Zvonimir Golubović-Novi Sad u Ratu i Revoluciji

7/23/2019 Zvonimir Golubovi-Novi Sad u Ratu i Revoluciji

1/756


2/756

INSTITUT ZA IZUAVANJE ISTORIJE VOJVODINEEdicija Vojvodina u borbi

SERIJA HRONIKEKnjiga 13

RedakcijaZvonimir Golubovi, dr Danilo Keci, dr Jan Kme, mr Ran-

ko Konar, Dura Laak, dr andor Mesaro, ivan Milisavac, Novak Petrovi, Sreta Savie, Magda Simin i ivan Tadi

Urednici


3/756

MILA OBANSKIZVONIMIR GOLUBOVI

IVAN KUMANOV

N O V I S A D

U RATU I REVOLUCIJI

1941 1945.

KNJIGA I

Novi Sad, 1976.


4/756

Recenzentidr Pero Dam j ano viedr Nikola Petrovi

Redaktordr Nikola Petrovi

Sredstva za izdavanje ove knjige obezbedili su Pokrajinskidb SUBNOR N i S d O ti ki db SUBNOR N i


5/756

PREDGOVOR

Ova kronika rezultat je viegodinjeg nauno-istraiva-kog rada troje autora u brojnim arhivima, institutima, muzejima i njima srodnim ustanovama u zemlji i u SR Maarskoj. U uvodnom delu knjige obraeni su najznaajniji dogaaji od nastanka Novog Sada do aprila 1941. godine, sa posebnim naglaskom na razvitak revolucionarnog radnikog pok

reta i Komunistike partije Jugoslavije izmeu dva svetskarata. Glavni deo knjige obuhvata vreme od izbijanja april-skog rata 1941. do kraja februara 1942. godine. Ovakva kronoloka podela je uslovljena razvitkom narodnooslobodilakeborbe u Novom Sadu i predstavlja odreenu istorijsku celinu.

U drugoj knjizi obrauju se dogaaji od marta 1942. dokraja maja 1945. godine. Na kraju druge knjige dati su pojedini prilozi, spiskovi, biografije i registri.

Prihvatajui se ovog posla bili smo svesni da e rad naovim dvema knjigama biti vrlo sloen i dug. jer je to kronika grada koji je imao izuzetno znaajnu i bogatu revolucionarnu prolost, bio i ostao znaajno kulturno, administrativno, industrijsko i politiko sredite Vojvodine. Valjalo jeizvriti to potpuniju i objektivniju rekonstrukciju dogaaja koji su se odigrali u Novom Sadu od 1941. do 1945. Moralose voditi rauna i o tom da e knjiga posluiti kao korisnotivo za zaviajnu istoriju u kolama i drugim obrazovnimustanovama; da e koristiti drutveno-politikim organizacijama za obeleavanje pojedinih jubileja; da e muzejima i slinim ustanovama koristiti kao istorijska podloga za

izlobe i druge manifestacije; da e naunim, kulturnim i drugim radnicima dobro doi za dalji rad na obradi naeg na-rodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije.

Koliko smo u tim nastojanjima uspeli najbolje e cenitiitaoci. Pri tim ocenama valja uzeti u obzir i one problemekoji su stajali pred autorima a to su: mali broj originalnihdokumenata i malobrojnost memoarske grae uz sve prisut

5


6/756

ne slabosti ove vrste istorijskih izvora. Treba imati u vidu ito da je gotovo sav rukovodei kadar iz. prve ustanike godine izginuo te da preiveli uesnici, ma koliko da se dobroseaju dogaaja vezanih za njih same, s obzirom na ilegalne uslove rada, niti su znali, niti su mogli znati, ta su sveradili njihovi saborci koji nisu preiveli rat. Takoe senisu mogli anketirati ni svi oni koji su doekali osloboenje.Uz to valja napomenuti da je rad u pojedinim arhivima biootean zbog nesreenosti pojedinih fondova, nedostatka nauno obavetajnih sredstava o arhivskim fondovima i graikao i to da se jedan deo grae jo uvek tretira kao recentanili da je nedostupan istraivaima.

