilac ima pravo odvojenog namirenja iz nepokretnosti tuženog koje su navedene u stavu izreke pod jedan. Naime, tužilac je poreski poverilac iz člana 86. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon), koji je u postupku prinudne naplate poreza i drugih javnih prihoda doneo rešenje o prinudnoj naplati poreza iz člana 77. istog zakona. Na osnovu tako donetog rešenja ustanovljeno je zakonsko založno pravo u njegovu korist, a u smislu člana 86. stav 1. istog zakona, u kom smislu je isti bio ovla-šćen na donošenje rešenja radi ustanovljavanja založnog prava, a koja je rešenja i doneo.

Zakonsko založno pravo u korist tužioca, u smislu člana 87. stav 7. Zakona, te u smi-slu člana 8. Zakona o hipoteci, ustanovljeno je upisom u odgovarajući i nadležni registar i to navedenim rešenjima Opštinskog suda i Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti.

Na opisani način tužilac je stekao založno pravo na navedenim nepokretnostima pravnog prethodnika tuženog, pa kako je isto stečeno po osnovu rešenja o upisu donetih u periodu od 30.10.2007. do 28.11.2007. godine, a kako je stečaj nad tuženim otvoren 19.6.2008. godine, to u konkretnom slučaju nije bilo uslova za primenu člana 38. stav 5. Zakona o stečajnom postupku.

U stečajnom postupku, a po njegovoj prijavi, celokupno potraživanje je utvrđeno kao nesporno, a tužilac kao stečajni poverilac utvrđenog novčanog potraživanja ima pravo i da se, radi namirenja tog potraživanja, odvojeno namiri iz već navedenih nepokretno-sti, po osnovu založnog prava stečenog na već ranije opisani način.“

Član 87. stav 1. ZPPPA je pravni osnov za donošenje rešenja, koje postaje izvršno danom urednog dostavljanja poreskom obvezniku, kojim se nalaže popis i procena po-kretnih stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika radi ustanovljavanja založ-nog prava, bez obzira da li se založno pravo ustanovljava na osnovu člana 66, 72. ili 86. ZPPPA. Isti je slučaj i kada se ustanovljava založno pravo u vidu - zabrane prenosa nov-čanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi NBS. Donošenjem rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA počinje postupak ustanovljavanja založnog prava.

Rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA uredno se dostavljaju poreskom obvezniku i nad-ležnom registru za upis založnog prava uz zahtev za upis zakonskog založnog prava.

Član 87. stav 3. ZPPPA je pravni osnov za donošenje posebnog rešenja kojim nadležni poreski organ:


nalaže• nadležnoj službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda da16 izvrši upis (uknjižbu) hipoteke u katastar nepokretnosti17 - kada se upis založ-nog prava vrši na nepokretnosti poreskog obveznika, koja se nalazi na delu terito-rije Srbije za koji je izrađen katastar neopokretnosti i otpočela je njegova primena;nalaže• nadležnom osnovnom sudu da izvrši upis (uknjižbu) hipoteke u zemljišne knjige - kada se upis založnog prava vrši na nepokretnosti poreskog obveznika koja se nalazi na delu teritorije Srbije za koji još nije izrađen katastar neopokretnosti;nalaže• Agenciji za privredne registre da izvrši upis založnog prava u Registar založnog prava na pokretnim stvarima – kada se upis založnog prava po članu 66, 72. i 86. ZPPPA vrši na pokretnim stvarima poreskog obveznika.

Po pravilu, založno pravo se upisuje u registre u kojima se upisuje i pravo svojine na konkretnom imovinskom pravu poreskog obveznika.

U nastavku navodimo odstupanja od navedenog pravila u pregledu koji sledi.

R bRegistar za upis prava svojine na konkretnim stvarima i pravima

R bRegistar u koji se upisuje založno pravo na konkretnim stvarima i imovinskim pravima

1.Pravo svojine na nepokretnostima upisuje se u:

1.Založno pravo na nepokretnostima upisuje se u:

1. Zemljišne knjige (B list ZKUL) 1. Zemljišne knjige (V list ZKUL)

2. Katastar nepokretnosti (zavisno od vrste nepokretnosti u A, V1 i V2 list lista nepokretnosti)

2. Katastar nepokretnosti (G list lista nepokretnosti)

2. Pravo svojine na pokretnim stvarima 2.Založno pravo na pokretnim stvarima upisuje se u:

2.1. Pravo svojine na brodovima upisuje se u upisnik brodova unutrašnje plovidbe koji vodi nadležna lučka kapetanija

2.1. Upisnik brodova unutrašnje plovidbe (list C uloška glavne knjige upisnika)

2.2. Pravo svojine na vazduhoplovima upisuje se u Registar civilnih vazduhoplova koji vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije

2.2. Registar civilnih vazduhoplova (u založni list registra)

16 Republički geodetski zavod, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave, ima 10 regionalnih centara za katastar nepokretnosti i 179 službi za katastar nepokretnosti.

17 Dana 23.05.2012. godine u Sava Centru u Beogradu održana je svečanost povodom završetka Projekta „Izrada katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji“. U završnoj fazi je izada katastra nepokretnosti za 30 KO – Izvor sajt RGZ


2. Pravo svojine na pokretnim stvarima 2.Založno pravo na pokretnim stvarima upisuje se u:

2.3. Pravo svojine na motornim i priključnim vozilima koja podležu obavezi registracije upisuje se u Jedinstveni registar motornih i priključnih vozila koji vodi MUP

2.3.Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima koji vodi APR

2.4. Pravo svojine na registrovano oružje upisuje se registar koji vodi MUP

2.4.Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima

2.5. Pravo svojine na žigu upisuje se u Registar žigova koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu

2.5. Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima

2.6. Pravo svojine na patentu upisuje se u Registar patenata koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


2.7. Pravo svojine na malom patentu upisuje se u Registar malih patenata koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


2.8. Pravo svojine na modelu upisuje se u Registar modela koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


2.9. Pravo svojine na uzorku upisuje se Registar uzoraka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


2.10. Pravo svojine na geografskoj oznaci porekla upisuje se u Registar geografskih oznaka porekla koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


2.11. Pravo svojine na topografiji upisuje se u Registar topografija koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu


3.Pravo svojine na hartijama od vrednosti

3.Založno pravo na hartijama od vrednosti upisuje se u

3.1. Pravo svojine na hartijama od vrednosti upisuje se u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

3.1. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (Centralni registar HOV)


Prema odredbi člana 4. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS’’, br.72/2009. i 18/2010.), katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepo-kretnostima i stvarnim pravima na njima u Republici Srbiji.

Nepokretnosti koje se u smislu Zakona o državnom premeru i katastru upisuju u katastar nepokretnosti su:

zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i dru-1) gog zemljišta);nadzemni i podzemni građevinski objekti;2) posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, 3) garaža i drugi).

Katastar nepokretnosti nastao je iz potrebe za suštinskom promenom sistema po-stojećih evidencija o nepokretnostima u Srbiji, sa osnovnim ciljem da se formira jedna nova jedinstvena evidencija o nepokretnostima i pravima na njima na celoj teritoriji Srbije. Navedeni cilj se postiže objedinjavanjem postojećih evidencija o nepokretno-stima (zemljišnih knjiga, katastra zemljišta i intabulacionih knjiga).

Kada Katastar nepokretnosti bude izrađen za celu teritoriju Srbije, zameniće ze-mljišne i intabulacione knjige i katastar zemljišta i imaćemo jedan jedinstven registar nepokretnosti u Republici – Katastar nepokretnosti.

Vrste upisa u katastar nepokretnosti18 su:Upis nepokretnosti;1) Upis stvarnih prava;2) Predbeležba;3) Zabeležba4)

Upis nepokretnosti1) je upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objek-ta (član 74. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru). Upis stvarnih prava2) je upis kojim se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnosti (pravo korišćenja, pravo zakupa, pravo službenosti, hipoteka i druga stvarna prava) - član 75. Zakona o državnom premeru i katastru.Kada je podneto više zahteva za upis hipoteke na istoj nepokretnosti, prvo se uzima u postupak zahtev koji je prvi primljen kod nadležne unutrašnje organi-zacione jedinice RGZ. Tek kada prvi zahtev za upis hipoteke bude pravosnažno rešen, uzimaju se u postupak ostali zahtevi prema redosledu prijema. Dakle, načelo prvenstva upisa hipoteke obezbeđuje se (određuje se) prema trenutku predaje (podnošenja) zahteva nadležnoj unutrašnjoj organizacionoj jedinici

18 Vrste upisa u katastar nepokretnosti propisane su članom 73. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS’’, br. 72/09), koji se primenjuje od 11. septembra 2009. godine. Svojina na nep-okretnosti upisuje se kao: 1) pravo svojine; 2) pravo susvojine; i 3) pravo zajedničke svojine. Upis drugih stvarnih prava na nepokretnosti u katastar nepokretnosti obuhvata:1) pravo korišćenja; 2) pravo zakupa; 3) pravo službenosti; 4) hipoteka i 5) druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom.


RGZ, pri čemu se vreme prijema određuje prema danu, času i minutu prijema (astronomsko računanje vremena). Predbeležba3) je upis kojim se uslovno stiču, prenose, ograničavaju ili presta-ju stvarna prava ne napokretnostima. Predbeležba se opravdava otklanjanjem smetnji za upis stvarnih prava koje su postojale u trenutku upisa predbelež-be, odnosno naknadnim dostavljanjem dokaza o ispunjenju uslova ili roka za upis stvarnih prava. Opravdanjem, predbeležba postaje upis stvarnih prava, sa dejstvom od trenutka upisa predbeležbe. Predbeležba se briše rešenjem po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ako ne bude opravdana u roku. Zna-či, predbeležba se razlikuje od upisa po tome što se upisom zemljišno-knjižna prava konačno i bezuslovno stiču ili gube, dok se predbeležbom zemljišno-knjižna prava stiču ili gube uslovno. Sudbina predbeleženog prava (pa i hipo-teke) zavisi od toga hoće li predbeležba biti opravdana. Ako se predbeležba opravda, predbeležba ima povratno dejstvo, jer se smatra da je zemljišno-knjižno pravo stečeno od trenutka kada je predbeleženo, a ne od trenutka kada je predbeležba opravdana. Predbeležba postaje upis kada se otklone smetnje za konačni upis.Zabeležba 4) je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na ne-pokretnostima koje se odnose na ličnost imaoca prava (maloletstvo, staratelj-stvo, lišenje poslovne sposobnosti), na samu nepokretnost (pokretanje spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti, pokretanje postupka eksproprijacije i sl.) ili na pravne odnose povodom nepokretnosti.Kada je reč o zabeležbi, a povodom pitanja da li se u katastru nepokretnosti upisuje zabeležba pokretanja postupka restitucije prema Zakonu o vraćanju oduzete imo-vine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), ukazujemo da su ored-bama čl. 13. i 42. pomenutog zakona propisane obaveze državnih organa u vezi sa izdavanjem potrebne dokumentacije i podataka, bez obaveze upisa zabeležbe pokretanja postupka restitucije u registru nepokretnosti. Kako odredbama Zakona o državnom premeru i katastru nije predviđen upis zabeležbe pokretanja postupka restitucije, niti je takav upis propisan Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obe-štećenju kao posebnim zakonom - u katastar nepokretnosti se ne upisuje zabeležba pokretanja postupka restitucije.

Opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokret-nosti su postojanje:

upisane nepokretnosti;1) upisanog prethodnika;2) isprave za upis. 3)

Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave koja je po sadržini i formi podobna za upis.


Javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis je odluka suda, drugog držav-nog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja koji su po zakonu nadležni da donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti.

Da bi bila podobna za upis, javna isprava mora biti pravosnažna. Zahtev da javna isprava bude pravosnažna kako bi bila podobna za upis hipoteke je poguban za po-stupak prinudne naplate iz razloga što do prvosnažnosti poreskog rešenja kojim se nalaže upis hipoteke nepokretnost poreskog obveznika može biti otuđena i višestruko opterećena hipotekom u korist privatnopravnih poverilaca na osnovu založne izjave poreskog obveznika (clausula intabulandi). Strana javna isprava smatra se podobnom za upis ako je priznata u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.

Rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA uredno se dostavlja poreskom obvezniku od-mah po izvršenom popisu i proceni i zajedno sa rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA i zapisnikom o popisu i proceni, dostavlja nadležnom registru za upis založnog prava, radi upisa zaloge u korist grada/opštine kao poreskog poverioca.

Zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca stiče se upisom u odgova-rajući registar, a prioritet založnog prava određuje se prema momentu predaje (da-tum, čas i minut), zahteva za upis založnog prava sa prilozima pisarnici, a ne pošti, nadležne službe za katastar nepokretnosti, odnosno Agencije za privredne registre ili njenim organizacionim jedinicama u Srbiji. Činjenica da je konkretno založno pravo upisano u Registar zaloge na pokretnim stvarima, ne znači da na istoj založenoj stvari ne postoji i drugo založno pravo koje nije upisano u Registar zaloge.

Organizacione jedinice Agencije za privredne registre nalaze se u sledećim grado-vima u Srbiji:


1. Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 24 021 475 43 08

2. Subotica Trg Lazara Nešića 1 024 671 930

3. Zrenjanin Trg Republike bb 023 511 518

4. Pančevo Trg Nikole Tesle 5 013 351 610

5. Požarevac Stari korzo 38 012 531 652

6. Valjevo Vuka Karadžića 5/IV 014 291 010

7. Kraljevo Cara Dušana 41/I 036 326 999

8. Užice Radišićev prolaz bb 031 513 969

9. Zaječar Nikole Pašića 37/I 019 420 360

10. Kragujevac Nikole Pašića 6 034 338 238



11. Niš Obrenovićeva bb,TPC Kalča, lamela b, lokal 40

018 296 002

12. Leskovac Stojana Ljubića 12, kancelarija 9 016 214 175

13. Kosovska Mitrovica

Kralja Petra Prvog 106

Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika

Član 87aRadi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka po-

stupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim ra-čunima na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.

Privremena mera iz stava 1. ovog člana je zabrana poreskom obvezniku da novča-ne obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebija-njem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.

Rešenje Poreske uprave o ustanovljavanju privremene mere iz stava 2. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se organizaciji nadležnoj za prinudnu na-platu zajedno sa izvršnim rešenjem Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i spo-rednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika.

Organizacija nadležna za prinudnu naplatu je dužna da odmah po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana izvrši njegov upis u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema.

Privremena mera iz stava 2. ovog člana izvršava se u skladu sa odredbama zakona ko-jim se uređuje platni promet, a koje se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenta.

Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asigna-cija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada


iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restruktu-riranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.

Privremena mera iz stava 2. ovog člana traje do naplate poreza na osnovu iz-vršenog rešenja Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, radi čijeg obezbeđenja naplate je i ustanovljena.

Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, uz saglasnost ministra, ukinuti ustanovljenu privremenu meru iz stava 2. ovog člana, ako poreski obveznik podnese sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja iz člana 74. stav 2. ovog zakona.

• • •

Ovim članom u postupak prinudne naplate poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika uvedena je privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinud-noj naplati iz novčanih sredstava, što predstavlja izuzetno važnu dopunu ZPPPA.

Ovo zakonsko rešenje nametnula je praksa „probijanja“ blokade računa od strane poreskih obveznika u postupku prinudne naplate poreza na osnovu rešenja o prinud-noj naplati iz novčanih sredstava na njihovim računima, tako što je u vreme blokade računa poreski obveznik novčane obaveze prema trećim licima izmirivao alternativ-nim načinima plaćanja - ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u odre-đenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi alternativni način izmirivanja obaveza u skladu sa zakonom, što je dovodilo do toga da prinudna naplata poreza traje dugo ili se uopšte ne izvrši.

Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz nov-čanih sredstava poreskog obveznika sastoji se od zabrane poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene po-verilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, osim u svrhu plaćanja poreskog duga.

Ustanovljavanje privremene mere iz ovog člana je zakonska obaveza, a ne diskre-ciono ovlašćenje nadležnog poreskog organa i ustanovljava se po službenoj dužnosti posebnim rešenjem, koje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku (član 87a stav 3. ZPPPA). Stoga, istovremeno sa donošenjem rešenja o prinudnoj na-plati iz sredstava na računu poreskog obveznika donosi se i rešenje o ustanovljavanju privremene mere iz ovog člana.

Privremenu meru iz ovog člana NBS - Odеljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu upisuje u evidenciju - registar blokiranih računa. Ova privremena mera izvršava se u skladu sa odredbama Zakona o platnom prometu (član 87a stav 5. i 6. ZPPPA).

Privremena mera iz ovog člana traje do naplate poreza radi čije naplate je ustanov-ljena (član 87a stav 8. ZPPPA).


Odredbom stav 9. ovog člana, dato je diskreciono ovlašćenje nadležnom poreskom organu da, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, uz saglasnost ministra finansi-ja, može da ukine ustanovljenu privremenu meru, pod uslovom da poreski obveznik podnese sredstvo obezbeđenja naplate poreza iz člana 74. stav 2. ZPPPA. U ovom slu-čaju radi se o zameni jednog sredstva obezbeđenja naplate poreskog potraživanja dru-gim, pošto se ukidanje privremene mere uslovljava davanjem sredstava obezbeđenja iz člana 74. stav 2. ZPPPA, sa čime treba da se saglasi ministar finansija.

Ukazujemo da na jednom predmetu prinudne naplate, u konkretnom slučaju na sredstvima na računu poreskog obveznika, u postupku prinudne naplate ne treba usta-novljavati istovremeno dve mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja (zalogu u vidu zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza upisom te zabrane u registar blokiranih računa iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA i privremenu meru obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika upisom u registar blokiranih računa iz člana 87a ZPPPA). Pošto se privremenom me-rom iz člana 87a ZPPPA omogućava efikasnija naplata poreskog duga iz sredstava na računu poreskog obveznika, u postupku prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze iz sredstava na računu poreskog obveznika treba koristiti samo privremenu meru iz člana 87a ZPPPA.

Napred rečeno ne odnosi se na ustanovljavanje založnog prava na novčanim sred-stvima na računu poreskog obveznika iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA, kada se založ-no pravo ustanovljava u skladu sa članom 66. i 72. ZPPPA. Ovo stoga što se privremena mera iz člana 87a ZPPPA ustanovljava samo u postupku prinudne naplate poreza.

Nadležni poreski organ je dužan da svakodnevno prati izvršenje dostavljenih reše-nja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovom računu i da istog, a najkasnije narednog radnog dana NBS – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, preporučenom pošiljkom sa povratnicom do-stavi zahtev za brisanje privremene mere ustanovljene rešenjem iz člana 87a ZPPPA.

Prema odredbi člana 19. stav 3. ZPPPA koji se primenjuje od 7. januara 2012. go-dine, pravno lice čiji je račun blokiran kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, radi prinudnog izvršenja izvršnog poreskog rešenja, može obaveze po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.).

Na kraju, odredbom člana 179. stav 11. ZPPPA propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj banka, koja porez i sporedna poreska davanja za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blo-kiranih računa, na osnovu poreskog rešenja ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih pri-hoda (član 66. stav 6. ZPPPA).

Prema odredbi člana 181. stav 1. tačka 4a ZPPPA, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:


„4a) banci koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je usta-novljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja, ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6)“.

Pravni efekti zaloge

Član 88.Posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačka 1) ovog zakona, poreskom obve-

zniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga uspostavljena.

Rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika obustavljaju se sve finansijske transakcije preko računa poreskog obveznika, osim transakcija koje se odnose na namirivanje poreza.

Rešenjem iz člana 87. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona zabranjuje se dužnicima da na-miruju svoje obaveze prema poreskom obvezniku, od dana dostavljanja tog rešenja.

Republika stiče založno pravo na stvarima, kojim se obezbeđuje i potraživanje u odnosu na sporedna poreska davanja, čiji se prioritet određuje u skladu sa vremenom upisa u registar ili vremenom obaveštenja dužnika.

• • •

Odredbom ovog člana uređeni su pravni efekti zaloge.Ako je pokrenut postupak ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima, pore-

skom obvezniku, posle dostavljanja rešenja iz član 87. stav 1. tačka 1) ZPPPA, nije dozvoljeno da raspolaže predmetima (stvarima) na kojima se ustanovljava zakonsko založno pravo. Ovu zabranu treba uneti u dispozitiv rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA i objasniti je u obrazloženju rešenja.

Nepoštovanje zabrane raspolaganja pokretnim stvarima na kojima je ustanovljeno založno pravo, predstavlja poresko krivično delo - Ugrožavanje naplate poreza i pore-ske kontrole iz člana 175. ZPPPA. Odredbom člana 175. ZPPPA, propisano je:

„Ko u nameri da ugrozi naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvr-đen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, odnosno poreza koji je utvrđen nje-mu ili drugom licu, po ustanovljavanju privremene mere za obezbeđenje naplate poreza u skladu sa zakonom, odnosno u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole otuđi, sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom stvar na kojoj je ustanovljena privremena mera za obezbeđenje naplate, odnosno stvar koja je predmet prinudne naplate poreza ili poreske kontrole, kazniće se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom“.


U zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari koji se sastavlja u postupku usta-novljavanja založnog prava radi obezbeđenja naplate treba uneti upozorenje pore-skom obvezniku da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje popisanih i proce-njenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate po-reza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. ZPPPA.

Kada se dispozitivom rešenja ukaže obvezniku da nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je ustanovljeno založno pravo i kada se u za-pisnik o popisu i proceni unese upozorenje poreskom obvezniku da otuđenje, ošteće-nje, uništenje ili dovođenje popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što čini biće krivičnog dela – ugrožava-nje naplate poreza iz člana 175. ZPPPA, umanjuju se izgledi da poreski obveznik posle ustavovljavanja založnog prava preduzme radnje sa ciljem ugrožavanja naplate poreza, pošto ga preduzimanje tih radnji izlaže krivičnom progonu, a koji se predočava pore-skom obvezniku na napred navedeni način.

Stavom 2. ovog člana propisani su pravni efekti zaloge na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika. Naime, dostavljanjem poreskom obvezniku rešenja o pri-nudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava - obustavljaju se sve finansijske transak-cije preko računa poreskog obveznika, osim transakcija u cilju namirivanja poreza.

Stavom 3. ovog člana propisani su pravni efekti zaloge u slučaju kada se rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA zabranjuje dužnicima poreskog obveznika da poreskom ob-vezniku plate gotovinske dugove i kada se zabranjuje dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu. U ovim slučajevima rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA se zabranjuje dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove ili da ispune druge obaveze prema obvezniku (predaja kupljenje a neisporučene pokretne stvari ili nepokretnosti). Ova zabrana proizvodi pravno dejstvo od dana urednog dostavljanja rešenja poreskom obvezniku i njegovim dužnicima.

Stavom 4. ovog člana propisano je da se prioritet založnog prava u korist poreskih poverilaca na stvarima kojima se obezbeđuje naplata poreskog duga, određuje (stiče) prema vremenu upisa u odgovarajući registar zaloge, odnosno prema vremenu obave-štenja dužnika poreskog obveznika. Naime, u postupku ustanovljavanja (upisa/uknjiž-be) založnog prava važi princip astronomskog računanja vremena (dan, čas, minut). Zato je u postupku upisa/uknjižbe založnog prava, zbog sticanja prioritnog založnog prava, od izuzetnog značaja da se prilikom podnošenja zahteva za upis založnog prava obezbedi dokaz o danu, času i minutu predaje zahteva na pisarnici nadležnog registra založnog prava.

Kada je reč o ustanovljavanju založnog prava na novčanim sredstvima na računu/ima poreskog obveznika određivanje prioriteta založnog prava uređeno je na drugačiji način.

Naime, članom 47. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ’’ br.3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br.43/2004, 62/2006, 11/2009. i 31/2011), propisan je redosled u zavisnosti od izdavaoca (donosioca) osnova (izvršnog naslova – rešenja).


Tako, prema članu 47. stav 1. pomenutog zakona, prinudna naplata s računa kli-jenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva, prema sledećem redosledu na osnovu:

izvršnih 1) rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa - prema vre-menu prijema;izvršnih sudskih rešenja, drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja - pre-2) ma vremenu prijema;naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovla-3) šćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu - prema vremenu prijema.

Dakle, izvršno poresko rešenje nalazi se u prvom redu prioriteta i izvršava se pre izvršnih sudskih rešenja iako su ona, naprimer, predata na izvršenje pre poreskog izvršnog rešenja. Prioritet se određuje u okviru reda prioriteta i to prema vremenu prijema izvršnih naslova iz tog reda prioriteta. Zato je i dopušteno da se rešenje o pri-nudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika i rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate iz sredstava na računu poreskog obveznika iz člana 87a ZPPPA dostavljaju NBS - Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu preko pošte putem preporučene pošiljke.

Popis pokretnih stvari

Član 89.Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem

tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost.

Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, pro-cene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i proce-ne stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili pri-nudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije, Poreska uprava podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz zahtev se prilaže izvršno rešenje Poreske uprave iz čl. 66, 77. i 87. ovog zakona.

Sud je dužan da rešenje po zahtevu iz stava 2. ovog člana donese najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.


Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj će pokazati dokumente kojima potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja.

Popis pokretnih stvari iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva puno-letna svedoka.

Ako u toku popisa poreski obveznik istakne da je na pokretnoj stvari ustanov-ljeno založno pravo i upisano u registar založnih prava u korist privatnopravnog poverioca, poreski izvršitelj to uzima u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu realizovati.

Poreski izvršitelj može da, ako proceni da su osnovane tvrdnje poreskog obveznika ili drugih lica da na određenim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje, ne utvrdi prioritet prilikom popisa stvari.

Prvenstvo u popisu imaju stvari koje se najlakše mogu unovčiti. Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne na-

plate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u naj-kraćem roku od prijema poziva.

• • •

Centralna figura u postupku popisa i procene pokretnih stvari, ali i tokom celog postupka prinudne naplate, je zaposleni LPA raspoređen na radno mesto - poreski izvršitelj. Poreski izvršitalj sprovodi postupak popisa i procene pokretnih stvari i od-govoran je za pravilnost i zakonitost preduzetih procesnih radnji u tom postupku.

Poreski izvršitelj mora da ima službenu legitimaciju, kojom poreskom obvezniku dokazuje svojstvo ovlašćenog službenog lica, uz napomenu da ovlašćeno službeno lice uživa i krivično pravnu zaštitu u postupku koji sprovodi.

Akt o službenoj legitimaciji poreskog izvršitelja LPA, shodno odredbi člana 162. stav 4. ZPPPA, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost mi-nistra nadležnog za poslove uprave.

Poreski izvršitelj radi vršenja popisa i procene ima pravo da:uđe na zemljište (parcelu) u svojini poreskog obveznika;•uđe u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja registrovanu delatnost;•uđe u stan/kuću ili drugu prostoriju (garaža, zgrada za odmor i rekreaciju, •pomoćne prostorije i sl.), koje poreski obveznik koristi za stanovanje i druge namene u vezi sa stanovanjem, bez obzira da li njen vlasnik stan/kuću ili druge prostorije koristi kao vlasnik ili po drugom osnovu.

Poreski izvršitelj ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju delatnost bez sudskog rešenja.


Kada je reč o ulasku u stan/kuću u kojoj poreski obveznik stanuje ili druge prosto-rije koje koristi u vezi sa stanovanjem, razlikujemo dve situacije.

Prvu, ako poreski obveznik dozvoljava poreskom izvršitelju ulazak u stan/kuću ili druge prostorije. U ovoj situaciji poreskom izvršitelju nije potrebno sudsko rešenje kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije.

Drugu, ako poreski obveznik ne dozvoljava poreskom izvršitelju ulazak u stan/ku-ću19 ili druge prostorije bez sudskog rešenja. U ovoj situaciji poreski izvršitelj sastavlja o tome službenu belešku, podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije i po donoše-nju sudskog rešenja ulazi u stan/kuću poreskog obveznika.

Shodno odredbi stava 3. ovog člana, sud je, s obzirom na hitnost postupka prinud-ne naplate poreza, dužan da rešenje po zahtevu LPA donese najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.

Stavom 4. ovog člana, propisano je da je poreski izvršitelj dužan da pre pristupanja popi-su, poreskom obvezniku pokaže svoju službenu legitimaciju, rešenje o prinudnoj naplati po-reza na osnovu koga se vrši popis i procena i da pozove poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja. Sve ovo se unosi u zapisnik o popisu i proceni po-kretnih stvari. Podrazumeva se da, ako poreski obveznik izrazi spremnost da plati dugovani iznos poreske obaveze i do tog trenutka nastale troškove prinudne naplate, poreski izvršitelj će mu to omogućiti, u kom slučaju prestaje razlog za popis i procenu pokretnih stvari.

Stavom 5. ovog člana, propisano je da se popis pokretnih stvari vrši u prisustvu dva punoletna svedoka, pa suprotno postupanje predstavlja povredu pravila postupka.

U praksi se postavilo pitanje – da li zaposleni LPA mogu biti svedoci u postupku pri-nudne naplate? Prema članu 163. stav 2. ZUP, lice koje u postupku učestvuje u svojstvu službenog lica ne može biti svedok. To dalje znači da u postupku u kome ne učestvuje u svojstvu službenog lica, službeno lice može biti svedok. To je pravni aspekt. Među-tim, s obzirom na osetljivost poslova prinudne naplate kojim se zadire u pravo svojine poreskog obveznika, nije uputno da zaposleni LPA, zbog krajnjeg ishoda poreskog po-stupka u eventualnom upravnom sporu, bude svedok. Osim toga, u opisu radnog me-sta zaposlenih LPA ne stoji da su svedoci u poreskom postupku, konkretno u postupku popisa i procene pokretnih stvari poreskog obveznika. Penzionisani radnici LPA mogu biti svedoci u postupku popisa i procene pokretnih stvari poreskog obveznika.

19 Prema članu 8. „Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda“ (Rim 1950.), „Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske“

Prema članu članu 24. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama – „Sl. list SCG“, br. 6/2003), „Svako ima pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i tajnosti prepiske. Niko ne sme ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca ili u njima vršiti pretres, osim na osnovu odluke suda...“

Prema članu 40. Ustava Republike Srbije, „Stan je nepovrediv. Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka“.


Stavom 6. ovog člana propisano je da ako poreski obveznik u toku popisa istakne da je na pokretnoj stvari koja je predmet popisa ustanovljeno založno pravo i upisano u registar založnog prava u korist privatnopravnog poverioca, poreski izvršitelj ceni tu činjenicu i uzima je u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu ostvariti prodajom zalogom opterećene pokretne stvari.

Stavom 7. ovog člana propisano je da poreski izvršitelj, ako proceni da su osnovane (na dokazima utemeljene) tvrdnje poreskog obveznika ili drugih lica da na određenim pokretnim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje, može odlučiti da tu stvar ne popiše.

Stavom 8. ovog člana, propisano je da poreski izvršitelj prilikom popisa prvenstve-no popisuje pokretne stvari koje se najlakše mogu unovčiti (prodati).

Stavom 9. ovog člana, dato je ovlašćenje poreskom izvršitelju da udalji svako lice koje ometa sprovođenje popisa i procene pokretnih stvari. Ako se lice ne udalji nego nastavi sa ometanjem, poreski izvršitelj je ovlašćen da zatraži pomoć (asistenciju) ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i u slučaju ako lice koje poseduje stvari koje su predmet popisa, odbije da ih učini dostupnim poreskom izvršitelju radi popisa i procene.

Članom 180. stav 1. tačka 10) ZPPPA, propisano je da će se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice, koje nije preduzetnik ako: „10) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kome se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje pose-duje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3)“.

Prema odredbi stava 10. ovog člana, policija je dužna da poreskom izvršitelju na licu mesta pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.

Popis nepokretnosti

Član 90.Poreska uprava pribavlja, po službenoj dužnosti, dokaz o nepokretnostima koje su

svojina poreskog obveznika, od organa nadležnog za vođenje registra nepokretnosti.Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti dužan je da, u roku od tri dana od

dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, dostavi Poreskoj upravi tražene dokaze. Radi sastavljanja popisa, poreski izvršitelji imaju pravo da uđu na zemljište i u

prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a na osnovu sudskog rešenja iz člana 89. stav 2. ovog zakona i u stan poreskog obveznika ili člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu.

• • •


Ovim članom uređen je način i postupak pribavljanja podataka o nepokretnosti u svojini poreskog obveznika, koje bi bile eventualni predmet obezbeđenja i prinudne naplate poreskog duga.

Podsećamo da su prema članu 159b ZPPPA, koji se primenjuje od 6. avgusta 2010. godine, državni organi i organizacije dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samo-uprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ZPPPA, kao i da jedinica lokalne samouprave ne plaća naknadu troškova, odnosno taksu, za podatke koje pribavlja od napred navedenih organa i organizacija, za potrebe utvrđivanja njenih izvornih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA. S tim u vezi, direktor Republičkog geodetskog zavoda je svojim aktom 07 broj: 951-1356/2010 od 21.10.2010. godine obavestio sve Službe za katastar nepokretnosti u Republici Srbiji da su obavezne da na zahtev jedinice lokalne samouprave izdaju bez naknade podatke …, kao i druge podatke koje jedinica lokalne samouprave pribavlja za potrebe utvrđivanja njenih izvornih prihoda.

Radnje iz stava 1. ovog člana (pribaljanje dokaza), moraju da budu planirane i izvedene daleko pre samog početka postupka obezbeđenja i prinudne naplate poreske obaveze, kako bi se blagovremeno i efikasno ustanovilo prioritetno založno pravo – hipoteka u korist jedinice lokalne samouprave. U suprotnom, poreskom obvezniku se ostavlja prostor (vreme) da osujeti postupak ustanovljavanja hipoteke, pošto su intere-si poreskog organa i poreskog obveznika suprostavljeni.

Stavom 3. ovog člana propisano je jedno od ovlašćenja poreskog izvršitelja u po-stupku obezbeđenja i prinudne naplate poreske obaveze. Na ovom mestu ukazujemo da poreski izvršitelj ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju delatnost bez sudskog rešenja. Ako poreski obveznik ne dozvoljava ulazak u njegov stan/kuću ili u stan/kuću člana porodice sa kojim pore-ski obveznik živi u domaćinstvu, problem se rešava tako što se LPA obraća zahtevom nadležnom osnovnom sudu radi donošenja rešenja kojim se poreskom izvršitelju do-zvoljava ulazak u stan/kuću. I u slučaju popisa i procene nepokretnosti, LPA ima pravo da zahteva pomoć (asistenciju) ovlašćenih službenih lica MUP.

Prestanak zaloge

Član 91.Poreska uprava, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi

zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog ob-veznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3)-5) i stav 3. ovog zakona.


U roku iz stava 1. ovog člana Poreska uprava obaveštava i poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.

• • •

Ovim članom uređeno je pitanje prestanka zaloge koje se odnosi na sva založna prava, bez obzira na predmet zaloge.

Odredbom stava 1. ovog člana, propisano je da nadležni poreski organ, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, od-nosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3) – 5) i stava 3, što praktično znači:

Ako je kao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja upisana 1) hipo-teka, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena hipotekom, podnosi zahtev za brisanje hipoteke organu nadležnom za vođenje registra ne-pokretnosti.Ako je kao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja upisana 2) zalo-ga na pokretnim stvarima poreskog obveznika u Registar zaloge na pokret-nim stvarima, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena založnim pravom, podnosi zahtev za brisanje založnog prava Agenciji za pri-vredne registre, Beograd, Brankova 25 ili najbližoj organizacionoj jedinici ove Agencije.Ako je upisana zaloga - 3) zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza u Re-gistar blokiranih računa, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena založnim pravom na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika, podnosi zahtev za brisanje založnog prava preporučenom pošilj-kom sa povratnicom na adresu:NARODNA BANKA SRBIJE - ODЕLJENJE ZA PRIJEM, KONTROLU I UNOS OSNOVA I NALOGA – KRAGUJEVAC, Branka Radičevića 16a

U napred navedenim slučajevima nadležni poreski organ bez odlaganja, a najka-snije u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obez-beđena založnim pravom iz člana 87. stav 1. tačka 4) i 5) ZPPPA, pismeno obaveštava i dužnike poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tačka 4), odnosno iz člana 87. stav 1. tačka 5) ZPPPA.

Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da nadležni poreski organ u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, obaveštava i poreskog obveznika o pre-stanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.


Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i u slučaju ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u vidu zakonskog založnog prava u smislu člana 66. ZPPPA i u slučaju ustanovljavanja založnog prava pre početka prinudne naplate u smislu člana 72. ZPPPA. Ovo stoga, što je članom 66. stav 5. ZPPPA, propisano da privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja naplate poreske obaveze iz člana 74. stav 2. ZPPPA. Iz istih razloga, primenom analogije, traje i založno pravo ustanovljeno pre početka prinudne naplate poreske obaveze iz člana 72. ZPPPA. Ovo i stoga, što se založno pravo iz člana 72. ZPPPA, može a ne mora uvek usta-noviti, kao i privremena mera iz člana 66. ZPPPA.

Iako odredba stava 2. ovog člana ne obavezuje nadležni poreski organ da poreskog obveznika obavesti i o činjenici da je podnela organu nadležnom za vođenje odgovara-jućeg registra zaloge zahtev za brisanje zaloge iz registra, uputno je da se u obaveštenju kojim se poreski obveznik obaveštava o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati, unese i obaveštenje o tome da je nadležni poreski organ u zakonskom roku podneo i zahtev za brisanje zaloge iz odgovarajućeg registra.

Sredstva prinudne naplate

Član 92.Prinudna naplata sprovodi se na:1. novčanim sredstvima poreskog obveznika - prenosom sredstava sa računa po-

reskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda;

2. novčanim potraživanjima poreskog obveznika - prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda;

2a. zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji - zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate;

3. nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika - zabranom, prenosom po-traživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživa-nja;

4. gotovom novcu i hartijama od vrednosti - popisom i zaplenom;5. pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom;6. nepokretnostima - zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.

Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana.


Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i njegovim dužnici-ma, odnosno organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci.

• • •

Ovim članom propisana su sredstva prinudne naplate.Sredstva prinudne naplate poreske obaveze (u daljem tekstu: sredstva prinudne

naplate) možemo definisati kao izvršne radnje koje se u skladu sa zakonom preduzi-maju u postupku prinudne naplate poreskog duga.

Sredstva prinudne naplate zavise od predmeta prinudne naplate, pa su tako sred-stva prinudne naplate:

Predmet prinudne naplate iz člana 84. ZPPPA (stvari i imovinska prava u svojini

poreskog obveznika)

Sredstva prinudne naplate iz člana 92. ZPPPA (izvršne radnje koje se preduzimaju

u postupku prinudne naplate)

1. novčana sredstva na računu obveznika1. prenos sredstava sa svih računa obveznika na propisani uplatni račun javnih prihoda

2. novčana potraživanja obveznika2. prenos potraživanja na propisani uplatni račun javnih prihoda

2a zarada, odnosno naknada zarade, odnosno penzija

2a zaplena određenog dela zarade, odnosno naknade zarade, odnosno penzije i nalog isplatiocu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate

3. nenovčana potraživanjima obveznika

3. zabrana prenosa nenovčanog potraživanja, popis i procena, zaplena i prodaja predmeta nenovčanog potraživanja

4. gotov novac i hartije od vrednosti 4. popis i zaplena

5. pokretna stvar poreskog obveznika5. popis i procena, zaplena i prodaja pokretne stvari

6. nepokretnost poreskog obveznika 6. zaplena, utvrđivanje početne vrednosti i prodaja nepokretnosti

Kako se prinudna naplata, u smislu odredbe člana 84. stav 2. ZPPPA, može spro-vesti na jednom ili više predmeta prinudne naplate u isto vreme, to je stavom 2. ovog člana propisano da nadležni poreski organ na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, po


bilo kojem redosledu, primenjuje jedno ili više propisanih sredstava prinudne naplate. Pošto svaki predmet prinudne naplate ima „svoja“ sredstva čijom primenom se sprov-di postupak naplate na tom predmetu, smisao ove odredbe je da se rešenjem o prinud-noj naplati opredeljuje predmet prinudne naplate, pa se u postupku prinudne naplate primenjuju sredstva propisana za taj predmet prinudne naplate.

Rešenje o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA, pored elemenata iz člana 77. ZPPPA, opredeljuje predmet prinudne naplate. Zato ponavljamo, rešenje iz člana 77. i rešenje iz člana 92. stav 2. ZPPPA nisu dva različita rešenja o prinudnoj naplati, već je reč o jednom poreskom upravnom aktu. Naime, rešenjem o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA konkretizuje se predmet prinudne naplate, ali njegov dispo-zitiv mora da sadrži i obavezne elemente dispozitiva rešenja iz člana 77. stav 2. ZPP-PA. (osnov poreskog duga – vrstu poreza, iznos poreskog duga i sporednih poreskih davanja, naznaku da je opomena za plaćanje poreskog duga dostavljenja poreskom obvezniku i pouku poreskom obvezniku o njegovim pravima u postupku prinudne naplate), kao elemente iz člana 198. ZUP.

Dakle, postupak prinudne naplate poreza počinje donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA, kojim se opredeljuje predmet/i na kome će se spro-vesti postupak prinudne naplate poreza primenom sredstava (izvršnih radnji) propi-sanih stavom 1. ovog člana.

Ako se LPA, na primer, opredeli da istovremeno vrši prinudnu naplatu iz dva pred-meta (sredstava na računu i pokretnim stvarima), iznos poreskog duga, kao i posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu treba rasporediti u oba rešenja o prinudnoj naplati, tako da iznos poreskog duga u zbiru iz oba rešenja ne prelazi ukupan iznos poreskog duga, kao i da posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu u zbiru ne prelazi iznos od 5 % ukupnog poreskog duga.

Svako rešenje o prinudnoj naplati se obavezno uredno dostavlja poreskom obve-zniku, dok se i dužniku poreskog obveznika, odnosno NBS - Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, dostavljaju ona rešenja o prinudnoj naplati po kojima oni treba da postupe.

Prihodi od unovčavanja

Član 93.Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti Poreska

uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.Ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća

poreskom obvezniku u roku od 30 dana, a kamata se obračunava u korist poreskog obveznika po isteku tog roka, u skladu sa članom 75. ovog zakona.


U slučaju da je u roku iz stava 2. ovog člana poreskom obvezniku dospela nova po-reska obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti po većoj ceni koristi se za namirenje te obaveze.

Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ovog zakona raspoređuju se rešenjem Poreske uprave prema redosledu namirenja iz člana 70. ovog zakona.

• • •

Ovim članom uređeno je postupanje sa zaplenjenim gotovim novcem i prihodima od unovčavanja (od prodaje), po osnovu:

zaplene gotovog novca;1) prodaje pokretnih stvari poreskog obveznika;2) prodaje nepokretnosti poreskog obveznika.3)

U ovom slučaju, napred navedeni prihodi nadležni poreski organ uplaćuje na uplatni račun broj: 840-1700845-84 – Javni prihodi plaćeni u postupku prinudne naplate.

Stavom 2. ovog člana uređen je postupak sa razlikom kada je u postupku unovča-vanja ostvaren veći iznos od iznosa poreske obaveze uključujući i sporedna poreska davanja (posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu i troškove prinudne na-plate). U ovom slučaju, nadležni poreski organ je dužan da tu razliku vrati obvezni-ku u roku od 30 dana, pod uslovom da u međuvremenu poreskom obvezniku nije dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena. Ako su se stekli uslovi za povraćaj razlike, pa to nadležni poreski organ ne učini u roku od 30 dana od dana namirenja poreske obaveze, poreskom obavezu pripada kamata od narednog dana od isteka roka za povraćaj razlike pa do dana povraćaja. Kamata se obračunava po stopi iz člana 75. stav 1. ZPPPA.

Ako je u međuvremenu poreskom obvezniku dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena, preostala razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti po većoj ceni, shodno odredbi stava 3. ovog člana, koristi se za na-mirenje te – u međuvremenu dospele a neplaćene obaveze. U ovom slučaju, razli-ka se koristi za namirenje bilo koje vrste javnih prihoda koji su u međuvremenu dospeli a nisu plaćeni.

Stav 4. ovog člana je upućujuća odredba, pošto propisuje da se prihodi od unov-čavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ZPPPA u postupku prinudne naplate raspoređuju rasporednim rešenjem prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA.


Prihodi od stvari prenetih u imovinu Republike

Član 94.U slučaju da se prodaja realizuje na način iz člana 104. stav 18. i člana 110. stav 5.

ovog zakona, smatraće se da procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti predstavlja cenu koja je uplaćena na odgo-varajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti iz stava 1. ovog člana postoji prio-ritetno založno pravo drugog poverioca koje mora da bude namireno, u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana prvo će se namiriti taj poverilac.

Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na kojoj nije postojalo prioritetno založno pravo drugog po-verioca iz stava 2. ovog člana, veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća pore-skom obvezniku.

Ako je na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti, postojalo prioritetno založ-no pravo drugog poverioca koje je namireno u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana, poreskom obvezniku vraća se razlika između procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno trećine utvrđene vrednosti nepokretnosti, i zbira iznosa za koji je namire-no prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je namirena poreska obaveza.

Način i postupak povraćaja razlike iz st. 3. i 4. ovog člana propisuje ministar.

• • •

Ovim članom uređen je specifičan način izmirivanja poreske obaveze za slučaj:kada se 1) pokretna stvar poreskog obveznika, shodno odredbi člana 104. stav 18. ZPPPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog poreskog organa; kada se 2) nepokretnost poreskog obveznika, shodno odredbi člana 110. stav 5. ZPPPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog poreskog organa.

Kada pokretna stvar ne bude prodata u postupku prinudne naplate u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava, odnosno LPA vrši novu procenu te pokretne stvari i vi-sina te procene predstavlja cenu (smatra se iznosom) koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda. Tačnije, za taj iznos se u poreskom računovodstvu raz-dužuje (umanjuje) dospela a neplaćena poreska obaveza poreskog obveznika. Podra-zumeva se da ako je početnu procenu vrednosti pokretnih stvari vršilo stručno lice u


svojstvu procenitelja, da to lice vrši i naknadnu procenu vrednosti pokretnih stvari. To isto važi i ako je prvobitnu procenu vršio poreski izvršitelj.

Naknadna procena pokretnih stvari čija prodaja nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno ni putem ne-posredne pogodbe u propisanom roku, propisana je zbog činjenice što se poreskom obvezniku za vrednost pokretnih stvari koje se prenose u svojinu države Srbije, od-nosno u svojinu jedinice lokalne samouprave, umanjuje iznos poreskog duga. Stoga naknadnom procenom treba utvrditi realnu vrednost pokretnih stvari u trenutku nji-hovog prenosa u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave. Prema tome, poreski izvršitelj ili procenitelj mogu naknadno proceniti vrednost tih stvari na iznos koji je niži od 1/3 njihove prvobitne procenjene vrednosti. Činjenica da pokretne stvari u postupku njihove prodaje nisu mogle biti prodate ni za 1/3 prvobitno proce-njene vrednosti, ukazuje da je njihova vrednost na tržištu u trenutku prenosa niža od 1/3 prvobitno procenjene vrednosti. U postupku prvobitne i naknadne procene vred-nosti pokretnih stvari koje su predmet prinudne naplate, zakonodavac ne obavezuje poreskog izvršitelja i procenitelja da od poreskog obveznika pribavi saglasnost u vezi sa visinom procenjene vrednosti pokretnih stvari.

Prema tome, rukovodno načelo u postupku naknadne procene vrednosti pokretne stvari je utvrđivanje realne tržišne vrednosti pokretnih stvari za koju ih njihov sticalac (država Srbija/jedinica lokalne samouprave) može prodati i nadomestiti iznos za koji će se u poreskom računovodstvu umanjiti poreska obaveza poreskom obvezniku, pa time i poreski prihod, a ne, na primer, prosečan rast cena na malo i stopa inflacije u periodu od prvobitne do naknadne procene vrednosti.

Da zaključimo, odgovoran odnos prema sredstvima budžeta koja se obezbeđuju iz javnih prihoda podrazumeva da ako se u postupku prinudne naplate umesto novčanih sredstava dobijaju pokretne stvari, onda iznos koji se može dobiti njihovom proda-jom predstavlja iznos za koji se može umanjiti poreski dug poreskog obveznika. U suprotnom, poreski obveznik, koji je sam sebe doveo u situaciju da se njegov poreski dug naplaćuje iz njegovih pokretnih stvari, bi bio na dobitku a država Srbije/jedinica lokalne samouprave na gubitku.

Prilikom naknadne procene vrednosti pokretnih stvari, ako je predmet prinudne naplate jedna vrsta stvari - robe (npr. šećer, brašno, ugalj, cigla, crep, itd.), a deo te robe je prodat u postupku prinudne naplate, naknadna procena realne vrednosti utvrdiće se za količinu robe koja nije prodata.

Dan plaćanja u ovom slučaju, shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 6) ZPPPA, je dan kada je doneto rešenje o prenosu pokretne stvari u svojinu Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Kada nepokretnost poreskog obveznika ne bude prodata u postupku prinudne na-plate u roku od šest meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepo-kretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava, odnosno LPA, donosi


rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne sa-mouprave po ceni koja predstavlja 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti i taj iznos predstavlja cenu (smatra se iznosom) koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda. Tačnije, za taj iznos se u poreskom računovodstvu razdužuje (umanjuje) dospela a neplaćena poreska obaveza poreskog obveznika.

Dan plaćanja u ovom slučaju, shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 7) ZPPPA, je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti poreskog obveznika u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Stav 2. ovog člana afirmiše i pokazuje značaj i suštinu prioritetnog založnog prava. Naime, ako je pokretna stvar ili nepokretnost poreskog obveznika, koja je predmet prinud-ne naplate, bila opterećena prioritetnim založnim pravom drugog poverioca, a ne države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, u tom slučaju Poreska uprava, odnosno LPA je dužna da poštuje upisano prioritetno založno pravo. Naime i u ovom slučaju, kada je država Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave umesto novčanog iznosa dobila u svo-jinu pokretnu stvar ili nepokretnost, dužna je da do iznosa naknadno procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno do 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, namiri priori-tetno založno pravo drugog poverioca. To praktično znači, da u ovom slučaju država Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave, do visine iznosa naknadno procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno za iznos 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti prenete u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, najpre namiruje (isplaćuje) potraživanje prioritetnog založnog poverioca poreskog obveznika, a poreskog obveznika razdužuje u poreskom računovodstvu za iznos eventualne razlike.

Primer: Nadležni poreski organ je radi naplate poreskog duga u iznosu od 1.000.000 dinara vodio postupak prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika za koju je utvrđena početna vrednost u iznosu od 1.200.000 dinara. Nepokretnost je optereće-na prioritetnom hipotekom u korist d.o.o. „Studenac“ radi obezbeđenja naplate njego-vog potraživanja u iznosu od 600.000 dinara. Pošto nepokretnost nije prodata u roku od šest meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti pu-tem usmenog javnog nadmetanja, LPA je donela rešenje o prenosu te nepokretnosti u svojinu jedinice lokalne samouprave u vrednosti 1/3 utvrđene početne vrednosti (400.000 dinara – 1.200.000 : 3 = 400.000). U ovom slučaju nadležni poreski organ je dužan da namiri prioritetnog založnog poverioca i da mu isplati iznos od 400.000 dinara, a poreski dug poreskog obveznika će ostati nenamiren u celosti. Osim toga, ostaju nenamireni i troškovi prinudne naplate iako je pojedine od tih troškova nadlež-ni poreski organ isplatio iz sopstvenih sredstava.

Međutim, ako prioritetni hipotekarni poverilac ima dospelu a neplaćenu poresku oba-vezu, onda se vrši zaplena njegovog prioritetnog potraživanja donošenjem rešenja o pri-nudnoj naplati iz novčanog potraživanja poreskog obveznika (hipotekarnog poverioca), čime se prioritetno potraživanje umesto prioritetnom hipotekarnom poveriocu uplaćuje na odgovarajuće račune jevnih prihoda koje duguje prioritetni hipotekarni poverilac.


Zakonsko rešenje iz stava 2. ovog člana treba da bude upozorenje zaposlenima LPA iz funkcije naplate da kao predmet prinudne naplate ne uzimaju ili jako obazrivo uzimaju pokretne stvari i nepokretnost na kojima je već upisano prioritetno založno pravo u korist drugog poverioca, pošto se u ovom slučaju postupak sprovodi radi na-mirenja potraživanja tog poverioca, a ne poreskog poverioca.

Stavom 3. ovog člana propisana je situacija za slučaj kada pokretna stvar, odnosno nepokretnost koja je preneta u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samo-uprave nije opterećena prioritetnim založnim pravom u korist drugog poverioca, a naknadno procenjena vrednost pokretne stvari, odnosno 1/3 utvrđene početne vred-nosti nepokretnosti je veća od iznosa poreske obaveze. U ovom slučaju, razlika (višak preko iznosa poreske obaveze) se vraća poreskom obvezniku pod uslovom da nema u međuvremenu dospeo a neplaćeni poreski dug.

Stavom 4. ovog člana propisana je situacija za slučaj kada je na pokretnoj stva-ri, odnosno nepokretnosti koje su prenete u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca a koje je namireno do iznosa naknadno procenjene vrednosti pokretne stvari odnosno do 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, pa i posle toga preostane razlika. U ovom slučaju, poreskom obvezniku se vraća razlika između naknadno procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti i zbira iznosa za koji je namireno prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je na-mirena (razdužena) poreska obaveza.

Primer: Poreska obaveza iznosi 500.000 dinara. Troškovi prinudne naplate iznose 50.000 dinara. Vrednost 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti koja je preneta u svojinu jedinice lokalne samouprave iznosi 1.000.000 dinara. Na nepokretnosti je upisana prioritetna hipoteka drugog lica radi obezbeđenja naplate njegovog potraživa-nja od 400.000 dinara. U ovom slučaju poreskom obvezniku se vraća iznos od 50.000 dinara, koji preostaje posle namirenja prioritetnog poverioca (400.000), poreske oba-veze (500.000) i troškova prinudne naplate (50.000).

U ovoj situaciji rasporednim rešenjem, u prvom stavu, nalaže se namirenje prio-ritetnog hipotekarnog poverioca do 1/3 sa svim elementima: iznos, naziv prioritetnog hipotekarnog poverioca, PIB, poziv na broj, račun na koji treba preneti 1/3 procenjene vrednosti. U drugom stavu rasporednog rešenja preostali iznos naplaćenih sredstava u postupku prinudne naplate prodajom nepokretnosti raspoređuje se na uplatne račune javnih prihoda prema redosledu iz člana 70. ZPPPA. I u ovoj situaciji, vrši se zaplena potraživanja prioritetnog hipotekarnog poverioca, ako ima dospelu a neplaćenu po-resku obavezu.


Prinudna naplata iz novčanih sredstava

Član 95.Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava pore-

skog obveznika, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne napla-te da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršava se na način uređen zakonom kojim se ure-đuje platni promet.

Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, orga-nizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.

Ako banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika pro-izvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.

• • •

Ovim članom uređen je postupak prinudne naplate poreskog duga iz novčanih sredstava poreskog obveznika na svim njegovim (dinarskim i deviznim) računima kod poslovnih banaka.

Prinudna naplata sa računa poreskog obveznika se izvršava prenosom sredstava sa računa otvorenih kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu izvršnog poreskog rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Postupak prinudne naplate poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika je do-sta jednostavan, a efikasan pa ga treba koristiti uvek kada poreski obveznik ima otvoren poslovni račun kod poslovne banke, a na računu poreskog obveznika postoje sredstva.

