Transcript
  • Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

    Grupa za edukaciju u radu s porodinim rasporedima po Bertu Helingeru

    Seminarski rad

    TEORIJSKE OSNOVE PORODINOG RASPOREDA PO BERTU HELINGERU

    Mentor Edukant

    Vlado Ili Cica Stani

    Beograd 2011.

  • TEORIJSKE OSNOVE PORODINOG RASPOREDA PO BERTU HELINGERU

    KADA SHVATIMO sistemske zakone koji omoguavaju da se razvije ljubav, moda emo biti u mogunosti da pomognemo porodicama i pojedincima koji pate, da pronau reenja. To se duboko pokree kroz klijentovo pribliavanje Poretku ljubavi i spontano utapa u meku i intimnu ljubav, ak i nakon dugog perioda mrnje, besa i zlostavljanja koje je klijent doiveo u ivotu.

    Bert Helinger

    (citat iz knjige Skrivena simetrija ljubavi)

    PORODINI RASPORED (metoda) Porodini raspored ili poredak ljubavi jeste metoda tradicionalne medicine, koja je i u naoj zemlji zvanino prihvaena od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

    Ova fenomenoloka metoda ima svoj istorijski razvoj; nastala je poetkom 80-ih godina pod uticajem grupne dinamike, primalne terapije, transakcione analize, kao i razliitih oblika hipnoterapije. Nju je, pre svega, razvio i metodoloki uokvirio nemaki psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger. Svojim veoma efikasnim isceliteljskim dejstvom ova metoda prevazilazi okvire klasinog terapeutskog rada. To je nain isceljenja koji ukljuuje kako nama poznato transpersonalno, tako i unutarnji duevni domen, i odnose unutar porodice i socijalne sredine. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice linog i omoguava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo dejstvo na pojedinca. Spoznaja tih dinamika putem takozvanog kolektivnog pamenja koje nas povezuje sa transpersonalnim omoguava nam uvid u povezanost i smisao odnosa, to dovodi do neverovantnog napretka i konanog reenja i ozdravljenja klijenta.

    Poredak ljubavi se uspeno primenjuje na svim kontinentima i pored naziva "Order of Love", poznat je i pod terminima Familienaufstellung", Constellation Work" ili Hellinger-Work".

    Kako je ve pomenuto, Helingerovi koncepti Porodinog rasporeda (konstalacije) samo su prirodni nastavak rada vie generacija psihoterapeuta na elu sa Virdinijom Satir, zatim rada Milanske grupe, kao i pod uticajem i intenzitetom nekoliko stratekih terapija ili, po nekima, zahvaljujui Helingerovom radu sa renomiranim hipnoterapeutom Miltonom Eriksonom. Pomenute strateke terapije nastale su i dalje se razvijale od klasine porodine terapije, iji razvoj e biti predstavljen u daljem tekstu.

  • PORODINA TERAPIJA [Family therapy]

    Koren je pokriven. On pokriva ono to e kasnije izai na videlo. Koreni sadre, u skraenoj formi, ono ta ve jeste ali jo uvek nije ugledalo svetlost dana. Koren hrani, sadri i nosi budui rast koji e izai iz njega samog.

    Bert Helinger

    Porodina terapija (koja takoe nosi naziv terapija za parove i porodice, odnosno porodina sistemska terapija), jeste grana psihoterapije koja se primenjuje u radu sa porodicama kao i parovima koji ive u zajednici, da bi uspeno negovali promene i razvoj u svojim meusobnim odnosima. Temelj porodine terapije predstavlja osnovna ideja da je porodica jedna interaktivna jedinica na koju utiu generacije predaka, i koja operie skupom ujedinjenih principa, sa idejom da je celina vea od sadrine njenih delova.

    Ova vrsta terapije tei da gleda na promene kao na sistem interaktivnih odnosa izmeu lanova porodice, naglaavajui odnose u porodici kao veoma vanim faktorom za psiholoko zdravlje svih njenih lanova.

    Sama re - terapija [therapy] vodi poreklo od grke rei *therapea = u slubi, ili usklaivanje sa bogovima. Ona takoe znai: dovesti duu u red da bi billa kompletna, ili jedna celina

    Formalne intervencije, koje su se koristile u pruanju pomoi porodicama (kako pojedincu tako i itavoj porodici) tokom reavanja razliitih vrsta problema, bile su deo mnogih kultura verovatno kroz itavu istoriju ljudskog roda. Ove intervencije su ponekad ukljuivale i formalne procedure kao to su rituali, koji su se izvodili meu lanovima ue porodice, a esto i proirene (na primer, u sluaju plemenskog rituala Ho'oponopono 1). Rituali su mogli da se primenjuju i na lanove koji nisu u srodstvu sa lanovima zajednice. Sa eljom da se prui pomo u reavanju problema, pomenute intervencije su esto izvodili i lanovi zajednice sa posebnim statusom na primer voa grupe/plemena, svetenik, lekar, itd. 1

    Hooponopono [ho-o-pono-pono] je izraz definisan u havajskom reniku kao mentalno ienje i predstavlja drevni nain pomirenja i opratanja na Havajima. Tradicionalni ritual hooponopono izvodi se tako to su svetenici (Kahuna) leili meu lanovima porodice osobe koje pate od fizike bolesti. U mnogim polineanskim kulturama, verovalo se da poinjene greke pojedinca (hara ili hala) mogu da izazovu nastanak bolesti, ali i da krivica zbog poinjene greke moe da bude uzrok pojave bolesti kod pojedinca. Stanovnici ostrva Vanuatu u Junom Pacifiku veruju da ako oseate ljutnju ili bes dva ili tri dana, bolest e doi. U tom sluaju, ispovest je najbolji nain iscelenja. Kao i stanovnici mnogih drugih ostrva, ukljuujui i Havaje, ljudi Tikopije na ostrvima Solomon, Rarotanga na Kuk ostrvima, veruju da greh oca pada na decu. Ako se dete razboli, sumnja se da se otac posvaao sa nekim ili je neto loe uinio. Pored bolesti, porodica ali i zajednica moe da bude kanjena u vidu pojave socijalnih nemira, kao i neplodnog zemljita ili drugih katastrofa. I konano, harmonija moe da se povrati i postigne samo u sluaju priznanja poinjene greke, ili izvinjenja.

  • Obavljanje rituala po istom pitanju duboko je utkano i u tradiciju naroda Kine i Afrike.

    Rodovska bogosluenja kod Kineza predstavljaju spoj uenja Konfuija i taoizma. Glavni znaaj ovog bogosluenja jeste odravanje kontinuiteta porodice, potovanje mudrosti staraca i potovanje predaka kroz dostignua aktuelne generacije (npr. ako je lan astronaut, to se smatra kao posebna ast za celu porodicu). Ova drevna praksa protee se unazad, ak i 1000 godina pre n.e. Ona se neguje unutar porodice, a ponekad i itavog sela, gde veina stanovnika nosi isto prezime. Obredi se odravaju u domovima ili hramovina (seoskim), i sastoje se, pre svega, od molitvi.

    Rituali oboavanja predaka kod Kineza javljaju se oko znaajnih dogaaja u godini, kao to je Proleni festival koji je, u stvari, razlog za veliko porodino okupljanje, poput Boia u zapadnom svetu. Tada se, izmeu ostalog, obredi izvode i na groblju predaka. Takoe, dogaaji kao to su roenje, stupanje u brak, postignuti uspeh mlae generacije u porodici, kao i smrt - u Kini se obeleavaju tradicionalnim ritualima, a koji omoguavaju ouvanje snanog oseaja solidarnosti u porodici.

    Duhovne tradicije potovanja predaka takoe se neguju u skoro svim afrikim plemenskim kulturama. Preci plemena potovani su kao duhovi, koji uvaju moralne standarde plemenskog ivota. Oni se takoe smatraju posrednicima izmeu ivih i boanske moi. Meutim, afriki narodi nemaju isti pristup oboavanja svojih predaka, kao Kinezi; u njihovoj tradiciji neguje se mnogo vie interaktivan odnos sa mrtvim precima.

    Bert Helinger je takoe izneo neke obrede potovanja duhova predaka koje izvode lanovi plemena Zulu: Nain na koji to rade pripadnici plemena Zulu jeste da kada sahrane mrtve, godinu dana nakon toga preminuli su dobrodoli nazad u kuu, i to se obavlja kroz sledei ritual: lanovi porodice uzmu granu i zamisle da umrli predak sedi na toj grani, koja se zatim unosi u kuu. Odreeni prostor u kolibi ostaje rezervisan za pretke i oznaava se kao mesto za pokojnike. Ono se uvek odreuje tamo gde se nalazi i pivo. Kada neko pije pivo, obiaj je da on ili ona ostavlja precima nekoliko kapi

    (Odlomak iz knjige Priznati ono to jeste, Bert Helinger i Gabrijela ten Hovel)

    Za porodinu terapiju, kao posebnu strunu praksu u okviru zapadnih kultura, moe se rei da vodi svoje poreklo u organizovanim pokretima socijalnog rada, koji su se razvijali u Engleskoj i SAD-u. Kao grane psihoterapije, njeni koreni mogu da se prepoznaju u kasnijem periodu, do ranog XX veka, pojavom pokreta za vaspitanje deteta kao i branih savetovalita2 .

    U novije vreme, evoluciju Porodine terapije moemo da pratimo kroz razvoj kljunih teorija i pristupa u ovoj vrsti terapije, a koje su zastupali Bouen, Satir, Minuin, MRI grupa u Palo Altu i Milanska grupa u Italiji.

    2 [Child guidance movement and marriage counseling]

  • - Razvoj porodine terapije, do sredine 1950-ih

    Formalni razvoj porodine terapije datira iz 1940-ih i ranih 1950-ih godina, osnivanjem Amerikog udruenja branih savetnika 1942. godine3 (pretea Amerikog udruenja za branu i porodinu terapiju4 ), zatim kroz rad razliitih nezavisnih psihoterapeuta na klinikama, kao i grupe terapeuta u Engleskoj (Don Boulbi5 na klinici Tavistok), u SAD-u (Nejtan Akerman6, Don Bel7, Kristijan Midelfort8, Teodor Lidz9, Lajman Vin10, Marej Bouen11, Karl Vitaker12, Virdinija Satir13), i u Maarskoj (D.L.P. Liberman14) koji su poeli da posmatraju i rade sa lanovima porodice u celini. U poetku se u njihovom radu oseao snaan uticaj psihoanalize (veina ranih zaetnika novih pravaca u porodinoj terapiji prethodno se bavila psihoanalizom), zatim socijalne psihijatrije koja je kasnije dobila naziv- teorija uenja (engl.learning theory), kao i uticaj bihejvioralne terapije. Veoma je znaajna injenica da su pomenuti psihoterapeuti na klinikama (engl. clinicians) poeli da sistematizuju razliite teorije o prirodi funkcionisanja porodice kao entiteta, koje su se razlikovale od dotadanjeg pristupa u primeni porodine terapije.

    Psihoanaliza predstavlja jedan od najuticajnijih psiholokih pravaca nastalim krajem 19. veka u Austriji, kao reakcija na sterilnost i ogranienost klasine introspektivne psihologije. Njen osniva je Sigmund Frojd. Termin psihoanaliza odnosi se na psihoterapijsku tehniku, iz grupe rekonstruktivnih psihoterapijskih postupaka. Fundamentalne teorije u sklopu psihoanalize jesu: uenje o otporu i potiskivanju, o nesvesnom, o znaaju seksualnog i agresivnog nagona i o vanosti ranog razvoja linosti. Uenje o potiskivanju i o nesvesnom toliko je vano za psihoanalizu da se esto naziva naukom o nesvesnom. Osnovni cilj psihoanalize jeste: (1)smanjenje iracionalnih impulsa i htenja kod klijenta i njihovo stavljanje pod kontrolu, (2)poveavanje repertoara odbrane i poveanje elastinosti odbrane, (3)omoguavanje klijentu da razume svoje potrebe i uini ih svesnijim, i (4)adaptiranje klijenta na okolinu, kao i na sebe samoga i na svoje potrebe.

    Uenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost usmerena na sticanje odreenih saznanja i vetina. Uenje izaziva relativno trajnu promenu u linosti nastalu pod dejstvom individualnog iskustva (proces koji spaja kognitivne, emocionalne i uticaje okoline na pojedinca, zatim i iskustva za sticanje, unapreenje ili izmenu stepenog znanja, tako i vetine, vrednosti i poglede na svet (Illeris, 2000; Ormorod, 1995). Postoji vie razliitih teorija uenja koje pokuavaju da pomou jednog ili vie principa objasne sve njegove raznovrsne oblike i vidove. Osnovni oblici su: senzitizacija, habitacija, klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje i uenje uvianjem.

