Download ppt - 03 Poreklo domacih zivotinja

03. POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA

“Korišćenje vatre, gajenje biljaka i odomaćivanje životinja predstavljaju tri

stuba na kojima počiva i čvrsto stoji celokupna ljudska zajednica i upravo je to

osnova za razvoj civilizacije uopšte".

“Nekada samo paleontologija i arheologija, a danas i molekularna biologija, najbolja su mesta da se obezbede potrebne informacije o evoluciji i domestikaciji pojedinih

vrsta životinja"

POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Evolucija – Rodonačelnici domaćih životinja – Domestikacija (vreme, mesto, suština) – Domestikacione promene ili promene na životinjama nastale pod

uticajem domestikacije

GOVEDA OVCE KOZE SVINJE KONJI MAGARAC PAS MAČKA KOKOŠ

Carstvo Animalia

Kolo Chordata

Podkolo Vertebrata

Klasa Mammalia Aves

Red Artiodactyla Perissodactyla Carnivora Galliformes

Familija Bovidae Suidae Equidae Canidae Felidae Phasianidae

Podfamilija Bovinae Ovinae Caprinae - - - - - -

Rod Bos Ovis Capra Sus Equus Canis Felis Gallus

Podrod - - - - - Asinus - - -

VrstaB. taurus, Linnaeus,

1758

Ovis aries,

Linnaeus, 1758

Capra aegagrus

Sus scrofa

Equus caballus, Linnaeus,

1758

Equus asinus,

Linnaeus, 1758

Canis lupus

Felis silvestris

Gallus gallus

Podvrsta - -

Capra a. hircus,

Linnaeus, 1758

Sus scrofa domesticus, Linnaeus,

1758

- -Canis lupus

familiaris

Felis s. catus,

Linnaeus, 1758

Gallus gallus

domesticus

Većina teorija evolucije može da se podeli u nekoliko grupa:

1. Dodarvinističke teorije evolucije,

2. Darvinova teorija evolucije,

3. Neodarvinistčike teorije evolucije,

4. Teorija molekularne neutralnosti,

5. Kreacionističke teorije evolucije

DODARVINISTIČKE TEORIJE ili dodarvinisti

Prirodnjaci koji rade pod manjim ili većim uticajem tada važećeg crkvenog mišljenja i koji jedni druge uglavnom

osporavaju.

Među dodarvinistima se ističu:

Bone, Line, Bufon, Maltus, Erasmus Darvin, Lamark

ŠARL BONE

Saznanja o embriogenezi pojedinačnih individua prenosio je na razviće celih vrsta.

Prvi počeo da koristi termin “Evolucija” i"Biologija".

KARL LINE – Carl Linnaeus (1707-1778) – otac taksonomije.

Svaka vrsta je posebno stvorena, pa je samim tim i nepromenljiva unutar nje same – tzv. “teorija nepromenljivosti”.

Da li je bio evolucionista?

Iako je uočio da u prirodi postoji borba za preživljavanjem (“rat svih protiv svih”), smatrao je to neophodnim za održavanjem prirodne ravnoteže kao sastavnog dela “Božanskog reda”.

Mnogo su značajniji njegovi radovi iz sistematike biljaka i životinja, nego iz evolucije. Sa aspekta zootehnike, Line je značajan zbog toga što je dao nazive za preko 4000 različitih organizama, uključujući i sve najznačajnije vrste domaćih životinja koje su se tada gajile.

ŽORŽ BUFON – Georges-Louis Leclerc, Conte de Buffon (1707-1788)Vek pre Darvina, Bufon je u “Historie Naturelle”, enciklopediji tada poznate prirode u 44 toma, prvi ukazao na sličnosti između čoveka i majmuna, uz pominjanje zajedničkog pretka (!!!).Iako je verovao u organske promene, nije uspeo da ih dokaže.Takođe je smatrao da okolina direktno utiče na promene kod organizama preko tzv. “organskih čestica”.

Erasmus Darvin – Erasmus Darwin (1731-1802)Zajedno sa Bufonom odbacuje Lineovu teoriju nepromenljivosti.Formulisao jednu od prvih formalnih teorija evolucije u delu “Zoonomija ili zakoni organskog života (1794-1796)” .Iako nije koristio termin “prirodna selekcija”, pokušao je da objasni evoluciju od zajedničkog pretka, evoluciju jedne vrste u drugu, kao i da na promene u živom svetu utiču stalna kompeticija i polna selekcija.

Tomas Maltus – Thomas Malthus (1766-1834)Iako ekonomista, u svom “Eseju o principima populacije (1798)” izneo je određene ideje o uticaju broja potomstva i veličine populacije na njihovo preživljavanje koje su kasnije bile veoma značajne za formulisanje Darvinove teorije prirodne selekcije.