Iz karakteristika postojee istorijske grae preteno su

proistekle i slabosti veine do sada napisanih radova, posveenih nedavnoj istorijskoj prolosti naih naroda i narodnosti: nekompletnost faktografije, regionalnost, jednostranost u

pogledu tematske obrade i slino.Nepotrebno je da ovde nabrajamo sve arhive, muzeje, bib

lioteke i druge ustanove u zemlji i inostranstvu gde su vrena istraivanja. U radu na knjizi najvie smo se koristili dokumentima i graom koja je arhivski pohranjena u Istorij-skom arhivu PK SKS za Vojvodinu, a sada se nalazi u Muzeiu

socijalistike revolucije Vojvodine u Novom Sadu. Pregledali smo sve one materijale i objavljene radove u kojima smomogli pronai direktne ili indirektne podatke za nau temu.

Svesni smo da u knjizi neki detalji nisu obraeni ili sumoda nedovoljno obraeni. Do toga je dolo iskljuivo usledne raspolaganja potrebnim podacima. Zato se izvinjavamosvima onima kojima smo na taj nain uinili nepravdu. Istovremeno molimo sve one koji uoe i neke druse Dropuste uknjizi ili imaju nove sugestije, da nam na to uka.u i skrenupanju kako bi se u drugoj knjizi izbegle ili bile na neki nain ispravljene.

Na kraju smatramo za: svoju prijatnu dunost i obavezuda se zahvalimo svima onima koii su nam na bilo koji nainpomogli u toku rada na knjizi. Veliku zahvalnost dugujemoOvtinskom odboru SUB NOR-a Novi Sad, a posebno nekimnjegovim lanovima, koji su nam pruili vrlo povoljne usloveza rad, pa je zahvaljujui toj pomoi pisanje ove knjige znat

no ubrzano i uspeno zavreno. AutoriNovi Sad, oktobra 1976.


7/756

Nastanak i razvitak radnikog pokreta

u Novom Sadu do 1941. godine


8/756


9/756

NASTANAK I RAZVITAK RADNIKOG POKRETAU NOVOM SADU DO 1941. GODINE

Nastanak i razvitak Novog Sada do 1918.

Uslovi za razvitak starih naselja i podizanje novih na-stali su u Vojvodini tek po isterivanju Turaka iz tih kra-

jeva. Turci su vladali u Bakoj od 1542. do 1687, a u Banatudo 1718. godine. Za njihove vladavine u Bakoj, usled stal-

nih ratova, stanovnitvo je bilo razreeno, siromano, ze-mlja zaputena, obrasla ipragom i korovom, stara sela pro-pala, a nova se sastojala iz nekoliko primitivno sazidanihkua. Ekonomski i vojniki interesi Austrije, koja je zago-spodarila ovim krajevima, zahtevali su da se opustoena izaputena zemlja sa razreenim stanovnitvom to pre na-seli. Meu prvim naseljima, koja nastaju po isterivanju Tu-raka, bio je i Novi Sad.

Naselje od dvadesetak stanovnika nastalo je 1694. ujugoistonom delu Panonske nizije na movarnom tlu Du-nava, koji je jo u vreme Rimljana spajao Balkan sa raznimvarvarskim plemenima nastanjenim severno od Dunava, akasnije postao jedan od glavnih puteva Evrope. Pogodangeografski poloaj, na glavnoj evropskoj vodenoj arteriji,koja ga je otvarala prema srednjoj Evropi i Istoku, uticao

je na njegov razvoj, i naselje se ve do sredine XVIII vekarazvilo u iv zanatlijskotrgovaki, a u kasnijem periodu iu ekonomski, kulturni i politiki centar Vojvodine. Sa eko-nomskim razvitkom bilo je u stalnom porastu i njegovo sta-

novnitvo, i Novi Sad je od 1.000 stanovnika krajem XVIIveka porastao do 1739. na oko 5.000.1

Usled stalnog razlivanja Dunava i movarnog tla, naj-starije naselje bilo je kod Klise. Novi Sad je podignut ne-to junije od Klise blie reci, na zemljitu koje je Dunavu vreme nastanka naselja rede plavio. Zlatne grede, ko-je su bile sasvim retko plavljene, pruale su vrlo povoljneuslove za izgradnju naselja i glavnih ulica po njihovim te-

1Vojvodina 1,Novi Sad 1924, 46, 49, 88.

9


10/756

meljima, a naroito kasnije kad su one poele predstavljatineku vrstu aluvijalne terase. Tek u XX veku grad se poeoiriti i na najniem terenu s leve strane Dunava, ija je nad-morska visina 76 metara.