    Bihejvioralna terapija (eng. Behaviour therapy) jeste primena eksperimentalnim putem izvedene teorije uenja (learning theory) na saniranje psihosocijalnih poremeaja15 i kontrolu ponaanja15. Poiva na shvatanju da je svako ponaanje steeno uenjem, te se uenje moe i ugasiti. Bihejvioralna terapija predstavlja postepeni proces planskog i sistematskog oduavanja pacijenta od starog, nedelotvornog steenog ponaanja i uenje novog, uspenog. U vezi sa tim, primenjuju se i razliite tehnike razuslovljavanja" i sticanja prikladnijih navika, kao to su implozivna terapija15, averzivna terapija15, desenzitizacija15, reciprona inhibicija15 itd. Uspene su kod jednostavnih i izolovanih poremeaja ponaanja (grickanje noktiju, mucanje), ali je manje delotvorna kod teih i sloenijih psihikih poremeaja gde se umesto jednog, ugaenog simptoma razvija drugi.

    15 Poremeaj - stanje do koga se dolazi naruavanjem nekog reda i poretka odnosa koji su formirani na osnovu kriterijuma. Poremeaj zato predstavlja formu odstupanja od koncepta celine, odnosno homeostaze. Ponaanje - akcije i reakcije organizma (ili nekih deavanja u njemu). Ponaanje ivotinja (i oveka) je pod kontrolom nervnog i endokrinog sistema, i predmet je izuavanja razliitih biolokih disciplina: etologija, filozofija, psihologija i sociologija. Averzivna terapija - posebna tehnika u okviru bihejvioralne terapije, koja se koristi za odvikavanje od nepoeljnog ponaanja. Averzivne tehnike izazvale su veoma kritike primedbe razliitih struka, socijalnog rada posebno. Meutim, suprotno rasprostranjenom verovanju, u bihejvioralnoj terapiji pod pojmom kazne najmanje se misli na fiziko kanjavanje. Kazna je najee gubitak neke privilegije, osim u sluajevima teeg maladaptivnog ponaanja. Desenzitizacija - eliminacija ili minimalizovanje fizikih ili psihikih reakcija na stimulus. Bihejvioristiki orijentisani socijalni radnici koriste formu desenzitizacije poznatu kao sistematsku desenzitizaciju, kako bi pomogli pojedinim klijentima da prevaziu odreene strahove ili neefektivne obrasce ponaanja. Na primer, pacijenti koji se boje otvorenog prostora i drutvenih okupljanja izvan svoje kue, mogu biti postepeno stimulisani da uveaju komunikaciju (odnose) sa spoljnim svetom tako to e biti postavljeni u situacije koje su neprijatne, ali koje ne izazivaju paniku kod njih. Ovladavanje njihovom anksioznou u veoma malim dozama moe im omoguiti da preuzmu krupnije korake do samostalnosti.

    3[American Association of Marriage Counselors] 4[American Association for Marriage and Family Therapy (AAMFT)] 5John Bowlby (1907-1990) 6Nathan Ackerman (1908-1971) 7John Bell (1928 -2010) 8Christian Midelfort (1942), 9

    Theodore Lidz (1910-2001) 10 Lyman Wynne (1923-2007) 11Murray Bowen (1913-1990) 12Carl Whitaker (1912-1995) 13Virginia Satir (1916-1988) 14D.L.P. Liebermann

  • (Razvoj porodine terapije u Engleskoj)

    Don Boulbi (19071990) Britanski psiholog, psihijatar i psihoanalitiar, znaajan po svom interesovanju za razvoj deteta, kao i po svom pionirskom radu na teoriji oseajnog vezivanja [attachment theory].

    Rodjen je u Londonu, u porodici imunije srednje klase. Kakav je i obiaj bio za porodice njegovog stalea, njega je odgajala dadilja (po engleskoj tradiciji), a majku je retko viao, uglavnom jedan sat dnevno (osim leti). U to vreme se verovalo da prevelika roditeljska ljubav i panja mogu opasno da razmaze decu. Sa sedam godina Boulbi je poslat u kolu-internat. U svojoj knjizi Razdvajanje: Anksioznost i bes16, taj period je nazvao uasnim. Boulbi je studirao psihologiju naTriniti koledu u Kembridu. Nakon Kembrida, radio je sa decom koja imaju potekoa u prilagoavanju i delikventima, i dalje sticao znanje u bolnici Univerzitetskog koleda (eng.University College Hospital) u Londonu, kao i na Institutu za psihoanalizu. Nakon steene medicinske diplome, obuavao se na Odseku za psihijatriju u Modsli bolnici [Maudsley Hospital]. Sa trideset godina stekao je zvanje psihoanalitiara.

    Nakon II svetskog rata, Boulbi je postao zamenik direktora klinike Tavistok [Tavistock Clinic], a od 1950. godine konsultant za mentalno zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji [World Health Organization]. Zbog tunog iskustva u svom detinjstvu, Boulbi je pokazao veliku osetljivost za patnju dece kroz itav svoj ivot i rad. Tako je poeo je da radi i na Klinici za vaspitanje deteta [Child Guidance Clinic] u Londonu. Zahvaljujui iskustvu iz II svetskog rata i radei na problemu razdvajanja deteta od majke, Boulbi je do kraja 1950-ih sve rezultate svog rada sameo u teoriju koja ukazuje na fundamentalni znaaj razvijanja vezanosti izmeu ljudi od samog njihovog roenja.

    Boulbi je eleo da pronae postojee obrasce u meusobnim odnosima lanova porodice, koji ukljuuju zdrav i patoloki razvoj. U toku svog rada, on se najvie fokusirao na istraivanje kako se potekoe vezivanja prenose sa jedne generacije na drugu (narednu). Razvijajui teoriju oseajnog vezivanja [Attachment theory], on je izloio ideju da ova teorija ponaanja, u sutini jeste evolutivna strategija preivljavanja kojom se titi odojad od grabljivica. Tri najvanija iskustva koja je Boulbi stekao tokom svog praktinog rada, jesu:

    rad sa decom koja imaju potekoa u prilagoavanju, kao i delikventima. (1949) Boulbi je napisao izvetaj o mentalnom zdravlju dece bez domova u posleratnoj Evropi za Svetsku zdravstvenu organizaciju, kao rezultat njegovog iskustva i dotadanjeg rada;

    rad na dokumentarnom filmu (1952) o dvogodinjem detetu koje dolazi majci u posetu u bolnicu (tema: razdvajanje dece od roditelja na kratak vremenski period). Kada je sa Robertsonom prikazao svoj film, njegova teorija nije prihvaena od strane Udruenja psihoanalitiara Britanije17, koji su smatrali da dete ne ali niti je tuno zbog razdvajanja od majke, nego je njegova uznemirenost izazvana elementima nesvesnih fantazija (na filmu je majka bila trudna).

    razmimoilaenje sa G-om Melani Klajn (njegovim supervizorom u toku obuke, na temu: uloga majke u leenju trogodinjeg deaka). Dok je Klajn je posebno naglaavala da je bitna uloga detetovih fantazija koje gaji prema svojoj majci, Boulbi je tvrdio da je u stvari aktuelna istorija njihovog odnosa glavni uzronik nastalog problema. Boulbijev stav da deca daju odgovor [response] na stvarne ivotne dogaaje a ne nesvesne fantazije - bio je u to vreme neprihvatljiv od strane psihoanalitiara.

    16 [Separation: Anxiety and Anger] 17[British Psychoanalytical Society]

  • Teorija oseajnog vezivanja. Ovom teorijom je opisana dinamika odnosa izmeu ljudi. Najvaniji princip ove teorije jeste da dete ima potrebu da razvije odnos sa najmanje jednim primarnim negovateljem da bi se socijalno i emotivno razvijalo i normalno funkcionisalo, a da e dalje odnose kroz ivot da gradi na obrascima koji su se razvili u prvoj vezi. Teorija oseajnog vezivanja jeste interdisciplinarna studija i obuhvata oblasti psiholoke i evolucione teorije.

    Boulbijevi zakljuci jesu da odoje i malo dete treba da iskusi topao, intiman i kontinuirani odnos sa svojom majkom (ili enom koja neprekidno provodi vreme sa njim), odnosom kojim su oboje zadovoljni i uivaju u tome; u suprotnom mogu se izazvati veoma znaajne i nepovratne posledice po mentalno zdravlje deteta. Njegova publikacija Majinska nega I mentalno zdravlje za Svetsku zdravstvenu organizaciju (1951) bila je od velikog uticaja i izazvala velike promene u praksi i rasprostranjenosti institucionalne brige za odojad i decu, kao i promene u praksi, odnosei se na posete odojadi i male dece u bolnicama. Neki kritiari se nikako ne slau sa teorijom neophodnosti majinske ljubavi (ili zamene za majku) prema detetu da bi ono imalo zdrav ivot i normalno funkcionisalo, kao i da je formiranje odnosa sa detetom vano pitanje roditeljstva. Objavljeni radovi/knjige Dona Boulbija

    Bowlby J (1995) [1950] , Maternal Care and Mental Health (srp. Majinska nega i mentalno zdravlje). The master work series (2nd ed.). Northvale, NJ; London: Jason Aronson. [Geneva, World Health Organization, Monograph series no. 3]

    Bowlby J (1976) [1965] , Fry M (abridged & ed.). (Report, World Health Organisation, 1953 (above)). Child Care and the Growth of Love (srp. Briga o deci i razvoj ljubavi, izvetaj za SZO). Pelican books Ainsworth MD (2 add. ch.) (2nd edn. ed.). London: Penguin Books

    Bowlby J (1999) [1969], Attachment. Attachment and Loss (vol. 1) (srp.Oseajno vezivanje) (2nd ed.). New York: Basic Books

    Bowlby J (1973), Separation: Anxiety & Anger. Attachment and Loss (vol. 2) (srp. Razdvajanje: Anksioznost i bes).; (International psycho-analytical library no.95). London: Hogarth Press

    Bowlby J (1980), Loss: Sadness & Depression. Attachment and Loss (vol. 3) (srp. Gubitak: Tuga i depresija). (International psycho-analytical library no.109). London: Hogarth Press

    Bowlby J (1988) ,A Secure Base: Parent-Child Attachment and Healthy Human Development (srp. Sigurna baza: Vezivanje roditelja-deteta i zdrav razvoj oveka). Tavistock professional book. London: Routledge

    (Razvoj porodine terapije u SAD)

    Nejtan Akerman6 (1908-1971)

    Psiholog i edukator, priznat po svom radu kao porodini terapeut, posebno zbog svoje sposobnosti da gleda i izvan tradicionalnog naina pri vrenju procene [assessment] porodice, odnosno da precizno proceni nain na koji se lanovi porodice ophode jedni prema drugima.

    Roen je u Rusiji, a sa roditeljima je doao da ivi u SAD 1912. godine. Zavrio je studije na Univerzitetu u Kolumbiji. Radno iskustvo stekao je u sledeim institucijama:

    Stairao u bolnici Montefjore18, u Njujorku, kao i Meninger klinici i sanatorijumu19 u Topeki, drava Kanzas

    18[Montefiore Hospital] 19 [Menninger Clinic and Sanitorium]

  • 1935. godine pridruio se kolegama na psihijatriji, a 1937 preuzeo dunost naelnika psihijatra na Meninger klinici za vaspitavanje dece [Menninger Child Guidance Clinic].

    Sledeih etrnaest godina vodio je i tim psihijatara u Jevrejskom odboru staratelja20 u Njujorku; istovremeno je uestvovao i u radu u raznim institucijama.

    Radio je i na Klinici za rehabilitaciju Crvenog krsta21 (u toku II sv.rata) Konsultant u Odeljenju za nauno istraivanje, Preuzeo dunost klinikog profesora na psihijatriji, na Univerzitetu u Kolumbiji Predava na njujorkoj koli za socijalni rad, Univerzitet u Kolumbiji Gostujui profesor psihijatrije na vie univerziteta, ukljuujui i Univerzitet u Tulanu

    (eng.Tulane University), kao i Univerzitetu u Severnoj Karolini (1952).

