Biblioteka LEKOVITE SILE

Genadij Petrovi Malahov URINOTERAPIJA

GENADIJ PETROVI MALAHOV

URINOTERAPIJA Prevod sa ruskog

BEOGRAD 2002.

Knjigu o urinoterapiji posveujem mojoj strpljivoj supruzi

Malahovoj Nini Mihajlovnoj.

SADRAJ

UMESTO PREDGOVORA .............................................9 UVOD..............................................................................11

TEORETSKE OSNOVE PRIMENE URINA Stvaranje urina i njegova svojstva..................................19 Svojstva urina..................................................................23 Komponente urina i njihova svojstva .............................26 Vrste urinai njihove osobine........................................... 46

URINOTERAPIJA U PRAKSI Uvod .......................................................................... 72 Naini unoenja urina u organizam oveka .................... 73

Unoenje urina kroz usta ........................................... 73 Unoenje urina klistiranjem....................................... 80 Unoenje urina kroz nos ............................................ 82 Unoenje urina kroz kou ......................................... 85

Na to treba da bude spreman ovek, koji primenjuje urinoterapiju .................................................................... 99

URINOTERAPIJA U KONKRETNIM SLUAJEVIMA

Kako pravilno poeti sa urinoterapij om........................ 112 Urinoterapija pri oboljenju eludano-crevnog trakta. 121 Urinoterapija i infektivna oboljenja . ........................... 123 Urinoterapija i gljivina oboljenja koe....................... 125 Urinoterapija i oboljenja bubrega ................................ 127 Urinoterapija i oboljenjajetre ...................................... 134 Urinoterapija i eerni dijabetes ............................... 135 Urinoterapija i oboljenja kardiovaskularnog sistema . 140 Urinoterapija i oboljenja oiju ................................... . 143 Urinoterapija i tumorska oboljenja .............................. 145

Urinoterapija i oboljenja prouzrokovana prehladom . 151 Urinoterapija i kona oboljenja .................................... 153 Unnoterapija i taloenje soli, poliartritis ..................... 158 Urinoterapija i enske bolesti ....................................... 161 Urinoterapija kod plunih oboljenja .............................. 165 Urinoterapija i venerina oboljenja .............................. 171 Urinoterapija i gangrena, neizleive rane, povrede, opekotine, ujedi (ubodi) i drugi sluajevi .................... 172 Urin i kozmetika............................................................ 179 Urinoterapija i podmlaivanje organizma..................... 182 POGOVOR ............................................................... 186 UMESTO ZAKLJUKA.............................................. 189

UMESTO PREDGOVORA

Prevod knjige Urinoterapija zavrio sam u februaru 2001. godine i imao sam nameru da je tampam po objavljivanju prevoda ostalih knjiga.

Meutim, u poslednje vreme sve je vee interesovanje italaca za urinoterapiju, ak i medicinskog osoblja (krajem prole i poetkom godine lino su me posetila u vezi sa ovom problematikom 4 lekara i 3 medicinska tehniara), poto je o ovoj vrsti leenja dosta pisano i u prvoj knjizi ienje organizma. Mnogi itaoci, i moji poznanici, koji su delimino primenjivali urinoterapiju, veoma pohvalno su se izraavali o primeni urinoterapije i predloili su mi da ovu knjigu to pre izdam.

Budui da urinoterapija, iako naizgled bezazlena, moe usled nepravilne primene i neznanja kod pojedinih ljudi da izazove psihike i druge traume, pristupio sam pripremi te knjige za tampu, kako bi se svi itaoci upoznali sa prednostima i nedostacima urinoterapije.

Dok sam prevodio esto pominjanu knjigu tibetske medi-cine Czud-i (koju, naalost, iz finansijskih razloga jo nisam objavio), shvatio sam koliki znaaj ima mokraa za ovekovo zdravlje. Savremena medicina,takoe, poklanja veliki znaaj urinu (za dijagnostiku veine oboljenja analizira se mokraa), ali sa izvesnim nedostacima. Navodim samo neke odlomke iz knjige Czud-i o mokrai (poglavlje: Raspoznavanje bolesti po izgledu mokrae):

Prvo. Kako se ponaati uoi pregleda. Zabranjuje se uvee uzimati aj, o, vino, mlenu votku i

drugo, to moe da promeni boju mokrae. Zabranjuje se snoaj, nerviranje ... sve to moe iritirati mokrau.

Do ponoi ide mokraa hrane, treba je izliti. Posle ponoi poi e mokraa bolesti, nju sakupiti za

pregled ... Mokraa se ispituje prema tri perioda hlaenja na devet

naina. Tri perioda: dok je mokraa vrua, posle nestanka pare i posle hlaenja mokrae."

Na osnovu svakodnevnog posmatranja mokrae (boje, mirisa, pene, isparavanja itd.) poslednjih 5 godina uvek sam uspevao da blagovremeno spreim prehlade i druga oboljenja. Zbog velike zauzetosti oko prevoenja knjiga nisam lino pnmenjivao urinoterapiju ni u kom obliku, ali imam nameni da je isprobam (u vidu obloga na staru povredu kolena).

Nadam se da e ova knjiga itaocima pomoi u leenju mnogih bolesti i elim svima brzo ozdravljenje.

Prevodilac, M. ehi

UVOD

Naa mokraa ima mnoga lekovita i unikatna svojstva. Zato e u ovoj knjizi prvi put biti razmatran njen uticaj na ovekov organizam. U daljem tekstu iscrpno su opisani drevni metodi i data savremena tumaenja te, bez sumnje, vane tenosti. Na osnovu toga predlae se potpuno drukiji pristup upotrebi mokrae za poboljanje naeg ivota i zdravlja. Namera je da se na konkretnim pnmerima iz prakse vidokrug italaca o metodima i nainima izleenja proiri i da im se ukae na nove naine leenja.

U poslednje vreme sve je vee interesovanje za leenje pomou oveje mokrae, tj. urinoterapijom. Koreni tog meto-da leenja seu u daleku prolost. Metod je poznat hiljadama godina stini to se osim ovejeg urina koristio i urin ivotinja.

Ako bismo analizirali drevne izvore, u njima bismo svakako pronali dva naina upotrebe urina:

za jaanje zdravlja i poveanje ivotne snage; za razvoj duhovnih sposobnosti, posebno natprosenih. O urinoterapiji postoji mnogo tekstova ne samo u

duhovnim nego i u medicinskim knjigama. Na primer, u Mahabharati, Bibliji, knjigama Iz\}or veitog uivanjay Nepotrebno za neznalice itd. Razmotri emo najstariji i najpotpuniji izvor o urinoterapiji - Sivamhukaljpe, u prevodu poznatiji pod nazivom Praktina upotreba mokrae za rehabilitaciju tela. Ovu knjigu ini 107 stihova koji su uvod u uvenu Da mar tantru. U njoj se u formi dijaloga izmeu boga

11

Sive i njegove ene Parvati vodi razgovor o pravilnoj primeni urinoterapije. Navodimo delove nekih od t i h dijaloga:

- O, Parvati. Sada u Te upoznati sa tehnikom koja donosi uspeh. Prvo u opisati posudu, prema uputstvima autoriteta. Posuda treba daje napravljena od zlata, srebra, bakra, bronze, mesinga, cinka, gline, stakla, bambusa, umske jabuke, koljke, kosti, koe i lia. Posuda bilo kojeg tipa napravljena od navedenih materijala, pogodna je za ivambu. O, boginjo. Glinena posuda je dobra, a bakarna jo bolja.

U daljem tekstu se kae da bi onaj ko praktikuje Sivambu ili Amaroli postigao uspeh mora da se suzdrava od slane, gorke i ljute hrane, da jede lako svarljivu hranu u malim koliinama, ne treba da se fiziki mnogo optereuje, treba da vlada svojim oseanjima i da spava na goloj zemlji.

Onom ko praktikuje urinoterapiju preporuuje se da ustaje izmeu 3 i 4 sata ujutro i da ispere usta i zube. Zatim da se pomokri, okrenuvi se licem prema istoku. Pri tome se prvi i goslednji mlaz mokrae baca, a srednji mlaz prikuplja za pie. Siva dalje preporuuje da se pre nego se mokraa nalije u zemljani lonac lonac obrie krpom (protrlja) i da se pri tom izgovori sledea mantra (molitva):

Oni a um hriim amritodvhem amrita varini, a mri ta kuru no svaha " sedam puta i tek potom da se mokraa popije.

Posebno se istie da urin treba uzimati oralno, i to samo njegov srednji mlaz. Mlaz urina uporeuju sa zmijom. Kao to zmija sadri otrov u ustima i repu, tako se u poetku sa mlazom urina izbacuje mnogo ui i ispira mokrani kanal. U poslednjem mlazu ima malo ui. Zato srednji deo mlaza sadri optimalnu koliinu materija koje daju najbolje rezultate.

1 Siva, indijsko boanstvo koje s Brahmom i ViSnuom sainjava indijsko trojstvo, Trimurti; predstavljeno je sa dve munje od kojih jedna znai plodnost, a druga milost. Smatra se tvorcem joge i pokroviteljem jogista.

2 Sivambu" oznaava vodu (ambu) gospoda Sive", drukije se naziva jo voda procvata.

3 ,Amaroli" (amara - besmrtnost, neunitivost) - metod dostizanja besmrtnosti i neunitivosti.

4 Primedba prevodioca.

12

I u drugim izvorima (uglavnom, indijskim) tvrdi se daje ivambu (urin) - lek za odvane. On proiava oveka i predstavlja nebeski nektar. Sivambu - dar Sakti , daruje oveka velikom snagom, kojom on lako unitava bolesti i pobeduje starost. Veliki isposnici govorili su da je Sivambu osnova svih lekova. Urin, obraen na poseban nain, slui kao jedna od komponenti Amrita kollad" - najefikasnijeg leka Ajurvede.

Na drugom mestu bog Siva govori svojoj eni Parvati: Jogist, koji svakodnevno ujutro ispira svoj nos Sivambom (tj. primenjuje terapiju Neti)y unitava sve bolesti, koje proistiu od vata, pitta i kapha. Njegova probava se poboljava, a telo postaje snano."

Veliku panju Bog Siva poklanja utrljavanju urina u telo. Opisau Ti postupak masae. Uenik moe ubirati slatke plodove svojih praktinih vebi i meditacija, koristei masau vlastitom mokraom.

- Mokraa (vlastita) treba da kljua u glinenom loncu sve dok se ne ispari do jedne etvrtine prvobitne zapremine. Potom je treba ohladiti, a dobijeni ekstrakt upotrebljavati za masau.

- Uenik pomou nje moe dobiti boanstvenu snagu, takvu da se osea kao car bogova. On se moe premetati na bilo koje mesto po svojoj elji i imae snagu deset hiljada slonova. On moe da jede i probavlja ta hoe.

akti" - snaga boga Sive, koja se, prema tradiciji, izraava kao enski aspekt (pojava). Vata, pitta i kapha - prema Ajurvedi - tri temeljna principa koja su sadrana u oveku. Princip vata obuhvata kretanje: krvotok, disanje, prolazak kroz creva. Princip pitta podrazumeva probavu hrane, imunitet, regulaciju temperature tela, sposobnost uma da raspoznaje i da doivljava. Princip kapha daje oblik svim tim procesima i od njega zavise snaga tela i otpornost na oboljenja. Poremeaj jednog od navedenih principa ima svoje granice u organizmu i prouzrokuje razliite bolesti. Na primer, bolesti principa vata rasporeene su od stopala nogu do pupka. One se ispoljavaju u vidu proirenja vena na nogama, hemoroida, zatvora, bolova u krstim a i karliCno-bedrenom zglobu, teke pokretljivosti zglobova, zimogroljivosti i suvoee koe. Komplikacije se javljaju u zimskom periodu. Detaljnije o ovom u knjizi ienje organizma istog autora.

13

- Nikada ne treba za masau koristiti mokrau koja nije ukuvana do jedne etvrtine prvobitne zapremine. Ako se toga ne pridrava, uenik moe postati potiten i sklon bolestima.

- Neprokuvanu mokrau nikada ne treba upotrebljavati za masau tela,jer je ako se koristi na taj nain tetna za telo.

- Onaj ko masira svoje telo sa Sivambu tri puta danju i tri puta nou, dugo ne gubi potenciju. Svi njegovi zglobovi jaaju, on se oslobaa bolesti i dostie blaenstvo.

- O, Parvati! Onaj ko pije mokrau jednom dnevno i utrljava je u organizam tri godine, imae telo puno snage i sjaja, znanja iz umetnosti i nauka, obdarie se reitou i ivee dok na nebu postoje zvezde i mesec.

