KRČE JABUČNJAKE I SADE ZOVU

NOVE

Godina II • Broj 131 • 6. septembar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 15

str

2, 5

Ljudi

str 9

Politika

str 4

Pljačkao i pretio, a vodi stranku?

Dodeljeno posthumno zvanje Počasni

građanin i priznanja „Pro urbe“

„Zavičajni dani” srpske tradicije

str 10

Grad

UNUCI IZLEČILI TUGU

Hoće li zova u voćnjacima bačkih seljaka postati ekološka biljka budućnosti?

Grad

str 17

M l a d i G r a č a n i c e b o r a v i l i u S u b o t i c i

Kako žive prognani sa Banije u Bajmoku, svom novom zavičaju

SVEČANO OBELEžEN

DAN GRADA

NOVEDan Grada2 Broj 1316. septembar 2019.

Činom podi-

zanja zastave

grada na jar-

bol ispred Grad-

ske kuće a po-

tom i održava-

njem svečane

sednice Skupšti-

ne grada obele-

žen je 1. septem-

bar - Dan grada,

koji se proslav-

lja u znak seća-

nja na 1779. go-

dinu, kada je

Marija Terezija

proglasila Su-

boticu slobod-

nim kraljevskim

gradom.

Svečanosti  održanoj  u  su-botu  u  Velikoj  većnici  Grad-ske  kuće,  prisustvovali  su predstavnici  diplomatskog kora,  bratskih  i  partnerskih gradova,  nacionalnih  saveta nacionalnih  zajednica,  ver-skih zajednica i kulturnih in-stitucija, državnih i pokrajin-skih organa, kao i republički i pokrajinski poslanici i odbor-nici Skupštine grada.U  svom  obraćanju  prisut-

nima,  gradonačelnik  Subo-tice  Bogdan  Laban  je  česti-tao  Dan  grada  svim  građani-ma Subotice, a potom je ista-kao da su u protekle tri godi-ne učinjeni ozbiljni iskoraci u svim segmentima privrednog, ekonomskog,  obrazovnog, sportskog  i  infrastruktur-nog  razvoja našeg grada,  kao i  u  svim  sferama  društvenog života.„O  tome  najbolje  govo-

ri  podatak  da  je  u  Suboticu 

za ove  tri godine uloženo 2.8 milijardi dinara, dok je u vre-me  naših  najvećih  kritičara to  bilo  samo  80  miliona,  te s  vrlo  lako  vidi  razlika  izme-đu odgovornog rada i praznih obećanja.  Naši  planovi  su  da do kraja  godine  završimo  Ip-

silon krak Koridora 10, dogo-dine  zgradu  Narodnog  pozo-rišta, ali  i da počnemo obno-vu  Opšte  bolnice,  Gradskog stadiona i Zelene fontane. Ta-

kođe  nastavićemo  sa  izgrad-njom wellness  i  spa  centa  sa akva  parkom  na  Paliću,  po-stavićemo kanalizacionu mre-žu na Paliću u okviru projek-ta  „Zaštita  biodiverziteta 

jezera Palić  i Ludaš“  i krenu-ćemo sa izgradnjom proizvod-nog  pogona  nemačke  kom-panije  „Boyssen“.  Niko  da-nas  ne može  da  ospori  činje-

nicu da  je  Subotica  od  sredi-ne 2016.  godine postala  veli-ko  gradilište.  Zahvaljujem  se predsedniku  Aleksandru  Vu-čiću,  Vladi  Srbije,  Pokrajin-

skoj  vladi,  svojim  saradnici-ma i svima onima koji su nam pružili  podršku  u  ostvariva-nju  zacrtanih  ciljeva.“  ista-kao  je  gradonačelnik  Bog-dan Laban.

Predsednik  Skupštine  gra-da Tivadar Bunford izjavio je da  svi  zajedno  imamo  jedin-stvenu,  nepodeljenu  odgo-vornost da upravljamo našim 

gradom i dodao da to lokalna samouprava čini u punom ka-pacitetu i veoma uspešno.„Kako se polako približava-

mo  kraju  mandata,  ponosan 

sam  na  sve  nas  kao  i  na  sve naše uspehe i dostignuća koja bi bilo teže ostvariti da među koalicionim  partnerima  ne vlada  odlična  saradnja  i  me-đusobno  razumevanje,  da  ne 

postoji  pozitivna  komunika-cija  sa  javnim  institucijama, javnim preduzećima, s pokra-jinom  i  republikom,  kao  i  sa svim sekretarijatima Gradske uprave  grada  Subotice.“  re-kao je Tivadar Bunford.Tradicionalno  na  sednici 

proglašeni su laureati prizna-nja  „Pro  urbe“  koje  su  dobi-li defektolog Danijela Andra-šić, direktor Doma za učenike Robert  Đivanović  i  profesor mašinstva  Jožef  Njerš.  Zva-nje Počasni  građanin ove go-dine  posthumno  je  dodelje-no  književniku  Danilu  Kišu, a plaketu  je primila Fondaci-ja za mlade koja je ponela ime slavnog subotičkog pisca.U umetničkom delu progra-

ma  nastupili  su  crkveni  hor “Sveti Roman Melod”, koji  je izveo  himnu  “Bože  pravde”, primadona Jadranka Jovano-vić  otpevavši numeru  “Što  se bore misli moje”  i  ariju  “Ha-banera”  iz  opere  “Karmen” i  članovi  Fondacije  “Dani-lo  Kiš”,  koji  su  izveli  perfor-mans iz knjige”Rani jadi”.

B.Nikolić

Održana svečana sednica Skupštine grada

Svečano obeležen

Dan gradaProslavu Dana grada uve-

ličao  je  teolog  Miloš  Stoja-ković,  izaslanik  manastira Hilandar, koji se u  ime sve-štenstva  zahvalio  na  velikoj pomoći koju je Subotica pru-žila najvećoj i najznačajnijoj srpskoj  svetinji.  Prenose-ći  blagoslove  arhimandrita Metodija,  on  je  gradonačel-niku darovao ikonu Bogoro-dice Trojeručice, igumanije i zaštitnice Hilandara.„Velika  mi  je  čast  da  vi-

dim šta sve Subotica čini na razumevanju  svih  naroda  i svih veroispovesti koje ovde žive. Pored toga, Subotica je učestvovala  i  bila  jedan  od najvećih  pokrovitelja  veli-kog projekta Hilandara a  to je najveći pravoslavni kamp u Evropi. Time su se svi gra-đani upisali u  istoriji najve-će  svetinje  i  udarili  temelj buduće  saradnje.  Naša  na-mera  je  da  iduće  godine  na Paliću organizujemo najveći pravoslavni  kamp u Evropi. „ izjavio je tom prilikom teo-log Miloš Stojaković.

Miloš Stojaković, teolog dodelio ikonu iz Hilandara gradonačelniku Bogdanu Labanu za pomoć najcećem srpskom kampu

Veljko Vojnić, Tivadar Bunford i Đula Ladocki

Bogdan Laban: Razvoj Grada je prioritet

NOVE grad 3Broj 1316. septembar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs), tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Ovaj broj uredila Nada Harminc Karanović

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,tel: 060/195-4449(mgazeta88@gmail.com)

Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435(mkcartoons@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Svakodnevno,ovako  besposlen  promatram život oko sebe  i  to  što primetim,a mislim da je  zanimljivo,napišem  ovde  u  kolumni.  Kroz to pisanje očistim dušu,jer kažem ono što mi-slim: „u cara Trojana kozje uši“. To me opu-šta i čini srećnim da uvek mislim svojom gla-vom. U mom kraju bi to „krstili“ da sam – svo-jeglav. Ali me ozbiljno zabrinjava da je danas u  našem  društvu  glavna  jeres,misliti  svojom glavom.  Sećate  li  se  onog  crnog  pileta,Kalimera? 

Davno se prikazivao na televiziji,na prvom ka-nalu, tačno u sedam i petnaest. Malo, neodra-slo pile,  sa  ljuskom od  jajeta na glavi, piska-vog,  njanjavog  glasa. Gotovo neprestano po-navljao je nekoliko rečenica: “Pa to je neprav-da, prava pravcata nepravda…”, “Niko me ne razume”, “Svi me progone..”. Rođen je kao je-dino crno pile u čitavom leglu ostalih pilića a i dalje je nosio polovinu ljuske od jajeta na svo-joj  glavi.  Spletom  raznih  okolnosti,Kalimero uvek upada u razne novolje zahvaljujući ,kako je  on umislio,smicalicama ostalih  a  i  svojom šeprtljom.  Svaki  kraj  epizode  po  pravilu  bi dočekivao  nasamaren  i  prevaren,uzvikujući samosažaljivo:“To  je  napravda“.  E,  ove  Ka-limero priče o  slobodi  štampe već mesecima slušam  od  udružene  srpske  opozicije(USO). Njih  je  izgleda  ozbiljno  zahvatio  sindrom Kalimera.Skoro da ne prođe dan a da ne  čujem ža-

lopojke  i  cmizdrenje  nad  novinarskom profesijom,“cenzurom“ i „autocenzurom“ i če-sto se pitam,pa zašto ovi „bivši iz vlasti“ opla-kuju nešto što su sami sahranili. Tek sada,kad su u opoziciji,setili su se svega onoga što tre-ba  da  čini  jednu  časnu  profesiju.  Novinar-stvo.  Pa,ja  sam  i  u  vaše  vreme bio novinar  i što bi rekao veliki Njegoš: „I spuštah se ja na vaše uže,umalo se uže ne pretrže“. Zar i vi ni-ste slobodno novinarstvo bili pretvorili u ko-mesarske timove,a novinare u društveno-po-litičke  radnike,kojima posao nije bio da pro-fesionalno  pišu,već  da  rade  za  jednu  politič-ku  opciju,jednu  strukturu  i  aktuelnu  vlast. Ako  već  sad  kukate  za  slobodom  štampe,pa zašto  vam  to  nije  bilo  u  glavi,kada  ste  posle 5.oktobra potrčali da kod nove vlasti uzmete prvoboračke „spomenice“ i to dobro naplatite. Tada razni,kao slobodni novinari,komentatori, 

kolumnisti,  eksperti,  menadžeri,  piarov-ci,  tviteraši,graktali  su  na  „sva  usta“  kako je,naprimer  Boris  Tadić,nezamenjivi  lider Srbije,a  tim  istim novinarima,danas  je Alek-sandar  Vučić  –  strateg  budućnosti  Srbije. Ili,nije to davno bilo,kada je na odjavnim špi-cama tv emisija bila ispisivana zahvalnica  biv-šem  Predsednikovom  šefu  tajnih  službi,zato što je „špijao“ ljude zbog političkog interesa. I je li to bilo,slobodno i nezavisno novinarstvo o kojem danas „trubi“ opozicija.Kako  to  za  12 godina vladavine,ne napra-

viste  sistem  slobodnog  i  profesionalnog  no-vinarstva. Uzmimo naš lokalni subotički pri-mer. Da su stvoreni uslovi,kako ja to volim reći u vreme „žutih“, za slobodno i profesionalno novinarstvo,ne bi  vam preko noći,  svi  „vaši“ odani novinari,pretrčali kod nove vlasti. U Sr-biji je,kada je u pitanju novinarstvo,stvorena totalno  iskrivljena  slika.  Mnogi  misle  da su  slobodni  oni  koji  pišu  o  opoziciji  a  kri-tikuju  vlast.  Slobodni  su  oni  koji  pišu  isti-nu i profesionalno rade svoj posao. Pre neku veče,glavni urednik Vesti na „nezavisnoj“ be-ogradskoj televiziji javno je rekao: ne zam šta je lid u novinarstvu,jer ja sam televizijski no-vinar“. Pa  to  je  osnovno pravilo novnarskog zanata  koje  moraju  svi  da  znaju,  bez  obzi-ra  da  li  prave,zidne  novine,nedeljnike,radio emisiju ili televiziju. I taj je zadužen za slobo-du novinarstva. Bori se da ima pravo da bude neznalica.Pišući  ovu  kolumnu  na  temu  slobodnog 

novinarstva  setih  se  istinite  istorijeske  pri-če  iz  1492.godine,kada  su  hrišćanski  kralje-vi  konačno  osvojili  Granadski  emirat  u  Špa-niji.  Izvesni  sultan  zvani  Boabdil,poslednji put  izašao  je  na  najveće  brdo  iznad  grada Alhambra,gde  je  imao  prestolnicu,pogledao zelenu  dolinu,duboko  uzdahnuo  i  počeo  da plače.Njegova majka  sultanija Ajša,tada  je  izgo-

vorila  rečenicu  koja  je  i  danas  simbol  prezi-ra oplakivanja samog sebe. Rekla  je hladno i otmeno:  -Zašto  sada plačeš  kao  žena,za nečim  što 

nisi umeo da braniš,kao muškarac“!Zašto kukate za slobodom štampe,kada joj 

u  vaše  vreme  niste  pomogli,kada  je  bila  na izdisaju.     