    Pionir u polju porodine psihologije. Akerman je iroko priznat kao pionir u svojoj oblasti, veoma zasluan za razvoj koncepta porodine psihologije. Godine 1955 on je prvi pokrenuo debatu na temu porodine terapije na sastanku Amerikog udruenja za ortopsihijatriju22, sa namerom da se otvore linije komunikacije u ovoj novoj grani psihijatrije. On je verovao da e mentalna ili fizika nastrojenost jednog lana porodice uticati na druge lanove; i sam je bio veoma snaan zagovornik ideje da je esto najbolji nain izleenja pojedinca u stvari leenje cele porodice kao celine. Najvei deo svoje karijere Akerman je posvetio porodinoj psihoterapiji. Njegov rad bio je duboko potovan od strane njegovih kolega, to se vidi i po broju dodeljenih mu nagrada.

    Institut za prouavanje i leenje porodice23. Akerman je 1960. godine osnovao ovaj institut koji je inae neprofitabilna organizacija, posveena promovisanju mentalnog zdravlja porodice. Premisa ovog instituta bila je (i jo uvek jeste) da ako je porodica zdrava, i pojedinac e biti zdrav, sa krajnjim ciljem stvaranja zdravijeg drutva. Akerman je razvio program za istraivanje, to je u velikoj meri i produilo uspean rad ovog Instituta. Danas ovaj institut nosi njegovo ime [Nathan W. Ackerman Institute], poznat kao Akermanov institut.

    Pokretanje asopisa Porodini proces [Family Process]. Ovo je bio prvi asopis porodine terapije, koji je osnovao i pripremio Nejtan Akerman u saradnji sa Donom Deksonom24 (IMZ Institut, Palo Alto).

    Objavljeni radovi/knjige Nejtana Akermana

    Ackerman, N. (1938), The unity of the family (srp. Jedinstvo porodice). Archives of Pediatrics Ackerman, N.W.; Sobel, R. (1950), Family Diagnosis: an Approach to the Preschool Child

    (srp.Porodina dijagnoza: Pristup detetu predkolskog uzrasta) Ackerman, N.W. (1958), The Psychodynamics of Family Life (srp. Psihodinamika porodinog

    ivota). Basic Books: New York - prva knjiga o dijagnozi i radu na odnosima unutar porodice Ackerman, N.W. (1962), Family Psychotherapy and Psychoanalysis: The Implications of

    Difference. Family Process (srp.Porodina psihoterapija i psihoanaliza: Implikacije razlike. Porodini proces)

    Ackerman, N.W. (1966), Treating the Troubled Family (srp. Leenje porodice sa problemom). Basic Books: New York

    Ackerman, N.W. (1970), Family process (Porodini proces). Basic Books: New York

    20 [Jewish Board of Guardians] 21[Red Cross Rehabilitation Clinic] 22 [American Orthopsychiatric Association]

    23 [The Institute for Family Studies and Treatment] 24 Don Jackson (1920-1968)

  • Don Elderkin Bell7 (1928 -2010) Psiholog na Klark univerzitetu u Voesteru (drava Masausets) 25 koji je poeo da radi sa porodicama 1951. godine. Mada su ga neki nazivali prvim porodinim terapeutom, nekoliko godina on nije objavljivao svoje ideje, niti razvijao bilo kakav kliniki centar ili trenirao uspene studente. Ipak njegov najvredniji doprinos u razvoju porodine terapije jeste objavljena knjiga Porodina grupna terapija26 (1961), u kojoj je opisao pristup u radu sa porodicama na osnovu ideja grupne terapije. Te ideje je prihvatio od Dona Boulbija, za koga je uo da primenjuje tehnike grupne psihoterapije u leenju pojedinanih porodica. U ovom sluaju, pojedinci diskutuju o svojim problemima u grupi, to im omoguava dobijanje podrke od drugih lanova grupe.

    Belov genijalan pristup porodinoj terapiji sadrio je razvoj plana rada koji se realizuje u fazama, korak-po-korak, i koji veoma lako moe da se prati. Bel je verovao da bi leenje porodice trebalo da prati seriju od tri faze, dizajnirane za osmiljavanje podsticanja komunikacije izmeu lanova porodice u cilju reavanja postojeeg problema u porodici. U prvoj fazi, u kojoj je usmerena panja na dete, Bel podstie ukljuivanje dece omoguavajui im da izraze svoje misli i oseanja. U fazi u kojoj je usmerena panja na roditelje, oni odgovaraju na izraene zabrinutosti na potekoe koje deca esto prikazuju kroz svoje ponaanje. Poslednju fazu inila bi porodica na koju bi bila usmerena panja.

    Bel je svoj rad i posvetio podsticanju komunikacije izmeu lanova porodice da bi time uspeno reavali probleme u porodici. Naalost, njegovi pionirski napori u oblasti porodine terapije manje su poznati u odnosu na rad drugih porodinih terapeuta.

    Donald D.Dekson27 (1920-1968) Bio je briljantan psihijatar i harizmatina linost kojoj su se neprestano divile kolege zbog njegovog preciznog klinikog uvianja glavne sri problema. Izvrio je veliki uticaj na rad mnogih kljunih linosti u razvoju porodine terapije svoga vremena. Pre nego to je radio u VA bolnici u Menlo Parku, obavljao je poslove konsultanta na Bejtson projektu, da bi ubrzo i postao lan glavnog tima.

    Od 1947- 1951. godine proveo je na klinici za psihijatriju [Chestnut Lodge Clinic] pod nadzorom Harija S. Salivana28, koji ga je poduavao interakcionoj prirodi psihoze. Od 1953 do 1962. godine, Dekson je radio zajedno sa Gregori Bejtsonom, Donom Viklandom, Dej Hejlijem i Viljemom Frajom, razvijajui jedan novi nain razmiljanja u pristupu porodinoj terapiji, kratkoj terapiji [ brief therapy], sistemskoj teoriji i teoriji komunikacije. Jedan od veoma znaajnih rezultata ovog istraivanja bio je i razvoj teorije tzv. dvostrukog vezivanja [double bind] u sluaju izofrenije.

    Radei sa Bejtsonom na projektu komunikacije (1959), Dekson je osnovao i bio prvi direktor nezavisnog Instituta za istraivanje mentalnog zdravlja IIMZ 29 u Palo Altu, Kaliforniji. Iako je Bejtson bio vie zainteresovan za istraivaki rad, IIMZ je bio vie fokusiran na porodinu terapiju, i sluio kao jedan od najvanijih i veoma uticajnih centara u ovoj oblasti u celom svetu. Ovde je i nastala strateka kola porodine terapije. 25 [ Clark University in Worchester, Massachusetts] 26 [ Family Group Therapy] (1961) 27 Don Jackson (1920-1968) 28

    Harry Stack Sullivan 29 [ Mental Research Institute (MRI)]

  • Iste godine (1959), Dekson je objavio knjigu Porodina interakcija, porodina homeostaza u kojoj je tvrdio da rad sa lanovima porodice zajedno na okupu daje efikasnije rezultate nego obavljanje terapije sa lanovima porodice ponaosob.1960. godine Dekson se pridruio Nejtanu Akermanu u osnivanju asopisa pod nazivom Porodini proces, i postavio Dej Hejlija za prvog urednika. Prvi primerak asopisa tampan je 1962. godine.

    Don Dekson je bio i izuzetno uspean dijagnostiar. Pol Vatzlavik je naveo (1995) jedan dogaaj iz perioda njegovog zajednikog rada sa Deksonom na Institutu (IIMZ): obzirom da su dugi niz sati nedeljama provodili zajedno radei na istraivanju, tako su ostali terapeuti voleli da se igraju sa njim slepih segmenata koristei strukturalne intervjue koje su vodili u radu sa parovima, postavljajui im pitanja, na primer kako, od milion ljudi na ovome svetu, da ste ba izabrali jedno drugo? Bilo je 60 takvih primera; svaki par su ispitivali otprilike 2-5 minuta. Dekson nije poznavao te ljude, nikada ih nije video niti je ikakve informacije o njima dobijao, ak ni koje su starosne dobi. Samo bi sluao kasetu. I tada bi iznosio neverovatne injenice, odnosno konkretne podatke o njima; recimo U redu, ako oni imaju sina, on je verovatno delikvent. Ako imaju erku, ona verovatno ima neki psihosomatski problem. I svaki put je bio u pravu. Terapeuti bi ga, zaprepaeni, pitali kako mu to polazi za rukom, i na osnovu ega je to zakljuio. On bi rekao, kao da je to neto najnormalnije pa, zbog naina na koji se smeju.

    1962. godine, na kraju realizacije Bejtsonovog projekta, Don Vikland i Dej Hejli su se pridruili Deksonu u IIMZ. 1967. godine, sa Polom Vatzlavikom i Denet Bivin, objavio je Pragmatiku ljudske komunikacije, prvu raspravu u obliku knjige koja se odnosi na teorije interakcije (meusobnih odnosa), na emu su radili lanovi tima IIMZ.

    Objavljeni radovi/knjige D. Deksona The etiology of schizophrenia (srp. Etiologija izofrenije). NY, Basic Books, Jackson, D. (Ed.).

    (1960). Myths of Madness: New Facts for Old Fallacies (srp. Mitovi o Ludilu: Nove injenice za stare

    zablude). NY, MacMillian Pub. Co., Jackson, D. (1964). Pragmatics of Human Communication: A Study of Interactional Patterns, Pathologies &

    Paradoxes (srp. Pragmatika ljudske komunikacije: Studija obrazaca interakcijei, patologije i paradoksa). Watzlawick, P., Beavin, J., Jackson, D. (1967). NY: W.W. Norton.

    Communication, Family and Marriage (Human communication, volume 1) (srp. Komunikacija, porodica i brak (komunikacije meu ljudima, tom 1) Jackson, D. (Ed.). (1968a). Palo Alto, CA: Science & Behavior Books.

    Therapy, Communication and Change (Human communication, volume 2) (srp. Terapija, komunikacija i promena (komunikacije meu ljudima, tom 2) Jackson, D. (Ed.). (1968b). Palo Alto, CA: Science & Behavior Books. Lederer, W. & Jackson, D. (1968). Mirages of Marriage. NY: W.W. Norton & Co

    Dej Hejli (1923-2007)30 Dej Hejli ostaje zapamen kao jedan od najkontroverznijih ali i najuticajnijih voa u oblasti kratke (brief) i porodine terapije, kao i stratekog modela u psihoterapiji. Bio je jedan od najpriznatijih predavaa, supervizora na klinici, kao i autora objavljenih radova u ovim disciplinama.

    30 Jay Douglas Haley

  • Sa diplomom magistra u oblasti komunikacija, poeo je kao autsajder da radi u ustanovama za mentalno zdravlje. A moda mu je ba to i pomoglo da se lako prepusti izazovu tradicionalnog psihoanalitikog pristupa tog vremena, i da se fokusira na obrasce meusobnih odnosa u porodici [family interaction]. U stvari, niko od drugih lanova Bejtsonovog tima nije imao diplomu za polje mentalnog zdravlja (i Bejston i Vikland bili su antropolozi). Mada jasno definisan kao jedan od osnivaa strateke kole porodine terapije, Hejli je takoe odigrao vanu ulogu promotera koji je sakupljao ideje o porodinoj terapiji.

    Kao lan Bejtsonovog projekta, Hejli je putovao u Feniks (Arizona) da izuava rad Miltona Eriksona, cenjenog psihijatra i hipnoterapeuta. Erickson je primenjivao kratku formu hipnoterapije: pacijenti iz cele zemlje bi doli da rade sa njim na nekoliko nedelja, da bi se zatim vratili kui sa razreenim problemima. Zahvaljujui svojim zapaanjima koje je preneo kolegama na institutu, Hejli i ostali lanovi IIMZ mogli su da razviju strateku porodinu terapiju, jedan kratak pristup usmeren na posmatranje i menjanje interakcionih sekvenci [interactional sequences] u kojima je i utkan postojei problem porodice sa kojom se radi.

    Kao prilog ve navedenom, IIMZ je dozvolilo Hejliju da postane glavni hroniar Eriksonovog rada. Hejli je takodje putovao i sam pratio rad drugih terapeuta; on ih je ohrabrivao da i sami uestvuju i objavljuju svoje radove u asopisu Porodini proces. U ovom periodu on je pratio rad pet porodinih terapeuta, i vodio diskusije sa njima o nainu konceptualizacije sluajeva, kao i zbog ega su reagovali na odreeni nain u konkretnim sluajevima. Pomenuti intervjui, zajedno sa sauvanim rukopisima sa njihovih seansi, objavljeni su u obliku knjige pod nazivom Tehnike porodine terapije (Hejli i Hofman, 1967). Ovo je prva knjiga koja jasno pokazuje itaocima kako se primenjuje porodina terapija. Meutim, u knjizi Strategije psihoterapije (Hejli, 1963) u kojoj Hejli objavljuje sveopti rat protiv tradicionalnih institucija za mentalno zdravlje, on je predstavio vrstu terapije koja se zasniva na interakciji, relacionoj moi, kao i terapeutovom usmeravanju [therapist directiveness] u toku procesa rada sa klijentom.