U drevnim tekstovima se gotovo uvek tvrdi da je za brz uspeh u Amaroli potrebno da se urin pije tri puta dnevno. Prvi put rano ujutro, drugi put u podne, a trei put uvee, najedan sat pre jela ili neposredno posle jela.

U Sivambiikaljpe se navodi opis natprirodnih sila kojima se obdaruju ljudi, koji redovno primenjuju Amaroli tokom dueg vremena.

ienje i pravilna tehnika upotrebe Sivambu tokom jednog meseca unitava uroene bolesti i potpuno isti unutranjost organizma. Posle dva meseca izotravaju se ula. Sivambu tokom tri meseca potpuno i konano unitava sve bolesti. Posle pet meseci posveeni" postaje vidovnjak. Za est meseci neprekidne primene ova tehnika ini oveka razumnim i poznavaocem Sastri. Posle sedam meseci ovek postaje neobino moan, a posle osam - ija kao zlato. Posle devet meseci posveeni" se zauvek oslobaa od kshajja i kiistha. Posle deset meseci on je akumulator i izvor svetlosti. Posle jedanaest meseci svi delovi njegovog tela su kristalno isti i bljetavi. Posle godinu dana ija kao Sunce. Posle dve godine mokri element zemlje; posle tri godine - elemenat vode: posle etiri - vatre; posle pet - vazduha; posle sedam godina -Ahamkar (oseaj Ja") i posle osam godina - element Bude" (Mahaf), i sve je gotinjeno njemu t im redosledom. Posle e\et godina upotrebe Sivambu ovek se oslobaa od roenja i smrti. Posle deset godina dobija mogunost da se kree po nebu bez

14

napora. Posle dvanaest godina postaje besmrtan. Zmije i druga otrovna stvorenja ne mogu mu nita. Otrov ne deluje na njega. On ga ne moe nikada ubiti. U vatri nee sagoreti ni u vodi potonuti.

Sledei veoma star i posebno cenjen izvor je Ajun>eda. U njoj se govori da je oveja mokraa vrua" i da deluje isuujue na telo. Ona je estoka (jaka), ljuta sa mnogo soli. Lekovita je jer leci oboljenja oiju, regulie u, unitava gliste u crevima, pobuuje apetit, smiruje nerve. Ako se pravilno upotrebljava, daje novi ivot, isti krv, pomae u leenju konih oboljenja, preventivno deluje na kaalj i prehlade. Zatim se naglaava, daje protivotrov za sve otrove i da telo ini snanim.

Nai preci, pored vlastite mokrae, koristili su mokrau ivotinja. Izdavako preduzee ,,Nauka" je 1990. godine u 13. tomu Naunog nasledstva" objavilo knjigu Nepotrebno za neznalice) koju je napisao Amirdovlat Amasiaci jouXV veku. Na 376. strani u paragrafu 2 427 moemo proitati:

Mokraa svake ivotinje odgovara njenoj prirodi. Najbolja je deja mokraa. Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima proiavajua svojstva. Kozja mokraa pomae pri oboljenju nerava i greva, prouzrokovanih zagaenou eluca. oveja mokraa pomae i kod elavosti. So iz mokrae daje sjaj oima i isti beonu (onu mrenu). oveja mokraa pomae kod otoka grla i gnojnih rana (ireva) u pluima. Kozju mokrau korisno je piti pri pojavi vodene bolesti. Kod hemoroida korisno je posedeti u kravljoj mokrai. Ako se popije svinjska mokraa, ona rastvara kamen. oveja mokraa zaustavlja krvarenje. Ako tu mokrau popije ovek, koji ima uveanu slezinu, to e imati izvanredno dejstvo. Pored toga, oveja mokraa je efikasna za leenje ekcema, svraba, gube (lepre), ujeda besnog psa i korpije. Mokraa od kamile (deve) leci liajeve i bubuljice."

Ipn kazuje da je nekom oveku otekla slezina i da mu nijedno leenje nije pomoglo. Nou mu se u snu prikazao ovek i rekao: Svako jutro im svane popij po 3 gutljaja vlastite mokrae i popravie se." On je tako postupio i ozdravio je.

15

Ako se uzme kravlja mokraa i ostavi da se zgusne, a zatim se njome operu bele dlake, one e se ofarbati i pocrneti.

U daljem tekstu razmatra se primena mokrae od dece i raznih ivotinja. Navodimo nekoliko odlomaka:

- Deja mokraa. Ako se skuva sa medom u bakarnoj posudi, pomae leenju beone u oima. Ona ima i druga korisna svojstva, o kojima neemo govoriti. Pomae takoe kod onih oboljenja i slepila u oima.

- Pasja mokraa. Uzeti pasju mokrau i ostaviti je da odstoji i da se zgusne. Ako njome operemo kosu, ona e pocrneti jer spada u grupu dobrih boja za kosu. Ako tom mokraom namaemo bradavice, one e nestati.

- Kravlja mokraa. Pomae pri leenju liajeva na glavi i vitiliga.

- Mokraa od divlje svinje (vepra). Veoma je korisna protiv one beone. Ako se popije, rastvara i drobi kamen, koji se nalazi u mokranom mehuru. Ispitano.

- Magarea mokraa. Kau, ko pije ovu mokrau, spasie se od oboljenja bubrega. Ona ima i mnogobrojna druga korisna svojstva, o kojima neemo govoriti.

U jo jednoj drevnoj knjizi pod nazivom Hiljadu izvanrednih sitnica urinoterapija se preporuuje protiv svih oboljenja.

Dajemo nekoliko izvoda: Mokraa je univerzalno i odlino sredstvo protiv svih

spoljanjih i unutranjih poremeaja zdravlja. Ujutro treba piti vlastitu mokrau tokom 9 dana. Ona e izleiti skorbut, uinie telo lakim i radosnim. Odlino je sredstvo protiv vodene bolesti i utice. Treba je piti prema prethodnom uputstvu.

Dobro je toplom mokraom prati ui, jer efikasno leci nagluvost, um u uima i druge poremeaje u uhu.

Vlastitom mokraom treba prati oi jer leci one bolesti, isti ih i poboljava vid.

Njome treba prati i masirati ruke, jer otklanja utmulost, leci naprsnua, ogrebotine i ispravlja zglobove.

Izvanredno je sredstvo za svee rane. Ako njome isperemo bilo koje mesto gde se pojavio svrab

ili alergija, mokraa e ga otkloniti.

16

Ako njome isperemo donji deo tela ona e pomoi da se izlee hemoroidi i druga oboljenja.

Evo jo jednog odlomka iz knjige napisane daleke 1665. godine:

Urin sakupljen od ljudi i veine etvorononih ivotinja, ali prvi urin (od ljudi) primenjuju farmaceuti i narodni lekari. Urin mukarca i ene je vru" i nema sluzi. Dobro rastvara i isti, jestiv je, ne truli. Treba ga uzimati oralno protiv zapuenosti jetre i unih kanala, kao i protiv vodene bolesti, utice, prekida menstruacije kod ena, kuge i raznovrsnih malignih groznica.

U toplom i sveem stanju urin se primenjuje spolja radi ienja koe i njenog smekavanja umivanjem. Cisti, isceljuje, sui rane, ak i pri ranjavanju otrovnim orujem. Lei perut. Pri stavljanju na puls smanjuje temperaturu. Odlino pomae protiv Parkinsonove bolesti, utmulosti tela i paralize. Kada se stavi na slezinu olakava bol.

U najpopularnijoj savremenoj publikaciji o urinoterapiji iva voda, autora Armstronga opisuje se kako se pomou urina uspeno lece bolesti: gangrena, razliiti otoci (tumori) i rak, Brajtova bolest, leukocitemija, srane mane, malarija, zapaljenje monji, venerine bolesti (sifilis itd.), ive rane, opekotine, nekontrolisano mokrenje, poremeaj menstrualnog ciklusa, nefritis, kolitis, psorijaza, gojaznost, poremeaj funkcije prostate, bronhijalna astma, bradavice, neoplazme na rukama, utica, paraliza, elavost, katarakta, glaukom, reumatizam, artritis i prehlada.

Armstrong istie: Urinoterapijom se postie ono to se nikada ne moe postii pomou jednostavnog posta (tj. obinog gladovanja) i konzumiranja vode i vonih sokova (preporuke nekih prirodnjaka)".

U Indiji i danas u nadaleko poznatoj sekti Saddhu mnogi njeni lanovi redovno piju svoju mokrau. Pri tom idu razgolieni tokom ele godine i ni od ega ne boluju. Prema njihovom miljenju, mokraa je hranljivija od mleka.

Primedba prevodioca.

17

Pokojni Mori Vilson, koji je preduzeo herojski pokuaj da osvoji Mont Everest, pripisivao je svoju otpornost na bolesti i izvanrednu stabilnost organizma iskljuivo uzimanju mokrae prilikom gladovanja i trljanju tela mokraom. Naine primene urina prihvatio je od tibetskih lama i jogista, sa kojima je kontaktirao pre uspinjanja. Oni su mu govorili da im urino-terapija omoguava da dozive duboku starost, da slobodno, prelaze preko pustinje, stoje obinim ljudima nezamislivo.

I najnovije podatke o urinoterapiji u Rusiji autor je uo na Prvom meunarodnom kongresu vegetarijanaca Estonije, odranom od 4. do 5. maja 1991. godine u gradu Talinu. Na njemu je specijalista za leenje gladovanjem G. A.Vojtovi saoptio da njegove kolege specijalisti kombinuju gladovanje' sa urinoterapijom za leenje pacijenata. Vojtovi je takode naveo da se u carskim arhivama nalaze podaci o naseobinama ljudi na Altaju, ili u Sibiru, koji nisu nita jeli, ve su samo pili svoju mokrau. Ti ljudi ni od ega nisu bolovali i isticali su se posebno zdravom bojom koe.

U krugovima medicinara u gradu Rostovu na Donu, posebno medu lanovima kluba Nada", uveliko se praktikuje urinoterapija. Ipak, tek posle objavljivanja te knjige urino-terapija je ponovo aktuelna. Efikasnost drevnih metoda poka-zala se neuporedivo veom od mnogih sredstava i metoda koje nudi savremena medicina.

Umesto zakljuka, podseamo - drevni lekari (vidan)8, srednjevekovni i neki savremeni lekari, veliki broj nepoznatih ljudi sa veim ili manjim uspehom primenjivali su i primenjuju urinoterapiju. Predstoji nam da otkrijemo u emu je tajna lekovitog dejstva urina na organizam i kako se najbolje moe upotrebiti u line svrhe.

8 Primedba prevodioca. 18

TEORETSKE OSNOVE PRIMENE URINA

Ne uzimaj za istinu sve to uje, veproveri kako treba.

Cud-i

STVARANJE URINA I NJEGOVA SVOJSTVA

Stvaranje urina. - Mokraa (urin) je itki (teni) produkt koju lui oveji organizam. Nju proizvode bubrezi koji je izbacuju napolje kroz sistem mokranih kanala. U toku dana (24 sata) stvori se 800-1 800 mililitara mokrae, to priblino ini 50-80% obima konzumirane tenosti. Danju se lui vie mokrae, nego nou. Odnos izmeu dnevnog i nonog luenja mokrae je od 4:1 do 3:1.

Funkcionalna jedinica bubrega u kojima se reprodukuje mokraa je nefron (si. 1). Koliina nefrona u oba bubrega moe dostii do dva miliona. Opta povrina unutranjeg sloja nefrona, kroz koje se obavlja filtriranje, iznosi 58 kvadratnih metara, to za 3-5 putaprevazilazi povrinu tela. U bubrenim nefronima mokraa se stvara kao rezultat etiri procesa: filtracije, reapsorpcije, sekrecije i osmozne koncentracije.

Filtracija (si. 2) se obavlja u poetnom delu nefrona - tela-cu umljanskog (Malpigijevom telacu). Tu krv tee pod znatno veim pritiskom (70-90 milimetara ivinog stuba), u odnosu na sve druge kapilare tela. To se objanjava time daje ulazna arteriola priblino za 30% vea u preniku od izlazne. Usled toga boni pritisak krvi na zidove kapilara u Malpi-

9 Primcdba prevodioca

19

dovodna arterija

odvodna arterija

Slika 1 - Sama grada nefrona: telace umljanskog

(Malpigijevo); b - bubreni kanali; c - sabirna ccvica

Slika 2 - ema filtriranja Malpigijevom telacetu

gijevom telacetu (glomerulu) omoguava da se isfiltriraju he-moglobin i belanevine krvi (tj. koloidi krvi). Tako se dobija primarna mokraa (si. 3) koja sadri sve materije sadrane u plazmi krvi. eer, so, urea (mokraevina), aminokiseline, uglavnom sve to se obino nalazi u plazmi (ili je vetaki

Slika 3 ema povratnog kon-traprotonog umnoavajueg si-stemu" Opt't siner kretanja te-nosti prikazan je luckastim strelicama; aktivno prenoenje natrijuma - debelim crnim stre-licama, pasivno - tankim a tok vode - debelim balim strelicama,

20

Pritisak filtracije 24

a

uneseno u krv), sadri se u primarnoj mokrai u istoj koncen-traciji. Glomerularna filtracija za izvrenje te funkcije ne za-hteva utroak energije, poto se rad, potreban za filtraciju, stvara na raun energije, koju srce daje krvi i ispoljava se kroz veliinu krvnog pritiska. Ako se arterijski pritisak krvi smanji do 40-50 milimetara ivinog stuba, stvaranje primarne mokra-e je nemogue, jer filtracioni pritisak pada do nule.