U ovom slučaju je bitno da se strogo poštuju sva pravila postupka, a to znači:da se pre pokretanja postupka prinudne naplate utvrdi da li je poslovni račun •poreskog obveznika u blokadi ili ne, a ako je u blokadi – za koji je iznos bloki-ran i koliko blokada dugo traje;


da se pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati nesporno utvrdi da je pore-•skom obvezniku uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza;da se pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati utvrdi da li poreski obveznik •nije podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreza;da se rešenje o prinudnoj naplati i rešenje o ustanovljavanju privremene mere •radi obezbeđanja naplate poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika iz člana 87a ZPPPA, uredno dostave poreskom obvezniku;da se na rešenje o prinudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika •stavi klauzula izvršnosti;da se rešenje o prinudnoj naplati i rešenje o ustanovljavanju privremene mere •preporučenom pošiljkom sa povratnicom dostave NBS - Odеljenju za pri-jem, kontrolu i unos osnova i naloga - Kragujevac.

Za samu prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika nad-ležna je Narodna banka Srbije, koja je ovlašćena da sa svih računa klijenata (poreskih obveznika) kod banaka na kojima poreski obveznik ima sredstva (dinarska i devizna), bez njegove saglasnosti, izvrši naplatu po izvršnim rešenjima (poreskih, carinskih, sudskih i drugih organa) i nalozima (po osnovu hartija od vrednosti, menica i ovlašćenja) po propi-sanom redosledu prioriteta, a u okviru istog reda prioriteta prema vremenu prijema.

Prinudna naplata iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika na osnovu izvršnih poreskih rešenja spada u prvi red prioriteta.

Izvršna rešenja nadležnog organa dostavljaju se počev od 30.09.2005. godine Na-rodnoj banci Srbije - Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujev-cu, Ulica Branka Radičevića 16a.

Sprovođenje prinudne naplate s računa poreskog obveznika sprovodi se u više faza, i to:

prijem i evidentiranje rešenja – izvršnih naslova iz 1) I i II reda prioriteta, kao i naloga iz III reda prioriteta;kontrola2) ispravnosti osnova – rešenja i naloga, koja podrazumeva i vraćanje neispravnih osnova njihovom donosiocu;unos3) rešenja (izvršnih naslova) u program -Evidenciju blokrianih računa.

Izvršenje rešenja i naloga vrši se razmenom elektronskih poruka između NBS – organizacione jedinice nadležne za naplatu s računa klijenata i banaka putem blokade matičnog broja dužnika, što podrazumeva blokadu svih njegovih računa kod svih ba-naka i zabranu bankama da takvom dužniku otvaraju nove račune.

Unosom izvršnih osnova za prinudnu naplatu u bazu podataka prinudne naplate za izvršne dužnike koji nemaju evidentirane osnove i naloge u prinudnoj naplati, Na-rodna banka Srbije – organizaciona jedinica u Beogradu (u daljem tekstu: Prinudna naplata u Beogradu) u čijem su delokrugu nadzor i operativni poslovi elektronskom porukom nalaže:


svim bankama da klijentu–dužniku blokiraju sve dinarske i devizne račune,a) da mu ne otvaraju nove račune i b) da Prinudnoj naplati u Beogradu bez odlaganja dostave podatke o stanju sred-c) stava na tim računima.

Posle blokiranja računa dužnika, poslovne banke su obavezne da Prinudnoj napla-ti u Beogradu elektronskom porukom odmah dostave informaciju o stanju sredstava na računima klijenta (dinarskim, depozitnim i deviznim), kao i o svim narednim pro-menama stanja sredstava.

Prinudna naplata u Beogradu daje elektronskom porukom zahtev za prenos sred-stava s blokiranog računa banci kod koje dužnik ima najviši iznos sredstava na dinar-skom računu, a ako na njemu nema dovoljno dinarskih sredstava – i ostalim bankama, redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog namirenja naloga za prinudnu naplatu.

Ako na dinarskim računima nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu na-platu ili ih nema dovoljno, zahtev za prenos sredstava po blokadi daje se ostalim ban-kama kod kojih dužnik ima devizne račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.

Banke su dužne da, na osnovu primljene elektronske poruke odmah prenesu sred-stva s računa dužnika na račun naveden u toj poruci i o tome elektronskom porukom odmah obaveste Prinudnu naplatu u Beogradu.

Pošto je u praksi ovo najčešće primenjivani predmet prinudne naplate poreza, a koji je istovremeno i najefikasniji ako na računu poreskog obveznika ima sredstava, ukazujemo na važnost provera koje treba izvršiti u pripremi za donošenje rešenja o „blokadi“ računa, kako bi naplata bila izvršena i to efikasno.

Naime, pre donošenja odluke da se prinudnoj naplati poreskog duga pristupi iz sredstava na račun/ima poreskog obveznika treba preko sajta Narodne banke Srbije, na internet adresi www.nbs.rs obavezno izvršiti pretragu podataka o poreskim obve-znicima čiji su računi blokirani, kako bi se utvrdilo da li su računi poreskog obve-znika u blokadi i ako jesu, za koji iznos su blokirani i koliko dugo blokada traje, što je odlučujuća činjenica za pristupanje ili ne prinudnoj naplati iz sredstva na računu. Podrazumeva se da ako je račun/i poreskog obveznika u blokadi u dužem periodu i za veće iznose, treba odabrati drugo/e predmete prinudne naplate iz kojih će se poreski dug naplatiti.

Inače, podsećamo da se do podataka o obveznicima čiji su računi već u blokadi dolazi ulaskom na početnu stranicu internet adrese NBS, a zatim se na spisku opcija na levoj strani otvara opcija „Prinudna naplata“. U opcijama navedenim ispod dela označenog kao „Prinudna naplata“, bira se opcija – „Pretraživanje dužnika u pri-nudnoj naplati“. Posle otvaranja ove strane do podataka o poreskom ovezniku koji se odnose na ukupan iznos blokade i broju dana nelikvidnosti u poslednjih godinu dana,


dolazi se unošenjem broja računa, PIB ili matičnog broja poreskog obveznika u aplika-ciji koja se prikazuje. Na navedenoj strani dato je i obaveštenje da podaci koji se dobi-jaju na osnovu ovog upita nisu zvanični podaci i Narodna banka Srbije ne odgovara za njihovu tačnost i ispravnost, kao i da zvanične podatke o blokadi dužnika u prinudnoj naplati (iznos i broj dana nelikvidnosti) u vidu potvrde daje NBS - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu.

Naglašavamo da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja NBS - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja o prinudnoj naplati.

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja

Član 96.Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava se na

osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug

namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja.Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava

vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

• • •

U vezi sa primenom ovog člana, ukazujemo da je u njegovoj primeni najvažnije – kvalitet novčanog potraživanja poreskog obveznika, odnosno solventnost dužnika poreskog obveznika.

Naime, poreski obveznici često nude svoja potraživanja od svojih dužnika kao predmet prinudne naplate, koja oni prethodno ni u sudskom postupku nisu naplatili. Ako se prihvati takvo, faktički nenaplativo, potraživanje poreskog obveznika kao pred-met prinudne naplate, poreski obveznik, bez obzira što zna o kakvom je potraživanju reč, insistira da se ne vrši obračun kamate od dana zaplene takvog potraživanja, jer on smatra da je izmirio svoj poreski dug, bez obzira da li će isto nadležni poreski organ naplatiti ili ne. Ovakve situacije izazivaju velike nesporazume na relaciji nadležni po-reski organ – poreski obveznik.

Stoga, prilikom opredeljivanja da li će potraživanje poreskog obveznika biti pred-met prinudne naplate ili ne, mora se voditi računa o činjenici da li je ono realno na-plativo ili ne. U slučajevima kada poresk obveznik podnose pismeni zahtev za naplatu njegove poreske obaveze iz njegovog novčanog potraživanja, ako se oceni da isto ne


obezbeđuje efikasnu naplatu poreskog duga, zahtev se odbija sa obrazloženjem da je diskreciono pravo nadležnog poreskog organa da odabere predmet prinudne naplate poreske obaveze, pri čemu je dužan da vodi računa da se iz odabranog predmeta pri-nudne naplate, naplata poreskog duga može izvršiti efikasno.

Sam postupak prinudne naplate poreza iz novčanih potraživanja poreskog obve-znika počinje donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja pore-skog obveznika. Ovim rešenjem, koje se uredno dostavlja dužniku poreskog dužnika, nadležni poreski organ nalaže dužniku poreskog obveznika da svoj dug prema pore-skom obvezniku namiri tako što će isti uplatiti po dospelosti na uplatni račun/e javnih prihoda naveden u dispozitivu rešenja o prinudnoj naplati.

Ako dužnik poreskog dužnika ne postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši plaćanje na propisani račun javnih prihoda, Poreska uprava, odnosno LPA izvršava svoje rešenje tako što donosi posebno re-šenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava dužnika poreskog dužnika i posle njegovog urednog dostavljanja dužniku poreskog dužnika, isto sa klauzulom izvršnosti dostavlja NBS - Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu na izvršenje.

Ovaj vid prinudne naplate poreza je jednostavan i efikasan, pa ga treba uvek koristi-ti i u tom smislu treba pribavljati dokaze o novčanim potraživanja poreskog obveznika i vršiti procenu potraživanja koja će obezbediti efikasnu naplatu poreskog duga.

Prinudna naplata poreza iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije

Član 96aPrinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade,

odnosno penzije poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz stava 1. ovog člana, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da postupa po nalogu iz rešenja iz stava 2. ovog člana.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da obavesti nadležni poreski organ o promenama od uticaja na izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana, naj-kasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.


Ako isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, ne obustavi i ne uplati iznos zarade, naknade zarade, odnosno penzije na kome se sprovodi prinudna naplata, na propisani uplatni račun javnih prihoda u roku iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i spored-nih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

• • •

Ovaj član je u primeni od 7. januara 2012. godine, a pogodan je za primenu pre svega u postupku naplate manjih iznosa poreskog duga od fizičkih lica (građana). Osim toga, primena ovog sredstva prinudne naplate je jednostavna, pa LPA njegovu primenu treba maksimalno da koristi.

Do propisivanja odredbe člana 96a ZPPPA postojalo je otvoreno pitanje - Da li se prinudna naplata izvornih lokalnih javnih prihoda može vršiti iz zarade/naknade za-rade/penzije poreskog obveznika? Odredbom člana 26. Zakona o izmenama i dopuna-ma Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 101/2011) definitivno je dat odgovor na ovo pitanje, pošto je u članu 84. stav 1. ZPPPA dodata nova tačka 2a) kojom je propisano da se prinudna naplata poreza sprovodi i na: „2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje“. Dakle, ovom odred-bom zakonodavac je konačno rešio višegodišnju dilemu da li zarada i penzija poreskog obveznika mogu ili ne mogu biti predmet prinudne naplate poreza.

Zato početkom primene člana 96a ZPPPA treba prestati sa prinudnom naplatom po-reza iz novčanog potraživanja - zarade poreskog obveznika primenom člana 96. ZPPPA.

Poslednjim izmenama i dopunama ZPPPA stvoren je nesporni pravni osnov:da se prinudna naplata izvornih lokalnih javnih prihoda od fizičkih lica (gra-1) đana) sprovodi iz zarade/naknade zarade/penzije poreskog obveznika zaple-nom njihovog dela do iznosa propisanog Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011 – u daljem tekstu: Zakon o izvr-šenju), ali ida se naplata izvornih lokalnih javnih prihoda od fizičkih lica sprovodi iz za-2) rade i penzije po pristanku poreskog obveznika putem administrativne za-brane.

Pravni osnov za naplatu poreza po pristanku poreskog obveznika putem admini-strativne zarade nalazi se u odredbi člana 96a stav 8. ZPPPA, koji glasi:

„Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i spored-nih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje“.


Članom 181. Zakona o izvršenju, uređena je zabrana na zaradi po pristanku izvrš-nog dužnika (administrativna zabrana). Dakle, naplata poreza iz zarade od poreskih obveznika može se vršiti i po njihovom pristanku.

Član 181. stav 1. Zakona o izvršenju, koji se u smislu odredbe člana 96a stav 8. ZPPPA primenjuje i u postupku naplate poreza, glasi:

„Zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administra-tivna zabrana) ima pravno dejstvo izvršenja na zaradi ako je stavljena pre donošenja rešenja, odnosno zaključka o izvršenju“.

Odredbom člana 182. Zakona o izvršenju propisano je da se odredbe Zakona o izvršenju koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno primenjuju i na izvršenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (dakle i na penziji kao jednom od prima-nja po osnovu socijalnog osiguranja).

Ograničenje izvršenja na zaradi i penziji propisano članom 148. Zakona o izvrše-nju primenjuje se i u slučaju administrativne zabrane. Prema članu 148. pomenutog zakona izvršenje na zaradi i penziji može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, odnosno penzije.

Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi predmet izvršenja može biti samo do jedne polovine minimalne zarade (član 148. stav 2. Zakona o izvršenju).

Dakle, zakonodavac propisuje gornji prag za stavljanje administrativne zabrane na zaradi ili penziji poreskog obveznika (do 2/3 zarade/penzije, odnosno do ½ minimal-ne zarade), što znači da LPA ima diskreciono pravo da u svakom konkretnom slučaju odredi iznos zarade/penzije koji će biti predmet administrativne zabrane (npr. 1/12, 1/10, 1/6, 1/4…)

Ograničenje izvršenja na zaradi dužnika u visini od 2/3 zarade ima za cilj da se obezbedi socijalna sigurnost i materijalna egzistencija izvršnog dužnika i eventualno članova njegovog domaćinstva. Polazeći od cilja zbog kojeg je izvršenje ograničeno, proizlazi zaključak da ograničenje izvršenja na zaradi do 2/3 važi bez obzira da li duž-nik ima jednog ili više poverilaca i bez obzira na iznos njihovih potraživanja.

Da bi se stavila administrativna zabrana na delu zarade ili penzije obveznika po-trebno je:

da poreski obveznik podneskom u pismenoj formi da pristanak da se na njegovoj 1) zaradi ili penziji stavi administrativna zabrana radi naplate poreskog duga;da se pristanak za stavljanje administrativne zabrane na delu zarade ili penzije 2) da pre pokretanja postupka prinudne naplate (pre donošenja rešenja o prinud-noj naplati poreza).

Uputno je da rukovodilac LPA predloži svojim pretpostavljenima da se putem ad-ministrativne zabrane vrši naplata poreza na imovinu od obveznika ovog poreza:

koji su zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi;1) koji su zaposleni u ustanovama (obdaništa, vrtići, biblioteke, muzeji, istorijski 2) arhivi itd.) čije se zarade finansiraju iz budžeta grada/opštine;koji su zaposleni u javnim preduzećima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave;3)


ali i od ostalih zaposlenih i penzionera koji pristanu da putem administrativne zabrane izmiruju porez na imovinu.

Podrazumeva se da se o mogućnosti izmirivanja poreskog duga putem administrativ-ne zabrane na prikladan način obaveštavaju poreski obveznici - zaposleni i penzioneri.

Ovaj vid (način) naplate poreza prihvatljiv je i za poreske obveznike – jer bi se po-rez plaćao u više rata, i za jedinice lokalne samouprave – jer se obezbeđuje kontinuiran priliv poreskih prihoda od ne malog broja poreskih obveznika.

Na kraju ukazujemo na poreske prekršaje koji se čine nepoštovanjem odredbe čla-na 96a ZPPPA.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 6a) ZPPPA, propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

„6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uti-cati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4)“.

Odredbom člana 179. stav 2. ZPPPA propisano da će za prekršaj iz stava 1. člana 179. ZPPPA odgovorno lice u pravnom licu kazniti novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.

Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja

Član 97.Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja poreskog obveznika kada potraživa-

nje glasi na predaju stvari ili prenos prava svojine na poreskog obveznika, izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da, po dos-pelosti, preda dugovanu pokretnu stvar ili nepokretnost Poreskoj upravi.

Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje po dospelosti, Poreska upra-va vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u skladu sa čl. 99-111. ovog zakona.

Kada Poreska uprava dođe u posed stvari, njihova prodaja vrši se u skladu sa čl. 99-104, odnosno čl. 105-111. ovog zakona.

Prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživanja vrši se shodnom primenom odredaba st. 2. i 3. ovog člana.

• • •

Predmet prinudne naplate mogu biti i nenovčana potraživanja poreskog obvezni-ka koja se izvršavaju predajom konkretne stvari nadležnom poreskom organu. Nenov-čano potraživanje može da glasi:


na predaju konkretne pokretne stvari;a) na predaju konkretne nepokretnosti;b) na predaju nekog drugog nenovčanog potraživanja. c)

Postupak prinudne naplate iz nenovčanog potraživanja počinje donošenjem reše-nja o prinudnoj naplati kojim se nalaže dužniku poreskog obveznika da, po dospelosti, dugovanu pokretnu stvar, odnosno nepokretnost, umesto poreskom obvezniku, preda Poreskoj upravi, odnosno LPA. Podrazumeva se da se rešenje o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika mora uredno dostaviti i poreskom ob-vezniku i njegovom dužniku. U suprotnom rešenje ne proizvodi pravne posledice, pa se ne mogu preduzeti dalje mere u cilju naplate poreza iz nenovčanog potraživanja.

Ako dužnik poreskog obveznika ne izvrši plaćanje poreskog potraživanja po dos-pelosti, Poreska uprava, odnosno LPA vrši prinudnu naplatu poreskog duga iz nenov-čanog potraživanja poreskog obveznika, u skladu sa odgovarajućim odredbama ZPP-PA, u zavisnosti od toga da li nenovčano potraživanje glasi na predaju pokretne stvari ili nepokretnosti.

Ako nenovčano potraživanje poreskog obveznika glasi na predaju pokretne stvari, Poreska uprava, odnosno LPA, kada dođe u posed te stvari, vrši njenu prodajaju u skladu sa odredbama čl. 99 -104. ZPPPA kojima je uređen postupak prinudne naplate iz pokretnih stvari.

Ako nenovčano potraživanje poreskog obveznika glasi na predaju nepokretnostii, Poreska uprava, odnosno LPA, kada dođe u posed nepokretnosti, vrši njenu prodajaju u skladu sa odredbama čl. 105 - 111. ZPPPA kojima je uređen postupak prinudne na-plate iz nepokretnosti.

Prema odredbi stava 5. ovog člana, prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživa-nja poreskog obveznika vrši se shodnom primenom st. 2. i 3. ovog člana, tj. shodnom pri-menom odredbama ZPPPA u zavisnosti od vrste (predmeta) nenovčanog potraživanja.

U primeni ovog člana najvažniji je kvalitet nenovčanog potraživanja koje poreski obveznik ima od svog dužnika.

Primer: Ako nadležni poreski organ ima tačnu informaciju da je poreski obve-znik zaključio ugovor o kupovini autobusa od „Ikarbusa“, prema kome će autobusi biti isporučeni u roku od šest meseci pod uslovima iz ugovora, u tom slučaju nadležni poreski organ može zapleniti pomenuto nenovčano potraživanje (autobuse) i rešenjem o prinudnoj naplati iz nenovčanih potraživanja naložiti dužnikovom dužniku (u ovom primeru „Ikarbusu“) da po dospelosti isporuke, autobuse, umesto poreskom ob-vezniku, preda nadležnom poreskom organu. Podrazumeva se da se u ovom slučaju sastavlja zapisnik o predaji stvari Poreskoj upravi, odnosno LPA.

Ako dužnik poreskog obveznika ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz ne-novčanih potraživanja i Poreskoj upravi, odnosno LPA ne preda pokretnu stvar, odno-sno nepokretnost, po dospelosti nenovčanog potraživanja čini poreski prekršaj, i to:


Ako je dužnik poreskog obveznika pravno lice – prekršaj iz člana 179. stav •4. tačka 5) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 100.000 do 300.000 dinara;odgovorno lice u pravnom licu dužniku poreskog obveznika – prekršaj iz čla-•na 179. stav 5. ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 5.000 do 15.000 dinara;ako je dužnik poreskog obveznika preduzetnik – prekršaj iz člana 179. stav 6. •ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 25.000 do 150.000 dinara;ako je dužnik poreskog obveznika fizičko lice – prekršaj iz člana 180. stav 1. tačka •11) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara.

U ovom slučaju poreski izvršitelj je dužan da protiv lica koje je izvršilo poreski prekr-šaj nadležnom prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prinudna naplata iz gotovog novca i hartija od vrednosti

Član 98.Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz gotovog novca izvršava

se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, u skladu sa odredbama čl. 89. i 99. i čl. 101-103. ovog zakona.

Rešenje o prinudnoj naplati iz hartija od vrednosti Poreska uprava dostavlja ban-ci ili drugom pravnom licu kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, kao i poreskom obvezniku.

Banka, odnosno drugo pravno lice kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, do-stavlja Poreskoj upravi podatke o hartijama od vrednosti, uključujući i procenu njiho-ve vrednosti u roku od pet dana od dana prijema rešenja.

U roku od narednih osam dana banka, odnosno drugo pravno lice iz stava 3. ovog člana, dužni su da prodaju hartije od vrednosti pod najboljim uslovima na tržištu.

Ostvarena cena od koje se odbijaju provizija i troškovi prodaje, uplaćuje se na račun Poreske uprave i najkasnije narednog radnog dana uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

• • •

Prinudna naplata poreza iz gotovog novca poreskog obveznika vrši se na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz gotovog novca u skladu sa odredbama čl. 89. i 99. i čl. 101-103. ZPPPA.

Donošenju rešenja o prinudnoj naplati iz gotovog novca pristupa se ako poreski obveznik nije uplatio poresku obavezu i istu nije uplatio u celosti po opomeni, a nije


podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga ili je njegov zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga odbijen, a neposredni rukovodilac oceni da će prinudna na-plata poreskog duga biti efikasno izvršena iz gotovog novca poreskog obveznika pošto se bavi maloprodajom i ima jedan ili više maloprodajnih objekata u kojima obavlja promet dobara i kao predmet prinudne naplate opredeli gotov novac.

Ovaj predmet prinudne naplate je vrlo efikasan u postupku naplate poreza naro-čito od pravnih lica i preduzetnika. Zato u svim slučajevima kada poreski obveznik obavlja promet dobara u maloprodaji treba primenjivati ovaj vid prinudne napla-te umesto „blokade“ računa poreskog obveznika, što nesavesni obveznici koriste za neuplaćivanje dnevnog pazara kako bi sprečili izvršenje rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na njihovom računu, pa se time povećava poreska evazija.

Prinudnu naplatu iz gotovog novca vrši poreski izvršitelj popisom i zaplenom go-tovog novca. Prinudnoj naplati se pristupa odmah po dostavljanju rešenja o prinud-noj naplati poreskom obvezniku, a ako se prinudna naplata iz gotovog novca vrši od preduzetnika odmah po dostavljanju poreskom obvezniku ili zaposlenom kod predu-zetnika, pošto rešenje o prinudnoj naplati, shodno odredbi člana 77. stav 3. ZPPPA, postaje izvršno danom dostavljanja.

Poreski izvršitelj vrši zaplenu gotovog novca prilikom popisa primenom člana 101. stav 4. ZPPPA, pošto postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti zaplenu gotovog novca ako se to ne učini u momentu popisa. Poreski izvršitelj popisuje gotov novac po apoenima do iznosa koji pokriva troškove prinudne naplate i dugovani iznos poreske obaveze.

Iako je vrlo efikasan, ovaj predmet prinudne naplate se vrlo retko koristi. Umesto da se u svim slučajevima kada poreski obveznik obavlja promet dobara u maloprodaji primenjuje ovaj vid prinudne naplate, pribegava se „blokadi“, što nesavesni obveznici koriste za poresku evaziju na napred opisani način.

Popis i zaplena gotovog novca vrši se u prisustvu dva punoletna svedoka, a o iz-vršenom popisu i zapleni gotovog novca poreski izvršitelj sastavlja zapisnik o popisu i zapleni gotovog novca koji se na licu mesta uručuje poreskom obvezniku ili zaposlenom kod preduzetnika ako se prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca vrši od preduzetnika. Po istom rešenju o prinudnoj naplati iz gotovog novca prinudna naplata se sprovodi više puta (više dana) ako se poreska obaveza prilikom prve zaplene gotovog novca ne paplati u celosti.

Posle sastavljanja zapisnika poreski izvršitelj izdaje poreskom obvezniku, odno-sno ovlašćenom računopolagaču kod poreskog obveznika, potvrdu o zapleni goto-vog novca.

Poreski izvršitelj zaplenjeni gotov novac odmah po zapleni uplaćuje na propisane račune javnih prihoda. Dokaz o uplati ulaže u spise predmeta.

Prinudna naplata iz hartija od vrednosti sprovodi se shodno odredbama st. 2 - 5. ovog člana, uz napomenu da odredbe st. 2 - 5. člana 98. ZPPPA nisu menjane od dana početka primene ZPPPA – od 1. januara 2003. godine.


Komentar odredbi st. 2 - 5. ovog člana izostavljamo iz razloga što je u periodu od 2003 - 2012. godine pravni okvir tržišta kapitala više puta unapređivan da bi bio zaokru-žen Zakonom o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011), čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instru-menata („Službeni glasnik RS“, br. 47/2006). U pomenutom periodu Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti razvio se u klirinšku kuću kakve imamo u razvijenim zemljama i posluje po međunarodnim standardima. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, pored ostalog, u registar upisuje založno pravo na hartijama od vrednosti, a njihovo unovčavanje se vrši na berzi, pod uslovom da se kotiraju na berzi.

Stoga je uputno da se odredba člana 98. ZPPPA, kojom je uređen postupak pri-nudne naplate iz hartija od vrednosti, usaglasi sa pravnim okvirom tržišta kapitala po ugledu na rešenja iz novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je uređeno izvrše-nje na hartijama od vrednosti.

Prinudna naplata iz pokretnih stvari

Popis pokretnih stvari

Član 99.Pokretne stvari popisuje, procenjuje, pleni i prodaje poreski izvršitelj, na osnovu

rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Ako su pokretne stvari popisane u postupku ustanovljavanja založnog prava u

skladu sa ovim zakonom, postupak prinudne naplate počinje procenom popisanih pokretnih stvari.

• • •

Stavom 1. ovog člana propisane su procesne izvršne radnje (popis, procena, zaple-na i prodaja) koje poreski izvršitelj preduzima u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz pokretnih stavri, uz napomenu da procenu popisanih stvari može da vrši posebno stručno lice – procenitelj.

Odredbom stava 2. ovog člana zakonodavac eliminiše ponavljanje istih radnji (po-novni popis iako je već izvršen u postupku ustanovljavanja založnog prava), pa stoga, ako su pokretne stvari već popisane u postupku ustanovljavanja založnog prava, po-stupak prinudne naplate počinje procenom popisanih pokretnih stvari.

Međutim, ukazujemo da odredba stava 2. ovog člana nije usaglašena sa postup-kom ustanovljavanja založnog prava, pa je uputno da se ista izmeni i dopuni.


Naime, cilj obezbeđenja naplate poreza je da se iz sredstava obezbeđenja naplate poreza izvrši naplata poreskog duga, za slučaj da to poreski obveznik sam ne učini. Najbitnija činjenica u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima i nepokretnosti je da li je vrednost ovih predmeta dovoljna da se njihovom prodajom obezbedi naplata poreskog duga. A da bi se ova činjenica utvrdila potrebno je prilikom popisa izvršiti i procenu pokretnih stvari i nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u smislu člana 66, 72. i 86. ZPPPA. Stoga se u postupku ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima i nepokretnosti istovremeno vrši popis i procena njihove vrednosti.

Procena pokretnih stvari

Član 100.Procenu popisanih stvari vrši poreski izvršitelj tokom popisa. Poreska uprava može odrediti drugo stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izve-

štaj o ceni stvari od stručnih institucija ili organizacija. O izvršenom popisu i proceni sastavlja se zapisnik.Zapisnik iz stava 3. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku na način iz člana

36. ovog zakona.Na procenu popisanih stvari poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri

dana od dana dostavljanja zapisnika.Postupak prinudne naplate prekida se do donošenja zaključka po prigovoru.Zaključak po prigovoru iz stava 6. ovog člana ne može se pobijati pravnim lekom.

• • •

U vezi primene ovog člana ukazujemo sledeće:Rukovodilac LPA je dužan, polazeći od pokretne stvari koje treba da bude pro-1) cenjena, a radi zaštite imovinskih interesa obveznika, da procenjuje da li poreski izvršitelj ima dovoljno stručnog znanja da realno izvrši procenu stvari koja se po-pisuje i da u zavisnosti od te procene, ako je potrebno odmah angažuje posebnog procenitelja u smislu odredbe stava 2. ovog člana. Ovim se ubrzava postupak jer se znatno smanjuje rizik da poreski obveznik izjavi prigovor na procenu popisanih stvari koji ima suspenzivno dejstvo (postupak se prekida do donošenja i dostav-ljanja zaključka po prigovoru poreskom obvezniku). Ovo je od izuzetnog značaja u postupku ustanovljavanja zaloge gde se prioritet stiče na osnovu astrnomskog računanja vremena (datum, čas i minut) prilikom podnošenja zahteva za upis založnog prava nadležnom registru zaloge.Prilikom opredeljivanja ličnosti procenitelja mora se voditi računa da proceni-2) telj ima stručno znanje iz odgovarajuće oblasti, u zavisnosti od pokretne stvari koja je predmet procene. U slučaju kada se nadležni poreski organ opredeli da


procenu vrši procenitelj, treba angažovati sudskog veštaka odgovarajuće struke. Osim toga, ako procenu pokretnih stvari vrši procenitelj, on je dužan da sastavi i poptiše poseban zapisnik o proceni pokretnih stvari koje su predmet prinudne naplate. Zapisnik procenitelja je sastavni deo zapisnika o popisu i proceni po-kretnih stvari i ulaže se u spise poredmeta. Ako procenu pokretnih stvari vrši poreski izvršitelj, isti je dužan da procenu 3) vrši savesno i odgovorno, bez zloupotrebe diskrecionog ovlašćenja na štetu ili u korist poreskog obveznika.Ako je procenu pokretnih stvari vršio poreski izvršitelj a poreski obveznik 4) izjavi prigovor na procenu pokretnih stvari, za slučaj nove procene uputno je angažovati stručnog procenitelja ili stručnu organizaciju za procenu.Zapisnik o popisu i proceni mora da bude potpun i da sadrži sve potrebne 5) elemente za preciznu identifikaciju stvari koja je predmet popisa i procene. Zapisnik mora biti uredno dostavljen poreskom obvezniku.

Zaplena pokretnih stvari

Član 101.Popisana pokretna stvar na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokre-

nut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.

Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana 104. st. 3. i 6. ovog zakona, o čemu se sastavlja zapisnik.

Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa.

Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 3. ovog člana.U slučaju iz stava 3. ovog člana sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni

pokretnih stvari.

• • •

Stav 1. ovog člana afirmiše princip – da se popisane i procenjene pokretne stvari na kojima je upisano založno pravo u korist države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave ili je postupak upisa zaloge u toku, ne oduzimaju od poreskog obveznika u momentu popisa. To znači da poreski obveznik nastavlja da koristi popisane pokret-ne stvari, a ako je predmet prinudne naplate poreza na primer, motorno vozilo, i da produžava registraciju tom vozilu.


Pošto je od 15.08.2005. godine otpočeo sa radom Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima u koji se, shodno odredbi člana 86. ZPPPA, u postupku prinudne naplate ustanovljava založno pravo upisom u pomenuti registar, u praksi neće biti slu-čajeva da se popisuju pokretne stvari na kojima nije upisano ili nije pokrenut postupak upisa založnog prava. Istina, moguće je popisati i pokretne stvari bez ustanovljavanja založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave, ali to je rizik za konačan ishod naplate, pošto poreski obveznik popisanu stvar u toku postupka može opteretiti prio-ritetnim založnim pravom u korist nekog drugog poverioca.

Stav 3. ovog člana afirmiše izuzetak od principa iz stava 1. ovog člana. Izuzetak se sastoji u tome da se popisana i procenjena pokretna stvar oduzima u momentu popisa. To je dopušteno kada postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugro-ziti prinudnu naplatu poreza tako što će popisanu pokretnu stvar sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založeno pravo u korist jedinice lokalne sa-mouprave pre ili u postupku prinudne naplate. U ovom slučaju poreski izvršitelj je dužan da u zapisniku obrazloži postojanje osnova sumnje zbog kojih popisanu stvar oduzima u momentu popisa. U slučaju primene ovog izuzetka, poreski izvršitelj sa-stavlja zapisnik o popisu, proceni i zapleni, pošto se sve navedene radnje izvršavaju istovremeno.

Popisane pokretne stvari koje se ne oduzimaju u momentu popisa (stav 1), odu-zimaju se po isteku roka od osam dana od dana popisa (primena člana 104. stav 5. ZPPPA, shodno odredbi člana 101. stav 2. ZPPPA).

Ova činjenica (rok) obavezuje poreski organ da u slučaju primedbi poreskog obve-znika na procenu popisanih pokretnih stvari reaguje bez odlaganja i odluči po prigo-voru s obzirom da on ima suspenzivno dejstvo, pa u slučaju odugovlačenja sa odlukom po prigovoru neće biti ispoštovan propisani zakonski rok po čijem isteku se vrši odu-zimanje popisanih pokretnih stvari.

Obaveštavanje potencijalnih vlasnika

Član 102.Poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova

domaćinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i da ih uputi da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu podneti nad-ležnom sudu izlučnu tužbu.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana daje se usmeno ako su ta lica prisutna popisu i to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari koji se dostavlja tim licima, a odsutna lica se obaveštavaju pismeno.

U slučaju prekida iz člana 85. stav 3. ovog zakona, stvar se može ostaviti na čuvanje poreskom obvezniku ili trećem licu.


Poreski obveznik, odnosno treće lice dužni su da stvar iz stava 3. ovog člana saču-vaju u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.

Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju ili ako nje-no čuvanje iziskuje velike troškove.

U slučaju iz stava 5. ovog člana Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogod-bom, bez odlaganja.

Ako se po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze, Poreska uprava je dužna da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak poreskog obveznika podnese krivičnu prijavu javnom tužiocu, a prinudna naplata će se bez odlaganja dovršiti primenom sredstava i u odnosu na predmete izvršenja iz člana 92. stav 1. ovog zakona.

• • •

Ovim članom uređeno je:prava, obaveze i odgovornost potencijalnih vlasnika (trećih lica) pokretnih •stvari koje su predmet prinudne naplate;obaveze poreskog izvršitelja u ovom slučaju;•obaveza i odgovornost poreskog obveznika, za slučaj kada mu pokretna stvar •bude ostavljena na čuvanje pošto je tokom popisa ukazano da ne pripada po-reskom obvezniku već trećem licu;postupanje nadležnog poreskog organa sa pokretnim stvarima podložnim br-•zom kvarenju za koje je tokom popisa ukazano da pripadaju trećem licu a ne poreskom obvezniku;postupanje nadležnog poreskog organa ako poreski obveznik ili treće lice •kome su popisane stvari ostavljenje na čuvanje iste otuđi, uništi ili ošteti, a sud po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac izlučne tužbe nije vlasnik popisanih pokretnih stvari.

Shodno stavu 1. ovog člana poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu oba-vesti sva lica, izuzev članova domaćinstva poreskog obveznika za koja je tokom popisa ukazano da su popisane stvari njihova svojina. Istovremeno, poreski obveznik je dužan da treća lica obavesti, odnosno upozna da imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu nadležnom sudu podneti izlučnu tužbu.

Stavom 2. ovog člana propisan je način obaveštavanja trećih lica. Ova lica obave-štavaju se usmeno o svojim pravima – ako su prisutna popisu i to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari. Primerak zapisnika se na licu mesta dostavlja tim (trećim) licima. Ako treća lica na prisustvuju popisu, ona se o svojim pravima obave-štavaju pismeno. Obaveštenje treba uredno dostaviti trećim licima za koje je ukazano da im pripadaju popisane pokretne stvari.


Ako treće lice poreskom izvršitelju pruži validan dokaz da ima pravo svojine na stvar koja je predmet prinudne naplate, stvar se, ako je popisana, može ostaviti na ču-vanje poreskom obvezniku ili trećem licu (član 102. stav 3. ZPPPA). U ovom slučaju, poreski obveznik, odnosno treće lice, dužni su da pokretnu stvar sačuvaju u neprome-njenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.

Prema odredbi st. 5 i 6. ovog člana, prinudna naplata se ne prekida ako je popisana stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove. U ovom slučaju nadležni poreski organ stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja. Zato stvari podložne brzom kvarenju treba da budu predmet prinudne naplate u izuzetnim slučajevima i to posle dobro izvršenih priprema.

Odredbom stava 7. ovog člana propisano je postupanje za slučaj kada se povodom izlučne tužbe sudskom odlukom pravosnažno utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu pore-ske obaveze. Ako do toga dođe, nadležni poreski organ je dužan da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak podnese krivičnu prijavu, sa svim dokazima, a da prinudnu naplatu nastavi iz drugih predmeta prinudne naplate.

Prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica

Član 103.Ako se određena stvar poreskog obveznika nalazi kod drugog lica, ono je dužno da

je, na zahtev poreskog izvršitelja, preda za svrhu prinudne naplate ili da plati poresku obavezu poreskom izvršitelju.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, smatraće se da su radnje drugog lica izvršene po nalogu poreskog obveznika.

Poreski izvršitelj dužan je da licu iz stava 1. ovog člana izda potvrdu o predaji stva-ri, odnosno o uplati dugovanog poreza.

• • •

Poreski izvršitelj ima pravo da od lica kod koga se nalazi određena pokretna stvar koja je vlasništvo poreskog obveznika, zahteva da mu tu stvar preda radi sprovođenja postupka prinudne naplate poreskog duga ili da poreskom izvršitelju plati poresku obavezu vlasnika stvari da bi se okončao postupak naplate.

Ako drugo lice u čijoj je državini pokretna stvar poreskog obveznika postupi u skladu sa zahtevom poreskog izvršitelja da bi se zaštitilo od mogućeg zahteva poreskog obveznika za na-doknadu štete, ZPPPA u ovom slučaju uvodi zakonsku pretpostavku prema kojoj se smatra da je to lice postupilo po nalogu poreskog obveznika. Poreski izvršitelj licu od koga je primio stvar ili iznos poreskog duga izdaje potvrdu o prijemu stvari ili novčanog iznosa poreskog duga.


Prodaja pokretnih stvari

Član 104.Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposred-

nom pogodbom između kupca i Poreske uprave, o čemu se donosi zaključak. Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se usmeno javno

nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se po-novo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača.

Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troš-kove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti, kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio proda-jom putem neposredne pogodbe.

Na usmenom javnom nadmetanju na kome se prodaju pokretne stvari čija je po-jedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože de-pozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari. U slučaju da kupac pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se u od-nosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari.

Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od dana popisa.

Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli. Oglašavanje prodaje stvari vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara.

Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci stvari iz stava 1. ovog člana.

Zabrana za lica iz stava 8. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti.

Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključ-kom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.


Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti.

Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, jav-na nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 11. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 10. ovog člana prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.

Pokretne stvari se mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.

Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će kupcu, posle izvršene uplate iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata izdati dokument o prodaji imovine kojim se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.

Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne vi-sinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se po-reskom obvezniku.

Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmeta-nju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe u roku iz stava 13. ovog člana stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske uprave, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njiho-ve vrednosti.

Organ nadležan za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 18. ovog člana, pokretne stva-ri prenete u svojinu Republike preuzme u državinu.

Vlada bliže uređuje način i postupak sa stvarima iz stava 19. ovog člana.Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom ku-

puju se u viđenom stanju.O izvršenoj prodaji pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.

• • •

Postupak prodaje pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreza uređen je odredbama ovog člana, koji predstavlja modifikovan sudski izvršni postupak na po-kretnim stvarima.

Odredbu člana 104. ZPPPA primenjuje Poreska uprava i LPA. Prodaja pokretnih stvari je jedan od ključnih momenata postupka prinudne na-

plate, za koji je od suštinske važnosti da se obezbedi javnost i transparentnost njego-vog sprovođenja.


Zato je poreski izvršitelj dužan da pažljivo i detaljno pripremi i sprovede postupak prodaje pokretnih stvari. Ovo stoga što odlaganje prodaje pokretnih stvari uvećava troškove prinudne naplate, a vrednost pokretnih stvari protekom vremena pada. Ogla-šavanje treba da bude blagovremeno, kako bi se privukao što veći broj potencijalnih kupaca, čime se umanjuje rizik od prigovora da je prodajna cena postignuta na usme-nom javnom nadmetanju nerealna.

Postupak prinudne naplate poreza iz pokretnih stvari poreskog obveznika može se okončati na dva načina:

Prvi, da se zaplenjene pokretne stvari prodaju i da se iz cene ostvarene prodajom namiri ceo ili delimičan iznos poreskog duga, pri čemu se raspored iznosa koji uplati kupac vrši u skladu sa odredbom člana 70. ZPPPA tako što se prvo namiruje iznos glavne poreske obaveze, zatim kamata i na kraju troškovi prinudne naplate.

Drugi, da se pokretne stvari koje nisu prodate prenesu u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, u kom slučaju se poreskom obvezniku u pore-skom računovodstvu umanjuje poreska obaveza za iznos njihove naknadno procenje-ne vrednosti.

Postupak kada je prodaja pokretnih stvari uspela

Shodno odredbi člana 104. stav 1. ZPPPA, prodaja pokretnih stvari poreskog ob-veznika vrši se na dva načina, i to:

putem usmenog javnog nadmetanja ilia) neposrednom pogodbom između kupca i poreskog izvršitelja.b)

Način prodaje određuje nadležni poreski organ zaključkom.Rukovodno načelo prilikom određivanja načina prodaje je - da odabrani način pro-

daje obezbedi najpovoljnije unovčenje (prodaju) pokretnih stvari. Podrazumeva se da se zaključak o načinu prodaje pokretnih stvari uredno dostavlja poreskom obvezniku.

Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom ku-puju se u viđenom stanju (član 104. stav 21. ZPPPA).

U stavu 2. člana 104. ZPPPA dat je generalni (opšti) pojam usmenog javnog nad-metanja koji važi i za usmena javna nadmetanja u postupku prodaje nepokretnosti. Tako se usmenim javnim nadmetanjem smatra usmeno javno nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ako na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača. Ovakvom odredbom zakonodavac štiti interes pore-skog obveznika od zloupotreba do kojih može doći ako se na usmenom javnom nad-metanju javi samo jedan ponuđač. Uostalom, nadmetanje podrazumeva postojanje najmanje dva ponuđača koji aktivno učestvuju i iznose svoje ponude. U suprotnom nemamo javno nadmetanje. Prema tome, bilo koje usmeno javno nadmetanje (prvo,


drugo, treće) ne može se održati dok se ne jave najmanje dva ponuđača koji aktivno učestvuju u nadmetanju, a ako se ipak održi, isto će biti poništeno ako na to ukaže poreski obveznik.

Stavom 3. i 4. člana 104. ZPPPA propisani su slučajevi kada se pokretna stvar pro-daje samo neposrednom pogodbom i kada se pokretna stvar prodaje samo putem usmenog javnog nadmetanja. To je situacija kada je u pitanju pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove. U ovom slučaju, nadležni pore-ski organ tu stvar, bez odlaganja, prodaje neposrednom pogodbom (stav 3), a prodaja putem usmenog javnog nadmetanja određuje se kada je predmet prodaje stvar veće vrednosti, pa se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe (stav 4. člana 104. ZPPPA).

Prema članu 104. stav 5. ZPPPA, na usmenom javnom nadmetanju na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu uče-stvovati samo ponuđači koji polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari. Dakle, ako je pojedinačna procenjena vrednost pokretne stvari ispod 200.000 dinara, depozit se ne uplaćuje.

Ako kupac pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je stvar prodata, prodaja se u odnosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj upla-ćenog depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari. Ovo su svojevrsne sankcije za neodgovorno ponašanje kupca pokretnih stvari.

Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od dana popisa, a sam postupak prodaje počinje oglašavanjem prodaje.

Nadležni poreski organ, prema odredbi člana 104. stav 7. ZPPPA, prodaju pokretnih stvari oglašava na svojoj oglasnoj tabli u roku od pet dana od dana zaplene pokretnih stvari. Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog jav-nog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara, oglašavanje njihove prodaje vrši se i u dnev-nom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Srbije. I ova odredba ima za cilj da zaštiti imovinski interes poreskog obveznika. Naime, pošto su troškovi javnog oglašavanja u dnevnim listovima visoki, a isti padaju na teret poreskog obveznika, oglašavanje u dnev-nom listu je obaveza poreskog organa, samo ako je procenjena vrednost pokretnih stvari veća od 1.000.000 dinara. Oglašavanje usmenog javnog nadmetanja za vrednije pokretne stvari u dnevnom listu ima za cilj da animira i privuče više ponuđača sa cele teritorije Srbije radi postizanja veće (povoljnije) cene na usmenom javnom nadmetanju.

Prema odredbi člana 104. stav 8. ZPPPA, sam poreski obveznik, zaposleni u nad-ležnom poreskom organu i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci pokretnih stvari koje su predmet prodaje u postupku prinudne naplate poreza.

Napred navedena zabrana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo da-vanje u zakup, na poklon ili na korišćenje pomenutim licima u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju ne-posrednom pogodbom, pokretna stvar poreskog obveznika se, shodno odredbi člana


104. stav 10. ZPPPA, ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti, osim ako se poreski obveznik, shodno odredbi člana 104. stav 15. ZPPPA, pismeno saglasi da se stvar može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti. Izjašnjenje pore-skog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.

Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, nadlež-ni poreski organ zaključkom određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana održavanja prvog usmenog javnog nadmetanja. Na drugom usmenom javnom nadme-tanju, shodno odredbi člana 104. stav 12. ZPPPA, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti, osim ako se poreski obveznik, shodno odredbi člana 104. stav 15. ZPPPA, pismeno saglasi da se stvar na drugom usmenom jav-nom nadmetanju može prodati po ceni nižoj od 50% procenjene vrednosti. Izjašnjenje poreskog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.

Ako se pokretna stvar ne proda ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, usmena javna nadmetanja se ponavljaju sa najnižom cenom od 1/3 procenjene vred-nosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Postupak prodaje zaplenjenih pokretnih stvari se, shodno odredbi člana 104. stav 17. ZPPPA, prekida kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i spored-nih poreskih davanja, a preostale pokretne stvari se vraćaju poreskom obvezniku o čemu se sastavlja zapisnik o primopredaji stvari.

Napred navedenim odredbama, zakonodavac štiti poreskog obveznika od mogućnosti da njegove pokretne stvari budu prodate po znatno nižoj ceni od procenjene vrednosti.

Izrečenu konstataciju potvrđuje odredba člana 97. Zakona o obezbeđenju i izvrše-nju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011). Prema pomenutom članu Zakona o obez-beđenju i izvršenju, na prvom nadmetanju početna cena iznosi 60% od procenjene vrednosti, a ako na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj konstatuje da prva prodaja nije uspela i na licu mesta zakazuje novu prodaju koja se mora održati u roku od najmanje 15, a najviše 30 dana. Početna cena na drugom nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. Ako na ponovljenom (drugom) nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj konstatuje da pro-daja nije uspela i poziva izvršnog poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili prihvata nami-renje tako da mu se dosudi stvar. Ako izvršni poverilac predloži da mu se dosudi star u svojinu, smatra se da je namiren u visini od 30% od procenjene vrednosti stvari koja mu je dosuđena.

Kada nadležni poreski organ zaplenjene stvari proda, o čemu se sastavlja zapisnik o prodaji, dužan je da, shodno odredbi člana 104. stav 16. ZPPPA, kupcu stvari izda dokument (potvrdu) o prodaji pokretnih stvari. Ovim dokumentom se potvrđuje da je na kupca preneto pravo svojine na stvari i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.


Dokument o prodaji pokretnih stvari kupcu izdaje se tek posle izvršene uplate iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata.

U vezi sa poreskim aspektom prodaje pokretnih stvari u postupku prinudne napla-te poreza, u nastavku citiramo mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-153/2005-04(2) od 17.7.2006. godine, koje glasi:

„…Prema odredbi člana 84. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon - dalje: Zakon), naplata poreza, u postupku pri-nudne naplate, sprovodi se na pokretnim stvarima i nepokretnostima.

Prinudna naplata, saglasno odredbama člana 92. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona, sprovodi se na pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom, i nepokretnostima - zaplenom, utvrđi-vanjem početne vrednosti i prodajom.

Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti, saglasno odredbi člana 93. st. 1. i 2. Zakona, Poreska uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, a ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona propisano je da se prodaja pokretnih stvari vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave, o čemu se donosi zaključak.

Prema odredbama člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. Zakona, po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, odnosno neposrednom po-godbom, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada Poreska uprava u postupku pri-nudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, od poreskog dužnika - eviden-tiranog obveznika poreza na dodatu vrednost (dalje: PDV), odnosno obveznika PDV koji je imao obavezu evidentiranja za PDV u skladu sa odredbama člana 38. Zakona o porezu na dodatu vrednost, vrši prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti, smatra se da je promet tih dobara izvršio poreski dužnik. U tom slučaju, Poreska uprava obračunava PDV, obračunati PDV iskazuje u zaključku o prodaji pokretnih stvari iz člana 104. stav 1. Zakona, odnosno u rešenju o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. Zakona. Pored podatka o obračunatom PDV i drugih podataka propisanih pozitivnim zakonskim propisi-ma, zaključak, odnosno rešenje, treba da sadrže i podatke o iznosu osnovice i poreskoj stopi koja se primenjuje kod oporezivanja prometa prodatih dobara. Obračunati PDV Poreska uprava, umesto obveznika PDV, uplaćuje na propisani uplatni račun.

Na osnovu zaključka, odnosno rešenja, o prodaji dobara u postupku prinudne napla-te poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kupac - obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak obračunatog PDV, pod uslovima propisanim odredbama čl. 28. do 30. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Kada Poreska uprava u postupku prinudne naplate poreza, odnosno sporednih pore-skih davanja, od poreskog dužnika - lica koje nije obveznik PDV vrši prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti, za izvršeni promet dobara ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.“


Međutim, ako se u postupku prinudne naplate poreza radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, prodaje motorno vozilo koje je najmanje jedanput bilo regi-strovano na teritoriji Srbije, ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava, u prilog čemu citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-988/2009-04 od 11.5.2009. godine, koji glasi:

„…Prema odredbi člana 31. stav 1. tačka 1) Zakona porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007 i 5/2009 - dalje: Zakon), porez na pre-nos apsolutnih prava ne plaća se kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Dakle, na prenos uz naknadu prava svojine na motornom vozilu koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima, bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije, radi iz-mirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuju po-reski postupak i poreska administracija, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.“

Postupak kada prodaja pokretnih stvari nije uspela

Odredbom člana 104. stav 18. ZPPPA propisano je da ako prodaja zaplenjenih po-kretnih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno ni putem neposredne pogodbe u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje, stvari se posebnim rešenjem pre-nose u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave, po ceni koja se utvrđuje naknadnom procenom njihove vrednosti.

Na postupak naknadne procene primenjuju se odredbe člana 100. ZPPPA prema kome procenu popisanih stvari vrši poreski izvršitelj tokom popisa, s tim da nadležni poreski organ može odrediti drugo stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izveštaj o ceni stvari od stručnih institucija ili organizacija.

Zapisnik o naknadnoj proceni dostavlja se poreskom obvezniku na način propisan odredbom člana 36. ZPPPA, a pre donošenja i dostavljanja rešenja o prenosu pokret-nih stvari u svojinu Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

S tim u vezi citiramo pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije izneto u presudi U. 857/2006 od 13.7.2006. godine, koje glasi:

„Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Vrhovni sud Srbije nalazi da je istim povre-đen zakon na štetu tužioca. Ovo iz razloga što je prvostepeno rešenje doneto uz povredu pravila postupka, jer u spisima nema dokaza da je tužiocu pružena mogućnost da učestvu-je u postupku donošenja osporenog rešenja kao ni dokaza da mu je uručen zapisnik o na-knadnoj proceni pokretnih stvari u postupku prenosa pokretnih stvari u svojinu Republike Srbije, broj 21-433-1-50/761-18 od 9.9.2005. godine, a pre dostavljanja osporenog rešenja, a u smislu odredbi člana 9. u vezi sa članom 133. Zakona o opštem upravnom postupku.


Naime, u spisima postoji navedeni zapisnik koji je tužilac primio dana 13.9.2005. godine, kada je primio i prvostepeno rešenje o prenosu u državnu svojinu Republike Srbije pokretne stvari broj 21-433-1-50/761-19 od 9.9.2005. godine, a što je suprotno odredbi člana 100. st. 1, 4. i 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojom je propisano da po-reski izvršitelj dostavlja poreskom obvezniku zapisnik na koji poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika.“

Podrazumeva se da ako je početnu procenu vrednosti pokretnih stvari vršilo struč-no lice u svojstvu procenitelja, to lice vrši i naknadnu procenu vrednosti pokretnih stvari. To isto važi i ako je prvobitnu procenu vršio poreski izvršitelj.

Naknadna procena pokretnih stvari propisana je zbog činjenice što se poreskom obvezniku za vrednost pokretnih stvari koje se prenose u svojinu države Srbije, odno-sno u svojinu jedinice lokalne samouprave, umanjuje iznos poreskog duga u poreskom računovodstvu. Stoga naknadnom procenom treba utvrditi realnu vrednost pokretnih stvari u trenutku njihovog prenosa u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave. Prema tome, poreski izvršitelj ili procenitelj mogu naknadno proceniti vrednost tih stvari koja je niža i od 1/3 njihove prvobitne procenjene vrednosti.

Naime, činjenica da pokretne stvari u postupku njihove prodaje nisu mogle biti prodate ni za 1/3 prvobitno procenjene vrednosti, ukazuje da je njihova vrednost na tržištu u trenutku prenosa niža od 1/3 prvobitno procenjene vrednosti. U postupku prvobitne i naknadne procene vrednosti pokretnih stvari koje su predmet prinudne naplate, zakonodavac ne obavezuje poreskog izvršitelja i procenitelja da od poreskog obveznika pribavi saglasnost u vezi sa visinom procenjene vrednosti pokretnih stvari.

Prema tome, rukovodno načelo u postupku naknadne procene vrednosti stvari je utvrđivanje tržišne vrednosti pokretnih stvari za koju ih njihov sticalac (država Srbija/jedinica lokalne samouprave) može prodati i nadomestiti iznos za koji će se u poreskom računovodstvu umanjiti poreska obaveza poreskog obveznika, a ne primena proseč-nog rasta cena na malo i stopa inflacije u periodu od prvobitne do naknadne procene vrednosti. Naknadna procena pokretnih stvari se ne vrši radi revalorizacije prvobitno procenjene vrednosti, već radi utvrđivanja njihove realne/tržišne vrednosti.

Da zaključimo, odgovoran odnos prema sredstvima budžeta koja se obezbeđuju iz javnih prihoda podrazumeva da ako se u postupku prinudne naplate umesto novčanih sredstava dobijaju pokretne stvari, onda iznos koji se može dobiti njihovom prodajom predstavlja iznos za koji se može umanjiti poreski dug poreskog obveznika. U suprot-nom bi poreski obveznik, koji je sam sebe doveo u situaciju da se njegov poreski dug naplaćuje iz njegovih pokretnih stvari, bio na dobitku, a država Srbija, odnosno jedi-nica lokalne samouprave na gubitku.

Na kraju, ukazujemo da ko u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole otuđi, sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom stvar na kojoj je ustanovljena privreme-na mera za obezbeđenje naplate, odnosno stvar koja je predmet prinudne naplate po-reza ili poreske kontrole, čini poresko krivično delo iz člana 175. ZPPPA - ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine i novčana kazna.


Napred navedeno krivično delo čini i lice koje daje lažne podatke o činjenicama koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate poreza.