Ričard Oven – Richard Owen (1804-1892)Anatom i taksonomista, prvi je počeo da koristi termin “homologija” koji je definisao kao “isti organ koji kod različitih životinjskih vrsta može da bude različitog oblika i funkcija” (krilo ptice ili slepog miša, šapa mačke i ruka čoveka).Smatrao je homologiju Božanskim delom. Od početka je bio veoma skeptičan prema Darvinovoj teoriji evolucije, koju je ubrzo u celini odbacio.

ŽAN LAMARK – Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829)Prvi pokretač teorije o evoluciji organskog sveta. Predlaže ”descedentnu teoriju” ili teoriju unutrašnjeg samopoboljšanja, tako da evolutivno viša bića nastaju od evolutivno nižih formi.“Lamarkizam” – teorija evolucije po kojoj se sve promene stečene tokom života nasleđuju.Strukturne promene u organizmu uglavnom nastaju pod uticajem korišćenja ili dugotrajnog nekorišćenja pojedinih organa.

Sve do pojave Mendela i njegovih istraživanja

iz oblasti genetike, Lamarkova teorija

nasleđivanja bila je najprihvatljivija za

tadašnje vreme, iako je vrlo često koristio i

“svemogućeg tvorca” kao rešenje za sve

nedoumice i dileme.

Čarls Darvin – Charles DarwinVeliku pažnju, prihvatanje, ali i žestoko osporavanje izazvala je Darvinova teorija evolucije.

ZAŠTO???

Bazira se na sledećim pretpostavkama:(1) Kod individua koje pripadaju određenim vrstama može se zapaziti značajna i neprekidna promenljivost njihovih morfoloških i fizioloških osobina.(2) Varijabilnost osobina se javlja slučajno, a promene koje nastaju kao rezultat te varijabilnosti se nasleđuju.(3) Populacije živih bića imaju sposobnost da se uvećavaju.(4) S obzirom na ograničenost resursa koji stoje na raspolaganju jednoj vrsti, prisutna je stalna borba individua određene vrste za sopstveno postojanje i obezbeđivanje egzistencije svojih potomaka.(5) Usled stalne borbe za preživljavanje, prežive samo one individue koje imaju najprilagodljivije osobine.

Konačan zaključak Darvinove teorije glasi da kaorezultat prirodnog odabiranja, tj. preživljavanja, ostaju

najprilagođenije individue jedne vrste koje vremenom, kroz stalnu borbu postaju sve bolje i bolje, kroz

generacije se sve više adaptiraju na okolne uslove i samim tim postaju najpoželjniji genotipovi koji se dalje

reprodukuju.

OSNOVE DARVINOVE

TEORIJE EVOLUCIJE

VARIJABILNOST

NASLEDNOST

SELEKCIJA

PREŽIVLJAVANJE

OSNOVE DARVINOVE

TEORIJE EVOLUCIJE

VARIJABILNOST

VARIJABILNOST

ODREĐENANastaje pod uticajem

faktora spoljašnje okoline(ishrana, klima, itd.) i javlja se

kod svih organizama iste vrste.

NEODREĐENAKod pojedinih individua iste vrste pri čemu

se uočavaju odstupanja od prvobitnog oblika ispoljavanja neke osobine.

Glavni faktor probražaja organskog sveta.

OSNOVE DARVINOVE

TEORIJE EVOLUCIJE

NASLEDNOST

SELEKCIJA

OSNOVE DARVINOVE

TEORIJE EVOLUCIJE

PREŽIVLJAVANJE

BORBA ZA OPSTANAK

Sa silama okoline Između vrsta Unutar vrste

Neodarvinizam – isključivo pod uticajem prirodnog odabiranja – “sintetička teorija evolucije”.

Panselekcionizam – selektivno preimućstvo određenih osobina.

Adaptaciona evolucija – varijabilnost koja se ispoljava tokom dovoljno dugačkog vremenskog perioda.

Teorija neutralnosti molekularne evolucije – povezivanje makro i mikro evolucije, odnosno promena na molekularnom i fenotipskom nivou.

“Sve životinje koje se mogu pripitomiti liče jedna na drugu; svaka životinja koja se ne može pripitomiti nepripitomljiva je na svoj način”.

Džared Dajmond, “Mikrobi, puške i čelik”. Dosije i Službeni list SCG, Beograd, 2004.

Sa evolutivnog aspekta, domaće životinje predstavljaju

"formu bioloških objekata koji su izvučeni ispod kontrole stabilizirajućeg odabiranja

u prirodnim uslovima"

Poreklo pojedinih vrsta domaćih životinja

Pod vrstom u zootehničkom smislu podrazumevaju se sve životinje istog roda podudarne u morfološkim i fiziološkim osobinama i koje u

međusobnom parenju daju neograničeno plodno i normalno potomstvo.

