ZVUČNA ZAŠTITA - ZAŠTITA OD BUKE

Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci ("Sl. glasnik RS", br. 96/2011, 78/2015 i 93/2019) propisuju se:

• minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju buci, a naročito rizika od nastanka oštećenja sluha,

• zahtevi koje su dužni da ispune pravna lica sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline u postupku preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline,

• granične vrednosti izloženosti buci,

• akcione vrednosti izloženosti buci i vršne vrednosti zvučnog pritiska.

Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi buci.

Zvučna zaštita radnih, poslovnih ili stambenih prostorija

Akustička obrada radnih, poslovnih ili stambenih prostorija odnosno ugradnja apsorpcionih materijala predstavlja jednu od metoda za kontrolu odnosno snižavanje nivoa buke u zatvorenim prostorima.

Za akustičku obradu prostorija koriste se materijali koji mogu da smanje refleksiju zvučnih talasa od graničnih zidova prostorije, na taj način što apsorbuju deo zvučne energije koja padne na zid prostorije.

Takvi materijali se nazivaju apsorpcioni materijali i oni se karakterišu koeficijentom apsorpcije, kao frekvencijski zavisnom veličinom.

Koeficijent apsorpcije definiše sposobnost nekog materijala da apsorbuje i transformiše deo zvučne energije u drugi oblik (najčešće toplotni).

Jednostruke pregrade su homogene pregrade i sačinjene su od jednog materijala u jednom sloju (na primer zid od opeke).

Jednostruke pregrade mogu biti sačinjene od više materijala u više slojeva, s tim da su drugi materijali znatno manje zastupljeni (što znači da im je znatno manja površinska masa u odnosu na glavni sloj) u odnosu na osnovni materijal, tako da nemaju značajni uticaj na izolacionu moć pregrade (na primer zid omalterisan sa jedne strane, a sa druge strane obložen lamperijom).

Prema zakonu mase važe sledeća tri stava:

• Izolaciona moć pregrade srazmerna je površinskoj masi pregrade i frekvenciji;

• Udvostručavanjem mase pregrade izolaciona moć se povećava za 6 dB;

• Povećanjem frekvencije za jednu oktavu (udvostručavanjem frekvencije) izolaciona moć se povećava za 6 dB.

Pregrade treba da su neprobojne na vazduh. Utvrđeno je da otvori, pukotine pa čak i prskotine manje od 1/10 mm u širini su veoma pogodne za skoro nesmetan prolaz zvuka iz jedne u drugu prostoriju (zvučni “mostovi”).

Od vrata se očekuje da nam obezbede odgovarajuću zvučnu zaštitu što zavisi od njihove konstrukcije. Obična vrata pružaju samo 20 dB zvučne zaštite, delom zbog male težine, a delom zbog nezaptivanja. Specijalno rađena vrata za zvučnu zaštitu, koja se grade od drveta ili lima sa ispunom od mineralne vune i sa drugim elementima pogodnim za zvučno gušenje, mogu pružiti i od 40-48 dB zvučne zaštite, a ako su još i dvostruka i do 50 dB.

Za dobru zvučnu izolaciju, pored vrata, neophodna je i dobra izolacija prozora.

Prozori sa jednim staklom tretiraju se kao i jednostruke pregrade pa se efikasnost zasniva na težini pregrade odnosno stakla.

Što je staklo tanje, zvučna zaštita je manja i obrnuto. Bolja zvučna izolacija postiže se kod prozora sa dvostrukim ili čak trostrukim staklom. Dvostruki prozori su u stvari dvoslojne pregrade sa vazdušnim međuslojem.

Dobri rezultati se postižu:

• deblja stakla različitih debljina daju bolju izolaciju,• veći razmak između stakala daje veću zaštitu,• staklo sa okvirom treba povezati elastičnim materijalima (guma i pluta) koji će umanjiti prenos vibracija na ram,• korišćenje apsorpcionih materijala u prozorskoj kutiji između stakala.

Zvučna ili akustička izolacija poda su mere koje sprečavaju širenje takozvanog udarnog zvuka. Ova vrsta zvuka je posebno karakteristična za podove, jer se po podu stalno hoda i pomera nameštaj, na pod nam iz ruku ispadaju stvari ili se na podu nalaze mašine koje za vreme rada vibriraju i slično. Kao rešenje problema zvučne izolacije mogu se koristiti plivajući podovi odnosno podovi koji se na noseću konstrukciju ne oslanjaju direktno, već su od nje odvojeni mekim i elastičnim slojem koji prigušuje zvuk. Taj sloj se naziva plivajuća masa, zvučni apsorber ili prigušujući sloj.

Zvučna izolacija plafona jedan je od najčešćih, a ujedno i najteže rešivih problema u praksi.

Prodor vazdušnog zvuka sputava se konstrukcijom visećih tavanica čija efikasnost zavisi od same konstrukcije i od udaljenosti iste od međuspratne konstrukcije (najmanje bar 20 cm). Što je veća udaljenost to je bolja zaštita. Najbolji rezultati će se dobiti ako se za plafon koriste akustične ploče od prigušujućih materijala, a veza između samih ploča i zidova da je sa što boljim zaptivanjem.

Zaštita radnog prostora od buke

Industrijska buka

Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu, ali, takođe, mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na otvorenom prostoru.

Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine.

Mašinska oprema uključuje mašine koje se koriste u industrijske svrhe kao što su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlađenje i ventilaciona oprema.

Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe:• Mehanički (zupčasti prenos, ležajevi, kaišni prenos, ventilatori i druge

rotacione komponente),• Aerodinamički (protok fluida – vazduha ili neke tečnosti) i• Magnetni (magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora).

Mehanizmi generisanja buke mehaničke prirode mogu se uglavnom veoma uspešno eliminisati permanentnim praćenjem stanja mašinske opreme i redovnim održavanjem. Nepravilno održavanje može dovesti do povećanja nivoa buke i do 20 dB.

Aerodinamička buka nastaje kao posledica kretanja fluida (obično vazduha) kroz i oko mašine.

Magnetni izvori buke postoje kod električnih motora, generatora, transformatora i svetlosnih uređaja.

Smanjenje buke u proizvodnim halama apsorpcionim materijalima Ako u proizvodnoj hali, buka nije adekvatno kontrolisana, radnik je izloženoj povećanoj buci jer se zvuk u svom kretanju od zvučnog izvora odbija od površina – pregrada, na koje nailazi, pa je uho radnika napadnuto direktnim zvukom od zvučnog izvora i indirektnim zvucima od istog zvučnog izvora.

Takav slučaj se može rešiti oblaganjem površina hale apsorpcionim materijalima koji će primljeni zvuk upiti (prigušiti) i neće mu dozvoliti da se odbija.

Deo zvučne energije koji se provlači kroz barijeru i koji se gubi u njoj je apsorbovan (upijen, prigušen), a stepen gubitka energije usled upijanja je stepen apsorpcije.

Akustički materijal koji se koristi za akustičku obradu prostorija može se podeliti na:

a) porozne materijale namenjene za apsorpciju na visokim frekvencijama;b) mehaničke rezonatore namenjene za apsorpciju na srednjim frekvencijama; c) akustičke rezonatore namenjene za apsorpciju na niskim frekvencijama.

Porozni materijali su prožeti porama i sitnim kanalima. Tipični primer su tekstilni materijal, staklena ili mineralna vuna, heraklit ploče, poliuretanske ploče i drugo. Apsorpcija se ostvaruje prodiranjem zvučne energije u pore, gde se zvučna energija usled trenja pretvara u toplotu.

Mehanički rezonatori su apsorpcioni sistemi koji se sastoje od membrane koja može biti tanka drvena, metalna, staklena, kožna ili plastična, pričvršćene na zid preko nosača i vazdušne komore ili komore ispunjene poroznim materijalom koja se nalazi iza ploče. Membrana vibrira pod uticajem zvučnih talasa pri čemu se troši zvučna energija.

Akustički rezonatori se izrađuju najčešće u obliku:• pojedinačnih rezonatora u obliku posuda različitih oblika, određene zapremine sa otvorom u obliku grla,• perforiranih ploča sa okruglim ili duguljastim otvorima, pričvršćenih na zid preko nosača i vazdušne komore.

Da bi se velika industrijska buka uspešno prigušila neophodno je pored pravilnog izbora apsorbenasa obložiti istim što veću površinu. Na ovaj način pogodno je smanjiti buku ako u hali postoji veći broj mašina koje proizvode buku i koje su raspoređene po celoj površini hale.

Međutim, ako u hali ima više mašina, ali samo jedna predstavlja veći zvučni izvor, onda se problem može rešiti na neki od sledećih načina:

1. Ako je moguće, bučnu mašinu potrebno je izolovati, a da se pri tome rad mašine ne remeti.

2. Uspešnija je zaštita od buke koju proizvodi mašina ukoliko se radnik koji na njoj radi izoluje zajedno sa mašinom. Na ovaj način postiže se da ostali radnici u hali imaju povoljnije uslove rada od radnika koji je izolovan i koji mora da koristi odgovarajuća zaštitna sredstva (na primer zaštitu za uši).

Smanjenje buke od ventilacionih uređaja

U industrijskim radnim prostorijama, u kojima se koristi veštačka ventilacija, prisutna je buka od ventilacionih motora i ostalih uređaja koja se putem ventilacionih kanala može preneti i u udaljene prostorije.

Buka od ventilacionih uređaja može nastati iz više razloga.

• Najveću buku stvara motor ventilatora zbog velikog broja obrtaja. • Drugi razlog leži u vibriranju limenih cevi usled prenosa vibracija sa

motora. • Buka nastaje i zbog jakog strujanja vazduha kroz ventilacione cevi što

dovodi do kovitlanja vazduha u cevima. • Takođe, buku može izazvati i sudar jako pokretnog i mirnog vazduha pri

ulazu i izlazu vazduha iz cevi.

Preduzimanjem sledećih mera može se smanjiti buka ventilacionih uređaja:

• Motor ventilacionog uređaja potrebno je osloniti na elastične podmetače i na taj način smanjiti mehaničke vibracije.

• Kovitlajući vazduh će biti manji ako je brzina vazdušnog toka manja, a površina preseka cevi veća. Ako je presek cevi neodgovarajući za brzinu protoka (velika brzina) buka usled kovitlanja vazduha može se smanjiti unutrašnjim oblaganjem cevi apsorpcionim poroznim materijalima.

• Završni delovi ventilacionih kanala treba da budu prošireni pod uglom od 15° jer se time može izbeći stvaranje većih kovitlanja vazduha na ulazu u sudaru sa mirnim vazduhom.