Reapsorpcija nastaje posle izlaska primarne mokrae iz glomerula u bubrenom kanaliu. Bubreni kanali uproeno se moe predstaviti u vidu tri odeljka - silaznog, Genlijeve petlje i uzlaznog. Krv, koja je prola kroz Malpigijevo telace, zapljuskuje bubreni kanali. Ta krv usled zasienja hemo-globinom i belanevinama bitno menja svoj osmozni pritisak. Usled toga nastaje razlika pritiska izmeu krvi, koja zaplju-skuje i kanali primame mokrae unutar njega. Zbog toga dolazi do difuzije (razlivanja) vode iz oblasti manjeg u oblast veeg osmoznog pritiska kroz aktivni, u vidu polupropusne membrane, epitel kanalia. Zajedno sa vodom iz primarne mokrae u krv se apsorbuju mnoge materije, koje se prethodno rastvore u njoj. Tako nastaje pasivna reapsorpcija. Osim pasiv-ne reapsorpcije postoji aktivni prenos materija neophodnih organizmu iz primame mokrae u krvi. Taj proces zahteva energetske rashode, zbog ega bubreno tkivo troi vie ener-gije od sranog tkiva. Aktivnoj reapsorpciji najvie se podvr-gava hlorni natrijum. Za 24 sata bubreni kanalii asimiluju iz primarne mokrae oko 1. 200 grama hlomog natrij uma.

Sekreciju vre elije bubrenih kanajia preko aktivnog selektivnog prenosa za organizam korisnih materija (ami-nokiselina, vitamina, fosfata, glukoze) iz primarne mokrae obrnuto u krv, a tetnih, nepotrebnih lekova, boja - iz krvi u mokrau.

Osmoznu koncentraciju mokrae realizuje mehanizam, koji se naziva obrtnonepovratni umnoavajui sistem" (si. 4) i ostvaruje se u petlji Genla. Rezultat rada tog mehanizma jeste da se koncentracija soli (jona natrijuma i hlora) poveava od spoljanjih slojeva bubrega prema unutranjim. Zbog toga to u uzlaznom odeljku Genlove petlje dolazi do selektivnog

21

aktivnog usisavanja (rea- psorpcije) soli, primarna mokraa pri istoj zapremini tenosti sadri manje soli. Ta tenost dalje dospeva u sabirnu cevicu, koja se nalazi od spoljanjeg sloja bubrega pa u dubinu do bubrene karlice. Pri tome primarna mokraa prolazi kroz sloj" sa sve veom i veom koncentracijom ku-hinjske soli i usled osmoze predaje tim slojevima vodu, poveavajui vlastitu kon-centraciju i smanjujui se po zapremini. Tako se od 130 mililitara primarne mokrae stvara mililitar sekundarne.

Prema tome, mokraa se stvara iz plazme krvi. Pri tome bubrezi ne proizvode sastavne delove mokrae.10 Mokraa sadri samo jedinjenja koja dospevaju u bubrege krvlju. Ali,pri tome, bubrezi stvaraju mokrau i menjaju elementarni sastav plazme ki'vi. U daljem tekstu prikazan je elementarni sastav plazme krvi i mokrae (u %).

Plazma krvi Voda 90 Belanevine 79 eer 0,1 Mokraevina (urea) 0,03 Soli 0,9

Mokraa minimum 98 ne postoje nema 0,8-3,5 0,8-1,8

10 Bubrezi proizvode sledee materije: reiiin - reguliSe krvolok kroz bubrege; critropoctin - slimuliSe stvaranje krvi u koStanoj sr>i; prost aglandi ni menjaju oselljivosl bubrenih elija na dejstvo nekih hormona, ali u maloj koliini,

22

Na osnovu navedenog elementarnog sastava postavlja se pitanje: Moe li mokraa tla bude otrovna? Odgovor je ne! Mokraa se stvara iz krvi, ona ne moe da otruje vlastiti organizam. Ako bi mokraa stvarno bila otrovna, ona bi nas trovala dok se stvara u bubrezima i nagomilava u mokranom mehuru. Ipak, treba rei da postoje odreena stanja organizma, kada se u mokrai sakupi mnogo tetnih materija, koje pri ponovnom unoenju imaju nepovoljno dejstvo. Svi ti sluajevi bie razmotreni u odgovarajuim poglavljima knjige sa naznakom kontraindikacije ili upozorenja. Mnoge neprijatne reakcije, koje se ispoljavaju kod nekih ljudi posle upotrebe urina, ne znae trovanje, ve proiavajue, ozdravljujue ili energetske krize.

SVOJSTVA URINA

Boja. Urin zdravog oveka je kombinacija razliitih nijansi ute boje od bledo-ukaste do zasiene crven-kastoute a najee je ilibarskout. Boja urina zavisi od sadraja pigmenata u njemu. Sto ih je vie, boja je jaa.

Mokraa sa jarkom utom bojom obino je koncentrovana; ima veliku gustinu i lui se u maloj koliini. Bleda (boje slame) mokraa najee ima malu relativnu gustinu i lui se u veoj koliini. Reju, to se vie tenosti unese u organizam, mokraa je bleda; to se manje tenosti unese, ona je koncentrovanija. Na boju urina mogu uticati razliiti biljni prigmenti, koji prelaze u nju iz biljaka, na primer cvekle, kada urin poprima boju cvekle. Kada ovek intenzivno primenjuje urinoterapiju, zbog obilnog rastvaranja soli i neistoa njegova mokraa moe biti due vremena mutna. To treba posmatrati kao normalnu pojavu izbacivanje neistoa iz organizma.

Kod nekih oboljenja u urin mogu prelaziti razliite materije, kada on poprima nesvojstvenu boju i njene nijanse.

11 Na osnovu vlastitog iskustva, napominjemo, da ako je sve u redu sa bubrezima i jetrom, pri ispijanju od 50 do 100 grama i vize soka od cvekle, neemo u mokrai primetiti nikakve promene.

23

Bezbojna mokraa pojavljuje se kod eernog ( dijabetes melitus) i neeemog dijabetesa, kod smeuranog (naboranog) bubrega i mnogobrojnih drugih oboljenja.

Mlenobeli urin nastaje od primesa vee koliine gnoja, a takode od odbacivanja vee koliine razliitih dodataka hrani i konzervansa, na primer onih, koji se ponekad sreu u sirevima i keksu (biskvitu). Ti dodaci se obino izbacuju u prvoj treini urinskog mlaza i ovek vidi, da poetni deo mlaza ima mlenu boju, a dalje normalno obojenu, ali zamuenu.

Zelena i plava boja urina uoava se kod pojaanih procesa truljenja belanevina u crevima.

Crven ili rozecrven urin uoava se kod hemoglobinurije, a ponekad posle uzimanja niza lekova: amidopirina, antipirina, santonina itd.

Braon ili crveno-sme urin sree se kod visoke koncen-tracije urobilina i bilirubina.

Poveana koliina unih pigmenata boji urin u afran-skoutu, smeu, zelenkastosmeu, skoro zelenu boju.

Prema boji mokrae moemo utvrditi koje se materije dobro asimiluju i ne sadre neistoe, konzervanse itd., a koje su njima prezasiene. Na primer, vetaki polivitamini deka-mevit", undevit" i drugi odmah se izbacuju iz organizma, bojei mokrau u jarkoutu.

Prozranost - Svee izluena mokraa zdravog oveka je prozrana i malo fluorescira. Kada odstoji iz nje se izdvaja poluprozrani oblai, to je prirodna pojava. Ako due stoji ona moe da se zamuti usled stvaranja taloga u njoj.

Miris, - Svee izluena mokraa ima karakteristian aromatski miris. Razliite materije, koje se sa hranom unose u organizam, mogu dati urinu njima svojstven miris : enjak, luk, polivitamini. Kubeba (Piper cubeba), kopajski balzam (smola od drveta Copaifera), afran, mentol daju urinu

12 Od toga se moete osloboditi izbegavajui belanevinastu hranu (naroito ivotinjskog porekla) i ako oistite debelo crevo.

13 Selite se upozorenja tibelskih lekara: ,Ako urin ima miris bilo koje hrane, znai da se ona ne probavlja". alo ili izbegavajte tu vrstu hrane, ili poveavajte probavne sposobnosti eludano-crevnog trakta.

24

aromatian miris. Za vreme gladovanja moete osetiti miris acetona i l i miris plodova. Pri luinskom vrenju (kada due stoji) mokraa ima otar amonijani miris. Normalna mokraa se malo peni.

Ukus. - Normalan urin ima gorak ukus; pri manjoj upotrebi soli slan; pri upotrebi meovite hrane mesa sa hlebom - ukus i boju pomija. Pri dodavanju hrani veslakih vitamina- ukus t ih vitamina. Najbolji i najprijatniji ukus urin ima ako se odvojeno uzima prirodna hrana.

Reakcija. Svee izruen urin daje kiselu reakciju, njegov pH varira u granicama od 5 do 7. Kiselost urina je najvea ujutro natate. Posle uzimanja hrane kiselost se smanjuje, to je vezano sa luenjem eludanog soka. Smanjenje kiselosti urina uoava se i kod obilnog znojenja. Poveana upotreba sveih sokova moe luiniti urin, a upotreba prekrupa poveavati njegovu kiselost. Urin koji mirie na amonijak poprima luinsku reakciju.

Specifina teina. Specifina teina urina varira od 1,002 do 1,003 i zavisi od koliine ispijene tenosti, intenziteta znojenja i reima ishrane.

vrste materije, koje se stvaraju pri isparavanju dnevne koliine urina, iznose 50-65 grama. Od njih na deo neorganskih komponenti otpada 15-25 grama.

Temperatura mrnjenja. Normalan urin mrzne pri temperaturi od -1,3'C do 2,3'C.

Specifina elektroprovodljivost normalnog urina zavisi, uglavnom, od koncentracije kuhinjske soli u njemu i varira u granicama od 0,013 do 0,033 cm'.

Relativna lepljivost urina je 1,02 i poveava se pri prisustvu belanevina u hrani.

Povrinsko optereenje urina je 6469 din/cm, to iznosi 85-95% istog takvog optereenja u vodi; ono se smanjuje pri prisustvu belanevinastih materija i unih kiselina.

Kalorini koeficijenat zavisi od toga koja se koliina belanevina izbacuje iz organizma. On se poveava sa porastom izbaene koliine belanevina. Zbog toga, to se sa urinom izbacuje azot, broj kalorija, koje se izdvajaju na 1 gram azota, izbaenog sa urinom, iznosi u proeku 7,7-8,6 kalorija.

25

KOMPONENTE URINA I NJIHOVA SVOJSTVA

Sastav ovekovog urina je veoma sloen i sadri oko 200 komponenti. U njemu se sadre: urea, mokrana kiselina, purinske baze, nukleinske kiseline, gvanidinski produkt, histidin, hipurova kiselina, isparljive glukuronske i sumporne kiseline, pigmenti, neutralni sumpor, rodanidi, tragovi belan-evina, amino-kiselina, glukoze, acetona, unih kiselina, mlene kiseline, pirogrodane kiseline, holesterina, inozita, viih masnih kiselina, isparljivih masnih kiselina, kiselina od kiseljaka (zelja) i ilibara i drugih. U urinu su otkriveni pepsin, tripsin, amilaza, fosfataza i drugi fermenti; steroidni hormoni, vitamini; od mineralnih materija - sve to se nalazi u organizmu; gasovi - azot, ugljen-dioksid i kiseonik.

Pored toga, kod razliitih patolokih stanja organizma poveava se sadraj nekih sastavnih delova, koji se nalaze u noiTnalnom urinu u malim koncentracijama (belanevinaste materije, glukoza, fruktoza i njima slini, aceton, acetosiretna kiselina, aminokiseline, masti, holesterin, mlena kiselina i dr.), pojavljuje se mnogo drugih sastavnih delova: peptidi, nukleinske kiseline, mukoproteidi, fibrin, hemoglobin, uni i drugi pigmenti, hormoni, fermenti i niz drugih materija, koje proizvodi organizam radi korekcije odreene vrste oboljenja. Mnoge lekovite materije i one koje su sluajno dospele u organizam (uglavnom, dodaci hrani) pojavljuju se u urinu u nepromenjenom obliku, najee u obliku izmenjenih proizvoda. Vei deo takve vrste promena odnosi se na smanjenje otrovnih svojstava materija unetih u organizam.