Prinudna naplata iz nepokretnosti

Popis nepokretnosti

Član 105.Nepokretnost se popisuje, određuje njena početna vrednost i prodaje od strane

poreskog izvršitelja u postupku prinudne naplate, na osnovu rešenja o prinudnoj na-plati iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

• • •

Ovim članom uređeno je :poreski upravni akt• koji je pravni osnov za prinudnu naplatu poreskog duga iz nepokretnosti. To je rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti iz člana 92. stav 2. ZPPPA. Rešenje mora biti izvršno, a to znači da je uredno dostavljeno poreskom obvezniku;procesne upravne radnje• (sredstva prinudne naplate) koje se preduzimaju u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti. To su: popis nepokretnosti, utvrđivanje njene početne vrednosti i prodaja nepokretnosti, koje moraju biti sprovedene u skladu sa zakonom i o čijem preduzimanju se sastavlja od-govarajući poreski akt i uredno dostavlja poreskom obvezniku;službeno lice• ovlašćeno za preduzimanje procesnih radnji u postupku pri-nudne naplate iz nepokretnosti. To je poreski izvršitelj, koji mora da ima službenu legitimaciju izdatu na njegovo ime. Poreski izvršitelj je odgovo-ran za pravilnost i zakonitost preduzetih procesnih radnji u postupku pri-nudne naplate iz nepokretnosti. U suprotnom, poreski izvršitelj LPA daje „autogolove“ čije su posledice teške naročito u složenim predmetima.

Zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar

Član 106.Zaplenu nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar vrši poreski izvr-

šitelj u momentu popisa.


Pre pristupanja zapleni, poreski izvršitelj će pokazati dokument kojim potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos.

Zaplena nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva punoletna svedoka.

Poreski izvršitelj ovlašćen je da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne na-plate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje nepokretnost odbije da je učini dostupnom radi sprovođenja prinudne naplate.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u naj-kraćem roku od prijema poziva.

O izvršenoj zapleni nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sastavlja se zapisnik.

• • •

Ovim članom propisana je još jedna radnja (pored popisa, utvrđivanja početne vrednosti i prodaje nepokretnosti) u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti. To je zaplena nepokretnosti. U ovom slučaju reč je vanknjižnom vlasništvu na nepokretnosti.

Ova radnja uslovljena je činjenicom da se na nepokretnosti koja nije upisana u od-govarajući registar ne može ustanoviti (uknjižiti) hipoteka kao sredstvo obezbeđenja naplate poreske obaveze.

Ovim članom, s obzirom da u vreme donošenja ZPPPA visok procenat nepokret-nosti u Srbiji nije bio upisan u zemljšne/intabulacione knjige, odnosno katastar nepo-kretnosti, stvoren je pravni osnov da predmet prinudne naplate poreske obaveze bude i nepokretnost koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti, ali je u prometu.

Pre pristupanja zapleni vanknjižne nepokretnosti, vrši se njen popis, a zatim i za-plena o čemu se sastavlja zapisnik o popisu i zapleni nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti.

Zapisnik o popisu i zapleni se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa i ima značaj (pravnu snagu) upisa izvršenja u registar nepokretnosti. Ovim postupkom poreski poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz vanknjižne nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije (u toku postupka) stekne pravo » svojine» na istoj nepokretnosti.

Pravni osnov za napred navedeno postupanje i pravo Poreske uprave, odnosno LPA, sadržan je u članu 111. stav 10. ZPPPA, kojim je propisano da se na zaštitu kupa-ca i njihovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ZPPPA u vezi sa pro-dajom nepokretnosti, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.


Utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti

Član 107.U roku od tri dana od konačnosti rešenja o prinudnoj naplati, Poreska uprava

utvrđuje početnu vrednost nepokretnosti. Način utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti uređuje ministar.Početna vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rešenjem.Prilikom utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti vodi se računa i o tome

koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na njoj ostaju određena prava i tereti posle prodaje.

Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema.

Protiv rešenja po prigovoru žalba nije dopuštena.

• • •

Ovim članom uređen je postupak utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti. Ovaj postupak je isti za nepokretnost koja je upisana u odgovarajući registar nepo-kretnosti i za vanknjižnu nepokretnost. Ukoliko se u postupku utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti na licu mesta utvrdi da pored uknjiženog objekta postoji i neuknjiženi deo, kao i da takav objekat predstavlja jedinstvenu građevinsku celinu, u tom slučaju nepokretnost se prodaje kao jedna celina a u oglasu o određivanju prodaje nepokretnosti ova činjenica se posebno navodi.

Shodno odredbi stava 1. ovog člana, utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti pristupa se u roku od tri dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati.

Zapažamo da zakonodavac, za razliku od prinudne naplate iz pokretnih stvari, utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti uslovljava konačnošću, a ne izvršno-šću, rešenja o prinudnoj naplati. Dakle, zakonodavac traži veći stepen izvesnosti u pogledu zakonitosti rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, a to je konačnost. To dalje znači, da ako je npr. poreski obveznik protiv rešenja o prinudnoj naplati izjavio žalbu, utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti se odlaže do odluke dru-gostepenog organa po žalbi i donošenja drugostepenog (konačnog) rešenja. Ovim je zakonodavac želeo da pruži veću zaštitu (pravnu sigurnost) poreskim obveznicima čija je nepokretnost predmet prinudne naplate. Cenimo da je u vreme donošenja ZPPPA bila prisutna pogrešna percepcija – da su pokretne stvari uvek manje vredne od nepokretnosti. Međutim, sada imamo pokretne stvari (opremu, mašine, itd.) vi-soke tehnologije poslednje genracije čija je vrednost velika, pa i veća od nekih vrsta nepokretnosti. Naime, vredna oprema nije manje vredna ako je na primer instalira-na na nekom nerazvijemom području, što nije slučaj sa nepokretnošću. Stoga sma-tramo da treba usaglasiti odredbe ZPPPA u vezi sa trenutkom (vremenom) procene vrednosti pokretnih stvari i nepokretnosti.


Na osnovu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, ministar finansija je doneo Pravilnik o načinu utvrđivanja početne vrednosti zaplenjene nepokretnosti poreskog obveznika („Službeni glasnik RS“, br. 17/2004). Članom 2. pomenutog pravilnika, propisano je da se: „Prometna vrednost nepokretnosti iz člana 1. ovog pravilnika utvrđuje na način na koji se utvrđuje tržišna vrednost nepokretnosti kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava, pri čemu se vodi računa o tome koliko nepokretnost manje vredi ako na njoj ostaju određena prava i tereti posle prodaje“.

Početna vrednost nepokretnosti utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, odnosno LPA protiv kojeg poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana njegovog prijema. Prigovor razmatra i rešava prvostepeni, a ne drugostepeni organ.

Pošto ovim članom nije uređeno pravno dejstvo prigovora, tumačenjem odredbe člana 100. stav 6. ZPPPA, na osnovu analogije (tumačenje po sličnosti), zaključujemo da izjavljeni prigovor protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti ima suspenzivno dejstvo, tj. postupak prinudne naplate se prekida do donošenja reše-nja po prigovoru.

Prema tome, radi efikasnosti postupka prinudne naplate, uputno je da početnu vrednost nepokretnosti utvrđuje poseban procenitelj (veštak odgovarajuće struke), kako bi se smanjio rizik od izjavljivanja prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti.

Dalje, odredba stava 6. ovog člana, prema kojoj protiv rešenja po prigovoru žalba nije dopuštena, ne znači da će postupak dobiti na efikasnosti, jer poreski obveznik, ako ne bude zadovoljan rešenjem po prigovoru, shodno odredbi člana 7. stav 2. Za-kona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009), ima pravo da protiv rešenja donetog po prigovoru pokrene upravni spor tužbom pred Upravnim sudom Srbije.

Opšte o prodaji nepokretnosti

Član 108.Prodaji nepokretnosti pristupa se po isteku roka od osam dana od dana konačno-

sti rešenja iz člana 107. stav 3, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru iz člana 107. stav 5. ovog zakona, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.

Poreska uprava, narednog dana po isteku roka iz stava 1. ovog člana, donosi zaklju-čak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.

Oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedini-ce Poreske uprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost i istovremeno se dostavlja, radi oglašavanja, dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Republike, kao i poreskom obvezniku, založnim poveriocima i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine na toj nepokretnosti.


Oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;1) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;2) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;3) način, mesto, datum i sat prodaje;4) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;5) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepo-6) kretnost prodata.

Na nepokretnosti prodatoj javnim nadmetanjem ili na drugi način ne postoji pra-vo reklamacije.

• • •

Ovaj član sadrži opšte odredbe o prodaji nepokretnosti, koje se odnose na:rok1) za pristupanje prodaji nepokretnosti. Pristupanje prodaji nepokretnosti u stvari podrazumeva preduzimanje radnji koje prethode samoj prodaji nepo-kretnosti (stav 1).Rok za donošenje zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usme-2) nog javnog nadmetanja (stav 2).Poreski akt3) (oglas) kojim se oglašava prodaja nepokretnosti i njegova sadrži-na. Ukazujemo da oglas o prodaji vanknjižne nepokretnosti treba da sadrži i napomenu da je predmet prodaje nepokretnost koja nije upisana u odgova-rajući registar nepokretnosti (stav 3). Posebno se ukazuje da oglas mora da sadrži sve podatke navedene u stavu 4. ovog člana kako ne bi bila konstanto-vana povreda zakona u vezi sa postupkom oglašavanja prodaje nepokretno-sti. Znači, podaci iz stava 4. ovog člana čine minimum podataka koje mora da sadrži svaki oglas o određivanju prodaje nepokretnosti.Nepostojanje prava na reklamaciju za nepokretnost kupljenu u postupku pri-4) nudne naplate poreza (stav 5).

Stavom 1. ovog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa (počinju da se preduzimaju procesne mere i radnje) tek po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti.

Primer 1: Protiv rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreski obveznik je izjavio žalbu. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti (može se doneti zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja) po isteku roka od osam dana od dana dostavljanja konačnog (drugostepenog) rešenja poreskom obvezniku.


Primer 2: Protiv rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreski obveznik nije izjavio žalbu. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti (može se doneti zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadme-tanja) po isteku roka za žalbu od osam dana od dana urednog dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskom obvezniku.

Ako je poreski obveznik protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepo-kretnosti izjavio prigovor, prodaji nepokretnosti se pristupa po isteku roka od osam dana od dana dostavljanja poreskom obveznika rešenja prvostepenog organa done-tog po prigovoru.

Primer: Poreski obveznik je izjavio prigovor protiv rešenja o utvrđivanju počet-ne vrednosti nepokretnosti. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti (može se doneti zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog jav-nog nadmetanja) po isteku roka od osam dana od dana kada je poreskom obvezniku dostavljeno rešenje po izjavljenom prigovoru.

Međutim, prodaji nepokretnosti se može pristupiti u kraćem roku od osam dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, odnosno rešenja do-netog povodom prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokret-nosti, samo ako poreski obveznik na to pristane. Podrazumeva se da se o pristanku poreskog obveznika u ovom slučaju sastavlja dokument (zapisnik, izjava, saglasnost itd.) koja mora da bude potpisana od strane poreskog obveznika. Ovaj akt se ulaže i čuva u spise predmeta.

Stavom 2. ovog člana propisano je da Poreska uprava, odnosno LPA, narednog dana po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, odnosno rešenja donetog povodom prigovora protiv rešenja o utvrđi-vanju početne vrednosti nepokretnosti, ili u kraćem roku, ako se sa tim pismeno sa-glasio poreski obveznik, donosi zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Ukazujemo da za razilku od prodaje pokretnih stvari, postupak prodaje nepokretnosti uvek počiinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Podrazumeva se da se ovaj zaključak mora uredno dostaviti poreskom obvezniku.

Stavom 3. ovog člana propisano je da se prodaja nepokretnosti oglašava i propisan je način oglašavanja. Naime, oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedinice Poreske uprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, odnosno na oglasnoj tabli LPA i istovremeno se dostavlja dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Srbije, kao i poreskom obvezniku, založnim poveriocima i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine na toj nepokretnosti. Dakle, cilj oglašavanja je da se o prodaji nepokretnosti obaveste:

zainteresovani kupci;a) poreski obveznik;b)


založni poverioci, ako postoje;c) lica koja imaju d) zakonsko pravo preče kupovine20, ako postoje.

Prema tome, poreski izvršitelj oglas mora uredno da dostavi poreskom obvezniku, kao i založnim poveriocima i licima sa zakonskim pravom preče kupovine, ako postoje.

Kada pominjemo zakonsko pravo preče kupovine, ukazujemo da suvlasnička ne-pokretnost može biti predmet prinudne naplate poreza, s tim što se u tom slučaju vodi računa o pravu preče kupovine koje imaju suvlasnici. Zato je stavom 3. ovog člana propisano da se oglas o prodaji nepokretnosti dostavlja i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine (a to su suvlasnici), kako bi u postupku prinudne naplate pore-ske obaveze iz nepokretnosti mogli da ostvare svoje pravo preče kupovine.

Ako se prilikom prodaje suvlasničke nepokretnosti suvlasnički deo koji pripada poreskom obvezniku prethodno ne ponudi suvlasniku kao imaocu prava preče kupo-vine, on ima pravo da tužbom pred sudom zahteva poništaj rešenja o prodaji nepo-kretnosti. Pravo preče kupovine važi za prvo i sva ostala javna nadmetanja. Ukoliko se suvlasnik obavesti samo o održavanju prvog usmenog javnog nadmetanja, a ne i ostalim, pa na nekom od narednih održanih prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnost bude prodata po nižoj ceni, nosilac prava preče ku-povine (suvlasnik) ima pravo da tužbom pred nadležnim sudom zahteva poništaj re-šenja o prodaji nepokretnosti i da nepokretnost kupi po ceni po kojoj je prodata na drugom ili nekom od sledećih usmenih javnih nadmetanja.

Stavom 4. ovog člana propisan je minimum podataka koje mora da sadrži svaki oglas o određivanju prodaje nepokretnosti. Podrazumeva se da oglas o prodaji van-knjižne nepokretnosti treba da sadrži i napomenu da je predmet prodaje nepokretnost koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti.

Stavom 5. ovog člana propisano je da na nepokretnosti kupljenoj na javnom nadmetanju ili na drugi način poreski obveznik nema pravo reklamacije. Stoga ovu

20 Prema članu 5. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 42/98 i 111/2009), suvlas-nik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi os-talim suvlasnicima. U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom. Kad ima više suvlasnika koji bi prema stavu 2. ovog člana imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Prema članu 6. pomenutog zakona, vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.

U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje.


činjenicu treba uneti u oglas, ali i obaveštenje gde i u koje vreme zainteresovani kup-ci (ponuđači) imaju pravo da razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje (član 109. stav 5. ZPPPA).

Prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja

Član 109.Prodaja nepokretnosti vrši se u sedištu organizacione jedinice Poreske uprave koja

tu prodaju sprovodi.Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit.Depozit iz stava 2. ovog člana polaže se na račun Poreske uprave u visini od 5%

utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena depozit se vraća odmah po zaključenju

javnog nadmetanja.Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne pro-

daje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.Na prvom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po

ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti.Ako se nepokretnost ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključ-

kom se određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.

Na drugom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti.

Ako nepokretnost ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 7. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine utvrđene početne vrednosti, sve do prodaje nepokretnosti, odnosno isteka roka iz člana 110. stav 1. ovog zakona.

Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvr-đene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pi-smeno saglasi poreski obveznik.

O toku usmenog javnog nadmetanja sastavlja se zapisnik.Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska

uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet pri-

nudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom jav-nom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima.

• • •


Odredbom ovog člana uređena je prva faza postupka prodaje nepokretnosti - po-stupak prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Svaka prodaja nepokretnosti, za razliku od prodaje pokretnih stvari gde Pore-ska uprava, odnosno LPA, odlučuje da li će se prodaja vršiti putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom o čemu donosi poseban zaključak, počinje prodajom putem usmenog javnog nadmetanja.

Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usme-nim javnim nadmetanjem, prodaja nepokretnosti ulazi u drugu fazu – prodaju nepo-srednom pogodbom, tako što direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.

Stavom 10. ovog člana, kao kod člana 104. stav 14. ZPPPA, otklonjena je postojeća pravna nepreciznost, pa se tako nepokretnost može prodati na prvom usmenom jav-nom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odno-sno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim poreski obveznik pismeno saglasi.

Stoga je poreski izvršitelj dužan da poreskom obvezniku predoči napred navedeno zakonsko rešenje i zatraži njegovo pismeno i potpisano izjašnjenje o saglasnosti da se njegova nepokretnost može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom nadmetanju. Izjašnjenje po-reskog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.

Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokret-nost kupuje pod istim uslovima. U tom slučaju nepokretnost se, umesto najpovolj-nijem ponuđaču, prodaje licu sa zakonskim pravom preče kupovine. Zapažamo da odredbom člana 111. stav 1. ZPPPA nije propisan rok u kome je lice sa zakonskim pra-vom preče kupovine dužno da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, niti je propisan postupak za slučaj da to lice uopšte ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata. Uputno je da se ova odredba dopuni radi eliminisanja eventualnih problema koji s tim u vezi mogu da nastanu u praksi.

Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom

Član 110.Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju

u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usme-nim javnim nadmetanjem, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.


U slučaju iz stava 1. ovog člana, nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od jedne trećine utvrđene početne vrednosti.

O toku neposredne pogodbe sastavlja se zapisnik.Po okončanju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom, Poreska uprava

donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od

šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu Republike, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost pre-nosi u svojinu jedinice lokalne samouprave, u vrednosti jedne trećine utvrđene počet-ne vrednosti.

Rešenje iz stava 5. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadlež-nom za registar nepokretnosti.

Poreska uprava namiruje prioritetno hipotekarno potraživanje do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

Po namirenju potraživanja prioritetnih poverilaca, Poreska uprava dostavlja dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.

Kupci ne mogu biti, po osnovu javnog nadmetanja ili po osnovu neposredne pogod-be, poreski obveznik i lica zaposlena u Poreskoj upravi, kao ni sa njima povezana lica.

Zabrana za lica iz stava 9. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljene nepo-kretnosti, njeno davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.

Organ nadležan za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 5. ovog člana, nepokretnosti pre-nete u svojinu Republike preuzme u državinu.

Vlada bliže uređuje način i postupak sa nepokretnostima iz stava 11. ovog člana.

• • •

Ovim članom uređena je druga faza postupka prodaje nepokretnosti. Na drugu fazu prelazi se ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem.

U tom slučaju direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, donosi zaključak kojim se određuje prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom.

Kada je reč o LPA, po analogiji zaključujemo da zaključak o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem donosi nadležni organ jedinice lokalne samo-uprave ili lice koje on za to ovlasti. Nadležnost organa jedinice lokalne samouprave uređuje se statutom u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava. Ova-kav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija u svom mišljenju broj: 011-00-00114/2011-04 od 24.3.2011. godine.


Prodaja nepokretnosti putem neposredne pogodbe traje naredna tri meseca i ako se u tom roku nepokretnost ne proda ni putem neoposredne pogodbe, Poreska upra-va, odnosno LPA, shodno odredbi člana 110. stav 5. ZPPPA, donosi rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti, čime se zatvara krug u vezi sa prodajom nepokretnosti.

U vezi sa prenosom nepokretnosti u svojinu Repubilike u skladu sa odredbom čla-na 110. stav 5. ZPPPA, izjasnio se i Vrhovni sud Srbije u svojoj presudi U. 1403/2007 od 29.10.2008. godine, iz koje citiramo deo obrazloženja koji glasi:

„Po oceni Vrhovnog suda Srbije, osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. Ovo sa razloga što je odredbom člana 110. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem ne-posredne pogodbe, u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu republike, u vrednosti 1/3 utvrđene početne vrednosti. Kako je u provedenom postupku utvrđeno da je od momenta donošenja zaključka o prvoj prodaji do zakazanog ročišta za prodaju putem neposredne pogodbe proteklo više od šest meseci, to je, po oceni ovog suda, osnovano tuženi organ odbio žalbu tužioca dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.“

U slučaju prenosa nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, dan plaćanja poreske obaveze poreskog obveznika je dan kada je doneto re-šenje o prenosu nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samou-prave (član 68. stav 1. tačka 7) ZPPPA). U ovom slučaju poreska obaveza poreskog obve-znika se umanjuje do iznosa jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, za koji je ista preneta u javnu svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Javna svojina u naš pravni sistem uvedena je Ustavom Republike Srbije, a uređena je Zakonom o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011), koji je u primeni od 6. oktobra 2011. godine. Javna svojina je definisana kao državna svojina, svojina auto-nomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Dakle, javna svojina je svojina specifičnih subjekata za koju je propisan poseban režim svojinskih ovlašćenja, obaveza i odgovornosti, a čiji vlasnici mogu biti samo javnopravni subjekti (država Srbija, po-krajina ili jedinica lokalne samouprave).

Stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini samo je Republika Srbija stekla pravo javne svojine po samom zakonu, dok autonomna pokrajina i jedinice lokalne samo-uprave pravo javne svojine stiču tek upisom u registar nepokretnosti na način i u po-stupku propisanim pomenutim zakonom.


Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti

Član 111.Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata

u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.

U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka iz stava 1. ovog člana.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg po-nuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pi-smeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču.

Ako kupac iz stava 3. ovog člana ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost pro-data u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata.

U slučaju iz stava 4. ovog člana Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokret-nosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.

U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u stavu 1. ovog člana prvo se namiruje potraživanje tog poverioca u skladu sa članom 110. stav 7. ovog zakona.

Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nad-metanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepo-kretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu.

Rešenje o prodaji nepokretnosti kupcu iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona dostavlja se i poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje regi-stra nepokretnosti.

Po konačnosti rešenja o namirenju prioritetnog hipotekarnog poverioca iz stava 6. ovog člana, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.

Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe za-kona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

• • •


Shodno odredbi stava 1. ovog člana, kupac nepokretnosti je dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, umanjen za iznos položenog (uplaćenog) depozita od 5%.

Stavom 2. ovog člana, koji je u primeni od 26.07.2005. godine, propisana je svojevr-sna sankcija za najpovoljnijeg ponuđača - kupca koji u propisanom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata. Tako, kupac koji u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, pored toga što gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita, gubi i pravo da bude ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci, a to praktično znači do kraja postupka prodaje te nepokretnosti (ne i druge nepokretnosti), pošto se ista, ako ne bude prodata u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nad-metanja, shodno odredbi člana 110. stav 5. ZPPPA, rešenjem Poreske uprave, odnosno LPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odredbom stava 3. ovog člana propisano je da ako najpovoljniji kupac u propisanom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, Poreska uprava, odnosno LPA, poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako njegova ponuđena cena nije niža od cene propisane ZPPPA, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, dono-si se rešenje o prodaji nepokretnosti tom (drugom najpovoljnijem) ponuđaču.

Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da se, ako drugi najpovoljniji ponuđač ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja reše-njem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita, ako mu nije vraćen, i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.

Odredbom stava 5. ovog člana propisano je da Poreska uprava, odnosno LPA, u slučaju iz stava 4. ovog člana, nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja. To prak-tično znači da se, ako na primer, najpovoljniji ponuđač - kupac na prvom usmenom javnom nadmetanju u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, pa to ne učini ni drugi najpovoljniji ponuđač i poništi se i rešenje o proda-ji nepokretnosti drugom najpovoljnijem ponuđaču, postupak prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja nastavlja pod uslovima koji važe za prvo usmeno javno nadmetanje.

Odredbom stava 6. ovog člana štiti se imovinski interes prioritetnog hipotekarnog poverioca na nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate. Tako se, u slučaju po-stojanja prioritetne hipoteke drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz cene za koju je prodata nepokretnost najpovoljnijem ponuđaču, prvo namiruje potraživanje tog poverioca do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, u skladu sa članom 110. stav 7. ZPPPA.


Odredbom stava 7. ovog člana propisani su uslovi za donošenje rešenja o predaji nepokretnosti kupcu. Uslovi za donošenje pomenutog rešenja su:

da je izvršena uplata iznosa za koji je nepokretnost prodata bilo na usmenom a) javnim nadmetanjem, bilo putem neposredne pogodbe ida je rešenje o prodaji nepokretnosti postalo b) konačno.

Odredbom stava 8. ovog člana propisano je da se rešenje o prodaji nepokretnosti uredno dostavlja poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepo-kretnosti, radi brisanja hipoteke upisane u korist poreskog poverioca.

Odredba stava 10. ovog člana je upućujuća norma. Naime, ovim stavom je propisa-no da se na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama ZPPPA u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Znači, odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju se shodno primenjuju na postupak uvođenja kupca u posed nepokretnosti (predaja nepokretnosti kupcu), ali i na sva ostala pitanja koja su u vezi sa zaštitom samog kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama ZPPPA.

Proglašenje nesolventnosti

Član 112.Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovinu

iz koje se poreski dug prinudnom naplatom može namiriti, odnosno da je imovina koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Poreska uprava će rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i pokrenuti stečajni postu-pak u svojstvu poverioca, u skladu sa zakonom, ako je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik.

Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van snage rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.

• • •

Ovim članom propisani su uslovi za proglašavanje poreskog obveznika nesolventnim.To je situacija: a) kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik

nema imovinu iz koje se poreski dug može naplatiti, b) da je imovina koja se prenosi u svojinu Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave manje vrednosti od iznosa poreskog duga.

U ovom slučaju, nadležni poreski organ posebnim rešenjem konstatuje privreme-nu nesolventnost poreskog obveznika i nastavlja da prati stanje njegove solventnosti.


Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, stavlja se van snage rešenje o proglašenju privremene nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.

Zaključujemo da rešenje o proglašenju privremene nesolventnosti proizvodi prav-ne posledice prekida postupka prinudne naplate. Ovo stoga što prema stavu 2. ovog člana, ako poreski obveznik ponovo postane solventan, rešenje o proglašenoj privre-menoj nesolventnosti se stavlja van snage i nastavlja postupak prinudne naplate. Ova norma je neprecizna, s obzirom da nije propisano da li za vreme privremene nesolven-tnosti teče ili ne teče zakonski rok zastarelosti, kao što je to propisano odredbom člana 74b stav 3. ZPPPA kojim je uređeno odlaganje plaćanja poreskog duaga poreskim ob-veznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju u skladu sa zako-nom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava. Stoga, smatramo da u ovom slučaju treba primenjivati propisane rokove o zastarelosti prava na naplatu iz ZPPPA.

Stavom 1. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ posle donošenja re-šenja o privremenoj nesolventnosti poreskog obveznika, u svojstvu poverioca pokreće stečajni postupak ako je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik. Među-tim, budući da se u slučaju iniciranja stečajnog postupka mora uplatiti predujam troš-kova koji su izuzetno veliki, uputno je da se ova odredba briše, a dok postoji da se ne primenjuje. Ovo stoga što je u postupku prinudne naplate već utvrđena nesloventnost poreskog obveznika jer nema imovinu iz koje se poreski dug može namiriti, pa se to ne može očekivati ni u postupku stečaja, čije iniciranje podrazumeva prethodno snošenje troškova koji se ne mogu refundirati u postupku stečaja.

Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja

Član 114.Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja

zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da

teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odno-sno sporedno poresko davanje.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

• • •


Pojam zastarelosti

Zastarelost u poreskoj materiji uvedena je zbog pravne sigurnosti dužnika - fizič-kih i pravnih lica, kako ne bi beskrajno bili pod dužničkom „hipotekom“.

Zastarelost je pravni institut koji predstavlja zakonom propisani protok vremena posle koga se gube određena prava ili prestaju određeni odnosi. Jednostavnije rečeno, zastarelost je gubitak nekog prava usled njegovog nevršenja u zakonom propisanom periodu (roku).

Ako poverilac, pa i poreski, u propisanom roku ne preduzima radnje i mere ili ne pre-duzme sve radnje i sve mere koje dovode do utvrđivanja, odnosno naplate poreskog duga, pretpostavka je da se poverilac, pa i poreski, odrekao svog potraživanja, pa i poreskog.

Propisani zakonski rokovi zastarelosti se ne mogu menjati pravnim poslom (ugo-vorom, sporazumom itd.) ili pojedinačnim aktom državnog organa. Zastarelost na-stupa kada protekne poslednji dan roka propisanog za zastarelost. Odredbe o zasta-relosti nemaju povratno dejstvo. S tim u vezi, Upravni sud je u svojoj presudi 8 U. 13238/2010(2009) od 17.6.2011. godine, zauzeo stav koji glasi: „Kada je rok zastare-losti utvrđivanja i naplate poreske obaveze istekao u vreme važenja jednog zakona, ne može se produžavati u vreme važenja drugog zakona koji predviđa duži rok ili druge uslove za nastupanje zastarelosti“.

Kada je reč o zastarelosti u poreskoj materiji, nastupanjem zastarelosti nadležni poreski organ gubi pravo na utvrđivanje i naplatu poreza, upravo zbog nevršenja tog prava u propisanom roku.

Zakonodavac je Poreskoj upravi, pa time i LPA, ostavio dovoljno dugačak rok u kome ona ima pravo da, u skladu sa propisima, preduzme sve zakonom propisane radnje i mere u cilju utvrđivanja poreza i njegove naplate.

Zastarelost u poreskoj materiji je sada jedinstveno uređena odredbama čl. 114 – 114ž ZPPPA za sve vrste javnih prihoda (porezi, doprinosi, takse, naknade itd.).

Do početka primene ZPPPA (do 01.01.2003. godine), pitanje zastarelosti bilo je posebno propisano svakim materijalnim poreskim propisom (Zakonom o porezima na imovinu, Zakonom o porezu na dohodak građana itd.), uz napomenu da su za po-jedine vrste poreza ti rokovi bili različiti.

Dakle, za sve poreske postupke pokrenute pre 01. 01. 2003. godine važile su odred-be o zastarelosti koje su se nalazile u poreskim propisima koji su u to vreme bili na snazi, pa tako:

za obveznike poreza na imovinu – fizička lica, shodno odredbi člana 32. stav a) 2. starog Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001), važile su odredbe čl. 164. i 165. tada važećeg Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/2001), koje glase:„Pravo na utvrđivanje poreza na dohodak građana zastareva u roku od pet godi-na od isteka godine u kojoj ga je trebalo utvrditi (član 164. stav 1).


Pravo na naplatu poreza i pravo na naplatu kamata i troškova prinudne naplate zastareva u roku od tri godine od isteka godine u kojoj je trebalo izvršiti naplatu (član 164. stav 2). „Pri svakom prekidu zastarelosti, rok zastarelosti ponovo počinje da teče (član 165. stav 1).Pravo na utvrđivanje, naplatu i povraćaj uvek zastareva u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi, naplatiti, odnosno u kojoj su iznosi plaćeni (član 165. stav 2)“.za obveznike poreza na imovinu – pravna lica, shodno odredbi člana 32. stav b) 2. starog Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001), važila je odredba člana 109. tada važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“, br. 25/2001), koja glasi:„Pravo na utvrđivanje i naplatu poreza, kamate, troškova prinudne naplate i novčanih kazni izrečenih po odredbama ovog zakona zastareva za pet godina po isteku godine za koju je trebalo izvršiti utvrđivanje, odnosno naplatu poreza, kamate, troškova naplate i novčanih kazni“.

Prema tome, do početka primene ZPPPA – do 01.01.2003. godine, kada govorimo o zastarelosti prava na naplatu poreza na imovinu fizičkih lica, postojao je relativni rok od tri godine i apsolutni rok zastarelosti od 10 godina.

Primer 1: Fizičkom licu – Jovanu Jovanoviću, za 2001. godinu utvrđen je porez na imovinu. Rešenje je uredno dostavljeno 2001. godine. Porez je dospeo za plaćanje 2001. godine. Poreski obveznik porez nije platio. Zastarelost prava na naplatu počela je da teče 1. januara 2002. godine. Ako nadležni poreski organ ne preduzima nikakve mere i radnje radi prinudne naplate poreza u naredne tri godine (2002, 2003. i 2004. godine), zasta-relost prava na naplatu poreza utvrđenog za 2001. godinu je nastupila 1. januara 2005. godine, pošto nije izvršen prekid relativnog roka zastarelosti.

Primer 2: Fizičkom licu – Jovanu Jovanoviću, za 2001. godinu utvrđen je porez na imovinu. Rešenje je uredno dostavljeno 2001. godine. Porez je dospeo za plaćanje 2001. godine. Poreski obveznik porez nije platio. Zastarelost prava na naplatu počela je da teče 1. januara 2002. godine. Nadležni poreski organ je poreskom obvezniku 15. juna 2003. godine izdao i uredno dostavio opomenu za plaćanje poreza. Izdavanjem i dostavljanjem opomene izvršen je prekid roka zastarelosti, pa je rok zastarelosti od tri godine počeo ponovo da teče 1. januara 2004. godine. Međutim, ako se postupak naplate ne okonča do 31.12.2011. godine, dana 1. januara 2012. godine nastupila je apsolutna zastarelost prava na naplatu utvrđenog poreza za 2001. godinu, pošto u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti (2001), porez nije naplaćen.

S druge strane, do početka primene ZPPPA, kada govorimo o zastarelosti prava na naplatu poreza na imovinu pravnih lica, postojao je samo relativni rok zastarelosti od


pet godina, koji je po svom pravnom dejstvu i apsolutni jer nije bio propisan prekid propisanog roka zastarelosti.

Kada je reč o zatarelosti prava LPA na naplatu poreza na imovinu (i od fizičkih i od pravnih lica) posle stupanja na snagu ZPPPA (posle 1. januara 2003. godine), ukazu-jemo da su osnovne odredbe o zastarelosti iz izvornog teksta ZPPPA iz 2002. godine dopunjavane tako što je najpre Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 61/2007), uveden prekid zastarelosti sa primenom od 8. jula 2007. godine, a zatim i apsolutna zastarelost Zako-nom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 20/2009) sa primenom od 29.03.2009. godine.

Pored uvođenja prekida zastarelosti, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 61/07), drukčije je propisan dan od koga po-činje da teče zastarelost.

Prema ovim izmenama ZPPPA, od 08. 07. 2007. godine, zastarelost prava na napla-tu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje. Do 08. jula 2007. godine zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je porez utvrđen.

Na porez na imovinu koji je utvrđen za 2003. godinu i sve naredne godine, prime-njuju se odredbe o zastarelosti prava na naplatu iz ZPPPA, a njihove dopune (prekid zastarelosti i apsolutni rok zastarelosti) deluju samo ubuduće.

Za ovaj jako bitan period računanja zastarelosti, navodimo delove iz dva mišljenja Ministarstva finansija Srbije, i to:

1. Mišljenje Ministarstva finansija broj: 011-00-00410/2010-04 od 29. 9. 2010. godine, koji glase:

„Prema odredbi člana 2a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010 - dalje: Zakon), ovaj zakon primenjuje se i na porez i spored-na poreska davanja koja na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave…

… Prema članu 114. st. 1. i 3. Zakona, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Odredbom člana 114d Zakona, koja je u primeni od 8. jula 2007. godine, zasta-relost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog duž-nika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida


zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Prema odredbi člana 114ž Zakona, koja je u primeni od 27. marta 2009. godine, pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena pretplata.

Dakle, pravo organa nadležnog za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na imovi-nu (dalje: nadležni organ), na naplatu poreza na imovinu i sporednih poreskih davanja po tom osnovu, zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza dužnika dospela na plaćanje, pri čemu se od 8. jula 2007. godine za-starelost prekida svakom radnjom nadležnog organa preduzetom protiv dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja, a uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je poresku obavezu trebalo naplatiti.

Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nije bilo,…, pravo nadležnog or-gana na naplatu utvrđene obaveze po osnovu poreza na imovinu i sporednih poreskih davanja po tom osnovu zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza dospela za plaćanje.

Imajući u vidu da se, shodno odredbama člana 39. st. 3. i 5. Zakona o porezima na imovinu …, godišnji porez na imovinu plaća tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, te da je obveznik dužan da razliku između poreza utvrđenog reše-njem organa jedinice lokalne samouprave i akontaciono uplaćenog poreza na imovinu za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, uplati u roku od 15 dana od dana dostav-ljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, rok zastarelosti prava na na-platu poreza na imovinu utvrđenog za 2003. godinu počinje da teče od 1. januara 2004. godine, a poreza na imovinu utvrđenog za 2004. godinu - od 1. januara 2005. godine.

Ukoliko je u konkretnom slučaju bilo prekida zastarelosti, odnosno ako je nadležni organ posle 8.7.2007. godine preduzimao radnje protiv dužnika radi naplate poreza na imovinu utvrđenog za 2003. i 2004. godinu,… pravo nadležnog organa na naplatu po-reza na imovinu za 2003. i 2004. godinu i sporednih poreskih davanja po tim osno-vama zastareva za pet godina počev od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je došlo do prekida zastarelosti, a uvek u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je utvrđeni porez za svaku od tih kalendarskih godina trebalo naplatiti.

Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nije bilo, pravo… na naplatu po-reza na imovinu utvrđenog u 2003. godini za 2003. godinu, odnosno utvrđenog u 2004. godini za 2004. godinu, je zastarelo.

U svakom konkretnom slučaju nadležni organ ceni činjenično stanje od uticaja na zastarelost prava na naplatu utvrđenog poreza (kada je svaka konkretna obaveza dospe-la za plaćanje, da li je bilo prekida zastarelosti...).“


2. Mišljenje Ministarstva finansija broj: 413-00-00548/2011-04 od 28.6.2011. go-dine, čiji deo glasi:

„…Dakle, pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza dužnika dos-pela na plaćanje, pri čemu se od 8. jula 2007. godine zastarelost prekida svakom radnjom Po-reske uprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.

Imajući u vidu da izdavanje opomene od strane Poreske uprave za plaćanje pore-skog duga, u skladu sa odredbama ZPPPA, predstavlja radnju Poreske uprave preduze-tu protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja, kojom se prekida zastarelost, ukoliko je ta radnja preduzeta od 8. jula 2007. godine – pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina počev od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je došlo do prekida zastarelosti.

Ministarstvo finansija napominje da, prema odredbi člana 114ž ZPPPA, pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.

Zastarelošću poreza prestaje poreska obaveza (član 23. tačka 2) ZPPPA).

U svakom konkretnom slučaju nadležni poreski organ utvrđuje činjenično stanje od uticaja na dospelost poreske obaveze, prekid zastarelosti i eventualnu zastarelost poreske obaveze na koju se poreski obveznik poziva“.

Vrste zastarelosti

Pravo uopšte, pa i poresko pravo, poznaju relativnu i apsolutnu zastarelost.Relativna zastarelost se može produžavati korišćenjem instituta – prekid zastarelosti. U slučaju prekida zastarelosti, zastarelost počinje da teče ispočetka, a vreme koje je

proteklo do momenta prekida zastarelosti se ne računa.

Da institut relativne zastarelosti ne bi bio doveden do apsurda tako što bi, svaki put kada treba da istekne rok posle koga nastupa relativna zastarelost rok relativne zasta-relosti bio prekidan da bi počeo da teče ispočetka, u pravni sistem je uveden institut apsolutne zastarelosti.

Rok apsolutne zastarelosti teče nezavisno od prekida roka relativne zastarelosti i posle njegovog isteka više nije moguće preduzimati radnje i mere radi utvrđivanja poreza i naplate poreskog duga.

Apsolutna zastarelost donosi izvesnost, jer posle isteka roka apsolutne zastarelosti više nije moguće utvrditi ili naplatiti porez, bez obzira da li je LPA preduzimala radnje i mere u cilju utvrđivanja ili naplate poreza.


Stavom 1. ovog člana propisan je relativni rok zatarelosti prava nadležnog pore-skog organa na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja, a koji iznosi pet godina.

Stavom 2. ovog člana propisano je kada počinje da teče rok zastarelosti prava na utvrđivanje poreza od pet godina, pa tako - zastarelost prava na utvrđivanje poreza počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez.

Stavom 3. ovog člana propisano je kada počinje da teče rok zastarelosti prava na napla-tu poreza od pet godina, pa tako – zastarelost prava na naplatu poreza počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreska obaveza dospela za plaćanje.

Zastarelost prava na povraćaj i refakciju odnosno refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja

Član 114aPravo poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dos-

pelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih po-reskih davanja, zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih po-reskih davanja, počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj spored-nih poreskih davanja.

• • •

Ovim članom propisani su rokovi zastarelosti prava na povraćaj i refakciju odno-sno refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja, kao i pravo na namirenje dospe-lih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, kao i od kada počinje da teče zastarelost pomenutih prava.

Prema stavu 1. ovog člana, pravo poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i re-fundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjiža-vanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Prema stavu 2. ovog člana, zastarelost prava iz stava 1. ovog člana počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.


Prema odredbi člana 65. stav 2. ZPPPA, pravo na povraćaj više ili pogrešno na-plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, na poresku refakciju, odnosno na re-fundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem pre-knjižavanja poreza, dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ZPPPA, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno.

Kada je reč o zastarelosti prava poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refun-daciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, ZPPPA ne propisuje prekid zastarelosti prava poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospe-lih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja.

Naime, odredbom člana 114d ZPPPA propisano je samo da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđi-vanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka za poreske prekršaje

Član 114bPrekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada

je prekršaj učinjen.Na pitanja zastarelosti koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe

zakona kojim se uređuje prekršajni postupak.

• • •

Prema odredbi člana 76. stav 5. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008. i 111/2009 – u daljem tekstu: ZOP), za prekršaje iz oblasti ca-rinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, životne sredine i vazdušnog saobraćaja, može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti prekršajnog gonjenja, koji, prema stavu 6. člana 76. ZOP, ne može biti duži od pet godina.

S tim u vezi, odredbom člana 114b stav 1. ZPPPA, propisano je da se prekršajni postupak za poreske prekršaje ne može pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen, dok je stavom 2. pomenutog člana propisano da se na pitanja zastarelosti koja nisu uređena ZPPPA, pa i na rok apsolutne zatarelosti, primenjuju odredbe ZOP.

Prema članu 76. stav 7. ZOP, prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja. Ovom odredbom propisan je apsolutni rok za zastarelost prekršajnog gonjenja.


Prema tome, pošto relativni rok zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog po-stupka za izvršene poreske prekršaje iznosi pet godina od dana kada je prekršaj uči-njen, apsolutni rok za zastarelost prekršajnog gonjenja za izvršene poreske prekršaje iznosi deset (10) godina.

U vezi sa poreskim prekršajima, podsećamo da su Zakonom o izmenama i dopu-nama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/10), koji se primenjuje od 6. avgusta 2010. godine, pored ostalog, izmenjene odredbe člana 11. i člana 160. tačka 6) ZPPPA kojima je bila propisana nadležnost Po-reske uprave za pokretanje i vođenje poreskoprekršajnog postupka.

Prema pomenutom zakonskom rešenju, Poreska uprava, pa time i LPA, više nije nadležna da vodi prvostepeni poreskoprekršajni postupak i izriče kazne i zaštitne mere za poreske prekršaje, već samo da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za pomenute prekršaje. U Zakonu o izmenama i dopunama ZPPPA, nisu sa-držane prelazne odredbe koje se odnose na prekršajne postupke započete pre stupanja na snagu ovog zakona.

Imajući u vidu navedene odredbe ZPPPA, Ustavni sud je svojim rešenjem III U broj 1509/2010 od 31. 03. 2011. godine, koje je objavljeno u „Službenom glasniku RS“, br. 36/2011 od 27. maja 2011. godine, ocenio da je od momenta stupanja na snagu Za-kona o izmenama i dopunama ZPPPA (od 6. avgusta 2010. godine) za vođenje prvoste-penog poreskog prekršajnog postupka nadležan isključivo prekršajni sud i da učiniocu prekršaja samo prekršajni sud kao nadležni organ može izreći kaznu ili drugu sankciju zbog učinjenog poreskog prekršaja. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da zakon ne sadrži odredbe o načinu okončanja postupaka koji su započeti po ranije važećim za-konskim odredbama i da ne predviđa mogućnost da se takvi postupci okončaju pred organima koji su bili nadležni u vreme izvršenja prekršaja.

S tim u vezi, shodno odredbi člana 2a stav 2. i člana 160. tačka 6) ZPPPA, LPA je nadležna (dužna) da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje izvršene povredom poreskih propisa za čije administriranje (utvrđivanje, kontrola i naplata) je nadležna LPA. Podnošenje zahteva protiv izvršilaca poreskih prekršaja nije diskreciono pravo već zakonska obaveza LPA, pa ove poslove treba izvr-šavati kontinuirano i blagovremeno kako ne bi dolazilo do zastarevanja prava na po-kretanje i vođenje prekršajnog postupka. LPA nema ovlašćenje da poreskog obveznika koji izvrši poreksi prekršaj „abolira“ od prekršajne odgovornosti.

Član 114v i 114g(Brisano)


Prekid roka zastarelosti

Član 114dZastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv pore-

skog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja.Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida

ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

• • •

Ovim članom uređen je prekid roka zastarelosti.Prekid roka zastarelosti propisan je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 61/2007), koji je u primeni od 8.7.2007. godine.

Prema stavu 1. ovog člana, zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih po-reskih davanja. Dakle, prekid zastarelosti vrši samo nadležni poreski organ u odnosu na rokove zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.

Prema stavu 2. ovog člana, posle prekida zastarelost počinje da teče iznova (od početka), a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom propisani rok za zastarelost.

Kada govorimo o prekidu zastarelosti, naglašavamo da se izvršeni prekid zastare-losti odnosi samo na konkretni javni prihod (porez na imovinu, lokalnu komunalnu taksu itd.), a ne i druge (ostale) izvorne lokalne javne prihode za čije administriranje je nadležna LPA.

U vezi sa rečenim, citiramo mišljenje Ministarstva finansija, broj: 430-03-237/2010-04 od 20. 9. 2010. godine, koje glasi:

„Prema članu 114d Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. gla-snik RS“, br. 80/02... 53/10, u daljem tekstu: ZPPPA), zastarelost se prekida svakom rad-njom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza... Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre preki-da ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Porezom se, saglasno odredbi člana 2. stav 1. Zakona, smatraju svi javni prihodi koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno.

Shodno odredbi člana 2a stav 1. ZPPPA, ZPPPA se primenjuje i na porez i sporedna poreska davanja koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave.

Dakle, zastarelost se prekida svakom radnjom jedinice lokalne samouprave predu-zetom protiv dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja


koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, pri čemu se vreme koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom određeni rok za zastarelost.

S tim u vezi, po mišljenju Ministarstva finansija, zastarelost naplate izvornog javnog prihoda jedinice lokalne samouprave i sporednih poreskih davanja po jednom osnovu (na primer, naplate lokalne komunalne takse) prekida se svakom radnjom jedinice lokal-ne samouprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate obaveze po tom osnovu, ali ne i donošenjem rešenja kojim se istom licu utvrđuje obaveza plaćanja izvornih javnih pri-hoda te jedinice lokalne samouprave po drugom osnovu (na primer, donošenjem rešenja kojim mu se utvrđuje obaveza po osnovu poreza na imovinu).

Dostavljanjem rešenja poreskom obvezniku o utvrđivanju poreza na imovinu za te-kuću godinu ne prekida se zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave po drugim osnovama (na primer, po osnovu lokal-ne komunalne takse), kao ni po osnovu neutvrđenog, odnosno nenaplaćenog poreza na imovinu za prethodne godine.“

Međutim, prema pravnom shvatarnju Vrhovnog suda Srbije, iznetom u presudi U. 2963/2002 od 26.3.2003. godine, kompjutersko utvrđivanje poreskog duga poreskog obveznika svake godine ne predstavlja radnje od uticaja na prekid zastarelosti.

Naime, Vrhovni sud Srbije je u pomenutoj presudi stao na stanovište da: „Po na-laženju Vrhovnog suda Srbije, kompjutersko utvrđivanje duga svake godine počev od 10.11.1997. godine do 4.3.2002. godine koji je tužiocu predočen u ponovnom postupku, ne može se smatrati radnjama usmerenim na prinudnu naplatu niti je od uticaja na pre-kid zastarelosti naplate duga kako to pogrešno zaključuju tuženi i prvostepeni organ...“

Podrazumeva se da se pod „kompjuterskim utvrđivanjem duga“ smatra prenos po-četnog stanja, pripis akontacija, obračunate kamate, storniranje privremenih akonta-cija itd. koje se sprovode u poreskom računovodstvu.

Kada je reč o prekidu roka zastarelosti, ukazujemo da bi prekid zastarelosti pro-izveo pravno dejstvo, radnja nadležnog poreskog organa kojom je izvršen prekid za-starelosti mora da bude preduzeta u svemu u skladu sa zakonom. Tako, ako se na pri-mer, poreskom obvezniku dostavlja opomena iz člana 71. ZPPPA za plaćanje dospelog poreskog duga kojom se vrši prekid roka zastarelosti, ista mora da bude dostavljena u skladu sa članom 36. ZPPPA. Ovo stoga što je odredbom člana 36. stav 1. ZPPPA pro-pisano: „Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom“. Ako dostava opomene nije izvršena u skladu sa pomenutim članom ZPPPA, neuredna dostava opomene ne može dovesti do prekida roka zatarelosti jer neuredna dostava nema nikakvo pravno dejstvo u odnosu na poreskog obveznika, pa će u tom slučaju, ako se ne ponovi dostava opomene i ista izvrši uredno, zastarelost prava na naplatu na-stupiti po isteku relativnog roka od 5 godina računajući od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je porez dospeo za plaćanje.

U nastavku se osvrćeno na prekid roka zastarelosti naplate poreskog duga u slučaju pokretanja stečaja nad poreskim obveznikom


Shodno odredbi člana 86. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS’’, br. 104/09 – u daljem tekstu: Zakon), „prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja prema stečajnom dužniku“. Ova odredba se odnosi na sva, pa i poreska, potraživanja.

Shodno odredbi člana 81. Zakona „Danom otvaranja stečajnog postupka, potraži-vanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim“.

Shodno odredbi člana 111. Zakona: „Poverioci podnose prijave potraživanja pisme-no stečajnom sudu… Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečaj-nog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odba-čene kao neblagovremene.“

Primer: Naplata poreza započeta je 2010. godine. Stečajni postupak protiv pore-skog obveznika pokrenut je 2012. godine. U ovom slučaju nastupa prekid roka zastare-losti za naplatu prijavljenog svakog, pa i poreskog, potraživanja i zastarelost ne teče od dana otvaranja stečajnog postupka, pod uslovom da je blagovremeno stečajnom sudu podneta prijava poreskog potraživanja, pa i onog koje u trenutku pokretanja stečaja nije dospelo.

Ukazujemo da je rok za podnošenje prijave potraživanja stečajnom sudu preklu-zivan (neproduživ), a to znači da neblagovremeno prijavljeno potraživanje ne ulazi u stečajnu masu, čime za poverioca nastupa nenadoknadiva šteta.

Inače, šteta se nadoknađuje iz imovine štetnika i šteta se „seli“ u imovinu štetnika, tako da se imovina štetnika smanjuje za iznos štete. Međutim, u slučaju neprijavljivanja ili nebla-govremenog prijavljivanja poreskog potraživanja, poresko potraživanje ne ulazi u stečajnu masu iz koje se isplaćuje (šteta se ne „seli“ u stečajnu masu), pa stoga nastupa nenadoknadi-va šteta jer se za iznos poreskog potraživanja definitivno umanjuju poreski prihodi.

Osim toga, otvaranjem stečajnog postupka prekidaju se sva pojedinačna izvršenja i sprovodi se jedno – opšte izvršenje od strane stečajnog suda radi naplate potraživanja svih poverilaca od stečajnog dužnika. Karakteristika opšteg izvršenja je da se svi poveri-oci, ako nema sredstava za potpuno namirenje, namiruju srazmerno visini potraživanja u procentu koji odredi stečajni sud u zavisnosti od visine (vrednosti) stečajne mase.

Prilikom podnošenja prijave potraživanja prema stečajnom dužniku treba utvrditi da li je poresko potraživanje zastarelo ili ne.

Prema članu 113. Zakona o stečaju, posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Stečajni uprav-nik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana isteka roka odre-đenog od strane stečajnog sudije za podnošenje prijave potraživanja. Jedan od razloga za osporavanje prijavljenog poreskog potraživanja može biti i zastarelost potraživanja. Zastarelost prijavljenog poreskog potraživanja ceni se shodno odredbama ZPPPA, po-što je ovaj zakon “lex specialis” u ovoj materiji.


Prema tome, kada se prijavljuje poresko potraživanje za koje je istekao realtivni rok zastarelosti prava na naplatu od pet godina, treba utvrditi da li postoje dokazi da su pre podnošenja prijave potraživanja, preduzimane radnje protiv stečajnog dužni-ka radi naplate poreza kojima je prekinut tok roka zastarelosti naplate poreza. Ovi dokazi bi se podneli za slučaj da stečajni upravnik ospori poresko potraživanje zbog zastarelosti.

Uračunavanje vremena prethodnika

Član 114đU vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist prethodnika pore-

skog obveznika i drugog poreskog dužnika.

• • •

Ovim članom propisano je pravilo po kome se u vreme zastarelosti računa i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika. Naime, kako pravni sledbenik, pored ostalog, preuzima dospele i neplaćene poreske obaveze pravnog prethodnka, u vreme zastarelosti pravnog sledbenika kao novog por-skog obveznika računa se i vreme zastarelosti koje je proteklo dok je pravni prethodnik bio poreski obveznik.

Ostale odredbe o zastarelosti

Član 114eOdredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne

primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

• • •

Ovim članom propisano je na koje se javne prihode ne odnose odredbe o zasta-relosti. To su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko i in-validsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti). Pošto LPA ne administrira doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ne upuštamo se u širi komentar ovog člana.


Apsolutna zastarelost

Član 114žPravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju kao i namirenje dos-

pelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.

Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, do-nosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

• • •

Ovim članom uređena je apsolutna zastarelost prava na utvrđivanje, naplatu, po-vraćaj, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza.

Apsolutna zastarelost je uvedena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 20/2009), čija primena je otpočela 29.03.2009. godine.

Rok od 10 godina posle čijeg isteka nastupa apsolutna zastarelost i poreski dug se definitivno gasi, računa se na isti način kao i relativni rokovi zastarelosti, i to:

za utvrđivanje poreza - apsolutna zastarelost počinje da teče od prvog dana a) naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, a ističe po isteku 10 godina od godine od koje počinje njegovo računanje;za naplatu poreza - apsolutna zastarelost počinje da teče od prvog dana nared-b) ne godine od godine u kojoj je porez dospeo za plaćanje, a ističe po isteku 10 godina od godine od koje počinje njegovo računanje.

Na apsolutnu zastarelost, kada je reč o pokretanju prekršajnog postupka, prime-njuju se odredbe zakona koji uređuje prekršajni postupak.

Stavom 2. ovog člana, koji se primenjuje od 7. januara 2012. godine, propisano je da Poreska uprava, po isteku roka od 10 (deset) godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, zbog zastarelosti.

Pošto je ovo zakonska obaveza LPA, uputno je da se za izvršavanje ovog odgovor-nog posla, posle ažuriranja poreskog računovodstva, pripremi plan aktivnosti koje treba sprovesti u fazi pripreme i fazi sprovođenja otpisa i odrediti nosioce tih poslova. Podra-zumeva se da se pre donošenja rešenja o otpisu poreskog duga zbog zastarelosti mora


sprovesti postupak sa ciljem da se utvrde sve odlučne činjenice i u spise predmeta ulože svi dokazi na osnovu kojih se na nesporan način utvrđuje da je nastupila apsolutna zat-starelost za naplatu čime su se stekli zakonski uslovi za otpis poreza zbog zastarelosti.

Osnovno pravilo/princip koji se primenjuje u postupku utvrđivanja zastarelosti prava nadležnog poreskog organa na naplatu konkretne vrste poreza je opdredba člana 70. ZPPPA, kojom je propisan redosled namirenja naplaćene poreske obaveze.