Sve vrste domaćih životinja vode poreklo od svojih divljih

predaka.

ŽIVI su divlji rodonačelnici:• psa (vuk i šakal),• konja (divlji mongolski konj),• magarca (divlji magarac),• domaćeg bivola (divlji bivo),• ovaca, koza i svinja (muflon,

divlja koza i divlja svinja).

NISU ŽIVI divlji rodnačelnici:• goveda i teških rasa konja.

Familija Canidae divergirala je od ostalih

familija mesojeda pre oko 50.000.000 godina;

Postojeće vrste kanida su divergirale od zajedničkog

pretka pre 10.000.000 godina;

Na osnovu analize mitohondrijalne DNK,

smatra se da je pas nastao mnogo pre nego što na to

ukazuju fosilni ostaci.

Poreklo PSA –Canis familiaris

Pre 15000 (12000-13000 pne.) godina, ali zašto, kad i pod kojim uslovima ???

Najverovatnije dva rodonačelnika

Vuk (Canis Lupus) Šakal (Canis aureus)

Poreklo KOZA – Capra hircus• Prirodno stanište koza su planinski regioni Evrope, Etiopije i Azije.

• Nema ih na dalekom Severu, jer nikad nisu prešle Beringov moreuz u vreme kada su Sibir i Aljaska bili deo istog kopna (Pleistocen).

RODONAČELNICI KOZA1. Bezoar koza – Capra aegargus 3. Priska – Capra prisca

2. Falkoneri koza – Capra falconeri 4. Ibeks koza – Capra ibex

1. Bezoar koza – Capra aegargus

• Živi na području Male Azije, Kavkaza i Bliskog Istoka, a u Evropi na Kritu.

• Ako ne jedini, sigurno najznačajniji rodonačelnik domaće koze.

2. Falkoneri koza – Capra falconeri

• Živi u planinskim predelima Kašmira i južne Rusije.

• Rodonačelnik koza sa spiralnim rogovima koje se danas, uglavnom, mogu pronaći u pojedinim delovima Afrike.

• Koze prikazane na staroegipatskim slikama i hijeroglifima predstavljaju potomke falkoneri koze.

3. Priska – Capra prisca • Izumrla.• Rodonačelnik balkanskih koza?

4. Ibeks koza – Capra ibex

• Živi u višim predelima Alpa i Španije.

• U Aziji naseljava predele oko Bajkalskog jezera, Turkestana i Kašmira.

• U Španiji se naziva i Capra pyrenaica.

Capra cylindricornis???

• Najmanje ispitana.

• Smatra se da ne predstavlja direktnog rodonačelnika domaćih koza, s obzirom da skoro kružan oblik rogova ove vrste ne odgovara uobičajenom, izduženom obliku rogova kod domaće koze.

Poreklo OVACA – Ovis aries

VRSTA Diplodni broj hromozoma

Sibirska snežna ovca (Ovis nivicola) 2n = 52

Domaća ovca (Ovis aries) 2n = 54

Evropski muflon (Ovis musimon) 2n = 54

Azijski muflon (Ovis orientalis) 2n = 54

Tankoroga ovca (Ovis dalli) 2n = 54

Američka planinska ovca (Ovis canadensis) 2n = 54

Arkar ovca (Ovis arcar ili Ovis ammon) 2n = 56

Argali ovca (Ovis argali ili Ovis ammon) 2n = 56

Urialska ovca (Ovis vignei) 2n = 58

Najznačajniji rodonačelnik ovaca jeste muflon (2n=54).

EVROPSKI MUFLON –

•Rodonačelnik evropskih rasa ovaca.

•Poreklo vodi sa Sardinije i Korzike, a zahvaljujući dobrim adaptacionim sposobnostima gaji se širom Evrope u otvorenim i zatvorenim lovištima, kao i u zoo-vrtovima.

•Kratkorepi sojevi naše pramenke vode poreklo od evropskog muflona.

AZIJSKI MUFLON –

•živi u šumama Male Azije i rodonačelnik je kratkorepih rasa azijskih ovaca.

Živi na prostoru od Kaspijskog mora do Himalaja.

Rodonačelnik domaćih ovaca - ????

Pretpostavka da je Argali rodonačelnik određenih dugorepih, masnorepih i masnotrtičnih rasa ovaca nije potvrđena usled različitog broja hromozoma ove dve vrste.

Arkar ovca, argali ovca, ili arkar-argali ovca ? (2n=56)

Rodonačelnik je “ovce Marka Pola”

Urialska ovca – Ovis vignei (2n=58)

Sibirska ovca – Ovis nivicola (2n=52)

Severnoamerička ovca – Ovis canadensis (2n=54)

Tankoroga ovca –Ovis dalli (2n=54)

Poreklo GOVEDA – Bos taurus

Više teorija o poreklu pravih goveda.