Šta to beše Fe-kete  kupatilo? Prvi zatvoreni ba-zen  koji  je  Subo-tica  imala  još  od 1879.  godine. Sa-gradio  ga  je  tro-vac  Deže  Jo  kao parno  kupatilo  i imalo  je  dva  ba-zena,  parno  ku-patilo sa 85 kabi-na,  deset  jedno-strukih i dve dvo-struke kupke, pedikira i masera...Za ne poverovati! Kada je bilo otva-ranje, te 1879. godine, svirala je „banda“ čuvenog Piroš Joške koji je došao čak iz Pešte. Subotička gospoda ubrzo su stekla naviku da svra-ćaju prepodne na plivanje i opuštanje u luksuznom ambijentu opto-čenom žolnai keramikom, a u toku dana dolazili su i mnogi drugi da uživaju, najčešće porodično, sa decom.Danika Fekete, takođe uspešan trgovac, rođen je 1867. godine,  i 

sa 13 godina nikako nije mogao da bude osnivač kupatila, kako mno-gi pogrešno smatraju. Preuzeo ga je između dva rata i bio drugi i po-slednji vlasnik, a po njegovom prezimenu kupatilo je ostalo zapam-ćeno kao „Fekete kupalište“. Znači, nije nikakvo CRNO kupatilo, iako neki, ničim izazvani, pokušavaju da mu prevedu naziv! Nalazilo se u to vreme na adresi Pašićeva 12, danas ulica Dimitrija Tucovića.Posle 1945. nastupilo  je vreme „narodne imovine“, porodica Fe-

kete Danike preselila se u Izrael, a kupatilo je postalo svačije i ničije, dok nije tako propalo i ruinirano da u to vreme, početkom 70-ih go-dina, tzv. „društveno-politička zajednica“ nije mogla ili nije htela da popravlja tu „zaostavštinu buržoaskih vremena“. Naime, dno bazena, veličine 25x5 metara, je puklo i voda je „bežala“ iz njega. Sve je bilo u takvom stanju da je, priča se, Danikina ćerka došla da vidi Fekete ku-patilo i rasplakala se od muke! Dok je trajalo, u kupatilo su dolazili đaci iz škola na časove pliva-

nja, a preko leta u prostranom dvorištu bila je „plaža“ sa drvenim da-skama i dušecima za sunčanje i dolazilo je na stotine kupača! Konač-no  je Fekete kupatilo zatvoreno negde oko 1972. a onda ga  je grad ustupio mačevaocima da vežbaju u (praznom) bazenu. Sve što je mo-glo da se odnese tada je, pre i posle toga, odneto, Bog zna gde je sve i kod koga završila žolnai obloga sa zidova i ukrasi, ruševina je propa-dala decenijama...Na mestu Fekete kupatila sada su izgrađene nove zgrade, a da li 

ono još postoji u bilo kakvim ostacima u unutrašnjosti parcele...niko ne pominje!    MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

LAžNO CMIZDRENЈE

Zaboravljeno

Kosanović

NOVEpolitika/društvo4 Broj 1316. septembar 2019.

• ANKETA •

Da li ste nabavili knjige za vašu decu i 

da li su skupe? Početak je školske godine, a roditelji, ali i bake i deke,

uveliko pomažu oko nabavke udžbenika i školskog pribo-ra, deci i unučadima. Većina njih ne žale se mnogo na uslo-ve nabavke udžbenika, ali ima i onih, koji kažu da je to udar na džep, te da bi trebalo obezbediti još više besplat-nih udžbenika ili druge vrste pomoći.

Ruža Vukmanov Šimokov - Imam 6 unuka, školaraca, skupo je i

žao mi je što se ne može naslediti, nego se mora kupiti uglavnom sve novo, i knjige i pribor. Dosta to košta spram današnjim primanja roditelja.

Stana Kovač

- Tetka sam

lepe devojči-ce, koja je krenula u 1. razred Gimnazi-je. Snašli smo se uglavnom u vezi knjiga i pribora, nismo toliko osetili ni skupoću. Sve smo završili, i ona je spremno dočeka-la početak školske godine.

Branka Šari - Imam unu-

ka, 2. razred osnovne škole. Bilo je dosta teško naba-viti knjige i pribor. Udar je to za budžet svih nas, a kao baka, pomogla sam koli-ko sam mogla.

Gizela Lovrić - Baka sam unuku i unuka koji idu u 7.

i 8. razred osnovne škole. Pomagala sam ćerki koja je radila. Zajedno smo išli radi-ti, i nismo toliko gledali cene, uzeli smo lepe i kvalitetne sveske. Knjige su bile dosta sku-pe, a olakšavajuća okolnost nam je da unu-ci međusobno razmenjuju knjige, odnosno nasleđuju, te neke ne moramo kupovati.

Julijana Kotroba - Imam u rodbini unuke treće genera-

cije. Ono što mogu reći da je užasno uvek bilo teško, čak i u moje doba. Drago mi je ako neko pomaže, daje besplatne udžbe-nike. Ja mislim da mnogo učenika piše na času, da i nemaju knjige, što je žalosno. Skupo je danas imati dete, školarca. Tre-ba još više pomagati siromašnoj deci.

A. Šiška

Nakon dvomesečne pauze, u ponedeljak je po-čela nova školska godina. U prvi razred osnov-ne škole u školskoj 2019/2020. godini pola-zi 1.167 đaka na srpskom, mađarskom i hrvat-skom nastavnom jeziku, dok u prvi razred sred-njih škola kreće 1.488 učenika.

Što se tiče srednjih skola, najveći broj učenika upisan je u Tehničku školu “Ivan Sarić”, njih 371, dok je Gimazi-ju “Svetozar Marković” upisalo je 242 učenika. U Politeh-ničku škole krenulo je 197 đaka, u Ekonomsku školu 187, 

Hemijsko-tehnološku 179, a u Srednji medicinske školu 165 učenika. Gimnaziju “Deže Kostolanji” upisalo  je 62 đaka, Muzičku  srednju  školu 25,  a  “Dositej Obradović” 39 i “Žarko Zrenjanin” 21 učenik.Zimski raspust u Vojvodini, prema obrazovno-vaspit-

nom  kalendaru  koji  donosi  Pokrajinski  sekretarijat  za obrazovanje, počinje 24. decembra, a završava se 14. ja-nuara 2020. godine. Prolećni raspust za učenike u Vojvo-dini traje dan duže od onog u centralnoj Srbiji, jer poči-nje na katolički Veliki petak, 10. aprila, a završava se 20. aprila.   B. Nikolić

Preko 1000 đaka prvaka u školskim klupama

Počela nova školska godina

Raskol unutar

Narodne stranke

u Subotici pola-

ko izlazi na „sve-

tlost dana“ i be-

leži ozbiljne po-

sledice. Na konfe-

renciji za novina-

re, sada već biv-

ši član te parti-

je Ibolja Farkaš,

izjavila je da je

zajedno sa njom,

više od 15 člano-

va napustilo tu

“kvazi” stranku,

pritom najavivši

formiranje grupe

građana „Stvar-

no subotički“,

koja će delovati

samostalno.

Umesto  želje  da  se  bore  za svoj  narod,  kako  ističe  Ibolja Farkaš, članovi Narodne stranke borili su se zarad političke karije-re i finansijski boljitak Vladimira Polovine,  Branka  Žujovića,  Vla-dimira  Ilića,  Nemanje  Šarčevi-ća i još nekolicine ljudi. Uvidevši „kuda plovi brod“ Ibolja je zajed-no  sa  njoj  bliskim  ljudima  reši-la da izađe iz te političke opcije i javno progovori o svemu, dodavši 

da  je  prema njenim  sazna-njima  u  stran-ci ostalo manje od deset ljudi.  „Taj  uzak 

krug  ljudi,  koji je  privatizovao subotičko  po-vereništvo  Na-rodne  stran-ke,  u  dogovo-ru  prvenstveno sa  Borom  No-vakovićem  pa  i samim  vrhom stranke  odno-sno Vukom Je-remićem  ra-dio  je  samo  za svoju  ličnu  ko-rist, a osim mr-žnje, malo toga nam je ponuđe-no. Mi koji smo čistog obraza ušli u politiku, ne želimo da budemo deo afera Vuka Jeremića, kao lju-di  koji  vode  stranku. Ne  želimo da  budemo  deo  tih  malverzaci-ja. Zašto je Vuk Jeremić u Subo-

tici na čelo  stranke postavio  čo-veka koji je pljačkao i pretio dru-gim  ljudima? Ako  je predsednik stranke  podržavao  Vladimiro-vu prošlost, onda je i sam pljač-kaš  i  prevarant  i  između njih  je znak  jednakosti.  Stoga  su pored mene, stranku napustili ljudi koji su ranije bili poverenici i pioniri neke željene priče u Subotici, jer ne  želimo da budemo nečiji  gli-neni golubovi.“ izjavila je Ibolja Farkaš.  Ona  je  dodala  da  unutar 

stranke  postoji  mnogo  nejasnih 

i  negativnih  stvari  u  kojima  ne žele da učestvuju, ali želi da jav-no postavi pitanje. „Javno pitam, kako se finan-

sira povereništvo u Subotici? Ko plaća Branka Žujovića, koji tvrdi da nije član stranke a prima pla-tu sekretara GrO Narodne stran-ke? Na koji način pristiže novac u stranku, za koji mi nemamo ni-kakve informacije? Kakav je sta-tus  Nemanje  Šarčevića,  pokra-jinskog  poslanika  i  bivšeg  člana SRS, koji prisustvuje na svim sa-stancima Narodne stranke u Su-botici i koji je išao na pregovore sa  Vladimirom  Polovinom  kod gospodina  Maglai  Jenea?  Sma-tram da  je glavni problem celog odbora taj što svoju političku ak-tivnost usmeravaju ka svom uhle-bljenju. Kroz pojedine medije su izmišljali priče i o deci svojih po-litičkim protivnika, da bi postigli svoje  ciljeve. Ta garnitura pose-duje manjak ideja, a glavna im je sprovođenje anti – Laban politi-ke, koja je prouzrokovana ličnim sukobom Vladimira Polovine ko-jeg je i sam fingirao kako bi ga taj mali performans vinuo u politič-ko  nebo  Subotice.“  zaključila  je Ibolja Farkaš. 