Prema članu 70. ZPPPA, raspored uplaćenog iznosa poreza (bilo dobrovoljno, bilo u postupku prinudne naplate), vrši se tako što se izvršenom uplatom prvo razdužuju (pokrivaju) troškovi prinudne naplate i/ili kamate i na kraju iznos najstarije glavne poreske obaveze, odnosno glavne poreske obaveze prema redosledu njenog dospeća za plaćanje. Ovakav redosled namirenja bio je u primeni do 1. januara 2011. godine, kada je počela primena novog redosleda namirenja poreskog duga propisanog odredbom člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/2010).

Naime, pomenutim članom (članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), izvršena je izmena člana 70. ZPPPA, tako da se od 1. januara 2011. godine raspored uplaćenog iznosa poreza vrši tako što se izvršenom uplatom prvo razdužuje iznos najstarije glavne poreske obaveze, odnosno glavne poreske obaveze prema redosledu njenog dospeća za plaćanje, zatim kamata i na kraju troškovi naplate poreza.

Primer: Poreski obveznik duguje porez na imovinu fizičkih lica za 2007, 2008, 2009, 2010 i 2011. godinu koji se kumulativno prikazuje na njegovoj šifri sa obračunatom ka-matom i na dan 31.12.2011. godine iznosi 18.000,00 dinara. Obveznik u 2011. godini je uplatio 3.000,00 dinara. Ovom uplatom poreski obveznik će, shodno odredbi člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/2010), koja se primenjuje od 1. januara 2011. godine, u pore-skom knjigovodstvu, bez obzira što je uplata izvršena u 2011. godini, biti razdužen za iznos najstarije glavne poreske obeveze (poreza na imovinu), počev od duga za 2007. godinu pa nadalje. Ovakvim rešenjem se teže ispunjava uslov (rok) za nastupanje zastarelosti.

U nastavku ukazujemo na rešenja iz važećeg Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/2005), a koja važe i za naplatu zastarelih poreskih potraživanja čija na-plata je obezbeđena hipotekom upisanom u odgovarajući registar.

Prema članu 26. Zakona o hipoteci, hipotekarni poverilac, pa i poreski, može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja, s tim da se kamata i druga povremena davanja ne mogu namiriti iz pred-meta hipoteke (član 26. stav 2.).

Dakle, zastarelo poreživanje, pa i poresko, čija je naplata obezbeđena hipotekom, može se namiriti iz nepokretnosti na kojoj je upisana (uknjižena) hipoteka u odgo-varajući registar. Podrazumeva se da će naplata biti uspešna ako je upisana hipoteka


prvog reda (prioritetna hipoteka) ili hipoteka nižeg reda pod uslovom da je vrednost opterećene nepokretnosti veća od potraživanja svih prioritetnih poverilaca.

Na kraju, u vezi sa apsolutnom zastarelošću prava na naplatu izvornih javnih pri-hoda jedinice lokalne samouprave, kada se po službenoj dužnosti donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, citiramo mišljenje Ministarsva finansija broj: 011-00-00337/2012-04, od 25.6.2012. godine, koje glasi:

„Prema odredbi člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji (“Službeni glasnik RS“, br. 80/2002… i 2/2012 - ispr. - dalje: ZPPPA) taj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.

Prema odredbama člana 23. stav 1. ZPPPA, poreska obaveza prestaje naplatom pore-za, zastarelošću poreza, otpisom poreza i na drugi zakonom propisani način.

…Prema odredbi člana 114d ZPPPA, koje su u primeni od 8. jula 2007. godine, za-starelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zasta-relost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dos-pelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u ko-joj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službe-noj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti (član 114ž ZPPPA).

Prema tome, zastarelost prava na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave počela je da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje i, ako od 8. jula 2007. godine nije bilo prekida zasta-relosti, nastupa istekom roka od pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Ako je nadležni organ jedinice lokalne samouprave od 8. jula 2007. godine protiv dužnika izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave preduzimao radnje u cilju naplate oba-veze i sporednih poreskih davanja po tom osnovu (npr. ako je obvezniku od 8. jula 2007. godine slao opomenu za plaćanje duga po konkretnom osnovu, ako je doneo rešenje o prinudnoj na-plati...), rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom jedinice lokalne samo-uprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate tih izvornih javnih prihoda. Posle prekida rok zastarelosti je počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom propisani rok za zastarelost. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svakom konkretnom slučaju utvrđuje činjenično stanje od uticaja na eventualnu zastarelost obaveze na koju se obveznik poziva (npr. da li je i kada bilo prekida zastarelosti, koliki rok je protekao od prekida - ako ga je bilo...), što znači i na prestanak poreske obaveze po tom osnovu.


Pravo na naplatu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave uvek zastare-va u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je te prihode trebalo naplatiti (nezavi-sno od toga da li je zastarelost prekidana). Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, po isteku roka od deset godina (čijim istekom je nastupila apsolutna zastarelost), po služ-benoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti.

Dakle, zastarelost u poreskom pravu izaziva prestanak poreske obaveze tj. gubitak ovlašćenja na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave, usled pro-teka vremena.“

Postupanje prvostepenog organa po žalbi

Član 144.Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvoste-

peni poreski organ odbaciće zaključkom.Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od osam dana

od dana prijema zaključka.Prvostepeni poreski organ može usvojiti žalbu i poreski upravni akt izmeniti ako:

oceni da je žalba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrđivanje činjenica;1) oceni da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a to je moglo biti od uticaja na 2) rešavanje;žalilac u žalbi iznosi nove činjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja na 3) drukčije rešavanje stvari;žaliocu nije, a moralo je biti, omogućeno da učestvuje u postupku;4) je žalilac propustio da učestvuje u postupku, ali je u žalbi opravdao to propuštanje.5)

U slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana ne sprovodi se dopunski postupak, a u slučaju iz stava 3. tač. 2) - 5) ovog člana dopunski postupak se sprovodi.

Protiv novog poreskog upravnog akta iz stava 3. ovog člana može se podneti žalba.Prvostepeni organ može izmeniti novi poreski upravni akt iz stava 3. ovog člana

sve dok žalbu ne dostavi na rešavanje drugostepenom organu.U slučaju iz stava 3. ovog člana prvostepeni poreski organ odlučiće u roku od 30

dana od dana prijema žalbe.

• • •

Postupanje prvostepenog organa po žalbi ima dve faze, i to:Prvu - prethodni postupak po žalbi, iDrugu - redovan postupak po žalbi.Obe faze su kontrolna ovlašćenja prvostepenog organa povodom izjavljene žalbe.


Prva faza: U prethodnom postupku po žalbi prvostepeni organ ispituje (utvrđuje) formalno procesne momente, a to znači da u ovoj fazi utvrđuje da li je podneta žalba a) dopuštena, b) blagovremena i v) izjavljena od ovlašćenog lica.

Žalba jea) dopuštena protiv svakog rešenja donetog u prvom stepenu, izuzev onih protiv kojih je zakonom žalba isključena. Kao primer isključenja prava na žalbu, navodimo odredbu člana 107. stav 6. ZPPPA, kojom je propisano da protiv rešenja donetog po prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vredno-sti nepokretnosti žalba nije dopuštena. Žalba je b) blagovremeno izjavljena ako je izjavljena u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Izuzetak, su odredba člana 77. stav 4. ZPPPA, kojom je propi-sano da je rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati 8 dana, kao i odred-ba člana 144. stav 2. ZPPPA, kojom je propisan rok za žalbu protiv zaljučka o odbacivanju žalbe od 8 dana.Žalba je je izjavljena od c) ovlašćenog lica ako je istu izjavio poreski obveznik naveden u dispozitivu prvostepenog rešenja ili njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik ili zastupnik po službenoj dužnosti.

Ako prvostepeni organ utvrdi da je žalba nedopuštena ili neblagovremena ili izjavlje-na od neovlašćenog lica, istu odbacuje zaključkom primenom člana 144. stav 1. ZPPPA. Naime, pomenutom odredbom propisano je da prvostepeni organ zaključkom odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena ili od neovlašćenog lica izjavljena.

U ovom slučaju – kada se žalba odbaci, ne ulazi se u drugu fazu postupanja po žalbi – fazu redovnog postupka po žalbi.

Protiv zaključka o odbacivanju žalbe poreski obveznik, odnosno njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik ili zastupnik po službenoj dužnosti mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana prijema zaključka.

Ako je žalba izjavljena protiv zaključka blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica, a drugostepeni organ oceni da je žalba osnovana, poništiće zaključak kojim je žalba od-bačena i istovremeno rešiti žalbu izjavljenu protiv rešenja o glavnoj upravnoj stvari.

Druga faza: Ako je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica, prelazi se na drugu fazu postupanja prvostepenog organa po žalbi, a to znači da se ulazi u kontrolno ovlašćenje prvostepenog organa sa pravom na meritorno odlučivanje.

Za razliku od prve faze u kojoj se ispituju samo formalno procesni momenti (dopu-štenost, blagovremenost i da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica), u drugoj fazi se ulazi u razmatranje navoda žalbe, eventualnih dokaza uz žalbu i njihovoj oceni.

U ovom postupku (fazi) službeno lice koje vodi postupak mora da isključi lične emocije poput sujete i da najsavesnije u konsultaciji sa svojim pretpostavljenim ruko-vodiocem i kolegama, utvrdi i oceni da li navodi iz žalbe i eventualni dokazi uz žalbu utiču na odlučne činjenice na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje.


U postupku preispitivanja ožalbenog rešenja u svetlu navoda iz žalbe i eventual-nih dokaza uz žalbu, moguća su dva načina postupanja, i to:

Prvi• , da prvostepeni organ usvoji žalbu u celosti i izmeni svoje prvostepeno rešenje iDrugi• , da prvostepeni organ oceni da ne postoje razlozi za izmenu prvostepe-nog rešenja i da žalbu treba proslediti (dostaviti) drugostepenom organu na odlučivanje.

U primeni prvog načina postupanja po žalbi moguće su sledeće situacije:da službeno lice u svojstvu prvostepenog organa ovlašćenog za postupanje po 1) žalbi, oceni da je žalba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvr-đivanje činjeničnog stanja (odlučnih činjenica). U ovoj situaciji, prvostepeni organ, bez sprovođenja dopunskog dokaznog postupka, može usvojiti žalbu i svoje prvostepeno rešenje izmeniti. da službeno lice oceni da je sprovedeni postupak 2) bio nepotpun, a to je moglo biti od uticaja na odlučne činjenice na kojima je zasnovano provostepeno re-šenje. U ovoj situaciji službeno lice sprovodi dopunski postupak radi upotpu-njavanja postupka i činjeničnog stanja i posle toga može usvojiti žalbu i svoje prvostepeno rešenje izmeniti u skladu sa utvrđenim odlučnim činjenicama tokom dopune postupka.da žalilac u žalbi iznosi 3) nove činjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja na drugačije rešavanje stvari. U ovoj situaciji službeno lice sprovodi dopunski postupak radi savesne ocene novih činjenica i dokaza iznetih u žalbi. Ako u dopuni postupka oceni da su nove činjenice i dokazi od uticaja na utvrđene odlučne činjenice na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje, prvo-stepeni organ može usvojiti žalbu i svoje prvostepeno rešenje izmeniti. Po-drazumeva se da se u ovoj sitaciji moraju proveriti razlozi zbog kojih nove činjenice i novi dokazi nisu upotrebljeni u toku postupka, tj. mora da se po-uzdano utvrdi njihova validnost, ako su od uticaja na drugačije rešavanje konkretne upravne stvari.da žaliocu 4) nije, iako je moralo biti, omogućeno da učestvuje u postupku. U ovoj situaciji sprovodi se dopunski postupak, tako što se poziva poreski ob-veznik radi omogućavanja da se izjasni o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje. Naglašavamo da je u ovoj situaciji prvostepeni organ dužan da saslušanjem stranke istoj omogući učešće u postupku, bez obzira da li će sam izmeniti ožal-beno rešenje ili će žalbu sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom organu na odlučivanje. Podrazumeva se da se stranka saslušava u vezi sa odlučnim činjenicama uz omogućavanje da za svoje trvdnje priloži ili predloži izvođenje dokaza, što je prvostepeni organ dužan da prihvati. Znači, u slučaju kada poreskom obve-zniku nije omogućeno da učestvuje u postupku, a moralo je biti, službeno lice


u svemu mora da postupi u skladu sa odredbom člana 133. ZUP, a to znači, ponovimo, da poreski obveznik ima pravo da aktivno učestvuje u postupku, a koje pravo obuhvata:a) pravo iznošenja činjenica koje mogu biti od uticaja na rešenje upravne stvari;b) pravo predlaganja dokaza radi utvrđivanja iznetih činjenica;c) pravo pobijanja tačnosti navoda koji se ne slažu sa navodima poreskog

obveznika;d) pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode.

Odredbom člana 133. stav 3. ZUP, propisane su dužnosti službenog lica u po-stupku u odnosu na prava stranke/poreskog obveznika. Zato, službeno lice koje vodi dopunski postupak, ako poreskom obvezniku nije omogućilo da učestvuje u postupku pre donošenja ožalbenog rešenja, a moralo se to omogućiti, dužno je da pruži mogućnost poreskom obvezniku:a) da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom

postupku;b) da se izjasni o predlozima i ponuđenim dokazima;c) da učestvuje u izvođenju dokaza;d) da se upozna sa rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni.

Posle omogućavanja poreskom obvezniku da aktivno učestvuje u dopunskom postupku, prvostepeni organ može, u zavisnosti od rezultata dopunskog po-stupka, usvojiti žalbu i izmeniti svoje prvostepeno rešenje u smislu odlučnih činjenica utvrđenih u dopunskom postupku. da je žalilac propustio da učestvuje u postupku, ali je u žalbi opravdao to pro-5) puštanje. U ovoj situaciji prvostepeni organ će sprovesti dopunski postupak, tako što će poreskom obvezniku omogućiti da učestvuje u postupku, tj. da se izjasni o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje i u zavisnosti od činjeničnog stanja utvrđenog u dopunskom postupku, može usvojiti žalbu i ožalbeno prvostepeno rešenje izmeniti.

U vezi sa napred navedenim situacijama, efikasnost postupka nalaže da se uvek kada se pouzdano utvrdi i oceni da je žalba osnovana (kada se o tome stekne ubeđenje) i da prvostepeni organ izmenom svog prvostepenog rešenja ne krši zakon pošto se izmena zasniva na odlučnim činjenicama, žalba usvoji i ožalbeno rešenje izmeni.

U svim napred navedenim situacijama, ako prvostepeni organ nađe da ima osnova za usvajanje žalbe i izmenu prvostepenog rešenja, pa se odluči da to i učini, dužan je da novo poresko rešenje donese u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Protiv novog rešenja prvostepenog organa može se podneti žalba, i to rešenje se može izmeniti sve dok se žalba sa spisima predmeta ne dostavi drugostepenom organu.


Na kraju, prvostepeni organ posebno treba da obrati pažnju na žalbu izjavljenu na rešenje koje je doneto u skraćenom postupku (član 131. ZUP21), a stranka u žalbi ističe da nije bila u mogućnosti da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja. I u ovom slučaju poreskom obvezniku se mora omogućiti da učestvuje u postupku i iskoristi svoja prava iz člana 133. ZUP.

Ukazujemo da između „saslušanja stranke“ iz člana 9. ZUP i „izjave stranke“ iz člana 172. ZUP postoji velika i suštinska razlika, te da o tome treba voditi računa u toku poreskog postupka, kako se ne bi činile greške iz uverenja da između ovih dveju vrsta iskaza stranke nema razlike.

Salušanje stranke predstavlja jedno od osnovnih načela poreskog postupka čijom primenom se omogućava stranci da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje pravilnog i zakonitog rešenja i istovremeno obavezuje poreski organ koji vodi postupak da stranci (poreskom obvezniku) omogući da se izjasni o či-njenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje zakonitog rešenja. Prilikom saslužanja stranke sastavlja se – Zapisnik o saslušanju stranke.

Izjava stranke je jedno od dokaznih sredstava, koje se može koristiti samo u slu-čajevima propisanim članom 172. ZUP. Izjava strane uzima se u formi izjave, a ne u formi zapisnika. Verodostojnost izjave stranke ceni se kao što se ceni i svaki drugi dokaz shodno načelu ocene dokaza iz člana 10. ZUP. Pošto izjava stranke predstavlja dokazno sredstvo, obaveza službenog lica koje uzima izjavu je da stranku upozori na krivičnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave i da to učini pre uzimanja izjave stranke. Ako je rešenje zasnovano na osnovu lažne izjave stranke kojom je organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu, to predstavlja razlog za ponavljanje poreskog postupka iz člana 239. stav 1. tačka 4) ZUP.

Drugi način postupanja sa žalbom, prvostepeni organ će primeniti kada oceni da ne postoje razlozi za izmenu prvostepenog rešenja i da žalbu treba proslediti drugoste-penom organu na nadležnost i odlučivanje. U ovoj situaciji prvostepeni organ je dužan da bez odlaganja žalbu sa svim spisima predmeta dostavi drugostepenom organu, s obzirom da ovaj organ ima rok za rešavanje žalbe od 60 dana, koji se računa od dana podnošenja žalbe (ne od dana prijema žalbe u drugostepeni organ).

Činjenica da još uvek ima slučajeva poništavanja rešenja od strane drugostepenog organa, pa i Upravnog suda Srbije, zbog toga što u spisima predmeta nema određenih

21 Ako se rešenje donosi u skraćenom postupku, u uvodu rešenja treba se pozvati i na član 131. ZUP. Karakteris-tika skraćenog postupka je u tome što se u skraćenom postupku ne sprovode posebne radnje u postupku, već se upravna stvar rešava neposredno. Inače, shodno odredbi člana 131. ZUP, organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno, pored ostalog, ako se stanje stvari može utvrditi na osnovu službenih poda-taka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava.


dokaza („...u spisima predmeta nema dokaza da je tužilac kao učesnik u postupku uredno pozvan“; „... poreske prijave u spisima predmeta, kao dokaza nema“; „...tuži-lac je ostao pri navodima žalbe, a da pritom u spisima predmeta nema dokaza da je tužilac takvu izjavu dao“; „Iz dokaza u spisima predmeta ne može se utvrditi da je pr-vostepeno rešenje tužiocima uručeno...“; „... u spisima predmeta se osim zapisnika br _______ od ___200__. godine, ne nalaze i zapisnici UP I 01 br. ________od ______ 200__. godine i br. ________ od _____ 200___.“), potrebno je:

obavezno postupanje u skladu sa odredbama a) Uputstva o kancelarijskom poslova-nju u organima državne uprave („Službeni glasnik RS’’, br. 10/93 i 14/93). Naime, pomenutim uputstvom propisano je da se svaki akt kojim počinje novi predmet evi-dentira i ulaže u poseban omot spisa (obrazac broj 13). Na drugoj strani omota spi-sa: „Spisak akata u predmetu“, obavezno se hronološkim redom upisuje svaki akt ili dokument koji se nalazi u spisima predmeta. To je neophodno radi utvrđivanja koja se sve akta/dokumenta nalaze u spisima predmeta;prilikom dostavljanja spisa predmeta drugostepenom organu, a naročito u b) slože-nijim predmetima, uputno je da se u propratnom aktu kojim se žalba sa spisima predmeta dostavlja na dalju nadležnost drugostepenom organu, hronološki, tak-sativno i precizno navede popis (spisak) svih akata i dokumenta koja se nalaze u spisima predmeta. Popis (spisak) svih akata i dokumenata iz propratnog akta treba da se slaže sa aktima i dokumentima upisanim u „Spisak akata u predmetu“ na drugoj strani omota spisa. Overavanjem potpisom i pečatom propratnog akta overava se i potvrđuje koja su akta i dokumenta dostavljena drugostepenom orga-nu. Dalje obrazloženje za ovu potrebu nije potrebno, osim napomene da je utrošak vremena prilikom pripreme propratnog pisma na napred navedeni način, daleko manji od vremena dokazivanja da su sva akta i dokumenta u spisima predmeta i dostavljena drugostepenom organu.

Na napred navedeni način treba da postupa i drugostepeni organ kada Upravnom sudu Srbije dostavlja odgovor na tužbu i spise konkretne upravne stvari na koju se tužba odnosi.

Ukazujemo da se sa spisima predmeta drugostepenom organu dostavlja komple-tan predmet. To znači, prvostepeni organa ne može da vrši selekciju koja će akta i dokumenta da dostavi drugostepenom organu. Iz predmeta mogu da se izdvoje samo pomoćni papiri koje je poreski inspektor u postupku sastavljao a na koje se ne poziva u zapisniku o kontroli. Akta i dokumenta se dostavljaju u originalu, a njihove kopije zadržava poreski inspektor, odnosno prvostepeni organ.

U nastavku ukazujemo na razliku između izraza „odbacivanje“ i „odbijanje“.Pravo, kao svaka nauka, ima svoj „jezik“. Da bi se pravo razumelo, shvatilo i pri-

menjivalo potrebno je ovladati njegovim „jezikom“. Jedna o karakteristika prava je izuzetno široka lepeza izraza, pojmova, instituta, principa... sa njihovim preciznim značenjem, što zahteva i precizno izražavanje.


Ovom prilikom ukazujemo na razliku između izraza „odbacivanje“ i „odbijanje“, pošto se u praksi često od strane zaposlenih koji nemaju pravno obrazovanje, ne pravi razika između ovih izraza, a razlika je suštinska. Dakle, nije reč o sinonimima.

Kada se konkretan zahtev, žalba i sl. ne uzima u razmatranje zbog toga što ne ispunjava formalno procesne uslove (žalba je neblagovremena, nedopuštena ili od ne-ovlašćenog lica izjavljena), takav podnesak (žalba) se odbacuje.

Međutim, kada se podnesak (zahtev, žalba, itd.) uzme u razmatranje i ceni njegova osnovanost, pa se utvrdi da je neosnovan on se odbija.

Dakle, neblagovremena žalba se odbacuje, a ne odbija.Kada drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje pravilno i na zakonu

zasnovano, a žalba neosnovana, žalba se odbija, a ne odbacuje.

Poništavanje poreskog upravnog akta

Član 152.Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da su u prvostepenom poreskom postup-

ku činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešavanje poreske upravne stvari, ili da je dispozitiv pobijanog poreskog upravnog akta nejasan ili je u protivrečnosti s obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti izložene nedostatke, sam ili preko prvostepenog poreskog organa ili zamoljenog organa.

Ako drugostepeni poreski organ nade da se na osnovu činjenica utvrđenih u do-punskom postupku poreska upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena u pr-vostepenom poreskom upravnom aktu, on će rešenjem poništiti prvostepeni poreski upravni akt i sam rešiti poresku upravnu stvar.

Ako drugostepeni poreski organ nađe da će nedostatke prvostepenog poreskog postup-ka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni poreski organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeni poreski upravni akt i vratiti predmet prvostepenom poreskom organu na po-novni postupak. U tom slučaju drugostepeni poreski organ dužan je da svojim rešenjem ukaže prvostepenom poreskom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvo-stepeni organ dužan je da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, donese novo rešenje.

Protiv novog rešenja iz stava 3. ovog člana dopuštena je žalba.Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da su u prvostepenom poreskom upravnom

aktu pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu kojeg se rešava stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeni poreski upravni akt i sam rešiti stvar.


Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da je poreski upravni akt pravilan u po-gledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog kojeg je akt donet može postići i drugim sredstvima povoljnijim za poreskog obveznika, on će izmeniti prvostepeni poreski upravni akt u tom smislu.

• • •

U komentaru ovog člana daje se samo osvrt na postupanje prvostepenog organa u ponovnom postupku.

Ako drugostepeni organ u postupku rešavanja po žalbi, shodno odredbi člana 152. stav 3. ZPPPA, poništi ožalbeno prvostepeno rešenje i predmet vrati na ponovni po-stupak, prvostepeni organ je dužan:

da u svemu postupi po primedbama drugostepenog organa i dopuni postupak 1) onako kako je to naveo drugostepeni organ u svom rešenju;da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepe-2) nog rešenja, u svemu postupi po nalozima iz drugostepenog rešenja i donese novo rešenje protiv koga je dopuštena žalba.

U ovom slučaju prvostepeni organ vodi - ponovni postupak.Ponovni postupak nikako ne sme da teško pada, da vređa sujetu i sl. i da se zato

ne donese rešenje u ponovnom postupku u napred navedenom zakonskom roku. Do ponovnog postupka je došlo upravo zbog toga što su u postupku donošenja ponište-nog rešenja učinjeni propusti koji to rešenje čine nepravilnim i nezakonitim. Dakle, prvostepeni postupak nije sproveden u skladu sa njegovim pravilima ili je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U vezi sa dokazima koji se mogu koristiti u ponovnom postupku, navodimo deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 3393/05, koji glasi:

„Tužilac može u ponovnom prvostepenom postuku iznositi i one žalbene navode koje nije prihvatio i ocenio drugostepeni organ, dok je prvostepeni organ dužan da u svemu postupi po primedbama i pravnom shvatanju izraženom u drugostepenom rešenju. U konkretnom slučaju tužilac u ponovnom postupku može da ističe sve navode koji se odnose na prirodu ugovora o zajedničkoj gradnji i postojanje obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih pra-va, budući da je prvostepeno rešenje van pravnog saobraćaja, odnosno ne postoji...“

Nalozi drugostepenog organa za dopunu postupka u ponovnom postupku nikako ne prejudiciraju ishod ponovnog postupka, tj. rešenja donetog u ponovnom postupku. Ovom prilikom ne govorimo o ništavnom prvostepenom rešenju, u kom slučaju se i ne vodi ponovni postupak.

Nalozi drugostepenog organa su u funkciji da se u ponovnom postupku dođe do pravilnog i zakonitog rešenja.

U nastavku navodimo primer iz sudske prakse po kome kada prvostepeni organ u ponovnom postupku na isto činjenično stanje, utvrdi veći iznos poreza ne može se govoriti o povredi zabrane instituta “reformatio in peius”.


„Kod nesporne činjenice da je prvostepeni organ u ponovnom postupku na isto činjenično stanje, pravilnom primenom materijalnog prava, utvrdio veći iznos poreza na prenos apso-lutnih prava, ne može se govoriti o povredi zabrane “refomatio in peius”, jer ovaj pravni insti-tut nije predviđen Zakonom o opštem upravnom postupku, a tuženi organ svojim rešenjem od 18.11.2002. godine, nije izmenio prvostepeno rešenje na štetu žalioca, nego je isto poništio i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje u smislu odredbe člana 232. stav 2. navedenog zakona.“ (deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 3341/03).

Institut/princip “refomatio in peius” nije propisan ZUP niti ZPPPA, jer bi se nje-govom primenom u poreskom postupku narušio ustavni princip po kome je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije). Osim toga, ako bi u poreskoj materiji važio princip “reformatio in peius”, moguće su zloupotrebe na štetu poreskih prihoda.

Znači, utvrđena poreska obaveza mora da bude zasnovana na odlučnim činjenica-ma i samo one određuju njen iznos. Na kraju, poreski dužnik i okrivljeni u kaznenom pravu nisu isto. Kazna izrečena u kaznemom pravu i poreska obaveza nisu isto.

Dijagram postupanja prvostepenog organa po žalbi

NE

NE

KRAJ

KRAJ

KRAJ

KRAJ

NE NE

NE

NE

NE

NE

NE

NE

NE

NE DA

DA

DA

DA

DA

DA

DA

DA

DA

DA

DANE

zaključak oodbacivanju

žalbe

prvostepeniorgan usvaja

žalbu

ŽALBAblagovremena,

dopuštena, izjavljena od

strane ovlašćenog

lica

ŽALBAblagovremena,

dopuštena, izjavljena od strane

ovlašćenog lica

prvostepeniorgan usvaja

žalbu i donosiizmenjeno

rešenje

prvostepenorešenje u

ponovnompostupku

žalbablagovremena,


strane ovlašćenog

lica

žalbablagovremena,


strane ovlašćenog

lica

žalbablagovremena,


strane ovlašćenog

lica

žalba

žalba

žalba

žalba

izmenjenoprvostepeno

rešenje

izmenjenoprvostepeno

rešenje

drugostepenimrešenjem žalba

usvojena

konačno rešenje

dostavljanježalbe

drugostepenomorganu

dostavljanježalbe

drugostepenomorganu

dostavljanježalbe

drugostepenomorganu

dostavljanježalbe

drugostepenomorganu


OBAVEZE LICA U PRINUDNOJ NAPLATI POREZA KOJA NISU PORESKI OBVEZNICI

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisane su i obaveze za određena lica (pravna i fizička), državne organe i poslovne banke u postupku obez-beđenja naplate i u samom postupku prinudne naplate poreske obaveze, koje su od bitnog značaja za navedene postupke. Zato na jednom mestu podsećamo na obaveze pomenutih lica navodeći ih prema redosledu članova ZPPPA.

Poreski punomoćnik1) 22, u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika je dužan da izvršava poslove u vezi sa poreskim obaveza-ma obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.) – član 14. stav 1. ZPPPA.„…Odredbama člana 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom. Saglasno navedenom, poreski punomoćnik može biti i pravno lice i fizičko lice koje je potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom).“ (mišljenje Mini-starstva finansija, br. 430-01-00389/2011-04 od 29.8.2011. godine)„… imajući u vidu odredbe Zakona o advokaturi, da bi advokat strani držav-ljanin mogao na teritoriji Republike Srbije da ima svojstvo branioca, odnosno da se bavi advokaturom, on mora da bude upisan u navedeni upisnik A ili B imenika advokata, uz prethodno ispunjene uslove…“ (Presuda Višeg prekršaj-nog suda Prž.br. 27873/11)Zakonski zastupnik2) fizičkog lica (roditelji maloletnog lica), je dužan da ispu-njava poreske obaveze lica koje zastupa (član 15. stav 1. ZPPPA)23;Staralac3) 24 poslovno nesposobnog štićenika, je dužan da ispunjava poreske obaveze tog lica (član 15. stav 1. ZPPPA);

22 Poreski punomoćnik je lice – rezident Srbije 23 Prema članu 89. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011), pre-

duzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu: poslovođa). Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika preduzetnika u skladu sa ovim zako-nom. Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

24 Fizičko lice koje se neposredno stara o štićeniku, a koje imenuje organ starateljstva. Starateljstvo je pose-bna zaštita koju država pruža maloletnoj deci bez roditeljskog staranja i punoletnim licima koja nisu sposobna ili koja nisu u mogućnosti da se sama staraju o svojoj ličnosti, pravima i interesima.


Ovlašćeni predstavnik pravnog lica4) (fizičko lice koje je kao takvo upisano u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar25), je du-žan da ispunjava poreske obaveze pravnog lica (član 15. stav 1. ZPPPA); Poslovođa ortačke radnje5) 26, dužan je da ispunjava poreske obaveze ortačke radnje (član 15. stav 1. ZPPPA);Privremeni staralac zaostavštine6) , dužan je da ispunjava poreske obaveze koje terete zaostavštinu čiji je privremeni staralac (član 15. stav 1. ZPPPA);Ako ortačka radnja nema poslovođu ili nije postavljen privremeni staralac na 7) zaostavštiti, poreske obaveze ispunjavaju ortaci, odnosno naslednici, kao soli-darni poreski dužnici (član 15. stav 2. ZPPPA);Zastupnik po službenoj dužnosti8) , je dužan da zastupa poreskog obveznika u svim fazama poreskog postupka do njegovog pravosnažnog okonačanja (član 16. ZPPPA).Stečajni upravnik, 9) je dužan da poresku obavezu poreskog obveznika u stečaju ispunjava u skladu sa zakonom kojim je uređen stečaj (član 20. stav 4. ZPPPA);Likvidacioni upravnik10) , je dužan da poresku obavezu pravnog lica (privrednog društva) u likvidaciji ispunjava iz novčanih sredstava poreskog obveznika, uklju-čujući i prihode od prodaje imovine (član 20. stav 1. ZPPPA);Pravni sledebenik11) , je dužan da ispuni poresku obavezu poreskog obveznika - pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni, bez obzira da li je pre okončanja postupka statusne promene znao da pravni prethodnik nije ispunio, delimično ili u potpunosti, svoju poresku obavezu (član 21. ZPPPA);Naslednici12) su dužni da ispune poresku obavezu preminulog lica, do visine vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. ZPPPA);Zakonski zastupnik13) koji svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispuni svoju obavezu i da plaća porez za poreskog obveznika, iako je ovaj bio u mogućnosti da to uradi - dužan je da plati iznos neplaćenog poreza po osnovu sekundarne poreske obaveze utvrđene poreskim rešenjem, uz napomenu da se ovo rešenje, shodno odredbi člana 113. stav 3. ZPPPA, donosi samo ako preduzetim merama prinudne naplate prema poreskom obvezniku porez nije naplaćen.

25 Registar zdravstvenih ustanova vodi nadležni sud (vidi Zakon o zdravstvenoj zaštiti „Službeni glasnik RS“, br. 107/2005… i 57/2011)

26 Prema odredbi člana 597. Zakona o privrednim društvima, danom početka njegove primene – 1. febru-ara 2012. godine prestao je da važi Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS“, br. 54/89 i 9/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93 - US, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 101/05 - dr. zakon, 55/04 - dr. zakon i 61/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na ortačke radnje koje prestaju da važe 1. januara 2013. godine. Prema čl. 594. St. 2 i 3. Zakona o privrednim društvima, vlasnici postojećih ortačkih radnji dužni su da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu privrednog društva propisanu Zakonom o privrednim društvima, najkasnije do 1. marta 2013. godine. Ako vlasnici postojećih ortačkih radnji registru privrednih subjekata ne prijave promenu pravne forme do 1. marta 2013. godine, registrator koji vodi registar privrednih subjekata će ortačke radnje po službenoj dužnosti prevesti u pravnu formu ortačkog društva (o.d.)


Lice koje doprinosi ili pomaže u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica14) – dužno je da plati poreski dug tog drugog lica čije plaćanje je izbegnuto po osnovu sekundarne poreske obaveze utvrđene poreskim rešenjem, uz napo-menu da se ovo rešenje, shodno odredbi člana 113. stav 3. ZPPPA, donosi samo ako preduzetim merama prinudne naplate prema poreskom obvezniku porez nije naplaćen.Lice zaposleno kod preduzetnika15) , je u obavezi da primi poreski akt upućen preduzetniku, ako on nije prisutan (član 36. stav 3. ZPPPA).Takva obaveza nije propisana za člana porodičnog domaćinstva preduzet-nika koji radi kod preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa. Naime, čla-nom 89. stav 9. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011), propisano je da član porodičnog domaćinstva preduzet-nika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa: a) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo

neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);

b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;

c) u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom. Stoga je opravdano da se izvrši dopuna odredbe člana 36. ZPPPA tako da je i član porodičnog domaćinstva preduzetnika koji radi kod tog predu-zetnika bez zasnivanja radnog odnosa dužan da primi poreski upravni akt upućen preduzetniku.

Lica koja su dužna da dostavljaju informativnu poresku prijavu16) (član 42. ZPPPA), uz napomenu da još nije donet pravilnik o licima koja su dužna da dostavljaju podatke, kao i o načinu i rokovima za podnošenje informativne poreske prijave;Lice 17) koje tvrdi da stvari koje se nalaze u njegovoj državini poseduje ili drži kao zastupnik drugog lica, založni poverilac ili fiducijar, dužno je da u poreskom postupku dokaže ko je vlasnik tih stvari ili će se smatrati da su njegovo vla-sništvo, odnosno da na tim stvarima ima pravo svojine a ne državine (član 52. ZPPPA). Ovom odredbom zakonodavac obavezuje svako lice, pa i poreskog obveznika, koje tvrdi da stvari koje se nalaze u njegovoj državini poseduje ili drži kao zastupnik drugog lica, založni poverilac ili fiducijar, tu tvrdnju i do-kaže da bi stvar bila izuzeta iz prinudne naplate. Ako svoju tvrdnju ne dokaže, smatra se da su stvari njegova svojina i mogu biti predmet prinudne naplate.


Odgovorno lice u 18) organu nadležnom za vođenje založnog registra na pokret-nim stvarima, registra nepokretnosti, odnosno registra-evidencije blokiranih računa, dužno je da obezbedi da se na osnovu rešenja LPA iz člana 87. stav 1. tač. 3) – 5) i stava 3. ZPPPA, upište založno pravo u korist jedinice lokalne samouprave pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja (član 87. stav 5. ZPPPA). Suprotno ponašanje predstavlja poreski prekršaj odgovornog lica iz člana 181. tačka 6) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara;Dužnik poreskog obveznika19) , ne sme poreskom obvezniku da plati gotovinske dugove posle prijema rešenja o ustanovljavanju zaloge iz člana 87. stav 1. tačka 4) ZPPPA u vidu zabrane poreskom dužniku poreskog obveznika da poreskom obvezniku plati gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar. Su-protno ponašanje predstavlja poresko krivično delo – Ugrožavanje naplate po-reza i poreske kontrole iz člana 175. ZPPPA;Dužnik poreskog obveznika20) , nesme da poreskom obvezniku ispuni druge oba-veze koje ima prema njemu posle prijema rešenja o ustanovljavanju zaloge iz člana 87. stav 1. tačka 5) ZPPPA u vidu zabrane poreskom dužniku poreskog obveznika da ispuni druge obaveze prema poreskom obvezniku i upis zabrane u registar pokretnih stvari. Suprotno ponašanje predstavlja poresko krivično delo – Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole iz člana 175. ZPPPA;Nadležni osnovni sud21) , je dužan da rešenje kojim se poreskom izvršitelju do-zvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca u po-stupku obezbeđenja naplate i prinudne naplate poreske obaveze, donese naj-kasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva (član 89. stav 3. ZPPPA). Prema članu 40. Ustava Republike Srbije, niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres.Držalac stana/kuće i drugih prostorija22) je dužan da poreskom izvršitelju do-zvoli ulazak u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obave-ze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne na-plate poreske obaveze, na osnovu rešenja nadležnog suda kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije. Lice koje ometa23) sprovođenje postupka prinudne naplate je dužno da se udalji sa lica mesta po nalogu poreskog izvršitelja (član 89. stav 9. i član 105. stav 4. ZPPPA). Suprotno ponašanje predstavlja razlog da se zatraži asistenci-ja ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Reč je o bilo kom licu (član domaćinstva poreskog obveznika, komšija, rođak, prijatelj itd.)


Lice koje poseduje pokretne stvari/ nepokretnosti koje su predmet prinudne na-24) plate dužno je da ih učini dostupnim poreskom izvršitelju u cilju sprovođenja radnji prinudne naplate (član 89. stav 9. ZPPPA – kada su predmet prinudne naplate pokretne stvari i član 105. stav 4. ZPPPA – kada je predmet prinudne naplate nepokretnost). Suprotno ponašanje predstavlja razlog da se zatraži asi-stencija ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova.Ministarstvo unutrašnjih poslova 25) je dužno da poreskom izvršitelju pruži zatraže-nu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva (član 89. stav 10. ZPPPA).Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti26) je dužan da u roku od tri dana od dana prijema zahteva za izdavanje dokaza o nepokretnosti koja je u svojini poreskog obveznika, LPA dostavi tražene dokaze (član 90. stav 2. ZPPPA). Suprotno ponašanje – ako organ nadležan za vođenje registra nepo-kretnosti uopšte ne dostavi, ili ne dostavi u roku od tri dana od dana prijema zahteva LPA traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca, pred-stavlja poreski prekršaj odgovornog lica iz člana 181. tačka 7) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 5.000 – 50.000 dinara.Narodna banka Srbije – 27) organizacija nadležna za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika je dužna da, u smislu odredbe člana 95. stav 2. ZPPPA, obračuna kamatu na način propisan ZPPPA od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda. Suprotno ponašanje predstavlja poreski prekršaj odgovornog lica u NBS iz člana 181. tačka 2v) ZPPPA;Dužnik poreskog obveznika28) , je dužan da u smislu odredbe člana 96. stav 2. ZPP-PA, svoj dug prema poreskom obvezniku namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda u skladu sa nalogom iz rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih potraživa-nja poreskog obveznika iz člana 96. stav 1. ZPPPA. Suprotno ponašanje je osnov za prinudnu naplatu poreskog duga iz novčanih sredstava dužnika poreskog ob-veznika na osnovu posebnog rešenja iz člana 96. stav 3. ZPPPA;Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije 29) dužan je da postupa po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati poreza iz zarade, naknade zarade, od-nosno penzije poreskog obveznika, kojim je izvršena zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije i nalaženo isplatiocu ovih pri-hoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza vrši obustavu i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda. Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara za prekršaj iz člana 179. stav 1. tač-ka 6a ZPPPA, kazniće se za prekršaj pravno lice (isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije) ako ne postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije. Za prekršaj iz člana 179. stav 2. ZPPPA, odgovorno lice u pravnom licu kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.


Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije30) je dužan da obavesti LPA o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj naplati, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene. Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara za prekršaj iz člana 179. Stav 1. Tačka 6a ZPPPA kazniće se za pre-kršaj pravno lice ako: 6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zako-na (član 96a st. 3. i 4); Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.Dužnik poreskog obveznika31) je dužan da na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz nenovčanih potraživanja, LPA – poreskom izvršitelju preda pokretnu stvar ili nepokretnost koju duguje poreskom obvezniku a koja je predmet prinudne naplate (član 97. stav 2. ZPPPA);Procenitelj 32) koga je odredila LPA da izvrši procenu stvari u postupku prinudne naplate, dužan je da to učini po pravilima struke u određeno vreme (član 100. stav 2. ZPPPA). Shodno odredbi člana 3. Uredbe o visini troškova prinudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010), troškove procene popisanih po-kretnih stvari poreskog obveznika od strane drugog stručnog lica određuje LPA zaključkom, uzimajući u obzir zahtev tog lica (procenitelja) u pogledu visine nagrade za izvršenu procenu.Lice za koje je u postupku prinudne naplate ukazano da ima pravo svojine na 33) popisanim stvarima, pa mu je iz tih razloga poreski izvršitelj popisane stvari ostavio na čuvanje, dužno je da popisane stvari ostavljene na čuvanje sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4. ZPPPA). Lice kod koga se nalazi stvar poreskog obveznika koja je predmet prinudne napla-34) te, dužno je da tu stvar na zahtev poreskog izvršitelja preda u cilju prinudne naplate ili da plati poresku obavezu poreskom izvršitelju (član 103. stav 1. ZPPPA); Lica koja su se prijavila kao ponuđači na usmenom javnom nadmetanju u 35) postupku prodaje pokretnih stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, dužna su da polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari, ukoliko žele da aktivno učestvuju u postupku usmenog javnog nadmetanja (član 104. stav 5. ZPPPA);Lica koja su se prijavila kao ponuđači na usmenom javnom nadmetanju u 36) postupku prodaje nepokretnosti, dužna su da polože depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, ukoliko žele da aktivno učestvuju u postupku usmenog javnog nadmetanja (član 109. stav 2. i 3. ZPPPA);Zaposleni LPA i sa njima povezana lica37) , ne mogu biti kupci pokretnih stvari i nepokretnosti koje se prodaju u postupku prinudne naplate putem usmenog javnog nadmetanja ili putem neposredne pogodbe (član 104. stav 7. i član 110. stav 9. ZPPPA);


Kupac nepokretnosti38) , je dužan da u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata (član 111. stav 1. i 4. ZPPPA) Ako kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost pro-data, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretno-sti, u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata. Drugi najpovoljniji ponuđač39) , ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, koji se izjasni da kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos pa je doneto rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču. Ako drugi najpovoljniji ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, proda-ja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te ne-pokretnosti u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata.

ODREDBE NACRTA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI U VEZI SA OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA

Član 3.U članu 2a stav 2. tačka 4) menja se i glasi: „4) odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata

koje donesu organizacione jedinice Poreske uprave, odnosno protiv poreskih uprav-nih akata koje od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalnih samouprava u poreskom postupku za izvorne javne prihode iz stava 1. ovog člana;“.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi: „4a) pokretanje i vođenje prekršajnog postupka i odlučivanje u tom postupku za

prekršaje u vezi sa javnim prihodima iz stava 1. ovog člana;“. U tački 6) reči: „tač. 9), 11b) i 12)“ zamenjuju se rečima: „tač. 1a), 5a), 6), 7b), 9),

11b), 12) i 13a)-13d)“.


Član 6.U članu 14. stav 1. posle reči: „(u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je“ dodaju

se reči: „fizičko, odnosno pravno“.

…Član 9.

Član 36. menja se i glasi: „Poreski akti u pisanom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.

Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku pravnom licu i preduzetniku vrši se na adresu njegovog sedišta, upisanog u registru agencije nadležne za privredne registre, kao i u drugim javnim registrima, odnosno na posebnu adresu za prijem po-šte koja je registrovana kod agencije nadležne za privredne registre.

Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta, upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama.

Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2. i 3. ovog člana, do-stavljanje poreskih akata poreskom obvezniku vrši se na adresu navedenu u poslednjoj podnetoj poreskoj prijavi.

Poreski akti smatraju se dostavljenim poreskom obvezniku kada se uruče pore-skom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, njegovom punomoćniku, njego-vom poreskom punomoćniku ili njegovom zastupniku po službenoj dužnosti.

Ako je poreski obveznik preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika.

Ako je poreski obveznik fizičko lice, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 5-7. ovog člana odbiju da prime poreski akt ili odbiju da potpišu prijem poreskog akta, ako lice koje vrši dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

Ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostav-ljenim po isteku roka od pet dana od dana navedenog u obaveštenju pošte kojim je poreski obveznik ili drugo lice iz stava 5. ovog člana pozvano da dođe u poštu radi prijema poreskog akta, a isto se tom pozivu pošte nije odazvalo.


Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2-9. ovog člana u roku od 15 radnih dana od dana upućivanja poreskog akta na dostavljanje, dostavljanje se vrši isticanjem poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.

U slučaju iz stava 10. ovog člana, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku osam dana od dana isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.

Odredbe st. 2 -11. ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje drugim uče-snicima u poreskom postupku.“

…Član 15.

U članu 73. stav 1. tačka 1) posle reči: „predstavlja“ dodaju se zapeta i reči: „odno-sno predstavljaće“.

U tački 2) posle reči: „nanosi“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno naneće“.

U stavu 4. reči: „12 meseci“ zamenjuju se rečima: „24 meseca“.

Dodaje se stav 8, koji glasi: „Poreski obveznik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana i pre dospelosti poreza.“

Član 16.U članu 74. stav 6. posle reči: „ne zahteva se“ dodaju se reči: „ispunjenje uslova

koje je propisala Vlada aktom iz člana 73. stav 2. ovog zakona, kao ni“.

Član 17.U članu 75. stav 1. reči: „centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih po-

ena, primenom komforne metode obračuna“ zamenjuju se rečima: „Narodne banke Sr-bije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.“

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

„Ako se obvezniku poreza na dodatu vrednost, u roku propisanom zakonom ko-jim se uređuje porez na dodatu vrednost, ne izvrši povraćaj tog poreza, kamata se obračunava od narednog dana od dana isteka tog roka.

Obvezniku koji je podneo zahtev za refakciju, odnosno za refundaciju poreza, ka-mata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim mu je utvrđeno pravo na refakciju, odnosno za refundaciju.“


Član 18.U članu 76. reči: „čl. 73. i 74a“ zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, 74b, odnosno

člana 147. stav 2.“. Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je obveznik podneo zahtev za odlaganje pla-ćanja poreskog duga pre njegove dospelosti ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu čije odlaganje plaćanja zahteva, kamatna stopa je jednaka godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, primenom prostog interesnog računa od sto.“

…Član 22.

Posle člana 115. dodaju se naslov iznad člana 115a i član 115a, koji glase:

„Podnošenje zahteva za pokretanje poreskog prekršajnog postupka u postupku naplate

Član 115aKad se u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da postoji

osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, poreski službenik ovlašćen za sprovo-đenje redovne naplate, odnosno poreski izvršitelj dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje poreskog prekršajnog postupka.“

…Član 40.

Odredbe čl. 13. i 14. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2013. godine. Odredbe čl. 17. i 18. ovog zakona u delu koji se odnosi na visinu kamatne stope na

iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući i kama-tu na poreski dug čije je odlaganje plaćanja odloženo, kao i metod obračuna kamate, primenjivaće se od 1. januara 2013. godine…

Član 41.Po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude pravosnaž-

no odlučeno do dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ odlučiće u skladu sa ovim zakonom.

Član 42.Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do

31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za izvorne javne priho-de iz člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02 -ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11 i 2/12 - ispravka), okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica lokalne samouprave.


Obrazloženje odredbi Nacrta Zakona

1. Članom 3. Nacrta Zakona, predlaže se da od 1. januara 2013. godine, Poreska uprava preuzme nadležnost za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv po-reskih upravnih akata koje, za svoje izvorne javne prihode, od 1. januara 2013. godine donose jedinice lokalne samouprave. Predloženo rešenje je vrlo bitno i od velike važ-nosti jer se njime postiže ujednačavanje prakse u drugostepenom postupku, čime se doprinosi pravnoj sigurnosti i vladavini prava u oblasti izvornih javnih prihoda jedi-nica lokalne samouprave koje te jedinice administriraju.

Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do 31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za svoje izvorne javne prihode, okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica (član 42. Nacrta Zakona).

Kada je reč o vodjenju poresko prekršajnog postupka, predlaže se da to ovlašće-nje ubuduće ima samo Poreska uprava. Naime, članom 26. Nacrta Zakona predlaže se dopuna člana 160. ZPPPA kojim je uređenja nadležnost Poreske uprave, tako što se predlaže nova tačka 5a) koja glasi: „pokreće i vodi prvostepeni poreski prekršajni postupak i izriče kazne za poreske prekršaje, osim u slučaju kada je, prema zakonu kojim se uređuju prekršaji, prvostepeni prekršajni postupak u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda“. Osim toga, članom 3. Nacrta Zakona, kojim se predlažu izmene i dopune člana 2a ZPPPA, predlaže se izmena stava stava 2. tačka 6) člana 2a, tako da se prava i obaveze koje po ZPPPA ima Poreska uprava u vezi sa pokretanjem i vođenjem prvostepenog poresko prekršajnog postupka i izricanje kazne za poreske prekršaje, ne daju u nadležnost LPA, tj. nadležnog organa jedinica lokalne samouprave.

2. Članom 6. Nacrta Zakona, predlaže se preciziranje odredbe koja uređuje pore-skog punomoćnika u smislu da poreski punomoćnik može biti i fizičko i pravno lice – rezident Srbije.

3. Članom 9. Nacrta Zakona predlaže se izmena člana 36. ZPPPA imajući u vidu procesni značaj dostavljanja poreskih akata u poreskom postupku. Ovim članom pred-laže se preciznije uređivanje odredbe o dostavljanju u poreskom postupku kako bi se ono, a samim tim i naplata poreza, učinilo efikasnijim. Pre svega, predlaže se ukidanje dostavljanja poreskih akata elektronskim putem preko e-mail-a, a predlaže se uvođe-nje isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa, kao novog načina dostavljanja, u slučaju kada nije bilo moguće da se dostavljanje izvrši shodno drugim odredbama koje uređuju dostavljanje.


4. Čl. 15 i 16. Nacrta Zakona, predlaže se produženje roka na koji se može izvršiti odlaganje plaćanja poreskog duga sa 12 na 24 meseca, i smanjuje stopa kamate koja se obračunava za vreme odloženog plaćanja poreskog duga obvezniku koji je zahtev za odlaganje podneo pre dospelosti tog duga ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu, kako bi se i na ovaj način doprinelo „samoprijavljivanju“ poreskih dugova, kao i da se zahtev za odlaganje može podneti i pre njegove dospelosti.

Osim toga, predlaže se da lica koja zahtevaju odlaganje plaćanja poreskog duga, čiji je iznos na dan podnošenja zahteva po svim osnovama koje naplaćuje Poreska uprava, za pravno lice do 500.000 dinara, za preduzetnika do 100.000 dinara a za fizičko lice do 50.000 dinara, ne budu u obavezi da daju sredstva obezbeđenja naplate (kako je sada uređeno), niti da (kako se predlaže) ispune uslove propisane Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 53/03, 61/04 i 71/05). Ovim se stvara pravni osnov da pravo na odlaganje ostvari veći broj pore-skih obveznika sa manjim poreskim dugovima, na procesno jednostavniji način. Po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude odlučeno do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA, nadležni organ odlučiće u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA (član 41. Nacrta Zakona).

5. Članom 17. Nacrta Zakona, predlaže se izmena metoda obračuna kamatne sto-pe na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja tako što se, umesto konforne metode obračuna, uvodi metod prostog interesnog računa od sto.

Primena nove metode obračuna poreske kamate, shodno odredbi člana 40. Nacrta Zakona, otpočela bi 1. januara 2013. godine. Dakle, od 1. januara 2013. godine, ako se usvoji navedeni predlog, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata bi se obračunavala i plaćala primenom prostog interesnog računa od sto, a ne primenom konformne metode obračuna.

Osnovni razlog izmene metoda obračuna poreske kamate je Odluka Ustavnog suda Srbije IUz broj 82/2009 od 12.7.2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 73/2012, kojom je Ustavni sud utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Za-kona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/2001, „Službeni list SCG“, br. 1/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 73/2012.) u delu koji glasi: “primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Kada je o kamatnoj stopi reč, podsećamo na stope poreske kamate i period njihove primene počev od 1. januara 2003. godine.


Stopa kamate u primeni od 01.01.2003 – 31.12.2010.

godine

Stopa kamate u primeni od 01. 01. 2011-31.12.2012.

godine

Stopa kamate koja će biti u primeni od 01. 01. 2013.

godine

U period od 01.01.2003–31.12.2010. godine, na iznos manje ili više plaćenog pore-za i sporednih poreskih dava-nja obračunavala se i plaćala kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konfor-mne metode obračuna

Od 01.01.2011-31.12.2012. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih dava-nja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procen-tnih poena, primenom kon-formne metode obračuna

Od 01.01.2013. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunavće se i plaćaće se kamata po stopi jednakoj godišnjoj referen-tnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, prime-nom prostog interesnog računa od sto.

6. Članom 22. Nacrta Zakona, predlaže se dopuna ZPPPA, tako što se propisuje dužnost poreskog izvršitelja da, bez odlaganja, podnosi zahtev za pokretanje prekršaj-nog postupka, kada u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj.

7. Članom 42. Nacrta Zakona, predlaže se da postupak po pravnim lekovima ulo-ženim protiv poreskih upravnih akata, koje do 31. decembra 2012. godine donesu jedi-nice lokalnih samouprava za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. ZPPPA, okonča nadležni drugostepeni organi jedinica lokalne samouprave.

Deo drugi

INSTRUKTIVNI PRIMERI AKATA

259

1. PRIMER PRAVILNIKA O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI INSPEKTORA TERENSKE KONTROLE I PORESKOG IZVRŠITELJA LPA

Na osnovu člana 162. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana ______ Odluke o ____________ („Službeni list _________“, br.____/___), ___________ veće opštine/grada ________, uz saglasnost ministra nadležnog za državnu upravu i lokal-nu samoupravu, na sednici održanoj dana _____ 201__. godine, donelo je

PRAVILNIK o službenoj legitimaciji inspektora terenske kontrole

i poreskog izvršitelja u Odeljenju za__________________________________________________________

Član 1.Ovim pravilnikom propisuje se sadržina i obrazac službene legitimacije koja se iz-

daje poreskim inspektorima terenske kontrole (u daljem tekstu: poreski inspektor) i po-reskim izvršiteljima Odeljenja za __________________ Grada/Opštine _________.

Član 2.Službena legitimacija služi za identifikaciju poreskog inspektora i poreskog izvrši-

talja prilikom vršenja poslova iz njihove zakonske nadležnosti i može se koristiti samo u svrhu obavljanja inspekcijskog nadzora, odnosno obavljanja poslova prinudne na-plate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Član 3.Službena legitimacija poreskog inspektora i poreskog izvršitelja je javna isprava

kojom se dokazuje ovlašćenje poreskog inspektora i poreskog izvršitalja za vršenje po-reske kontrole, odnosno poslova prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Poreski inspektor i poreski izvršitelj je dužan da pokaže službenu legitimaciju pre početka preduzimanja radnji iz svoje zakonom propisane nadležnosti.