MONOFILETSKAJedini divlji rodonačelnik goveda je Bos

primigenius ili Tur, odnosno evropsko divlje goveče čiji je poslednji živi primerak u Evropi

ubijen tokom jednog lova u XVII veku.

Smatra se da su danas najbliže rase turu goveče škotskih visoravni i španski bikovi za

borbu, iako se ta teorija ne može u potpunosti prihvatiti kao tačna.

Tur

Bik za borbu Highlander

DIFILETSKA

Bos primigenius Bos brachyceros

Poreklo SVINJA – Sus scrofa domestica

Divlja svinja – Sus scrofa

Evropska divlja svinja – Sus scrofa ferus Azijska divlja svinja – Sus scrofa vittatus

Azijska divlja svinja –

Sus scrofa vittatus

Evropska divlja svinja

Sus scrofa ferus

Sus scrofa ferus var.

Mediterraneus

Azijska divlja svinja

Sus scrofa vittatus X

Sus scrofa ferus var. Mediterraneus

Italijanska romanska svinja Iberijska svinja

Poreklo KONJA – Equus cabalus

Monofilteska teorija – Jedan rodonačelnik:

Mongolski divlji konj

(Equus Przewalskii)

Difiletska teorija – dva rodonačelnika (1)

Equus Przewalskii Tarpan – Equus gmelini

(1) Lakše istočnjačke rase potiču od:

Difiletska teorija – dva rodonačelnika (2)

(2) Teške zapadnjačke rase ili okcidentalno konji potiču od tzv. diluvijalnih konja koji su odavno izumrli.

Pretpostavlja se da su najvažniji rodonačelnici bili:(1) Equus germanicus nehringi,(2) Equus abeli,(3) Equus woldrichi,(4) Equus mosbachensis, itd.

Evolucija konja je najbolje objašnjena od svih vrsta domaćih životinja.

Tokom kasnog Pleistocena brojna stada divljih konja naseljavala su široka prostranstva Evrope, Azije i Severne Amerike.

Pretpostavlja se da su sa područja Amerike konji nestali oko 8000 godina PNE, dok su iz Evrope, usled širenja šuma i stalnog

lova od strane paleolitskih plemena, postepeno pomerana ka istoku, odnosno ka polupustinjskim područijima centralne Azije.

Pravci migracije konja tokom istorije

Tokom DONJEG EOCENA, pre skoro 70 miliona godina, na

osnovu brojnih paleontoloških nalaza pronađenih na srednjem

zapadu Severne Amerike, utvrđeno je da je tokom tog

perioda postojala mala životinja ili Eohipus – tzv. “konj praskozorja”, koja je bila veličine lisice i koja je imala 4 razvijena i peti zakržljali

prst.Prilikom hoda eohipus se celim tabanom oslanjao na zemlju.

Tokom SREDNJEG EOCENA eohipusa je zamenio nešto

veći Orohipus koji je bio veličine današnjeg tapira i koji

je imao samo 4 dobro razvijena prsta, pri čemu je peti prst potpuno nestao.

Orohipusa je tokom DONJEG OLIGOCENA zamenio

Mesohipus, životinja veličine ovce sa 3 razvijena prsta, od

kojih je srednji bio najrazvijeniji, i četvrtim zakržljalim.

U GORNJEM OLIGOCENU mesohipusa je zamenio Miohipus.

Kod ove vrste i dalje je nastavljena redukcija broja

prstiiju, tako da je miohipus imao samo 3 razvijena prsta.

EOCEN i OLIGOCEN obuhvataju period od 70

do 25 miliona godina PNE.

Period GORNJEG MIOCENA bio je, sa aspekta evolucije konja,

značajan zbog toga što je u tom periodu Zemlju naseljavao

Merihipus kod koga je samo srednji prst dodirivao zemlju, dok su preostala dva bila redukovana

i skraćena.

Merihipusa je u periodu DONJEG PLIOCENA zamenio Pliohipus koji

je bio veličine današnje zebre i kod koga je redukacija prstiju bila još izraženija, a razvitak srednjeg

prsta još više naglašen.

MIOCEN i PLIOCEN obuhvataju period od 25 do 2 miliona god

PNE.

Tokom GORNJEG PLIOCENA javlja se životinja koja je najviše ličila na današnjeg konja. To je

tzv. Equus fosillis ili “fosilni konj”.

??? DILEMA ???

Između Pliohipusa iz DONJEG PLIOCENA i Equus Fosillis-a iz

GORNJEG PLIOCENA postojala je još jedna evolutivna forma

rodonačelnika današnjih konja.

To je bio tzv. Plesipus, i u tom slučaju vreme postojanja Equus

Fosillis-a bi se pomerila na period PLEISTOCENA.