    1967. godine Hejli je napustio IIMZ i pridruio se Salvadoru Minuinu na Klinici za vaspitanje deteta u Filadelfiji [Philladelphia Child Guidance Clinic], gde je pomogao razvoj strukturalne porodine terapije, oblika terapije u kome terapeut koristi organizovani pristup u radu sa porodicama. Zatim je nastavio samostalno da radi i osnovao Institut za porodinu terapiju31 u Vaingtonu.

    Objavljeni radovi/knjige Deja Hejlija Uncommon Therapy: The Psychiatric Techniques of Milton H. Erickson, M.D. (srp.

    Neuobiajena terapija: Psihijatrijske tehnike Miltona H.Eriksona) The Art of Strategic Therapy (srp. Umetnost strateke terapije) Strategies of Psychotherapy (srp. Strategije psihoterapije) Problem-Solving Therapy (srp. Terapija za reavanje problema) Ordeal Therapy: Unusual Ways to Change Behavior (srp. Terapija iskuenja: Neobini naini

    da se promeni ponaanje) (Jossey-Bass 1984) Learning and Teaching Therapy (srp. Uenje i poduavanje terapije) (Guilford Press 1996) Leaving Home: The Therapy of Disturbed Young People (srp. Naputanje doma: Terapija

    mladih ljudi sa poremeajima) Second Edition. (Brunner/Routledge 1997) Techniques of family therapy (srp. Tehnike porodine terapije) (co-author with Lynn Hoffman)

    (1967; 1994), New York: Basic Books (1994 printing Northvale, NJ: Aronson.)

    31[Family Therapy Institute of Washington DC]

  • INSTITUT ZA ISTRAIVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA (Palo Alto, Kalifornija) Od 1959. godine, Institut za istraivanje mentalnog zdravlja (IIMZ),osnovan u gradu Palo Altu, predstavlja jedan od vodeih izvora inovativnih modela koji su uticali na razvoj pristupa interakrtvnih/ sistemskih studija, porodine terapije, kao i kratke terapije za reavanje problema, koje su primenjivali terapeuti irom sveta. Ovaj institut (IIMZ) je bio usmeren ka istraivanju i podsticanju korienja interaktivnih, sistemskih i stratekih koncepata u daljem razumevanju i efikasnijem reavanju ljudskih problema irokog spektra, od pojedinca, parova, porodice pa do svih drugih delova drutva (zajednice, kole, preduzea). Hiljade profesionalnih terapeuta iz SAD-a, kao i iz zemalja sa drugih kontinenata, pohaalo je trening programe ovog instituta.

    Misija Instituta

    posveenost sprovoenju i podsticanju naunih istraivanja, na osnovu novih naina gledanja na nain kako ljudi komuniciraju

    posveenost doprinoenju boljeg prosperiteta ljudske zajednice, za sve delove sveta kroz objavljivanje publikacija, obrazovanje i obuke, kao i pruanja klinikih i konsultantskih usluga

    posveenost tradicionalnom proirivanju inovacija i otvorenosti prema novim interaktivnim paradigmama promene

    Mi moemo da nauimo neto novo kadgod verujemo da to moemo...

    Virdinija Satir, pionir IIMZ

    Danas, Institut (IIMZ) ima dve klinike koje nude kratku terapiju i strateku porodinu terapiju, gde se bira ona najpogodnija vrsta terapije i vrsta savetovanja, u zavisnosti od specifinih potreba klijenata. Oba modela se koriste u radu sa porodicama, parovima i pojedincima.

    Istraivanja. Vie od 60 istraivakih projekata je zavreno na IIMZ od njenog osnivanja (1959) , dok je vie od 45 istraivaa realizovalo je svoj rad, uz pomo raznih donacija. Meu najpoznatijim, realizovani su projekti sa sledeom temom:

    izofrenija trening za porodinu terapiju kratka terapija rad sa odraslima (decom) rad sa hispanskom zajednicom rad sa porodicama sa posebnim potrebama viegodinji projekti- rad sa ovisnicima o alkoholu, kao i razvojni proces oporavka u

    porodici biveg alkoholiara, itd.

    U knjizi Uvod u branu i porodinu terapiju32, autori navode da teorija o porodinim sistemima dozvoljava porodinim terapeutima da ispitaju kontekst [context] u kome osobe ive. Kontekst je taj koji oblikuje smisao ivota osobe, parova i porodice. Individualna psihologija jeste tradicionalno usmerena na um kao izvor mentalne bolesti, a porodina terapija je usmerena na porodini sistem kao izvor problematinih ponaanja.

    32 [An Introduction to Marriage and Family Therapy (General Systems Theory)]

  • U knjizi Alisa u Zemlji uda (Luis Kerol), u razgovoru sa Makom Alisa odbija da ide meu lude ljude, kako ih naziva, u Zemlji uda. Maak joj kae da ona tu ne moe nita da promeni, jer su svi oni ludi. A kako zna da sam ja luda?, upita Alisa. E, pa mora da si luda, inae ovde ne bi ni dola. A kako zna da si ti lud?, upita ga opet Alisa. Za poetak, kae Maak, slae li se da pas nije lud? Da. Znai da laje kada je ljut, a mae repom kada je srean. Je li tako? A evo, ja viem kada sam srean, a maem repom kada sam ljut. Pa to bi znailo da sam ja lud. Ovo je veoma slikovit primer za objanjenje da se mentalna bolest definie kontekstom kojim je lice okrueno.

    Gregori Bejtson (1972) je isticao da bi razumeli mentalno obolelu osobu, trebalo bi da pogledamo mreu porodinih komunikacija [web family communications], u kojoj to lice ivi. Da bismo razumeli porodice, mi ne moemo da ih umanjimo na odvojene delove, odnosno da posmatramo samo njihove lanove pojedinano, nego da izuavamo lanove porodice u odnosima koje su razvili jedni prema drugima. Upravo taj odnos izmeu lanova porodice i ini svaku porodicu jedinstvenom.

    Opta sistemska teorija. Kada su se prouavale porodice, utvreno je da korienje redukcionistikog pristupa nije bilo od velike pomoi, te da je holistiki pristup bolje zadirao u sloenost odnosa u porodici. Poto je opta sistemska teorija (OST) usmerena na odnose i interakciju izmeu objekata u sistemu (1. znaajno otkrie: (OST)Ludving von Bertalanffi, biolog, 1968), time je OST obezbedila model za razumevanje ivih sistema koji je usmeren na injenicu kako naizgled nepovezani dogaaji ili pojave mogu da se posmatraju kao delovi koji su u meusobnom odnosu [interrelated parts] ili pak komponente jedne vee celine ili sistema.

    Interaktivni sistem [Interactional System]. Jedna jedinica u kojoj svi lanovi deluju kao delovi vee celine.

    Opta sistemska teorija. Teorija sistema je transdisciplinarno prouavanje sistema u celini, sa ciljem objanjavanja principa koji se mogu primeniti na sve vrste sistema u svim oblastima istraivanja. Ovaj termin jo uvek nema afirmisano, precizno znaenje, ali teorija sistema moe se razumno smatrati specijalizacijom sistema razmiljanja i generalizacije nauke sistema. Termin potie iz Bertalanfijeve opte teorije sistema [General System Theory (GST)] i koristi se i kasnije u drugim oblastima.

    Sistemska psihologija [Systems psychology] jeste grana primenjene psihologije koja prouava ljudsko ponaanje i iskustvo u sloenim sistemima. Ona je inspirisana teorijom sistema i sistemskog razmiljanja, a na osnovu teorijskog rada Rodera Barkera, Gregori Bejtsona, Umberta Maturane, i dr. To je pristup u psihologiji u kome se grupe i pojedinci posmatraju kao sistemi u homeostazi. Alternativni termini jesu: sistemska psihologija, sistemsko ponaanje, kao i psihologija zasnovana na sistemima.

    Razumevanje pojma meuzavisnost [interdependence]. Virdinija Satir je podsticala ljude da misle o porodicama kao meuzavisnim sistemima i da ih zamisle kao viseu vrteku (igraku za decu) Moda ste imali viseu vrteku na kojoj su visili automobili, planete ili drugi razliiti predmeti. Umesto tih predmeta (igraaka), zamislite da na njoj visi po jedan ovek. Sada, zamislite vetar koji poinje da duva. Njihova meuzavisnost e tada biti ilustrovana svaki put kada se jedna osoba na vrteci pomeri. Kada jedna osoba na mobilu pone da se ljulja usled vetra, to e uticati i na druge osobe koje vise, i one e zauzvrat, takoe poeti da se pomeraju. Ova visea vrteka predstavlja veu celinu nego bilo koji od viseih predmeta, on takoe predstavlja i finu ravnoteu svakog dela sa drugim delovima. Kada zamislite tu vrteku, tada moete da razumete i koncept sistema da promena na jednom delu sistema utie i na sve druge delove sistema.

  • Porodina sistemska teorija obuhvata sve vrste porodica i ispituje odnose izmeu lanova (porodice sa ouhom/maehom, hraniteljske porodice, porodice sa jednim roditeljem, porodice u vanbranoj zajednici, porodice sa tri generacije, porodica sa dedom/babom ili roditeljem homoseksualcem). Porodini sistemi takoe ukljuuju i lanove ire porodice, ili rodbinu onih koji ine primarnu (jezgro) porodicu. Mi smo svi odrastali u nekoj vrsti porodinog sistema. Porodica u kojoj smo odrastali zove se naom porodicom porekla (eng.family of origin). Osobe koje nemaju svoju porodicu porekla, hraniteljsku ili iru porodicu, mogu sami da saine konfiguraciju svoje porodice, na osnovu prijateljstva; u ovom sluaju re je o porodici izbora (eng. family of choice).

    Povratna informacija [ feedback] u porodinom sistemu jeste proces koji unosom svakog lana porodice vodi do sloenijeg, sistemski-orijentisanog izlaza [output]. Da bi razumeli porodicu, output se individualno ne odreuje, nego celina postaje bitnija nego zbir njenih delova. Sa povratnom informacijom koju dobijamo od sistema, pretpostavljamo da greka jednog lana nije izazvana intrapsihikim slomom (njega samog), ve grekom samog sistema koji ne moe pravilno da funkcionie. Obino sistem oznaava jednu osobu kao problem. Porodini terapeuti nazivaju ovu osobu identifikovanim pacijentom (IP). Porodini terapeuti vide ovu osobu kao nosioca simptoma za disfunkciju porodinog sistema.

    Identifikovani pacijent [Identified Patient]. lan porodice sa simptomom koji je doveo porodicu na terapiju. Deca i adolescenti su esto IP u porodinoj terapiji. Koncept IP koriste porodini terapeuti da bi pomogli porodici da ne prilau rtveno jagnje ili koriste njega ili nju kao nain izbegavanja problema u preostalim delovima sistema.

    (2. znaajno otkrie: Otkrie kibernetike)

    Sama re kibernetika [cybernetics] jeste pojam izveden od grke rei *kubernetes, to znai upravljanje ili ureivanje

    Prema ovoj teoriji, ljudi (kao i maine) pokuavaju da kontroliu entropiju (dezorganizaciju) u sistemima kroz povratne informacije koje utiu na budui rad. Kibernetska teorija smatra da su organizacija sistema i mehanizami ti koji reguliu funkcionisanje sistema. (3. najuticajniji mislilac na polju porodine terapije, Gregori Bejtson, antropolog, osoba koja je najodgovornija za primenu i opte teorije sistema i kibernetske teorije u porodinoj terapiji.

    Osnovne pretpostavke i specifinosti kibernetske psihoterapije postavila je veoma inovativna grupa teoretiara i praktiara komunikacije i psihoterapije, koja je uila i razvijala svoje teorije i tehnike pod uticajem Gregori Bejtsona i Miltona Eriksona, u Institutu za istraivanje mentalnog zdravlja, u Palo Altu (Vatzlavik, Vikland, 2003.). Oni su postavili sledee smernice:

    usmerenost na procese i obrasce nastajanja problema i upotreba steenog znanja za postavljanje obrazaca koji e doneti promenu;

    usmerenost na budunost, a ne na prolost; usmerenost na proirenje mogunosti izbora gde je svaka osoba posebna i specifina, pa se

    ta specifinost i neguje; usmerenost na negovanje individualnih stvarnosti i kako su one postavljene tj.- kakva je ta

    konstrukcija sveta.