Član 4.Službena legitimacija poreskog inspektora izdaje se na Obrascu broj 1.Obrazac službene legitimacije iz stava 1. ovog člana sadrži, na sredini gornje polovine


prednje spoljne strane korica službene legitimacije, grb grada/opštine ________, a ispod njega jedno ispod drugog tekst: „Grad/opština______“ i „LEGITIMACIJA PORESKOG INSPEKTORA“.

Obrazac službene legitimacije poreskog inspektora sadrži na gornjoj polovini leve unutrašnje strane korica, mesto za fotografiju dimenzija 25 mm x 30 mm, sa mestom za pečat i oznakom: „MP“ kod donjeg desnog ugla mesta za fotografiju, a ispod mesta za fotografiju, jedno ispod drugog upisuje se tekst:„Ime i prezime“ sa označenim me-stom za upisivanje imena i prezimena poreskog inspektora, tekst: „Svojeručni potpis“ sa označenim mestom za svojeručni potpis poreskog inspektora i tekst: „Reg. broj:“ sa označenim mestom za upisivanje registarskog broja službene legitimacije.

Obrazac službene legitimacije poreskog inspektora sadrži na sredini gornje polovine desne unutrašnje strane korica tekst: „OŠTINA/GRAD ________“, a ispod tekst: „OP-ŠTINSKA/GRADSKA UPRAVA“, „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“.

Ispod teksta: „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“, na sredini strane upi-suje se tekst: „Ovlašćenje: Poreski inspektor u obavljanju poslova poreske kontrole izvornih lokalnih javnih prihoda ovlašćen je da preduzima radnje i mere propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, drugim poreskim i sa njima povezanim pro-pisima, kao i Zakonom o opštem upravnom postupku“. Ispod teksta ovlašćenja, na dnu de-sne unutrašnje strane korica, u donjem levom uglu, nalazi se označeno mesto za upisivanje mesta i datuma izdavanja i tekst: „Mesto i datum izdavanja“, u nastavku, na sredini označe-no mesto za pečat organa sa oznakom: „MP“ i u donjem desnom uglu nalazi se označeno mesto za potpis načelnika opštinske/gradske uprave, ispod koga je tekst: „Načelnik“.

Zadnja spoljna strana korica službene legitimacije porskog inspektora je prazna.Obrazac broj 1 iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov

sastavni deo.

Član 5.Službena legitimacija poreskog izršitelja izdaje se na Obrascu broj 2.Obrazac službene legitimacije iz stava 1. ovog člana sadrži, na sredini gornje polo-

vine prednje spoljne strane korica službene legitimacije, grb grada/opštine ________, a ispod njega jedno ispod drugog tekst: „Grad/opština______“ i „LEGITIMACIJA PORESKOG IZVRŠITELJA“.

Obrazac službene legitimacije poreskog izvršitelja sadrži na gornjoj polovini leve unutrašnje strane korica, mesto za fotografiju dimenzija 25 mm x 30 mm, sa mestom za pečat i oznakom: „MP“ kod donjeg desnog ugla mesta za fotografiju, a ispod mesta za fotografiju, jedno ispod drugog upisuje se tekst: „Ime i prezime“ sa označenim me-stom za upisivanje imena i prezimena poreskog izvršitelja, tekst: „Svojeručni potpis“ sa označenim mestom za svojeručni potpis poreskog izvršitelja i tekst: „Reg. broj“ sa označenim mestom za upisivanje registarskog broja službene legitimacije.

Obrazac službene legitimacije poreskog izvršitelja sadrži na sredini gornje polovi-ne desne unutrašnje strane korica tekst: „OŠTINA/GRAD ______“, a ispod tekst: „OP-ŠTINSKA/GRADSKA UPRAVA“ i „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“.

DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata 261

Ispod teksta: „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“, na sredini strane upisuje se tekst: „Ovlašćenje: Poreski izvršitelj u postupku prinudne naplate poreske obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda ovlašćen je da preduzima rad-nje i mere propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i podzakonskim aktima kojima se uređuju pojedine rednje i mere u postupku prinud-ne naplate poreske obaveze“. Ispod teksta ovlašćenja, na dnu desne unutrašnje strane korica, u donjem levom uglu, nalazi se označeno mesto za upisivanje mesta i datuma izdavanja i tekst: „Mesto i datum izdavanja“, u nastavku, na sredini označeno mesto za pečat organa sa oznakom: „MP“ i u donjem desnom uglu nalazi se označeno mesto za potpis načelnika opštinske/gradske uprave, ispod koga je tekst: „Načelnik“.

Zadnja spoljna strana korica službene legitimacije porskog izvršitelja je prazna.Obrazac broj 2. iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov

sastavni deo.

Član 6.Dimenzije službene legitimacije poreskog inspektora i poreskog izvršitelja su 60

mm x 95 mm.Službena legitimacija poreskog inspektora je plave boje, a poreskog izvršitelja bele boje.Grb i tekst ispisan na spoljnoj strani korica službene legitimacije poreskog inspek-

tora i poreskog izvršitelja su zlatno žute boje.Tekst na službenim legitimacija poreskog inspektora i poreskog izvršitelja ispisuje

se crnim ćiriličnim slovima.

Član 7.Poreski inspektor i poreski izvršitelj prilikom preuzimanja službene legitimacije

potpisuje revers.Poreski inspektor i poreski izvršitelj kome prestane radni odnos u lokalnoj pore-

skoj administarciji, koji bude raspoređen na drugo radno mesto u lokalnoj poreskoj administraciji, koji bude raspoređen u drugu organizacionu jedinicu opštinske/grad-ske uprave, kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i koji bude udaljen s posla u skladu sa zakonom, dužan je da vrati svoju službenu legitimaci-ju rukovodiocu lokalne poreske administracije.

Prilikom vraćanja službene legitimacija, sastavlja se potvrda o primopredaji služ-bene legitimacije u dva primerka koju potpisuje rukovodilac lokalne poreske admini-stracije i poreski inspektor, odnosno poreski izvršitelj.

Revers iz stava 1. ovog člana i potvrda iz stava 3. ovog člana čuvaju se u personal-nom dosijeu poreskog inspektora, odnosno poreskog izvršitelja.

O izdatim službenim legitimacijama ________ za poslove lokalne poreske administra-cije vodi posebnu evidencija u koju se unosi: Ime i prezime poreskog inspektora, odnosno poreskog izvršitelja, njihov JMBG, broj službene legitimacije, datum prijema i datum vra-ćanja službene legitimacije, broj rešenja o oglašavanju službene legitimacije nevažećom.


Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se na sigurnom mestu radi sprečavanja nje-nog uništavanja mogućnosti da dođe u posed neovlašćenim licima.

Član 8.Ako poreski inspektor, odnosno poreski izvršitelj ošteti, izgubi ili na drugi način

ostane bez svoje službene legitimacije, dužan je da o tome istog dana pismeno obavesti rukovodioca lokalne poreske administracije.

U slučaju iz stava 1. ovog člana službena legitimacija se narednog radnog dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, rešenjem načelnika opštinske/gradske uprave oglašava nevažećom.

Rešenje iz stava 2. ovog člana se najkasnije narednog radnog dana od dana njego-vog donošenja dostavlja na objavljivanje u službenom glasilu opštine/grada.

U slučaju iz stava 1. poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju se izdaje nova službena legitimacija sa novim registarskim brojem, osim ako gubitak službene legitimacije nije posledica teške povrede radne dužnosti ili drugog kažnjivog dela.

Član 9.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

listu ___________“.

Broj: ____________

U _________, _______ 201__. godine

___________________ OPŠTINE/GRADA ____________________

____________________


Obrazac broj 1 - Legitimacija poreskog inspektora

Grb

GRAD ZAJEČAR

LEGITIMACIJAPORESKOG INSPEKTORA

M.P.

______________________Ime i prezime

______________________Svojeručni potpis

Reg. broj: _________

GRAD ZAJEČARGRADSKA UPRAVA

Odeljenje lokalne poreske administracije

Ovlašćenje: Poreski inspektor u obavljanju poslova poreske kontrole izvornih lokalnih javnih prihoda, ovlašćen je da preduzima radnje i mere propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, drugim poreskim i sa njima povezanim propisima, kao i Zakonom o opštem upravnom postupku

__________ __________ Mesto i datum M.P. Načelnik,


Obrazac broj 2 - Legitimacija poreskog izvršitelja

Grb

GRAD ZAJEČAR

LEGITIMACIJAPORESKOG IZVRŠITELJA

M.P.

______________________Ime i prezime

______________________Svojeručni potpis

Reg. broj: _________

GRAD ZAJEČARGRADSKA UPRAVA

Odeljenje lokalne poreske administracije

Ovlašćenje: Poreski izvršitelj u postupku prinudne naplate poreske obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda ovlašćen je da preduzima radnje i mere propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i podzakonskim aktima kojima se uređuju pojedine rednje i mere u postupku prinudne naplate poreske obaveze

_________ __________ Mesto i datum M.P. Načelnik,


2. PRIMER ZAKLJUČKA O POSTAVLJENJU ZASTUPNIKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ČLAN 16. ZPPPA)

Broj: ____________ PIB: _____________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _________ _____________, po službenoj dužnosti, na osnovu člana 16. st. 1. i 3. i člana 2a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), dana _____200__ godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

1. Poreskom obvezniku ___________________, sa sedištem u ___________Ul. ___________ br. ___, PIB: _______, POSTAVLJA SE zastupnik po službenoj duž-nosti – advokat ______________________ iz ___________, u poreskom postup-ku __________________________________________, koji se vodi po predme-tu Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za _____________________________, broj: __________od_____201__. godine, zbog toga što_____________________________________.

2. Zastupnik po službenoj dužnosti će obavljati svoju dužnost počev od dana pri-jema ovog zaključka pa sve dok poreski obveznik sam ne otpočne sa učešćem u ovom postupku ili ne odredi punomoćnika koji će ga zastupati u upravnoj stvari iz tačke 1. ovog zaključka.

3. Zastupniku po službenoj dužnosti pripada novčana nagrada i naknada troškova u visini propisanoj Tarifom o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj duž-nosti – advokata u poreskom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/2004).

4. Protiv ovog zaključka žalba nije dopuštena.

O b r a z l o ž e nj e

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________________, pokrenula je poreski postupak _______________________________________________________________ u predmetu broj: _______ od ____201__. godine, u kome je stranka poreski obveznik iz dispozitiva ovog zaključka.

Kako je u poreskom postupku utvrđeno da ______________________________, na osnovu __________________________________________________, stekli su se zakonski uslovi iz člana 16. stav 1. tačka ___ Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _______________________________, u konkretnom predmetu poreskom


obvezniku postavi zastupnika po službenoj dužnosti radi vođenja i okončanja pokre-nutog postupka.

Naime, odredbom člana 16. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji, koji shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona primenjuje i nadležni organ jedinice lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave, propisano je da Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika poreskom obve-zniku i u slučaju ___________________________________________.

Sa napred iznetog, primenom člana 16. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, donet je zaključak kao u dispozitivu.

Odredbom člana 16. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji, propisano je da zastupniku po službenoj dužnosti pripada nagrada i naknada troš-kova prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija.

Visina novčane nagrade i naknade troškova zastupniku po službenoj dužnosti pro-pisani su Tarifom o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – ad-vokata u poreskom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/2004).

Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji, propisano je da protiv zaključka o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti žalba nije dozvoljena.

Načelnik/Šef,

Zaključak:- objaviti na oglasnoj tabli LPA _____________;- dostaviti zastupniku po službenoj dužnosti


3. PRIMER OPOMENE ZA PLAĆANJE POREZA

Broj opomene: ___________ PIB _____________________ Šifra obveznika ___________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, na osnovu člana 2a i člana 71. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.), dana ________ 201__. godine, izdaje

O P O M E N U

PORESKOM OBVEZNIKU:DELATNOST:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:BANKA:BROJ RAČUNA:

I Prema knjigovodstvenom stanju na vašem PIB, odnosno poreskoj šifri koja se vodi u poreskom računovodstvu Odeljena/Odseka za _______________, opštinske uprave Opštine _________, sa stanjem na dan ________ 201__. godine, imate dospe-lu, a neizmirenu poresku obavezu po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda, i to:

Redbr.

vrsta javnogprihoda

račun javnogprihoda

glavnidug u

dinarima

kamatado dana izdavanja

opomene

ukupan iznosporeskog duga u dinarima (4+5)

poziv nabroj odobrenja

1 2 3 4 5 6 7

Ukupno dinara:

II NALAŽE SE poreskom obvezniku da dospelu a neplaćenu poresku obavezu uplati odmah, a najkasnije u roku od pet (5) dana od dana prijema opomene na raču-ne javnih prihoda i u iznosima iz tačke I ove opomene, sa obračunatom kamatom na


glavni dug iz kolone 4. tačke I opomene na način propisan članom 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaraciji (u daljem tekstu: Zakon), od dana izdavanja opomene do dana uplate dospele a neplaćene poreske obaveze.

Prilikom popunjavanja naloga za prenos/uplatu u isti se obavezno upisuje poziv na broj odobrenja iz tačke I ove opomene, a u pretpolje –„model“ instrumenta platnog pro-meta unosi se broj 97, kako bi uplata bila ispravno usmerena i proknjižena na vaš PIB.

III Ako poreska obaveza iz tačke I ove opomene, ne bude plaćena u ostavljenom roku sa obračunatom kamatom do dana uplate dospele a neplaćene poreske obaveze, ili ako u tom roku ne bude podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga (član 77. stav 5. Zakona), ovo Odeljenje/Odsek će otpočeti postupak prinudne naplate dono-šenjem rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz sredstava na računu, pokretnih stvari, nepokretnosti, gotovog novca i hartijama od vrednosti, novčanim i nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika. Nadležni poreski organ može pokrenuti postu-pak prinudne naplate na jednom ili više predmeta prinudne naplate istovremeno po bilo kom redosledu, u smislu člana 84. Zakona. Prilikom donošenja rešenja o prinud-noj naplati poreska obaveza (glavni dug iz kolone 4. tačke I opomene) uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu u visini od 5% dospelog a neplaćenog glavnog duga i pripisuje se glavnom dugu, shodno članu 83. stav 1. Zakona.

IV Poreski obveznik može, u smislu člana 71. stav 2. Zakona, u roku od pet dana od dana prijema opomene da u Odeljenju/Odseku za ______________________ u ________________, ul.______________br.___, raspravi eventulana sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom dospele poreske obaveze za naplatu iz tačke I ove opomene.

(M.P.) Načelnik/Šef,

Opština __________ - Opštinska uprava – Odelejnje za ____________________

D O S T A V N I C ABroj: _____________________________________________________________________________Naziv Kome se pismeno Datum prijema i potpispismena – dostavljaOPOMENA(čl. 71. ZPPPA)________________________________________________________________ 1._____________2.___________3.1.____3.2._____3.3.___________4._______ Ime i pezime- Mesto, ulica Datum Potpis Odnos prema Potpis Poslovno ime i broj prijema primaoca licu umesto dostavljača koga je pismeno primljeno


4. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE PRIVREMENE MERE IZ ČLANA 66. ZPPPA

4.1. Primer predloga za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA

REPUBLIKA SRBIJAOpština______________________Opštinska uprava______________Odeljenje za __________________Broj: __________________________________ 201__. godine

OPŠTINSKA UPRAVARukovodiocu Odeljenja za _______________________________

O V D E PREDMET: Predlog za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA

U toku je postupak kancelarijske kontrole kod poreskog obveznika ___________, sa sedištem/prebivalištem _____________, Ul. ___________ br. ___, PIB: _________.

Dosadašnji tok kontrole ukazuje da je poreski obveznik u svom poslovanju u vezi predmeta kontrole činio povrede poreskih zakona i nepravilnosti u primeni propisa, što za posledicu ima neutvrđivanje/pogrešno i netačno utvrđivanje javnih prihoda, zbog čega će obvezniku, po okončanju postupka kontrole, rešenjem biti naložena upla-ta javnih prihoda u orijentacionom iznosu od _____________ dinara.

U dosadašnjem toku kontrole utvrdio sam da postoji opasnost da će poreski obveznik:1) Osujetiti naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Poreske uprave

po okončanju postupka poreske kontrole;27

2) Onemogućiti naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Poreske uprave po okončanju postupka poreske kontrole;

3) Učiniti neefikasnom naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Po-reske uprave po okončanju postupka poreske kontrole, jer _____________

27 Zaokružuje se postojanje konkretne opasnosti


Stoga, radi obezbeđenja naplate poreza koji će biti utvrđen po okončanju postupka poreske kontrole, predlažem se pomenutom poreskom obvezniku rešenjem Poreske uprave odmah ustanovi privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. Za-kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u vidu založnog prava, i to:

1) Upis hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika __________________,ili2) Založno pravo upisom u Registar zaloge na sledećim pokretnim stvarima ob-

veznika, i to:Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:1) ____________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:2) 1. Registraciona oznaka/broj2. Marka 3. Tip 4. Proizvodna oznaka (ako postoji)5. Broj šasija (ako postoji) 6. Broj motora 7. Godina proizvodnje 8. Snaga motora ________________ KW9. Radna zapremina motora _______ cm10.Nosivost__________________kg, Podaci o pokretnoj stvari koja nema registracioni broj3) 4.1 Vrsta mašine/opreme4.2. Marka4.3. Tip4.4. Godina proizvodnje4.5. Snaga u KW4.6. Nosivost u T4.7. Težina u TZaložno pravo na sredstvima na poslovnim računa poreskog obveznika, i to:4) 1. broj računa __________________ banka __________________________2. broj računa __________________ banka ______________________ ili4) Založno pravo na potraživanja poreskog obveznika u iznosu od ________ dinara, koje ima od ______________________, po osnovu _____________.

Prilog: 1. _____________________________ 2. _____________________________ 3.______________________________

Poreski inspektor,_________________


4.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate na pokretnim stvarima (član 66. ZPPPA)

Broj: _______________ PIB:___________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _____________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. st. 1. i 4., i člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postup-ku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA u vidu zakonskog založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine ________, poreskom obvezniku ____________, sa sedištem u _____________, Ul. ______________, br. ____, -PIB: _________ radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu ________ dinara, koji dospeva za naplatu dana ____201_ godine/ koji će biti utvrđen dana ____201_ godine, s obzi-rom da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu i NALAŽE POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI u svojini poreskog obveznika, i to:

I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj: _________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:Registraciona oznaka/broj1.1. Marka 1.2. Tip 1.3. Proizvodna oznaka (ako postoji)1.4. Broj šasija (ako postoji) 1.5. Broj motora 1.6. Godina proizvodnje 1.7. Snaga motora ____________________KW1.8. Radna zapremina motora ___________cm1.9. Nosivost______________________kg,


2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, iz-vršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/Odseka za_________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

3. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja u vidu zakonskog založnog prava na po-kretnim stvarima poreskog obveznikan u korist Grada/Opštine _________, kao poreskog poverioca, ustanovljava se upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.

4. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza radi čijeg obez-beđenja je ustanovljena ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke 1. ovog rešenja, počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

6. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.


Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz poreskog raču-novodstva Gradske/Opštinske uprave – Grada/Opštine _______ - Odeljenja/Odseka za ___________, ima poreski dug po osnovu ____________ u iznosu od _________ dinara, koji dospeva za naplatu ________201__. godine,

iliGradska/Opštinska uprava – Grada/Opštine _______ - Odeljenja/Odseka za

__________, pokrenula je postupak utvrđivanja/kontrole poreza ______________, za 201__. godinu, odnosno za period od ____ do ___201__. godine.

Kako je u započetom postupku utvrđivanja/kontrole utvrđeno da postoji opasnost – verovatnoća da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu po-reza koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski obve-znik ______________ što je utvrđeno na osnovu ____________________ stekli su se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi privremene mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da pore-ski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.

Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kon-trolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Članom 66. stav 3. Zakona propisano je da su privremene mere, u smislu pomenu-tog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sred-stvima i potraživanjima poreskog dužnika.


Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u korist poreskog poverioca može ustanoviti i na pokretnim stvarima, primenom člana 87. stav 1. Zakona, u smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Nalog za popis i procenu pokretnih stavri poreskog obveznika iz tačke 1. dispoziti-va ovog rešenja, dat je u smislu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona, koji se, shodno članu 66. stav 4. pomenutog zakona, primenjuje i u postupku ustanovljavanja privremenih mera obezbeđenja naplate.

Članom 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u re-gistar („Službeni glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), propisano je da založni poverilac stiče založno pravo na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge.

Period trajanja privremene mere za obezbeđenje naplate poreza propisan je čla-nom 66. stav 5. Zakona.

Članom 88. stav 1. Zakona propisano je da posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmeti-ma prinudne naplate na kojima se ustanovljava založno pravo.

Članom 66. stav 5. Zakona, propoisano je da privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene ili do momenata kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje u smislu člana 74. stav 2. Zakona.

Članom 66. stav 7. Zakona, propisano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate ne odlaže njegovo izvršenje.

Ovo rešenje, u smislu člana 261. stav 3. tačka 3. Zakona o opštem upravnom po-stupku, postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku, pošto žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: _________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,Rešenje je postalo izvršnoDana______201_.godine

Potpis,(M.P.) _______________


4.3. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________Odeljenje za _______________Broj: ______________________ 201__. godine_________________

Z A P I S N I Ko popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja

privremene mere obezbeđenja naplate poreza

Sastavljen dana _____ 201__. godine u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na pokretnim stvarima upi-som u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist poreskog poverioca - Grada/opštine ___________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza _______________ u iznosu od _________ dinara od poreskog obveznika _____________, sa sedištem u____________ ul. ________br.____, PIB: ___________, na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave – Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ____________, broj:_______ od _____ 201__. godine.

Započeto u _____ časova.Popisu i proceni prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik ____________________ poreskog obveznika, Sl. legitimacija br._______________ ______________________

Svedok ____________________________ JMBG: ___________________1) Svedok ____________________________ JMBG: ___________________2) Procenitelj _________________________ JMBG: ___________________3)

Poreski izvršitelj je popisao, radi ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist poreskog poverioca - Grada/opštine ________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza u iznosu od _______ dinara, koji dospeva za na-platu dana ___ 201_ godine / koji će biti utvrđen dana_____201_. godine, s obzirom da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, sledeće pokretne stvari u svojini pore-skog obveznika __________________, sa sedištem/prebivalištem u ________, i to:


I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:________________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:1.1 Registraciona oznaka/broj 1.2 Marka 1.3 Tip 1.4 Proizvodna oznaka (ako postoji) 1.5 Broj šasija (ako postoji) 1.6 Broj motora 1.7 Godina proizvodnje 1.8 Snaga motora ________________ KW1.9 Radna zapremina motora _______ cm1.10 Nosivost_____________________kg,

čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od ____________dinara, i slovima: __________________________.

II Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:________________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

2. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:2.1 Registraciona oznaka/broj2.2 Marka 2.3 Tip 2.4 Proizvodna oznaka (ako postoji)2.5 Broj šasija (ako postoji) 2.6 Broj motora 2.7 Godina proizvodnje 2.8 Snaga motora ________________ KW2.9 Radna zapremina motora _______ cm2.10 Nosivost_____________________kg,

čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od ____________dinara, i slovima: __________________________.

Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje na-pred navedenih popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje pred-stavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – Ugroža-vanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji, kao i da založni poverilac, shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživa-nje ne bude isplaćeno o dospelosti, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je


predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj pokretnoj stvari).

Popis i procena završeni u _______ časova.

Svedoci:1._________________________2. _________________________

Procenitelj,_________________________ Poreski izvršitelj, ___________________

Kopiju zapisnika za poreskog obveznika dana ______201_. godine,Primio: __________________(M.P.) ____________________


4.4. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis privremene mere u vidu založnog prava na pokretnim stvarima po članu 66. ZPPPA

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _____________, na osnovu člana 2a, člana 87. stav 3. u smislu člana 66. stav 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom po-stupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25, da radi obezbeđenja naplate poreza, kao glavnog potraživanja u iznosu od ___________ dinara, koji dospeva dana______ 201_ godine/koji će biti utvrđen dana______ 201_ godine, s obzirom da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto po-stoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti/onemogućiti, odnosno učiniti nee-fikasnom njegovu naplatu, IZVRŠI UPIS založnog prava na pokretnim stvarima u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine _____________, kao poreskog poverioca, pod danom časom i minutom prijema ovog rešenja, na pokretnim stvarima poreskog obveznika _______________________, sa sedištem/prebivalištem u ____________ul.__________________ br.___, PIB/JMBG ______________, i to:

I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:______________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj: 1.1. Registraciona oznaka/broj ___________ 1.2. Marka ___________ 1.3. Tip ___________ 1.4. Proizvodna oznaka (ako postoji) ___________ 1.5. Broj šasija (ako postoji) ___________ 1.6. Broj motora ___________ 1.7. Godina proizvodnje ___________ 1.8. Snaga motora ____________________KW


1.9. Radna zapremina motora ___________cm 1.10. Nosivost______________________kg, čija je vrednost procenjena na iznos od ________ dinara, i slovima: __________2. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Od-sek za ___________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, odredila je privremenu meru obezbeđenja naplate poreza u vidu zakonskog založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u ko-rist poreskog poverioca – Grada/Opštine _____________, poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog rešenja, konkretno opredeljene u tački 1. rešenja Gradske/Opštin-ske uprave – Odeljenje/Odsek za ____________, broj: __________ od _____201__. godine, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ___________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu. Istim rešenjem naložen je popis pokretnih stvari poreskog obvezni-ka, u cilju ustanovljavanja privremene mere – založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznika.

Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedene privremene mere u vidu za-konskog založnog prava, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza nepokretnosti poreskog obveznika broj: ________ od ____201__. go-dine, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava u korist poreskog poverioca - Grada/Opštine __________, u smislu člana 66. st. 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji, propisano je da su primvremene mere, u smislu Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, nov-čanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika, dok je stavom 4. pomenutog člana Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da se postu-pak ustanovljavanja založnih prava sprovodi shodnom primenom člana 87. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da po izvršenom popisu pokretnih stvari, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari. Uz pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari.


Ovlašćenje iz člana 87. st. 3 i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih pri-hoda jedinice lokalne samouprave.

Pošto je za upis založnog prava na pokretnim stvarima upisanim u registar, shod-no odredbi člana 57. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisa-nim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), nadležna Agencija za privredne registre, nalog za upis založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika u Registar zaloge dat je Agenciji za privredne registre, kao stvarno nadležnoj za upis zaloge na pokretnim stvarima.

Članom 7. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, propisano je da se založnim pravom mogu obezbediti i buduća potraživanja.

Stavom 4. člana 7. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, propisano je da se, u smislu odredbe stava 3. ovog člana, u registar zaloge upisuje najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje buduće potraživanje.

Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar, upisuje u registar pokretnih stvari odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.

Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.

Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: ________________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršno dana ______201__. godine


4.5. Primer zaključka o određivanju posebnog procenitelja

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Odsek za ___________, na osnovu člana 2a. i člana 100. stav 2. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012), dana _____ 201__. godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

1. ODREĐUJE SE _______________ iz _____________ ul. __________ br. ___, po zanimanju _____________________ za procenitelja pokretnih stvari/nepokret-nosti poreskog obveznika __________________________, sa sedištem/prebivalištem u _________________ ul. ___________________, br. ___, PIB/JMBG _________, u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza na osno-vu rešenja Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za ____________, broj: _________ od ______ 201 __. godine.

2. Procena pokretnih stvari/nepokretnosti poreskog obveznika navedenih u rešenju iz tačke I, izvršiće se dana _____ 201 __. godine, odnosno odmah po pozivu ovlašće-nog službenog lica Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za ____________, u prisustvu poreskog obveznika, poreskog izvršitelja i dva punoletna svedoka.

3. Procenitelj će procenu popisanih pokretnih stvari/nepokretnosti izvršiti na licu mesta i o tome sastaviti zapisnik iz koga će poreski izvršitelj u zapisnik o popisu i pro-ceni uneti procenjenu vrednost.

4. Procenitelju pripada naknada za izvršenu procenu u skladu sa Uredbom o visini troškova prinudne naplate („Službeni glasnik RS’’, br. 63/2003 i 51/2010).


Poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog zaključka, radi obezbeđenja napla-te poreza, određena je privremena mera obezbeđenja naplate na pokretnim stvari-ma/nepokretnostima rešenjem Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za _________________, broj: _________ od ________ 201 __. godine.

S obzirom na karakter i osobine stvari koje treba popisati i proceniti, odlučeno je da njihovu procenu u postupku ustanovljavanja privremene mere, izvrši procenitelj koji je, s obzirom na svoje zanimanje, stručan da procenu izvrši realno i objektivno.


Sa napred iznetog, primenom člana 100. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da Poreska uprava može odrediti drugo stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izveštaj o ceni stvari od stručnih institucija ili organizacija, donet je zaključak kao u dispozitivu.

Protiv ovog zaključka nije dopuštena posebna žalba.

Načelnik/Šef,


4.6. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza na nepokretnosti (član 66. ZPPPA)

Broj: _______________ PIB:_______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Od-sek za ___________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. stav 1. i člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postup-ku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE PORE-ZA – UPIS HIPOTEKE u vidu zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine _______________, kao poreskog poverioca, na nepokretnosti poreskog obveznika _________________, sa sedištem u_____________, Ul._____________, br. ____, PIB: __________ koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za kata-star nepokretnosti __________KO _________, i to:

R bBroj

parceleBr.

zgradeObjetki - naziv objekta Adresa objekta Površina objekta

Površina zemljišta pod objektom

1234

radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ___________ dinara, koji nije dospeo za naplatu, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu.

2. NALAŽE SE POPIS I PROCENA NEPOKRETNOSTI poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja u cilju ustanovljavanja privremene mere – upis hipoteke.


3. Popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, iz-vršiće poreski izvršitelj Grada/Opštine - Gradske/Opštinske uprave___________ – Odeljenja/Odseka za ____________, odnosno stručno lice – procenitelj, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

4. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja u vidu zakonskog založnog prava Gra-da/Opštine _______________ na nepokretnosti poreskog obveznika ustanovljava se upisom hipoteke u katastar nepokretnosti.

5. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza radi čijeg je obezbeđenja ustanovljena ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje naplate poreske obaveze u smislu člana 74. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.



Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz pore-skog računovodstva Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ – Odeljenja/Odseka za ____________________, ima poreski dug po osno-vu_____________________________________ u iznosu od __________ dinara, koji dospeva za naplatu ________201__. godine,

iliGradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______,

pokrenula je postupak utvrđivanja/kontrole poreza _______ ___________ za 201__ godinu, odnosno za period od _____ do _____201__ godine.

Kako je u započetom postupku utvrđivanja/kontrole utvrđeno da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski obveznik ____________________________________, što je utvrđeno na osnovu ____________, stekli su se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi privremene mere za obez-beđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, one-mogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.

Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samo-uprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da su privremene mere, u smislu pomenutog Zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.


Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u korist poreskog poverioca može ustanoviti i na nepokretnosti poreskog obveznika, primenom člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Članom 87. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisa-no je da se založno pravo u korist Republike ustanovljava upisom u ogovarajući registar

Period trajanja privremene mere za obezbeđenje naplate poreza propisan je čla-nom 66. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Članom 66. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja napla-te ne odlaže njegovo izvršenje.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,


4.7. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA u vidu hipoteke


Z A P I S N I Ko popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja

privremene mere obezbeđenja naplate poreza

Sastavljen dana _____ 201 __ godine u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava - hipoteke na nepokretno-sti u korist poreskog poverioca - Grada/Opštine _____________, kao sredstva obez-beđenja naplate poreza ____________ u iznosu od____________ dinara od pore-skog obveznika ___________________, sa sedištem u _____________________ ul. __________________br.____, PIB: ___________________, na osnovu reše-nja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________– Odeljenja/Odseka za _________________, broj:_______ od _____ 201__. godine.

Započeto u _____ časova.Popisu i proceni prisustvuju, i to: 1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik ________________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:____________ ______________________

Svedok _____________________________JMBG: ____________________1) Svedok _____________________________JMBG: ____________________2) Procenitelj __________________________JMBG: _____________________3)

Poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava – hipoteke u korist poreskog poverioca Grada/Opštine ________________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ________________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/koji nije utvrđen, ali je pokre-nut postupak utvrđivanja/kontrole, nepokretnost u svojini poreskog obveznika nave-denu u rešenju o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenje naplate poreza, po


listu nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republič-kog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________a koju je procenio poreski izvršitelj, odnosno procenitelj__________________________, i to:

R bBroj

parceleBr.

zgradeObjetki - naziv

objektaAdresa objekta

Površina objekta

Površina zemljišta pod

objektom

Utvrđena početna vrednost u dinarima

123

Svega:

Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, uništenje ili dovođenje popisane nepo-kretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sank-cionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o po-reskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Republika kao založni poverilac, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta hipoteke pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost optere-ćenu hipotekom pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj nepokretnosti).


Svedoci:_________________________1) _________________________2)

Procenitelj,_________________________ Poreski izvršitelj, ___________________

Kopiju zapisnika za poreskog obveznika dana ______201_. godine,Primio: M.P. ____________________ (potpis)


4.8. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis hipoteke po članu 66. ZPPPA

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ______, na osnovu člana 87. stav 3. u smislu člana 2a i 66. stav 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011. i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ___201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. NALAŽE SE Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokret-nosti ______________, da izvrši upis založnog prava – hipoteku na nepokretno-sti poreskog obveznika _______________________, sa sedištem/prebivalištem u ________________ ul. ______________ br.___, koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodet-skog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ___________ KO ___________, i to:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom


123

Svega:

u korist Grada/Opštine __________________ kao poreskog poverioca, pod da-nom, časom i minutom prijema ovog rešenja, radi obezbeđenja naplate poreza u izno-su od ___________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/koji nije utvrđen, ali je po-krenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti/onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu.

2. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za ___________ _________________, rešenjem broj:__________ od _____201__. godi-ne, na osnovu člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odredila


je privremenu meru obezbeđenja naplate poreza – upis hipoteke u vidu zakonskog založ-nog prava u korist poreskog poverioca – Grada/Opštine __________, na nepokretnosti poreskog obveznika ________________________, sa sedištem u_________________, Ul._______________________, br. ______, koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti _____________KO ____________, bliže opi-sana u dispozitivu ovog rešenja, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvr-đivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu. Istim rešenjem naložen je popis i procena nepokretnosti poreskog obveznika, u cilju ustanovljavanja privremene mere – upis hipoteke.

Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedene privremene mere u vidu za-konskog založnog prava, izvršeno i pošto je sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni nepokretnosti broj: ________ od ____201__. godine, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava – hipoteke u korist Grada/Opštine ________ kao poreskog poverioca, u smislu člana 66. stav 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji, propisano je da su primvremene mere, u smislu Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, nov-čanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika, dok je stavom 4. pomenutog člana Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da se postu-pak ustanovljavanja založnih prava sprovodi shodnom primenom člana 87. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovlašćenje iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da po izvršenom popisu nepokretnosti, nadležni poreski organ rešenjem nalaže odgo-varajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar nepokretnosti. Uz pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nadležni poreski organ dostavlja zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti.

Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar, upisuje u registar nepokretnosti odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod da-tumom i tačnim vremenom njegovog prijema.




Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 _______________.

Načelnik/Šef,Rešenje je izvršnodana ______201__. godine (M.P) ________________ (potpis)


4.9. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika (član 66. ZPPPA)

Broj:____________ PIB:______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za ___________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. stav 1. i 4, i člana 87. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom po-stupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA – Zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenih kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, u vidu zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine ___________, poreskom obvezniku ______________________, sa sedištem u________________, Ul. ___________________, br.__, PIB_________, radi obezbeđenja naplate poreza __________________, u iznosu od ____________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen ali je pokrenut postupak utvrđi-vanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu.

2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osno-va i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da u skladu sa zakonom koji uređuje platni promet ustanovi i izvrši privremenu meru obezbeđenja naplate poreza iz tačke 1. ovog rešenja pod datumom i tačnim vrmenom prijema ovog rešenja, kao založno pravo Grada/Opštine _________________ na novčanim sredstvima poreskog obve-znika preko računa.

3. Privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz tačke 1. ovog rešenja u korist Gra-da/Opštine ________ ustanovljava se momentom upisa u registar blokiranih računa.

4. Privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz tačke 1. ovog rešenja traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.




Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz poreskog računo-vodstva Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ____________ - Odeljenja/Odseka ______________________, ima poreski dug po osnovu _______________________ u iznosu od _____________ dinara, koji dospeva za naplatu ________201__ godine (Ovaj tekst se unosi u obrazloženje rešenja, ako se ustanovljava privremena mera pre dospelosti poreza za naplatu).

iliGradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za

_________, pokrenula je postupak utvrđivanja /kontrole poreza ______________, za 201__. godinu, odnosno za period od _______ do _______200___ godine. (Ovaj tekst se unosi u obrazloženje rešenja, ako se ustanovljava privremena mera obezbeđenja naplate poreza koji nije

utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole).

Kako za naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu postoji opasnost da će po-reski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu, ili kako je u započetom postupku utvrđivanja/kontrole dana _______200__ godine, utvrđeno da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski ob-veznik_________________________________________, što je utvrđeno na osnovu ________________________________________, a što ukazuje na postojanje opa-snosti da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji koji nije dospeo za naplatu ili koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, stekli su se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pošto po-stoji opasnost da ___________________________.

Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi privremene mere za obez-beđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, one-mogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.

Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne sa-mouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornij lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisa-no je da su privremene mere, u smislu pomenutog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.

Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u korist poreskog poverioca može ustanoviti i na novčanim sredstvima poreskog ob-veznika, primenom člana 87. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.


Zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika na osnovu ovog rešenja ustanovljava se i upisuje u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja, u skladu sa odredbom člana 87. stav 5. i 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se shodno primenjuje i u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, u smislu člana 66. stav 4. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji.

Period trajanja privremene mere obezbeđenja naplate - zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmi-renja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa, propisan je članom 66. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Članom 66. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja napla-te ne odlaže njegovo izvršenje.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.



5. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE ZALOŽNOG PRAVA (ČLAN 72. ZPPPA)

5.1. Primer rešenja za ustanovljavanje zakonskog založnog plava pre početka prinudne naplate poreza na pokretnim stvarima (72. ZPPPA)

Broj: _______________ PIB:___________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine_________, po dospelosti poreskog duga, a pre početka prinudne naplate poreskog duga, na osnovu člana 2a, člana 72.i člana 87. stav 1. tač-ka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postup-ku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava NA POKRETNIM STVARIMA u korist Grada/Opštine_____________ kao poreskog poverioca, kojim se obezbeđuje naplata dospelog poreza odmah po dospelosti, a pre početka njegove prinudne naplate od poreskog obveznika _________________, sa sedištem u ______, Ul.__________, br. ______, PIB ________, u iznosu od _____________ dinara, NALAŽE SE POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI u svojini poreskog obveznika, i to:

I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:______________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj: 1.1.Registraciona oznaka/broj ________________ 1.2.Marka ________________ 1.3.Tip ________________ 1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________ 1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________ 1.6.Broj motora ________________ 1.7. Godina proizvodnje ________________


1.8. Snaga motora _________________KW 1.9. Radna zapremina motora ________ cm 1.10. Nosivost_____________________kg, 2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, iz-

vršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/Odseka za___________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

3. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznikan u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca, ustanovljava se upisom u Re-gistar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.

4. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima traje do namirenja dospelog poreza ili do poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji).




Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________, je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdala opomenu za plaćanje poreza broj: _______ od ______ 201__ godine, pošto poreski obveznik nije o dospelo-sti platio porez po osnovu _____________ u iznosu od ________ dinara.

Istovremeno, na osnovu člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona, radi obezbeđenja naplate dospe-log poreza u navedenom iznosu pre početka prinudne naplate, ovim rešenjem naložen je popis i procena pokretnih stvari opredeljenih u tački 1. dispozitiva, radi ustanovlja-vanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog povrioca na pokretnim stvarima poreskog obveznika upisom u Registar zaloge na po-kretnim stvarima, pre početka prinudne naplate dospelog poreza.

Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propi-sano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.


Kako se zaloga u korist poreskog poverioca može ustanoviti i na pokretnim stva-rima, primenom člana 87. stav 1 i 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.


Nalog za popis i procenu pokretnih stavri poreskog obveznika iz tačke 1. dispoziti-va ovog rešenja, dat je u smislu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se primenjuje i u postupku ustanovljavanja založnog prava pre početka prinudne naplate u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.


Članom 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se primenjuje i u slučaju ustanovljavanja založnog prava na osnovu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da zaloga traje do izmirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, dok je odredbom člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da rešenje iz člana 87. stav 1. pomenutog zakona kojim poreski poverilac nalaže, pored ostalog i popis pokretnih stvari radi ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima, postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.

Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja 97 _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršnodana ______201__. godine (M.P) ________________ (potpis)


5.2. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava iz člana 72. ZPPPA na pokretnim stvarima



založnog prava na pokretnim stvarima pre početka postupka prinudne naplate

Sastavljen dana _____ 201 __ godine u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u korist Grada/Opštine __________, kao poreskog poverioca pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza ___________________ u izno-su od____________ dinara od poreskog obveznika ___________________sa sedi-štem u _______________ ul. _____________br.____, PIB: ___________, na osno-vu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________ - Odelejne/Odsek za ___________, broj: __________ od _____ 201__. godine.

Započeto u _____ časova.Popisu i proceni prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik ________________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:___________ _____________________1. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________3. Procenitelj __________________________ JMBG: ___________________

Poreski izvršitelj je popisao i procenio, radi ustanovljavanja založnog prava na po-kretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Op-štine __________ pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze po osnovu ________________ u iznosu od _________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika _______________________________,sa sedištem/prebivalištem u ___________, i to:



1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj: 1.1.Registraciona oznaka/broj ________________ 1.2.Marka ________________ 1.3.Tip ________________ 1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________ 1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________ 1.6.Broj motora ________________ 1.7. Godina proizvodnje ________________ 1.8. Snaga motora _________________KW 1.9. Radna zapremina motora ________ cm 1.10. Nosivost_____________________kg, čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od _____________dinara, i slovima: __________________________________________________.II. Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:________________________________________________________________(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)

2. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj: 2.1.Registraciona oznaka/broj ________________ 2.2.Marka ________________ 2.3.Tip ________________ 2.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________ 2.5.Broj šasija (ako postoji) ________________ 2.6.Broj motora ________________ 2.7. Godina proizvodnje ________________ 2.8. Snaga motora _________________KW 2.9. Radna zapremina motora ________ cm 2.10. Nosivost_____________________kg, čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od _____________dinara, i slovima: __________________________________________________.

Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje popisa-nih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje napla-te poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da založni poverilac, shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca (po-reskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj pokretnoj stvari).


Popis i procena završeni u _______ časova.Svedoci:1._________________________2. _________________________ Poreski izvršitelj, ___________________Procenitelj, _________________________

Kopiju zapisnika za poreskogobveznika dana ______200_ godine,

Primio:(M.P.) __________________


5.3. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis založnog prava pre prinudne naplate na pokretnim stvarima, po članu 72. ZPPPA

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ________, na osnovu člana 87. stav 3. u smislu člana 2a i člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Ulica Brankova 25, DA IZVRŠI UPIS založnog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge na pokretnim stvarima pod danom časom i minutom prijema ovog rešenja na pokretnim stvarima poreskog obveznika _______________________, ________sa sedištem/prebivali-štem u _____________ul. _______________ br.___ PIB: _________,u korist Grada/Opštine ______________, kao poreskog pooverioca i to:


1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj: 1.1.Registraciona oznaka/broj ________________ 1.2.Marka ________________ 1.3.Tip ________________ 1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________ 1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________ 1.6.Broj motora ________________ 1.7. Godina proizvodnje ________________ 1.8. Snaga motora _________________KW 1.9. Radna zapremina motora ________ cm 1.10. Nosivost_____________________kg, čija je vrednost procenjena na iznos od _______ dinara, i slovima: ________________, radi obezbeđenja naplate dospelog poreza dana _______201__. godine u iznosu od ___________ dinara kao glavnog potraživanja.


2. Zalogom na pokretnim stvarima obezbeđuje se naplata poreskog duga u mak-simalnom iznosu od ___________ dinara, što obuhvata glavni poreski dug, uvećan za pripadajuću kamatu i troškove postupka prinudne naplate.

3. Zakonsko založno pravo na na pokretnim stvarima traje do namirenja dospelog poreza ili do poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji).




Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za ___________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naložilo je popis i procenu pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, konkretno opredeljene u tački 1. dispozitiva ovog rešenja, radi upisa založnog prava u Registar zaloge pokretnih stvari u korist Grada/Opštine, kao poreskog poverioca, u cilju obez-beđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ___________ dinara.

Pošto je rešenje ovog Odeljenja/Odseka o ustanovljavanju napred navedenog za-ložnog prava broj: ________ od _______ 201 __. godine, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovlja-vanja založnog prava na pokretnim stvarima pre početka postupka prinudne naplate poreza broj: __________od ______201_. godine, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika pre po-četka prinudne naplate poreza u korist Grada/Opštine ___________, u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji, propi-sano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.


Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da po izvršenom popisu pokretnih stvari, poreski poverilac rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari. Uz pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dostavlja se zapisnik o popisu pokretnih stvari.



Članom 7. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima propisano je da se založnim pravom obezbeđuje iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troš-kovi ostavarenja naplate potraživanja.

Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar, upisuje u registar pokretnih stvari odmah po dostavljanju nadležnom organu pod da-tumom i tačnim vremenom njegovog prijema.




Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: ________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.



5.4. Primer rešenja za ustanovljavanje hipoteke pre početka prinudne naplate poreza (član 72. ZPPPA)

Broj: _______________ PIB:___________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava u ko-rist Grada/Opštine _____________ po dospelosti poreskog duga, a pre početka pri-nudne naplate poreskog duga, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 33/2010.), dana ________201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke NA NEPOKRETNO-STI u korist Grada/Opštine __________ kao poreskog poverioca, kojom se obezbeđuje naplata dospelog poreskog potraživanja odmah po dospelosti, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika __________________, sa sedištem u ______________ Ul. i br. _________, PIB ____________,u iznosu od ___________ dinara, NALAŽE SE popis i procena nepokretnosti, koja je kao njegova svojina upisana u list nepokret-nosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti __________KO _____________, i to:

R b Broj parcele Br. zgrade Objetki - naziv objektaAdresa objekta

Površina objekta


1

2

3

2. Popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvr-šiće poreski izvršitelj Odeljenja/Odseka za _____________________, odmah po do-stavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

3. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika ustanovljava se u trenutku upisa hipoteke na nepokretnosti u zemljišne knjige/katastar nepokretnosti.


4. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika traje do namirenja dospe-log poreskog potraživanja ili poništenja poreskog rešenja.



Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______, je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdalo opomenu za plaćanje poreza broj:_________ od ______201__. godine, pošto poreski obveznik nije o dospe-losti platio porez po osnovu _____________u iznosu od __________ dinara.

Istovremeno, radi obezbeđenja dospelog poreskog potraživanja pre početka pri-nudne naplate u iznosu iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, naloženo je ovim reše-njem ustanovljavanje zakonskog založnog prava – hipoteke u korist Grada/Opštine __________ kao poreskog povrioca pre početka prinudne naplate dospelog poreza, popisom i procenom nepokretnosti poreskog obveznika opisane u tački 1. dispozitiva ovog rešenja, na osnovu člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona.

Članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.


Založno pravo Republike Srbije na nepokretnosti poreskog obveznika, u smislu člana 87. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ustanovljava se upisom hipoteke u odgovarajući registar.

Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, dok je odredbom člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da reše-nje iz člana 87. stav 1. pomenutog zakona kojim poreska uprava nalaže, pored ostalog i popis nepokretnosti radi ustanovljavanja hipoteke, postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.

Članom 86. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisa-no je da je poreski poverilac Republika Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.


Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.



5.5. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipoteke po članu 72. ZPPPA


Z A P I S N I Ko popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipoteke

pre početka postupka prinudne naplate poreza

Sastavljen dana _____ 201 __. godine u postupku ustanovljavanja hipoteke na nepo-kretnosti u korist Grada/Opštine _______ upisom u odgovarajući registar, pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza __________ u iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika __________________, sa sedištem u _________________ ul. __________________br.____, PIB: ________________, na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Gra-da/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _________________, broj:_______ od _____ 201__. godine.

Započeto u _____ časova.

Popisu i proceni prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik ________________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:____________ ___________________

1. Svedok _____________________________ JMBG: __________________2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________3. Procenitelj __________________________ JMBG: ____________________

Poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja hipoteke na nepokretnosti u korist Grada/Opštine ______________ upisom u odgovarajući registar, pre početka postup-ka prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dos-pelog poreza _____________u iznosu od____________ dinara, kao sredstva obez-beđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ____________ dinara, nepokretnost u


svojini poreskog obveznika navedenu u rešenju o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenje naplate poreza, po listu nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokret-nosti______________ KO _______________a koju je procenio poreski izvršitelj, od-nosno procenitelj __________________, i to:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom


123

Svega:

Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, uništenje ili dovođenje popisane ne-pokretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Grad/Opština _____________ kao založni poverilac, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta hipoteke pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uklju-čujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost opterećenu hipotekom u korist Grada/Opštine _____________ pribavilo od zalogo-davca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj nepokretnosti).


Svedoci:1. _________________________2. _________________________

Procenitelj,_________________________ Poreski izvršitelj, ___________________Kopiju zapisnika za poreskog obveznikadana ______201_ godine,Primio (M.P.) ____________________


5.6. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis hipoteke po članu 72. ZPPPA

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/Opštinska uprava - Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 3. u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi obezbeđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ___________ dinara, odmah po dospelosti a pre početka prinudne naplate poreza, NALAŽE SE Republič-kom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti ________________, da izvrši upis založnog prava – hipoteku u korist Grada/Opština __________ na nepo-kretnosti poreskog obveznika _________________________sa sedištem/prebivali-štem u _____________ul. _______________, koja je upisana kao njegova svojina u list nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Repu-bličkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________ KO ___________, i to na sledeće nepokretnosti:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom

Utvrđena početna

vrednost u dinarima

123

Svega:



Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________, rešenjem broj: ______ od _____201__ godine, na osnovu člana 72. Zakona o poreskom


postupku i poreskoj administraciji, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hi-poteke na nepokretnosti u korist Grada/Opštine _____________ kao poreskog pove-rioca, kojom se obezbeđuje naplata dospelog poreza odmah po dospelosti, a pre po-četka prinudne naplate od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja u iznosu od ___________ dinara, naložen je popis i procena njegove nepokretnosti iz tačke 1. dispo-zitiva ovog rešenja, upisane na ime poreskog obveznika u list nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______________ za KO ______.

Pošto je napred navedeno rešenje o ustanovljavanju hipoteke u korist Grada/Op-štine ____________ kao poreskog poverioca, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Ode-ljenja/Odseka o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipote-ke u korist Grada/Opštine ________________ upisom u odgovarajući registar broj: ________ od ____201__. godine, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza u iznosu iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, stekli su se uslovi za donošenje ovog reše-nja, u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.


Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da po izvršenom popisu nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgo-varajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar nepokretnosti. Uz pomenu-to rešenje dostavlja se i zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti.

Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar, upisuje u registar nepokretnosti odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod da-tumom i tačnim vremenom njegovog prijema.





Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja 97 _______________.



5.7. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika pre početka prinudne naplate iz člana 72. ZPPPA

Broj: _______________ PIB:_______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______________ - Odeljenje/Odsek za _______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine _______________ kao poreskog poverioca, po dospelosti poreskog duga, a pre početka postupka prinudne naplate poreskog duga, na osnovu člana 2a, 72. i 87. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ________ 201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine _________, kao poreskog poverioca na novčanim sredstvima na računima poreskog obveznika, kojim se obezbeđuje naplata dospelog poreskog potraživanja po dospelo-sti, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika ______________________________________, sa sedištem u ___________, Ul. _______________ br.____, PIB ____________, u iznosu od ______________ dinara ZABRANJUJE SE prenos novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa poreza i NALAŽE UPIS zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija.

2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osno-va i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da u skladu sa zakonom koji uređuje platni promet USTANOVI zakonsko založno pravo – Zabranu prenosa novčanih sred-stava preko računa poreskog obveznika _______________, sa sedištem u _______ otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa poreza u iznosu iz tačke 1. ovog rešenja i UPUŠE ZABRANU u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema ovog rešenja.

3. Zakonsko založno pravo iz tačke 2. ovog rešenja u korist Grada/Opštine _______ ustanovljava se momentom upisa u registar blokiranih računa.

4. Zakonsko založno pravo iz tačke 2. ovog rešenja traje do namirenja dospelog poreskog potraživanja ili poništenja poreskog rešenja.




Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji, poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdala opomenu za plaćanje poreza broj: _________ od _____201_. godine, pošto poreski obveznik nije o dospelosti platio porez po osnovu javnih prihoda navedenih u opome-ni, u iznosu od _____________ dinara. Opomenom je poreskom obvezniku naloženo da dospeli iznos poreskog duga plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene.(Ovaj tekst se piše u obrazloženju rešenja, ako se ustanovljava založno pravo posle izdavanja opomene, a pre isteka roka za plaćanje poreza iz opomene)

iliPoreski obveznik ________________ sa sedištem u _____________,

Ul________________ br. ____, ima dospeli a neplaćeni poreski dug po osnovu _____________ u iznosu do ________ dinara, za čije plaćanje Odeljenje/Odsek za ___________ još nije izdala opomenu iz člana 71. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji (Ovaj tekst se piše u obrazloženju rešenja ako se ustanovljava založno pravo od-mah po dospelosti poreza za plaćanje, a pre izdavanja opomene za plaćanje dospelog a neplaćenog poreza).

Radi obezbeđenja naplate napred navedenog dospelog poreskog potraživanja pre početka prinudne naplate u iznosu iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, naloženo je ovim rešenjem ustanovljavanje zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine _________ kao poreskog povrioca pre početka prinudne naplate dospelog poreza – zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu člana 87. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona.

Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza a pre početka prinudne naplate, upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona, a to znači da može ipisati/konstituisati bilo koje založno pravo u korist Re-publike iz člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji po postupku propisanom članom 87. pomenutog zakona.


Založno pravo Grada/Opštine __________ – zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa iz člana 87. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 87. stav 7. pomenutog zakona, stiče se momentom upisa u registar blokiranih računa.


Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Stoga, ovo rešenje postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku u smislu člana 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da prvostepeno rešenje protiv koga izjavljena žalba ne odlaže izvršenje, postaje izvršno dostavljanjem stran-ci – poreskom obvezniku.


Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.



6. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU ODLAGANJA PLAĆANJA POREZA

6.1. Primer rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga

REPUBLIKA SRBIJAGrad/opština_______________Gradska/opštinska uprava _____Odeljenje/Odsek za __________Broj: _________________201__. godine______________

Na osnovu član 73. stav 2. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.),

Gradonačelnik/Predsednik opštine ___________ donosi,

REŠENJE28

I Za odlučivanje po zahtevima poreskih obveznika za odlaganje plaćanja pore-skog duga po osnovu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: zahtev) iz člana 73. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, OVLAŠĆUJEM, i to:

1. Načelnika/šefa Odeljenja/odseka za _____________________________ – po zahtevima poreskih obveznika za odlaganje poreskog duga do __________ dinara;

2. Načelnika gradske/opštinske uprave - po zahtevima poreskih obveznika za od-laganje poreskog duga preko __________ dinara.