Konačne forme divljeg rodonačelnika današnjih konja

(Equus cabalus) javljaju se, najverovatnije, tokom KVARTARA

koji je, sa hronološkog aspekta geološkog razvoja zemlje, počeo

pre oko 2 miliona godina.

Poreklo MAGARCA – Equus asinus

Zajedno sa konjem spada u isti rod.

Vodi poreklo od dva divlja rodonačelnika koja su i danas

živa.

(2) Somalijski divlji magarac – E. a. somaliensis

(1) Nubijski divlji magarac –

E. a. africanus

POREKLO DOMAĆE ŽIVINE:

DOMAĆA KOKOŠ – Gallus domesticus:

Divlja bankiva kokoš – Gallus ferrugineus

ĆURKA – Meleagris gallopavo domestica:

Divlja ćurka – Meleagris gallopavo

GUSKA – Anser domesticus:

Divlja siva guska – Anser cinereus

PATKA – Anas boschas domestica:

Divlja patka – Anas boschas

GOLUB – Columba fornes:

Divlji golub – Columba livia

a) evropski divlji golub

b) persijski sivi golub pećinar

MORKA (BISERKA) – Numida meleagris:

Divlja afrička morka – Numida meleagris

MOŠUSNA PATKA – Sairina domestica:

Divlja mošus patka – Sairina moschata

MAČKA – Felis domestica:

(1) Afrička divlja mačka – Felis ocreata (verovatnija)

(2) Evropska divlja mačka – Felis silvestris

KUNIĆ – Lepus cuniculus:

Divlji kunić

ŠTA JE DOMAĆA ŽIVOTINJA ???

VILKENS (Wilckens Martin, 1834-1897) smatra da su domaće životinje sve one koje je čovek putem veštačkog

odabiranja i nege uspeo da prilagodi za svoje potrebe, koje se pod njegovim uticajem redovno razmnožavaju i

koje se nalaze pod uticajem veštačkog odgajivanja.

KELER (Keller Conrad, 1848-1928) pod pojmom "domaća životinja" podrazumeva sve one životinje koje su ušle u

trajnu simbiozu ili zajednički život sa čovekom koji ih, sa svoje strane, koristi za ispunjenje određenih privrednih

ciljeva i u toj simbiozi one se trajno i redovno razmnožavaju, podvrgavajući se pri tom dugotrajnom ili

kratkotrajnom odgajivačkom uticaju čoveka.

ADAMEC (Adametz Leopold, 1861-1941) napominje da naglašavanje samo privredne koristi koje čovek ima nije

dovoljno da bi se neka životinja okarakterisala kao "domaća", jer odgajivač skoro od svih životinja koje gaji može da ima neku korist, a da pri tom životinja ne bude obavezno iz grupe domaćih (ribe, pčele, gmizavci itd.).

Izuzetno važna osobina domaćih životinja mora da bude njihovo pravilno i redovno razmnožavanje, kao i

odgovor na primenjenu selekciju od strane odgajivača.

OGRIZEK (Ogrizek Albert, 1891-1970) smatra da je za određivanje pojma "domaća životinja" izuzetno značajno psihičko stanje životinja. Za prvobitno pripitomljavanje i

kasniju domestikaciju bile su pogodnije one životinje koje su u slobodnoj prirodi ispoljavale slabije znake

agresivnosti i veće sklonosti ka životu u blizini ljudi. Te vrste životinja bile su pogodnije za postepenu

domestikaciju, odnosno za trajnu simbiozu sa čovekom pod čijom su zaštitom zadržale redovnu i normalno

ispoljenu plodnost.

Jedna od ključnih osobina domaćih životinja, koja ih potpuno razdvaja od divljih rodonačelnika, jeste njihova trajna privrženost gazdinstvu, kao i ispoljena poslušnost

prema čoveku.

BORISENKO smatra da pod pojmom "domaća životinja" treba podrazumevati one životinje koje su iz nekog razloga korisne čoveku, koje u sebi nose

pečat čovekovog rada, koje su zavisne od uslova na gazdinstvu, koje su prilagođene “neprirodnim”

uslovima razmnožavanja i koje se iz generacije u generaciju podvrgavaju veštačkoj selekciji.

NIKOLIĆ i SIMOVIĆ navode da pod pojmom "domaća životinja" treba podrazumevati sve one

životinje koje je čovek pripitomljavanjem, veštačkom selekcijom, odgajivanjem i negom prilagodio svojim

ekonomskim potrebama i zahtevima.

DOMAĆA ŽIVOTINJA

Privredna korist

Redovno razmnožavanje

Privrženost čoveku / gazdinstvu

Podivljale životinje su domesticirani uzorci koji su iz različitih razloga napustili uslove domestikatora.