Razmotrimo komponente urina i njihova svojstva uzevi u obzir urinoterapiju.

Glavna komponenta urina je voda. Voda u organizmu oveka i svee izluen urin nalaze se u posebnom ledeno-te-nom kristalnom stanju. Prirodna voda nema tu teno-kristalnu strukturu, njeni molekuli su rasporeeni haotino. Da bi voda uneta u organizam poela da radi", treba joj dali navedenu

26

strukturu. Smatra se da na organizam za strukturizaciju jednog litra vode gubi 25 kilokalorija vlastite energije. Na taj nain, ako urin unesemo unutra, tedimo vlastitu energiju. Pri redovnom konzumiranju tokom nekoliko godina slina uteda bitno utie na produenje ovekovog ivota.

U prirodi postoji 48 podvrsta vode. Medu njima se nalazi teka voda - deuterijum, koja se koristi u nuklearnim reaktorima. U obinoj vodi je ima 150 grama na jednu tonu vode. Naravno, ona nas ne ini zdravijim. Otuda proistie jednostavan zakljuak - organizam oveka najbolje radi" sa odreenim vrstama vode. Naunici su utvrdili, da to je dui ivot tenog kristala, on je korisniji za organizam i time srodniji ivotnim sokovima oveka. Zato oveji organizam troi energiju na stvaranje optimalne vrste vode iz vode koju unosi kao pie. Ako teni kristali, neophodni za ivotnu aktivnost organizma, odmah dospeju u gotovom obliku, to e utedeti nau energiju. Naunici su utvrdili, da tamo gde se nalaze izvori sa odgovarajuom vodom, ljudi ive dugo i malo boluju. Osim toga, svaki ovekov organ dopunski odabira svoje tene kristale i sa njima radi. Ako organ izgubi sposobnost da odabira kristale koji su mu neophodni, nastaje bolest. Tibetski lekari su odavno znali za to i leili su ljude miksturama (smeama) sa doziranim, prema vrstama bolesti, tenim kristalima vode. Konzumiranje vlastitog urina omoguava da se uspeno rese i ti problemi.

Voda koja je prola naim organizmom uva potpunu informaciju o njemu. Do toga dolazi usled meusobnog dejstva informaciono-energetske sutine oveka sa tenou. Setite se Biblije - ovek se raa od Duha i vode. Rezultat tog dejstva je da se menja teno-kristalna struktura vode, uzevi u obzir energetski uticaj oveka. Raznovrsna patoloka stanja takoe se zapisuju". Ako takvu zapisanu" tenost unesemo u na organizam, tada informaciono-energetska osnova (baza) zapisane" patologije sama nalazi arite, koje je ona prouzrokovala, i usled efekta interferencije - unitava ga. Upravo taj efekat je u osnovi homeopatskog principa leenja-slino se slinim leci". U toj korelaciji vlastiti urin je

27

nezamenjiva tenost, prirodno napunjena kompletnom informacijom o organizmu, sposobna da izbaci" raznovrsna arita patologije (koja smo naveli) i time isti organizam od raznovrsnih gadosti.

Sledee vano svojstvo urinaje, to on pomalo fluorescira, tj. svetluca. Svetlucanje u urinu je rezultat drugog sadejstva Duha sa vodom. Savremeno tumaenje te pojave sastoji se u sledeem: u osnovi naeg fizikog tela je svetlosni hologram. Prema savremenim shvatanjima, da bi se dobila zapreminska (trodimenzionalna) holografska slika, potrebna je reflektova-na svetlost od bilo kog izvora -predmetni talas, i ista takva direktna svetlost (osvetljavanje) - nosei talas. Podudaranje tih dvaju talasa daje interferencionu sliku, koja se naziva holo-gram.

Hologram se moe zapisati" na tenim kristalima. Da bi se reprodukovala zapreminska holografska slika, tene kristale treba snano osvetliti, tj. dati im nosei talas.

Informacija o tome kako da organizam opstaje i kako da funkcionie sadri se u svakoj eliji u vidu holografskog koda, koji se nalazi u hromozomima. A sada treba da saznamo, odakle se uzima osvetljenje" za dobijanje zapreminskog holograma elije, organa i celog organizma u globalu? Iz biologije je poznato da su ugljeni hidrati hemijski izvor ene-rgije u organizmu. Jedinjenje kiseonika sa ugljenim hidratima oslobaa 20 000 dula po 1 gramu ugljenih hidrata. U elijama miia 25% te energije moe se pretvoriti u mehaniki rad, deo se rasejava u vidu toplote i na druge potrebe organizma, a deo

14 U poetku je bila Re, i Re je bila Bog". Ova fraza moe se razmotriti kao revolucionarni (protestni) uzrok - Re, koji u obliku Duha lezi u osnovi svakog ivog bia, tim vie Sto se u daljem tekstu tako i kae: Sve je kroz Njega poelo da bitie. U Njemu je bio ivot". Dalje se deifruje, Sta sobom predstavlja ivot: I ivot je bio ovckova svetlost". Zatim se kae, kako ivot iz holografskog, svetleecg oblika postaje fiziko telo: I Re je postala oveje telo, i ivela je sjuiama". Na taj nain je u tim komplikovanim (zamrenim) recima prikazan redosled utelovljenja od uzroka -- Re u osnovi ivota hologram Svetlost i dalje u oveje Iclo.

15 Primedba prevodioca, 16 Isto.

28

se koristi za osvetljavanje", da bi se stalno reprodukovala holografska kopija celog organizma.

Sama svetlost se uzima od sunca. Da bi dolo do jedinjenja ugljendioksida i vode, potrebna je suneva energija, i na je organizam dobija, cepajui krob do stanja vode i ugljendio-ksida. Eto, sada nam je jasna i sutina stvaranja zrane energije za osvetljavanje" holograma.

Tene sredine naeg organizma, kao teni kristali, sadre u sebi ne samo zapis holograma, ve i zasienost svetlou, tj. nosei talas. Ako se vratimo urinu, tj. njegovoj unutranjoj i spoljanjoj primeni, ispostavlja se da mi time poveavamo vlastitu osvetljenost holograma, inei ga jasnijim i izrae-nijim. A ako je to tako, tada se i funkcije elija celog organizma normalizuju, postaju jae i stabilnije. Ako se vratimo drevnom tekstu Sivambukaljpa, postae nam jasni sledei redovi: Posle sedam meseci ovek postaje neobino snaan, a posle osam on ija, kao zlato. Posle deset meseci on postaje spremite svetlosti. Posle jedanaest meseci svi delovi njegovog tela su kristalno isti i bljetavi. Posle godinu dana on ija kao Sunce. Upotreba urina omoguava da se postigne takav efekat. Smatramo, da nijedan od drugih metoda (naina) leenja, to ne moe da uini. Upravo u tomejeunikatnost urina- osnove svih lekova!

Svee izluen urin ima kiselu reakciju (pH priblino iznosi 6,0). Kisela reakcija urina sama po sebi je najjai lekoviti faktor. Pokuajmo da detaljnije istraimo taj unikatni lekoviti mehanizam vlastitog urina.

Poznato je da u prirodi postoje dve vrste elija - biljne i ivotinjske. Biljne elije mogu egzistirati u luinskoj sredini i one je svojom ivotnom aktivnou produciraju (na primer, truljenje opalog lia ispod drvea). ivotinjske elije, obrnuto, egzistiraju u kiseloj sredini i pri svojoj ivotnoj aktivnosti one je produciraju (na primer, koa ima kiselu pH, mokraa i ekskrement takoe). Odavde se zakljuuje da ivotinje, kao i ovek, mogu obolevati zbog toga to se njihova normalna zakiseljena unutranja sredina pretvara u luinsku - gnjilu. Sa svoje strane, gnjila (trulena) sredina pogoduje razmnoavanju

29

biljnih elija, koje svojom ivotnom aktivnou pojaavaju procese truljenja. Na taj nain se dobija, da u osnovi veine raznovrsnih oboljenja ovejeg organizma lei jedan isti proces - luinjenje sa naknadnim truljenjem. Da bi se izbegli bilo kakvi procesi truljenja u organizmu, treba ga dobro zakiseljavati materijama, koje sadre bezopasne kiseline. Pokazalo se da je to najbolje uraditi pomou vlastitog urina -jer je to tenost koju je organizam proizveo iz vlastite krvi! Rezultat takvog zakiseljavanja jeste da mi liavamo svaki patoloki proces njegovog temelja - luinjenja, truljenja i postiemo brzo i sigurno izleenje.

To svojstvo naeg urina potvruje opaanje drevnih mudraca, daje urin osnova svih lekova!

Nekoliko reci radi razjanjavanja termina zakiseljavanje i luinjenje. Zakiseljavanje organizma pomou materija koje poveavaju koncentraciju pozitivnih jona vodonika je blago za organizam. Zakiseljavanje pomou materija koje stvara kisela ljaka - belanevine, ugljeni hidrati, koji zatim poinju da trunu u organizmu i prouzrokuju opteg luinjenja najvea su nesrea za organizam.

Najvea kiselost urina je ujutro, a najmanja posle uzimanja hrane. Otuda tvrdnja drevnih lekara da je jutarnja mokraa najkorisnija.

Zbog posebne strukture molekula, jednorodnosti tenih kristala i zasienosti solima, na urin se umnogome razlikuje od obine vode svojim povrinskim optereenjem, relativnom lepljivou i specifinom elektroprovodljivou. Razmotrimo detaljnije navedena svojstva urina i njihov mogui uticaj na ovekov organizam.

Povrinski napon urina je 85-95% povrinskog napona vode od 64 do 69 din/cm (voda 72,8 din/cm). On se smanjuje pri prisustvu belanevina, unih kiselina i fenola. Sutina povrinskog napona je u tome da to je on manji, materije se bolje rastvaraju. Mali povrinski napon poveava povrinsku aktivnost tenosti, to se izraava time da se na povrinskom sloju (si. 5), na granici razdvajanja sredina (tenost-vazduh, tenost-masnoa itd.) formira sloj, sa poveanom energijom, u

30

kome se aktivnije odvijaju hemijske reakcije. Na taj nain, na raun malog povrinskog napona urin je mnogo sposobniji da rastvara materije, nego voda, a usled poveane povrinske aktivnosti on moe oksi-dirati i unitavati materije hemijskim putem. Na primer, kamenii slini vosku u jetri i unom me-huru, bubreno kamenje i kamenje u mokranom mehuru usled oksi-diueg uticaja urina mogu da spla-njavaju. Eto zato se u drevnim knjigama pri nabrajanju svojstava urina ukazuje na njegova svojstva rastvaranja i otklanjanja zapuenja u jetri i unim kanalima.

Zbog toga, to je specifina teina krvi 1,052-1,061 jedinica, a urina 1,016-1,024 urin je manje lepljiva tenost od krvi. Iz te injenice proistie drugo svojstvo urina: pri konzumiranju (oralnim unoenjem) urin postaje teniji od zgusnutih tenosti: krvi i ui. Razreuje razliite gomile sluzi na najraznovrsnijim mestima u organizmu.

U urinu je rastvoreno mnogo soli, zbog ega je on elektro-provodljiv. Ako se nabilo koji nain koncentracija soli povea, na primer deo vode iz urina ispari, njegova elektiopiovodljiva svojstva naglo rastu. Ako se takvim urinom namaze telo, samim t im dobij amo poveanje dotoka energije u vidu slobodnih elektrona (si. 6) kroz koni omota. Rezultat toga je da se u organizmu aktiviraju svi fermentacioni procesi. Treba znati da je ovek onoliko zdrav, koliko su aktivni njegovi fermenti. Po pravilu, kod obolelog ih starog oveka ti procesi su usporeni. Masaa tela urinom, naroito ukuvanim, omo-

17 Ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine natlmaSuje u lom odnosu obian urin, ali se preporuuje da se pije samo posle prelaska na povre, voe i kase. Ujutro ga Lreba pili najvifie 50-100 grama.

18 Primedba prevodioca.

31

guava da se ovek bukvalno napumpa" energijom i da aktivira fermentacione procese, to prouzrokuje opteg ozdravljenja. Posle tih saznanja postaje nam jasno zato su drevni jogisti tako uporno preporuivali masau ukuvanim urinom.

Urin kao koncentrisani slani rastvor ima jo jedno izvanredno svojstvo - veliku sposobnost da

zaceljuje rane. O ovom fenome-nu detaljnije u daljem tekstu.