B. Nikolić

Narodnu stranku u Subotici napušta članstvo

Pljačkao i pretio, a vodi stranku?

Vladimir Polovina je poznat javnosti 

Subotice po svom sukobu sa gradonačelnikom 

Bogdanom Labanom.

FARKAŠ IBOLJA foto TV Subotica

NOVE grad 5Broj 1316. septembar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Za istaknuto i traj-

no životno delo ko-

jim se doprino-

si podizanju ugle-

da grada Subotice

u zemlji i inostran-

stvu, zvanje Poča-

sni građanin po-

sthumno je dodelje-

no književniku Da-

nilu Kišu, a plake-

ta je uručena pred-

stavniku Fondaci-

je „Danilo Kiš“. Pri-

znanje „Pro urbe“

za istaknuta dela

koja značajno do-

prinose ugledu gra-

da Subotice podiza-

njem njegovih ma-

terijalnih i duhov-

nih vrednosti dobi-

li su Danijela An-

drašić, diplomirani

defektolog, Robert

Đivanović, profe-

sor francuskog je-

zika i književnosti i

prof. dr Jožef Njerš,

doktor tehničkih

nauka.

Dodeljivanjem  zvanja  Počasni građanin,  Subotica  je  ispravila  ne-pravdu prema preminulom književ-niku Danilu Kišu čija su dela zlat-nim slovima upisana u istoriju srp-ske  i  evropske  književnosti.  Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. godine. Počeo je kao pesnik, a potom se okrenuo pisanju proze ko-jom  je  u  drugoj  polovini  20.  veka izveo  poetički  preokret  u  srpskoj književnosti. Godine 1953. objavljuje svoju prvu pesmu „Oproštaj sa maj-kom“  a  njegove  prve  knjige  -  krat-ki romani „Mansarda“ i „Psalam 44“, 

objavljene su kao zajedničko izdanje tokom 1962. godine. „Bašta i pepeo“, „Rani jadi“, „Peščanik“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“ i „Čas anatomije“ , samo su neka od dela koja su obele-žila bogat književni opus. Osim što je bio pesnik, romansijer i dramski pi-sac, Danilo Kiš  je bio vrstan prevo-dilac sa francuskog, ruskog i mađar-skog jezika. Laureat je brojnih doma-ćih i međunarodnih priznanja. Dani-lo Kiš preminuo je 15. oktobra 1989 godine u Parizu, a sahranjen je u Ale-ji velikana u Beogradu. Ceo svoj ži-

votni i radni vek, Suboticu je nosio u srcu i sećanje na nju utkao je u svoja neprolazna dela.Ovogodišnji  laureat  priznanja 

„Pro urbe“ Danijela Andrašić, ro-đena je 1965. godine u Nišu. Završi-la je Fakultet zaspecijalnu edukaciju i rehabilitaciju, somatopedski smer i dobila zvanje master diplomirani de-fektolog –  rehabilitator  somatoped. Zaposlena je kao koordinator lokal-

nih usluga grada Subotice koje pru-ža Dom za decu „Kolevka“, Dnevnog boravka za odrasla lica, Dnevnog bo-ravka za decu sa posebnim potreba-ma „Zvezdice“ i Prihvatne stanice za decu u Domu. Tokom svog rada or-ganizovala  je  i  realizovala  mnogo-brojne aktivnosti u zemlji i inostran-stvu u koje je aktivno uključila štiće-nike Doma za decu „Kolevka“ kao i Dnevnog boravka.

Drugo priznanje „Pro urbe“ otiš-lo  je  u  ruke Roberta Đivanovi-ća,  rođenog  1953.  na  Paliću. Điva-nović  je po završetku subotičke Gi-mnazije otišao u Pariz gde je u ško-li  Alliances  Francaises  učio  francu-ski jezik. Nakon Pariza seli se u Za-greb 1973. godine gde je upisao Et-nologiju  i  francuski  jezik, međutim tu se zadržao samo godinu dana, na-kon čega se vraća u Bačku gde u No-vom Sadu upisuje i završava francu-ski jezik i književnost. Još tokom ško-lovanja, rodila se ljubav prema muzi-

ci, što mu tokom 1981. godine posta-je i prvi zvaničan posao, kada je po-čeo da  radi kao muzičar u  subotič-kom Narodnom pozorištu. Od 1986. pa  do  2001.  godine  bio  je  vaspitač u Domu učenika srednjih škola, da bi  potom 2001.  godine  bio  postav-ljen za direktora Doma, koji uspešno vodi i danas. Pored stalnog zaposle-nja, Robert Đivanović je nastavio da se  bavi muzikom,  konkretno  svira-

njem gitare. U početku je svirao pop i hard rok, da bi se vremenom oprede-lio za flamenko stil muzike, koji pre-ferira i danas. Govori srpski, mađar-ski,  engleski,  francuski  i  na  osnov-nom nivou španski jezik.

Jožef Njerš,  doktor  tehničkih nauka, treći je laureat priznanja „Pro urbe“. Rođen je u Subotici 1948.godi-ne gde je završio osnovno i srednjoš-kolsko obrazovanje, a diplomirao je 

na Fakultetu tehničkih nauka u No-vom Sadu na smeru mašinstvo. Go-dine  1978.  završio  je  postgradual-ne studije i dobio zvanje master teh-

ničkih nauka. Doktorski rad „Dina-mičko  ponašanje  isparivača  toplot-ne pumpe“odbranio je na FTN Novi Sad  i stekao zvanje doktora  tehnič-kih  nauka,  a  habilitaciju  pod  nazi-vom „Energetski opijumi grejnog si-stema  sa  toplotnom  pumpom“  za-vršio je u Mađarskoj na Univerzite-tu Sent Ištvan Gedele 2014. godine. Njerš  je radio kao profesor u subo-tičkoj srednjoj školi i Visokoj tehnič-koj  školi,  gde  je  od 2002. godine  šef  katedre. Bio  je i direktor Visoke  tehničke škole  u  periodu  od  2001. do 2007. godine. red kari-jere profesora u Srbiji, dok-tor Njerš je radio i kao pro-fesor  u  Mađarskoj.  Jožef Njerš je tokom 1982. godi-ne projektovao i pokrenuo prvu toplotnu pumpu sop-stvenog dizajna i proizvod-nje.  Od  tog  momenta  je konstruisao i  izradio broj-ne  toplotne  pumpe  u  ra-zličitim  izvedbama.  Za svoj rad nagrađen je broj-nim priznanjima od kojih izdvaja  srebrnu  medalju 

sa  Međunarodonog  sajma  tehni-ke i tehničkih dostignuća u Beogra-du  1996.  godine,  priznanje  Genius saMeđunarodne  izložbe  inovatora  i 

pronalazača u Budimpešti 1997. go-dine,  priznanje  Mađarske  komore inženjera 2014. godine kao i svečanu diplomu Mađarskog društva „Ener-gija“  2015.  godine.  Godine  2005. osniva  kompaniju  „Tera  Term“  za projektovanje, proizvodnju i  instali-ranje. Tokom 14 godina rada, kom-panija  je projektovala  i  izradila više od 200 sistema.

B. Nikolić

Istaknuti sugrađani nagrađeni za svoj rad i delo

Dodeljeno posthumno zvanje Počasni građanin i priznanja „Pro urbe“

Zvanje „Počasni građanin” dodeljeno književniku Danilu Kišu, gradonačelnik Laban uručio Milanki Kostić, direktoru Fondacije „Danilo Kiš”

Danijeli Andrasić priznanje „Pro urbe”

Robertu Đivanoviću priznanje „Pro urbe”

dr profesoru Jožefu Njeršu priznanje „Pro urbe” uručio Tivadar Bunford, predsednik Skupštine Grada

komunalije6 Broj 1316. septembar 2019.NOVE

• Sredstvima koja je obe-zbedila KfW banka, ubr-zano se gradi kanaliza-ciona mreža u više ulica na Paliću, a jedan od us-lova za finansiranje bio je da nakon toga što više domaćinstava uvede kana-lizaciju. Po završetku rado-va biće omogućeno oko 500 priključaka, a Javno komu-nalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ za Palićane će ih davati po ceni od 27.000 dinara, sa rokom otplate i na 24 meseca!

Među  najvažnije  faktore  da 

se  uspostavi  biodiverzitet  jeze-ra Ludaš,  a da  se Četvrti  sektor Palića,  kojem  pripadaju  stam-beni i turistički deo naselja, do-vede  u  takvo  stanje  da  jezer-ska  voda  bude  po  merilima koja  se  zahtevaju  za  kupališta, spada  da  se  spreči  upuštanje neprečišćene otpadne vode u je-zero.  Nemačka  razvojna  banka, KfW, u okviru programa namen-jenih  za  poboljšanje  ekologi-je na zapadnom Balkanu, u ovu svrhu  opredelila  je  6,5  milio-na evra, u saradnji sa Ministars-tvom građevinarstva, saobraćaja i  infrastrukture Republike Srbi-je,  za projekat u kojem su osim kanalizacije  na  Paliću  i  stva-ranje  zaštitne  zone  pored  oba-le,  povećanje  efikas-nosti  rada  prečistača, smanjenje  invazivnih vrsta  ribe u vodi  i dru-gi zahvati. Za izgradnju kanalizacione mreže na Paliću ugovoreno je 2,6 miliona evra za 15 kilo-metara gravitacione ka-nalizacije,  od  26  kilo-metara  projektovane, a  radove  je  26.  avgus-ta  počelo  Građevinsko preduzeće  „Gradite-lj NS“,  izabrano putem javne nabavke, koje već ima  iskustva  i  steklo  je renome u izvođenju ra-dova  u  Subotici.  „Gra-ditelj“ ima rok od osam meseci da završi posao, a  prošle  godine  iza-bran  je  konsultant  koji će obavljati nadzor nad radovima,  austrijska 

konsultantska  kuća  „Poš  i  par-tneri“.  Paralelno  sa  kanaliza-cijom  teče  i  izgradnja  potisnog cevovoda.„Mnogi naši sugrađani su bili 

skeptici da će se ovo realizovati, ali  ovo  je  veliki projekat,  bilo  je mnogo tendera koji nisu jednos-tavni  i  iziskivali  su  vreme.  Mo-limo  sugrađane da budu  strplji-vi,  ovo  je  velika  investicija  koja zahteva  mnogo  radova  koji  će se  odvijati  u  više mesta  istovre-meno,  tako  da  će  možda  doći do  problema  u  saobraćaju.  U svakom slučaju, možemo da bu-demo  srećni  i  ponosni“,  izjavila je prilikom početka izgradnje ka-nalizacione  mreže  Marta  Dobo, predsednica  Saveta  Mesne  za-jednice Palić. Pokrivenost  Palića  kanali-

zacijom  na  ovaj  način  umes-to  dosadašnjih  35  odsto  viće povećana  na  65  odsto,  a  u strukturi  ulaganja,  67%  sreds-tava  namenjeno  je  za  izgradn-ju  kanalizacione  mreže  naselja Palić  i  poveznog  potisnog  voda koji  će  buduću  mrežu  poveza-ti  sa Uređajem  za  prečišćavanje otpadnih voda.