Takve životinje poprimaju neke od osobina koje nisu svojstvene domaćim, ali sa druge strane ne poprimaju ni sve osobine koje su karakteristične za divlje.

Pripitomljene životinje su one koje ne ispunjavaju sve

navedene kriterijuma, već samo neke od njih.

Prema DARVINU:

1. Domestikacija u svojoj osnovi predstavlja više nego ropstvo životinja - ona predstavlja dugotrajan proces odgajivanja u zarobljeništvu;

2. Domestikacija obuhvata ciljeve koji su orijentisani i usmeravani od strane čoveka;

3. Iako se domaće životinje odlikuju većom stopom plodnosti od svojih divljih rodonačelnika, čovek u početnom periodu domestikacije nije svesno doprinosio povećanju plodnosti;

4. Domestikacija na određeni način donosi atrofiju i zakržljavanje organizma;

5. Domestikaciji su, pre svega, bile podložne životinje koje su ispoljavale određeni oblik "prijemčljivosti" za pokoravanje čoveku.

STEPENI DOMESTIKACIJE ŽIVOTINJA

Divlje životinjeVrste koje se evolutivno razvijaju bez

ikakvog uticaja čoveka.

Gajene životinje

Vrste koje čovek gaji zbog određene koristi, ali nisu predmet domestikacije.

Pripitomljene životinje

Vrste koje su, ali i ne moraju da budu, pod domestikacijom, pri čemu ispoljavaju neki

od 3 kriterijuma za domaće životinje.

Domaće životinje

Vrste koje se duži vremenski period nalaze pod domestikacionim pritiskom i koje

ispunjavaju sva 3 kriterijuma.

Podivljale životinje

Životinje koje su se nakon domestikacije našle van kontrole i uticaja čoveka.

Da bi jedva vrsta životinja bila pogodna za domestikaciju treba da ispuni sledeće uslove:

1. “Fleksibilna” ishrana – sposobnost vrste da konzumira veći broj hraniva različitog porekla;

2. Intenzivna stopa rasta – brže dostizanje polne zrelosti;

3. Sposobnost za razmnožavanjem u “zarobljeništvu”;

4. Neagresivno ponašanje – naročito prema ljudima;

5. Miran temperament – nervozne životinje češće pokušavaju da pobegnu;

6. Ispoljena socijalna hijerarhija u grupi – životinje treba da prepoznaju čoveka kao “lidera” grupe.

Suštinadomestikacije

Izvlačenje ili uklanjanje organizama ispod određenog selekcijskog pritiska koji je trajao generacijama, tako da se

oni nalaze van kontrole stabilizirajućeg odabiranja koje vlada u slobodnim i divljim populacijama.

Šta je posledica toga? Specijalizacija u jednom određenom pravcu,

odnosno despecijalizacija u mnogim ili u svim drugim pravcima, izuzev onoga u kome je

specijalizacija od strane čoveka usmerena.

Uzrok promena tokom

domestikacije?

Promene u ponašanju

Prvobitna selekcija

Pogodnost za domestikacij

u

Adaptacija životinja na život

sa ljudima

Selekcija protiv agresivnosti

Fiziološke promene

Promene u hormonalnom i neurohemijskom sistemu

Dugotrajan efekat na razvoj životinja

ETOLOŠKE KARAKTERISTIKE OD ZNAČAJA ZA DOMESTIKACIJU

POŽELJNE NEPOŽELJNE

1) SOCIJALNA STRUKTURA POPULACIJE

• Dominantna hijerarhijska organizacija • Teritorijalna organizacija

• Izražena veličina grupe – stada • Veličina grupe bazirana na porodici

• U stadu su i mužjaci i ženke • Mužjaci žive odvojene od grupe

2) INTRA- I INTER-VRSNO AGRESIVNO PONAŠANJE

• Neagresivno ponašanje • Prirodno agresivno ponašanje

3) SEKSUALNO PONAŠANJE

• Slobodno parenje • Formiranje parova pre parenja

• Mužjaci dominiraju • Ženke dominiraju

• Mužjaci iniciraju parenje • Ženke iniciraju parenje

• Signali za parenje bazirani na pokretu ili pozi

• Signali za parenje bazirani na boji ili morfološkim promenama

5) ODGOVOR / REAKCIJA KA LJUDIMA

• Lako pripitomljive • Teško pripitomljive

• Nedaleko udaljavanje od čoveka • Daleko udaljavanje od čoveka

• Neagresivno ponašanje • Agresivno ponašanje

• Laka kontrola • Otežana kontrola

• Izazivanje pažnje odgajivača • Nezavisnost / ne izazivanje pažnje

6) TEMPERAMENT

• Manja osetljivost ka promenama životnih uslova

• Izražena osetljivost ka promenama životnih uslova

7) LOKOMOTORNE AKTIVNOSTI I IZBOR ŽIVOTNOG OKRUŽENJA

• Ograničena pokretljivost • Izražena pokretljivost

• Manji životni prostor • Veliki životni prostor

• Otpornost ka ekološkim promenama • Osetljivost ka ekološkim promenama

• Nemanje potrebe za skloništem • Potreba za skloništem

8) HRANIDBENO PONAŠANJE

• Uopštena ishrana • Specifične hranidbene navike / zahtevi

Domestikacija je proces u kome se zarobljene životinje prilagođavaju odgajivaču i uslovima koje on obezbeđuje.