Najpre ukratko o materijama koje ulaze u sastav urina i njihova svojstva. Sastav urina moe biti:

normalan i patoloki. Normalan urin ima zdrav ovek. Komponente urina se

mogu podeliti na tri grupe: organske, neorganske i bioloke. Organske materije urina dele se na azotne i bezazotne. Sa

urinom se odstranjuju, uglavnom, konani proizvodi razmene belanevina. Dnevna koliina azota, koji se izbacuje urinom, varira od 3,6 (kod hrane, siromane belanevinama) do 17,0 grama i vie (kod hrane, bogate belanevinama). Zato to na organizam moe koristiti (resintezirati) azot koji se izbacuje (slobodni azot) , pri oralnom uzimanju urina i preko koe norma belanevina u ishrani moe biti znatno smanjena bez bilo kakve tete po organizam.

Upravo taj mehanizam zadejstvovali su drevni jogisti, kao i neka plemena da bi preiveli u ekstremnim uslovima. Ako ovek koristi vlastiti urin 2-3 puta dnevno po 100-200 grama, potreba za belanevinastom ishranom (naroito ivotinjskom) praktino prestaje.

Glavne azotne komponente urina su: urea (mokraevina), mokrana kiselina, purinske baze, amino-kiseline, amonijak, kreatinska tela.

19 Primedba prevodioca. 32

Slika 6 Kretanje slobodnihelektrona koji se unose uovekov organizam obian ili

ukuvatu'm urinom

Glavni deo azota lui se iz organizma sa mokraevinom (ureom) od 80 do 90%. U proeku dnevno se sa urinom izlui oko 30 grama uree. Urea je prirodni diuretik, tj. ona izbacuje viak vode iz organizma, radi ega se moe primenjivati kao dim etino sredstvo. Ona pojaava aktivnost proteolitikih fermenata, koji se lue u eludano-crevni trakt i pomau probavu hrane. Sada su nam jasne izjave ajurvedista o pobuivanju apetita posle uzimanja urina.

Mokraevina (urea) ispoljava izvrstan efekat protiv otoka (tumora). A. T. Kaugin je prvi predloio mokraevinu za leenje tumora. U laboratoriji za bioloka istraivanja AMN SSSR (Akademija medicinskih nauka SSSR) kandidat medi-cinskih nauka G. P. Belikov uspeno je potvrdio protivtumo-rno, protivvirusno i protivmikrobno dejstvo preparata na bazi mokraevine semikarbazida. Lekari-praktiari uverili su se u praksi, kako se pri uzimanju tog leka opte stanje zdravlja brzo poboljava ak i kod beznadenih bolesnika. Istraivanja su pokazala da je u zdravom organizmu oveka sadraj nitromokraevine obino u normali, ali je nema dovoljno u organizmu koji je oboleo od tumora. A. T. Kaugin je predloio da se na vetaki nain podigne nivo nitro-mokraevine u organizmu pomou preparata semikarbazida i postigao je izrazit potivtumorski efekat.

Don Armstrong je poao (nesvesno) drugim putem. On je preporuivao da se upotrebljava sav dnevni urin i da se njime masira telo. Otuda su tako zadivljujui rezultati izleenja obolelihodrakapri upotrebi urina. Vama je jasan mehanizam?! Prema tome, primena (iznutra i spolja) vlastitog urina pokazala se mnogo efikasnijom od vetakih preparata. Otuda mno-gobrojna izleenja obolelih od raka pomou urina, opisana u knjizi iva voda, iako je mehanizam dejstva urina Armstrongu bio nepoznat, iskustvo autora i odzivi italaca potvruju injenicu da je urin mono sredstvo protiv tumora, koje je priroda sama dala.

20 Ukuvani urin je koncentrat mokraevine i bolje e dejstvovuti na tumore u vidu obloga (obloga) kroz kou.

33

Dnevno (24 sata)21 zdrav ovek sa urinom izluuje oko

1,1 gram slobodnih amino-kiselina. Jo 2 grama amino-kiselina izbacuje se u vezanom obliku. Povean sadraj amino-kiselina u urinu uoava se pri nedostatku belanevina, kod pojaanog raspada tkiva, groznice, opekotina, trovanja i naruavanju funkcije jetre. Narodna praksa je pokazala - da bi se spreio gubitak tih dragocenih materija za organizam, potrebno je blagovremeno ih vratiti u organizam. Uzimanje vlastitog urina oralno i preko koe, u takvom stanju organizma, omoguava da se izbegnu neeljeni efekti i da se brzo normalizuju funkcije organizma. Treba uvek imati na umu, daje za proizvodnju amino-kiselina iz prehrambenih proizvoda potrebna ogromna koliina energije. Bolesnik, odnosno oslabljeni organizam, nije u stanju da stvori tu energiju. Zato uzimanje hrane ne donosi korist nego pogorava opte stanje obolelog. Naprotiv, uzimanje urina;, koji sadri sve raspadnute materije, ne zahteva nikakvu energiju, amino-kiseline su ve izbalansirane. A im nema gubitaka, ovekov organizam se brzo obnavlja.

Iz grupe bezazotnih organskih materija, koje se lue urinom, razmotriemo samo eterino-sumporne kiseline. Eterino-sumpome kiseline, slino eterinim uljima, imaju izraena rastvarajua svojstva. Kod travojeda u urinu ima vie eterino-sumpornih kiselina, nego kod mesodera. Zbog toga urin travojeda ima znatno bolje mogunosti da rastvara kamenje. Tu osobinu zapazili su jo drevni lekari: Mokraa divljeg vepra, ako se popije, rastvara i drobi kamen, koji se nalazi u mokranom mehuru. Magarea mokraa, kau, izbavlja od oboljenja bubrega". Ako se ovek uglavnom hrani svezom biljnom hranom, njegova mokraa e rastvarati raznovrsno kamenje bolje od mokrae mesodera.

Od 50-65 grama suvog ostatka, koji se stvara pri isparavanju (ukuvavanju) dnevne koliine mokrae, na eo neorganskih komponenti urina otpada 15-25 grama. Neor-ganske materije urina uglavnom su predstavljene solima natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, eljeza, hlora, fosfora i mnogih drugih elemenata. ak i ovo letimino 21 Primcdba prevodica.

34

nabrajanje hemijskih elemenata, koji ulaze u sastav urina, govori o tome da su to veoma vani elementi za normalan ivot organizma. Kao to se pokazalo, soli urina imaju jaka lekovita svojstva. One aktivno apsorbuju tetne kiseline i tako razaraju osnovu veine oboljenja u ovekovom organizmu. Kombi-nacija mikroelemenata u urinu ponavlja" formulu dobrog tonizujueg (okrepljujueg) sredstva za organizam. Ali u stvarnosti, to tonizujue sredstvo" je mnogo loije od prirodnih soli urina. Zbog toga Stoje savremena ishrana oveka veoma osiromaena mikroelementima (preieno brano, izglaanepreraene prekrupe, meso sadri vrlo malo mikro-elemenata. Povrh toga sve Stoje kuvano i konzervirano), na organizam se nalazi u stalnom mineralnom gladovanju". Kvarenje zuba samo potvruje tu injenicu. Zato je redovno uzimanje vlastitog urina kako oralno, tako i spolja - odlino mineralno pothranjivanje" organizma.

V. V. Karavajev je radi mineralnog pothranjivanja" pripremio specijalni preparat na bazi raznovrsnih trava, iji je ekstrakt priblian mikroelementnom sastavu plazme krvi. Taj preparat se naziva vivaton i primenjuje se spolja, utrljavanjem u kou. U nae vreme uveliko ga reklamira i primenjuje Derjabin, uenik V. V. Karvajeva. Preparat posebno dobro regulie sastav krvi ( a preko nje i sve funkcije organizma) i neutralie uticaj raznovrsne patologije (spoljanjeg i unutranjeg karaktera).

Ne osporavamo efikasnost tog preparata, ali smatramo da je urin, naroito ukuvan, kudikamo efikasnije i bezopasnije sredstvo. Prvo, urin se stvara iz plazme krvi, a ne pribliava joj se samo po sastavu; drugo, mikroelementi, koji su proli kroz ovekov organizam, podvrgnuti su svim promenama, koje se" deavaju sa svim materijama, pre nego postanu nae". Bez tih promena bilo koja materija je strana organizmu. Na primer, belanevine u hrani, pre nego postanu nae", prolaze dug put prerade i promena. Ako do toga ne dolazi iz bilo kojih uzroka, hranljive belanevine izazivaju alergijsku reakciju. Nikakvi vetaki lekovi, izmeu ostalog i vivaton, nemaju te kvalitete. 22 Isto.

35

Tibetski, indijski i drugi drevni lekari koristili su lekove od pepela. Oni su spaljivali bilo koji organ, uzimali njegov pepeo, tj. mikroelementarni sastav, meali ga sa konjem", tj. materijom koja poboljava dostavljanje mikroelemenata u organizam, i davali ga bolesnom oveku.

Ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine je koncentrator mikroelemenata prirodnog porekla i u tom pogledu prevazilazi sve vetake preparate. Ako koliina izluene mokrae u toku 24 sata varira od 1 do 2 litra, pri ukuvavanju u 500 grama moe se koncentrisati (bez taloenja) 15-25 grama minerala! Takav urin je predivna polimineralna pothrana za organizam. To je trei dokaz daje urin osnova svih lekova!

Bioloki sastavni delovi urina predstavljeni su svim materijama, koje se proizvode u organizmu: hormonima, fermentima, vitaminima i tome slino. Od hormona u urinu su otkriveni svi, ali je koncentracija nekih vrlo mala. Najzasieniji hormonima je urin mladih zdravih ljudi, ali je posebno dragocen urin trudnih ena. uveni ruski lekar A. A. Zamkov je preradom urina pronaao veoma efikasan preparat gravidan.

Zbog toga, to hormonalna terapija ispoljava najjae dejstvo na ovekov organizam, razmotriemo je sa pozicija urinoterapije.

Hormoni (od grke reci hormao pobuujem) su visokoaktivne materije, koje u neznatnim koncentracijama ispoljavaju uticaj na razmenu materija u organizmu, na njegov razvoj, rast, starenje, ponaanje, reproduktivnu funkciju itd. Dovoljno je da neki hormon nedostaje ili da ga ima vie nego to je potrebno pa da se grubo narui rad celog organizma.

Hormone proizvodi endokrini sistem, u kome se uslovno mogu izdvojiti dve komponente - lezde sa unutranjim luenjem, koje izgledaju kao samostalni organi, i endokrine elije, razbacane u epitelijalnim tkivima sluzokoe eluca, creva, unog melvura, kanala za prenoenje vazduha (disajnih puteva),*" plua, mokranih kanala i koe/4

23 Primcdba prevodioca. 24 Svake godine otkrivaju se novi hormoni, ali i mosta gde se stvaraju. Nije

daleko vremc, kada e se otkriti da svaka elija organizma proizvodi materije sline hormonima.

36

Pored hormona u tkivima i organima mogu se stvarati bioloki i hemijski aktivne materije - parahormoni. Njihov drugi naziv je tkivni hormoni, ili hiogeni stimuhUon.

U medicini se hormoni dobijaju iz endokrinih lezda ubijene stoke, krvi, mokrae ivotinje i oveka, ali i vetaki -sintezom.

Hormonalni (endokrini) sistem je jedna od funkcija Doe Kap ha" i ima svoju hijerarhiju i regulaciju. On obuhvata nervne centre, koji se nalaze u mozgu (strukture limbalnog sistema, hipotalamo-hipofizarnu oblast); kanale direktne veze (dejstvo nerava pobuuje hipofizu da stvara pokretne hormone, koji selektivno pobuuju na sekreciju hormona ovu ili onu lezdu u organizmu); kanale povratne sprege (kada stvoreni hormoni, cirkuliui u krvotoku, utiu na hipotalamo-hipo-fizarnu oblast, pojaavajui ili priguujui njenu aktivnost).

Hijerarhija hormonalnog sistema je sledea (si. 7 i 8):

Slika 7 - Hijerarhija hormonalnog sistemu: balim strelicama prikazani su gubici reguliuih lu'pojizniji hormona (1) i obinih hormona (2). koja

stvaraju endokrine lezde

25 ivotni princip sluzi, koji daje snagu naem organizmu.

tiroksin

Slika 8 - Hijerarhija hormonalnog sistema: crne strelice ukazuju na vraanje hormona i njihove sastavne Jelove pri korienju urina to se ispoljava boljom regulacijom unutranje sredine organizma od strane

hipotalamusa hipofize i ekonominijim radom endokrinog sistema

l.Hipotalamus se sastoji iz 32 para jezgara, od kojih svako jezgro ima vaan funkcionalni znaaj. Hipotalamus kontrolie osnovne procese u unutranjoj sredini organizma, ostvanije vezu izmeu emocija i vegetativnih reakcija, regulie rad lezda sa unutranjim luenjem kroz pokretne hormone hipofize. U njih spadaju: tireotropni - aktivira Stitastu lezdu; adrenokortikotropni - aktivira koru nadbubrene lezde; gonadotropni - aktivira polne lezde.