Radovi napreduju po planu

Polaganje  kanalizacionih  vo-dova  počelo  je  u  Kozaračkoj 

ulici,  sa  završetkom  do  31.  av-gusta, zatim treba po planu da se radi u Nikole Tesle do 7. septem-bra, Partizanskoj  i Jasenovačkoj do  10.  septembra,  Jezerskoj  do 15.  septembra,  Sutjeskoj  do  25. septembra,  Marka  Oreškovića na  ukrštanju  sa  ulicom  Lopu-dskom do 25. septembra. Prema 

informaciji  iz  „Vodovoda  i  ka-nalizacije“,  do  zaključenja  ovog broja,  radovi  na  terenu  se  izvo-de  sledećom  dinamikom:  do  7. septembra  u  Dubrovačkoj  uli-ci  i do 28. septembra u ulicama 4.  Jula,  Sutjeskoj  dve  deonice, delu Lovačke ulice, Bačka ulica, Jorgovanska ulica i Jasenovačka ulica.U navedenim ulicama  i  delo-

vima ulica,  prema  saopštenju  iz JKP „Vodovod i kanalizacija“, za vreme  izgradnje  doći  će  do  po-tpune  obustave  saobraćaja,  koji će biti usmeren na susedne ulice. „Izvođač  radova,  Građevinsko preduzeće  „Graditelj NS“  iz No-vog Sada nastojaće da ove radove 

obavi u što kraćem roku, kako bi se normalizovao saobraćaj i uslo-vi života i rada građana, ustano-va i privrednih subjekata na trasi izgradnje“, naglašeno je. Prema  rečima  Timee  Hor-

vat,  predsednice  GrO  Saveza vojvođanskih Mađara,  realizaci-ja  ovog  projekta,  koji  podrazu-

meva izgradnju 15 ki-lometara kanalizacio-ne  mreže  i  pet  kilo-metara potisnog voda je  veoma  značajna  i doprineće  očuvanju životne  sredine, poboljšanju biodiver-ziteta  Palićkog  jeze-ra, pošto se povećava i  pokrivenost  kanali-zacionom mrežom na Paliću. „ Z ak l j u č i v an j e 

prvih  ugovora  za priključenje na kana-lizacionu mrežu može se očekivati početkom sledeće godine, a na-ravno,  sve  će  zavisi-ti od rokova i dinami-ke  izgradnje.  Molim Palićane  da  se  u  što većem broju priključe na  kanalizacionu mrežu, jer je očuvanje 

životne  sredine  naša  zajednička odgovornost  i  zajednički  cilj  je poboljšanje  turističkog  potenci-jala  Palića,  a  pre  svega  zaštita  i očuvanje Palićkog i Ludaškog je-zera“, rekla je Timea Horvat. 

Povoljni uslovi za priključke

„Bez obzira da li će rok biti is-punjen ili nešto prekoračen, mis-limo  da  će  prva  priključenja  na uličnu kanalizaciju moći da kre-nu  krajem  godine.  Još  ranije smo  obećali  građanima  popust na  cenu  u  slučaju  isplate  u  jed-nom iznosu ili otplatu na 24 me-seca i toga ćemo se držati“, kaže 

inženjer Čaba Šanta, direktor in-vesticija  i  razvoja u Javnom ko-munalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“. Prvi  i najvažniji  zahtev dona-

tora  bio  je  da  se  najmanje  700 domaćinstava na Paliću izjasni, i to pismeno potvrdi, da su sprem-ni da uvedu priključke, nakon što glavna mreža bude izgrađena, što je i ispunjeno pre više od dve go-dine. Sada je, nakon sprovedene javne nabavke  i  opredeljenja  da se  u  ovoj  fazi  od  projektovanih 26  kilometara  gradi  15  kilome-tara  kanalizacije,  taj  broj  sman-jen na 500 do 550, dok  je  izbor ulica  i  delova  Palića  za  radove koji su u toku obavljen na osno-vu tehničkih kriterijuma a priori-tet je imalo stambeno i turističko područje,  kažu  u  „Vodovodu  i kanalizaciji“. „Cilj  nam  je da bude  što  veći 

broj priključaka, ali kada kažemo tehnički  uslovi,  to  znači  da  ne možemo realizovati neku uzvodnu deonicu koja nema svoju nizvod-no  izgrađenu kanalizaciju, mora da postoji kontinuitet. Kanaliza-cione mreže neće biti građena u zonama van građevinskog reona ili  van  obuhvata  naših  projeka-ta“,  objašnjava  direktor  investi-cija i razvoja.U  Javnom  komunalnom  pre-

duzeću spremni su da domaćin-stvima  priključke  obezbede  za 27.000 dinara, sa rokom otplate na dve godine, što je cena od 1125 dinara mesečno u toku 24 mese-ca,  pristupačna  za  svaki  kućni budžet s obzirom da se na taj na-čin, priključenjem na gradsku ka-nalizaciju,  jednom za svagda re-šavaju problema septičkih jama i troškova i neprijatnosti njihovog pražnjenja i čišćenja! Za one koji plate  avansno  kompletan  iznos, predviđen je popust od 20 odsto, pa priključak mogu da dobiju za 21.600 dinara. 

M.Radojčin

Nastavlja se izgradnja kanalizacije na Paliću

Potrebno što više priključenja na mrežu!

Apel za priključenjeDeo  od  onih  sedam  stotina Palićana  koji  su  potpisali  da  su 

voljni da  svoja domaćinstva priključe na kanalizacionu mrežu, izvesno, sada neće dobiti za to priliku, ali je veoma značajno da je svi ostali koji je budu dobili iskoriste, jer osim sopstvenih po-godnosti i komoditeta, na taj način će doprineti da otpadna voda ne ulazi u jezero, a pogotovo ne u Ludaš, preko kanala Bege kao do sada, s obzirom da je Ludaš pod posebnom međunarodnom zaštitom kao vlažno područje i stanište ptica. Njegova sudbina je uveliko zavisna od dešavanja na Paliću.„Izgradnja kanalizacije će biti ogroman napredak u očuvanju 

biodiverziteta jezera, zaštitu životne sredine, poboljšanje uslova stanovanja i razvoj turizma. Neophodno je da što više građana shvati da je uvođenje kanalizacije u njihovom interesu, da nje-no održavanje ima svoju cenu, ali takođe, ako je stepen priklju-čenosti visok, da se troškovi utoliko dele na veći broj korisnika“, kaže Čaba Šanta

NOVE aktuelno 7Broj 1316. septembar 2019.

U okviru obeležavanja Dana gra-da, i ove godine je gradonačelnik Bogdan Laban tradicionalno pose-tio novorođene bebe i njihove maj-ke u Opštoj bolnici Subotica i daro-vao im prigodne poklone.

Za Dan grada 1. septmebra, u Opštoj bol-

nici Subotica rođeno je 5 beba, 3 devojčice i  2  dečaka.  Gradonačelnik Bogdan La-ban  je tim povodom obišao odelenje ne-onatologije  u  subotičkoj  bolnici,    te  ma-jkama i njihovim bebama, uručio plakete i vaučere za kupovinu bebi opreme.

- Prošle godine smo imali jednu bebu rođenu na Dan Grada, a ove godine ih je pet i svima želimo puno sreće u životu. I ove godine smo ih tradicionalno obišli u bolnici, sigurni smo da su roditelji

najsrećniji, a mi smo im darovali prigod-ne poklone. Podsetiću, da se kao Grad trudi-mo da pratimo sve ono što rade Republička i Pokrajinska Vlada i da kroz različite mere ra-dimo na jačanju pro-natalitetne politike, jer želimo da imamo što više beba, nama su ma-jke najvažnije. Subotica izdvaja sredstva za van-telesnu oplodnju, za ro-diteljski dodatak i jed-nokratnu pomoć trudni-cama, a i finansira i bo-ravak u predškolskoj us-tanovi za treće i četvrto dete. Cilj nam je da i na-redne godine izdvojimo dovoljno sredstava za taj vid pomoći. Majke i bebe su ovoga puta, do-bile vaučere za kupovinu osnovnih sredstava, kao i cveće i plakete -  rekao je  gradonačelnik Bogdan Laban.Gradonačelnik je istakao i da će rekons-

trukcija Opšte bolnice Subotica po osnovu izrađenog Projekta biti rađena u dve faze, te da se radi o ogromnim sredstvima u iz-nosu od 25 do 30 miliona evra, odobrenim zahvaljujući predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Kancelariji za jav-na ulaganja.

- To znači da govorimo o komplet-noj rekonstrukciji objekta Opšta bolni-ca Subotica i potpuno novim aparatima

i opremom. Subotička bolnica će biti po-nos za ceo naš region, prevazićiće i sam Severnobački okrug, obzirom da se “nas-lanjamo” na Zapadnobački i Severnoba-natski okrut, te će gotovo pola miliona lju-di imati gde da potraži zasluženu zdravs-tvenu zaštitu i to na visokom nivou. Sigu-ran sam da ćemo vrlo brzo krenuti u prvu fazu rekonstrukcije, a celu ćemo završiti najkasnije, za dve do tri godine - rekao je gradonačelnik.

Prema  rečima  dr Slobodana Puškara, direktora Opšte bolnice Subo-tica, poseta gradonačelnika bebama je još jedan  pokazatelj  kontinuirane  pomoći  i podrške Grada, Opštoj bolnici Subotica.

- I kroz ovaj događaj vidimo, da i dal-je postoji ogromna podrška Grada Opštoj bolnici Subotica, i gradonačelnika. Svi za-jedno stalno razmišljamo kako još više da unapredimo savremenost opreme i kvali-tet rada u subotičkoj bolnici. Podsetiću još jednom da je Grad sa značajnim sredstvi-ma učestvovao u izradi Projekta rekons-trukcije cele ustanove koja bi trebala da počne za nekoliko meseci sa značajnim sredstvima. Projekat je gotov, tako da rekonstrukciju bolnice, očekujemo u na-jskorije vreme - istakao je dr Puškar.

- U ovoj godini u subotičkoj bolnici je do sada rođeno 905 beba, što je 65 beba manje nego prošle godine, a ukupno je lane rođeno 1.445. Bebe rođene na Dan grada se dobro osećaju kao i mame, a sve bebe su rođene prirodnim putem - rekao  je  prim dr Aleksandar Radulović, specijalista ginekologije i akušerstva, subs-pecijalista steriliteta i Upravnik Službe za ginekologiju i akušerstvo u Opštoj bolnici Subotica.

A. Šiška

U Opštoj bolnici Subotica, na odeljenju neonatologije u istom danu rođeno petoro dece

Gradonačelnik Laban darovao pet beba rođenih za Dan grada

Grad : više od milion dinara za vantelesnu

oplodnjuIz  subotičkog  gradskog  budžeta 

za  naknadu  troškova  za  vanteles-nu  oplodnju  ove  godine  obezbeđeno je  više  od milion  dinara,  do  sada  je podnet  jedan  zahtev  i  on  je  pozitiv-no  rešen.  Trudnice  imaju  pravo  na jednokratnu pomoć od 15 hiljada di-nara i  tokom ove godine dobilo  ju  je 702 buduće mame. Roditeljski doda-tak  za  prvo  rođeno  dete  je  10.000  i dobilo ga je 354 porodice. Grad i re-gresira boravak u vrtićima za  treće  i četvrto dete.  

PUTOVANJE IZ FOTELJE U GRČKU

Iz Doma „Dudova šuma” - do zemlje Olimpijade i maslina 

U ponedeljak, 2.septembra .2019. na terasi Doma „Dudova šuma“ organizovano još jedno „Putovanje iz fotelje“. Posle Meksika, Irske, Jamajke i Italije, ovaj put je za korisnike te ustanove približena lepota Grčke. Sa zanimljivog putovanja zainteresovani korisnici su saznali da je Grčka zemlja Olimpijskih igara, maslina i vina, bogova i mito-

logije. Nazivaju je i kolevkom moderne civilizacije.Uz zvuke sirtakija, prigodnu dekoraciju, grčke specijalitete stanari doma su mogli da osete pravi morski duh zemlje prepune bo-

gate istorije. Članovi gerontoloških klubova su priredili potpun ugođaj svojim plesnim sirtaki nastupom. U oktobru mesecu korisnici Gerontološkog centra Subotica će imati priliku da posete Nemačku i čuveni Oktoberfest. 

