IVOTNI STIL Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapaziemo da
se njegov izgled razlikuje od izgleda bora na vrhu nekog brega.
Radi se dodue o istoj vrsti drvea, o boru, all mi pred sobom imamo
dva razli-ita ivotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugaiji
od stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stil jednog drveta je
njegova individualnost koja dolazi do izraaja u odredenoj okolini i
u skladu sa njom. Jedan ivotni stil emo izuzetno jasno sagledati
ako ga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugaija nego to smo
oekivali, jer onda nam postaje jasno da svako drvo ima svoju
sopstvenu ivotnu formu i da ne predstavlja samo jednu mehaniku
reakciju na odgovarajuu okolinu. U prilinoj meri je to isto tako i
kod Ijudi. Mi ivotni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova
ivotne sredine i na se zadatak sastoji u tome da pomno analiziramo
njegov odnos prema datim okolnostima, s tim to se ima na umu misao
da se psiha menja sa odgovarajuim promenama ivotne sre-dine. We dok
jedan ovek ivi u povoljnim okolnostima ne moemo jasno da sagledamo
njegov i-votni stil. U novim ivotnim situacijama pak, u ko-jima je
izloen nekim tekoama, ivotni stil se obelodanjuje u jasnoj i optoj
formi. Iskusan psiholog bi verovatno ak mogao da sagleda ivotni
stil o51
veka koji se nalazi u povoljnom poloaju, all on za svakog drugog
postaje vidljiv tek kada taj ovek dospe u nepovoljne i teke
situacije. Budui da je ivot neto vie od puke igre, on sobom donosi
niz tekoa. Stalno se javljaju situacije u kojima su Ijudi suoeni sa
tekoama. Trebalo bi jednog oveka da posmatramo ba onda kada mora da
se nosi sa takvim tekoama, i da pokuamo da udemo u trag njegovim
raznim duevnim pokretima, kao i njegovim karakteristinim osobi-nama
raspoznavanja. Kao to je vec gore obja-njeno, ivotni stil ini jedno
jedinstvo, jer se razvio iz tekoa ranog ivota i tenje za jednim
ciljem. Mi, jamano, nismo toliko zainteresovani za prolost koliko
za budunost, a da bi razumeli budunost jednog oveka, moramo da
spoznamo njegov ivotni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadraaje,
nagone itd., ni izdaleka jo ne moemo sa sigurnou da predskaemo ta e
se desiti. Neki psiholozi uistinu pokuavaju da izvuku neke zakljuke
samo na osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, all ako se
stvar poblie osmotri, onda e se ispostaviti da svi ti elementi
pretpostavljaju jedan sa samim sobom usaglaen ivotni stil. Bilo ta
da deluje kao nadraaj, ono to ini samo utoliko to sadri i fiksira
jedan ivotni stil. Kako se pojam ivotnog stila moe uskladiti s onim
to smo razlagali u prethodnom poglavlju? Videli smo da Ijudi sa
slabim organima pate od kompleksa ili oseanja manje vrednosti zato
to su suoeni sa tekoama i to se oseaju nesigurni. Ali poto to Ijudi
na due vreme ne mogu da izdre, to ih oseanje manje vrednosti, kao
to smo videli, go-ni na aktivnost, delanje. Rezultat je ovek koji
pred sobom ima neki cilj. Individualna psihologija to konzistentno
kretanje u pravcu jednog cilja odavno naziva ivotnim planom. Ali,
poto je ova oznaka' ponekad dovodila do nesporazuma, to danas
govorimo o ivotnom stilu. Poto svaki ovek ima jedan ivotni stil, to
je ponekad sasvim mogue predskazati njegovu budu52
nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavili i odgovora
koje nam je dao. To je kao da gledamo peti in jedne drame, u kojem
se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga moemo da dajemo prognoze jer
poznajemo faze, tekoe i pitanja ivota. Shodno tome moemo na osnovu
iskustva i poznavanja neto malo fakata da predvidimo ta e se zbiti
sa decom koja se stalno odvajaju od ostale dece, koja trae podrku
drugih, koja su razmaena i neodluno pristupaju novim situacijama.
ta se deava u sluaju oveka iji je cilj da od drugih dobije podrku?
On e se kolebati i teie da izbegne reavanje ivotnih pitanja. Mi
znamo zato i kako se koleba, zato se povlai ili nastoji da izbegne
odgovor, budui da smo hiljadu puta posmatrali kako se neto slino
zbilo. Mi znamo da taj i takav ovek ne bi hteo sam da se kree
napred, nego da eli da bude maen. On bi hteo da se dri podalje od
velikih ivotnih problema i radije se bavi nekorisnim stvarima
umesto da se pozabavi korisnim stvarima. Njemu nedostaje oseanje za
zajednicu i posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematino
dete, u kriminalca, neurotiara ili samoubicu koji bira poslednju,
krajnju mogucnost bekstva. We to sada bolje razumemo nego ranije.
Nama je, na primer, jasno da normalni ivotni stil moemo da
koristimo kao osnovu za vrednovanje kada posmatramo ivotni stil
jednog odredenog oveka. Socijalno prilagodenog oveka uzimamo kao
merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualna odstupanja.
RAZUMEVANJE JEDNOG ivotnog STILA Na ovoj taki e moda biti sasvim
korisno da se pokae kako se odretuje normalni ivotni stil i da na
toj osnovi objasnimo pogreno dranje i neobina ponaanja. Ali pre
nego to ponemo s tim razmatranjem trebalo bi jo da pomenemo da kod
53
takvih istraivanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojanom smislu.
Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato to smatramo da svaki ovek ima
svoj sopstveni in-dividualni ivotni stil. Kao to ni na jednom
drvetu neemo nai dva potpuno istovetna lista, tako isto ne moemo
nai dva oveka koji su u svemu pot-puno jednaki. Priroda je tako
bogata formama i mogui nadraaji, nagoni i greke su tako mnogobrojni
da je naprosto nemogue da dva oveka budu potpuno identina. Ako,
dakle, govorimo o tipovima, onda u tome vidimo samo jedno
intelektualno po-mono sredstvo za jasnije i shvatljivije
sagledavanje slinosti medu individuama. Nai sudovi dobijaju u
otrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikaciju poput tipova i
potom istraimo njihova potrebna uoblienja. Ali pri tome se nikako
ne oseamo obaveznim da se u svakoj prilici posluimo tom
klasifikacijom; mi upotrebljavamo odredenu klasifikaciju u
sluajevima u kojima ona omoguava da se jedna posebna slinost
najjasnije predoi. Ljudi koji ti-pove i klasifikacije uzimaju
ozbiljno nisu u stanju da oveka kojeg su jednom strpali u neku
fioku uvrste u neku drugu klasifikacionu shemu. Jedan primer moe da
uini jasnijom ovde razmatranu taku. Ako recimo za nekog oveka kaemo
da nije socijalno prilagoden, onda time mislimo na nekoga ko vodi
beskoristan ivot jer mu nedostaje oseanje za zajednicu. To je jedna
mogunost da se Ijudi klasifikuju, i moda je ona i najvanija. Ali
uzmimo oveka ije se interesovanje, ma koliko ogranieno to i bilo,
upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kav ovek e se potpuno
razlikovati od oveka ije je interesovanje prevashodno usmereno ka
jelu. Obojica mogu naravno da budu socijalno pogreno prilagodeni i
pri tome da imaju tekoa u odravanju kontakta sa Ijudima oko sebe.
Klasifikovanje na osnovu tipova moe shodno tome da dovede do zbrke,
ukoliko nam nije jasno da se kod tipova radi samo o svrsishodnim
apstrakcijama. Vratimo se sada normalnom oveku koji nam slui kao
merilo za odstupanja. Normalan ovek je 54
individtia koja ivi u drutvu i sa drutvom i iji je nain ivota
tako prilagoden da drutvo iz njegovog rada, hteo on to ili ne,
izvlai izvesnu korist. On isto tako, gledano sa psiholokog
stanovita, ima do-voljno energije i hrabrosti da savlada probleme i
tekoe sa kojima se suoava na svom putu. Oba svojstva nedostaju u
sluaju psihopata: oni nisu ni socijalno ni psihiki dorasli dnevnim
zadacima ivota. Ilustracije radi pogledajmo sluaj jednog odretenog
oveka. Re je o oveku od trideset godina^ koji je uvek u poslednjem
trenutku izbegao reavanje svojih problema. Imao je prijatelja kojem
nije verovao i usled toga nikada nije ni dolo do pro-dubljavanja
tog prijateljstva. U takvim okolnostima teko da jedno prijateljstvo
moe biti uspeno, jer jedna strana osea da je odnos optereen
napetostima. Shodno tome mi u sluaju ovog oveka vi-dime -'da on,
iako je sa velikim brojem Ijudj odravao kontaKte na nivou
razgovora, nrje imao pravih prijatelja. Niti je posedovao dovoljno
oseanja za zajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticao
prijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u drutvo i u drutvu je
uvek bio tih i malo je govorio. Svoje ponaanje je obrazlagao time
da mu u drutvu ne pada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema ta da
kae. Pored toga je ovaj ovek bio jo i straljiv. Imao je rumeno lice
koje bi se s vremena na vre-me, kada bi uestvovao u razgovoru,
potpuno pocrvenelo. Kada bi uspeo da savlada svoju straljivost,
onda bi sasvim pristojno govorio. Ono to mu je stvarno nedostajalo
to je bio neko ko bi mu u tom pogledu pomogao a da ga pri tome ne
povredi. Naravno, u stanju straljivosti nije ostavljao prija-tan
utisak i medu svojim poznanicima nije bio naroito omiljen. On je to
veoma dobro oseao i usled toga se pojaavala njegova odbojnost prema
go-voru. Moglo bi se rei da je njegov ivotni stil bio tako podeen
da je, im bi se naao u drutvu, svu svoju patnju usmerio na sebe.
55
U tesnoj vezi sa drutvenim ivotom i ume-nou u ophodenju sa
prijateljima stoji pitanje bavIjenja odredenim pozivom. Na pacijent
se stalno plaio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa je i danju i
nou radio na svom daljem obrazovanju. Radio je preko svake mere i
preterano se optereivao. I usled te prekomerne napetosti
onemoguavao je sebe da rei probleme svog poziva. Ako uporedimo nain
na koji na pacijent pristupa prvim dvama dvotnim zadacima, odmah
zapaamo da se stalno nalazi u stanju preterane napetosti. To je
znak za jako oseanje manje vrednosti. Sebe je obezvredivao a druge
Ijude i nove situ-acije je posmatrao kao neto to je prema njenru
neprijateljski nastrojen