28 Za slučaj pokretanja upravnog spora u spise predmeta treba uložiti ovo rešenje kako Upravni sud ne bi poništio konačno rešenje zbog sumnje da je prvostepeni i drugostepeni organ odlučivao van okvira svojih ovlašćenja. Naime Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U. 250/04, zauzeo pravni stav koji glasi:“Budući da u spisima predmeta nema dokaza da je ministar ovlastio neko lice za odlučivanje po zahtevu za odlaganje poreskog duga tužioca, po nalaženju Vrhovnog suda, postoji osnovana sumnja da su prvostepeni i tuženi upravni organ odlučivali van okvira svojih ovlašćenja“.


II Odlaganje plaćanja poreskog duga, ako poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (“Službeni gla-snik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) i ako podnese zahtevano sredstavo obezbeđe-nja naplate, koje nije manje od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, vrši se na osnovu rešenja Odeljenja/odseka za ________________________, odnosno Gradske/Opštinske uprave.

III Rešenje dostaviti: - Načelniku/Šefu Odeljenja/Odseka za _______________________________; - Načelniku Gradske/opštinske uprave - Arhivi Grada/Opštine

GRADONAČELNIK/ PREDSEDNIK OPŠTINE,


6.2. Primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga

__________________________ ________________________ (šifra obveznika) (JMBG) _________________________ ________________________ (PIB) (matični broj)

GRADSKA/OPŠTINSKA UPRAVA _____________________Odeljenje/Odsek za _______________________

Z A H T E VZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA1)

I PODACI O PORESKOM OBVEZNIKU

1. Pravno lice:________________________________________________________________(pun naziv pravnog lica)_______________________________, ________________________________(sedište) (ulica i broj)_______________________________, ________________________________(ime i prezime odgovornog lica) (kontakt telefon/faks)_______________________________, ________________________________(poreski punomoćnik) (kontakt telefon/faks)

Pravno lice razvrstano u: 1. malo 2. srednje 3. veliko (zaokružiti broj prema aktu razvrstavanja)2. Preduzetnik2)

_______________________________, ________________________________(ime i prezime vlasnika radnje) (mesto, ulica, broj, ulaz, sprat, broj stana)_______________________________, ________________________________(naziv i sedište radnje) (ulica i broj)_______________________________(kontakt telefon/faks)_______________________________, ________________________________(poreski punomoćnik) (kontakt telefon/faks)

____________1) Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnosi se u skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku

i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) –podnosi se u dva primerka.2) Osnivači ortačke radnje podnose posebne zahteve za odlaganje plaćanja poreskog duga.


3. Fizičko lice:_______________________________, ________________________________(ime i prezime) (mesto, ulica, broj, ulaz, sprat, broj stana)_______________________________, JMBG: __________________________(kontakt telefon/faks)________________________________

II Podaci o usaglašenom poreskom dugu po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda sa stanjem na dan _________201 __. godine

Naziv uplatnog računa – vrsta javnog prihoda

Broj uplatnog računa

Iznos duga na dan ___ 201__. godine

Iznos obračunate kamate do ___201__.

godine

UKUPNODINARA (4+5)

1 2 3 4 5

III Podaci o ispunjenosti uslova iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaga-nje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, 53/2003, 61/2004 i 71/2005)3

Pravno lice1.___________________ 2.___________________ 3. _____________________ (ukupan iznos poreskog duga) (ukupan iznos obrtnih sredstava (procentualno učešće poreskog duga u

iz poslednjeg finansijskog izveštaja) ukupnim obrtnim sredstvima-1:2)

Preduzetnik i malo pravno lice1.___________________ 2.___________________ 3. _____________________

(ukupan iznos poreskog duga) (ukupan godišnji prihod u (procentualno učešće poreskog duga u prethodnoj godini) ukupnom prihodu iz prethodne godine-1:2)

Fizičko lice1.___________________ 2.___________________ 3. ___________________ (ukupan iznos poreskog duga) (ukupan iznos oporezivih prihoda u (procentualno učešće poreskog duga u prethodnoj godini) ukupnim oporezivim prihodima iz prethodne godine – 1:2)

____________3) I kod odlaganja plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate za poreske dugove

iz člana 74. stav 6. ZPPPA (mali poreski dugovi), poreski obveznik je dužan da ispuni i uslove propisane Uredbom (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-76/2012-04 od 2.2.2012. godine)


IV Obrazloženje zahteva________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________

V Sredstva obezbeđenja naplate koja poreski obveznik predlaže za obezbeđenje naplate duga4)

hipoteka na nepokretnosti u iznosu ___________________________ dinara1) zaloga na pokretnim stvarima u iznosu ________________________ dinara2) neopoziva bankarska garancija na iznos od ____________________ dinara3) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti 4) manja od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđujetrasirana menica akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na 5) kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatitimenica avalirana od strane poslovne banke6)

VI Prilog: - dokazi:- zapisnik o usaglašenom stanju duga broj:______ od _____201__. godine- akt o razvrstavanju pravnog lica ____________________________________ ____________________________________ ____________________________________ ____________________________________

U_____________Dana ________201__ godine ___________________________ M.P. (potpis poreskog obveznika)

Zahtev sa dokazima primio dana _______________ 201__. godine.

__________________________M.P. (potpis službenog lica)

____________4) Zaokružiti redni broj ispred sredstva obezbeđenja naplate.


6.3. Primer dopisa za dopunu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga


Poreski obveznik: __________________________________________________Adresa sedišta/prebivališta____________________________________________

PREDMET: Poziv na dopunu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga

Dana _________201 __. godine, ovom Odeljenju/Odseku podneli ste zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga broj: ________ od ______201__.godine, u iznosu od __________ dinara.

Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. Glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005)- u daljem tekstu: Uredba, propisani su uslovi za odlaganje plaćanja poreskog duga, čime su se stekli uslovi da se vaš zahtev uzme u razmatranje.

S tim u vezi, potrebno je da, ukoliko ostajete pri zahtevu, najpre izvršite usagla-šavanje stanja duga čije odlaganje (reprogramiranje) tražite sa podacima iz poreskog računovodstva ovog Odeljenja/Odseka.

Posle usaglašavanja stanja duga, potrebno je da ovom Odeljenju/, u roku od pet dana od dana usaglašavanja stanja duga, podnesete zahtev za odlaganje plaćanja pore-skog duga u dva primerka, na obrascu koji se dobija u ovom Odeljenju/Odseku.

Uz zahtev se obavezno prilaže:bilans stanja za 201__. godinu, ako je poreski obveznik srednje ili veliko prav-•no lice;bilans uspeha za 201__. godinu, ako je poreski obveznik malo pravno lice ili •preduzetnik koji vodi poslovne knjige prema Zakonu o računovodstvu i revi-ziji;akt(obaveštenje) o razvrstavanju pravnog lica u skladu sa Zakonom o računo-•vodstvu i reviziji.


Preduzetnici-paušalci i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu pro-stog knjigovodstva, ne podnose dokaze iz Uredbe, pošto njima raspolaže ovo Ode-ljenje/Odsek.

Ukoliko u ostavljenom roku ne podnesete zahtev u skladu sa Uredbom, vaš zahtev koji ste podneli dana _______ 201 __. godine, biće odbačen.

Odlaganje plaćanja poreskog duga može se odobriti samo ako se, pored ispunjenja uslova iz Uredbe, dostave i tražena sredstva obezbeđenja naplate iz člana 74. Zako-na o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, 80/2002... 101/2011 i 2/2012.), koje opredeli (odredi) ovo Odeljenje/Odsek.

Potpis službenog lica: (M.P.) _____________________


6.4. Primer zapisnika o stanju poreskog duga

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________ PIB: ____________________Opštinska uprava______________Odeljenje za __________________ Broj: ______________________ 201__. godine_________________

Z A P I S N I K

o stanju neizmirenih obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda na dan _______ 201 __. godine, sa obračunatom kamatom do ____ 201__. godine, poreskog obveznika ___________________________________ sa sedištem u ______________, koje je utvrđeno uz prisustvo poreskog obveznika




Iznos obračunate kamate do ___201__. godine

UKUPNO DINARA (4+5)

1 2 3 4 5

U _________, dana _____201__. godine

Poreski obveznik, Poreski inspektor,

(M.P.) _______________ (M.P.) _______________


6.5. Primer rešenja kojim se odbija zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga

Broj rešenja : ___________ PIB: ________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, u postupku rešavanja po zahtevu za odlaganje plaćanja pore-skog duga poreskog obveznika ___________________, sa sedištem u ____________, na osnovu člana 2a i 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Služ-beni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom po-stupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______ 201 __. godine, donosi

R E Š E NJ E

ODBIJA SE zahtev poreskog obveznika ________________________, sa sedištem u ______________, Ulica______________________, br. __, PIB: ____________, MBR:___________, za odlaganje plaćanja poreskog duga broj: ________ koji je podneo Gradskoj/Opštinskoj upravi Grada/Opštine______ - Odeljenju/Odseku za __________, dana ___201_. godine, KAO NEOSNOVAN.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, dana _____201__. godine uredno je dostavila poreskom obve-zniku iz dispozitiva ovog opomenu za plaćanje poreza broj: ___________ kojom mu je naloženo da odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana njeog prijema, plati dospeli a neplaćeni poreski dug po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda u iznosu od ______________ dinara.

Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, podneo je dana ___201 __. go-dine Gradskoj/Opštinskoj upravi Grada/Opštine ______ - Odeljenju/Odseku za ___________, koje je u smislu člana 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-nistraciji nadležno za administriranje izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samo-uprave, zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u ukupnom iznosu od ________ dinara. Uz zahtev je priložio bilans stanja za period od ______201___ do 31.12.201__. godine, u kome je iskazana vrednost obrtnih sredstava u iznosu od ________ dinara.

Na osnovu podataka o iskazanoj vrednosti obrtnih sredstava u podnetom bilansu stanja uz zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga i visine poreskog duga, utvrđeno


je da ukupan dug poreskog obveznika u odnosu na vrednost obrtnih sredstava iskaza-nu u bilansu stanja za navedeni period iznosi _____%.

Članom 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Služ-beni glasnik RS“, br. 53/2003 i 61/2004 i 71/2005.), propisano je da Poreska uprava može poreskom obvezniku da odloži plaćanje poreskog duga ako dug, za srednja i ve-lika pravna lica, iznosi najmanje ____% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju.

Pošto je utvrđeno da dug poreskog obveznika za koji je podneo zahtev za odlaga-nje plaćanja iznosi manje od _____% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem na-pred navedenom finansijskom izveštaju (samo 0,492%), poreski obveznik ne ispunjava uslove iz člana 2. tačka 3. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, pa je zahtev odbijen kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.

Načelnik/Šef,


6.6. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga

Broj rešenja: ___________ PIB:__________________ JMBG: _______________

Načelnik/Šef Odeljenja/Odseka za ________________ Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________, rešavajući po zahtevu poreskog obveznika _______________, sa sedištem/prebivalištem u _____________ ul. _______________ br.__ za odlaganje plaćanja poreskog duga, na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o pore-skom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.), člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010) i ovlašćenja gradonačel-nika/predsednika Grada/opštine ____________ broj: ______ od ______201_. godine za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga, dana ______ 201__ godine, donosi

REŠENJE

I Poreskom obvezniku ____________________________________, sa sedištem/prebivalištem u________________________, ul ________________________, broj _____, PIB: ________________, ODLAŽE SE plaćanje poreskog duga sa stanjem na dan _____________201___. godine, u ukupnom iznosu od ______________ dinara u ________ jednakih mesečnih rata i to:

I rata koja dospeva za plaćanje dana __________ 201__. godine uplaćuje se, i to:- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)

II Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog duga, obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana ________201__. godine do dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom kom-forne metode obračuna.

III Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, isto će biti ukinuto po službenoj dužnosti, a nenaplaćeni


poreski dug naplatiće se iz datog sredstva obezbeđenja po dostavljanju obaveštenja poreskom obvezniku u smislu člana 74. stav 7. Zakona, bez donošenja posebnog reše-nja o prinudnoj naplati. Ukoliko neplaćeni dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstava obezbeđenja, ostatak poreskog duga biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne naplate propisanim članom 84. stav 1. Zakona.

IV Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.


Poreski obveznik iz dispozitiva rešenja, podneo je dana ________201__. godine zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u iznosu od ____________ dinara, koji je usaglašen sa Odeljenjem/Odsekom za _____________________, o čemu je sačinjen zapisnik broj: ______ od __ 201__. godine.

U svom zahtevu poreski obveznik je, pored ostalog, naveo da _________________________.

Uz zahtev je priložio dokaz –_________________________________________ propisan članom 2. tačka _____. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja po-reskog duga („Službeni glasnik RS“ br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, kao i akt (obaveštenje) o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa zakonom.

Pošto je utvrđeno da poreski obveznik ispunjava uslove iz Uredbe, od istog je za-traženo zahtevom od ________200__ godine da dostavi sledeća sredstva obezbeđenja ___________________________________________________ iz člana 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon) u visini pore-skog duga za koji se traži odlaganje plaćanja.

Poreski obveznik je postupio po zakonu i dana _____ 201 __. godine dostavio tražena sredstva obezbeđenja u potrebnom iznosu, i to: _____________________________.

Razmatrajući podneti zahtev i priložene dokaze, ocenjeno je da je osnovan pa je, na pismeni i obrazloženi predlog_______________________________________ broj __________ od _______________. godine,________________________________doneo odluku broj ____________ od _________201__. godine da se poreskom obve-zniku odobri plaćanje poreskog duga na način iz tačke I dispozitiva.

Članom 74. stav 5. Zakona, koji se u smislu člana 2a Zakona, primenjuje i u po-stupku odlaganja plaćanja izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, propisano je, da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz rešenja, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukida rešenje, a dospeli a neplaćeni poreski dug naplaćuje se iz sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate.

Članom 74. stav 7. Zakona, propisano je da ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug u slučaju ukidanja rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, nadležni poreski organ ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će se pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a nepla-ćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.


Članom 76. Zakona propisano je da ako je poreskom obvezniku odloženo plaćanje poreskog duga, kamata se obračunava za vreme dok traje odlaganje po stopi iz člana 75. stav 1. Zakona.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza obra-čunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.

Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Op-

štine ____________, preko ovod Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,


6.7. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga bez davanja sredstva obezbeđenja u smislu člana 74. stav 6. ZPPPA

Broj rešenja: ______________ PIB: _________________ JMBG: ________________

Načelnik/Šef Odeljenja/Odseka za ____________________ Gradske/Opštin-ske uprave Grada/Opštine _________, rešavajući po zahtevu poreskog obveznika _____________________, sa sedištem/prebivalištem u ____________________ ul.___________________ br.__ za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sred-stava obezbeđenja naplate, na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.), člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010) i ovlašćenja gradonačelnika/predsednika Grada/opštine ____________ broj: ______ od ______201_. godine za odlučivanje po zahte-vima za odlaganje plaćanja poreskog duga, dana ______ 201__ godine, donosi

REŠENJE

I Poreskom obvezniku ____________________________________, sa sedištem/prebivalištem u________________________, ul _______________________, broj _____, PIB: ________________, ODLAŽE SE plaćanje poreskog duga sa stanjem na dan _____________201___. godine, u ukupnom iznosu od ______________ dinara bez davanja sredstava obezbeđenja naplate poreskog duga, u ________ jednakih me-sečnih rata i to:

I rata koja dospeva za plaćanje dana __________ 201__. godine uplaćuje se, i to:- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)

II Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog duga, obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana ________201__. godine do dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom kom-forne metode obračuna.


III Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, isto će biti ukinuto po službenoj dužnosti, a dospeli ne-plaćeni poreski dug naplatiće se u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne naplate poreskog obveznika.

IV Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.


Poreski obveznik iz dispozitiva rešenja, podneo je dana ________201 _. godine zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate u uku-pnom iznosu od __________ dinara sa stanjem duga na dan ________201__. godine.

U zahtevu je naveo da kod Odeljenja/Odseka za ____________ sa stanjem na dan _______ 201__. godine ima ukupan poreski dug po osnovu svih javnih prihoda za čiju je naplatu nadležno Odeljenje/Odsek u iznosu od ___________ dinara. Pošto ukupan poreski dug ne prelazi iznos od ___________ dinara, a nije u stanju da napred navedeni iznos poreskog duga plati ođednom u celosti, moli da mu se odobri njegovo plaćanje u ______ rata, bez davanja sredstava obezbeđenja naplate iz člana 74. stav 2. Zakona o po-reskom postupku i poreskoj administaciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012. ispr.) pošto ispunjava uslov za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate poreskog duga u pogledu iznosa ukupnog poreskog duga propisan članom 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Uz zahtev je priložio dokaz – _________________________________ propisan članom 2. tačka _____. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“ br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, kao i akt (obaveštenje) o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa zakonom. Uvidom u pri-ložene dokaze i dokaza kojima raspolaže ovo Odeljenje/Odsek, utvrđeno da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka ____. Uredbe

Članom 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propi-sano je da se od porskog obveznika ne zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate ako poreski dug po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja, iznosi, i to: - za pravno lice – do 500.000,00 dinara; - za preduzetnika – 100.000,00 dinara i – za fizičko lice – do 50.000,00 dinara.

Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pro-pisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne sa-mouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. istog Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.


Razmatrajući podneti zahtev, i po izvršenom uvidu u stanje duga koje se vodi u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslove iz Uredbe, kao i uslove u pogledu iznosa ukupnog poreskog duga za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate iz člana 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pošto njegov pore-ski dug po osnovu svih javnih prihoda iznosi __________ dinara, o čemu je sačinjen zapisnik o usaglašavanju duga broj: _______ od _____201__. godine, ocenjeno je da je zahtev osnovan i da poreskom obvezniku treba odobriti odlaganje plaćanje poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate, pa je stoga odlučeno kao u dispoziti-vu rešenja i poreskom obvezniku je odobreno plaćanje poreskog duga na način iz tačke I dispozitiva.

Članom 74. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propi-sano je da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga iz rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, nadležni poreski organ će po služ-benoj dužnosti ukinuti rešenje, a dospeli neplaćeni poreski dug naplatiće u postupku prinudne naplate nad obveznikom.

Članom 76. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako je poreskom obvezniku odloženo plaćanje poreskog duga, kamata se obraču-nava za vreme dok traje odlaganje po stopi iz člana 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza obra-čunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.


Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Op-

štine ____________, preko ovod Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja – 97 _______________.

Načelnik/Šef,


6.8. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga za fizičko lice

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________Odeljenje za _______________Broj: ______________________ 201__. godine________________

Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002… 101/2011 i 2/2012),

P R E D L A Ž E M

Da se poreskom obvezniku ________________________________________ sa prebivalištem u ____________________, ul.___________________________ br. _______, šifra obveznika______________________JMBG:_________________, koji je dana ________ 201__. godine podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti koji sa stanjem na dan ________201__. godine, prema usaglašenom stanju, iznosi_____________ dinara, jednokratno do ______________. godine, odnosno u _________ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana ______________. godine, POŠTO:

poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 1. Uredbe o bližim uslovi-•ma za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, ije podneo traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga – _________________,•kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti, odnosno čija vrednost iznosi •____% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje.*


Poreski obveznik __________________________ iz ______________________ podneo je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana ___________. godine.

Uz zahtev je podneo _______________________________________________.* Upisuje se samo ako se kao sredstvo obezbeđenja naplate nudi jemstvo drugog lica


Stavljanjem u odnos duga prema oporezivim prihodima u godini koja prethodi go-dini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, utvrđeno je da dug iznosi _________% opo-rezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje.

Pošto dug poreskog obveznika iznosi ________% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, utvrđeno je da poreski ob-veznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 1. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi sredstvo obezbeđenja naplate duga u vidu______________________________________________________ što je obveznik i učinio dana ___________201___. godine.

Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i ___________________________________________ ocenjeno je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezniku plaćanje poreskog duga na predloženi način.

Poreski inspektor,


6.9. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi knjige

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________Odeljenje za _______________Broj: ____________________ 201__. godine_________________


P R E D L A Ž E M

Da se poreskom obvezniku ___________________ sa sedištem u ____________, ul.________________, PIB _____________ matični broj _______, koji je podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti koji sa stanjem na dan _________201___. godine, prema usaglašenom stanju, iznosi_____________ dinara, jednokratno do ______________. godine, od-nosno u ____ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana ________________. godine, POŠTO:

poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 2. Uredbe o bližim uslovi-•ma za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, ipodneo je traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga ____________________ •kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti.


Poreski obveznik ____________________ iz ____________________podneo je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana _______201 __. godine.

Uz zahtev je podneo poslednji bilans uspeha za period od _______ do _______. godine, u kome je iskazan ukupni godišnji prihod u iznosu od _____________ dinara kao i odluku (obaveštenje) o razvrstavanju za ________godinu u malo pravno lice.

Stavljanjem u odnos duga prema ukupnom prihodu iskazanom u napred pomenu-tom bilansu uspeha, utvrđeno je da dug iznosi _________% ukupnog prihoda iskaza-nog u poslednjem finansijskom izveštaju (bilansu uspeha).


Pošto dug poreskog obveznika iznosi ____% ukupnog prihoda iskazanog u po-slednjem finansijskom izveštaju, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 2. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi sredstvo obezbeđenja naplate duga u vidu __________________________što je poreski obveznik i učinio dana _________201__. godine.

Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i ___________________________________________ ocenjeno je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezniku plaćanje poreskog duga na predloženi način.

Poreski inspektor,


6.10. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga, za srednja i velika pravna lica

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________Odeljenje za _______________Broj: ____________________ 201__. godine _________________


P R E D L A Ž E M

Da se poreskom obvezniku ___________________ sa sedištem u ______________, ul. _____________________, PIB ________________ matični broj ______________, koji je dana _____ 201___. godine, podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti koji sa stanjem na dan _____________. godine,prema usaglašenom stanju, iznosi___________ dinara, jed-nokratno do ___________. godine, odnosno u ____ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana _____201__. godine, POŠTO:

poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 3. Uredbe o bližim uslovi-•ma za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, ipodneo je traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga – __________________•______________________ kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti.


Poreski obveznik ____________________ iz ________________________pod-neo je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana ______201__. godine.

Uz zahtev je podneo poslednji bilans stanja za period od _____________do ___. godine, u kome su iskazana obrtna sredstva u iznosu od __________dinara kao i od-luku (obaveštenje) o razvrstavanju za ________. godinu u srednje/veliko pravno lice. Stavljanjem u odnos iznosa poreskog duga prema iznosu obrtnih sredstava iskazanih u napred pomenutom bilansu stanja, utvrđeno je da dug iznosi _________% obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju (bilansu stanja).


Pošto dug poreskog obveznika iznosi ________% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslo-ve iz člana 2. tačka 3. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi sredstvo obezbe-đenja naplate duga u vidu______________________,što je obveznik i učinio dana _______201__. godine. Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i____________________________________________________,ocenjeno je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezni-ku plaćanje poreskog duga na predloženi način.

Poreski inspektor,


6.11. Primer odluke kojom se odobrava odlaganje plaćanja poreskog duga koju donosi načelnik Gradske/Opštinske uprave

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________Odeljenje za _______________Broj: ____________________ 201__. godine _________________

Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/2002... 101/2011 i 2/2012.), načelnik Gradske/Opštin-ske uprave Grada/Opštine ___________________, donosi

O D L U K U

1. Poreskom obvezniku _____________________________________, sa sedištem u __________________, ul.________________________ br._______, PIB ______, matični broj________________, ODOBRAVA SE odlaganje plaćanja poreskog duga u iznosu od __________ dinara, jednokratno do ________201__. godine, odnosno u _____ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana _________ 201__. godine, pošto ispunjava uslove iz člana 2. tačka___. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, i pošto je podneo tražena sredstva obezbeđenja naplate kojim se obezbeđuje naplata duga.

2. Na osnovu ove odluke biće doneto rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga, pod uslovima iz odluke.

3. Odluku dostaviti rukovodiocu Odeljenja/Odseka za ____________________.


Načelniku Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ___________________, dostavljen je predlog _______________________, broj: ___________ od _______201__. godine, kojim je predloženo da se poreskom obvezniku ____________________________________________ iz __________________odobri odla-ganje plaćanja usaglašenog poreskog duga u iznosu od _______________ dinara, na način iz ove odluke.


Razmatrajući napred navedeni predlog, odlučeno je da se isti prihvati, pošto po-reski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka ____. Uredbe i podneo je tražena sredstva obezbeđenja naplate, a razlozi iz obrazloženja predloga su prihvatljivi, pošto su zasnovani na realnoj proceni.

Načelnik,_______________


6.12. Primer sporazuma o odlaganju plaćanja poreskog duga

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________ štambilj poreskog obveznikaOdeljenje za _______________Broj: ____________________ 201__. godine_________________

Na osnovu člana 73. st. 3. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji („Službeni glasnik RS“,br. 80/2002... 101/20111. i 2/2012.),

1. Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za ______________, koje zastupa _________________________________________ i

2. Poreski obveznik ___________________________________ sa sedištem u ___________ PIB__________, matični broj ___________, koga zastupa ___________, direktor (u daljem tekstu: potpisnici sporazuma), dana __________201___. godine, zaključili su

S P O R A Z U Mo odlaganju plaćanja poreskog duga

Član 1.Potpisnici sporazuma saglasno konstatuju:

Da poreski obveznik sa stanjem na dan _______201 __. godine ima ukupno 1) usaglašen poreski dug (glavnica i kamata) po osnovu izvornih lokalnih jav-nih prihoda u iznosu od ____________ dinara, a po računima za uplatu jav-nih prihoda i u iznosima iz zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga broj: ________od______201__ godine, i to:




Iznos obračunate kamate do ___201__. godine

UKUPNO DINARA (4+5)

1 2 3 4 5


Da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka __. Uredbe o bližim 2) uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl.glasnik RS“, br.53/2003, 61/2004 i 71/2005).Da je poreski obveznik dao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog duga 3) ______________________________ u visini poreskog duga za čije se plaća-nje traži odlaganje.

Član 2.Poreskom obvezniku se na osnovu Odluke _______________________________

broj:________ od _____ 201__. godine, plaćanje poreskog duga odlaže:Jednokratno do _______ 201__. godine i to:1)

iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•

u ____ rata i to:2) I rata koja dospeva __________ 201 __. godine

iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________•

(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)

Član 3.Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog duga

obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana usaglašavanja duga (_____ 201 __. godine) do dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke – Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Član 4.Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga

iz člana 2. ovog sporazuma, isti će biti poništen rešenjem Gradske/Opštinske upra-ve Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _________________, shodno odredbi člana 74. stav 7. Zakona, a neplaćeni poreski dug naplatiće se iz datog sredstva obezbeđenja bez donošenja posebnog rešenja o prinudnoj naplati, već odmah po do-stavljanju poreskom obvezniku obaveštenja o pristupanju prinudnoj naplati iz datog sredstva obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom, u smislu člana 74. stav 8. Zakona.


Ukoliko neplaćeni poreski dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstva obezbeđenja, ostatak poreskog duga biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz predmeta pri-nudne naplate propisanih članom 84. stav 1. Zakona.

Član 5.Sporazum stupa na snagu danom potpisivanja od strane poslednjeg potpisnika

sporazuma.

Član 6.Sporazum je sastavljen u 4 (četiri) primerka, od kojih po dva za svakog potpisnika

sporazuma.

1. ZA Odeljenje/Odsek za ___________, 2. ZA PORESKOG OBVEZNIKA, Gradske/Opštinske uprave _________ ______________________ _________________________


6.13. Primer rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga

Broj rešenja: ___________ PIB:__________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____________Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu člana 2a i 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni gla-snik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi

REŠENJE

I UKIDA SE rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _____________Odeljenja/Odseka za ______________, broj: _______ od _____ 201__. godine, kojim je poreskom obvezniku ___________________sa sedištem/prebivalištem u________________, ul ____________________, broj _____, PIB: _____________, odobreno odladanje plaćanje poreskog duga u ukupnom iznosu od _______ dinara u ________ jednakih mesečnih rata, zbog toga što se ne pridržava rokova za uplatu odobrenih rata iz rešenja pošto nije uplatio ratu koja je dospela za plaćanja dana ____ 201__. godine u iznosu od _____ dinara.

II Dospeli a neplaćeni poreski dug za koji je odobreno odlaganje plaćanja rešenjem iz tačke I, naplatiće se iz datog sredstva obezbdeđenja ________________________, odmah po dostavljanju obaveštenja poreskom obvezniku.

III Žalba protiv rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.

O b r a z l o ž e n j e

Rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________Odeljenja/Odseka za ________, broj: _______ od _____ 201__. godine, poreskom obvezniku iz dispo-zitiva rešenja odobreno je odladanje plaćanje poreskog duga u iznosu od _______ dinara u _____ jednakih mesečnih rata.

Pomenutim rešenjem poreski obveznik je upozoren da će rešenje, ako se ne pridr-žava rokova za uplatu odloženog poreskog duga, biti po službenoj dužnosti ukinuto, a nenaplaćeni poreski dug će biti naplatićen iz datog sredstva obezbeđenja po dostavljanju obaveštenja poreskom obvezniku u smislu člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), bez donošenja posebnog rešenja o prinudnoj naplati. Članom 74. stav 7. Zakona, koji u smislu člana 2a Zakona primenjuje i organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda, propisano je da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz


rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, isto će se ukinuti a dospeli, a neplaćeni po-reski dug će se naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate. Ukoliko neplaćeni dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstava obezbeđenja, ostatak duga biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne naplate propisanim članom 84. stav 1. Zakona.

Pošto se poreski obveznik nije pridržavao rokova za uplatu odobrenih rata odre-đenih rešenjem iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, jer nije uplatio ratu koja je dospela za plaćanje dana ____ 201__. godine u iznosu od _____ dinara, a što je utvrđeno na osnovu ažurnih podataka iz poreskog računovodstva ovog Odeljenja/Odseka, doneto je rešenje kao u dispozitivu. Obveznik je poslednju ratu reprograma koja je dospela ____201_. godine uplatio dana ______201 __. godine.

Članom 147. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/

Opštine ____________, preko ovod Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,


6.14. Obaveštenje o pristupanju prinudnoj naplati odloženog a neplaćenog poreskog duga iz datog sredstva obezbeđenja (član 74. stav 8. ZPPPA)

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava___________ PIB: _____________Odeljenje za _______________Broj: ____________________ 201__. godine_________________

PORESKOM OBVEZNIKU _________________________________________,Sa sedištem/prebivalištem u __________________, Ul.______________, br. ___

PREDMET: Obaveštenje

Na osnovu sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga broj ___________, od _______201__. godine, Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _________________, odobreno vam je plaćanje po-reskog duga dospelog za plaćanje do _____201 __. godine, u iznosu od ___________ dinara, u ____ rate.

U navedenom sporazumu, odnosno rešenju uneta je zakonska odredba člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema kojoj, ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga iz sporazuma, odnosno rešenja, sporazum će biti poništen, odnosno biće ukinu-to rešenje po službenoj dužnosti, a neplaćeni poreski dug biće naplaćen iz datog sredstva obezbeđenja.

Pošto se niste pridržavali rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaća-nja poreskog duga, ovo Odeljenje/Odsek je po službenoj dužnosti poništilo sporazum, odnosno ukinulo rešenje, svojim rešenjem broj _______, od _____201 __. godine, u smislu člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Služ-beni glasnik RS“, br. 80/02...101/2011 i 2/2012) koje vam je uredno dostavljeno dana _____ 201__. godine.

Stoga vas obaveštavamo da će ovo Odeljenje/Odsek, bez donošenja rešenja o pri-nudnoj naplati, pošto se radi o prinudnoj naplati iz datog sredstva obezbeđenja naplate odloženog poreskog duga, pristupiti prinudnoj naplati odloženog a neplaćenog pore-skog duga u skladu sa zakonom iz datog sredstva obezbeđenja - ___________________________________________________________________________, ako u roku od tri dana od dana prijema ovog obaveštenja ne uplatite dospeli a neuplaćeni poreki


dug, koji na dan sastavljanja ovog obaveštenja sa obračunatom kamatom po vrstama izvornih lokalnih javnih prihoda iznosi, i to:

Naziv uplatnog računa – vrasta javnog prihoda

Broj uplatnog računaIznos dospelog a neplaćenog poreskog

duga sa obračunatom kamatom za koji je odobreno odlganje plaćanja

1 2 3

SVEGA DINARA

Načelnik/Šef,


7. PRIMERI AKATA ZA SPROVOĐENJE PRINUDNE NAPLATE POREZA

7.1. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika - „blokada“

Broj rešenja:___________________ PIB: ___________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za __________, na osnovu čl. 2a, 77, čl. 84, čl. 92. stav 2. i čl. 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ____ 201 __. godine, donosi

R E Š E NJ E

I PORESKOM OBVEZNIKU: DELATNOST: MATIČNI BROJ: PIB: POSLOVNO SEDIŠTE: ULICA I BROJ: BROJ RAČUNA: BANKA:

ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz novčanih sredstava na svim njegovim računima otvorenim kod banaka prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatne račune javnih prihoda, po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ______ 201__. godine, po opomeni za plaćanje poreza broj: ________ od ____201__. godine, koja nije plaćena u zakonskom roku, sa obračunatom kamatom do dana donošenja ovog rešenja, i to:


Red br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima

5% posebna jednokratna taksa

za prinudnu naplatu

Svega dinara (4+5)

Kamata obračunata do

__201_ god. dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)


uplati

1 2 3 4 5 6 7 8 9

II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osno-va i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da odmah po prijemu ovog rešenja preduzme mere iz svoje nadležnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, radi prinudne naplate dospele, a neplaćene poreske obaveze iz tačke I ovog rešenja sa obračunatom kamatom na iznos iz kolone 6. tačke I ovog rešenja, na način propisan članom 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji od dana donošenja ovog rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja, iz novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka, uključujući i sredstva na deviznom računu, prenosom sredsta-va sa računa poreskog obveznika na uplatne račune javnih prihoda.

Prenos iznosa novčanih sredstava uvećanih za obračunatu kamatu za period i na način iz tačke I ovog rešenja, sa računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka vrši se po vrstama javnih prihoda, u iznosima, na račune za uplatu javnih prihoda i s pozi-vom na broj odobrenja iz tabele u tački I ovog rešenja.

III Ako na računu/računima poreskog obveznika nema dovoljno sredstava, banka/banke vrše prenos novčanih sredstava na račune za uplatu javnih prihoda iz tačke I ovog rešenja sukcesivno, prema raspoloživim novčanim sredstvima na računu/računima po-reskog obveznika dok se nalog Narodne banke Srbije za naplatu poreske obaveze, sa obračunatom kamatom za period i na način iz tačke I ovog rešenja, ne izvrši u celosti.

IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.VI Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku a proi-

zvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za pri-jem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu do dana namirenja obaveza, odno-sno dana poništenja rešenja.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, na osnovu ažurnog stanja u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka na PIB ______________ poreskog obveznika za račune izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave, utvrdilo je da poreski obveznik iz dispo-zitiva rešenja duguje po osnovu dospele poreske obaveze do _______ 201__. godine, iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja.

Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog rešenja, dana ______201__. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza broj: ________ od ___201. godine.


Kako poreski obveznik ni u roku od pet dana ostavljenom opomenom za plaćanje poreza nije izvršio uplatu dospelog a neplaćenog iznosa poreza u celosti, nije osporio vrstu i visinu poreskog duga, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka broj:_________ od _______ 201__. godine, na osnovu člana 95. stav 1. Za-kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), do-neto je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovom računu otvorenom kod banke sa obračunatom kamatom do ______201__. godine, kao dana donošenja ovog rešenja i dat je nalog Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu da banci/bankama, kod kojih poreski obveznik ima otvorene račune naloži da prioritetno, u skladu sa odredbama zakona kojim je uređen platni promet, prenesu sredstva sa raču-na obveznika na propisane račune javnih prihoda.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 95. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom po-reza iz sredstava na računu poreskog obveznika, u smislu člana 2a Zakona, ima i nad-ležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Članom 95. stav 3. Zakona, propisano je da se rešenje o prinudnoj naplati iz novča-nih sredstava izvršava na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.

Članom 95. stav 2. Zakona, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa ce-lokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.

Stoga je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, dat i nalog za obračun kamate na iznos iz kolone 6. tačke I ovog rešenja, na način propisan članom 75. stav 1. Zakona, od dana donošenja ovog rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa dospele a neplaćene poreke obaveze i prenos obra-čunate kamate na napred navedeni način na odgovarajuće račune javnih prihoda.

Dospeli, a neplaćeni iznosi javnih prihoda iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, uve-ćani su za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza, shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i pripisuje glavnom dugu, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj na-plati – član 77. stav 1. Zakona). Glavni dug na koji je pripisana posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza predstavlja osnovicu na koju se obračunava kamata od dana početka postupka prinudne naplate, odnosno od dana donošenja rešenja o prinudnoj naplati do dana uplate dospele a neplaćene poreke obaveze.

Na iznose javnih prihoda iz tačke i dispozitiva ovog rešenja obračunata je kamata u skladu sa odredbama člana 75. Zakona do dana donošenja ovog rešenja, shodno odredbi člana 77. stav 2. Zakona.


Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, pri-menom komforne metode obračuna.

Članom 95. stav 5. Zakona propisano je da se naplata dugovnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke, ako banka ne postupi po nalogu organizacije za prinudnu naplatu i ne izvrši prenos sredstava sa računa poreskog obveznika radi naplate poreske obaveze.

Članom 83. stav 2. Zakona propisano je da troškovi prinudne naplate (posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu) padaju na teret poreskog obveznika.

Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.Članom 95. stav 6. Zakona propisano je da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz

novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.

Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Op-štine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostav-ljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana ________201__. godine

Overava,

(M.P.) ______________


7.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz člana 87a ZPPPA

Broj: _____________ PIB:________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privreme-ne mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika, na osnovu čl. 2a i 87a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______ 201 __. godine, donosi

R E Š E NJ E

I PORESKOM OBVEZNIKU: DELATNOST: MATIČNI BROJ: PIB: POSLOVNO SEDIŠTE: ULICA I BROJ: BROJ RAČUNA: BANKA:

ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA obezbeđenja naplate poreskog potraživa-nja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava – Zabrana poreskom obvezniku da nov-čane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), prebija-njem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, RADI OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate u ukupnom iznosu od ______ dinara iz novčanih sredstava poreskog obve-znika na njegovim računima na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za __________ o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sa računa porskog obveznika broj: _____ od ____201__. godine.

II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu da privremenu meru iz tačke 1. ovog rešenja ustanovi upisom privremene mere u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vreme-nom prijema ovog rešenja.


III NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu DA IZVRŠI PRIVREMENU MERU iz tačke 1. ovog rešenja u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koji se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenata i izda nalog banci/bankama kod kojih pore-ski obveznik ima otvorene račune da odmah obustave izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja koja su izuzeta članom 87a stav 7. Zakona o po-reskom postupku i poreskoj administraciji.

IV Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza u iznosu od __________ dinara na osnovu izvršenog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za ___________, o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika broj: _______ od _______201__. godine.

V Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.VI Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.

O b r a z l o ž e nj e Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ____ - Odeljenje/Odsek za _____, pokre-

nulo je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze iz novčanih sred-stava na računu/računima otvorenih kod banke poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati broj: _____ od _____201__. godine.

Odredbom člana 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012. – u daljem tekstu: Zakon), propisano je da Poreska uprava, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog ob-veznika na njegovim računima na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, rešenjem usta-novljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika. Navedena privremena mera, prema odredbi člana 87a stav 2. Zakona, je zabrana poreskom obvezniku da novčane obave-ze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odno-sno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87a. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem privre-mene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novča-nih sredstava na računu poreskog obveznika, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvor-nih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Odredbom člana 87a. stav 4. Zakona propisano je da se rešenje o ustanovljavanju privremene mere dostavlja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu zajedno sa iz-vršnim rešenjem o prinudnoj naplati poreske obaveze iz novčanih sredstava poreskog


obveznika, dok je odredbom stava 5. pomenutog člana propisano da je organizacija nadležna za prinudnu naplatu dužna da odmah po prijemu rešenja o ustanovljavanju privremene mere, izvrši upis privremene mere u registar blokiranih računa pod datu-mom i tačnim vremenom prijema rešenja.

Privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika, shodno odredbi člana 87a. stav 6. Zakona, izvršava se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koje se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenata.

Odredbom člana 87a. stav 7. Zakona propisana su plaćanja poreskog obveznika u vreme izvršenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na njegovim računi-ma na koja se ne odnosi privremena mera iz člana 87a. stav 1. i 2. Zakona.

Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja, u smislu odredbe člana 87a. stav 8. Za-kona, traje do naplate poreza na osnovu izvršnog rešenja nadležnog poreskog organa o prinudnoj naplati poreske obeveze iz novčanih sredstava na računima poreskog ob-veznika, radi čijeg obezbeđenja naplate je i ustanovljena.

Odredbom člana 87a stav 3. Zakona propisano je da rešenje o ustanovljavanju privremene mere iz stava 2. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja pore-skom obvezniku.


Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/

Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana_______201__. godineOverava,(M.P.) ___________________


7.3. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari

Broj: _______________ PIB:________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu čl. 2a, 77, 84, 92. stav 2. i 99. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________201__. godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreske obaveze iz pokretnih stvari

I PORESKOM OBVEZNIKU: DELATNOST: MATIČNI BROJ: PIB/JMBG: POSLOVNO SEDIŠTE: ULICA I BROJ: BROJ RAČUNA: BANKA:

ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz pokretnih stvari u njegovoj svojini, po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ________ 201__. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:

Red. br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima

5% posebna jednokratna

taksa za prinudnu naplatu

Svega u dinarima

(4+5)

Kamata obračunata do __ 201_ god. dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)

Poziv na broj

odobrenja pri uplati

1 2 3 4 5 6 7 8 9

II Prinudna naplata poreske obaveze iz tačke I ovog rešenja izvršava se popisom i procenom, obezbeđenjem upisom založnog prava u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist poreskog poverioca, zaplenom i prodajom sledećih pokretnih stvari poreskog obveznika, i to:


I Pokretnih stvari koje imaju registracioni broj:

RbVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u

KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

II Pokretnih stvari koje nemaju registracioni broj:

RbVrsta mašine/

opremeMarka Tip

Godina proizvodnje

Snaga u KW Nosivost u T Težina u T

1 2 3 4 5 6 7 8

III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz stava I dispo-zitiva ovog rešenja, dana _____201 _. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik nije učinio, nije iskoristio pouku iz opomene da u roku iz opomene može da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreza, niti je u pomenutom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obave-ze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze je odbijen rešenjem Odeljenja/Odseka za __________ broj: _____ od _____201_. godine.

IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _______________, je na osnovu osnovu ažurnog stanja u poreskom računovod-stvu na PIB_____________poreskog obveznika, koje vodi Odeljenje/Odsek za ______________________, utvrdilo da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospele poreske pbaveze, javne prihode po vrstama i u iznosima navede-nim u stavu I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 201_. godine, sa nalo-gom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio. Osim toga poreskom obvezniku je opomenom data pouka da u roku od


pet dana od dana njenog prijema može da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreza.

Kako poreski obveznik ni u roku iz opomene za plaćanje poreza nije izvršio uplatu dospele poreske obaveze, nije u roku od pet dana od dana prijema opomene iskoristio pouku da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreza, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka, na osnovu člana 92. i 99. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari pore-skog obveznika.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 99. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom po-reza iz pokretnih stvari, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokal-ne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Dospeli a neplaćeni iznos poreza iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvećan je za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dos-pelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obra-čunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona.

Na iznos poreske obaveze koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama čl. 75. Zakona.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, pri-menom komforne metode obračuna.

Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu na-platu i troškovi prinudne naplate propisani Uredbom o visini troškova prinudne na-plate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003) padaju na teret poreskog obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.

Prinudna naplata poreske obaveze iz pokretnih stvari poreskog obveznika izvršava se popisom i procenom, ustanovljavanjem založnog prava u korist poreskog poverioca upisom u Registar zaloge, zaplenom i prodajom pokretnih stvari, shodno odredbi čla-na 87. stav 1. tačka 1) i člana 89. i 99. Zakona.

Ustanovljavanje zaloge na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate vrši se po odredbama člana 87. Zakona.

Popis pokretnih stvari poreskog obveznika vrši se u skladu sa odredbom člana 89. Zakona, a procena, zaplena i prodaja pokretnih stvari poreskog obveznika vrši se u skladu sa odredbama člana 99 - 104. Zakona.

Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspo-red sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br. 104/2011, 10/2012 i 18/2012), propisani su računi za platu javnih prihoda.


Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Op-štine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostav-ljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozi-vom na broj odobrenja – 97 _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana _____201__. godine

Overava(M.P.) ______________________


7.4. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na pokretnim stvarima u prinudnoj naplati (član 87. ZPPPA)

Broj: _______________ PIB:________________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog za-ložnog prava u korist Grada/Opštine_________, u prinudnoj naplati poreza, na osnovu člana 2a, člana 86. i 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Za-kona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava NA POKRETNIM STVARIMA upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine ______________ kao poreskog poverioca, kojim se obezbeđuje naplata dospele a neplaćene poreske obaveze u prinudnoj naplati od

PORESKOG OBVEZNIKA: DELATNOST: MATIČNI BROJ: PIB/JMBG: POSLOVNO SEDIŠTE: ULICA I BROJ: BROJ RAČUNA: BANKA:

NALAŽE SE popis i procena pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika u vred-nosti do iznosa dospele a neplaćene poreske obaveze u iznosu od ___________ dinara, iz rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za _____________, broj: _______ od ______201__ godine o prinudnoj naplati poreza iz pokretnih stvari, i to:


I Pokretne stvari koja imaju registracioni broj:

RbVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u

KW

Rad. zap. motora

u cm

Nosivost u kg.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:

R bVrsta mašine/

opremeMarka Tip

Godina proizvodnje

Snaga u KWNosivost

u TTežina

u T

1 2 3 4 5 6 7 8

2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja izvršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ -Odeljenja/Odseka za_____________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

3. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznikan u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca, ustanovljava se upisom u Re-gistar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.

4. Zakonsko založno pravo traje do namirenja poreskog duga ili poništenja pore-skog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke1. ovog rešenja počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o pore-skom postupku i poreskoj administraciji).



Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, otpočelo je postupak prinudne naplate dospelog a neplaćenog po-reskog potraživanja po osnovu _______________________________________________, u iznosu od _____________ dinara, od poreskog obveznika iz tačke 1. dispozi-tiva ovog rešenja donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika, broj: _______ od_____201__. godine, pošto poreski obveznik nije uplatio dospelo poresko potraživanje ni u roku iz opomene ovog Odeljenja/Odseka koja mu je uredno dostavljena dana _______201 __. godine.


Istovremeno ovim rešenjem, radi obezbeđenja naplate napred navedenog dospe-log a neplaćenog poreskog potraživanja u postupku prinudne naplate u iznosu iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, na osnovu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), naložen je popis i proce-na pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, radi usta-novljavanja zakonskog založnog prava upisom u Registar zaloge na pokretnim stvari-ma u korist Grada/Opštine _________ kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate poreskog potraživanja, u smislu člana 86. i 87. stav 1. Zakona.

Naime, članom 87. stav 1. Zakona propisano je da Poreska uprava u postupku usta-novljavanja založnog prava u korist poreskog poverioca nalaže popis i procenu pokret-nih stvari poreskog obveznika.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87. stav 1. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem založnog prava na pokretnim stvarima, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni or-gan jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.


Članom 86. stav 3. Zakona propisano je da zaloga traje do izmirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

Članom 88.stav 1. Zakona propisano je da poreskom obvezniku posle dostavljanja rešenja kojim se nalaže popis i procena pokretnih stvari radi upisa založnog prava, nije dozvoljeno raspolaganje tim stvarima.

Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, dok je odredbom člana 87. stav 6. Zakona propisano da rešenje iz člana 87. stav 1. Zakona postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 ______________.

Načelnik/Šef,


7.5. Primer predloga za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan poreskog obveznika radi popisa i procene


O S N O V N O M S U D U ______________________

POVERILAC: Grad/Opština – Gradska/Opštinska uprava –Odeljenje/Odsek za _______________________

PORESKI DUŽNIK: ________________________________ iz ______________ ul. _________________________________ br. ____.

P R E D L O Gza donošenje rešenja kojim se dozvoljava ulazak u stan

I Poverilac je rešenjem o određivanju prinudne naplate poreza pokrenuo postu-pak prinudne naplate poreza od poreskog dužnika radi naplate dospele a neplaćene poreske obaveze u ukupnom iznosu od ___________________ dinara. Rešenje o pri-nudnoj naplati broj ________od 201_. godine, je uredno dostavljeno poreskom duž-niku dana _______ 201_. godine, kada je i postalo izvršno shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS,“ br.80/02... 101/2011 i 2/2012).

Kako poreski dužnik nije uplatio dugovani iznos poreske obaveze, odnosno nije uplatio poreski dug u celosti, dana _______ 201_. godine izdat je radni nalog pore-skom izvršitelju i pristupilo se prinudnoj naplati poreske obaveze izlaskom poreskog izvršitelja na lice mesta radi popisa i procene pokretnih stvari u stanu – kući pore-skog dužnika.

Međutim, poreski dužnik nije dozvolio poreskom izvršitelju poverioca da uđe u stan – kuću koji koristi za stanovanje, a koji se nalazi u ____________________ ul. _____________, br. ___, o čemu je sačinjena službena beleška broj: 433 - ______________ od ______ 201_. godine u kojoj je uneta izjava poreskog dužnika da ne dozvoljava ulazak u pomenuti stan – kuću čiji je držalac.


II Stoga, podnoseći ovaj predlog, predlažemo da sud, u smislu člana 89. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012.), donese

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE poreskom izvršitelju _____________________________Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za __________ ulazak u stan – kuću poreskog dužnika ___________ koji se nalazi u _________________ ul. ____________________ br. ___, protiv njegove volje, radi obavljanja popisa i procene pokretnih stvari u postupku ___________________________________________________________________________________________

(upisuje se ustanovljavanje privremene mere naplate poreza ili založnog prava na pokretnim stvarima)po rešenju o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine___________ - Odeljenja/Odseka za ______________________________, broj: 433 - ________ od _______ 201_. godine, u ukupnom iznosu od _____________ dinara.

PRILOG: 1. Izvršno rešenje o određivanju prinudne naplate br. 433 - ___________ od __________ 201_. godine2. Službena beleška br. 433 - ___________ od ___________ 201_. godine

ZA POVERIOCA,

Načelnik/Šef,


7.6. Primer zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova za pružanje pomoći u postupku prinudne naplate poreza


MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA- Policijskoj upravi -

______________________

PREDMET: Zahtev za pružanje pomoći u postupku prinudne naplate dospelog a neplaćenog poreza

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ____________– Odeljenje/Odsek za _____________ pokrenula je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze rešenjem o prinudnoj naplati broj: 433 - _______ od 201_. godi-ne od poreskog obveznika __________________________ iz _____________, ul. ______________________ br.____. Rešenje je uredno dostavljano poreskom obve-zniku dana _____ 201__. godine, kada je postalo izvršno shodno odredbi člana 77. Stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Pošto navedeni poreski obveznik nije uplatio dospelu a neplaćenu poresku obavezu po napred navedenom rešenju, dana _______ 201__. godine izdat je radni nalog pore-skom izvršitelju ovog Odeljenja/Odseka da izlaskom na licu mesta od pomenutog pore-skog obveznika izvrši prinudnu naplatu poreske obaveze u skladu sa propisima. Međutim, poreski obveznik je na licu mesta pružio fizički otpor, odnosno nagovestio mogućnost očekivanja takvog otpora, o čemu je sačinjena službena beleška koja se uz zahtev dostav-lja, čime je poreski izvršitelj ovog Odeljenja/Odseka onemogućen da sprovede službene radnje za koje je zakonom ovlašćen u postupku prinudne naplate poreske obaveze.


Stoga, podnoseći ovaj zahtev molimo da se poreskom izvršitelju ovog Odeljenja/Od-seka, u smislu člana 89. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), pruži pomoć u postupku izvrše-nja prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze od napred navedenog poreskog obveznika dana __________ 201_. godine u vremenu od _______ do _______ časova.

Zahvaljujemo na saradnji.

PRILOG:1.Izvršno rešenje o određivanju prinudne naplate;2. Službena beleška broj:433-_________od _____201__. godine

Načelnik/Šef,


7.7. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate



založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zalogeu postupku prinudne naplate

Sastavljen dana _____ 201 __. godine u postupku ustanovljavanja založnog pra-va na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, kao sredstva obezbeđenja naplate poreske obaveze u ukupnom izno-su od____________ dinara od poreskog obveznika _________________________, sa sedištem u ____________________ ul. __________________br.____, PIB:_____________, na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:___________ od _____ 201__ godine.


Popisu i proceni prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik _____________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:___________ ____________________

Svedok _____________________________ JMBG: ____________________1) Svedok _____________________________ JMBG: ____________________2) Procenitelj __________________________ JMBG: ____________________3)

Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Za-kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreskom obvezniku pokazao svoju službenu legitimaciju, dostavio poreskom obvezniku rešenje o prinudnoj naplati


Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__. godine iz pokretnih stvari poreskog obveznika i rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__. god-ine, kojim je naložen popis pokretnih stvari poreskog obveznika radi ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate i pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati.

Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika, poreski izvršitelj je popisao i procenio/ poreski izvršitelj je popisao a posebni procenitelj _____________________ je procenio o čemu je sastavio zapisnik broj: _______, radi ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine ____________, u postupku pri-nudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__ godine u uku-pnom iznosu od _____________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika, i to:

I Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:

RbVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasije

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u

KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.

Procenjena vrednost -

dinara

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ukupno


R. b.Vrsta

mašine/opreme

Marka TipGodina

proizvodnjeSnaga u

KWNosivost

u TTežina

u T

Procenjena vrednost u

dinarima

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ukupno

III Ukupan iznos procenjene vrednosti popisanih pokretnih stvari (I + II) ______ dinara, i slovima: ________________________________________.

Popisane pokretne stvari su, u smislu člana 101. stav 1. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji, ostavljene poreskom obvezniku na čuvanje do njiho-vog oduzimanja.


Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje na-pred navedenih popisanih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugro-žavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da založni poverilac, shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava (popisane i procenjene pokretne stvari) pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenim pokretnim stvarima).

Popis i procena su završeni u _______ časova.Svedoci:1._________________________2. _________________________ Poreski izvršitelj,

Procenitelj, ________________ ____________________

Kopiju zapisnika za poreskogObveznika dana ______201__. godinePrimio (M.P) ____________________


7.8. Primer zapisnika o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava u prinudnoj naplati (član 101. stav 3. ZPPPA)


Z A P I S N I Ko popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja

založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u postupku prinudne naplate

Sastavljen dana _____ 201__. godine u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine____________, kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__ godine, a koja nije plaćena u zakon-skom roku, kao sredstva obezbeđenja naplate poreske obaveze u ukupnom iznosu od __________ dinara od poreskog obveznika ___________________________, sa se-dištem u ____________________ ul. __________________br.__, PIB: ___________, na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _________________ broj:_________ od _____ 201__. godine.

Započeto u _____ časova.Popisu i proceni prisustvuju, i to:1) Poreski izvršitelj, 2) Ovlašćeni predstavnik ________________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:___________ _____________________

Svedok _____________________________ JMBG: ___________________1) Svedok _____________________________ JMBG: ___________________2) Procenitelj __________________________ JMBG: ___________________3)

Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Zako-na o poreskom postpku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku pokazao svo-ju službenu legitimaciju, dostavio mu rešenje o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________


broj:_______ od _____ 201__. godine iz pokretnih stvari i rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__. godine, kojim je naložen popis pokretnih stvari po-reskog obveznika radi ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate i pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o pri-nudnoj naplati.

Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika, poreski izvršitelj je popisao i procenio/ poreski izvršitelj je popisao a posebni procenitelj ______________________ je procenio popisane stvari o čemu je sastavio zapisnik broj: ________, radi ustanov-ljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__. godine u uku-pnom iznosu od _____________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika, i to:


RbVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.


dinara

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ukupno


R. b.Vrsta

mašine/opreme

Marka TipGodina

proizvodnjeSnaga u

KWNosivost

u TTežina

u TProcenjena vrednost

u dinarima

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ukupno

III Ukupan iznos procenjene vrednosti popisanih pokretnih stvari (I + II) ______________dinara, i slovima: _______________________________________

Pošto je poreski izvršitelj ocenio da postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupo-rebljivim popisane stvari, jer poreski obveznik _____________________________, poreski izvršitelj je popisane pokretne stvari oduzeo odmah po završetku popisa i


procene, shodno odredbi člana 101. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Popis i procena su završeni u _______ časova.

Svedoci:1. _________________________2. _________________________

Procenitelj, _________________________ Poreski izvršitelj, ___________________

Kopiju zapisnika za poreskog obveznika dana ______201__. godinePrimio(M.P.) _____________________

Popisane i procenjene pokretne stvari iz ovog zapisnika poreski izvršitelj je oduzeo dana _____201__ godine

Stvari predao: Stvari primio: _______________ JMBG__________ Poreski izvršitelj, __________________Svedoci:1. _________________________2. _________________________


7.9. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis založnog plava na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate poreza

Broj: ____________ PIB: ______________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002…101/2011 i 2/2012.) i čla-na 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25, da radi obezbeđenja naplate dospelog poreza na dan ________201__. godine, u ukupnom iznosu od ___________ dinara, kao glavnog potraživanja IZVRŠI UPIS zakon-skog založnog prava u korist Grada/Opštine __________, kao poreskog poverioca na pokretnim stvarima poreskog obveznika ______________________________, sa sedištem u ______________________, Ul. ________________, br. ____, PIB/JMBG: __________, određenim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: __________od ______201___ godine, u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima pod datumom, časom i mi-nutom prijema rešenja, i to:


RbVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.

Procenjena vred. u din.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ukupno



R bVrsta mašine/

opremeMarka Tip

Godina proizvodnje

Snaga u KW

Nosivost u T

Težina u T

Procenjena vred. u din.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ukupna vrednost

2. Zalogom na pokretnim stvarima obezbeđuje se naplata poreskog duga u mak-simalnom iznosu od___________ dinara, što obuhvata glavni poreski dug, uvećan za pripadajuću kamatu i troškove postupka prinudne naplate.



Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu čla-na 87. stav1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naložila je popis i procenu pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika iz dispozitiva ovog re-šenja, koje su konkretno opredeljene u tački 1. dispozitiva, radi upisa zakonskog založ-nog prava u Registar zaloge pokretnih stvari u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca, u cilju obezbeđenja naplate dospelog poreza u postupku pri-nudne naplate u iznosu od ___________ dinara.

Naime, članom 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-nistraciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da u postupku ustanovljavanja zaloge, Poreska uprava rešenjem nalaže popis pokretnih stvari.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem založ-nog prava u prinudnoj naplati poreza iz pokretnih stvari, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedenog založnog prava, izvršeno i sa-činjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u po-stupku prinudne naplate poreza broj: __________od ______201__. godine, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate poreza u korist Grada/Opštine _____________, u smislu člana 87. stav 3. Zakona.

Naime, članom 87. stav 3. Zakona, propisano je da Poreska uprava po izvršenom popisu pokretnih stvari, rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založ-nog prava u registar pokretnih stvari.


Uz pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari, kao i rešenje iz člana 87. stav 1. Zakona, u smislu člana 87. stav 2. pomenutog zakona

Članom 87. stav 5. Zakona, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar, upisuje u založni registar pokretnih stvari odmah po do-stavljanjnu nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.


Članom 7. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima propisano je da se založnim pravom obezbeđuje iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troš-kovi ostavarenja naplate potraživanja.

Članom 147. stav 1. Zakona, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.


Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97- _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršnodana ______201__. godine (M.P.) ________________

Rešenje za Agenciju primio _______________ (M.P.)Dana___201_godine u ___časa___minuta


7.10. Primer zapisnika o oduzimanju pokretnih stvari na kojima je ustanovljeno založno pravo (član 101. stav 2. ZPPPA)


Z A P I S N I Ko oduzimanju popisanih pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreske

obaveze na kojima je ustanovljeno zakonsko založno pravo

sastavljen dana _____ 201__. godine, shodno odredbi člana 101. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz pokretnih stvari na kojima je konačnim rešenjem Agencije za privredne registre broj: ___________ od _______201__. godine, upisano založno pravo u Registar založnog prava na po-kretnim stvarima u korist Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca, kao sredstvo obezbeđenja naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__. godine u ukupnom iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika ________________________________________sa sedištem u ____________________ ul. __________________br.____, PIB: _________________, na osnovu izvršnog reše-nja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__.godine.


Postupku oduzimanja popisanih pokretnih stvari prisustvuju, i to:

1. Poreski izvršitelj, __________________________, sl. legitimacija broj: ______ 2. Poreski obveznik/ovlašćeni predstavnik ______________________________Svedoci:1. __________________________ JMBG: __________________2. __________________________ JMBG: __________________

Pre pristupanja oduzimanju popisanih pokretnih stvari poreskog obveznika na ko-jima je na osnovu konačnog rešenja Agencije za privredne registre broj: ___________


od _______200__ godine, ustanovljeno založno pravo u korist Grada/Opštine __________, kao poreskog poverioca, kao sredstvo obezbeđenja naplate poreske oba-veze dospele za plaćanje do ______201__. godine u ukupnom iznosu od____________ dinara, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Zakona o poreskom po-stpku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku pokazao svoju službenu legitima-ciju, a zatim pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati.

Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati, a od dana popisa i procene pokretnih stvari protekao je rok od osam dana od dana popisa, stekli su se uslovi za oduzimanje popisanih pokretnih stva-ri iz člana 104. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zato je poreski izvršitelj oduzeo pokretne stvari u svojini poreskog obveznika __________________ sa sedištem/prebivalištem u ____________, koje su propisane i procenjene o čemu je sačinjen zapisnik Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__. godine, i to:


R bVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u

KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11


R. b.Vrsta mašine/

opremeMarka Tip

Godina proizvodnje

Snaga u KW

Nosivost u T Težina u T

1 2 3 4 5 6 7 8

Oduzete pokretne stvari nisu oštećene od dana popisa do dana oduzimanja iliOduzete pokretne stvari su oštećene tako što je __________________________

Oduzimanje popisanih stvari završeno u _______ časova.


Popisane pokretne stvari navedene u ovom zapisniku

1. Za poreskog obveznika predao; 2. Stvai primio poreski izvršitelj __________________, JMBG: ________ _______________

Potpis svedoka:1. __________________________2. __________________________

Kopiju zapisnika za poreskog obveznika dana ______201 __. godine,Primio M.P. ____________________ Potpis


7.11. Primer zapisnika o prodaji pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja


Z A P I S N I Ko prodaji pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja

u postupku prinudne naplate poreske obaveze

sa prvog/drugog ročišta za prodaju pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmeta-nja održanog dana ____ 201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odseka _____________, soba broj: ___, u predmetu prinudne naplate poreske obaveze od poreskog obeznika _____________________ sa sedištem u __________________ ul. __________________________________ br. ___, radi naplate poreske obaveze u iznosu od __________ dinara, po izvršnom rešenju o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _________________________ broj:_______ od _____ 201__. godine, kao i troškova prinudne naplate.

Javnoj prodaji putem usmenog javnog nadmetanja prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj ______________________, službena legitimacija broj:_____;2. Za poreskog obveznika ___________________________________________,3. Ponuđači: 3.1. ________________________________ JMBG: ___________________, u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine; 3.2. ________________________________ JMBG: ___________________, u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine; 3.3. ________________________________ JMBG: ___________________, u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine;4. Zapisničar: ____________________________________________________Započeto u ______ časova


Poreski izvršitelj objavljuje da su predmet usmenog javnog nadmetanja na ovom ročištu sledeće pokretne stvari, i to

I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:

R bVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/broj

Marka TipBroj

šasijaBroj

motoraGodina

proizvodnje

Snaga motora u KW

Rad. zap. motora u

cm

Nosivost u kg.


dinara

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

II - Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:

R. b.Vrsta

mašine/opreme

Marka TipGodina

proizvodnjeSnaga u

KWNosivost

u TTežina

u TProcenjena vrednost

u dinarima

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Pošto se predstavio, poreski izvršitelj je otvorio današnje usmeno javno nadme-tanje i upoznao ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja, koja je glasno pročitao29.

29 Usmeno javno nadmetanje sprovodi se tako što ponuđači javno ističu svoje bezuslovne ponude za kupovinu konkretne pokretne stvari, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude.Usmeno jav-no nadmetanje traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude, a kada bude saopštena poslednja ponuda, izvršitelj će javno pitati ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Ako niko od ponuđača ne nudi veći iznos od najviše ponuđenog, izvršitelj ponavlja prethodno pitanje. Ukoliko ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, izvršitelj će poslednji (treći) put javno pitati ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Ako ni posle trećeg poziva izvršitelja, niko od ponuđača ne ponudi veći iznos od najviše ponuđenog,poreski izvršitelj pita najpovoljni-jeg ponuđača da li ostaje pri svojoj ponudi. Pošto najpovoljniji ponuđač javno potvrdi da ostaje pri svojoj ponudi, izvršitelj će zaključučiti usmeno javno nadmetanje za konkretnu pokretnu stvar i objaviti da je ta stvar, ako je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža od 75% od procenjene vrednosti, ako se sa tim pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA, prodata najpovoljnijem ponuđaču za najviše ponuđeni iznos, tako što će glasno saopštiti koja stvar je kome pro-data i za koji iznos.


Pošto je utvrdio da su ispunjeni uslovi za održavanje današnjeg ročišta putem usmenog javnog nadmetanja i da nema zakonskih smetnji za njegovo održavanje, po-reski izvršitelj je pristupio sprovođenju postupka usmenog javnog nadmetanja, tako što je ponuđačima javno saopštio pokretne stvari koje su predmet današnjeg usmenog javnog nadmetanja i obavestio ih da je početna cena na ovom usmenom javnom nad-metanju ___% od procenjene vrednosti pokretnih stvati i zamolio ih je da se pridrža-vaju pravila usmenog javnog nadmetanja.

Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog javnog nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/130 ovog zapisnika, čija je početna cena na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno ______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda, tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.

I/1. Učesnici u današnjem javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod rednim brojem I/1. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:

Red.br.

Učesnik – ponuđač Visina - iznos ponude u dinarima

I ponuda II ponuda III ponuda IV ponuda

1.

2.

3.

Red.br.


V ponuda VI ponuda VII ponuda VIII ponuda

1.

2.

3.

Pošto je ponuđač – učesnik ________________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao ponuđače – da li neko nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponuđe-nog, a ponuđač _______ ______________________, koji je ponudio najveći iznos je ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu

30 Ako se prodaje prva pokretna stvar iz tabele I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj, upisuje se I/1, ako se prodaje druga pokretna stvar iz prve tabele, upisuje se I/2, ako se prodaje tereća pokretna stvar iz prve tabele, upisuje se I/3 itd. Ako se prodaje prva pokretna stvar iz tabele II - Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj, upisuje se II/1 itd.


stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,

OBJAVIO

da je ponuđaču – kupcu ____________________________ iz _______________, prodata pokretna stvar ________________________________________________, za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.

Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog jav-nog nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/2 ovog zapisnika, čija je početna cena na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno ______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda, tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.

I/2 Učesnici u javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod rednim bro-jem I/2. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:

Red.br.


I ponuda II ponuda III ponuda IV ponuda1.2.3.

Red.br.


V ponuda VI ponuda VII ponuda VIII ponuda1.2.3.

Pošto je ponuđač – učesnik ________________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponu-đenog, a ponuđač ___________________________, koji je ponudio najveći iznos je ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu


stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,

OBJAVIO

da je ponuđaču – kupcu _____________________________ iz ______________, prodata pokretna stvar ________________________________________________, za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.

Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog jav-nog nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/3 ovog zapisnika, čija je početna cena na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno ______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda, tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.

I/3 Učesnici u javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod rednim bro-jem I/3. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:

Red.br.


I ponuda II ponuda III ponuda IV ponuda

1.

2.

3.

Red.br.


V ponuda VI ponuda VII ponuda VIII ponuda

1.

2.

3.

Pošto je ponuđač – učesnik __________________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponu-


đenog, a ponuđač ____________________________, koji je ponudio najveći iznos je ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,

OBJAVIO

da je ponuđaču – kupcu _____________________________ iz _______________, prodata pokretna stvar ________________________________________________, za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.

Na kraju, poreski izvršitelj je obavestio kupce pokretnih stvari na današnjem usme-nom javnom nadmetanju, da će im iste biti predate odmah po izvršenoj uplati cene za koju su im prodate i pozvao ih da po zaključenju ovog ročišta od poreskog izvršitelja preuzmu popunjene isnstrumente platnog prometa radi plaćanja cene na propisani račun za koju su im pokretne stvari prodate.

Usmeno javno nadmetanje je završeno u ____ časova.

Ponuđači:1. _____________________2. _____________________3. _____________________ Poreski izvršitelj, __________________

Zapisničar, ___________________Za poreskog obveznika zapisnikprimio dana _____201__. godine ____________________________


7.12. Primer rešenja o prenosu pokretnih stvari u svojinu Grada/Opštine (član 104. stav 18. ZPPPA)

Broj: ____________ PIB _____________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za ________________, u postupku prinudne naplate poreske obaveze od poreskog ob-veznika ____________________________, sa sedištem/prebivalištem u__________, na osnovu člana 2a i 104. stav 18. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administa-raciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), dana _________ 201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

PRENOSE SE u svojinu Grada/Opštine ___________________ pokretne stvari PORESKOG OBVEZNIKA:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:

koje nisu prodate u postupku prinudne naplate poreske obaveze po rešenju Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika broj: 433 - ________ od _______201__. godine u roku od tri meseca od dana donoše-nja zaključka o načinu prodaje pokretnih stvari/ zaključka o određivanju prodaje po-kretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja – do _______201__. godine, i to:

I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:

R bVrsta

pokretne stvari

Reg. oznaka/

brojMarka Tip

Broj šasija

Broj motora

Godina proizvodnje

Snaga motora u

KW

Rad zap motora u

cm

Nosivost u kg.

Naknadno procenjena vrednost u

din. –čl.104. st.18.ZPPPA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Svega


II - Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:

R. b.Vrsta mašine/

opremeMarka Tip

Godina proizvodnje

Snaga u KW

Nosivost u T

Težina u T

Naknadno procenjena

vrednost – din.čl.104.st. 18.ZPPPA

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Svega

III Ostale piokretne stvari

R.b.Naziv pokretne

stvariMarka Tip/model

Jed. mere

KoličinaNaknadno procenjena vrednost po jed. mere (čl.104. st. 18.ZPPPA)

Ukupna vrednost pokretne stvari

(6x7)1 2 3 4 5 6 7 8

Svega

UKUPNO (I + II + III)........................................................ _____________ dinara.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, rešenjem o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari broj:____________ od ________201__ godine, pokrenulo je postupak prinudne naplate dospele a nepla-ćene poreske obaveze u iznosu od ____________ dinara, iz pokretnih stvari poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja.

U postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari poreskog obveznika, donet je zaključak o određivanju prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja / putem neposredne pogodbe između kupca i ovog Odeljenja/Odseka po napred nave-denom izvršnom rešenju broj: _________ od _____ 201__. godine, primenom odred-be člana 104. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012) – u daljem tekstu: Zakon.

Pošto pokretne stvari navedene u dispozitivu ovog rešenja nisu prodate putem usmenog javnog nadmetanja na prvom usmenom javnom nadmetanju održanom dana ________201__ godine i ostalim usmenim javnim nadmetanjima održanim dana _______201__ godine, dana _____201 __godine, dana ____201__ godine, o čemu su sastavljeni zapisnici broj: ____________od ______201___ godine, broj: _________


od _______201___ godine, broj: __________od _______201__ godine/ putem nepo-sredne pogodbe između kupca i Odeljenja/Odseka za _______________________, u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja/ putem neposredne pogodbe (do ________201__. godine kada je istekao rok od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja / putem neposredne po-godbe), stekli su se zakonski uslovi za prenos prava svojine na pokretnim stvarima sa poreskog obveznika u svojinu Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca.

Naime, članom 104. stav 18. Zakona propisano je da ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nad-metanjima, odnosno putem neposredne pogodbe, stvari se prenose u svojinu Republi-ke, odnosno jedinice lokalne samouprave rešenjem Poreske uprave, odnosno rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave po ceni koja se utvrdi naknadnom pro-cenom njihove vrednosti

Članom 104. stav 13. Zakona propisano je da ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na na-čin iz stava 11. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.

Članom 104. stav 14. Zakona propisano je da se pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 10. ovog člana, prodaju po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.

Naknadnom procenom pokretnih stvari, u smislu člana 104. stav 18. Zakona, za-pisnikom Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:________ od _______201___ godine, utvrđena je vrednost pokretnih stvari, koje se prenose u svojinu Grada/Opštine _______________, kao po-reskog poverioca ovim rešenjem, u ukupnom iznosu od _____________ dinara.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80. i „Službeni list SRJ“, br. 29/96), propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Članom 21. pomenutog zakona propisano je da se pravo svojine po samom zakonu stiče, pored ostalog, i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Stoga, pošto su se stekli zakonski uslovi za sticanje javne svojine po sili zakona, sa napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu, primenom člana 104. stav 18. Zakona.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine _____________, preko ovod Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostav-ljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozi-vom na broj odobrenja 97- _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je pravosnažno dana ________201__. godineOverava,(M.P.) __________________


7.13. Primer rešenja o prenosu nepokretnosti u svojinu Grada/Opštine

Broj: ____________ PIB _____________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ______, u postupku prinudne naplate poreske obaveze od poreskog obveznika ____________, sa sedištem/prebivalištem u_________, na osnovu člana 2a i 110. stav 5. Zakona o pore-skom postupku i poreskoj administaraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012.), dana ______ 201 _. godine, donosi

R E Š E NJ E

I NEPOKRETNOST poreskog obveznika ___________, sa sedištem u ________, Ul. ________________, br. ____, PIB: _______, koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj: _____ od ____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodet-skog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______ KO ______________, i to:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom

1/3 utvrđene pločetne vrednosti

u dinarima 123

Svega:

PRENOSI SE u svojinu Grada/Opštine ______________, pošto nije prodata u postupku prinudne naplate poreske obaveze po rešenju Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika broj: 433 - ________ od _______201__ godine u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje ne-pokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja – do _______201 __ godine.

II Nepokretnost iz tačke I ovog rešenja uknjižuje se u katastar nepokretnosti kao javna svojina –Grada/Opštine ___________________.

III Utvrđena vrednost nepokretnosti iz tačke I ovog rešenja iznosi ukupno ____________ dinara.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, rešenjem o određivanju prinudne naplate iz nepokretnosti


broj:__________ od ________201__ godine, pokrenulo je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze u iznosu od _________ dinara, i iz nepokretnosti poreskog obveznika navedene/opisane u dispozitivu ovog rešenja.

U postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog obveznika iz dis-pozitiva ovog rešenja, donet je zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja po napred navedenom izvršnom rešenju broj: _________ od _____ 201__. godine, primenom odredbe člana 108. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012) – u daljem tekstu: Zakon.

Pošto nepokretnost iz dispozitiva ovog rešenja nije prodata putem usmenog javnog nadmetanja na prvom usmenom javnom nadmetanju održanom dana ________201__. godine i ostalim usmenim javnim nadmetanjima održanim dana ______201__. go-dine, dana ___201__. godine, dana ____201__. godine, o čemu su sastavljeni zapi-snici broj: ________od ______201__. godine, broj: _______ od ____201__. godine, broj: _________od _______201__. godine, u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, dana _____201__. godine, donet je zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, primenom odredbe člana 110. stav 1. Zakona.

Kako nepokretnost poreskog obveznika nije prodata ni putem neposredne po-godbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. Za-kona o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, (do ________201__. godine), o čemu su sastavljeni zapisnici poreskog organa broj:_________od ____201__. godine, broj: ________ od _______201__. godine, broj:_______ od ______201__. godine, broj: _________od ______201__. godine, ste-kli su se zakonski uslovi za prenos prava svojine na nepokretnosti sa poreskog obve-znika u javnu svojinu Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca.

Naime, članom 110. stav 5. Zakona, propisano je da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja za-ključka iz člana 108. stav 2. Zakona, nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

Kako je konačnim rešenjem Gradske/Opštinske uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:________ od _______201__. godine, utvrđena početna vrednost nepokretnosti u iznosu od _____________ dinara, a jedna trećina početne utvrđene vrednosti nepokretnosti iznosi _____________ dinara, to je vrednost nepokretnosti koja se ovim rešenjem prenosi u državnu svojinu Grada/Op-štine __________, dinara_______________(___________: 3 = __________ dinara).

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80. i „Službeni list SRJ“, br. 29/96), propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Članom 21. pomenutog zakona propisano je da se pravo svojine po samom zakonu stiče, pored ostalog, i u drugim slučajevima određenim zakonom.


Stoga, pošto su se stekli zakonski uslovi za sticanje javne svojine po sili zakona, sa napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu, primenom člana 110. stav 5. Zakona.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostav-ljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozi-vom na broj odobrenja 97- _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje dostaviti:1. Poreskom obvezniku;2. Gradskoj/Optinskoj upravi; 3. Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije

Rešenje je pravosnažno Dana, _______201__. godine

(M.P.) Overava_________________


7.14. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca

Broj: ____________ PIB: ___________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu čl. 2a, 77., 84., 92. stav 2. i 98. stav 1. Zakona o po-reskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca

I Poreskom obvezniku ___________________________, sa poslovnim sedištem/prebivalištem u ____________________, ul. _________________, br. ___, PIB/JMBG: ____________, ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ______ 201__. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:

Red. br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima


taksa za prinudnu naplatu

Svega u dinarima

(4+5)

Kamata do _____. god. u dinarima

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)


uplati

1 2 3 4 5 6 7 8 9

II Prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca poreskog obveznika izvrša-va se popisom i zaplenom gotovog novca.

III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I dis-pozitiva ovog rešenja, dana ________201__. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza sa nalogom da isti plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u pomenutom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze je odbijen rešenjem broj: _________ od ______201__. godine.




Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospelog po-reza iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom ob-vezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 20___. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.

Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom za plaćanje poreza nije izvršio uplatu dospele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz gotovog novca poreskog obveznika, na osnovu člana 92. i 98. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji (u daljem tekstu: Zakon).

Naime, članom 98. stav 1. Zakona, propisano je da se prinudna naplata poreza iz gotovog novca izvršava na osnovu rešenje o prinudnoj naplati u skladu sa odredbama čl. 89. i 99. i čl. 101 – 103. Zakona.

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 98. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom po-reza iz gotovog novca, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih pri-hoda jedinice lokalne samouprave.

Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za po-sebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i pripisuje glavnom dugu, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donoše-nja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona.

Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obra-čunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama člana 75. Zakona.

Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu na-platu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinud-ne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010) padaju na teret poreskog obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.

Prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca poreskog obveznika izvršava se popisom i zaplenom gotovog novca, u smislu člana 98. stav 1. Zakona.

Zaplenjeni gotov novac Odeljenje/Odsek za _________________________ ras-poređuje i prenosi na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona) prema redosledu propisanom članom 70. Zakona.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.



Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97- _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršno dana _______201 __.godine(M.P.) ________________ (potpis)


7.15. Primer zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca


Z A P I S N I Ko popisu i zapleni gotovog novca

Sastavljen dana ____ 201 __. godine u postupku prinudne naplate poreske oba-veze na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, o prinudnoj naplati poreza iz goto-vog novca broj: 433-________ od _____ 201__. godine, poreskog obveznika ________________________, sa sedištem/prebivalištem u __________________, ul. ________________, broj ____, PIB: ________________.

Postupak prinudne naplate iz gotovog novca vrši se u poslovnim prostorijama/prodajnom objektu poreskog obveznika u ___________________, naziv objekta ____________________, ul. i br. _________________________. Postupak prinudne naplate iz gotovog novca poreskog obveznika vrši poreski izvršitelj ______________, službena legitimacija broj _____________.

Započeto u _____ časova.Popisu i zapleni gotovog novca prisustvuju, i to:

Poreski obveznik/ovlašćeni predstavnik poreskog obveznika / ovlašćeni zastu-1) pnik / zaposleni kod preduzetnika poreskog obveznika ______________. Ovlašćeni računopolagač za objekat poreskog obveznika u kome se vrši prinud-2) na naplata poreske obaveze iz gotovog novca ___________ JMBG ________Svedoci:3) a) _________________________ iz ____________ JMBG: ______________b) _________________________ iz ____________ JMBG: ______________

Popis i zaplena gotovog novca poreskog obveznika vrši se radi naplate dospele a neplaćene poreske obaveze i sporednih poreskih davanja na osnovu izvršnog rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz gotovog novca Gradske/Opštinske uprave Grada / Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _____________, broj: 433-_____________od _______ 201__. godine, u ukupnom iznosu od _________ dinara.


Poreski izvršitelj je pre pristupanja popisu i zapleni gotovog novca poreskom obve-zniku pokazao svoju službenu legitimaciju, radni nalog, opomenu za plaćanje poreza uredno dostavljenu poreskom obvezniku, dostavio rešenje o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca poreskog obveznika poreskom obvezniku dana _________ 201__. godine i overene izvode iz poreskog računovodstva (kartice) Odeljenja/Odseka za _____________________ o stanju duga po osnovu poreza radi čije naplate je doneto rešenje o prinudnoj naplati.

Zatim je poreski izvršitelj pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos po-reske obaveze po rešenju o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca, pa pošto je po-reski obveznik odbio da to učini, odnosno pošto je utvrđeno da je do dana pristupanja popisu uplatio iznos od _____________ dinara, poreski izvršitelj je pristupio popisu gotovog novca iz kase blagajne poreskog obveznika, odnosno kase/kasa u napred na-vedenom prodajnom objektu poreskog obveznika br. _______________________, radi prinudne naplate, i to:

Glavnog duga u iznosu od........................................________________ dinara,1) Kamate u iznosu od.................................................. ________________ dinara,2) Posebne jednokratne takse na 3) prinudnu naplatu u iznosu od................................. ________________ dinara,Troškova izlaska poreskog izvršitelja radi4) popisa i zaplene u iznosu od.................................... 3.000 dinara,Troškova svedoka u iznosu od................................. 2.000 dinara,5) Ukupan iznos poreskog duga i sporednih6) poreskih davanja........................................................ ________________ dinara

Poreski izvršitelj je popisao gotov novac, i to:

R.br. Novčanice u apoenima od: Komada Dinara (2x3)

1 2 3 4

1. 5.000 dinara2. 2.000 dinara3. 1.000 dinara4. 500 dinara5. 200 dinara6. 100 dinara7. 50 dinara8. 20 dinara9. 10 dinara 10. 5 dinara 11. 2 dinara 12. 1 dinar

Ukupan iznos u dinarima


Poreski izvršitelj je zatim zaplenio popisani gotov novac, primenom člana 101. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

O zapleni gotovog novca poreskom obvezniku je izdata potvrda broj _______ od _________ 201___. godine, koja je sastavni deo ovog zapisnika.

Zaplenjeni gotov novac, u smislu člana 93. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji biće uplaćen na odgovarajuće račune javnih prihoda, a prema redo-sledu namirenja poreske obaveze propisanom članom 70. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o čemu će biti doneto posebno rasporedno rešenje, a primerak istog uredno dostavljen poreskom obvezniku.

Zapisnik je pre potpisivanja pročitan.Popis i zaplena gotovog novca završen u _______ časova.

Svedoci:1) a) ________________________ Poreski izvršitelj, b) ________________________ ___________________

Zapisnik primio dana _____ 201__. godine _________________________ (Potpis)


7.16. Primer potvrde o zapleni gotovog novca


Na osnovu člana 2a, 103. stav 3. u vezi člana 98. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), Grad-ska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za ________, izdaje

P O T V R D Uo zapleni gotovog novca u postupku prinudne naplate poreza

1. Ovim se potvrđuje da je poreski izvršitelj, ________, službena legitimacija broj: _________, Odeljenja/Odseka za __________ u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz gotovog novca na osnovu izvršnog rešenja o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca broj: 433-____ od _____ 201__. godine, dana _____ 201__. godine, od poreskog obveznika, računopolagača kod poreskog obveznika _______ JMBG: __________, poreskog obveznika ______________, sa sedištem u ______________, zaplenio gotov novac, i to:

R.br. Novčanice u apoenima od: Komada Dinara (2x3)

1 2 3 4

1. 5.000 dinara2. 2.000 dinara3. 1.000 dinara4. 500 dinara5. 200 dinara6. 100 dinara7. 50 dinara8. 20 dinara9. 10 dinara 10. 5 dinara 11. 2 dinara 12. 1 dinar

Ukupan iznos u dinarima


2. Ova potvrda je sastavni deo zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca broj: _______ od ________ 201__. godine i predstavlja dokaz o izvršenoj zapleni gotovog novca u postupku prinudne naplate poreske obaveze, pa se u druge svrhe ne može koristiti.

1. Novac primio poreski izvršitelj: 2. Novac predao: __________________ __________________


7.17. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz novčanog potraživanja poreskog obveznika

Broj rešenja:_____________ PIB: _____________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______, u postupku prinudne naplate poreskog duga od poreskog obveznika ________, sa sedi-štem u _________, na osnovu člana 2a, 77, 92. stav 2. i 96. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Službni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ____201___. godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreza iz novčanog potraživanja

I PORESKOM OBVEZNIKU: _________________________, sa poslovnim sedi-štem/prebivalištem u __________________________, ul. _____________________, br. ___, PIB/JMBG:_______________, ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__. godine, iz njegovog dospelog/ne-dospelog novčanog potraživanja u iznosu od ___________ dinara koje ima prema _______________________________ po osnovu _______________________, i to:

Red br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug -

dinara


taksa na prinudnu naplatu

Svega u dinarima

(4+5)

Obračunatakamata do ___201__.

godine - dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)

Poziv na broj


1 2 3 4 5 6 7 8 9

II NALAŽE SE dužniku poreskog obveznika – ___________________________, da dospeli/nedospeli dug prema poreskom obvezniku, umesto poreskom obvezniku, uplati narednog dana od dana prijema ovog rešenja/ od dana dospelosti potraživanja, na uplatne račune javnih prihoda, u iznosima i s pozivom na broj odobrenja navede-nih u tabeli u tački I ovog rešenja.

III Ako dužnik poreskog obveznika ne izvrši plaćanje svog duga prema poreskom obvezniku u iznosu iz tačke I ovog rešenja, na način i u roku iz tačke II ovog rešenja, pokrenuće se postupak prinudne naplate novčanog potraživanja poreskog obveznika


iz novčanih sredstava na računu dužnika poreskog obveznika prenosom sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznim računima, na uplatne račune javnih prihoda.

IV Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog rešenja, dana ________201 _. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza sa nalogom da porez plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u pomenutom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze je odbijen rešenjem broj: _________ od _______201__. godine.

V Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznikaVI Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja.VII Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, je poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu ažurnog stanja njegovog poreskog duga u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka izdala opomenu broj: __________ od ____201__. godine za plaćanje dospe-log a neplaćenog poreskog duga po vrstama javnih prihoda i u iznosima navedenim u tački I osnog rešenja. Opomena je uredno dostavljena poreskom obvezniku dana _____201___. godine.

Pošto poreski obveznik nije u roku iz opomene uplatio/nije u celosti uplatio du-govani iznos javnih prihoda iz opomene, stekli su se zakonski uslovi za pokretanje postupka prinudne naplate poreskog duga.

Naime, članom 77. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da nadležni poreski organ počinje postupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez u roku iz opomene iz člana 71. stav 1. Zakona.

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______________ - Odeljenje/Odsek za _____________, je u postupku utvrdilo, na osnovu _____________, da poreski obve-znik ima dospelo/nedospelo novčano potraživanje prema _____________, na osnovu ____________________ u ukupnom iznosu od _____________ dinara.

Polazeći od načela efikasnosti i ekonomičnosti postupka prinudne naplate, poreski organ se opredelio da poreski dug naplati iz napred navedenog dospelog/nedospelog novčanog potraživanja poreskog obveznika primenom člana 96. Zakona.

Članom 84 stav 1. Zakona propisano je da se naplata poreza u postupku prinudne naplati, pored ostalog, sprovodi i na novčanim potraživanjima poreskog obveznika, dok je članom 92. stav 1. Zakona, propisano da se prinudna naplata na novčanim po-traživanjima poreskog obveznika sprovodi prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.


Članom 96. Zakona, kojim je uređen postupak prinudne naplate iz novčanih po-traživanja poreskog obveznika, propisano je da nadležni poreski organ rešenjem o pri-nudnoj naplati nalaže dužniku poreskog obveznika da svoj dug prema poreskom obve-zniku namiri uplatom na račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja (duga).

Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 96. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom po-reza iz gotovog novca, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih pri-hoda jedinice lokalne samouprave.

Pošto je nesporno utvrđeno da poreski obveznik ima dospelo/nedospelo novčano po-traživanje od napred navedenog njegovog dužnika, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Članom 96. stav 3. Zakona, propisano je da ukoliko dužnik poreskog obveznika ne izvrši plaćanje, Poreska uprava, odnosno nadležan organ jedinice lokalne samouprave u smislu člana 2a Zakona, vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa duž-nika poreskog obveznika prenosom srestava sa računa dužnika poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda, na osno-vu rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava iz člana 95 Zakona.

Članom 83. stav 1. Zakona, propisano je da se poreska obaveza uvećava za poseb-nu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Članom 83. stav 2. Zakona, propisano je da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika

Članom 77. stav 3. Zakona, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja.

Članom 147. stav 1. Zakona, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.

Sa napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/

Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja- _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršnodana_______201_. godine______________________


7.18. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade, odnosno naknade zarade, odnosno penzije

Broj rešenja: ______________ JMBG: ___________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za _________, na osnovu čl. 2a, 77, 84, 92. stav 2. i 96a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreske obaveze iz zarade/naknade zarade/penzije

I PORESKOM OBVEZNIKU: JMBG:PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:BROJ TEKUĆEG RAČUNA:BANKA:

ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze ZAPLENOM 1/3 ili 2/3 njegove zarade/naknade zarade/penzije koju ostvaruje kod __________________________, radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _____ 201_. godine, koja nije pla-ćena u zakonskom roku, a odnosi se na sledeće izvorne lokalne javne prihode, i to:

Red. br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima



Svega u dinarima

(4+5)

Obračunatakamata do ___201__.

god. dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)

Poziv na broj


1 2 3 4 5 6 7 8 9

II NALAŽE SE ____________________________________________________, kao isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije poreskom obvezniku, da prilikom svake isplate zarade/naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema


ovog rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, vrši obustavu na zaradi/naknadi zarade/penziji u visini određenoj u tački I ovog rešenja i uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u tački I ovog rešenja.

III Ako isplatilac zarade/naknade zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku, iznosu i na način iz tačke II ovog rešenja, Odeljenje/Odsek za _____________ će izvršiti prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

IV Nalaže se isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije da o promenama od uticaja na izvršenje ovog rešenja pismeno obavesti Odeljenje/Odsek za ________________, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene, a u suprotnom iniciraće se pokretanje prekršajnog postupka protiv isplatioca zbog izvršenog poreskog prekršaja.

V Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.VI Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.VII Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB/šifri _____________ poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrdilo je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospele poreske obaveze, izvorne prihode jedinice lokalne samouprave po vr-stama i u iznosima navedenim u stavu I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 201_. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.

Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom nije izvršio uplatu dos-pele poreske obaveze, nije osporio vrstu i visinu poreskog duga, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zah-tev odbijen rešenjem ovog Odeljenja, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz zarade/naknade zarade/penzije poreskog obveznika, primenom člana 92. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).

Članom 84. stav 1. tačka 2a Zakona, propisano je da se naplata poreza u postupku prinudne naplate sprovodi na zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Iznos zaplene na zaradi/naknadi zarade/penziji određen je u skladu sa odredbom člana 148. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011.), kojom je propisano da se izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zara-de može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade.


Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, uvećan je za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dos-pelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obra-čunava i pripisuje glavnom dugu, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. Stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. St. 1. Zakona.

Posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu pada na teret poreskog obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.

Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama čl. 75. Zakona.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Prinudna naplata poreske obaveze iz zarade/naknade zarade/penzije, shodno odredbi člana 96a Zakona, sprovodi se zaplenom na određenom delu zarade/naknade zarade/penzije i nalaganjem isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate zarade/naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema ovog reše-nja, pa sve do potpune naplate poreza za čiju naplatu je pokrenut postupak prinudne naplate, vrši obustavu na zaradi/naknadi zarade/penziji i uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Odredbom člana 96a stav 3. Zakona propisano je da ako isplatilac zarade/naknade zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku iz stava 2. člana 96a, Poreska upra-va vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona.

Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kon-trolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske upra-ve navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.

Odredbom člana 96a stav 4. Zakona propisano je da je isplatlac zarade/naknade zarade/penzije dužan da o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj na-plati obavesti nadležni poreski organ, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene. Neizvršavanje ove obaveze predstavlja poreski prekršaj iz člana 179. stav 1. tačka 6a. Zakona.

Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspo-redu sredstava sa tih računa, propisani su računi za uplatu javnih prihoda.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. Stav 1. Zakona.


Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97- _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana _______ 201_.godine(M.P.) ________________ (potpis)


7.19. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava isplatioca zarade/naknade/penzije

Broj rešenja: _______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92 i 95. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012.) u smislu člana 96a stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

I Isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije ______________________________________________________________ sa sedištem u __________________Ul. i br.____________________, PIB: _______________________, PORESKOM OBVE-ZNIKU ________________________________ sa prebivalištem u _______________, Ul. i br. ______________________, JMBG:______________,

ODREĐUJE SE prinudna naplata iz novčanih sredstava na njegovim tekućim ra-čunima prenosom novčanih sredstava sa njegovih tekućih računa, uključujući i sred-stva na njegovom deviznom računu, na uplatne račune javnih prihoda, radi prinudne naplate poreske obaveze poreskog obveznika koja je određena rešenjem Gradske/Op-štinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: __________ od ______ 201__. godine o prinudnoj naplati poreske obaveze iz zarade/naknade zarade/penzije koju ostvaruje kod isplatioca, pošto isplatilac nije po-stupio po nalozima iz pomenutog rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze, i to:

R.b.Vrsta izvornog lokalnog

javnog prihodaRačun za uplatu javnog

prihodaIznos duga sa kamatom

u dinarimaPoziv na broj odobrenja

pri uplati

II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac, Ul. Branka Radičevića 16a, da odmah po prijemu ovog rešenja preduzme mere iz svoje nadležnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se


uređuje platni promet, radi prinudne naplate poreske obaveze poreskog obveznika ____________________________, sa prebivalištem u __________________ iz tač-ke I ovog rešenja, iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/panzije otvorenih kod banaka, uključujući i sredstva na deviznom računu, prenosom sredstava sa njegovih računa na uplatne račune javnih prihoda, pošto isplatilac zarade/naknade zarade/penzije, ne obustavlja i ne uplaćuje iznos zarade/naknade zarade/pen-zije, na kome se sprovodi prinudna naplata na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Op-štinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: __________ od ______ 201__. godine.

Prenos iznosa novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/penzije vrši se po vrstama javnih prihoda, u iznosima, na račune za uplatu javnih pri-hoda i s pozivom na broj odobrenja iz tabele u tački I ovog rešenja.

III NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac, da obračuna kamatu na način propisan članom 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od dana donošenja ovog rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obra-čunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda iz tačke I ovog rešenja.

IV Ako na računu isplatioca zarade/naknade zarade/penzije privremeno nema do-voljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno poslovna banka izvršava ovo rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se ovo rešenje u celini ne izvrši.

V Ako poslovna banka ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije – Odeljenja za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac, naplata dugovanog iznosa po-reza i sporednih poreskih davanja iz ovog rešenja izvršiće se neposredno iz novčanih sredstava koja se nalaze na računu poslovne banke.

VI Ovo rešenje proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja ovog rešenja.

VII Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.VIII Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja isplatiocu zarade/naknade

zarade/penzije.


Izvršnim rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Ode-ljenja/Odseka za _______________, broj: ________ od ______201__. godine odre-đena je prinudna naplata poreske obaveze zaplenom __/__ zarade/naknade zarade/penzije poreskog obveznika koju ostvaruje kod ______________________________________, radi naplate dospele a neplaćene poreske obaveze po vrstama lokalnih javnih prihoda i u iznosima navedenim u tački I dispozitiva navedenog rešenja.

Navedenim rešenjem poreskog organa naloženo je isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog rešenja, da prilikom svake isplate zarade/naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema


rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga, vrši obustavu na zaradi/naknadi zarade/penziji u visini određenoj u tački I dispozitiva rešenja i uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u tački I dispozitiva rešenja. Istim rešenjem isplatilac zarade/naknade zarade/penzije je upozoren da ako ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku, iznosu i na način iz tačke II dispozitiva reše-nja, Odeljenje/Odsek za __________________ će izvršiti prinudnu naplatu iz novča-nih sredstava na njegovim računima na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresko rešenje je uredno dostavljeno isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije dana ______201__. godine.

Pošto isplatilac zarade/naknade zarade/penzije iz dispozitiva ovog rešenja nije, odnosno nije u celosti postupio i izvršio rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: ________ od ______201__. godine, stekli su se zakonski uslovi za primenu odredbe člana 96a stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojom je propisano da ako isplatilac zarade/naknade zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zara-de/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda, Poreska upra-va vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. istog Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.

Odredbom člana 95. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji, propisano je da je prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz nov-čanih sredstava poreskog obveznika, prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Odredbom člana 95. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.

Odredbom člana 95. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji, propisano je da se rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava izvršava na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.


Odredbom člana 95. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredsta-va, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesiv-no, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.

Odredbom člana 95. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji, propisano je da ako banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Odredbom člana 95. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obvezni-ka proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Za-kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana ___________ 201__. godine(M.P.) _____________________________________ (potpis ovlašćenog službenog lica)


7.20. Primer saglasnosti za stavljanje administrativne zabrane na zaradi/naknadi/penziji

OPŠTINA _______________OPŠTINSKA UPRAVA Odeljenju za ______________________________

PREDMET: Saglasnost za naplatu lokalnih javnih prihoda stavljanjem administrativne zabrane na zaradi, odnosno penziji

Sa stanjem na dan _______201__. godine kod Odeljenja/Odseka za _____________ Opštine _______________, imam dospeli a neplaćeni poreski dug, kao i poresku oba-vezu koja će dospeti u narednom periodu po osnovu, i to:

R.b. Vrsta izvornog lokalnog javnog prihoda Iznos u dinarima

1. Porez na imovinu fizičkih lica

2. Naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta

3. Naknada za unapređenje i zaštitu životne sredine

Ukupno dinara

Pošto nije pokrenut postupak prinudne naplate navedenog poreskog duga, prista-jem da se naplata poreskog duga u celosti sprovede stavljanjem administrativne zabra-ne na ___/___ zarade koju ostvarujem kod isplatioca _______________________, sa sedištem u ____________________________, odnosno stavljanjem administrativne zabrane na ___/___ penzije koju ostvarujem kod ___________________________.

Prilog: Ček o isplati _______ dela penzije za mesec ________ 201__. godineU______________________Dana ________201__. godine

Poreski obveznik,______________________

(ime i prezime)_____________________________

(mesto, ulica i broj) JMBG: ______________________________________

(potpis poreskog obveznika)


7.21. Primer rešenja o administrativnoj zabrani

Broj rešenja:___________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______, na osnovu člana 181. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon) u smislu čl. 2a, i 96a stav 6. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

I PORESKOM OBVEZNIKU: JMBG:PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:BROJ TEKUĆEG RAČUNA:BANKA:

uz njegov pismeni pristanak stavlja se administrativna zabrana na ___/___ nje-gove zarade/penzije koju ostvaruje kod __________________________________, radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _____ 201__. godine, koja nije plaćena u zakonskom roku, kao i poreske obaveze koja dospeva za plaćanje tokom 201__. godine, a odnosi se na sledeće izvorne lokalne javne prihode, i to:

R.b.Vrsta izvornog lokalnog

javnog prihodaRačun za uplatu javnog

prihodaIznos duga sa

kamatom u dinarimaPoziv na broj odobrenja

pri uplati

II NALAŽE SE ___________, kao isplatiocu zarade/penzije poreskom obvezniku, da prilikom svake isplate drugog dela zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema ovog rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, vrši obustavu na zaradi/penziji u visini određenoj u tački I ovog rešenja i uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u tački I ovog rešenja.


III Ako isplatilac zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku, iznosu i na način iz tač-ke II ovog rešenja, Odeljenje/Odsek za ___________________________ će izvršiti prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

IV Nalaže se isplatiocu zarade/penzije da o promenama od uticaja na izvršenje ovog rešenja pismeno obavesti Odeljenje/Odsek za ________________________, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene, a u suprotnom iniciraće se pokretanje prekršajnog postupka protiv isplatioca zbog izvršenog poreskog prekršaja.

V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.


Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja podneo je Odeljenju/Odseku za _________________ Opštinske uprave Opštine _________________ pismenu sa-glasnost za naplatu lokalnih javnih prihoda stavljanjem administrativne zabrane na zaradi, odnosno penziji po vrstama i u iznosima navedenim u tački I dispozitiva ovog rešenja.

Odeljenje/Odsek za __________________________ je uvidom u knjigovodstve-no stanje na PIB/šifri _____________ poreskog obveznika, koja se vodi u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrdilo je da poreski obveznik duguje izvor-ne prihode jedinice lokalne samouprave po vrstama i u iznosima navedenim u tački I dispozitiva ovog rešenja, a za čiju naplatu je dao saglasnost da se naplate stavljanjem administrativne zabrane na njegovoj zaradi, odnosno penziji.

Članom 96a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... i 101/2011 – u daljem tekstu: Zakon o poreskom postupku), uređen je postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, s tim što je stavom 6. člana 96a Zakona o poreskom postupku propisano da ako pomenutim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, na-knade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Članom 181. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011.) koji se u smislu odredbe člana 96a stav 6. Zakona o poreskom postupku primenjuje i u postupku naplate poreza, propisano je da zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana), ima pravno dejstvo izvršenja na zaradi, ako je stavljena pre donošenja rešenja, odnosno zaključka o izvršenju.

Pošto je poreski obveznik pre pokretanja postupka prinudne naplate poreza dao pismenu saglasnost (pristanak) da se naplata njegovog duga po osnovu izvornih lo-kalnih javnih prihoda izvrši stavljanjem administrativne zabrane na njegovoj zaradi/


penziji, stekli su se zakonski uslovi za primernu člana 181. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u smislu odredbe člana 96a. Zakona o poreskom postupku.

Iznos zaplene na zaradi/penziji određen je u skladu sa odredbom člana 148. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojom je propisano da se izvršenje na zaradi i penziji može sprovesti do iznosa od dve trećine zarade/penzije.

Kako administrativna zabrana na zaradi/penziji, shodno odredbi čalana 181. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ima pravno dejstvo prinudnog izvršenja na za-radi/penziji, to je isplatiocu zarade/penzije, shodno odredbi člana 96a stav 2. Zakona o poreskom postupku, naloženo da prilikom svake isplate zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza za čiju naplatu je stavljena administrativna zabrana, vrši obustavu na zaradi/penziji i uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Odredbom člana 96a stav 3. Zakona o poreskom postupku, koji se primenjuje i u postupku naplate poreza administrativnom zabranom na zaradi/penziji, propisano je da ako isplatilac zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku iz stava 2. člana 96a, Poreska upra-va vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku.

Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona o poreskom postupku propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom postupku ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.

Odredbom člana 96a stav 4. Zakona o poreskom postupku propisano je da je ispla-tlac zarade/penzije dužan da o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj naplati obavesti nadležni poreski organ, najkasnije u roku od pet dana od dana nastan-ka promene. Neizvršavanje ove obaveze predstavlja poreski prekršaj iz člana 179. stav 1. tačka 6a. Zakona o poreskom postupku.

Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspo-redu sredstava sa tih računa, propisani su računi za uplatu javnih prihoda.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku.

Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona o poreskom postupku.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse


koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

NAČELNIK/ŠEF,

Rešenje je izvršno dana _______ 201_.godine(M.P.) _____________________________________ (potpis ovlašćenog službenog lica)


7.22. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz vanknjižne nepokretnosti

Broj rešenja: ___________ PIB: _______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odseka za _______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92. stav 2. i 105. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. I „Služ-beni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ___________201__. godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti

I PORESKOM OBVEZNIKU:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:

ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti ___________________________________, koja se nalazi u _____________________, ulica i br. _________________________, na k.p. br. ________________KO ____________, koju je poreski obveznik stekao na osnovu ugovora o __________________________________, overen od strane Osnovnog suda __________________, pod _______________, od _______201_. godine, po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ________200___. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:

Red br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima



Svega u dinarima

(4+5)

Obračunata kamata do ___201__.

god. dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)

Poziv na broj


1 2 3 4 5 6 7 8 9

II Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke I ovog rešenja izvršava se popisom i zaplenom nepokretnosti, utvrđivnjem početne vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti od strane poreskog organa.


III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog rešenja, dana ________201__. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza broj: ______________ sa nalogom da isti plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u tom roku podneo zahtev za odla-ganje plaćanja poreskog duga.



Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu Odeljenja/Odseka za ______________________, utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja du-guje po osnovu dospelog poreza do ______201__ godine, iznos poreza i kamate nave-dene u tački I dispozitiva ovog rešenja.

Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 201__. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.

Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom nije izvršio uplatu dos-pele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, a podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga je odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka broj: _________, od ________. 201__. godine, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika, primenom člana 2a, 77, 92. i 105. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Za-kon).

Članom 105. Zakona, propisano je da se prinudna naplata iz nepokretnosti spro-vodi popisom, određivanjem početne vrednosti nepokretnosti njenom prodajom, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. Zakona, dok je članom 106. stav 1. Zakona, propisano da se zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovara-jući registar (vanknjižna nepokretnost) vrši u momentu popisa.

Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne jav-ne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.

Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za po-sebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava


na glavni dug, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona, a pripisuje se glavnom dugu pod danom dostavljanja rešenja oprinudnoj naplati.

Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, shodno odredbi člana 75. Zako-na. Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, pri-menom komforne metode obračuna.

Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu na-platu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinud-ne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010.) padaju na teret poreskog obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.

Prihod od prodaje nepokretnosti nadležni poreski organ raspoređuje i prenosi na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona) prema redosledu propi-sanom članom 70. Zakona.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3.

Zakona.Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine

_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje je izvršno dana ______201__. godine(M.P.) ______________________


7.23. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti koja je upisana u katastar nepokretnosti

Broj rešenja: _____________ PIB: ________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92. stav 2. i 105. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Služ-beni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi

R E Š E NJ Eo prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti

I PORESKOM OBVEZNIKU:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti koja je kao

njegova svojina upisana u listu nepokretnosti broj: ______ od _____ 201 __ godi-ne, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______________ za KO ______________, i to:

R bBroj

parceleBr.

zgradeObjetki - naziv objekta Adresa objekta

Površina objekta (ha, a, m2)


12

radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ________201___. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:

Red. br.

Vrsta poreza

Račun javnih

prihoda

Glavni dug u

dinarima



Svega u dinarima

(4+5)

Obračunata kamata do ___201__.

god. dinara

Ukupno za naplatu

dinara (6+7)


uplati

1 2 3 4 5 6 7 8 9


II Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke I ovog rešenja izvršava se popisom, ustanovljavanjem hipoteke, utvrđivanjem početne vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti od strane poreskog organa.

III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog rešenja, dana ________201__. godine dostavljena opomena za plaćanje poreza sa nalo-gom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.



Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu Odeljenja/Odseka za _______________________, utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospelog poreza do ______201__. godine, iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja.

Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 201__. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.

Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom za plaćanje nije izvršio uplatu dospele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje pla-ćanja poreskog duga, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga je odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka broj: _________, od ________ 201__. godine, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika opisane u tački I dispozitiva ovog rešenja, primenom člana 2a, 77., 92. i 105. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).

Članom 105. Zakona, propisano je da se prinudna naplata iz nepokretnosti spro-vodi popisom, određivanjem početne vrednosti nepokretnosti njenom prodajom, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. Zakona.


Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za po-sebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava


na glavni dug, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona, a pripisuje glavnom dugu pod danom dostavljanja rešenja oprinudnoj naplati.

Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama člana 75. Za-kona. Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, pri-menom komforne metode obračuna.

Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu na-platu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinud-ne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003. i 51/2010.) padaju na teret poreskog obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.

Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika izvršava se popisom, utvrđivanjem njene tržišne vrednosti i prodajom, u smislu člana 105. Zakona.

Prihod od prodaje nepokretnosti nadležni poreski organ raspoređuje posebnim rešenjem i prenosi na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona) prema redosledu propisanom članom 70. Zakona. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.

Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.

Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine

_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,Rešenje je izvršno dana _____201__.godine_________________________ (potpis)


7.24. Primer rešenja kojim se nalaže popis i procena nepokretnosti u cilju upisa hipoteke

Broj: __________ PIB:________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog za-ložnog prava - hipoteke u korist Grada/Opštine _________ u prinudnoj naplati pore-skog duga, na osnovu člana 2a i 87. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010. 101/2011. i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001i „Služ-beni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava - hipoteke NA NEPOKRET-NOSTI u korist Grada/Opštine ____________ kao poreskog poverioca, kojim se obezbeđuje naplata dospele a neplaćene poreske obaveze u prinudnoj naplati do izno-sa od __________ dinara, iz rešenja o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: _______ od ______201__. godine, od

PORESKOG OBVEZNIKA:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:

NALAŽE SE popis i procena njegove nepokretnosti, i to:

R.br.

Opis nepokretnostiBrojK.P.

KOPovršina prema katastru Procenjena

vrednostu din.ha a m2

1.2.3.4.

Ukupno:


koja se nalazi u ________________ ul. i br. _________________, a upisana je na ime poreskog obveznika u list nepokretnosti broj :_______ Republičkog geodetskog zavo-da – Službe za katastar nepokretnosti u _____________, za KO _______________.

2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, iz-vršiće poreski izvršitelj Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Ode-ljenja/Odseka za _______________, odnosno poseban procenitelj odmah po dostav-ljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.

3. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika u korist Grada/Opštine ___________, ustanovljava se upisom katastar nepokretnosti.

4. Založno pravo na nepokretnosti traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji).

5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže nepokretnošću iz tačke 1) ovog rešenja posle dostavljanja rešenja.



Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, otpočela je postupak prinudne naplate dospelog a neplaćenog po-reskog potraživanja od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, po vrstama javnih prihoda i u iznosima navedenim u rešenju o prinudnoj naplati iz nepokret-nosti Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________ broj: _______ od ______201__. godine, pošto poreski obveznik nije uplatio dospelo poresko potraživanje ni u roku iz opomene ovog Odeljenja/Odse-ka koja mu je uredno dostavljena dana _______201 __. godine.

Istovremeno sa ovim rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti, radi obezbeđenja naplate napred navedenog dospelog a neplaćenog poreskog potraživanja u iznosima iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, primenom člana 87. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), na-ložen je popis i procena nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke u korist Grada/Op-štine _____________ kao poreskog povrioca u postupku prinudne naplate poreskog potraživanja, u smislu člana 86. i 87. stav 1. Zakona.