N.H.K.

Gradonačelnik tradicionalno uručio vaučere majkama za bebi opremu

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1316. septembar 2019.

Šandore, koliko dugo se baviš ovim poslom i za-što si baš odabrao posao automehaničara?Ja  sam  oduvek  voleo  meha-

niku  i poslove koji su vezani uz nju.  Već  sa  14  godina  sam  po-čeo  da  rastavljam  i  sastavljam male  motore.  Tu  se  rodila  lju-bav  prema  ovom  zanatu  i  tako sam i počeo. Nakon toga kada je došlo vreme da se školujem, bez ikakvog  dvoumljenja  sam  iza-brao  automehaničarsku  struku, što sam na kraju i završio. Jed-no  vreme  sam  bio  pripravnik  i učio  posao  u  firmi  „Auto  opre-ma“  .  Tako  da  kada  pogledam iza  sebe,  od  1997.  godine  ba-vim se ovim poslom, a sopstveni auto servis imam od 2002. godi-ne,  kada  sam  se  vratio u Subo-ticu  iz  inostranstva nakon krat-kog boravka.

Koliko je teško obavljati ovaj posao, koji je izuzetno precizan i zahteva ogromno znanje mehanike, elektri-ke i drugih znanja koji do-laze sa svim generacijama automobila?Iskreno nije težak posao, me-

đutim vi  konstantno morate da pratite  svet  automobila,  mo-rate  uvek  biti  u  toku  sa  novim tehnologijama  i  razvojem  auto 

industrije.  Ukoliko  ja  ostanem kod  popravke  starih  tipova  au-tomobila poput Trabanta ili Za-stave 101, onda sam potpisao da 

celog  života  radim  automobile iz  prošlosti.  To  nisam  nijednog momenta želeo, već sam se okre-nuo ka unapređenju sopstvenog 

znanja, nabavkom novog alata i dijagnostičkih  uređaja  kako  bi mogao ići u korak sa svetom. Mi moramo  sve  to  da  obezbedimo jer je došla era novih automobi-la  koji  zahtevaju  i  nova  znanja. Stoga pohađamo kurseve i proi-zvođača automobila i prodavaca auto delova koji nam skreću pa-žnju na sve specifičnosti delova i njihove ugradnje, kao i na kori-šćenje savremenih alata. Tu do-sta učimo i o posledicama lošeg servisa,  učimo  i  koje  su  najče-šće reklamacije i na šta moramo da obratimo pažnju kako bi smo ih  izbegli.  Dakle  moramo  uvek biti u toku.

Zaključujem iz vaših reči, da ste vi već načinili kora-ke ka popravci i automobi-la sa hibridnim pogonom, ne samo sa unutrašnjim sa-gorevanjem. Da li to znači da ćete u budućnosti moći da radite i sa električnim automobilima?Mi  već  radimo  sa  hibrid-

nim  automobilima,  tj.  imamo mušteriju  koja  je  nedavno  bila uslužena na obostrano zadovolj-stvo. Uspeli  smo da  rešimo po-moću  naše  dijagnostike  grešku koja  se  javila  prilikom prebaci-vanja rada automobila sa moto-ra sa unutrašnjim sagorevanjem na elektro motor pogonjen bate-rijama.  Verujem  da  će  sve  više ljudi  voziti  hibridne modele  jer su  štedljivi  i  „zeleniji“  su  u  od-nosu na većinu automobila. Što se  tiče  električnih  automobila, tu  je  najveći  problem  sa  obra-zovanjem. Mi  nemamo  u  Srbiji ustanovu koja bi nas obučila da se  bavimo  tim  poslom,  ali  mi-slim da još to neće toliko zaživeti kod nas, već da će ta budućnost doći za najmanje 15 godina.

Primetno je da je sve više automobila na ulici. Da li povećava obim posla i kod vas?Povećao se pre 5 godina  i od 

tada  zaista  imamo  dosta  po-sla. Mislim da je razlog za to što nema  dovoljno  obučenih  ljudi, koji ovo znaju raditi. Ovaj zanat se  ne može  naučiti  za  šest me-seci odnosno godinu dana, ovaj zanat  se  uči  godinama,  zahteva ozbilja  ulaganja  u  dijagnostiku i drugu opremu od po nekoliko hiljada  evra,  i  što  je  najvažnije vi morate imati praksu, kako bi sebi dali  za pravo da podignete haubu na bilo kom automobilu. Ovo  sve  se  posebno  odnosi  na nove automobile koji su puni ra-čunara i dosta ih je komplikova-nije održavati u odnosu na stari-je modele.

Za sam kraj našeg razgo-vora, šta bi ste poručili mla-dim ljudima koji žele da se bave ovim poslom. U čemu je njegova lepota i zbog čega bi ste im preporučili da se njime bave?Savetujem  ih  da  se  posvete 

ovim poslovima i da stalno uče. Sve  je  manje  i  manje  autome-haničara,  limara,  farbara,  elek-tričara  za koje u  svetu automo-bila ima dovoljno posla. Moraju da budu sigurni u  sebe  i u  svo-je želje, da  ih roditelji podrže u tome  i  da  budu  svesni  da  se  sa njima mora ozbiljno raditi. Ako želite u ovu struku, morate sva-kodnevno  biti  u  njoj  i  morate biti spremni na konstantno usa-vršavanje.  Automobilska  indu-strija  svakodnevno  napredu-je  i  samo sa novim znanjima vi ćete opstati i kreirati sebi posao kakav želite.

B. Nikolić

Savremena oprema i sticanje novih znanja ključ uspeha u poslu

Automehaničarse stalno usavršava

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Ljubav prema automobilima i mehanici, Subotičanin Si-

lađi Šandor pretvorio je u svoj svakodnevni posao, otvo-

rivši auto servis „V8 Cars“. Kako ističe za naš list, ne

može sebe da zamisli da radi nešto drugo i da je srećan

jer obavlja svoj posao iz snova.

NOVE ljudi 9Broj 1316. septembar 2019.

• Željka i Nikola Ba-

bača, sa Banije, sela

Sunja blizu Kostaj-

nice, posle „Oluje“

u Bajmoku su naš-

li novi dom gde su

zaljuljali i prve ko-

levke posle pogro-

ma. Troje unuča-

di: Miloš, Nikolina

i Damjan, povrati-

li su im život i une-

li radost u kuću,ali

rana u srcu za za-

vičajem i dalje boli.

Slično žive Dragan i

Nada Ćeran,koji ne

tuguju što im je sve

opljačkano,već ih

boli nepravda, što se

u Hrvatskoj njihov

progon sa vekovnih

ognjišta slavi kao

pobeda.

-Čovekov  život  je  ko  voda  – uvek  nađe  neki  izlaz  da  nasta-vi put. Tamo u zavičaju,nije bilo putnika  ni  prolaznika,da  ga  ni-smo  svratili  i  ugostili.  Da  mu naspemo  čašu  rakije  i  skuvamo kafu.Skoro  svaki  dan,pod  istom strehom,ispred  bajta  letnje kuće,naše  komšije Hrvati  i  Srbi sedeli  bi  zajedno  i  divanili.Bili smo jedan narod. Išli jedni dru-gima na slave  i veselja. Zajedno smo  se  veselili  i  tugovali.  Tako je bilo u mom Sunju,sve dok nas „Oluja“ nije oduvala”.Ovako  pričaju  Nikola  i  Želj-

ka  Babača,koji  su  sa  svoje  dve ćerke,Ljubicom i Sandrom u Baj-moku  među  svojim  zemljacima iz prve i druge kolonizacije,našli luku  spasa  i  bacili  svoja  sidra posle progona iz Hrvatske u leto 1995 godine.Ovde su stasala nji-hova deca,a zaljuljali su i tri ko-levke.Unuci,Miloš,Nikolina  i Damjan,vratili su ih u život.-Njih troje,kao tri rumene ja-

buke nebeske.Prinovili nas i po-digli  na  noge.Dušu  nam  izle-čili  i  srca  umirili.Vi  možda  ne razumeta,ali,sve  strašno  što  je preživljeno  potisnula  je  lepota 

naših unuka.Njihov zagrljaj mi,-priča baka Željka,a  oči  joj  pune suza  radosnica,daju  snagu  za život.Sličnu priču beležimo na dru-

gom  kraju  sena  na  Rati,gde  su skoro  u  isto  vreme  posle  „Olu-je“  stigli  i  Dragan  i  Nada  Će-ran.  I oni  se,kao  i Babače posle 24.godine bore  sa  sećanjima na te  strašne  dane.  Želeli  bi  da  to zauvek zaborave. Ali  tuga  za  iz-gubljenim  zavičajem  prati  ih  i pritiska u duši.-Unuka  Aleksandra  nam  se 

ove  posle  „Oluje“  rodila,-priča Dragan Ćeran. Ona nam je srca umirila i pridigla na noge. Kupili smo prvo sebi a onda i sinu Dra-goljubu kuću. Ja i supruga Nada smo u penziji  i  imamo vremena da odemo u Zavičajno udruženje „Banija“ i sa zemljacima za „svo-ju dušu“ zapevamo onu našu: „Oj Banijo,rodna grudo moja. Sva su 

sela popaljena tvoja!“.Banija se raselila po Srbiji kao 

i  porodica  Babač,koja  se  u  za-dnjih dvadeset i četiri godina tri puta kućila. Mnogo i za ceo vek. Iz Sunje su,gde su bile samo dve srpske kuće,morali da beže još krajem devedesete.  Poče-li  su  novi  život  u Kostajnici,a  onda je  uskoro  stigla „Oluja“  koja  ih  je oduvala čak u Bač-ku  u  Bajmok,gde su  u  Štrosmajero-voj  ulici  br.17.ku-pili kuću.-Rad  me  spa-

šava da ne mislim na  prošlost,-pri-ča  Nikola.Obele-žavanje  godišnji-ca  pogroma  nad Srbima,vrate  mi se sećanja na pro-gon.  Na  zavičaj.  Na  svoje  bez-brižno  detinjstvo  i  bližu  rodbi-nu  čiji  grobovi  su  zarasli  u  ko-rov tamo daleko na Baniji. I kad žalim,ne  žalim  za  kućom.  Ima-njem.  Ne  tugujem  ni  za  potro-šenim  godinama.  Izgubljenim zdravljem. Mene, prijatelju, boli 

nepravda,da  se  zločin  slavi  kao pobeda.  I  kažu  pobedili.  Koga? Mene,njihovog  prvog  komšiju. Moju Željku što ih je kao najro-đenije dočekivala sa kafom i ra-kijom.Moje  dve  tada  maloletne ćerke.  Pobedili  Babače.  Da  ko-pam i sto metara u zemlju,našao bih  svoje  korene.  Pobedili  svoj narod i svoje državljane.To je da se čovek stidi a ne slavi i likuje“.I u porodičnoj kući Dragana i 