    Pristup u radu s klijentima koji kibernetska psihoterapija predlae jeste kroz kontekst hipnoterapijskih fenomena i tehnika. Hipnoterapija se koristi kao kontekst komunikacije s klijentovim nesvesnim resursima s ciljem kreiranja ciljeva i ishoda u budunosti, kako je postavio i inicirao Milton Erikson, najpoznatiji hipnoterapeut novijeg vremena, koji je i zasluan za veliku renesansu hipnoterapije u 20. veku, kao i za postavljanje teoretskog i naunog utemeljivanja hipnoterapije. Erikson je naglasio (1980.) da hipnoza, kao i svaka druga psihoterapijska procedura, treba da se gleda kao pristup problemu, a ne kao kraljevski put za postizanje uda. On je razvio i iroko prihvaen sistem psihoterapije iz kojeg je

  • proizalo i nekoliko uspeno izvedenih pristupa, meu kojima i upotreba kibernetike u psihoterapiji.Takav terapijski model umesto patologije istie snagu i sve to je kod pojedinca dobro i prikladno.Taj model predlae metode koje su korisne za kratku terapiju kao i za dugotrajno leenje ozbiljnih psihikih bolesti. Beti Elis Erikson (2004.) takoe istie neke od karakteristika takvog pristupa i navodi:

    Kratka terapija [Brief psychotherapy] ili [Brief therapy] predstavlja zajedniki termin za razliite pristupe u psihoterapiji. Razlikuje se od drugih kola terapije u tome to naglaava (1) fokus na odreeni problem i (2) direktnu intervenciju. Kod kratke terapije, terapeut preuzima odgovornost za vie pro-aktivan rad sa klijentom radi breg izleenja. On takoe naglaava precizno posmatranje, korienje prirodnih resursa, kao i privremenu suspenziju neverice za razmatranje novih perspektiva. Umesto formalne analize istorijskih uzroka za klijentov oseaj boli, primarni pristup kratke terapije jeste da se pomogne klijentu da vidi sadanjost iz ireg konteksta i to iskoristi za razumevanje (nije nuno da to bude na svesnom nivou). Ova vrsta terapije vie je bazirana na reavanju problema nego na samom problemu.Terapeuti koji primenjuju ovu vrstu terapije ne podravaju teoriju jednog ispravnog pristupa, ve prihvataju injenicu da postoji vie naina od kojih jedan moe ili ne moe da se upeno primeni, pa i u kombinaciji sa drugim.

    Nesvesno se smatra odlagalitem svega to je naueno tokom ivota i deluje na naine kojih nismo svesni. Terapijska upotreba tih izvora predstavlja integralni deo terapije. Hipnoza je sredstvo za komunikaciju sa nesvesnim i prenos informacija koje se mogu koristiti svesno i nesvesno. Eriksonova terapija utemeljena je na realitetu i orijentisana je na budunost, ali se uvid kao takav ne smatra potrebnim. Iako se neposredne intervencije i zadaci mogu smatrati prikladnima, mnoge se teme obrauju posredno. Klijenti se smatraju strunjacima za vlastitu linost. Posredna intervencija omoguava klijentu da fleksibilno koristi ono to je za njega u datom trenutku najbolje, te da na dubljim nivoima upamti i razume ostale delove intervencije kada za to bude vreme. Izuzetno je vano briljivo opaanje i upotreba svega to klijent iznosi. To je terapija ekspanzije, ne oduzimanja; terapija koja klijentov vlastiti svet koristi kao orue ozdravljenja.

    U kibernetskoj psihoterapiji se naglaava da sistem ine terapeut i klijent, te da terapeut nikako ne moe biti i nije objektivan, stoga koncept objektivnosti ne postoji u ideji odnosa.U ovakvoj vrsti terapije, veliku vanost i odgovornost nosi terapeut za kreiranje terapijske atmosfere, za zapoinjanje promena, za poticanje i ohrabrivanje klijenta kao i za korienje irokog raspona etiki i ekoloki efikasnih izvora za postizanje klijentovih legitimnih ciljeva.

    Veliki uticaj na razvoj kibernetske psihoterapije, pored ve pomenutih Gregora Bejtsona i Miltona Eriksona, imali su i Pol Vatzlavik, Virdinija Satir, Gordon Pask, Ernest Rosi, Dej Hejli, Martin Buber, kao i egzistencijalistika filozofija, Zen budistika misao sa svojim poznatim kratkim zen priama (koje upravo imaju za cilj komunikaciju sa nesvesnim potencijalima, sa ciljem podsticanja promene).

    BEJTSONOV PROJEKAT (1953 - 1963)

    Bejtsonov projekat (1953 - 1963) jeste naziv projekta na kome je zajedno radilo nekoliko terapeuta, a iji je organizator bio Gregori Bejtson (1904 1980). Zahvaljujui ovom projektu, nastale su veoma vane publikacije koje su uvele mnogo inovacija u komunikaciji i psihoterapiji 1950-ih i ranih 1960-ih godina. Na ovom projektu radili su Gregori Bejtson, Don Dekson, Dej Hejli, Don Vikland i Bil Fraj. Moda i najpoznatija i najuticajnija publikacija bila je U susret teoriji o izofreniji 33, koja je i predstavila koncept dvostrukog vezivanja [Double Bind].

    33[Towards a Theory of Schizophrenia]

  • lanovi Bejtsonovog projekta (u isto vreme i osnivai jednog broja drugih kola porodine terapije, ukljuujui Karla Vitakera, Marej Bovena i Ivana Bozormenija-Naa) imali su posebno interesovanje za mogue psihosocijalne uzroke i leenje izofrenije, posebno u pogledu navodnih znaenja i funkcija znakova i simptoma unutar porodinog sistema. Istraivanje psihijatara i psihoanalitiara Lajman Vina i Teodora Lidza na temu: devijantnost u komunikaciji [communication deviance], kao i uloge (npr. pseudo-uzajamnosti, pseudo-neprijateljstva, izma i iskrivljenog pogleda [pseudo-mutuality, pseudo-hostility, schism, skew] u porodicama u kojima ivi osoba obolela od izofrenije, takoe je postalo veoma uticajno kod teoretiara i terapeuta orijentisanim na sistemskim komunikacijama [systems-communications]. Jedna srodna tema, koja se vie uopteno odnosi na disfunkciju i psihopatologiju, bila je tema identifikovanog pacijenta [eng.Identified patient] ili predstavljanje problema, kao manifestacija ili surogat problema porodice ili ak drutva, o emu je ve bilo rei.U knjizi Uvod u branu i porodinu terapiju, autori zakljuuju da su knjige Gregori Bejtsona Koraci za ekologiju uma34, i Um i priroda35 ostavili takoe veliki uticaj na razvoj teorije i prakse porodine terapije do dana dananjeg. Meutim, veran svom osnovnom opredeljenju antropologa, on je ostao skeptian po pitanju uspenosti terapeutske intervencije. esto je navodio kako antropolozi i misionari sluajno unitavaju kulture koje pokuavaju da izue, dajui svoj doprinos tako to ih poduavaju kulturnoj praksi u samim njihovim matinim zemljama. I esto se ovi novi darovi nisu uklapali u tradicionalnu praksu, nego su zavravali unitavanjem njihovog drutva (Dobar primer je uvoenje alkoholnih pia Indijancima). Bejtsonov najvei strah bio je da bi terapeuti mogli previe da interveniu u radu sa porodicama i time unite njihovu prirodnu snagu, pokuavajui da razree njihove probleme. Ovi problemi na kraju su ga i odvukli od porodine terapije, da bi se dalje posvetio izuavanju ponaanja ivotinja.

    Dvostruko vezivanje [double bind]. Emocionalno zabrinjavajua dilema u komunikaciji u kojoj pojedinac (ili grupa) dobija dve ili vie suprotnih/sukobljenih poruka, u kojima jedna poruka negira drugu. Ovim se stvara situacija u kojoj uspean odgovor na jednu poruku rezultira pogrenim odgovorom na drugu (i obrnuto). Dvostruko vezivanje se javlja kada osoba (u ovom sluaju rtva) ne moe da se suprotstavi unutranjoj dilemi, i stoga ne moe da je rei, ili pak odustaje od toga/situacije. Na primer, ako vam va poslodavac kae da uradite neki posao, ali ne ostavlja vam dovoljno vremena da biste mogli da ga zavrite i vi ste u opasnosti da izgubite posao ako se pobunite zbog takve situacije, vi ste tada dvostruko vezani, u situaciji koju su Bejtson i njegove kolege definisali, izmeu ostalog, i kao situaciju koja ukljuuje dve ili vie osoba, od kojih je jedan (za potrebe definicije) oznaen kao rtva: ostali uesnici su osobe superiornije od rtve (autoriteti, roditelji) koje rtva potuje. Kao ponovljeno iskustvo, znai da se ova tema dvostrukog vezivanja ponavlja u iskustvu rtve, i kao takva, ne moe da se reava kao traumatsko iskustvo.

    Teorija dvostrukog vezivanja i izorenija. Bejtson i njegove kolege su zapoeli sa hipotezom da izofreno razmiljanje nije nuni ni uroeni mentalni poremeaj, ve nauena konfuzija u razmiljanju. Bejtson dalje tvrdi da u sluaju izofreniara, tema dvostrukog vezivanja predstavljena je u kontinuiranom i uobiajenom nizu u okviru porodinog konteksta,i koja se razvija jo od detinjstva. Reenje bi, dakle, bilo stvoriti jedan beg [Escape] iz suprotstavljenih logikih zahteva dvostrukog vezivanja, u svet deluzionog sistema (Videti U susret teoriji izofrenije - ilustracije iz klinikih podataka).

    34 [Steps to Ecology of Mind] (1972) 35 [Mind and Nature] (1979)

  • Virdinija Satir (1916 - 1988) 13

    Potrebna su nam etiri zagrljaja dnevno da bismo preiveli. Potrebno nam je osam zagrljaja da bismo se odrali i dvanaest da bismo se razvijali. Virdinija Satir

    Delo Virdinije Satir, jednog od najpriznatijih amerikih psihoterapeuta priznato je u celom svetu, pre svega zbog njenog uvoenja novog pristupa u Porodinoj terapiji, kao i zbog njenog rada sa sistemskim konstelacijama. Kao mlad socijalni radnik u ikagu, proitala je knjigu U susret teoriji izofrenije (1956) koju je napisao Bejtson sa svojim kolegama, i inspirisana knjigom razvila perspektivu sistema [systems perspective] (Satir, Stahoviak i Taman, 1977). Naravno, ubrzo se pridruila Deksonu u Palo Altu. Ona je takoe poznata i po uvoenju modela za proces promene [ Virginia Satir Change Process Model], psiholoki model koji se razvijao kroz klinike studije. Gurui menadmenta promene kao i organizacije 1990-tih i 2000-ih prigrlili su ovaj model da bi definisali uspenost uticaja promene na organizaciju.

    Kratka biografija. Roena je 1916. godine na farmi u Neilsvilu, dravi Viskonzin. Satir je jednom prilikom izjavila da, iako je bila veoma zahvalna svome ocu to je nauio potenju i moralnim principima u ivotu, ona je ipak bila i nesreno dete, ivei u porodici sa ocem alkoholiarom. Po njenom miljenju, otac je pio zbog toga to se oseao prevarenim, pa je morao da se zadovolji svojim pripadanjem zemljoradnikoj klasi. Meutim, porodica majke Virdinije Satir pripadala je viem drutvenom staleu. Udaja za siromane mukarce u to vreme bila je normalna pojava za ene iz imunijih porodica. Za obe bake Virdinije Satir koje su roene u Nemakoj izmeu 1870 ili 1875. godine, zna se da su poticale iz imunih porodica, kao i da su obe bile u braku sa mukarcima iz nie, radnike klase.

    I pored razlika u socio-ekonomskom statusu porodica kojima su pripadali, kao i razlike u steenom obrazovanju, meu roditeljima Virdinije Satir postojale su i razlike na religioznoj osnovi, koje su izbile na videlo kada je sa pet godina Virdinija Satir dobila upalu slepog creva. Njena majka, sledbenik religije pod nazivom Hrianska nauka36 nije elela da odvede svoju erku lekaru; na kraju je otac odveo Virdiniju u bolnicu u kojoj je leena nekoliko meseci.