Tokom domestikacije dešavaju se fenotipske promene koje utiču da se domaće životinje značajno razlikuju od rodonačelnika.

Adaptacija se postiže genetskim promenama koje se dešavaju i čiji se efekat kumulira tokom većeg broja generacija.

KARAKTERISTIKE DOMESTIKACIJE

POČETAK DOMESTIKACIJE:

period kamenog doba, pre 10–15000 godina

• (I) pas;

• (II) ovca, koza, goveda, svinje i magarci;

• (III) konji, kamile, lame, mačke, kunići, severni jeleni;

• Od ptica: kokoši, guske, plovke i ćurke.

MESTO DOMESTIKACIJE:

Primarnu poziciju ima:

• područje jugoistočne Azije,

• delimično južna i centralna Amerika,

• područje koje u obliku mesečevog srpa obuhvata Mediteran (odnosno Severnu Afriku, Bliski Istok i južne delove Evrope).

Vrsta Vreme domestikacije Mesto domestikacije

SISARI (prvi “krug” domestikacije)

Pas 13-15000 PNE Različita mesta domestikacije

Koza 8000-9000 PNE (Evropa), Azija i Srednji Istok

Ovca 8000 PNE Evropa, Azija i Srednji Istok

Goveda 6000-8000 PNE Indija, Srednji Istok i Sub-sahara

Svinja 6000-8000 PNE Evropa, Kina, Daleki Istok

Mačka 6000-7000 PNE Mediteranski Bazen

Konj 4000-5000 PNE Mongolija, Rusija

Magarac 5000 PNE Istočna Afrika, Egipat

Bivo 4000 PNE Kina

Lama 3500 PNE Peru

Kamila 2500 PNE Centralna Azija, Arabija, Ist. Afrika

Jak 2500 PNE Tibet

Alpaka 1500 PNE Peru

Kunić 1600 Evropa


PTICE (prvi “krug” domestikacije)

Kokoška 6000 PNE Indija i Južna Azija

Guska 1500 PNE Evropa

Patka 1000 PNE Kina

Ćurka 500 PNE Meksiko

Drugi “krug” domestikacije:


Pčela 4000 PNE Različita mesta

Azijski slon 2000 PNE Indijska “Dolina civilizacije”

Severni jelen 1000 PNE Sibir

Japanska prepelica 1100-1900 Japan

Kanarinac 1600 Kanarska ostrva, Evropa

“Moderna” domestikacija:


Pacov XIX vek Engleska

Lisica XIX vek Evropa

Hrčak 1930-te SAD

Delfin (???) 1950-te (?) SAD, SSSR

Jelen 1970-te Novi Zeland, Severna Evropa

Srednja i Južna Amerika

Evropa i Mediteran Bliski i Srednji Istok

Jugoistočna Azija

Istočna Afrika

CENTRI DOMESTIKACIJE

Daleki istok

Ćurka

Mošusna patka

Lama i alpacaKokoš

Guska i patkaGoveda, svinja, ovca i koza

Bivo, svinja,

jak

Konj

Magarac

ZAJEDNIČKE PROMENE NA ŽIVOTINJAMA TOKOM DOMESTIKACIJE

FENOTIPSKA PROMENA VRSTA ŽIVOTINJE

• Pojava ekstremno velikih ili malihživotinja..... Sve vrste

• Šarena boja dlačnog pokrivača......................... Sve vrste

• Talasasta ili kovrdžava dlaka ili vlakno........... Sve vrste

• Uvijen rep............................................................ Psi i svinje

• Skraćen rep ili manji broj repnih pršljenova.. Psi, mačke, ovce

• Oborene (klopave) uši........................................ Psi, svinje, ovce, koze, goveda

• Promene u reporduktivnom ciklusu................. Sve vrste, osim koza i ovaca

DOMESTIKACIONE PROMENE NA ŽIVOTINJAMA

PROMENE NA ŽIVOTINJAMA TOKOM DOMESTIKACIJE

Morfološke Fiziološke Psihičke

MORFOLOŠKE PROMENE KOD ŽIVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE (1)

• Promene u veličini i telesnoj masi životinja (izraženije kod nepreživara i živine u odnosu na preživare);

• Promene u boji dlake (najizraženije kod pasa, goveda, konja);

• Promene u obliku, veličini i pravcu pružanja rogova (kod goveda i ovaca);

MORFOLOŠKE PROMENE KOD ŽIVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE (2)

• Promene u obliku glave (kod svinja i pasa);• Promene u obliku i položaju ušiju (kod pasa,

svinja, kunića, goveda);• Promene u rasporedu ćube i obliku kreste;• Promene dlake u vunu (ovce);• Promene u pigmentaciji i veličini kože (pojava

kožnih nabora, masne grbe), itd.