Nade  Ćeran  na Rati,prepliću  se sećanja  i  uspomene.  Jedino  što ne mogu Ćerani nikad da  zabo-rave je dan kada su morali da na Ćeranovom  brdu  poljube  svoj kućni  prag.  Stegli  čitav  život  u jedan zavežljaj  i „put pod noge“ da se samo sačuva živa glava.-Kada  sam  posle  dvade-

set  i  jednu  godinu,smogla  sna-ge  i  stegla  srce  da  odem  da  vi-dim svoj stari zavičaj,skoro niče-ga od onoga što smo ostavili ni-

sam zatekla,-priča Nada. Od 20 kuća  na  Ćeranovom  brdu,tamo su živele samo dve bake. Pitanje je da li sada još žive. Kuće su po-rušene  i  u  korovu. U njih  su  se naselile zmije. Čini mi se da su i 

ptice otišle sa  ljudima. Išla sam kao da zadovoljim dušu a u Baj-mok sam se vratila sa još većom tugom u  srcu. Uspela  sam da u staroj  porodičnoj  kući,negde bačena  u  ćošku,bez  stakla  na-đem  porodičnu  sliku  Draga-novih  roditelja.  Donela  sam  tu 

porodičnu sliku,dva tri veća ka-mena  sa Banije  i  jednu  sadnicu kleke,ovde  da  je  u  Bajmoku  na Rati zasadim“.I u  lepo sređenoj kući Nikole 

i  Željke  Babače,najradije  priča-ju o ljetini,rodnoj godini i uzgoju prasića.U oborima Nikola i Želj-ka  tove  svinje.OKo  200  rasnih prasića,uskoro će na vagu i pro-daju.Nije vele,neka zarada,ali se od nečega mora živeti.A Babače nikad nisu bežali od rada.Dvori-šte  puno  crvenih  ruža,a  na  tre-mu ispred kuće žute se tek obra-ne  kruške.Biće,vele  i  dunja  za slatko.-Naši zemljaci kolonisti i sta-

rosedeoci  meštani,ovde  su  nas bratski dočekali,-priča dalje Ni-kola. Još dok sam bio u kolektiv-nom  smeštaju  na  Ciglani,kupio sam  od  komšije  Gabora  neko-liko  prasića  da  tovim  i  zaradim koji  dinar.I  tamo  na  Baniji  bio sam mesar i stočar.Imao sam to-liko para da platim prasad ali ne i da za njih kupujem hranu.Ga-bor ih je u svojim oborima tovio.Kad sam prodao prasiće i došao kod Gabora da mu platim uslugu rekao  je:  ne  treba,to  je moj po-klon  novim  komšijama.Od  nje-ga kupujemo i mleko. Platimo za litar  a  dobijamo  tri.  Svuda  ima dobrih ljudi.Dok sedimo u lepo sređenom 

dvorištu  koje miriše  na  tek  po-

košenu travu,Željka na sto iznosi pun  tanjir  tanko  nasečene  šun-ke.Njihov domaći proizvod.-Kakva njeguška i zlatiborska,-

kaže Nikola.Ovo je naša banijska kojoj nema ravne.JOš da ovde u ravnici  ima  onog  našeg  vetra  i promaje,bila bi još bolja.

Domaćin nam pokazuje svoju sušnicu na sprat.Morao je veli da zida u vis sve dok se nije pojavio vetar i promaja.I suv zrak.Niko-la je naučio i svoje nove komšije, da kad suše kobasice i šunke,dim mora biti hladan.Babače samo rade.To ih je te-

žak  život  naučio.Ali  stignu  i  na susrete  zemljaka  –  zavičajne dane.

-Imam samo jednu poruku za sve  svoje  zemljake  i Ličane,-ka-že Nikola Babača. Da se što češće okupljamo i ne damo nikome da nam ubije ljubav prema rodnom kraju,da nam ne ubijaju dušu“.A u lepo sređenoj kući Draga-

na  i  Nade  Ćeran,pokazuju  nam donetu  porodičnu  fotografiju Draganovih  roditelja  i  kamen što su doneli sa Banije iz zaseoka Ćeranića brdo.-A  i  prezime  nam  je  neko 

čudno,Ćerani,-veli  Dragan. Kako  su  mi  stari  pričali,skoro četiri  veka,život  smo  proveli  u bežanju. Prvo sa Kosova u Crnu Goru,onda  u Hercegovinu  a  za-tim u Liku. Iz Like,evo nas sada u  Srbiji  i  krug  smo  skoro  za-tvorili.  Nadam  se  da  smo  do-voljno  bežali,više  nemožemo  i nećemo“.

M. Mitrić

Kako žive prognani sa Banije u Bajmoku, svom novom zavičaju

UNUCI IZLEČILI TUGU

BABOVINA NI ZA ZLATO

Kad ga  je  „Oluja“  oduva-la  sa  Banije,Nikola  je  samo jednom  posetio  svoj  zavi-čaj.Da  sredi  papire.Da  kod sebe ima zemljišni list svoje babovine.-Snovi  su  mi  bili  puno 

lepši od stvarnosti,.sa setom priča Nikola. Moja nova kuća jedino  ima  zid  i  krov,ostalo je sve odneto. Kuća bez pro-zora  i  vrata.Tuga.  Sve  ono što je bilo pitomo,sada je na-pao  neki  korov  i  divlje  ku-pine. Sreo sam i svoje bivše komšije.  Ćute  i  oni  a  ćutim i ja. A i šta da pričamo. Tra-že da im prodam zemlju,dva jutra  za  hiljadu  evra.  Velim im,nedam  babovinu  ni  za vreću  zlata.  Neka  je  tu  gde je. Dobra je za korov i divlje kupine,ali je moja“.

Nada i Dragan Ćeran

Nikola i Željka Babača

NOVEtradicija10 Broj 1316. septembar 2019.

Tradicionalna ma-

nifestacija “Zavičaj-

ni dani” koju orga-

nizuje Savez srpskih

Udruženja Severno-

bačkog okruga Su-

botica su u toku, a

traju do 8. septem-

bra. Svečano otvara-

nje održano je 3. sep-

tembra u Velikoj već-

nici Gradske kuće Fe-

stivalom “Zavičaj-

nih dana”, a nastupi-

li su poznati pesnici i

umetnici. Dan ranije

u Gradskoj biblioteci

promovisana je knji-

ga “Kudi idu Srbi”

prof dr Jovana Ma-

rića, a od večeras do

nedelje na gradskom

Trgu biće organizo-

vani zanimljivi na-

stupi folklornih gru-

pa i muzičkih zvezda.

Svečanom akademijom i govo-rom  gradonačelnika  Bogdana Labana otvorena je  manifesta-cija 6. “Zavičajni dani”. Gradona-čelnik  je  istakao  njen  značaj  za Suboticu, poznatu po svojoj mul-tikulturalnosti,  negovanju  tradi-cije,  kulturne  baštine,  koja  spa-ja građane različite nacionalnosti koji žive u ovom gradu.

- “Zavičajni  dani”  su  Festival koji tradicionalno sadrži i nacio-nalnu  koncepciju  podsećanja  na našu istoriju i sva obeležja naših zavičaja.  Ova  manifestacija  ima i  kulturna  i  umetnička  obeležja, zabavni i sportski karakter, a nije zaboravljena ni  humanost. Grad će  i ubuduće podržavati manife-stacije koje baštine tradiciju i kul-turu različitih krajeva, jer Suboti-ca od davnina neguje toleranciju, otvorena je prema različitostima 

u višenacionalnoj lokalnoj sredi-ni - rekao  je gradonačelnik Bog-dan Laban. Predsednik Saveza srpskih za-

vičajnih  Udruženja,  Borivoje Vukajlović  istakao  je  da  “Za-vičajni  dani”  prerastaju  u  festi-val kulture, zabave i humanizma i bogatim programom manifesta-cija doprinose afirmaciji Subotice i srpske tradicije.- Želimo da istrajemo u nego-

vanju  srpske kulture  i  tradicije  i ostanemo verni čuvari Svetosav-lja i Pravoslavnog zaveta. Svi pro-grami  organizovani  su  na  Trgu, kako  bi  Subotičani  u  što  većem broju mogli  da prate bogate sed-modnevne manifestacije  -  rekao je Vukajlović.Šesti    “Zavičajni  dani”  su  u 

toku,  a  zavičajne,  kulturne,  fol-klorne manifestacije i turniri tra-ju od ponedeljka 2. septembra. U prepunoj čitaonici Gradske bibli-oteke održana je promocija knji-ge poznatog profesora dr Jovana Marića  “Kuda  idu Srbi”,  o  čemu će u narednom broju Subotičkih 

novina  biti  objavljen  intervju  sa autorom knjige i detalji njegovog susreta sa Subotičanima posle 20 godina, kada je poslednji put pro-movisao svoju knjigu u Subotici.Program  “Zavičajnih  dana” 

nastavljen  je  manifestacijom i  susretom  zavičajnih  pisaca, koja  je  uvek propraćena  velikim 

zanimanjem posetilaca . U sveča-noj sali Gradske kuće istog dana otvoren je Festival na kojem su se predstavili  horovi  “Serafima  Se-rovskog”  i  “Mironosice”,  Jovana Mirović, Selena Pedić, a pesniki-

nja Milica Bakrač dobila je velike aplauze posetilaca Festivala. Njoj je uručena  tradicionalna Povelja  

Saveza srpskih udruženja SBO.- Punim srcem sam na “Zavi-

čajnim  danima”  koje  bi  trebao da ima svaki grad u Srbiji, Crnoj Gori  i  Republici  Srpskoj,  jer  je zavičaj mesto  odakle  potičemo  i odakle nosimo našu kulturu, du-hovnost,  svetosavlje, Vidovdan  - rekla je Milica Bakrač.

Održana je i humanitarna ma-nifestacija “Krv život znači” a Su-botičani  su  pokazali  humanost o  čemu  opširnije  pišemo  na  na-rednoj  strani  ovog  broja. U  sre-du  su  na  gradskom Trgu  nastu-pili predveče i dečiji folklorni an-sanbli i horovi. Subotičani su bili 

oduševljeni  i  nastupom  apatin-skih  mažoretkinja  i  “Etnotkani-ca” u večernjim satima, a na kra-ju večeri je održan i koncert Etno hora Muzičke škole “Petar Konjo-vić” Sombor.Iako septembar zaokuplja gra-

đane  i  drugim  obavezama  u  če-tvrtak  5.  septembra  gradski  Trg 

je  bio  prepun  gledalaca  koji  su pratili Zavičajni Festival sporta a u  18  sati  održana  je  i Konferen-cija beba uz nastup plesnog stu-dia “Monmirage” o čemu takođe donosimo reportažu u narednom broju.  Iste  večeri  na  gradskom Trgu  održano  je  i  zanimljivo  ta-

kmičenje zvezde koje rastu Zlat-ni glas Subotice. Večeras poseti-oce  očekuje  “Svilen  konac,  sitan vez”, nastup folklornih ansamba-la i pevačkih grupa.U subotu i nedelju igraće Kolo 

u kolu, na gradskom Trgu Subo-tice, a od 21 sat nastupiće Željko Šašić  i  Ivana Stanić. Ovom kon-certu prethodiće, takođe na Trgu  svečano  zatvaranje  manifestaci-je “Zavičajni dani 2019.” koja će biti  završena u nedelju u  12  sati u Multiplex areni Zavičajnim tur-nirom u fudbalu i koncertom an-sambla “Jandrino jato”.Veličanstvenoj  atmosferi  Sve-

čane akademije u Velikoj većnici doprineo je i Duško Ćutilo, di-rektor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima APV.- U Vojvodini  ima 70 zavičaj-

nih  udruženja  koja  neguju  kul-turu,  tradiciju  i  običaje  srpskog naroda,  a  Fond  pruža  podršku udruženjima  koja  afirmišu  kul-turno-istorijsko  nasleđe  srpskog naroda - rekao je Ćutilo.