    Veoma znatieljno dete Virdinija je sama nauila da ita sa tri godine, a do devete je proitala sve knjige u biblioteci svoje kole koja se sastojala od jedne prostorije za osamnaest uenika. Sa pet godina, Virdinija je odluila da kada poraste, postane deji 36

    Hrianska nauka [Christian Science] jeste religija koju je osnovala Meri Bejker Edi [Mary Baker Eddy] 1866. godine. Zasnovana je na Bibliji i knjizi Nauka i zdravlje sa reenjima (srp.Science and Health with Key), u kojoj su predstavljeni osnovni principi pomenute religije. Pripadnici Hrianske nauke veruju da su ovek i kosmos u celini duhovne, a ne materijalne prirode, i da su istina i dobro stvarni, a zlo i greka prividni proizvodi fiktivnog materijalnog postojanja. Hrianski naunici veruju da kroz molitvu, poznavanje i razumevanje, sve je mogue kroz Boga, i da je nain izleenja Isusa Hrista mogue primeniti i na sve ljude, i sada kao i u stara biblijska vremena.

  • detektiv koji e pratiti roditelje; kasnije je objasnila da tada ba i nije bila svesna ta je pod time mislila, ali je shvatila da se mnogo toga deavalo u porodicama, a da to nisu beleile oi samih aktera.

    Virdinija je imala veliku podrku porodice da pohaa dobre kole; tako je uila kolu [ South Division High School] u Milvokiju, gde je upoznala nastavnicu geometrije,Estel Stoun sa kojom se veoma zbliila; od Estel je nauila da jedan dogadjaj, nastao bilo usled povoljnih ili nepovoljnih okolnosti, uvek moe dobro da se iskoristi kao mogunost sticanja znanja.

    Satir je zavrila Dravni uiteljski koled u Milvokiju37. Za to vreme, ona je i prihvatala poslove i svojom zaradom pomagala porodicu u periodu Velike depresije. Kao student koleda u Milvokiju, Satir je radila dramu sa grupom mladih adolescenata, afro-amerikancima, u Centru za zajednice Abraham Linkoln38.

    Virdinija Satir je dalje kolovanje nastavila na Univerzitetu u ikagu.Radila je kao predava u dravnoj koli u Viskonzinu39 (1937).Tada je upoznala svog prvog mua Gordona Rasela za koga se udala, i nakon osam godina razvela.

    1943. godine je magistrirala na Univerzitetu u ikagu. Meutim, njeno studiranje na univerzitetu ne moe da se nazove prilino uspenim; razlog za to nisu bili ostvareni slabi rezultati, nego injenica to na univerzitetu nisu podravali injenicu da njihov program pohaa jedna udata ena. U to vreme se od ena oekivalo da se odreknu svojih ambicija i prihvate ivot udate ene, o ijoj sudbini treba da odluuje mu. Virdinija je prekinula svoje studije na tri meseca, da bi radila na svom diplomskom programu u koli za devojke u ikagu40. Stepen joj je priznat tek 1948. godine, kada je zavrila svoju tezu. Njen drugi brak sa Normanom Satirom krunisan je 1951. godine; naalost, bio je kratkog veka.

    Terapeutski rad. Po zavrenoj koli i steenog pedagokog iskustva, Virdinija Satir se vratila praktinom radu, sada u ulozi socijalnog radnika. Prvu terapiju sa porodicom realizovala je 1951. godine. Kada je poela da radi na Institutu za psihijatriju u Ilinoisu (1955)41, upoznala je doktora Kalmesta Girosa sa kojim je zajedno, dakle, irila ideju nove vrste terapije meu kolegama, koja ne treba samo da bude fokusirana na pojedinca, nego i njegovu/njenu porodicu. Satir je sagledavala pojedinca kao celinu objedinjenih elemenata,a da ta svojstva ne mogu da se izvedu iz jednostavnog zbira njegovih delova (Satir, 1967). Drugim reima, za pravilno identifikovanje problema, najbolji pristup bio bi ekosistemski pristup, koji ne iskljuuje analizu porodice, nego je ba ukljuuje u pomenuti proces.

    Nakon prelaska u Kaliforniju, Virdinija Satir se upoznala sa Donom Deksonom i Duls Riskinom. Oni su zajedno osnovali Institut za istraivanje mentalnog zdravlja u Palo Altu, Kaliforniji. Pod vostvom Virdinije Satir, IIMZ je zapoeo sa realizacijom prvog zvaninog programa obuke za porodinu terapiju, nakon to im je budet za realizaciju projekta, kao i dozvolu za realizaciju prve formalne porodine terapije, odobrio Nacionalni institut za mentalno zdravlje42 1962. godine (Suarez, 1999).

    Dve godine kasnije (1964), Satir je posetila Institut Esalen43 u Big Suru, u Kaliforniji, u kome je postala prvi direktor za obuku. Od nje se zahtevalo da nadgleda Program za razvoj ljudskog potencijala [ Human Potential Development Program]. 37

    [Milwaukee State Teachers College] 38 [Abraham Lincoln House] 39 [Williams Bay State School Wisconsin] 40

    [Chicago Home for Girls] 41[Illinois Psychiatric Institute] 42 [National Mental Research Institute] 43

    [Esalen Institute of Big Sur]

  • Virdinija Satir je nastavila da radi u ovom institutu zbog svoje elje za daljim sticanjem znanja kao i radnog iskustva (npr.meditacija i rad na telesnom-primena metoda fizike terapije kao to je masaa, joga, treninzi kao i tehnike relaksacije sa ciljem promovisanja fizikog i emocionalnog blagostanja). Radei na ovom institutu, Viirdinija Satir se jo vie vezivala za iskustvenu porodinu terapiju [experiential family therapy], kolu porodine terapije koja je vie fokusirana na ljudske emocije i rast nego na interakcione sekvence. Slino Hejliju, Satir je predstavljala glavnu snagu u popularizaciji ovog novog pokreta. Nasuprot Hejlijevim kritikim i kontroverznim stavovima, ona je pristalice regrutovala zahvaljui svojoj toplini i harizmi. Imala je talenat za jasno, netehniko izlaganje i harizmatinu prezentaciju koja je dovela da se desetinama hiljada ljudi obraa lino, stotinama hiljada ljudi kroz svoje knjige, i milionima putem medija.

    Jedna od Virdinijinih najnovijih ideja u psihoterapiji u to vreme bila je predstavljanje problema tj. problema koji je izbio na povrinu. Taj predstavljen problem, u stvari, jeste veoma retko i pravi problem, on vie predstavlja nain na koji su se ljudi izborili sa stvarnim uzrokom [ issue] koji je stvorio taj vidljiv problem. Satir je takoe ponudila uvid u mogue stvarne uzroke za nastanak problema, kao to je oseaj nedovoljnog samopouzdanja koji moe da bude uzrok nastanka problema u odnosima meu ljudima.

    Virdinija Satir o samopouzdanju. 1983. godine tvrdila je da osoba koja nema dovoljno samopouzdanja u stvari osea visok stepen nespokojstva i nesigurnosti u sebi. Dakle, osobe koje pate od niskog stepena samopouzdanja imaju tendenciju da im je vie stalo do miljenja drugih ljudi o njima, nego to oni samo oseaju o sebi. Satir je tvrdila da ovaj nedostatak samopouzdanja ima za rezultat situaciju da osoba postane zavisna od drugih, i time bogalji autonomiju i individualnost same njene linosti.

    JA JESAM JA

    Na pitanje petnaestogodinje devojice: kako mogu sebe da pripremim da bi mi ivot bio ispunjen?", Satir je odgovorila poemom: Ja jesam ja [ I am me].

    U celom svetu, ne postoji niko drugi isti kao ja. Postoje osobe koje imaju delove kao to ih imam ja, ali niko ih ne povezuje ba kao ja. Ja imam delove kao i ostali, ali ja ih ne povezujem da bi izgledali ba kao i kod nekog drugog. Dakle, sve to izlazi iz mene jeste autentino moje, jer sam ja sama to izabrala.

    Ja posedujem sve o meni - moje telo, ukljuujui i sve to ini; moj um, ukljuujui i sve njegove misli i ideje, moje oi, ukljuujui i sliku svega to one posmatraju; moja oseanja, pa tagod ona mogu da budu - bes, radost, frustracija, ljubav, razoarenje, uzbuenje; moja usta i sve to izlazi iz njih .... rei, ljubazne, slatke, ili grube .... ispravne ili pogrene, moj glas, buan ili mek; kao i sve moje radnje, bilo da su injene drugima ili meni.

    Ja posedujem sve moje uspehe i neuspehe, i sve moje greke. Posedujem sve moje fantazije, moje snove, moje nade, moje strahove.

    Zato to posedujem itavu sebe, ja mogu postati blisko upoznata sa sobom. Na taj nain ja mogu da volim sebe i da budem prijatelj sa sobom u svim mojim delovima.

    Da budem dobro upoznata sa sobom, da volim sebe, i budem prijatelj sebi samoj, ja onda mogu i da uinim moguim da u celosti radim ono to je najbolje za mene.

    Znam da postoje aspekti o meni za koje ne znam, i da postoje delovi mene koji su i prava zagonetka za mene.

  • Slika 3

    Dokle god sam prijateljski naklonjena i puna ljubavi prema sebi, ja mogu hrabro i sa nadom da traim reenje za zagonetke i neprestano traim naine da saznam vie o sebi - kako izgledam i zvuim, ta kaem i uinim, i kako mislim i oseam. Niko drugi ne izgleda i ne zvui, ne kae i ne ini, misli i osea ba kao i ja.

    Meutim, kako izgledam i zvuim, tagod rekla i inila, i tagod mislila i oseala u datom trenutku to jesam ja. To je autentino i predstavlja mene kao i gde se ja nalazim u tom trenutku vremena.

    Kada sam kasnije razmotrila kako sam izgledala i zvuala kada sam neto rekla i uinila, i kako sam mislila i oseala, moe da se ispostavi da neki delovi ba i ne odgovaraju... Tada mogu da odbacim onaj deo koji ne odgovara, a zadrim onaj za koji se ispostavi da odgovara, i nauim neto novo za deo koji sam odbacila. Ja jesam ja i ja sam dobro.

    Ja posedujem sebe i stoga mogu da izgraujem sebe.

    Ja mogu da nauim sve nove stvari koje su mi potrebne i odbacim sve stvari koje mi vie ne odgovaraju. Ja mogu da vidim, ujem, oseam, mislim, kaem i uinim. Tada u imati orue da preivim, da budem blizu drugima, da budem produktivna, i da nalazim smisao i red u svetu ljudi i stvari izvan mene.

    Objedinjena porodina terapija: Vodi za teoriju i tehniku (V. Satir, 1967.)U prvom poglavlju svoje knjige, na pitanje zato se bavi ba porodinom terapijom, ona je odgovorila: zato to se bavim porodinim bolom [ family pain]. Sve vie klinikih posmatranja ukazalo je na zakljuak da porodine terapije moraju biti usmerene na porodicu u celini. Ona je verovala da zdrav porodini ivot ukljuuje otvorene i uzajamne razmene oseanja i ljubavi.

    Prema Virdiniji Satir, kada jedna osoba u porodici pokae neki oblik simptoma, to e postii efekat i uticati na sve lanove porodice da i oni oseaju, odnosno dele njegov ili njen bol. Studije su pokazale da se porodice ponaaju kao interaktivne jedinice. Na primer, Dekson (1954) je bio taj koji je prvi predstavio termin porodina homeostaza [ family homeostasis] - kada porodica deluje otvoreno ili prikriveno da se postigne uravnoteen odnos, a to se odnosi i na ponaanje (Satir, 1967). Satir takoe u svojoj knjizi navodi da u to vreme jesu postojali pristupi tretmanu koji se mogu nazvati porodinom terapijom, ali oni su uglavnom orijentisani na lanove porodice kao pojedince a ne na porodicu kao jedinicu, odnosno celinu.

    Satir (1983) je verovala da bolna brana veza verovatno dovodi do disfunkcionalnih obrazaca u sluaju roditeljstva. U stvari, Identifikovani pacijent jeste lan porodice koji je najvie pogoen bolnim branim odnosom, gde najee ta situacija rezultira nastajanjem problema nefunkcionalnog roditeljstva. Satir je definisala simptome Identifikovanog pacijenta kao SOS koji se odnose na bol njegovih roditelja, to rezultira u neravnoteenost porodice. Satir je opisala brane partnere kao arhitekte porodice i tvrdila da je brani odnos osa oko koje se formiraju svi ostali porodini odnosi. Dakle, odnos branih partnera direktno utie na porodinu homeostazu.