Znaaj hipotalamusa je ogroman, ali pri starenju nastaju promene u pojedinim jezgrima -otuda razregulisanje funkcija. Rezultat toga je smanjivanje pouzdanosti kontrole nad unutranjom sredinom organizma. Na primer, profesor V. M. Diljman smatra, da poveanje praga osetljivosti hipotalamusa prema po Inim hormonima prouzrokuje, da se sa uzrastom stalno poveava luenje gonotlotropinu, koji u t i u na stvaranje polnih hormona. U svojoj knjizi i'c/iki Ho/oki usovnik on navodi sledee injenice - u 45. godini kod zdrave ene u porctlenju sa 25. godinom luenje gonadotiopina poveava se za 6-10 puta! Tako, u poetku, poveanje praga

38

URIN

osetljivosti na polne hormone ini da se oni postepeno nagomilavaju u organizmu i podstiu njegovo polno sazrevanje i ukljuivanje u reproizvodivne funkcije. Kasnije taj proces prouzrokuje prezasienja organizma polnim hormonima, koji prouzrokuju klimakterina krvoprolia, rast tumora i prekid polne funkcije zbog nemogunosti da proizvode toliko hormona.

Prema tome, proistie da na organizam radi kao fabrika za proizvodnju gotove produkcije - sve vie i vie. Haba se (zastareva) oprema", nedostaje graevinskog materijala". Ali ako se Poveana koliina hormona, koja se lui mokraom, vrati u organizam, toj ivoj fabrici" utedeemo i opremu" (polne lezde) i graevinski materijal". U tom sluaju habanje" organizma, a prema tome, starost i oboljenja vezana za nju pomerie se za vie godina unapred. Ta injenica izraena je i u drevnom tekstu SivambukaIjpa - Uzimajui mokrau neprekidno i redovno, mukarac i ena postiu polnu potenciju i gube simptome starenja".

2.Hipofiza tei 1,5 gram i sastoji se iz tri dela: prednjeg, srednjeg i zadnjeg. Svaki deo proizvodi svoje hormone. Sma-njena funkcija prednjeg dela hipofize prouzrokuje zastoj u rastu, gojaznost, atrofiju polnih organa i prekid trudnoe. Osim toga, hormoni prednjeg dela reguliu rad (funkciju) drugih endokrinih lezda.

Srednji deo izluuje pigmentni hormon. Smanjena funkcija zadnjeg dela hipofize naruava rad

bubrega - neeernog dijabetesa (incipidus)" . Hormoni tog dela ispoljavaju dejstvo na krvni pritisak, tonus glatke muskulature.

Veliki deo odstupanja u normalnom razvoju oveka prouzrokovan je nedovoljnim radom hipofize. Ali ako se izvri korekcija njenog rada i da pravilan podsticaj funkcije hipofize se izjednaavaju - jer je osnova rada hormonalnog sistema samoregulacija. 1 takav dopunski" impuls moe se obezbe-diti uzimanjem vlastitog urina i li urina jednospolnog oveka

26 Primedba prevodioca.

priblino istog uzrasta. To^ e pojaati povratne sprege i izjednaiti zaostale funkcije."

3. titasta lezda proizvodi hormon tiroksin", materiju sloenog sastava, koja sadri jod. Ako je njegova proizvodnja nedovoljna, usporavaju se razmena materija i razmnoavanje elija, a organizam zaostaje u svom umnom i fizikom razvoju (kretenizam).

Urin veoma povoljno utie na tu lezdu. On tedi jod, naroito kada gaje malo u hrani. titasta lezda sastoji se iz mehuria, opletenih krvnim sudovima, a elije mehuria napunjene su sluznom tenou (koloidom), u kojoj se i nagomilava hormon. Ako se koloid slabo razreduje, hormon ne izlazi potpuno iz elija i javljae njegov nedostatak. Upotreba urina pomae razreivanje koloida, smanjuje njegovu lepljivost i slobodno dospevanje tiroksina u krv.

Iz toga proistie i prvo upozorenje: kod Bazedove bolesti, kada je funkcija titaste lezde suvie intenzivna, urin treba uzimati veoma oprezno. Ako se jave simptomi pogoranja: nesanica, razdraljivost, slabost miia, mravljenje urin se nikako ne srne uzimati.

4. Paratitastih (paratireoidnih) lezda ima etiri. One reguliu razmenu kalcij uma u organizmu i njegov sadraj u krvi. Na jedan jon kalcijuma treba da dou dva jona kalijuma. Taj odnos regulie paratireohormon. Kada taj hormon nedostaje, javljaju se grevi, najee udova. Posle uzimanja urina mnogi ljudi uoavaju znatno poboljanje, jer urin dopunjava nedostatak paratireohormona.

5. Viljukasta lezda (timus) proizvodi deset hormona. Jedan od njih je hormon rasta. Glavna funkcija te lezde je da pojaava imunitet organizma. Pod imunom zatitom podra-

27 Ta osobina urinotcrapije takocle je izraena u drevnim tekstovima: Koristei pravilnu tehniku upotrebe ivambu, tokom jednog meseca, unitavaju se uroena oboljenja. Primena ivambu u toku tri meseca u potpunosti i konano unitava sve bolesti."

28 Svi simptomi Bazedove bolesti ukazuju na pobuivanje /ivolnog principa vata. Zato se sa lim oboljenjem moe uspeSno borili pomolu dijete i terapija, koje priguSuju navedeni princip. Probajte sami pa Vl se uveriti u istinitost mojih reci.

29 Primcdba prevodioca.

40

zumeva se raspoznavanje i unitavanje svega stranog u organizmu: patogenih mikroorganizama; starih, boleu pro-menjenih elija; elija koje su se degenerisale u tumore, rak i u elije koje nisu svojstvene organizmu. T-limfociti, koje stvara timus, obezbeuju protivvirusnu i protivtumorsku zatitu. Ali sa uzrastom (starenjem)' masa te lezde se znatno smanjuje, pa prema tome umanjuje se i naa imunozatita. Zato organizam postaje osetljiviji na infekcije, a poveava se rizik od razvoja ateroskleroze, difuzne (multipla)" skleroze, raka, Parkin-sonove bolesti i drugih oboljenja. U sledeoj tabeli prikazanaje progresivna dinamika razvoja i involucije (propadanja, odumiranja) viljukaste lezde (timusa).

Uzrast Teina lezde

Godine Apsolutna, Specifina, % grama

Novoroene 13,26 4,2 1-5 22,98 2,2

6-10 26,10 1,2 ! 11-15 37,52 0,9 16-20 25,58 0,5 21-25 24,73 0,4 26-35 19,87 0,3 46-55 12,85 0.2

Ipak, ova dinamika se moe promeniti ukoliko se uzima deja mokraa, koju su drevni lekari smatrali lekovitom. Onaje zasiena itavim spektrom materija, koje su odgovorne za na imunitet. Najbolje je upotrebljavati urin novoroeneta ili dece uzrasta do 12-13 godina.

Prema tome, ako hoemo da poveamo vlastitu protiv-infektivnu, protivvirusnu i zatitu od raka, da resorbujemo strano tkivo u organizmu (na primer, beonu u oima), redovno treba koristiti deju mokrau. 30 Isto. 31 Isto.

41

6. Guteraa (pankreas) je teka oko 80 grama. Njeni sokovi pomau probavu hrane. lezda lui liormon insu/in, koji regulie nivo eera u organizmu. Pomou tog liormona eer se taloi u organizmu (miiima, jetri itd.). Glukogen - drugi hormon guterae - ispoljava dejstvo suprotno insulinu. Poremeaj funkcije guterae prouzrokuje eerni dijabetes (dijabetes melitus) . Praksa pokazuje da uzimanje mina, posebno u nezaputenim sluajevima, omoguava da se ovo oboljenje odstrani.

7. Nadbubrene lezde se sastoje iz dva dela: modane lezde (unutranje) i modane kore (spoljanje). Ti delovi produkuju hormone razliite po svom dejstvu. Adrenalin - hormon modane materije suava krvne sudove, poveava krvni pritisak i ubrzava srane kontrakcije. Glukokortikoicli reguliu razmenu ugljenih hidrata i azota. Ti hormoni se smatraju stimulatorima svih ivotnih procesa. Hormoni kore nadbubrenih lezda tesno su povezani sa hormonima po Inih lezda. Njihov nedostatak naruava polne sfere. Kod ena izaziva rast dlaka na licu, kod mukaraca povienje tembra (boje) glasa i impotenciju. Poznati su mnogi sluajevi gde je uzimanje urina, posebno ukuvanog, pomoglo boljem kvalitetu kose kod ena (nestanak dlaka na licu), normalizaciji potencije kod mukaraca, nestanku raznih oboljenja, vezanih za poremeaj funkcije nadbubrenih lezda.

8. Polne lezde lue ceo kompleks hormona, od kojih umnogome zavisi nae zdravlje, spoljanji izgled, raspoloenje i opte samooseanje. Kao to je navedeno, polne lezde u organizmu oveka rade sa poveanim optereenjem iz godine u godinu, jer se osetljivost hipotalamusa prema njima smanjuje. Meutim, ako se ti hormoni ili njihovi parii" unose obr nutim redom moemo proces starenja polnih lezda bitno smanjiti, i samim tim produiti sebi mladost i sauvati mladalaki izgled.

Ako se, imajui u vidu navedene karakteristike, uporedi urin ljudi razliitog uzrasta, dobija se siedea slika: urin dece uzrasta 12-14 godina sadri malo polnih hormona, ali ogromnu 32 Primcdba prevodioca. 42

koliinu imunih tela; urin ljudi srednjeg uzrasta do 35 godina ivota - izbalansiran je dvama parametrima: imuna tela i polni hormoni; urin ljudi posle 35 godina osiromaen je imunim telima, ali je zasien polnim hormonima. Posle klimaksa sastav urina je najslabiji. U njemu ima malo imunih tela i polnih hormona, a itav hormonalni sistem je razregulisan.

Od drugih materija, koje su naunici otkrili u urinu, istiemo: eritropoetin - stimulie stvaranje krvi u kotanoj sri. Proizvode ga bubrezi; ferment urokinaza - pomae dotok krvi u srce, podsea na dejstvo nitroglicerina i rastvara ugruke (trombe) krvi; kortizon -jako protivupalno, protivalergijsko i antitoksino sredstvo. Vitamini koji se nalaze u organizmu, predstavljeni su u urinu u vidu paria" ili u maloj kon-centraciji. Da se podsetimo, normalna ovekova mokraa sadri oko 200 naziva razliitih materija, ali i to nije sve.

Materije koje se javljaju u organizmu tokom bolesti. Pri bilo kakvom odstupanju od norme, u vreme bolesti organizam sam koriguje svoje stanje s ciljem da ga vrati u normalu. U tom periodu u organizmu se javljaju materije koje podstiu ozdravljenje, a kojih nema u zdravom telu.

Ako se u naem organizmu nalaze klice jo neispoljenih bolesti, urin stvara uslove da se te klice brzo manifestuju i izbace iz organizma. Usled toga se u organizmu odvija proces slian imunizaciji, ali samo zbog oboljenja, koja se u datom trenutku nalaze u organizmu., Taj proces se u zavisnosti od klica bolesti" razliito manifestuje: od lake iznemoglosti, proliva, do veoma tekih kriznih stanja, koja traju 2-3 meseca. To je najdragocenije svojstvo urina, kada se za slinu imunizaciju koriste vlastite snage organizma, a ne supstance i lekovi, koji svojim dejstvom zagauju krv. Na taj nain, svaki organizam proizvodi jedne ili druge materije, neophodne za njegovo ozdravljenje. Naravno, te materije se izbacuju zajedno sa urinom. Razmotrimo ovo pitanje detaljnije.

Sa bilo kojim patolokim procesom, koji nastaje u organizmu, zajedno sa mokraom lue se proizvodi te bolesti: izumile elije, gnoj, materije, koje je proizveo sam organizam u borbi sa boleu i mnogi drugi. U homeopatiji postoji spe-

43

cijalno poglavlje posveeno leenju nozodima". Radi toga u organizam se unose, u jako razreenom stanju, neposredni (direktni) uzronici bolesti: toksini, patoloki izmenjeno tkivo i druge izluevine organizma. Polazei od zakona slinosti, te materije se mogu koristiti za leenje oboljenja koja njima odgovaraju. Lekovi takvog tipa nazivaju se nozodL

Terapija nozodima ima svoje prednosti i nedostatke. Nedostaci su u tome, to su oni po nivou dejstva za stepen nii od homeopatskih. Prednosti su u tome, to je izbor potrebnog leka dosta jednostavan (prost) u poredenju sa izborom homeopatskog sredstva." Ako bolesnik boluje od adenoma prostate, koristi se nozod adenoma prostate. Covekov urin je zasien svim nozodima, koje stvaraju oboljenja, i zato predstavlja veoma dobar lekovit materijal koji nam je Priroda dala za izleenje. S tim u vezi, urinoterapija je opravdana kod veine oboljenja i predstavlja najsavremeniji nain teenja.