Nada H. Karanović

U toku je tradicionalna manifestacija 6. Zavičajni dani u organizaciji Saveza srpskih Udruženja SBO

„Zavičajni dani” afirmišu Suboticu i srpsku tradiciju

Festival sportaU  četvrtak,  05.  septem-

bra  održan  je  na Gradskom trgu „ FESTIVAL SPORTA“, sa ciljem promocije sporta  i zdravog načina života. „Pre-zentacijom subotičih  sport-skih  klubova  želja  nam    je da se doprinese masovnijem uključivanju  svih  kategori-ja  stanovništva  Subotice  u sport od predškolskog uzra-sta  do  treće  životne  dobi”, poručio  je  Milorad  Ćopić za  Savez  srpskih  udruženja SBO.  Opširnija  reportaža  u narednom broju.

Borivoje Vukajlović dodelio nagrade na svečanoj Akademiji

Milica Bakrač

NOVE

3.kolo  Super    lige  Srbije  za dame :   Golubice danas, 6. sep-tembra, dočekuju ZemunGradski  stadion,  12,45  h  ča-

sova,  utakmica  -    ŽFK  “Spartak Subotica”  -  FK  “  Zemun”,  ulaz slobodan

Zavičajni Dani 2019.:

petak, 6. septembar :-  18  h,  Gradski  trg  Subotica, 

Svilen konac, Sitan vez - nastup folklornih ansambala  i pevačkih grupa

- 21 h, Gradski  trg Subotica - 

Koncert “Koktel bend” Beograd

subota, 7. septembar: -  18  h,  Gradski  trg  Suboti-

ca  -  Igra  kolo  i  u  kolu  -  nastup folklornih ansambala  i pevačkih grupa

- 20,30 h  , Gradski  trg Subo-

tica  -  Zatvaranje  manifestacije “Zavičajni dani 2019.”

-  21  h Gradski  trg  Subotica  - 

Željko Šašić i Ivana Stanić nedelja, 8. septembar:- 12 h Multipleks arena- Zavičajni turnir u fudbalu 19 h: Jandrino jato, koncert

društvo 11Broj 1316. septembar 2019.

Projekcije filmova:Bioskop Abazija

ČETVRTAK 05.SEPTEMBAR16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN20:00-  BILO  JEDNOM  U  HOLIVUDU  250 

DIN PETAK,06.SEPTEMBAR16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN20:00 – BILO JEDNOM U HOLIVUDU 300 

DIN SUBOTA,07. SEPTEMBAR12:00-  KRALJ  LAVOVA  (SINHRONIZOVA-

NO) 3D 350 DIN14:00-  ANGRY  BIRDS MOVIE  2  (SINHRO-

NIZOVANO) 3D 350 DIN16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN20:00 – BILO JEDNOM U HOLIVUDU 300 

DIN NEDELJA, 08. SEPTEMBAR12:00 – KRALJ LAVOVA (SINHRONIZOVA-

NO) 3D 350 DIN14:00 – ANGRY BIRDS MOVIE 2 (SINHRO-

NIZOVANO) 3D 350 DIN16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN

20:00 – BILO JEDNOM U HOLIVUDU 300 DIN

PONEDELJAK, 09. SEPTEMBAR16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN20:00 – BILO JEDNOM U HOLIVUDU 250 

DIN

UTORAK CINEMADAY, 10. SEPTEMBAR 16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI 200 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 200 DIN20:00-  BILO  JEDNOM  U  HOLIVUDU  200 

DIN SREDA, 11. SEPTEMBAR 16:00 – UMETNOST VOZNJE PO KISI  250 

DIN18:00 – NJEN MIRIS 250 DIN20:00 – BILO JEDNOM U HOLIVUDU 250 

DIN

Eurocinema - Projekcije :7. - 8. septembar od 11 h film - Kralj lavova 3D, 

sinhronizovano, žanr: Akciona avantura, režiser: Jon Favreau, dužina trajanja: 1 h,58’

5. – 11. septembra od 17 h, film - Velika avantu-

ra 3D, zabavna avantura scenarista Madagaska-ra,  sinhronizovano,  žanr:  animirani,  porodični, komedija

05. – 11. septembra od 19 h, film - Pad anđela, 

žanr: akcija, triler, režiser: Ric Roman Waugh 05.  –  11.  septembra  od  21  film  -  To  dru-

go  poglavlje,  žanr:  horor,  triler,  režiser:  Andy Muschietti

Kroz Suboticu

od petka do petka

Kako  je  rečeno  u  Crve-nom krstu Subotica, na  je došlo 18 potecijalnih dava-laca krvi,  što  je dobar od-ziv, a bila  je organizovana u saradnji sa Savezom srp-skih  Udruženja  Severno-bačkog okruga.

- U sredu smo u Crve-nom krstu, imali 14 dobro-voljnih davalaca krvi, od kojih 4 žene, a 4 osobe su odbi-jene zbog zdravstvenih razloga.

Bio je ovo još jedan humani do-gađaj, gde su sugrađani dali

tu dragocenu teč-nost, što govori da je svest naših gra-đana oko dobrovolj-nog davalaštva i dalje visoka  -  rekao je Žolt Šebek.Subotičani  su  i 

ovoga puta, u okviru akcije  Crvenog  kr-sta,  pokazali  huma-

nost  i  brigu  o  onima,  kojima  je krv potrebna.   A. Šiška

U okviru Zavičajnih dana u Crvenom krstu humanitarna akcija dobrovoljnog davanja krvi

Humanost na delu, 14 dobrovoljaca dalo krv

Humani građani se odazvali pozivu Crvenog krsta

• U okviru manifestacije Obeležava-

nja Dana Grada, u Gradskoj organi-

zaciji Crvenog krsta, u sredu, 4. sep-

tembra, održana je akcija dobrovolj-

nog davanja krvi. Akcija je naišla na

dobar odziv sugrađana, koji su do-

brovoljno dali krv.

NOVEzdravstvo12 Broj 1316. septembar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEDr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine

RadonRadon  je  u  prirodi  jedinstven 

hemijski  element, bez boje, mirisa i ukusa.   Kao radioaktivni gas  ima štetan uticaj na psiho-fizičko zdrav-lje stanovništva. Radon je jedan od produkata  serije  raspada  radioak-tivnih  jezgara  (od  uranijuma  do olova),  pri  čemu od  starih nastaju i  raspadaju  se novi  i novi  elemen-ti. Emituje  alfa  čestice,  a  elementi na koje se raspada (takozvani rado-novi potomci) emituju beta čestice. Ovi elementi su metali (radioaktiv-ni  polonijum,  radioaktivni  izotopi olova i bizmut) koji lako prijanjaju na sve površine, pa i na pluća uko-liko budu udahnuti, a isto je mogu-će i na sluzokožu želuca ukoliko se nalaze u vodi. Radon se nalazi u zemljištu i relativno lako dospeva do površine zemlje, a zatim ulazi u stambene objekte.  Ulazi u naše do-move, obdaništa, škole i nagomilava se u zatvorenim radnim i bora-višnim prostorijama. Svrstava se u red glavnih zagađivača vazduha u zatvorenim prostorijama.  Štetno delovanje radona na zdravlje ljudi dokazano je u velikom broju epidemioloških studija. One dokazuju da je drugi po značaju uzročnik razvoja raka pluća. Delovanjem ovog radioaktivnog gasa, posle kraćeg  ili dužeg vremena, normalne ćeli-je pluća dobijaju “grešku“ i mutacijom postaju maligne i tako nasta-je rak pluća. Zbog toga i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je radon, posle duvanskog dima, drugi uzročnik raka pluća. Radi-oaktivni radon i polonijum već se nalaze u sastavu duvanskog dima. Novija istraživanja pokazuju da ovaj radioaktivni gas može da ugro-zi zdravlje ljudi i na mnogo drugih načina. Pored kancerogenog delo-vanja ima i mutageno, odnosno genotoksično delovanje, koje imaju i drugi radioaktivni elementi. Već i blago povišenje radona u stanovi-ma i kućama, nakon višegodišnje izloženosti, može dovesti i do raka drugih organa (osim pluća), zatim do pada imuniteta, alergija, kao i niza različitih psihičkih poremećaja kao što su nesanica, noćne more, strahovi, i druge tegobe. Prisustvo radona u vazduhu i vodi dovodi se sve češće u vezu sa rakom želuca. Prema trenutno važećoj regulativi u našoj zemlji, dozvoljeni gornji nivo radona u zatvorenim prostori-jama kuća i stanova je do 200 Bq/m^3 - za novo izgrađene i do 400 Bq/m^3 - za već postojeće stambene objekte. Očekuje se i donošenje seta novih zakona u građevinarstvu.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Medveđe grožđe Medveđe grožđe je jedna od biljaka o 

kojoj se informacije mogu naći u veoma starim  fitoterapeutskim  zapisima.  Du-gotrajna  tradicija  njene  upotrebe  nije napuštena do današnjih dana. Kod nas ga  najviše  ima  na  Kopaoniku,  Staroj planini i Suvoj planini. To je dugovečna biljka , a nije retko da doživi  i 100 go-dina. Medveđe grožđe odnosno od nje-ga pripremljen poznati  uvin  čaj  je  čak i od strane zvanične medicine poznat i priznat  lek  protiv  infekcija mokraćnih puteva. U  infekcijama urinarnog  trak-ta Ph vrednost mokraće ukazuje na po-jačanu kiselost. Zato, da bi se obezbedi-la fitoterapeutska efikasnost uvinog čaja, potrebno je uporedo sa ča-jem dodati i kašičicu sode bikarbone, a izbegavati u ishrani sve ono što doprinosi  razvoju kiselosti urina: kiselo voće, voćne sokove, zi-mnicu i druge napitke koji u svom sastavu imaju kiseline: limunade, koka kole i slično. Kad god se posumnja na infekciju mokraćnih pute-va bilo bi preporučljivo uraditi urinokulturu na osnovu koje će lekar odlučiti da li je potrebno uključiti i antibiotik po antibiogramu.Kod akutinih infekcije uz korišćenje antibiotika fitoterapija je dopunjuju-ća terapija. Kod hroničnih i dugotrajnih i upornih infekcija urinarnog trakta, a posebno tamo gde je nalaz urinokulture negativan, fitotera-pija dobija sve više na značaju, postajući često i vodeći postupak. Čaj od listova medveđeg grožđa: jedna k.k. se prelije šoljom hladne vode i ostavi poklopljeno 12 sati. Zatim se pije blago podgrejano 2 do 3 šo-lje dnevno. Nus pojave: iritira osetljiv želudac .

Polen ambrozije

dostigao kritične

izmerene vredno-

sti u vazduhu, a

mnogi sugrađani

se ovih dana žale

lekarima na tego-

be, izazvane po-

sledicama polena

tog korova. Naj-

dramatičnije po-

sledice usled udi-

sanja polena am-

brozije kod aler-

gičnih osoba su

kijanje, kašljanje

i gušenje, a leka-

ri savetuju oprez

i pridržavanje te-

rapije lekara.

Pojedine  alergijske  manifes-tacije  imaju  sezonski  karakter, poput alergija na ambroziju, čije su kritične vrednosti u vazduhu, u  avgustu  i  ovih  dana,  dostigle kritične vrednosti. U subotičkom Zavodu za javno zdravlje upozo-ravaju  i  dalje  na  izuzetno  jake koncentracije  polenovih  zrna ambrozije u vazduhu, i savetuju na oprez  i pridržavanje  terapije propisane od strane lekara.

Polen ulazi disanjem

Alergeni koji iz vazduha ulaze u organizam preko disajnih pu-teva, mogu izazvati promene na koži i sluzokoži očiju, nosa, ali i promene u organima za disanje, podsećaju  iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje.