FIZIOLOŠKE PROMENE KOD ŽIVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE

• Promene u fiziološkim reakcijama i pragu odgovora na stres;

• Promene u strukturi i tempu rasta;• Promene u reprodukciji (promene u

polnom nagonu, u vremenu, načinu i jačini njegove pojave, promene u sezoni parenja itd.);

• Promene u sekundarnim polnim karakteristikama;

• Promene u proizvodnim osobinama – (mlečnost, tovnost, nosivost....);

• Smanjena otpornost ka bolestima i lošim uslovima ishrane, smeštaja i nege, itd.

PSIHIČKE / ETOLOŠKE PROMENE KOD ŽIVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE

• Lakši trening i obučavanje;• Uprošćavanje reakcija, obrazaca ponašanja i aktivnosti;

• Smanjivanje reaktivnosti nervnog sistema u odgovoru na stres;• Promene u inteligenciji, itd.

DOMESTIKACIJA DANAS ???

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (1)

• POČETAK: 1959. godina u Institutu za citologiju i genetiku Ruske Akademije Nauka u Novosibirsku;

• INICIJALNA POPULACIJA: 30 mužjaka i 100 ženki;

• POREKLO ŽIVOTINJA: Komercijalna farma u Estoniji;

• Od početka XX veka te lisice se gaje u zarobljeništvu;

• Osnovne faze domestikacije (hvatanje, izolacija, držanje u kavezima) već obavljene;

• Jedini selekcijski kriterijum je bila POKORNOST;

• Serija testova u cilju utvrđivanja odnosa ka ljudima;

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (2a)

Nakon dostizanja polne zrelosti, sve lisice su ocenjivane i klasirane:

• Klasa III – najmanje domestikovane životinje; nepoverljive ka ljudima, brane se od hvatanja.

• Klasa II – dopuštaju kontakt sa ljudima, ali bez prijateljskog odnosa ka njima.

• Klasa I – prijateljski raspoložene ka ljudima, umiljate, mašu repom, itd.

Klasa III Klasa II Klasa I

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (2b)

Nakon 6 generacija selekcije uvedena je još jedna klasa:

• Klasa IE – “domestikovana elita” – trude se da uspostave kontakt sa ljudima, umiljate, mazne, njuškaju i ližu ruke ljudima kao psi.


• Nakon 10 generacija selekcije 18% mladih je bila IE klasa;

• Nakon 20 generacija selekcije 35% mladih je bila IE klasa;

• 2000. godine 70-80% mladih je bilo IE klasa.

Nakon 45 godina selekcije (više od 35 generacija selekcije) formirana je u svetu jedinstvena populacija od 100 priplodnih domestikovanih lisica.

KARAKTERISTIKE:

• Umiljate i mazne,

• Uspostavljaju veoma prijateljski odnos sa ljudima,

• Trude se da privuku pažnju ljudi,

• Ako pobegnu u slobodnu divljinu, vraćaju se na farmu, itd.


Veoma očigledne razlike između domestikovanih i divljih lisica:

• Promene u socijalnom ponašanju;

• Novorođeno potomstvo domestikovanih lisica reaguje na zvučne stimule 2 dana ranije od divljih lisica;

• Mladunčad divljih lisica ispoljava prve reakcije straha u uzrastu od 6 nedelja, a domestikovano potomstvo posle 9 nedelje – kasnija reakcija na strah je povezana sa promenama u nivou kortikosteroida u plazmi kod domestikovanih lisica;

• Domestikovana mladunčad se brže inkorporira u životno okruženje koje kontroliše čovek;

• Pojava novih osobina: promene u boji krzna, gubitak pigmenatcije, itd.


POJAVA NOVIH OSOBINA:

• promene u boji krzna,

• gubitak pigmenatcije na pojedinim delovima tela (npr. “zvezda” na čelu),

• pojava uvijenog repa i opuštenih ušiju, itd.

Pitanja za razmišljanje:

1. Rodonačelnici preživara

2. Rodonačelnici nepreživara

3. Evolucija konja

4. Definicija i karakteristike domaćih životinja

5. Vreme i mesto domestikacije

6. Suština domestikacije

7. Stepeni domestikacije životinja

8. Promene na životinjama tokom domestikacije