Članom 86. stav 1. Zakona, propisano je da se radi obezbeđenja poreskog potraži-vanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Poreski poverilac je i jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje njen nadlež-ni organ utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.

Radi ustanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati, Poreska uprava u smislu odred-be člana 87. stav 1. Zakona rešenjem nalaže popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika.



Založno pravo na nepokretnosti, u smislu člana 87. stav 7. Zakona, ustanovljava se upisom hipoteke u odgovarajući registar.

Članom 86. stav 3. Zakona propisano je da zaloga traje do izmirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

Članom 88.stav 1. Zakona propisano je da poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima se ustanovljava zaloga posle do-stavljanja rešenja iz člana 87.stav 1. tačka 1) Zakona kojim se nalaže popis i procena radi ustanovljavanja zaloge.

Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pro-pisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.

Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine

_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se upla-ćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,


7.25. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku usanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati

REPUBLIKA SRBIJAOpština__________________Opštinska uprava__________Odeljenje za ______________Broj: ______________________ 201__. godine_________________

Z A P I S N I Ko popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja

hipoteke u postupku prinudne naplate poreza

Sastavljen dana _____ 201__.godine u postupku ustanovljavanja hipoteke na nepo-kretnosti u korist Grada/Opštine _______ upisom u odgovarajući registar, u postupku prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza ____________________________________ u iznosu od___________ dinara od poreskog obveznika _____________________________________sa sedištem u _____________________ ul. __________________br.___, PIB: _______________, na osnovu rešenja Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:_______ od _____ 201__. godine.


Popisu i proceni prisustvuju, i to: 1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik ________________, sl. legitimacija poreskog obveznika, broj:____________ ______________________

1. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________3. Procenitelj ___________________________ JMBG: __________________

Poreski izvršitelj je pre pristupanja popisu pozvao poreskog obveznika da plati dos-peli a neplaćeni poreski dug po rešenju o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:_________ od ____201__. godine u iznosu od ___________ dinara, pa pošto poreski obveznik


to nije učinio, poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja hipoteke u korist Gra-da/Opštine ____________ upisom u odgovarajući registar, u postupku prinudne na-plate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza ______________________ u iznosu od____________ dinara, nepokretnosti u svoji-ni poreskog obveznika navedene u rešenju Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:_________ od ____201__. godine koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj _________ od _____ 201__. godine izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepo-kretnosti______________________ KO _________a koju je procenio poreski izvršitelj, odnosno procenitelj_____________________________, i to:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom

Utvrđena početna

vrednost - dinara123

Svega:

Poreski izvršitelj je upozorio poreskog obveznika da otuđenje, uništenje ili dovođenje popisane nepokretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Grad/Opština ___________ kao založni poverilac, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta hipoteke pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uklju-čujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost op-terećenu hipotekom u korist Grada/Opštine _____________ pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj nepokretnosti).


Svedoci:1._________________________2. _________________________

Procenitelj,_________________________ Poreski izvršitelj, ___________________Kopiju zapisnika za poreskog obveznika dana ______201_ godine,Primio (M.P.) ____________________ (potpis)


7.26. Primer rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti

Broj: __________ PIB: ________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______, u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti poreskog obveznika _________ iz ________, na osnovu člana 2a, 105. i 107. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ’’, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ____ 201 __. godine, donosi

R E Š E NJ E

UTVRĐUJE SE početna vrednost nepokretnosti PORESKOG OBVEZNIKA:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJkoja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj: _____ od ___ 201 __

godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______________ KO ______________, i to:

R bBroj

parceleBr.



Površina objekta


objektom

Utvrđena početna vrednost - dinara

123

Svega:


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____________ - Odeljenje/Odsek za ____________, je posle isteka roka iz opomene za plaćanje poreza broj: ________, koja je uredno dostavljenja poreskom obvezniku dana ___ 201__. godine, otpočela po-stupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati dospele a ne-plaćene poreske obaveze iz nepokretnosti broj:___________ od ____________201__. godine, od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja.


Naime, poreski obveznik nije izmirio poresku obavezu iz napred navedenog re-šenja o prinudnoj naplati, niti je podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga je odbijen rešenjem broj:__________od _________201__. godine.

Rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika postalo je konačno dana _______201 __. godine, pa je nepokretnost poreskog obveznika popisana i proce-njena o čemu je sastavljen zapisnik broj: ________ od ________201 __. godine.

Članom 107. Stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se početna vrednost nepokretnosti utvrđuje rešenjem.


Odeljenje/Odsek za ______________________ je zaključkom broj _______ od _________ 201__. godine, odredila _____________________ iz __________________, sudskog veštaka ____________________ struke za veštaka u ovoj upravnoj stvari radi utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti.

Veštak je dana ______201__. godine u prisustvu poreskog obveznika, odnosno njegovog punomoćnika i poreskog izvršitelja izvršio uviđaj posle čega je procenio nepokretnost poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja i utvrdio da je njena ukupna početna vrednost, s obzirom na mesto gde se nalazi, kvalitet nepokretnosti i _______________________ - dinara ______________, o čemu je sastavio zapisnik broj: _________ od _____ 201__. godine. Prilikom veštačenja veštak je imao u vidu odredbe Pravilnika o načinu utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti poreskog obveznika („Sl. glasnik RS“ br. 17/2004).

Odeljenje/Odsek za _________________________ je prihvatio procenu veštaka pa je doneo rešenje kao u dispozitivu u smislu člana 107. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji.

Protiv ovog rešenja poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema rešenja. Prigovor se podnosi Odeljenju/Odseku za __________________.

NAČELNIK/ŠEF,


7.27. Primer rešenja o odbijanju prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti

Broj: ___________ PIB:________________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________, rešavajući po prigovoru poreskog obveznika _______________________________sa sedištem u __________________, izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosati nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga broj: _________ od _____201__. godine, na osnovu člana 2a i 107. stav 3. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _____ 201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

ODBIJA SE prigovor PORESKOG OBVEZNIKA:MATIČNI BROJ:PIB/JMBG:POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:ULICA I BROJ:

izjavljen protiv rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: 433 - ______ od 201__. godine o utvrđivanju početne vrednosti njegove nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreskog duga u iznosu od __________ dinara pokrenutom rešenjem o određivanju prinudne poreza iz nepokretnosti broj: 433 - _____ od 201__. godine, KAO NEOSNOVAN.


Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, svojim rešenjem broj: 433 - _______ od 201__. godine, pokre-nulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja iz njegove nepokretnosti i po konačnosti pomenutog rešenja, pošto poreski obveznik nije platio poreski dug, svojim rešenjem broj: 433- ________ od 201___. godine utvrdilo je početnu vrednost nepokretnosti obveznika koja je kao njegova svo-jina upisana u list nepokretnosti broj: ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od


Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______________ KO ______________.

Početnu vrednost nepokretnosti utvrdio je _____________________________, sa prebivalištem u __________________________, sudski veštak __________________ struke, koji je određen zaključkom Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: 433 - _______ od _____ 201__. godine.

Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obve-znik je blagovremeno, shodno odredbi člana 107. stav 5. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji, izjavio prigovor u kome je, pored ostalog, istakao _________________________.

Uz prigovor je priložio _____________________________________________.Ocenjujući navode iz prigovora i priložene dokaze, prvostepeni poreski organ je

našao da su navodi neosnovani i da prigovor treba odbiti, a ovo iz sledećih raloga ____________________________.


Protiv ovog rešenja, shodno odredbi člana 107. stav 6. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administarciji žalba nije dopuštena.

Načenik/Šef,


7.28. Zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja

Broj:__________ PIB: _______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za _______________, u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti po-reskog obveznika___________________ iz ______________________, na osnovu člana 2a, 105. i 108. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ’’, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, 30/2010.), dana _______ 200__ godine, donosi

Z A K LJ U Č A K o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja

1. ODREĐUJE SE prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja po-reskog obveznika ________________________, sa sedištem u ________________, Ul. _________ br. ____, PIB: _______, koja je kao njegova svojina upisana u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u ______________, u list nepokretnosti broj: ________, za KO ____________, i to:

R.br.


KOPovršina prema katastru Utvrđena početna

vrednost nepokretnosti - dinaraha a m2

1.2.3.

2. Prodaja nepokretnosti se vrši putem usmenog javnog nadmetanja naj-kasnije do _____201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odska za ______________________, kancelarija br. ____

3. Nepokretnost je opterećena pravom službenosti _________________________, odnosno ista je opterećena hipotekom u korist ______________________________

4. Na usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati ispod ____% utvrđene početne vrednosti vrednosti, odnosno ne ispod ______________ dinara.


5. Ponuđači su dužni da pre početka usmenog javnog nadmetanja polože depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti, odnosno u iznosu od __________ dinara, na račun broj: ________________.

6. Kupac – najbolji ponuđač je dužan da cenu po kojoj mu je prodata nepokretnost uplati u roku od 8 dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja (član 111. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako kupac u odre-đenom roku ne uplati cenu za koju mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.

7. Ovaj zaključak istaći na oglasnoj tabli ovog Odeljenja/Odseka i dostaviti pore-skom dužniku, založnim poveriocima i licima koja imaju upisanu ili zakonsko pravo preko kupovine na nepokretnosti koja je predmet prodaje

Protiv ovog zaključka nije dozvoljena posebna žalba.

Načelnik/Šef,


7.29. Primer oglasa o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja

Broj:__________ PIB: ______________

Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_____________ – Odeljenje/Odsek za ____________, u postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog obve-znika _________________________iz ________________, na osnovu člana 2a, 105. i 108. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni gla-snik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom po-stupku („Sl. list SRJ’’, br. 33/97. 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana _____201__. godine, objavljuje

O G L A S o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja

1. _______31 ročište za prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmeta-nja poreskog obveznika ___________________________________, sa sedištem u ___________________upisane kao njegova svojina u katastar nepokretnosti Repu-bličkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti _______________, u list nepokretnosti broj:__________, za KO ____________, i to:

R.br.


KOPovršina prema katastru Utvrđena početna

nepokretnost - dinaraha a m2

1.2.3.

2. Usmeno javno nadmetanje održaće se dana ______ 201__ godine, u Odeljenju/Odseku za _____________, Ul. ___________________ br. _____, kancelarija broj ___ na ____ spratu, sa početkom u _______ časova.

3. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja na račun broj ___________, uplate depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepo-kretnosti.

31 Upisuje se prvo, drugo, treće... ročište u zavisnosti koje se ročište za usmeno javno nadmetanje oglašava


4. Kupac nepokretnosti je dužan da cenu za koju mu je nepokretnost prodata, umanjenu za iznos uplaćenog depozita, ulati u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.

5. Nepokretnost je opterećena pravom službenosti ________________, odnosno ista je opterećena hipotekom __ reda u korist __________________________.

6. Na usmenom javnom nadmetanju, nepokretnost se ne može prodati ispod _____% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

7. Ako kupac u određenom roku ne uplati cenu za koju mu je nepokretnost proda-ta, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.

8. Na kupljenu nepokretnost na javnom nadmetanju ne mogu se stavljati rekla-macije.

9. Oglas objaviti na oglasnoj tabli Odeljenja/Odseka za _______________ i u dnev-nom listu ___________, dostaviti poreskom obvezniku i _________________________________________________________________________________________.

(založnim poveriocima/licima koja imaaju pravo preče kupovine)

Načelnik/Šef,


7.30. Primer zapisnika o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja


Z A P I S N I K

sa prvog/drugog ročišta za prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadme-tanja održanog dana ____ 201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odseka za ________________, soba broj: ___, u predmetu prinudne naplate poreske obaveze od poreskog obeznika ____________________ sa sedištem u __________________ ul. __________________________________ br. ___, radi naplate poreske obaveze u iznosu od __________ dinara, po izvršnom rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretno-sti Gradske/Opštinske uprave, Grada/Opštine – Odeljenja/Odseka za ____________ broj:_______ od _____ 201__. godine, kao i troškova prinudne naplate, sastavljen u skladu sa odredbom člana 109. stav 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-minstraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02...101/2011 i 2/2012.).

Javnoj prodaji putem usmenog javnog nadmetanja prisustvuju, i to:1. Poreski izvršitelj _______________________________________________, službena legitimacija broj: ______________;2. Zapisničar____________________________________________________,3. Za poreskog obveznika __________________________________________,4. Ponuđači:

4.1. __________________________________ JMBG: _________________,u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;4.2. __________________________________ JMBG: _________________,u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;4.3. __________________________________ JMBG: _________________,u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________ PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;


Započeto u ______ časova

Pošto se predstavio, poreski izvršitelj je otvorio usmeno javno nadmetanje i upo-znao ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja, koja je glasno pročitao32.

Pošto je poreski izvršitelj utvrdio da su ispunjeni uslovi za održavanje usmenog jav-nog nadmetanja i da nema zakonskih smetnji za njegovo održavanje, pristupio je spro-vođenju postupka usmenog javnog nadmetanja, tako što je javno objavio ponuđačima da je predmet prodaje na ovom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost poreskog obveznika čija je prodaja oglašena u dnevnom listu ___________________________ od ________201__. godine, i to:

R.br.


KOPovršina prema katastru Početna vrednost

nepokretznosti- dinaraha a m2

1.2.3.4.

Ukupno:

Zatim poreski izvršitelj saopštava da sem potraživanja poreskog organa po osno-vu poreske obaveze radi čije naplate je i određena prodaja nepokretnosti na pred-metnoj nepokretnosti nije/upisana je hipoteka poverioca __________________ iz _____________, za iznos duga u iznosu od _________ dinara.

Poreski izvršitelj je upoznao ponuđače da se na ovom ročištu nepokretnost ne može prodati ispod ______% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.

32 Usmeno javno nadmetanje sprovodi se tako što ponuđači javno ističu svoje bezuslovne ponude za kupovinu konkretne nepokretnostii, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude.Usmeno jav-no nadmetanje traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude, a kada bude saopštena poslednja ponuda, izvršitelj će javno pitati ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Ako niko od ponuđača ne nudi veći iznos od najviše ponuđenog, izvršitelj ponavlja prethodno pitanje. Ukoliko ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, izvršitelj će poslednji (treći) put javno pitati ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Ako ni posle trećeg poziva izvršitelja, niko od ponuđača ne ponudi veći iznos od najviše ponuđenog,poreski izvršitelj pita najpovoljni-jeg ponuđača da li ostaje pri svojoj ponudi. Pošto najpovoljniji ponuđač javno potvrdi da ostaje pri svojoj ponudi, izvršitelj će zaključučiti usmeno javno nadmetanje za konkretnu nepokretnost i objaviti da je ta nepokretnost, ako je najviše ponuđena cena veća od 75% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za prvo usmeno javno nadmetanje, odnosno od 50% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za drugo usmeno javno nadmetanje, ili niža od 75% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za prvo usmeno javno nadmetanje, odnosno od 50% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za drugo usmeno javno nadmetanje, ako se sa tim pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA, prodata najpovoljnijem ponuđaču za najviše ponuđeni iznos, tako što će glasno saopštiti koja stvar je kome pro-data i za koji iznos.


Prisutni ponuđači su položili depozit u propisanom iznosu, što je utvrđeno na osnovu priznanica položenog depozita.

Poreski izvršitelj obaveštava prisutne da kupac nepokretnosti ne može biti poreski obveznik, zaposleni Poreske uprave i lica povezana sa poreskom obeznikom i zaposle-nim u Poreskoj upravi.

Pošto je ponuđače obavestio o samom toku usmenog javnog nadmetanja i zamolio ih je da se istog pridržavaju, poreski izvršitelj je objavio da se pristupa prodaji putem usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti pod brojem _____ ovog zapisnika, čija je početna vrednost ______________ dinara i pozvao ponuđače da stavljaju svoje ponu-de, tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu nepokretnost plate.

1. Učesnici na ovom javnom nadmetanju za nepokretnost

R.br.


KOPovršina prema katastru Početna


1.

stavljaju sledeće ponude:

Red.br.



Red.br.



Pošto je ponuđač – učesnik ____________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada – u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno nadmetanje biće zaključeno.

Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik _________________ ponudio najveću cenu od ______ dinara, a koja nije niža od naj-manjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i


OBJAVIO

da se ponuđaču – učesniku _____________________________ iz ____________, prodaje nepokretnost:

1. ______________________________________________________________, za iznos od _______________ dinara, o čemu će biti doneto pismeno rešenje, koje će se objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim ponuđačima – uče-snicima na ovom javnom nadmetanju.

2. Učesnici u javnom nadmetanju za nepokretnost

R.br.




2.


Red.br.


I ponuda II ponuda III ponuda IV ponuda1.2.3.Red.br.



Pošto je ponuđač – učesnik _____________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada – u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno nadmetanje biće zaključano.

Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik ________________ ponudio najveću cenu od _______ dinara, a koja nije niža od naj-manjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i


OBJAVIO

da se ponuđaču – učesniku _____________________________ iz ____________, prodaje nepokretnost: ____________________________________________________________________, za iznos od ___________ dinara, o čemu će biti doneto pisme-no rešenje, koje će se objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim ponuđačima – učesnicima na ovom javnom nadmetanju.

1. Učesnici u javnom nadmetanju za nepokretnost

R.br.




3.


Red.br.



Red.br.



Pošto je ponuđač – učesnik _____________________________________, stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada – u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno nadmetanje biće zaključano.

Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik ________________ ponudio najveću cenu od _______ dinara, a koja nije niža od naj-manjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i


OBJAVIO

da se ponuđaču – učesniku ______________________ iz ____________, prodaje nepokretnost: 3._______________________________________________, za iznos od _______________ dinara, o čemu će biti doneto pismeno rešenje, koje će se obja-viti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim ponuđačima – učesnicima na ovom javnom nadmetanju.

Završeno u ____ časova.Ponuđačima – učesnicima _______________________________, po zaključenju

javnog nadmetanja vraćen je iznos položenog depozita, što oni potvrđuju svojim pot-pisom na ovom zapisniku.

Poreski izvršitelj, Poreski dužnik,___________________ _____________________

Zapisničar,___________________ Ponuđači: 1.__________________________ 2. __________________________ 3. __________________________

Za poreskog obveznika zapisnikprimio dana _____201__. godine ________________________


7.31. Primer rešenja o prodaji nepokretnosti prodate putem usmenog javnog nadmetanja

Broj: ______________ PIB: __________________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _______________ - Odeljenje/Odsek za _____________, u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti po-reskog obveznika _______________, sa sedištem u ___________________, putem usmenog javnog nadmetanja, na osnovu člana 109. stav 12. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______ 201 __. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. Kupcu - ____________________________________________, sa sedištem/prebivalištem u __________________________, Ulica _________________, br. _____, PIB/JMBG: ________ kao najpovoljnijem ponuđaču na prodaji nepokretnosti poreskog obveznika ___________________________________, PIB ____________, sa sedištem u _______________, ulica _____________, br.____, izvršenoj putem usmenog javnog nadmetanja održanog dana _____ 201 ___. godine u _____________, koja je izvršena na osnovu rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenje/Odsek za_____________, o prinudnoj naplati iz nepokretnosti broj: 433- _________ od _____ 200__ godine, PRODAJE SE NEPOKRETNOST pomenutog poreskog obveznika, i to:

R.br.


KOPovršina prema katastru Iznos za koji je nepokretnost

prodata u dinarimaha a m2

1.2.3.4.

Ukupno:

koja je upisana kao svojina pomenutog poreskog obveznika u katastar nepokretnosti Re-publičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u _______________, u list nepokretnosti broj:___________, za KO_____________.


2. Kupac nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja, dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, umanjen za iznos depozita, a što iznosi ___________ dinara, u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, odnosno do ______ 201 __. godine, na uplatni račun broj: ____________ - ________________.

3. Ukoliko kupac ne uplati iznos iz tačke 2. ovog rešenja u navedenom roku, pro-daja će biti oglašena nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja u periodu od šest meseci.


Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za_________________, je u postupku prinudne naplate poreskog duga od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti broj:___________ od ____________201__. godine, po konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti broj: 433-________ od ____ 201__. godine, (po donošenju rešenja po prigovoru na rešenje o utvrđivanju počet-ne vrednosti nepokretnosti), donela zaključak broj: 433 - ____ od ___ 201__ godine o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja i oglasom broj: 433- ___ od ___ 201__ godine oglasila njenu prodaju putem usmenog javnog nadmetanja za dan ____ 201_. godine sa početkom u ___ časova.

Na održanom _____ usmenom javnom nadmetanju za nepokretnost iz tač-ke 1. dispozitiva ovog rešenja, najpovoljniji ponuđač je bio _________________________________________, sa sedištem/prebivalištem u ________________, ul ______________, br.____, pošto je ponudio njveći iznos koji je veći od _____od utvr-đene početne vrednosti nepokretnosti, čime su se stekli zakonski uslovi da mu nepo-kretnost bude prodata. O prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja sastavljen je zapisnik broj: 433-____ od ___ 201__. godine, koji su potpisali svi učesni-ci na usmenom javnom nadmetanju.

Odredbom člana 109. stav 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja donosi rešenje o prodaji nepokretnosti. Odredba člana 109. stav 12. Zakona se, shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona, odnosi i na nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave.

Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.


Pošto je prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja izvršena u skladu sa odredbom člana 109. Zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Odredbom člana 111. stav 1. Zakona, propisano je da je kupac nepokretnosti du-žan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, umanjen za iznos depozita, u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.

Odredbom člana 111. stav 2. Zakona, propisano je da ako kupac ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u propisanom roku, prodaja se oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja u periodu od šest meseci.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,

Rešenje dostaviti:- kupcu;- poreskom obvezniku;- organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti


7.32. Primer rešenja o predaji nepokretnosti kupcu

Broj: ____________ PIB: _______________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za_________________, u postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog obveznika __________________________, sa sedištem u _____________________, na osnovu člana 2a i 111. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra-ciji („Službeni gllasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ______ 201__. godine, donosi

R E Š E NJ E

1. KUPCU - ___________________, sa sedištem/prebivalištem u ____________, Ulica _______________, br. ____, PIB/JMBG: __________, PREDAJE S NEPO-KRETNOST poreskog obveznika ____________________, sa sedištem/prebivalištem u _____________, ulica _____________, br.____, PIB/JMBG _____________, i to:

R. br. Opis nepokretnostiBrojK.P.

KOPovršina prema katastru

ha a m2

1.2.3.4.

koja je upisana kao svojina pomenutog poreskog obveznika u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u _____________, u list nepokretnosti broj:___________, za KO_____________, a koja mu je kao naj-povoljnijem ponuđaču prodata konačnim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/Opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ____________ broj: 433 - _______ od 201___. godine.

2. Predaja nepokretnosti između poreskog izvršitelja Odeljenja/Odseka za ________ i kupca izvršiće se zapisnički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica, a o danu predaje nepokretnosti kupac će biti naknadno pismeno obavešten.



Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ______, je u postupku prinudne naplate poreskog duga poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti broj:____ od ___201__. godine, dana __ 201___ godine sa početkom u __ časova održala usme-no javno nadmetanje na kome je nepokretnost poreskog obveznika iz tačke 1. dis-pozitiva ovog rešenja prodata _________, sa sedištem/prebivalištem u ________, ul ______, br.____, kao najpovoljnijem ponuđaču o čemu je doneto rešenje Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: 433______ od ____201__. godine, koje je dostavljeno i poreskom obvezniku dana ____ 201__. godine.

Pošto je kupac nepokretnosti u zakonskom roku uplatio cenu za koju mu je nepo-kretnost prodata u iznosu od ____________ dinara i rešenje o prodaji nepokretnosti je postalo konačno dana _______201 __. godine, stekli su se zakonski uslovi za dono-šenje rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Naime, odredbom člana 111. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji (u daljem tekstu: Zakona), propisano je da Poreska uprava po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata kupcu i po konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti, donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu. Odredba člana 111. stav 7. Zakona se, shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona, odnosi i na nadležni pore-ski organ jedinice lokalne samouprave.

Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.

Pošto su ispunjeni zakonski uslovi za predaju nepokretnosti kupcu kupljene u po-stupku prinudne naplate poreza, doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Predaja nepokretnosti između Odeljenja/Odseka za __________________ i kupca izvršiće se zapisički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica u skla-du sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. O danu predaje koji naknadno odredi ovo Odeljenje/Odsek kupac će biti pismeno obavešten. Naime, odredbom člana 111. stav 10. Zakona, propisano je da se na zaštitu kupca i njego-vih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama Zakona u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.


Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Op-štine __________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostav-ljanja rešenja. Žalba se taksira sa _____ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: _____________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97 - ____________.

Načelnik/Šef,


7.33. Primer rasporednog rešenja (član 70. ZPPPA)

Broj: ________ PIB: ________________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ____________, na osnovu člana 2a i 93. stav 4. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 02/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________ 201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

I Sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate poreza po rešenju o prinud-noj naplati Gradske/opštinske uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ___________________, broj 433 -______________ od _________ 201_. godine, od poreskog obveznika ___________________, sa sedištem u _______________________________ ulica___________________ broj _____, na račun broj 840-1700845-84 – Javni prihodi naplaćeni u postupku prinudne naplate, u ukupnom iznosu od ____________ dinara, RASPOREĐUJU SE u korist računa za uplatu javnih prihoda, i to:

u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom 1) na broj odobrenja [97] __________________;u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom 2) na broj odobrenja [97] __________________;u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom 3) na broj odobrenja [97] __________________;u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom 4) na broj odobrenja [97] __________________;u korist računa 840-_____________-_____, iznos od _________, s pozivom 5) na broj odobrenja [97] __________________;

II Raspored sredstava na račune iz stava I ovog rešenja vrši se sa šifrom plaćanja _____, svrhom plaćanja 840_______________________ i pozivom na broj zaduženja [97] ____________________.

III Raspored sredstava po ovom rešenju izvršiće Ministarstvo finansija - Uprava za trezor - Filijala _______________.



Rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/Odseka za ___________, o prinudnoj naplati poreza broj: 433- _________ od ______ 201__. godine pokrenut je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze od poreskog dužnika iz dispozitiva ovog rešenja.

U postupku prinudne naplate poreza po napred navedenom rešenju, dana _________ 200__. godine, naplaćen je iznos od __________ dinara koji je uplaćen na račun broj 840-1700845-84 - Javni prihodi naplaćeni u postupku prinudne naplate.

Članom 70. stav 2. Zakona o poreksom postupku i poreskoj administraciji („Služ-beni glasnik RS“, br.80/2002... i 2/2012 – u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se raspored uplaćenog iznosa poreza vrši po sledećem redosledu: iznos glavne poreske obaveze, kamata, troškovi naplate.

Članom 93. stav 4. Zakona, propisano je da se prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate propisanih zakonom raspoređuju rešenjem prema redosledu nami-renja iz člana 70. Zakona.


Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u postupku izvršenja rešenja broj: 433 - _________ od ______201 __. godine u pogledu iznosa glavnog poreskog duga, kama-te i troškova prinudne naplate, primenom člana 70. stav 2. Zakona, izvršen je raspored naplaćenih sredstava u postupku prinudne naplate sa računa na koji su uplaćena, na način iz tačke II ovog rešenja.

Članom 12. stav 2. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu jav-nih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br.104/2011, 10/2012. i 18/2012), propisano je da se sredstva sa računa 845 prenose na odgovarajuće račune za uplatu javnih prihoda 843.

Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu na osnovu člana 93. stav 4. Zakona.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/Šef,


7.34. Primer zaključka o prekidu postupka prinudne naplate poreza (član 79. ZPPPA).

Broj: 433 - ___________ PIB: ________________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu člana 2a i 79. stav 3. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 02/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________ 201__ godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

PREKIDA SE postupak prinudne naplate poreza prema poreskom obvezniku ____________________________, sa sedištem/prebivalištem u ________________, Ul _________________________ br.____, PIB: _____________, pokrenut rešenjem o prinudnoj naplati Gradske/opštinske uprava Grada/opštine _______________ - Odeljenja/Odseka za_____________, broj: ___________ od ________201___ godine, zbog toga što je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga.


Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______, pokrenulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog zaključka, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz _______________ poreskog obveznika broj: __________od _______201__ godine.

Rešenje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku ______200__ godine, a postalo je izvršno danom dostavljanja, pa, pošto poreski obveznik nije platio po-reski dug, pokrenut je postupak njegovog izvršenja i preduzete su sledeće rad-nje_______________________________________.

Dana ______201__ godine, poreski obveznik je podneo pismeni zahtev za odlaga-nje plaćanja poreskog duga iz rešenja o prinudnoj naplati u smislu člana 73.ili 74a ili 74b33 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Pošto je u postupku rešavanja po zahtevu utvrđeno da poreski obveznik ispunjava uslove iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003. i 61/2004 i 71/2005), i pružio je traženo sredstvo obezbeđenja naplate

33 Upisuje se član ZPPPA (73 ili 74a ili 74b) na osnovu koga se vrši odlaganje plaćanja poreskog duga.


poreskog duga, poreskom obvezniku je je sporazumom/ rešenjem broj: __________od ______201___ godine, odobreno odlaganje plaćanje poreskog duga na _____ jednake mesečne rate.

iliPošto se nad poreskim obveznikom sprovodi reorganizacija u skladu sa zakonom

kojim se uređuje stečaj, a obveznik je uz zahtev podneo usvojeni plan reorganizacije i pravosnažno rešenje _______________ suda kojim je potvrđeno usvajanje plana re-organizacije, stekli su se islovi iz člana 74a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga na ____ jednake mesečne rate.

Kako je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga u skla-du sa odredbama člana 73. i 74. ili člana 74a ili člana 74b34 Zakona o poreskom postup-kui poreskoj administraciji, stekli su se zakonski uslovi za prekid postupka prinudne naplate poreza iz člana 79. stav 1. tačka 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administarciji, pa je primenom člana 79. stav 3. pomenutog zakona donet zaključak kao u dispozitivu.

Protiv ovog zaključka može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavlja-nja zaključka. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,

34 Upisuje se član ZPPPA na osnovu koga je izvršneno odlaganje plaćanja poreskog duga.


7.35. Primer rešenja o obustavi postupka prinudne naplate poreza (član 80. ZPPPA)

Broj: 433 - ___________ PIB: __________________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _______________, na osnovu člana 2a i 80. stav 3. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj: 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012), i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana _______ 201 ___ godine, donosi

R E Š E NJ E

OBUSTAVLJA SE postupak prinudne naplate poreza prema poreskom obvezniku __________________ sa sedištem/prebivalištem u ________, Ul _______________ br. ____, PIB _____________, pokrenut rešenjem o prinudnoj naplati Gradske/opštin-ske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ____________, broj: _________ od ______201__ godine, zbog toga što je poreski obveznik poreski dug iz rešenja o prinudnoj naplati i nastale troškove prinudne naplate uplatio u celosti.


Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ________, pokrenulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz ____________ poreskog obveznika broj: __________od _______201__ godine.

Rešenje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku ______201__ godine kada je postalo izvršno, pa, pošto poreski obveznik nije platio poreski dug, pokrenut je postu-pak njegovog izvršenja i preduzete su sledeće radnje ____________________.

Dana ______201__. godine, poreski obveznik je poreski dug iz rešenja o prinud-noj naplati i nastale troškove prinudne naplate uplatio u celosti, o čemu je podneo do-kaz_________________________, a uvidom u njegov PIB utvrđeno je da je uplaćeni poreski dug sa troškovima prinudne naplate pravilno evidentiran (proknjižen).

Pošto je poreski obveznik neplaćeni poreski dug iz rešenja o prinudnoj naplati i na-stale troškove prinudne naplate uplatio u celosti, stekli su se zakonski uslovi za obustavu postupka prinudne naplate poreza iz člana 80. stav 1. tačka 2. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administarciji, pa je primenom člana 80. stav 3. pomenutog zakona doneto rešenje kao u dispozitivu.


Naime, odredbom člana 80. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji propisano je da ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući i nastale troškove i posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz člana 83. ovog zakona, obustavlja se postupak prinudne naplate.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.

Načelnik/Šef,


7.36. Primer radnog naloga za poreskog izvršitelja


RADNI NALOG

Za poreskog izvršitelja ______________________________________ službena legitimacija broj: ________________

Dana ________201__. godine izvršiti sledeće radnje u postupku prinudne naplate poreske obaveze, i to:

_____________________________________, u predmetu 1) broj:___________ od ______201__ godine, u postupku _______________;_____________________________________, u predmetu broj: ___________ 2) od ______201__ godine, u postupku ___________________;_____________________________________, u predmetu broj:___________ 3) od ______201__ godine, u postupku _______________; _____________________________________, u predmetu broj: ___________ 4) od ______201__ godine, u postupku ___________________;_____________________________________, u predmetu 5) broj:___________ od ______201__ godine, u postupku _______________.

Naložene radnje preduzeti u skladu sa zakonom. Pismeni izveštaj po ovom radnom nalogu podneti, preko pretpostavljenog ruko-

vodioca, najkasnije dana ______201__. godine do 10 časova.

Načelnik/Šef,Radni nalog primio,_______________________dana ______201__. godine


8. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU PO ŽALBI

8.1. Zaključak o odbacivanju žalbe kao neblagovremene

Broj: ____________ PIB: ____________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _____________, povodom žalbe poreskog obveznika _________________________, sa sedištem u ___________ izjavljene protiv rešenja broj: 433- ________ od ______ 201__. godine, na osnovu člana 2a i 144. stav 1. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 02/2012.), dana _____ 201 __. godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

ODBACUJE SE žalba _____________________________________________________ sa sedištem/prebivalištem u ________________ ul. _______________ br.__, PIB _____________ izjavljena protiv rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opšti-ne _________________ - Odeljenja/Odseka za ________________________, broj: ___________ od _______ 201__. godine, KAO NEBLAGOVREMENA.


Rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ________ - Odeljenja/Odseka za_____________ broj: __________ od ____ 201_. godine poreskom obvezniku iz dispozitiva zaključka utvrđen je porez ______________________ za 201__. godinu.

Rešenje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku dana ______ 201.__ godine, što se utvrđuje iz dostavnice u spisima predmeta.

Protiv pomenutog rešenja poreski obveznik je izjavio žalbu, koju je neposredno predao pisarnici ovog Odeljenja/Odseka dana ____ 201__. godine.

Žalba je neblagovremeno podneta.

Naime, članom 142. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 02/2012) propisano je da se protiv poreskog upravnog akta žalba podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, a što je navedeno i u pravnoj pouci ožalbenog rešenja.


Kako je poreski obveznik ožalbeno rešenje primio dana _____ 201__. godine, što se nesporno utvrđuje iz dostavnice u spisima predmeta, a žalbu je podneo dana _____ 201__. godine, što se nesporno utvrđuje na osnovu prijemnog štambilja ovog Odelje-nja/Odseka otisnutog na žalbi, utvrđeno je da je žalba neblagovremeno podneta, pošto je podneta___ dana posle isteka zakonskog roka od 15 dana za njeno podnošenje, pa je primenom člana 144. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraci-ji odbačena kao neblagovremena pošto je podneta posle isteka zakonom propisanog roka za njeno podnošenje.

Naime,odredbom člana 144. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-ministraciji, propisano je da prvostepeni organ zaključkom odbacuje žalbu koja je ne-dopuštena, neblagovremena ili od neovlašćenog lica izjavljena.

Stoga je donet zaključak kao u dispozitivu.Protiv ovog zaključka može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana njegovog pri-

jema. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/Opštine_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: ________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.

Načelnik/šef,


8.2. Primer rešenja prvostepenog organa donetog povodom žalbe poreskog obveznika, kada se oceni da žalbu treba usvojiti i ožalbeno rešenje izmeniti

Broj rešenja: ____________ PIB:_____________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _________ - Odeljenje/Odsek za _________________, u postupku rešavanja po žalbi __________________________, sa prebivalištem u _______________, izjavljene protiv rešenja broj: _______ od _____201 __. godine, kojim je žaliocu utvrđen porez na imovinu za 201__. godinu, na osnovu čla-na 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006.), čl. 32, 33, 38b i 39. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS“, br. 26/2001… i 24/2011), čl. 2a, 54. stav 2. tačka 2. podtačka (2) i 144. stav 3. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002… i 02/2012) i čl. 131. i 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi

R E Š E NJ E

USVAJA SE žalba poreskog obveznika____________________, sa prebivalištem u ________________, Ul. _______________, br. ___, JMBG:___________, izjavlje-na protiv rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za _____________, broj: ______ od ____201__. godine, kojim je poreskom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 201 __ godinu u ukupnom iznosu od _______ dinara, tako što se poreskom obvezniku

UTVRĐUJE porez na imovinu za 201 __ godinu za period od 01.01. 201 __ godi-ne do 31. 12. 201 __. godine, i to:(preuzima se tabela iz tačke 1. dispozitiva ožalbenog rešenja u koju se unose izmenjeni podaci)

Ukupan godišnji iznos poreza na imovinu obveznik plaća u jednakim tromeseč-nim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (12.02., 15.05., 15.08. i 15. 11. 201__. godine) na račun broj: ____________________ Porez na imovinu (osimna zemljište) od fizičkih lica, s pozivom na broj: 97 _______________________.


Poreski obveznik je dužan da dospele obaveze uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na iznos utvrđene obaveze koji nije uplaćen u propisanom roku, plaća se kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Ako poreski obveznik dospele obeveze ne plati u propisanom roku, izvršiće se pri-nudna naplata poreza, kamate i troškova prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.Do donošenja rešenja za narednu godinu obveznik je dužan da u 201__. godini

plaća akontaciju u visini i na način utvrđen ovim rešenjem. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.Ovim rešenjem ZAMENJUJE SE rešenje Gradske/opštinske uprave Grada/op-

štine ___________ - Odeljenja/Odseka za__________________, broj: ______ od ____201__. godine, kojim je poreskom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 201 ___. godinu u ukupnom iznosu od _________ dinara.


Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za ______________, na osnovu podataka iz podnete poreske prijave poreskog obveznika i drugih podataka kojima raspolaže ovo Odeljenje/Odsek, utvrdila je poreskom ob-vezniku iz dispozitiva ovog rešenja porez na imovinu za 201 __. godinu u ukupnom iznosu od ______ dinara

Protiv napred navedenog rešenja, poreski obveznik je blagovremeno izjavio žalbu u kojoj je, pored ostalog, istakao __________________________ i predložio da se žalba usvoji pošto je osnovana.

Prvostepeni organ je razmatrajući žalbu ocenio da je ista opravdana, te da treba izmeniti ožalbeno rešenje bez sprovođenja dopunskog postupka, na način naveden u prvoj tački dispozitiva obog rešenja, pošto je nesporno da je _______________________________________________________________________________________.

(preuzeti-prepisati obrazloženje ožalbenog rešenja, počev od drugog stava pa do pouke o pravnom sredstvu-leku)

Na osnovu izloženog, primenom člana 144. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, doneto je rešenje kao u dispozitivu. Naime, napred navede-nom zakonskom odredbom propisano je da prvostepeni organ može usvojiti žalbu i ožalbeno rešenje izmeniti ako, pored ostalog, oceni da je žalba osnovana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrđivanje činjenica.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana njegovog prije-ma. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _______, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati ____ dinara na uplatni račun broj: _________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - ______.

Načelnik/šef,


8.3. Primer rešenja donetog u ponovnom postupku

Broj rešenja: _____________ PIB: ___________

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ______- Odeljenje/Odsek za ________, u ponovnom postupku po rešenju Gradskog/opštinskog veća Grada/opštine ______ broj: ____ od ____200 __ godine, po zahtevu za povraćaj više plaćenog poreza poreskog obveznika _____________, sa prebivalištem u _________, na osnovu člana 2a, 10, 11. i 152. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 02/2012) i člana 192. Zakona o opštem uprav-nom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ______200__ godine, donosi

R E Š E NJ E

ODBIJA SE zahtev poreskog obveznika _____________________________, sa prebivalištem u ________________, Ul. _________________, br. ___, broj: __________ od _______201__. godine za povraćaj više plaćenog poreza u iznosu od _______ dinara, KAO NEOSNOVAN.


Rešenjem Gradskog/opštinskog veća Grada/opštine _______, broj:_____ od ___201__. godine, poništeno je rešenje Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Ode-ljenja/Odseka za ________________, broj: _____ od ___201__. godine, kojim je odbijen zahtev poreskog obveznika ________________, sa prebivalištem u _________ za povraćaj više uplaćenog poreza u iznosu od ________ dinara, kao neosnovan i predmet vraćen na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je dispozitiv ožalbenog rešenja nejasan, kao i da je isti protivurečan sa obrazloženjem obzirom da se odbija zahtev za povraćaj više uplaćenog poreza, a iz obrazloženja ožalbenog rešenja se utvrđuje da je prvostepeni organ rešavao i o pitanjima koja nisu obuhvaćena dispozitivom i naložio prvostepenom organu da u po-novnom postupku otkloni nedostatke na koje je drugostepeni organ ukazao, tako što će pravilno i tačno utvrditi odlučne činjenice, predočiti ih obvezniku i omogućiti mu da se o njima izjasni u smislu člana 9. u vezi člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku.

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za_____________, je u ponovnom postupku, postupajući po primedbama drugostepe-nog organa, pravilno i tačno utvrdila odlučne činjenice u ovoj upravnoj stvari i ocenila da je zahtev za povraćaj neosnovan te da ga treba odbiti.


Naime, nesporno je da je poreski obveznik u toku 201__. godine uplatio na ime poreza ______________________________ ukupnan iznos od _________ dinara. Napred navedena uplata odnosi se na preneti dug iz ranijih godina i za 201_. godinu, po napred navedenim vrstama javnih prihoda.

Poreski obveznik je dana ______200 __ godine podneo ovom Odeljenju/Odseku zahtev za povraćaj napred navedenog iznosa uz koji je priložio upit stanja za uplatne račune broj: ___________ odštampane u poreskom računovodstvu ovog odeljenja/odseka dana ____200__ godine.

Proverom knjiženja akontacija po osnovu poreza na ___________________ za 201___ godinu, utvrđeno je da na PIB poreskog obveznika br._______ za uplatni račun broj ___________, nisu proknjižene akontacije za period od ______ do ______200__ godine, što je učinjeno dana _____200__ godine, o čemu se kao dokaz u spisima pred-meta nalaze overeni upiti stanja.

Osim toga, poreski obveznik nije vršio uplatu poreskih obaveza za period od ____ do ___200__ godine, tako da na dan donošenja ovog rešenja nema preplatu, već pore-ski dug u ukupnom iznosu od ______ dinara, što se utvrđuje iz overenih upita stanja ovog odeljenja/odseka od _____200__ godine, koji se nalaze u spisima predmeta.

Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za _____________, je u ponovnom postupku, a radi omogućavanja poreskom obvezniku da se izjasni o utvrđenom činjeničnom stanju u ovoj upravnoj stvari, uredno pozvala poreskog obveznika za dan ____200__ godine i uz poziv mu, radi pripreme za izjaš-njenje, dostavila upite stanja o stanju obaveze na računima javnih prihoda po osnovu kojih je poreski obveznik, obveznik kod ovog odeljenja/odseka.

Međutim, poreski obveznik je povodom napred navedenog poziva dana ___200__ godine,u skladu sa pravom iz člana 61. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, dostavio ovom Odeljenju/Odseku pismenu izjavu u kojoj navodi da u svemu ostaje pri podnetom zahtevu za povraćaj više plaćenog poreza u iznosu od _____ dinara navodeći da je ______________________________________ pa stoga zahteva da pr-vostepeni organ uvaži njegovu zakonitu dokumentaciju o više plaćenom porezu izdatu od ovog odeljenja/odseka i donese pravilnu i zakonitu odluku po zahtevu.

Prvostepeni organ je posebno cenio navode iz napred navedene pismene izjave poreskog obveznika date u smislu člana 61. stav 3. Zakona o opštem upravnom po-stupku i našao da novodi iz izjave ne mogu da utiču na odlučne činjenice i drugačije činjenično stanje od onog navedenog u obrazloženju ovog rešenja.

Na osnovu savesne i brižnjive ocene svakog navedenog dokaza posebno, uključujući i pismenu izjavu poreskog obveznika povodom ove upravne stvari, i savesne i brižljive ocene svih dokaza zajedno i rezultata celokupnog postupka, prvostepeni organ je utvr-dio da je zahtev poreskog obveznika za povraćaj više plaćenog poreza u iznosu od ____ dinara, neosnovan pošto se iz dokaza u spisima predmeta utvrđuje da poreski obveznik, umesto preplate, na dan donošenja ovog rešenja ima poreski dug u iznosu od ______ di-nara, pa se nisu stekli uslovi iz člana 10. stav 2. tačka 1) ZPPPA, kojim je propisano da fi-zičko, odnosno pravno lice ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza.


Sa napred iznetog odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja, primenom člana 152. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana njegovog prije-ma. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine _________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____ dinara na uplatni račun broj: ______________________- Lokalne administrativne takse, po modelu 97, s po-zivom na broj odobrenja 97 _______________.

Načelnik/šef,


8.4. Primer drugostepenog rešenja kojim se žalba odbija kao neosnovana.

Gradsko veće Grada _____________, rešavajući po žalbi _______________ sa prebivalištem u _______________, izjavljene protiv rešenja Gradske uprave Gra-da__________ – Odeljenja za lokalnu poresku administraciju broj: _____________ od _____.201__. godine, na osnovu člana 46. tačka 5. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07), čl. 2a i 151. Zakona o poreskom postupku i po-reskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... i 02/2012) i čl. 215. i 230. stav 1. Zakona o opštem upravnom psotupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) i „Službeni glasnik RS“, br. 30/10), člana __. tačka ___, Odluke o Gradskom veću Grada __________ („Službeni list Grada_________“, br. _____) i člana 59. tačka 5. Statuta Grada __________ („Službeni list Grada_________“, br. ______), na sednici održanoj dana __________ 201__. godine, donelo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba ____________________, sa prebivalištem u _____________, izjavljena protiv rešenja Gradske uprave Grada __________ – Odeljenja/Odseka za ______________ o utvrđivanju naknade za unapređenje i zaštitu životne sredine za period od 01.01. 201___. godine do 31.12.201___. godine broj: _____________ od _________. 201___. godine, KAO NEOSNOVANA.


Rešenjem Gradske uprave Grada _________ - Odeljenja za _________________ broj: _____________ od ______. 201__. godine obvezniku ________________, sa prebivalištem u ____________ utvrđena je naknade za unapređenje i zaštitu život-ne sredine za period od 01.01. 201__. godine do 31.12. 201__. godine u iznosu od 2.100,00 dinara.

Nezadovoljan ovakvim rešenjem obveznik pomenute naknade je dana ______. 201__. godine izjavio žalbu, koja je blagovremena i dopuštena. U žalbi je naveo da su on i njegova supruga stari i bolesni, da nisu radno sposobni i da zbog toga nisu u mogućnosti da plate predmetnu naknadu. Predložio je da ga Gradsko veće oslobodi od plaćanja naknade.

Pošto pre donošenja prvostepenog rešenja žaliocu nije omogućeno da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje prvostepenog rešenja, žalilac je posle prijema žalbe dana _______201___. godine saslušan u svojstvu stranke o čemu je sačinjen zapisnik broj: ______________, čime je žaliocu omogućeno učešće u postupku i da se, u smislu člana 9. Zakona o opštem upravnom postupku, izjasni o


činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje pravilnog i zakonitog reše-nja, kao i da predloži eventualne nove dokaze. Žalilac je u postupku saslušanja izjavio da ostaje pri navodima žalbe. Nove dokaze nije predložio.

Gradsko veće Grada __________, kao drugostepeni organ, razmotrilo je navode žalbe, izvršilo uvid u spise predmeta broj:______________ i ožalbeno rešenje i utvr-dilo da je žalba neosnovana te da je treba odbiti na osnovu člana 151. Zakona o pore-skom postupku i poreskoj administraciji i člana 230. stav 1. Zakona o opštem uprav-nom postupku.

Naime, odredbom člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006), propisani su izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave koji se ostvare na njenoj teritoriji u koje, pored ostalih, spada i naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine (član 6. stav 1. tačka 7) pomenutog zakona). Odred-bom člana 60. istog zakona propisano je da jedinica lokalne samouprave, počev od 01.01.2007. godine, u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše izvorne prihode iz člana 6. navedenog zakona.

Članom ___. stav ___. Odluke o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada ____________ („Službeni list Grada_________“, br.__/10 i ___/10), propisano je da su obveznici pomenute naknade imaoci prava svojine, odnosno zakupci stambe-nih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija, dok je članom ____. iste odluke propisana visina mesečne naknade u iznosu od 1 dinara/m2 - za stambene zgrade i sta-nove, a 3 dinara/m2 - za poslovne zgrade i poslovne prostorije. Odredbom člana ___. pomenute odluke propisano je da ____________ za lokalnu poresku administraciju na osnovu podataka iz poreske prijave za porez na imovinu donosi rešenje za svaku kalendarsku godinu, kojim se utvrđuje ukupna godišnja obaveza po osnovu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Uvidom u prijavu za porez na imovinu fizičkih lica broj: ____________ koju je žalilac dana 16.03.1992. godine podneo nadležnom poreskom organu, utvrđeno je da je žalilac prijavio stambenu zgradu ukupne površine 175 m2 i da je utvrđeni iznos naknade ožalbenim rešenjem od 2.100 dinara pravilno obračunat u skladu sa odred-bama čl. __ i ___. Odluke o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada ____________, pošto je površina stambene zgrade (175 m2) pomnožena sa brojem meseci (12) i sa iznosom naknade od 1 dinara/m2 (175 x 12 = 2.100 x 1 = 2.100).

Gradsko veće Grada ______________ je posebno razmotrilo predlog žalioca da ga oslobodi od plaćanja naknade zbog toga što su on i njegova supruga stari i bolesni i rad-no nesposobni i našlo da istom ne može udovoljiti pošto Odlukom o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada ____________ nisu propisana oslobođenja od pla-ćanja naknade, pa ni po osnovu starosti i nesposobnosti za rad obveznika naknade.

Gradsko veće Grada ________ je cenilo i ostale navode žalbe, ali ih nije uzelo u obzir prilikom odlučivanja po žalbi, s obzirom da nisu u vezi sa ovom poreskoprav-nom stvari i da ne moguuticati na drugačiju odluku.


Na osnovu svega napred navedenog, Gradsko veće Grada __________ kao dru-gostepeni organ u smislu člana 46. tačka 5. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07), utvrdilo je da je ožalbeno rešenje pravilno i na zakonu zasno-vano, pa je na osnovu člana 2a i 151. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-nistraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... i 02/2012) i člana 230. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, odlučilo kao u dispozitivu rešenja.

Uputstvo o pravnom leku: Ovo rešenje je konačno. Protiv ovog rešenja može se podneti tužba Upravnom sudu u Beogradu, Ul. Nemanjina br. 9, u roku od 30 dana od dana prijema.

Broj: III ___________U ____________, ________ 201__. godine

GRADSKO VEĆE GRADA ______________

PREDSEDNIK,


9. PRIMER ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA

REPUBLIKA SRBIJAOPŠTINA ________________Opštinska uprava ___________Odeljenje za _______________Broj: 218 - _________________201__. godine_________________

PREKRŠAJNOM SUDU U _________________

Na osnovu člana 154. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008. i 111/2009) i čl. 2a i 160. tačka 6) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.), Opštin-ska uprava Opštine _______________ - Odeljenje za ______________________, kao ovlašćeni organ u vršenju službene dužnosti, podnosi

ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA

Protiv: Jovana Pavla Jovanovića, rođenog _____ 19__. godine u ___________, opština

_____________, JMBG: ________________, sa prebivalištem u __________________, Ul. ________________ broj ___, državljanin ___________________.

Zbog toga:Što Opštinskoj upravi Opštine __________ - Odeljenju za _____________________,

nije u zakonskom roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji nepo-kretnosti Ov. br. ______ od _______ 20___ godine, kojim je stekao pravo svojine na stanu u ____________ ul. __________ br. __, površine ___m2, podneo poresku pri-javu za utvrđivanje poreza na imovinu na propisanom obrascu;

- čime je izvršio poreski prekršaj iz člana 25. stav 2. Zakona o poreskom po-stupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002… i 101/2011 i 2/2012 – ispr.), kažnjiv po članu 180. tačka 6) Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji.


Stoga se

PREDLAŽE

1. Da prekršajni sud protiv okrivljenog Jovana Jovanovića, sa prebivalištem u ______________, pokrene prekršajni postupak, a zatim zakaže i održi usmeni pretres na kome će, radi uvrđivanja materijalne istine, saslušati okrivljenog i izvršiti uvid u Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključenim između okrivljenog, kao kupca, i _________________, sa prebivalištem u ______________, Ul. _______________, br. ____, JMBG:______________, kao prodavca, čiji su potpisi na ugovoru overeni pred Osnovnim sudom u __________, pod Ov. br._____ od ______ 20__. godine.

2. Da posle održanog usmenog pretresa okrivljenog oglasi krivim zbog prekršaja koji mu se stavlja na teret i izrekne kaznu u skladu sa zakonom.


Članom 10. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001… i 78/2011), propisano je da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom stica-nja prava, odnosno danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izda-vanja upotrebne dozvole ili danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Članom 34. pomenutog zakona propisano je da obveznik za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu po drugom osnovu nastane ili pre-stane poreska obaveza, podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. Poreska prijava se, shodno odredbi člana 34. stav 5. Zakona o porezi-ma na imovinu, podnosi nadležnom poreskom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Članom 25. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Služ-beni glasnik RS“, br. 80/2002… 101/2011 i 2/2012 – ispr), propisano je da je poreski obveznik obavezan da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obras-cu, u roku i na način uređen poreskim propisima.

Osnovni sud u ______________ je dana ________20__. godine, Opštinskoj upra-vi Opštine ____________ - Odeljenju za _______________________, dostavio pri-merak Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br._____ od ______ 20__. godine iz koga se utvrđuje da je okrivljeni na osnovu pomenutog ugovora stekao pravo svojine na nepokretnosti - stanu u ____________ ul. __________ br. __, površine ___m2, koji podleže oporezivanju porezom na imovinu u smislu odredbe člana 2. Zakona o porezima na imovinu.

Naime, odredbom člana 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se po-rez na imovinu, pored ostalog, plaća i na pravo svojine na nepokretnosti, a nepokret-nostima se, u smislu odredbe člana 2. stav 2. pomenutog zakona, smatraju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.


Shodno odredbi člana 10. Zakona o porezima na imovinu, poreska obaveza okriv-ljenog po osnovu poreza na imovinu je nastala dana _________ 20____. godine kog dana je okrivljeni, zaključivanjem pomenutog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, stekao pravo svojine na nepokretnosti – stanu, pa je bio dužan da u roku od 10 dana od dana sticanja prava svojine na stanu, najkasnije do _________20___. godine, ovom Odeljenju podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na obrascu PPI – 2, što on nije učinio, niti je to učinio do dana podnošenja ovog zahteva, a što je utvr-đeno na osnovu službene evidencije ovog Odeljenja o podnetim poreskim prijavama fizičkih lica poreza na imovinu.

Pošto okrivljeni, kao poreski obveznik poreza na imovinu, nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na propisanom obrascu, u roku i na način uređen propisima kojima je uređeno oporezivanje imovine, postoje osnovi sumnje da je izvršio poreski prekršaj iz člana 25. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002… i 101/2011 i 2/2012 – ispr), ka-žnjiv po članu 180. tačka 6) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

DOKAZ:Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. ______ od _______ 20__. godine1)

NAČELNIK ODELJENJA,


NAPLATA POREZAPRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJPORESKOJ ADMINISTRACIJI

Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga

Ale

ksan

dar M

itro

vić

NA

PLA

TA P

ORE

ZAPR

IRU

ČNIK

ZA

ZAPO

SLEN

E U

LO

KALN

OJ P

ORE

SKO

J AD

MIN

ISTR

ACIJI

www.msp-ipa2007.org

Projekat finansira Evropska unija Projekat realizuje konzorcijum koji vodi