- Ispoljavanja takve alergije su dobro poznata, i sve je više osoba kod kojih se javljaju. Am-brozija je jednogodišnja koro-vska biljka, poreklom iz Ame-rike, koja ima veoma izraženo alergogeno svojstvo. Polen am-brozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergi-ja polen ambrozije je uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Akti-vnost ambrozije počinje kra-jem maja meseca i traje do kra-ja oktobra, ali poslednjih go-dina zapaža se produženje ovog perioda što je omogućeno

povoljnim klimatskim uslovi-ma. Cvetanje je najintenzivni-je od avgusta do sredine ili čak do kraja septembra meseca. Ukoliko je osobi poznato da je alergična na određeni alergen, u ovom slučaju polen biljke, po-trebno je da se pripremi za pe-riod prisustva alergena - pole-na u vazduhu - kaže dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne me-dicine  u  subotičkom Zavodu  za javno zdravlje.

Prevencijom protiv polena

Najbolja  prevencija  od  pole-na ambrozije,  tvrde  lekari  je da se  određeno  vreme,  pre  pojave alergena  u  spoljašnjoj  sredini, uzimaju ordinirane doze antihis-taminika  -  leka,  što  znači  da  je lekar odredio lek, njegovu dozu i način uzimanja, tvrde lekari.

- Takva priprema će omo-gućiti pacijentu da alergijska manifestacija bude blaža, u si-tuaciji kada nije moguće da se alergen izbegne. U vreme cve-tanja biljaka, čiji polen je aler-gen, korisno je promeniti sre-dinu (otputovati), zatim sma-njiti kretanje na otvorenom, a poslove obavljati i šetati po kiši ili neposredno posle kiše. Tada treba obavljati i provetravanje stambenog prostora. Nošenu odeću treba odlagati u odvje-nom delu plakara i često je pra-ti, kao i kosu, tuširati se češće i tako smanjiti prisustvo polena u zatvorenom prostoru. Osobe koje su alergične na polen am-brozije imaju izražene tegobe, najčešće u avgustu. One se ispo-ljavaju kao alergijski konjukti-vitis (upala vežnjače oka), aler-gijski rinitis (upala sluzokože nosa), alergijska kijavica, ali može da se razvije i alergijski bronhitis, kao i astma. Alergij-ski konjuktivitis karakteriše cr-venilo vežnjače, svrab, pecka-nje i suzenje očiju. Alergijski ri-nitis karakteriše upala sluzoko-že nosa, svrab, curenje iz nosa i kijanje. Najpoznatije i najdra-matičnije ispoljavanje astme je osećaj nedostatka vazduha i gušenje. Često kijanje, kašljanje pa i gušenje u nekim slučajevi-ma može biti teško podnošljivo. Drugim rečima alergijska ki-javica i astma uzrkovane pole-nom, posebno ambrozije, mogu u značajnoj meri narušiti ka-vlitet života. Intenzivan svrab nosa i očiju, kijanje u serijama od 10 i više puta, stalna obilna sekrecija iz nosa, prouzrokuju stalnu iritaciju i razdražljivost osobe, remete san i odmor, kao i normalne svakodnevne aktiv-nosti. Jedna od najvažnijih pre-ventivnih mera je jednostavna i lako sprovodljiva, a ona je ko-šenje ambrozije, odnosno uni-štavanje korovske biljke čime će se sprečiti cvetanje i prisustvo polena u vazduhu. Kada nema alergena - nema ni alergije - tvrdi dr Dragaš.

A. Šiška

Alergija na polen ambrozije dostigla kritične vrednosti kod većine sugrađana

Kijanje, kašljanje i gušenje

Razvijati ekološku svest i najmlađima Razvoj  ekološke  svesti 

od najmlađeg uzrasta  je  ve-oma  važan,  kao  i  izvršava-nje  zakonskih obaveza, koje se odnose na uređenje život-ne  sredine  kako  na  privat-noj tako i na državnoj imovi-ni, kažu u subotičkom ZZJZ. Prema statističkoj projekciji, tvrde  lekari,  alergija  će  biti među vodećim bolestima 21. veka, i pokazuje se i zbog na-čina  života  savremenog  čo-veka,  pogotovo  u  gradskoj sredini. Nepravilna  ishrana, nedovoljno  kretanja,  nedo-statak noćnog sna i odmora, hronični  stres  izazvan  razli-čitim stresorima, kao  i  štet-ne  navike-    duvanski  dim, droge, zloupotreba alkohola, kofeina  i  lekova  vremenom narušavaju zdravlje. Suprot-no  tome,  zdrav  način  živo-ta i navike u korist zdravlja, smanjuju  verovatnoću  ra-zvoja alergija.

NOVE društvo/hronika 13Broj 1316. septembar 2019.

Obeležavanje Svetskog Dana prevencije samoubistava, 10. septembra

Suicid veći kod muškaraca, 

nego žena “Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo”,

moto je ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog Dana preven-cije samoubistava, 10. septembra. Stope suicida veće su kod muškaraca, nego kod žena, tvrde lekari. Prošle godi-ne je 949 osoba u Srbiji izvršilo suicid, od toga je trećina ili 305 iz Vojvodine i 40 osoba iz Severnobačkog okruga.

Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva (IASP) uz po-

dršku Svetske  zdravstvene organizacije  od 2003.  godine  obeležava 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva. Cilj obeleža-vanja tog značajnog zdravstvenog datuma je podizanje svesti javno-sti o suicidu, kao velikom zdravstvenom problemu koji je, kako kažu lekari, ipak moguće sprečiti.

Procena  je da godišnje preko 800.000  ljudi u svetu  izgubi život zbog samoubistva ili  jedan suicid svakih 40 sekundi. Suicid je 15-ti vodeći uzrok smrti u svetu. Iako su stope suicida najviše kod starijih osoba, zabrinjava podatak da je u mnogim Evropskim državama sui-cid vodeći uzrok smrti osoba uzrasta 15-24 godine, i da je drugi uzrok smrti kod starijih adolescentkinja.-  Stope  suicida  su  više  kod muškaraca nego  kod  žena  i  u  sve-

tu  iznose 15 za muškarce  i 8  za žene na 100.000 stanovnika. Sr-bija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida - 13,6 na 100.000 stanovnika, a u poslednje dve decenije stope  lagano pa-daju.  Najviše  su  u  na  severu  zemlje,  u  Severnobačkom  (22,3  na 100.000)  i  Severnobanatskom  okrugu  (32,1  na  100.000).  Prošle godine  je 949 osoba u Srbiji  izvršilo  suicid,  od  toga  je  trećina  ili 305  iz Vojvodine  i 40 osoba  iz Severnobačkog okruga . U SBO je više muškaraca izvršilo suicid (71%), a posebno brine činjenica da je 16% osoba mlađe od 50 godina. Polovina je uzrasta od 50 do 70 godina (52%), a 32% su stariji od 70 godina - podaci su subotičkog Zavoda za javno zdravlje.Suicidalno ponašanje je vrlo složeno. Faktori rizika su brojni i ra-

zličiti, a stručnjaci ističu da su vodeći raniji pokušaj suicida i mental-ni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba al-kohola). Doživljene traume, nasilje  ili zlostavljanje, žalost zbog gu-bitka, katastrofe, migracije  i  izolacija su snažno povezani sa samo-ubilačkim ponašanjem. Brze neplanirane  reakcije bez promišljanja o  posledicama  u  situacijama  velikih  finansijskih  gubitaka,  prekida partnerske  veze  ili  teške bolesti mogu biti  uzrok  suicida. Potrebno je raditi na prevenciji samoubistva, a ključno je raditi zajedno, tvr-de stručnjaci.Još jedan faktor koji sprečava pojedince da intervenišu je briga da 

situacija ne postane još gora. Ovo oklevanje je razumljivo jer samo-ubistvo prati zabluda da razgovor o suicidu može podstaći ugrožene pojedince da razmisle o ideji ili ih pokrenuti na sam čin. Dokazi suge-rišu da nije tako. Davanjem podrške i slušajući nekoga pre ćete sma-njiti stres nego dovesti od pogoršanja. Empatija, saosećanje, istinska briga, znanje o resursima (gde i ko može pomoći) i želja da se pomo-gne su ključni za sprečavanje tragedije.

A. Šiška

Od 26. avgusta do 01. septembra 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 15 

saobraćajnih nezgoda

Jedna osoba poginula, devetoro 

povređenihU periodu od 26. avgusta do 01. septembra 2019. 

godine na području Policijske uprave u Subotici do-godilo se 15 saobraćajnih nezgoda. U jednoj saobra-ćajnoj nezgodi jedno lice je poginulo, u osam saobra-ćajnih nezgoda dve osobe su teže povređene, sedam osoba je lakše povređeno dok je u šest saobraćajnih nezgoda pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 38 za-

hteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 467 prekršajnih naloga i  iz saobraćaja je isključeno sedam vozača. Zbog teške ili potpune alkoholisano-sti zadržano je pet lica.U  toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja  za 

vanredne situacije u Subotici imali su 17 intervenci-ja.   N.H.K.

Policija u Subotici uhapsila osumnjičenog Subotičanina 

Osumnjičen da je pregazio pešaka, pa pobegao!

Pripadnici  Ministarstva  unutrašnjih poslova  u  Subotici  identifikovali  su  i uhapsili S. P.  (1979)  iz Subotice, osum-njičenog da je noćas izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je poginuo pešak, a po-tom pobegao.Sumnja se da je on uprav-ljajući  teretnim  vozilom  na  državnom putu  između  Subotice  i  Starog  Žednika udario pešaka, koji je od zadobijenih po-vreda preminuo na  licu mesta.Zbog po-stojanja osnova sumnje da je izvršio kri-vična dela teško delo protiv bezbednosti javnog  saobraćaja  i  nepružanje  pomoći licu povređenom u  saobraćajnoj  nezgo-di, osumnjičenom je određeno zadržava-nje do 48 časova nakon čega će, uz kri-vičnu  prijavu,  biti  priveden  Višem  jav-nom tužilaštvu u Subotici.   N.H.

• U užasnoj tra-gediji kod Suboti-ce, u ponedeljak 2. septembra, poginu-la su 3 muškarca, a iz vozila spašen s e d m o g o d i š n j i dečak, zahvaljujući vojsci i vatrogas-cima! Vozač „audi-ja”, austrijskih re-gistacija sa turskim državljanima zas-pao za volanom, podvukao se pod ka-mion srpskih tabli-ca, gde su okončana tri života!

U teškoj saobraćajnoj 

nesreći kod Žednika, tri muškarca su poginula na mestu nesreće, u ponedeljak 2.  septembra, a dete između  šest  i  sedam  godina teško  je  povređeno,  potvrdila  je za Subotičke novine javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Su-botici Livija Panić. Dr  Karolj  Čakanj,  hirurg 

subotičke  Opšte  bolnice  po-tvrdio  je  nakon  spašavanja sedmogodišnjeg dečaka, da je vi-talno stabilan.  Nesreća  se  dogodila  oko  6 

sati i 20 minura na putu između Bačke  Topole  i  sela  Žednik  kod Subotice,  kada  je  „audi”,  aus-trijskih  registracija,  sa  turskim državljanima, naleteo na kamion iz  Srbije  sa  vozačem  srpskog državljanstva.  „Audi” zbog brebrog kretanja, 

podvukao pod zadnji deo kamio-na, vatrogasci su morali da seku automobil, da bi došli do tela pu-tnika. Dete je sedelo na zadnjem sedištu,