Neposredan nastanak Novog Sada povezan je sa izgrad-

njom mostobrana na levoj obali Dunava, kada je, usledopasnosti od nove turske najezde, austrijska vojna upravapoela da izvodi fortifikacione radove na Petrovaradinskojtvravi, pa i mostobran na levoj obali Dunava. Istovremenosa izgradnjom mostobrana, niklo je i naselje civilnog stanov-nitva koje je dobilo naziv Racka varo prekodunavska.Graditelji naselja su Srbi, koji su glavno stanovnitvo ovihkrajeva sve do druge polovine XVIII veka, kada ponovonastaju velike etnografske promene u Vojvodini usled kolo-

nizacije koju vri austrijski dvor raznim narodima. Naseljeje kasnije dobilo ime Petrovaradinski anac.

Najstariji deo grada su ulice Miiletieva, Grkokolska,Zlatne grede, Dunavska ulica, Svetozara Markovia, delimino Temerinska i Futoka. Tokom XVIII veka izgraeni sudelovi uz Temerinsku i Kisaku ulicu. Do prve polovineXVIII veka grad je imao trgovakozanatlijsko obeleje, alikada je ve u prvoj polovini XVIII veka poelo naseljavanjei seljakim ivljem na teritoriju dananje Podbare, Salajkei Rotkvarije, grad menja svoju prvobitnu fizionomiju. Po-sle Varadinskog anca, najstariji deo grada je onaj okoAlmake crkve, koji su naselili Srbi iz komorskog sela Almaa dvadesetih godina XVIII veka. Donji deo ovog na-selja, onaj koji se graniio movarnim terenom prema Du-navu, nazvan je Podbara. Stanovnici su bili siromani se-ljaci napoliari, pa nadniari bez odreenog zanimanja ihajoi (radnici na brodovima i dereglijama) nastanjeniu prizemljuama od naboja du uskih ulica punih blata ibarskog smrada. Istovremeno sa naseljavanjem Podbare na-seljava se i Rotkvarija od strane Srba iz june Ugarske, Srema i Banata. Stanovnici ovog kraja Novog Sada bavili suse batovanlukom po je po njima ovaj deo grada nazvanRotkvarija. Obuhvatala je teritoriju izmeu Kisake i Futoke ulice, nije imala fizionomiju oformljenog naselja, nego

je vie podseala na razbacane salae. Kada je u drugojpolovini XVIII veka sagraena Jovanovska crkva, po njoj

je i taj deo Rotkvarije, gde se crkva nalazila, nazvan Jovanovski kraj. Obuhvatao je teritoriju oivienu ulicama Lukijana Muickog, Zmaj Ognjena Vuka, Rusinskom, Slova-kom i Masarikovom ulicom. I almaki kraj i Rotkvarijastradali su u buni 1849 godine Na opustoenom tlu u dru


11/756

soj polovini XIX veka izrastala je nova Podbara sa kuamaod tvrdog materijala, kaldrmom u glavnim ulicama i raz-novrsnijim stanovnitvom. Nakon bune pa do kraja prvogsvetskog rata izgraen je potpuno i Jovanovski kraj. Tokomprve polovine XIX veka izgraen je i zapadni deo grada,a za poslednjih 100 godina i juni, zapadni i severni delovi.2

Baka je do kolonizacije jo uvek bila slabo naseljena

usled ratova koje je Austrija vodila za konano osloboenjeovih krajeva od Turaka. U celoj Bakoj bilo je 115.000 sta-novnika u 1720. godini. Srba je bilo 76.000, jugoslovenskihkatolika 33.000, Maara 5.000, Nemaca 750. Do 1785. ve jebilo 227.000 stanovnika, od ega Srba 83.316. Iz ovoga sevadi da se broj stanovnika u opustoenoj Bakoj poeo po-veavati tek dvadesetih godina XVIII veka. U prvom pe-riodu kolonizacijama, a tek kasnije prirodnim putem. Kolo-nizacije je sprovodila Austrija, rukovoena u to vreme merkantilistikom i odbrambenom politikom, jer je na taj na-

in elela da povea dravne prihode i da osigura zemljuod novih turskih napada. Usled toga se i kolonizacije vrene unutar Austrije, iz jednog kraja u drugi, ve iz drugihzemalja Nemake, Francuske, itd. Nemci su se naselja-vali naroito od 1720. do 1790. I Maari u toku XVIII vekasve vie naseljavaju Baku, naroito od 1730, a pogotovuposle nagodbe izmeu Austrije i Maarske. Slovaci u Petrov-cu, Kisau ii Gloanu naseljeni su 1745, Rusini u Krsturu iKucuri 1743, 1746. i 1763.