  • Teorija komunikacije [communication theory]. Satir (1983) pripisuje opstanak ljudske vrste, pre svega, u komunikaciji, bilo verbalnoj ili neverbalnoj, svesnoj ili nesvesnoj. Satir je navodila da mi veoma esto ne uspevamo da iskaemo drugime ta zaista oseamo. U stvari, mi elimo da verujemo da bi drugi ljudi trebalo da budu u stanju da itaju nae misli. Satir kae Ako nekoga volite, a ne itate im misli, oni veruju da je to stoga to ih vi ne volite, jer da ih volite, vi biste znali sve unapred. (Milov, 1995, str 143).

    Porodina rekonstrukcija. Virdinija Satir je prepoznala da simptom koji se manifestuje na jednom lanu porodice ima funkciju balansiranja sistema, i taj sistem vri svoju ulogu u odravanju simptoma. Vremenom, Satir i druge kolege razvijali su ovaj koncept i uspostavili tri-generacijski model, pod nazivom porodina rekonstrukcija [ family reconstruction]. Zajedno sa kolegama Banmenom, Gerberom i Gomorije, Satir (1991)je navela: Rekonstrukcija porodice obezbeuje nain da vidimo sebe i nae roditelje novim oima i da na taj nain vidimo sadanjost i budunost u novoj perspektivi. Ova nova perspektiva nam daje pristup za vee mogunosti, vie slobode, kao i poboljani oseaj odgovornosti.

    Zakljuak. itav rad Virdinije Satir u celosti moe se nazvati Postajati sve vie potpuno ljudsko bie, to je i naslov njene objavljene knjige. Iz mogunosti negovanja osnovne trijade oca, majke i deteta, ona je postavila proces ljudske valjanosti. Satir je i zasadila seme nade za mir u svetu. Jednom je izjavila: ,,porodica je mikrokosmos. Znajui kako da izleim porodicu, ja u znati kako da izleim i svet. Sledei svoja verovanja, ona je osnovala profesionalne grupe za obuku po Satir modelu na Bliskom Istoku, Orijentu, u Zapadnoj i Istonoj Evropi, Centralnoj i Junoj Americi i Rusiji.

    Sredinom 1970-tih, njen rad je ostavio veliki utisak na osnivae Neurolingvistikog programiranja (NLP), Riarda Bendlera i Dona Grajndera, koji su upotrebili Satir model kao jedan od tri osnovna modela NLP. Oni su takoe saraivali sa Satir u pisanju knjige Promena sa porodicama Pokazujui veliko interesovanje za ideju umreavanja [networking], Satir je osnovala nekoliko programa ove vrste, pod nazivom Lepi ljudi [ Beautiful People] 1970. godine, a 1977 osnovala je i mreu ADVANTA [Advanta The Virginia Satir Network]. Obe ove organizacije umreavanja razvijene su u cilju da dopru do pojedinca, porodica, kao i drugih. (Suarez, 1999).

    Stiv Andreas, jedan od studenata tvoraca NLP-ja, napisao je knjigu Virdinija Satir: Obrasci njene magije (1991) u kojoj je saeto prikazao glavne obrasce rada Satir, a zatim je pokazao kako ih ona primenjuje u bogato pripremljenom tekstu seanse koja je snimljena kamerom, pod nazivom Pratanje roditeljima. U ovom radu, Satir radi sa enom koja mrzi svoju majku, to rezultira njenim neuspenim pokuajima da uspostavi vezu sa drugima. Korienjem raznih uloga, ukljuujui i proces rekonstrukcije porodice(sistemske konstelacije), ta ena je dola da obie svoju majku kao svoju najbolju prijateljicu.

    U svom radu Ponovno uenje umetnosti da budemo ljudi [Re-Learning the Art of Being Human] Virdinija Satir je napisala:

    Kako protie vreme, postaje sve tee da budemo ljudska bia u dananjem drutvu. Sve ee biva da se ljudi vie ne definiu na osnovu toga ko su oni, ve su definisani prema onome ta rade, ta voze, gde ive i kolika su im primanja. Zbog toga, stres nije stran prosenoj odrasloj osobi. Kao kultura, mi smo pod stalnim pritiskom da radimo vie, da stvaramo vie, i da traimo ta je to sledee to treba da uradimo. Do ega smo dovedeni kao ljudska bia? Odgovor je prilino jednostavan.

  • Mi smo izgubili svoje emocije; sve manje smo tolerantni na nae komije. Mi se udaljavamo od svoje porodice i blinjih. Mi sebe guramo na samu ivicu, do neega to naa tela i umovi ne mogu da obrade. Naravno, ishod ovog je uvereni tehnoloki svet koji nam omoguava da ivimo vie fiziki udoban ivot. Meutim, fiziki komfor ne znai mnogo kada se javlja u odsustvu emocionalne radosti i blagostanja. Mi smo Izgubili svoju ljudskost - ba ono to nas odvaja od ivotinja - nau sposobnost da mislmo apstraktno, pratamo, odgovorimo izazovu, i negujemo.....

    Ja verujem da najvei dar koji mogu da dobijem od bilo koga jeste da budem viena, sasluana, shvaena i dodirnuta. Najvei dar koji mogu da dam jeste da vidim, ujem, razumem i dodirnem drugu osobu. Kada se to ostvari, ja oseam da je ostvaren kontakt.

    Objavljeni radovi/knjige Virdinije Satir Satir V (2001), Self Esteem (srp.Samopouzdanje). Berkeley, Calif: Celestial Arts. Satir V (1976), Making contact (srp.Uspostavljanje kontakta). Berkeley, Calif: Celestial Arts. Satir V; Bandler R; Grinder J (1976), Changing with families: a book about further education

    for being human (srp. Promena sa porodicama: knjiga o daljem obrazovanju o tome kako biti ljudsko bie). Palo Alto, CA: Science and Behavior Books.

    Satir V (1978), Youre many faces (srp. Vaa mnoga lica) Berkeley, Calif: Celestial Arts. Satir V; Stachowiak J; Taschman HA (1994), Helping Families to Change (srp. Pruanje

    pomoi porodicama da se promene). Northvale, N.J: Jason Aronson. Satir V (1983), Conjoint family therapy (srp.Objedinjena porodina terapija). Palo Alto, CA:

    Science and Behavior Books. Satir V; Baldwin M (1983), Satir step by step: a guide to creating change in families (srp.Satir

    korak po korak: vodi za stvaranje promena u porodicama). Palo Alto, CA: Science and Behavior Books.

    Satir V (1988), The new peoplemaking (srp. Novo stvaranje ljudi). Palo Alto, CA: Science and Behavior Books.

    Satir V; Gomori M; Banmen J; Gerber JS (1991), The Satir model: family therapy and beyond (srp. Satir model: porodina terapija i ire). Palo Alto, CA: Science and Behavior Books.

    Satir V (1972/1990,(reissue)). Peoplemaking (srp. Stvaranje ljudi). Souvenir Press Ltd.

    Treba da shvatite da se nita ne dogaa bez razloga. Nijedan ovek nikada nita ne radi tek tako pa ak ni vi. Imajte svoja oseanja i svoje emocije. Ako osetite uznemirenost, zaustavite se na trenutak, razmislite i pokuajte da razumete zato ste zaista uznemireni. esto puta ete shvatiti da ono to ste mislili da vas je uznemirilo i nije pravi uzrok vaih frustracija. Ne negirajte svoja oseanja. Ona su realna i duna panje i potovanja. Pratite svoja oseanja sa panjom, tako da e biti lake za vas da ih leite kasnije. Poput ivotinja, mi imamo instinkte. Meutim, na glavni problem jeste u tome to smo skloni da ih ignoriemo, ak isuvie esto. Koristite svoje instinkte u komunikaciji sa ljudima. Kada se sretnete sa nekim po prvi put, i onda ujete taj glas u zadnjem delu svoje glave, koji vas nagoni da kaete ne mogu da garantujem, ali ima neto u ovom oveku to mi smeta. Upotrebite ovaj uvid u svoju korist. Budite oprezni, i pre ili kasnije shvatiete ta je to to vas je muilo... Posluajte kutiju mudrosti koju imate u sebi kada tragate za istinom."

    Poasti i nagrade koje je primila Virdinija Satir 1976 nagrada -Zlatna medalja za izvanredan i konzistentan doprinos oveanstvu, od strane

    Univerziteta u ikagu. 1978- Nagrada - poasni doktorat Drutvenih nauka na Univerzitetu Viskonsin-Medison. 1982- Izabrana od strane Vlade Zapadne Nemake za jednog od dvanaest najuticajnijih lidera u

    svetu.

  • 1985- po izboru prestine Nacionalne akademije praktiara izabran za jednog od dva lana Saveta za brigu o zdravlju Kongresa Sjedinjenih Drava.

    1986- Izabrana za lana Meunarodnog saveta staraca, drutva koje su razvili dobitnici Nobelove nagrade za mir.

    1987- imenovana za Poasnog lana ehoslovakog lekarskog drutva.

    Marej Bouen44 (1913-1990) Jedan od prvih terapeuta koji je bio koncentrisan na porodicu porekla bio je Marej Bouen. U osnovi njegove teorije bio je koncept diferencijacije, stepen emocionalne reaktivnosti prema porodici. Njegov fokus bio je pruanje pomoi pojedincima da izbegnu da postanu progutani od strane pripisanih porodinih dinamika.

    Marej Bouen je bio deiji psihijatar koji se specijalizovao za leenje psihotine dece. Poeo je da studira izofreniju i njegovo znaajno iskustvo psihoanalitiara pomoglo mu je da proiri svoje studije i prihvati se izuavanja obrasca odnosa izmeu majke i deteta. Od 1946 do 1954, studirao je simbiozne odnose [symbiotic relationship] izmeu majki i njihove dece koja boluju od izofrenije, na Meninger klinici u Topeku, u dravi Tenesi45. Ovde je razvio koncepte anksioznosti i funkcionalnog vezivanja, da bi opisao obrasce interakcije u odnosu majka-dete.

    Pored ispitivanja psihoanalitikog pojma izofrenije koja postoji u glavi pacijenta, kao i interaktivne dinamike u odnosu izmeu majke i deteta, on je dalje proirio svoje istraivanje o vezanosti [attachment research] da bi ukljuio i oeve i razvio koncept o triangulaciji [triangulation) kao centralnom elementu sistema o odnosima. U svojoj prvoj godini rada na NIMZ, Bouen je obezbedio terapeute da rade posebno sa svakim lanom porodice, ali su ubrzo otkrili da je ovakav pristup razdvojio porodicu, umesto da je ponovo okupi. Kao rezultat toga, Bouen je odluio da radi sa celom porodicom kao jedinicom, i tako postao jedan od osnivaa porodine terapije. Njegove nove ideje o izofreniji kao interaktivnom poremeaju, a ne intrapsihikom, izazvale su gnev mnogih njegovih kolega u klinici Meningers, to je i rezultiralo njegovim odlaskom za Vaington. Tamo se pridruio kolegama na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje46 (NIMZ). Ovo je bio pravi izvor sticanja znanja i iskustva za kreativne mlade strunjake koji se bave mentalnim zdravljem i koji su bili zainteresovani za izuavanje emocionalnog fenomena, to je bilo u suprotnosti sa tradicionalnim pristupom i idejama u polju izuavanja mentalnog zdravlja. Tokom ovog perioda, Bouen je ispitivao interaktivni obrazac koji se odnosio na izofreniju, u stvari samo na odnos majka-dete, a zatim je poeo da ispituje ulogu oeva u ovakvoj vrsti odnosa. On i njegov istraivaki tim uspeli su da hospitalizuju etiri porodice i izuavaju nekoliko drugih porodica u zajednici; doli su do saznanja da su odnosi unutar ovih porodica imali obrazac po kome su majka i dete bili neobino bliski, a otac se drao po strani: Meutim, u vreme nastupa stresne situacije, taj savez bi preao na oca i dete, a majka bi se odvojila. 44 Murray Bowen, M.D 45 [Menninger Clinic in Topeka] 46 [National Institute of Mental Health (NIMH)]

  • Ovaj nalaz naveo je Bouena da dalje izuava kako se ove sekvence ponaanja prenose kroz generacije u porodicama, koje je i nazvao prenos procesa kroz vie generacija [multi-generational transmission process].

    Bouenova elja bila je da razvije model prirodnih sistema ljudskog ponaanja [human behaivour-model], model koji pokazuje kako se svi ivi sistemi ponaaju u skladu sa programiranim obrascima. Kako su godine prolazile, on se okrenuo vie ka biologiji i prirodnim naukama, nego tradicionalnim psiholokim modelima koji su proimali literaturu na temu mentalnog zdravlja. (Bouen 1978).