Za vreme tekih bolesti u ovekovom organizmu se pojaava raspad tkiva sa njihovim naknadnim izbacivanjem. Da bi se raspadnuto tkivo regenerisalo, organizam treba da potroi masu energije, u poetku na probavu hrane, transport hranljivih materija kroz organizam, njihovo pretvaranje u materije svojstvene organizmu, a tek potom da iz njih sin-tetizuje ranije izgubljeno tkivo. Za oboleli, oslabljeni orga-nizam to je prekomerno optereenje. Eto zato ozdravljenje ide tako sporo i zato nastaju razne komplikacije. Akademik L. S. Stern smatra, da su ti metaboliti (tj. raspadnute materije) parii" belanevinastih molekula, hormona, fermenata itd., i mogu biti graevinski materijal, ali i uzronik i regulator

33 Komplikacije u izbom homeopatskog sredstva sastoje se u sledeem: a) treba nai materiju, koja prouzrokuje upravo tu bolest. Ako doe do greke, umesto suzbijanja bolesti nakalemie se nova bolest; b) pravilno izabramu materiju treba usaglasiti sa energijom bolesti, tj. energija date materije treba da bude jednaka energiji bolesti, samo u tom sluaju, usled interferencije, dolazi do meusobnog unitavanja. Ako energija materije bude vea i l i manja, ova se nee potpuno unititi. U naem organizmu ostae isto toliko patologije, koliko je bilo viSc ili manje energije, koja je unitila odgovarajui dco bolesti, U odnosu na urin sve se poklapa sa tenoscu do 100%.

44

ivotnog procesa! Akademik V. P. Filatov otiao je jo dalje u svojim razmiljanjima. Taj autor tvrdi, da se organizam, kada teko oboli, titi svim njemu dostupnim sredstvima, mobiliui u borbi protiv bolesti sve zatitne sile. Rezultat krajnje mobilizacije jeste da se u organizmu stvaraju nebelane-vinaste materije, koje dejstvuju ne na zasebno tkivo, ve na ceo organizam, na sve njegove funkcije istovremeno. Te materije su nazvane biogenim stiinulatorima. Tu postavku V. P. Filatov je kasnije potvrdio u praksi.

Leenje nozodima, biogenim stimulatorima, metabolitima (sve je idealno ukomponovano u naem urinu) daje izvanredne rezultate.

Na kraju, sumirajmo navedena miljenja i teorije pitanjima - usled ega urin dejstvuje na organizam i kakvi su njegovi lekoviti efekti i odgovorimo na njih.

Efekat uvanja energije pri primeni urina nastaje zbog toga to je urin:

a) strukturirana tenost, b) tenost, koja se sastoji iz odreenih izomera (jednakih

delova) vode, c) luminiscentna tenost, d) tenost, koja sadri metabolite (raspadnute materije) i e) tenost, zasiena najraznovrsnijim solima. Lekoviti efekti pri primeni urina nastaju zato to urin

ima kiselu reakciju, imuna i antibakterijska svojstva, to sadri mokraevinu (ureu), biogene stimulatore i to ispoljava polihormonalno dejstvo. Urin sadri informaciju o konkretnim oboljenjima organizma i predstavlja univerzalni nozodni lek. Metaboliti urina su uzronici i regulatori ivotnih procesa.

Dakle, autor je, oslanjajui se na naune podatke, ukazao na to daje urin baza svih lekova. Uz to najefikasniji, svima dostupan, a pri umenoj primeni i nekodljiv.

34 Primedba prevodioca.

45

VRSTE URINA I NJIHOVE OSOBINE

U knjizi A. N. Maslenikova Tajna napitka Bogova itamo te redove:

-Kakve bolesti teci mokraa? - Kau, leci sve bolesti ... Ali kada smo u praksi poeli da primenjujemo urin, otkrili

smo, da je daleko od toga da sve bolesti poputaju pod dejstvom urinoterapije, a efekat se ne postie tako brzo, kao to je zapisano u ivambukaljpu. Tragali smo za uzrocima i uoili vane osobine, od kojih u velikom stepenu zavisi uspeh leenja.

Rezultati istraivanja su pokazali da postoje najrazno-vrsnije podvrste mokrae i da svaka od njih, pored optih, ima i svojstva koja su karakteristina samo za nju, pa prema tome, i odgovarajui uticaj na organizam. Dakle, koje vrste mokrae postoje:

1. Novoroeneta, deja, ljudi zrelog uzrasta, staraka, muka, enska, trudnih ena.

2. Svee izluena, stara, vrlo stara, ukuvana, ohlaena, zasiena razliitim materijama i aktivirana (u funkciji).

3. Jutarnja, dnevna, veernja i nona. 4. Piva porcija mokrae, srednja i poslednja; parna i

neparna koliina gutljaja. Na kvalitet i sastav mokrae utiu ishrana, ovekovo emo-

cionalno stanje, njegova individualna konstitucija i misaona aktivnost. Treba imati u vidu uticaj razliitih lunarnih ciklusa i godinjeg doba.

Iz navedenog pregleda proistie daje za svaku vrstu bolesti ili poremeaja zdravlja poeljno da se koristi sopstveni urin. Samo u tom sluaju apstraktna fraza kau, leci sve bolesti", pretvorie se u konkretne i efikasne preporuke - kako leci. Bez poznavanja tih osobina, ali i mnogih dragih koje emo opisati u daljem tekstu, oekuje nas razoaranje, a udesnu mo" urinoterapije neemo osetiti.

46

Osobine razliitih vrsta urina

LMokraa novoroeneta. - Reakcija mokrae kod dece u prvim danima ivota je jako kisela. Vei deo azota, koji se izbacuje mokraom, izluuje se u vidu mokraevine (uree). Pored toga, mokraa novoroenadi je zasiena informacijom brzoodvijajuih ivotnih procesa. Te osobine mokrae novo-roenadi dobro je iskoristiti za spreavanje procesa truljenja i vrenja, kada je unutranja sredina organizma pomerena na luinsku stranu a organizam iv trune". Staraki zadah je spoljanji odraz tog truljenja. Licima, koja imaju takav zadah od tela, preporuuje se da piju mokrau novoroenadi, a koji imaju disbakteriozu u debelom crevu i druge poremeaje - da urade klistir.

Urin novoroenadi odlino pomae kod gnojnih rana koje dugo ne zarastaju, gangrene i slinih oboljenja.. Zahvaljujui tome to sadri mnogo mokraevine (vidi svojstva mokrae-vine), urin se moe upotrebljavati kao prirodno diuretiko sredstvo za odstranjivanje vika tenosti iz organizma, za smanjenje pritiska cerebralnospinalne tenosti, unutranjeg lobanjskog i onog pritiska; za leenje bubrega (naroito ako su u njima prisutne razliite infekcije); za pojaanje probavnih procesa; za spreavanje razliitih vrsta infektivnih oboljenja; za rastvaranje fibrina (tromba) u krvi; za spreavanje zgru-avanja krvi i u onkologiji (urin treba piti, a obloge stavljati spolja).

2.Deja mokraa. Kao stoje navedeno, glavne prednosti deje mokrae (odjednogmesecado 12-13 godina ivota) su u njenoj zasienosti imunim telima. Sistem imuniteta ima cen-tralne i periferne organe. U centralne organe spadaju kotana sr i viljukasta lezda (timus), a u periferne - slezina, limfni vorovi i limfno tkivo eludano-crevnog trakta.

Sa starenjem masa timusa se smanjuje na 90%, a slezine na 50%. Priguuje se funkcija imuniteta u kotanoj sri i limfnim vorovima, zbog nagomilavanja u organizmu materija koje naruavaju rad tih organa. Reju, zbog prezasienosti orga-nizma ljakom. Istraivanja naunika su pokazala da, ako se

47

stare imune elije presade u mlad organizam, one se rea-ktiviraju. Ali ako se u star organizam presade mlade elije, njihova aktivnost e se ugasiti. To je direktan dokaz zavisnosti imuniteta od stepena zagaenosti naeg organizma. Zato je oveku koji eli da se izbavi od infektivnih, virusnih i tu-morskih oboljenja, uporedo sa uzimanjem dejeg urina za podizanje imuniteta potrebno da oisti elije vlastitog organizma, korienjem gladovanja uz primenu urina.

3.Mokraa ljudi zrelog uzrasta. - Mokraa ljudi od 18 do 30 godina, izbalansirana je po svom hormonalnom sastavu i drugim konstantama. Nju je poeljno upotrebljavati za kore-kciju funkcija organizma oveka uzrasta od 35 do 50, odnosno 60 godina. Za leenje oboljenja treba primenjivati iskljuivo vlastiti urin (videti Leenje nozodima).

Ako se odluimo da koristimo urinski donator za stimu-laciju vlastitog organizma, treba birati mladog, zdravog, oveka istog pola koji nam po telesnoj konstituciji odgovara. Treba poznavati njegov nain ivota, navike, ishranu, osetiti njegovo raspoloenje prema nama, potpuno shvatanje sa njegove strane naih udnih" molbi. Ne treba se ustruavati da ga upoznamo sa situacijom, tim vie, ako upotrebljavamo mokrau u vidu utrljavanja i obloga (obloga).

4.Staraka mokraa. Zbog toga, to ovek u tom uzrastu ivi kao bespolno bie, sa smanjenim imunitetom, debalansom hormonalnih funkcija itd. - to je najnepovoljniji urin, koji moe koristiti samo dotina stara osoba za leenje raznovrsnih oboljenja i poremeaja. Nju mogu upotrebljavati drugi ljudi samo u bezizlaznim sluajevima, kada je neophodno aktivirati izbacivanje mokrae i tome slino.

5. Muka i enska mokraa. - Muka i enska mokraa imaju specifinosti, koje u prvom redu zavise od hormonalnog skupa i njene namagnetisanosti mukim i l i enskim zaeem. Zato se preporuuje da se u svojstvu uhnskog donatora koristi ovek istog pola. U retkim sluajevima i za krai period moe se koristiti i mokraa oveka suprotnog pola. Deji urin (od jedne do 10 godina) zbog malog sadraja hormona u njemu, odgovornih za razliku u polovima, mogu upotrebiti l ica

48

suprotnog pola, ali ne due od 1 do 3 meseca. Stoje dete mlae dui je period uzimanja urina, a Stoje starije taj periodje krai.

6. Mokraa trudnih ena. Ova vrsta urina je veoma korisna i svojevrsna. U sastavu urina, u njegovim svojstvima odraava se rad majinog organizma, funkcionisanje materice kao organa za raanje dece, placente i organizma deteta. Takav unikatni izbor materija i zapisanih" funkcija vie nigde ne postoji.

Naveemo ukratko karakteristine osobine mokrae trudnih ena i promene koje nastaju u njihovom sistemu za luenje mokrae. Za vreme trudnoe u bubrezima i mokranim kanalima deavaju se strukturne i funkcionalne promene. Te promene se maksimalno uoavaju izmeu 20. i 35. nedelje trudnoe. Tako tok plazme krvi koja prolazi kroz bubreg raste do 45%, filtracija ugruaka se poveava na 60%. Rezultat je poveano izbacivanje materija metabolikog i hranljivog sadraja (glukoza, aminokiseline, vodorastvorljivi vitamini) sa mokraom. Najobilnije se sa mokraom izbacuju ami-nokiseline: glikokol, histidin, teonin, serin i alanin (udvo-struuje se luenje u 16. nedelji i u momentu poraanja dostie 4-5 puta veu koliinu, nego pre trudnoe). Preobilno se lui kortizol. Luenje nekih vodorastvorljivih vitamina poveava se 3-4 puta (folijeva kiselina, cinkobalamin, askorbinska kiselina). Poveava se luenje mokraom krajnjih proizvoda razmene belanevina (mokraevine) i razmene nukleoproteina.

Bubrezi lue ferment eritropoetin koji stimulie stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kod trudnih ena u drugoj polovini trudnoe tog fermenta ima petosh"uko vie, nego pre trudnoe.

Prema tome, mokraa trudnih ena je najhranljiviji koktel" (glukoza, amino-kiseline, vitamini). Povean sadraj mokraevine u njoj ini je dobrim diuretinim i protiv-tumomim sredstvom, a stimuliui faktor za stvaranje krvi pomae kod anemije u svim njenim oblicima. Kao to se moe uoiti to je doista univerzalan urin, koji se moe koristiti za stimulaciju zatitnih sila organizma i leenje velikog broja oboljenja. Zato, pri bilo kojoj mogunosti taj dragoceni lek" ne treba isputati.