    Radno iskustvo Mareja Bouena Posle zavrenih studija na medicinskom fakultetu i petogodinjeg rada u vojnoj slubi, Bouen

    nastavlja svoju karijeru u psihijatriji (1954)- Bouen je postao prvi direktor u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, Porodino

    odeljenje (NIMZ), da bi ga kasnije napustio (1959)- Kliniki profesor i direktor porodinog programa, Odsek za psihijatriju u medicinskom

    centru na Univerzitetu u Dordtaunu (1975)-Osnovao Porodini centar u Dordtaunu. U isto vreme, vodio i svoju privatnu praksu u

    psihijatriji,u svojoj kancelariji u kui (evi ejs, Merilend) (1956-1963)- Gostujui profesor u raznim medicinskim kolama, ukljuujui i Univerzitet u

    Merilendu (1964-1978)- Vanredni profesor i predsedavajui, Odeljenje za porodicu i socijalnu psihijatriju,

    Medicinski koled u Virdiniji

    Marej Bouen je bio naunik, istraiva, lekar, uitelj i pisac. Bio je doivotni lan Amerikog udruenja psihijatara47, Amerikog udruenja ortopsihijatara48, i Grupe za unapreenje psihijatrije49. Bio je i prvi predsednik Amerikog udruenja za porodinu terapiju50. Dobio je mnogo nagrada i priznanja za svoj rad i napisana dela.

    Bouenova porodina sistemska teorija jeste teorija ljudskog ponaanja koja posmatra porodicu kao jednu emocionalnu jedinicu i koristi sistemsko razmiljanje da opie sloene interakcije u ovoj jedinici. Priroda je porodice da su njeni lanovi intenzivno emotivno povezani. esto se ljudi oseaju udaljenim ili diskonektovanim od svojih porodica, ali to je vie oseaj nego to je sama injenica. lanovi porodice tako duboko utiu jedni drugima na misli, oseanja i radnje da esto izgleda kao da ljudi ive pod istom emotivnom koom. Ljudi trae jedni od drugih panju, odobravanje i podrku i reaguju na potrebe, oekivanja i bol onog drugog. Povezanost i reaktivnost [reactivity]ine da lanovi porodice funkcioniu u meuzavisnom odnosu. Promena u funkcionisanju jedne osobe je oekivano praena recipronim promenama u funkcionisanju drugih. Porodice se nekako razlikuju u stepenu meuzavisnosti.

    Emocionalna meuzavisnost koja je verovatno evoluirala da bi promovisala koheziju i saradnju porodica zahteva da zatiti, nae sklonite i hrani svoje lanove. Poviena tenzija, meutim, moe da pojaa ove procese koji promoviu jedinstvo i timski rad, a to moe dovesti do problema. Kada lanovi porodice postanu anksiozni, ta anksioznost moe da eskalira infekciono se irei meu njima. Kako anksioznost raste, emocionalna povezanost lanova porodice postaje stresnija nego uteha. 47[American Psychiatric Association] 48 [American Orthopsychiatric Association] 49 [Group for the Advancement of Psychiatry] 50[American Family Therapy Association]

  • Na kraju, jedan ili vie lanova oseae se preplavljenim, izolovanim ili van kontrole. On se prilagoava najvie iz razloga da bi smanjio tenziju u drugima. To se zove reciprona interakcija. Na primer, kada neko preuzme previe odgovornosti za nevolje drugih u odnosu na njihova nerealna oekivanja. Onaj koji se prilagoava najvie bukvalno upija aksioznost i na taj nain lan porodice postaje najranjivi za ulazak u problematina stanja kao to su depresija, alkoholizam, razne situacije ili fizike bolesti.

    Osnovna pretpostavka doktora bouena jeste da emocionalni sistem koji je evoluirao tokom nekoliko milijardi godina upravlja sistemima ljudskih odnosa. Ljudi imaju mozak koji razmilja, jezik, sloenu psihologiju i kulturu. Emocionalni sistem utie najvie na ljudske aktivnosti i glavna je pokretaka snaga i u razvoju klinikih problema. Saznanje o tome kako emocionalni sistem funkcionie u neijoj porodici, poslu i drutvenim sistemima, otkriva nove i efikasnije opcije za reavanje problema u svakoj od ovih oblasti.

    Objavljeni radov/knjige Mareja Bouena (1966), The Use of Family Theory in Clinical Practice (srp. Upotreba porodine teorije u

    klinikoj praksi). (1974), Toward the Differentiation of Self in One's Family of Origin (srp.Ka diferencijaciji sebe

    u svojoj porodici porekla). (1978), Family Therapy in Clinical Practice (srp. Porodina terapija u klinikoj praksi),

    Northvale, NJ: Jason Aronson Inc.

    Karl Vitaker (1912-1995) 51

    Od svih harizmatinih terapeuta osnivaa na polju porodine terapije, Karl Vitaker se smatra najarolikijim. Koristio je inovativni pristup u radu sa porodicama, koji ih je primorao da koriste svoje uspavane kreativne moi da bi reili svoje probleme. Vitaker je posmatrao terapiju kao kontrakulturni proces u kome klijenti i terapeuti moraju da budu slobodni da se vrate sebi i da istrauju sebe, izvan drutvenih ogranienja (Vitaker i Rajan, 1988).

    Moda je Vitakerovo uverenje da terapija promovie lini razvoj na raun drutvenih oekivanja- proizalo iz njegove sopstvene tendencije da dejstvuje suprotno sistemu. On je prvobitno poeo svoju medicinsku karijeru u ginekoloko akuerskoj klinici koju je, meutim, napustio i otiao u svet psihijatrije. Tokom Drugog svetskog rata, radio je kao psihijatar u bolnici u Oak Rid u Tenesiju; u to vreme niko nije znao da je to bila tajna baza u kojoj se stvarao plutonijum za nuklearne bombe.

    U ovoj ustanovi Vitaker je udruio snage sa Donom Varkentinom, jo jednin inovativnim terapeutom slobodnog duha, i poeo sa eksperimentisanjem zajedno sa jo dva terapeuta koji bi ispitivali pacijenta, i u isto vreme sastajali se sa roacima pacijenta na seansama. Ovakvim radom sa pacijentima, Vitaker je sa njima razvijao jedan poseban,kreativan pristup ovoj vrsti terapije. 51Carl Whitaker (1912-1995)

  • Plodove Vitakerovog rada najbolje moemo spoznati kroz prie koje su ispriali njegovi bliski saradnici, izmeu ostalih, i prie o pacijentu, koji je bolovao od izofrenije, kako je jednom Vitakeru zapretio da e ga ubiti noem; nikada neete znati kada e se to desiti, moe biti na ulici, ili kada spavate, idete u kupatilo, i tada, iznenada - ja biu tuVitaker je iskreno odgovorio na to pacijentu, elim da vam se iskreno zahvalim; dali ste mi temu o kojoj u da razmiljam dok budem urinirao, a da to ne bude samo pitanje-da li su mi cipele ostale mokre ili ne.

    Takav stav kao i odnos prema terapiji i radu Vitaker je pokazivao tokom itavog svog profesionalnog rada.

    (1946) Vitaker je postao ef Katedre za psihijatriju na Univerzitetu Emori u Atlanti52, u Dordiji. Sa sobom je doveo i Varkentina53( pacijent mu se poalio na Vitakera, a ovaj mu je odgovorio da ga u potpunosti razume, jer je i sam vie puta poeleo da ubije Karla ...). Vitaker je zaposlio jo jednog kolegu, Tomasa Malonea54. Tih godina Vitaker i Malone su objavili knjigu Koreni psihoterapije (1953), u kojoj dokumentuju svoj novi pristup leenju mentalnih bolesti. Inae razoarani individualnim pristupom u leenju, oni su predstavili svoje eksperimente obavljene sa porodicama izofreniara.

    Ovo je bila veoma provokativna knjiga za svoje vreme; institucije za mentalno zdravlje oglasile su se protiv njihovog prekida sa tradicionalnom psihijatrijskom praksom i ne tako suptilno predloile da ovi lanovi tima sami idu na terapiju.

    Neki odaju priznanje Vitakeru za sazivanje prvog sastanka porodine terapije na Emoriju; njegovo osoblje bi odravalo polugodinju konferenciju u kojoj bi posmatrali jedan drugome rad sa porodicama izofreniara i zatim delili svoja zapaanja. 1955. godine Vhitaker poziva Dona Deksona i Gregora Bejtsona da uestvuju sa njima. Vitaker se priseao Deksona nazvavi ga mozgom koji ih je naveo na mnogo inovativnih naina razmiljanja i (Bejtsona) kao starijeg dravnika antropologa - mudraca, koji je mirisao na ljude (Vitaker i Rajan, 1988)... Tokom zajednikog rada, ova grupa je dola do jasne definicije izofrenije kao porodinog fenomena. (1965-1982) Vitaker je napustio Atlantu i radio kao profesor na Odseku za psihijatriju Univerziteta u Visconzinu55. Ovde je jo vie uvrstio svoje miljenje o porodicama i porodinoj terapiji i nazvao svoj pristup simboliko-iskustvena porodina terapija [symbolic-experiential family therapy], Vitaker i Kit, 1981): Ova vrsta terapije predstavlja iskustveni oblik susreta izmeu terapeuta i klijenta koji rade na simbolikom nivou. Drugim reima, terapeut je u interakciji sa porodicom na metaforikom nivou da bi se, na taj nain, zaobiao njihov otpor.

    Vitaker i Virdinija Satir negovali su eksperimentalni pristup porodinoj terapiji. Porodicama koje su identifikovale problem potrebno je iskustvo napredovanja, izvedeno iz intimnog interpersonalnog iskustva (terapija). Tako to postaju iskrene i otkrivene, porodice ue da budu jo iskrenije, vie izraajne, i sposobnije u ostvarivanju linog i interpersonalnog rasta. Za Vitakera to znai pruanje pomoi lanovima porodice da ih njihov svet simbolikih znaenja oslobodi tako da aktiviraju svoje unutranje procese rasta.

    52 [Emory University, Atlanta (Georgia)] 53John Warkentin 54Thomas Malone

    55 [Department of Psychiatry, University of Wiscousin]

  • Objavljeni radovi/knjige Karla Vitakera Whitaker, C.A. (1975; 1999), The Symptomatic Adolescent an AWOL Family Member, in M.

    Sugar (Ed.) The Adolescent in Group and Family Therapy (srp. Adolescent u grupnoj i porodinoj terapiji). New York: Brunner/Mazel. (2nd Edition, New Jersey: Jason Aronson).

    Whitaker, C.A. (1976), The Technique of Family Therapy (srp.Tehnike porodine terapije). In G.P.

    Sholevar (Ed.)(1977), Changing sexual values and the family. (srp. Promena seksualnih vrednosti i porodica) Springfield, Ill: Charles Thomas.

    Napier, A.Y. & Whitaker, C.A. (1978; 1988).,The Family Crucible. New York: Harper & Row. Whitaker, C.A. & Bumberry, W.A. (1988), Dancing With the Family: A Symbolic-experiential

    Approach. (srp. Ples sa porodicom) New York: Brunner/Mazel. Whitaker, C.A. & Thomas Malone Roots of Psychotherapy (srp. Koreni psihoterapije) (1953)

    Zakljuak. Vitakerovo kreativno i spontano razmiljanje formiralo je osnovu snanog i inventivnog pristupa porodinoj terapiji. On je verovao da aktivno pa i nasilno lino angaovanje, kao i briga terapeuta predstavljaju najbolji nain da se dogode promene u porodici i promovie fleksibilnost u odnosima izmeu lanova porodice. On se oslanjao na svoju linost i mudrost, pre nego na bilo koju odreenu tehniku, da bi izazvao pokretanje stvari u porodicama i da bi pomogao lanovima porodice se otvore, da budu vie svoji, onakvi kakvi zaista jesu. Vitaker je, kao i Satir, posmatrao porodicu kao celinu, a ne kao skup diskretnih pojedinaca, i tvrdio je da je nedostatak emocionalne bliskosti i razmene izmeu lanova porodice dovela do simptoma i interpersonalnih problema koji su doveli porodice u situaciju da potrae pomo terapeuta. On je izjednaio porodino zajednitvo i koheziju sa linim rastom, i naglasio vanost ukljuivanja i lanova ire porodice.Naglaavao je i izraajnu i razigranu spontanost kod dece, u leenju. Veliki, udobni ovek sa vilicom u obliku fenjera, Vitaker je voleo prisustvo gomile ljudi u sobi dok je radio terapiju. Vitaker je takoe bio pionir u korienju terapeuta saradnika, kao nain odra


Recommended