49

7. Svee izJuena mokraa. Ova vrsta urina je najupotrebljivija i, u stvari, predstavlja plazmu krvi, zasienu solima. Upotrebljava se odmah posle izbacivanja iz organizma. Postoje dve vrste takve mokrae - od zdravog oveka i bolesnika. Zdravom oveku se preporuuje da je koristi radi profilakse oboljenja, odravanja hormonalnog balansa na stabilnom nivou i radi utede energetskih i materijalnih resursa svog organizma. Mokraa bolesnog oveka upotrebljava se kao univerzalni lek. Posle hlaenja urin gubi mnoga svojstva: stvaranje toplote, teno-kristalnu strukturu, razlae se na svetlosti, oksidira na vazduhu, u njemu se stvara talog itd.

8. Stara mokraa. - Starom mokraom smatra se urin koji je ohlaen i na kome su se javili prvi simptomi rastvaranja belanevinastih materija sa zadahom na amonijak. Vana osobina tog urina je to postepeno gubi svoj magnetizam" - svetlucanje, unutranju strukturu. Ako se takav urin upo trebljava (pije, ili se njime masira telo), on u prvom redu privlai" prema sebi energiju organizma radi uspostavljanja svog prvobitnog magnetizma", svetlucanja i strukture. Tu osobinu starog urina isticali su i drevni jogisti, koji su upozoravali: Nikada ne upotrebljavaj urin za masau dok ga prethodno ne ukuva do jedne etvrtine zapremine." Mi takoe ne preporuujemo da ga upotrebljavate, ali ga moete prikupljati radi ukuvavanja.

9. Veoma stara mokraa. Cim iz urina pone da se osea zadah amonijaka to je znak razlaganja belanevina u njemu i promene kisele pH sredine na luinsku. Ako se na takav urin primeni teza profesora V. P. Filatova o biogenim stimulatorima, pred sobom imamo lekovitu tenost. V. P Filatov je polazio od postavke da smrt ne nastupa kod svih tkiva i organa istovremeno. U onima od njih, koji nastavljaju da rade, iako je organizam u celini mrtav, pod uticajem krajnje nepovoljnih uslova stvaraju se neke visokoaktivne materije otpora", kasnije nazvane biogenim stimulatorima. Podsetimo se biogeni stimulatori ne dejstvuju samo na jedan oiv^im ih funkciju, ve odjednom i snano na ceo organizam.

50

U urinu koji se razlae stvaraju se krajnje nepovoljni uslovi, pod kojima nastaju biogeni stimulatori. Mogue je da pojava t ili biogenih stimulatora u urinu dostigne maksimum izmeu 3. i 7. dana stajanja pri temperaturi od 20 C.

Tu osobinu veoma starog urina intuitivno je zapazio Armstrong, ukazavi u svojoj knjizi, da je za rastrljavanje najbolja stara mokraa (sa zadahom - prim. autora) ili stara u smei sa svezom '. Zato se veoma stari urin moe primenjivati spolja kao sredstvo zajaanje i stimulaciju organizma, na raun promene njegove pH sa slabo kisele u Iuinsku -za rastvaranje raznovrsnih taloga kiselog porekla. Otar amonijani zadah pomae otvaranje pora na koi i bolje prodiranje urina__u ovekov organizam. Dopunski, kao to su pokazala istraivanja on moe da stimulie radnu sposobnost oveka.

Ako se prisetimo preporuka drevnih lekara, tada je slian urin (sa amonijanim zadahom) dobro koristiti za detoksikaciju. Usled irenja pora na koi toksini se bolje izbacuju iz organizma, a miris amonijaka (niadora) slui kao sredstvo za izbacivanje toksina. Ovaj urin koristi se protiv glista jer ih jaka svojstva amonijaka unitavaju. Urin isti krvne sudove i odstranjuje zatvor a usled velikog isparavanja amonijanih para sve se pokree. On ima i proiavajue dejstvo, otkida odumrlo trulo tkivo (luinsko), rastvara i otkida jo jaom luinskom sredinom, kakvu i predstavlja amonijak. Kad doe do zdravog - kiselog tkiva proces se zaustavlja; leci zadrku mokrae, a u nekim sluajevima zadrka mokrae ispoljava se kao spazam i suenje, a amonijani zadali se raspruje.

Nekoliko naina primene vrlo stare mokrae: a) za ienje debelog creva od neistoa i parazita treba

primenjivati klistir sa 1 litrom starog urina, iz kojeg se osea slab amonijani zadah. Urin ne srne da odlei" vie od 3 do 5 dana pri temperaturi od 20 C. Urin sa jakim zadahom ne odgovara jer moe da izazove Iuinsku opekotinu sluzokoe debelog creva. Zadah treba da se osea, ali ne otar;

b) za ienje krvnih sudova i odstranjivanje zatvora najbolje je stavljati obloge od sline mokrae; ona se moe

51

upotrebljavati za ienje rana i povrina tela od odumrlog i oroavelog tkiva- stavljanjem obloga na povreena mesra. U poetku je bolje primenjivati urin sa blagim zadahom, a tokom privikavanja koristiti mokrau sa jaim zadahom;

c) za rastvaranje taloga soli - takoe stavljati obloge. Sto su taloi soli stariji, treba upotrebljavati urin sa otrijim zadahom, ali tako da ne nastanu opekotine.

10. Ukuvanl urin do etvrtine prvobitne zapremine. - U drevnom indijskom tekstu ivambukaljpa preporuuje se upotreba ukuvane mokrae". Ona se dobija na sledei nain: u emajliranu ili staklenu, nikako u metalnu, posudu sipati 400 grama bilo koje mokrae (svee, stare, deje, pomeane itd.). Posudu staviti na vatru i kuvati sve dok ne ostane 100 grama. To je urin ukuvan do jedne etvrtine. Moe se uzeti 1 litar, 2 litra itd., ali pri kuvanju treba da ostane etvrti deo prvobitne zapremine.

Sta se deava sa urinom za vreme kljuanja? a) Prema teoriji V. P. Filatova, biogeni stimulatori se

stvaraju u organskoj materiji pod uticajem krajnje nepovoljnih uslova. Prokiivavanje urina upravo omoguava te uslove. Kao to su pokazala istraivanja, biogeni stimulatori, pretho-dno stvoreni u tkivu usled odstajavanja tkiva tokom 4-6 dana na tamnom mestu pri temperaturi od 3 C do -4 C, bez problema izdravaju temperaturu od 120 C. Otuda je izveden zakljuak da biogeni stimulatori nisu belanevinaste ma-terije (inae bi se inaktivirali - umrtvili), ve predstavljaju posebne tvorevine u kojima je izraena termostabilnost. Pod uticajem visoke temperature u urinu se stvaraju biogeni stimulatori u veim koliinama, nego u vrlo starom urinu. Ukuvavati mokrau ispod jedne etvrtine prvobitne zapremine nije dozvoljeno, jer e njena unutranja struktura poprimiti svojstva sapuna. Armstrongova preporuka- da se mokraa ne sme kuvati"-nije tana, a preporuka jogista je istinita. Pri tome ukuvani urin ne menja pH sredinu ve ostaje kisela tenost.

b)Koristei ukuvani urin, mi se bavimo alhemijom tela, zamenjujui vodu obine kristalne strukture termostabilnom i veoma otpornom tenou korisnom za organizam. Rejiu

52

ugljenino telo" postepeno preraujemo u almazrio (dija-mantsko)". U teoriji taj proces se ovako tumai: od 48 prirodnih vrsta vode (koje ine na urin) ostaju samo one koje su najpostojanije na uticaj temperature, a manje postojane naprosto isparavaju.

Kristofer Berd u svojoj knjizi Tajni ivot biljaka kae, da to je dui vek tenog kristala, on je korisniji za organizam i srodniji sa ivotnim sokovima oveka. Upravo takvi kristali stvaraju se u ukuvanom urinu.

U mestacu Hunzakut, gde ive stogodinjaci (prosean ivotni vek 120 godina), kljua neobina voda. Istraivanja su pokazala da u toj vodi minerali nisu u obliku jona, ve u obliku koloida, sa negativnim potencijalom. Na urin je takode koloidni rastvor sa negativno nabijenim micelama (esticama). Bazu mi ela ine mukopolisaharidi, koje je uveni istraiva i entuzijasta urinoterapije F. S. Hanenja smatrao osnovnim le-kovitim faktorom. Eksperimenti sa hunzakutskom vodom, pokazali su njena unikatna svojstva. Beton, pomean sa njom, izdrava optereenje sto puta vee od obinog betona (4 tone na kvadrat veliine 2,5 x 2,5 centimetra). Osim toga, on je laki i nije podloan koroziji.

Doktor tehnikih nauka G. Sergejev u lanku ,,Voda pamti sve" (asopis Svetlost", 9/1990) pie: Otkrivene su sline zakonitosti u promeni svojstava starenja materije i ivih organizama."

Otuda zakljuak: ako su zakonitosti starenja kod neor-ganskih i organskih materija slini, tada se ne samo organizam nego i obian beton razruavaju vlastitim prirodnim tempom. Menjajui vodu - osnovu kako betona, tako i ovejeg tela, moe se znatno produiti ivot, njegov aktivni, stvaralaki pe-riod. U ve pomenutom tekstu Sivambukaljpa, nai preci su koristili svojstvo ukuvanog urina za produenje ivota i razvoj stvaralakih sposobnosti: Onaj ko masira svoje telo sa Sivambu tri puta dnevno i tri puta nou, dugo ne gubi sposobnost za produenje roda. Svi njegovi zglobovi ovrsnu, on se oslobaa bolesti i dostie blaenstvo ... Onaj ko pije mokrau jednom dnevno i utrljava je u telo u toku tri godine,

53

dobija telo puno snage i sjaja, znanje iz umetnosti i nauke, odaruje se krasnoreivou i ivi dok na nebu postoje zvezde i Mesec."

Prestrukturiranje unutranje strukture urina pri ukuvavanju

Na slici 9d prikazano je, kako se micele grupiu u agregate pri smanjeniu vode u urinu. Ti agregati (grupe viejednovrsnih elemanata) rasporeuju se na poseban, regulativan (zako-nomeran) nain po celoj zapremini urina i daju urinu posebnu strukturu. Unutranja struktura urina usled efekta upljili struktura" nagomilava energiju i stvara stojee talase. Pri tome dolazi do nagomilavanja energije vremena- hronalne energije. Tom energijom moemo se napajati radi poboljanja organizovanosti struktura svog tela (smanjenje entropije), to e se ispoljavati efektom podmladivanja.

Najmoniji akumulatori sline energije su pravilni estougaonici. Priroda ih odavno koristi: benzolski obrui molekula, medna saa itd. Urin ukuvan do etvrtine prvobitne zapremine sadri te estougaonike, zbog ega ima najbolju energiju od svih vrsta urina. Dalje ukuvavanje urina prou-zrokuje stvaranja sapuna i gubitka estougaone strukture.

Amerikanci su na osnovu istraivanja Hunzakutskog izvora vode razradili recept napitka sa dodavanjem koloida, otkrivenih u majinom mleku i mesu trenje (plodu bez ljuske) . Fabriko pakovanje takvog napitka dopunski se razreduje sa 4,543 litra destilovane vode, usled ega ona moe da ispolji bioloki efekat na organizam oveka i ivotinja, potpuno isti kao i ivototvorna hunzakutska voda, o kojoj je zapisano: Starac stie okretnost mladia. Raga je, popivi neobine vodice, odjednom zanela i odrebila gomilu drebadi. Atrofiki irevi (gnojne rane), nestaju na aroban nain.

35 Primedba prevodioca. 36 Isto. 37 Isto.

54

Slika 9 ~ Sastav obinog i ukuvanog urina: a - micala; b - micele koje se nalaze u obinom urinu; c - micele koncentrisane u delimino ukuvanom urinu; d kada se smanji koliina vode u urinu micele se usled razlike vlastitog potencijala grupiu u agregate; e - agregati se razmetaju na poseban nain u urinu, dajui mu posebnu strukturu

55

Genetski defekti krvi, plazme krvi, tipa srpastih (u obliku IO *

sipa) eritrocita, nestaju bez traga. Ukuvani urin u tom pogledu ne zaostaje ni za hunza-

kutskom vodom ni za amerikim udotvornim rastvorom na bazi koloida majinog mleka i ploda trenje. U njemu se koncentrie sve to se nalazilo u obinom urinu, sa korisnim sastojcima koji se dobijaju pri ukuvavanju. Mogue daje n