I Novi Sad od kraja druge polovine XVIII veka dobijasve arolikije stanovnitvo. Do tog vremena gotovo potpuno

srpsko mesto, on tada u svoju sredinu prima razne narod-nosti. Kad su Turci oteli natrag Beograd i Srbiju 1739, pre-lo je u Baku dosta Srba dz tih krajeva sklanjajui se predTuraLma i traei bolje uslove ivota i rada, a u Novi SadJevreji, Grci, Jermeni i Nemci iz Beograda. Tada se u No-vom Sadu formirala prilino jaka kolonija Jermena prebeglih iz Beograda, i njihovi tragovi videli su se sve doskora

u crkvi koja je ne tako davno poruena usled izgradnje No-vog Sada. Nemci su se naselili i u Zemunu i Sremskim Kar-lovcima, ali najvie ih se doselilo u Petrovaradinski anac,

2 Enciklopedija Leksikografskog zavoda,Zagreb, knjiga 5,454; Andrija Seujski, Podbara pod zatitom, Na dom, liststambenog preduzea Novi Sad, br. 83 i 97.

11


12/756

kako se grad sve do tada zvao.3 Ovim doseljavanjem gradguhi ne samo etniki karakter, ve i dotadanje ime, i po-staje Neoplanta, Neusatz. Jo privlaniji za naseljavanje po-stao je kada se ukidanjem Granice u Bakoj ukida i komorskograniarska uprava u Novom Sadu, i kada, netokasnije, godine 1748, ukazom Marije Terezije postaje slo-bodni kraljevski grad s vlastitom upravom (magistratom).Slobodni gradovi nastaju kada Beki dvor, radi ostvarenjamerkantilistikih ideja, radi unapreenja dravnih finansi jai stvaranja novih mogunosti za narasle potrebe vojnog bu-deta, donosi itav niz privilegija i patenata kojima se dajuposebne povlastice pojedinim krajevima, gradovima i mestima. Taj status u Bakoj dobijaju Novi Sad, Sombor i Subotica. Kao slobodan kraljevski grad, Novi Sad je jo vieprivlaio seljaki element sa okolnih feudalnih imanja, apovoljni uslovi za ekonomski razvitak zanatlije i trgovce, itime se sve vie pretvarao u trgovakozanatlijski centar, a uXIX veku u administrativno, kulturno, prosvetno i politi-ko sredite.4

Izvesnu sliku ivota u gradu u to vreme daje MilhiorErdujhelji. Godina 1748. bila je prekretnica, poetak poto-njeg razvoja.

Proizvodi zanatstva nalaze tada ve takvu prou u No-

vom Sadu usled toga to se oblinje ratarsko stanovnitvoiz Bake i Srema sakupljalo na naoj pijaci, da je zanatlijasvekolike potrebe obilno mogao pokriti prodajom svoje ru-kotvorine ... Stanovnitvo se podjednako mnoi, radinosti trgovina se brzo diu, kulturni ivot se razvija. Priznata

je stvar da je u ovo doba meu varoima Ugarske, poslePete, Novi Sad najbre napredovao. Uzrok tome razvitkulei poglavito u njegovoj radinosti i trgovini. Sve je brujaloovde od vredne ivahnosti naih zanatlija i trgovaca, kojistvorie ovde blagostanje i cvetanje.

Gradsko podruje tada je obuhvatalo Prater (uma blizuFutoga), enej, Slanu Baru i Liman. Sem zanata i trgovine,u okolini Novog Sada razvijalo se gajenje volova. Stoar-stvo je u XVIII veku bilo osobito vaan ogranak poljopri-vrede, vaan za stanovnike slobodnih kraljevskih gradova.

3 Dr Stevan Mezei, Razvoj industrije u Bakoj, Novi Sad1959, 70; Vojvodina I,51, 52, 114, 912; Duan Popovi, Srbi u

Bakoj do kraja XVIII veka,Beograd 1952, 40, 41.4Enciklopedija Leksikografskog zavoda5, 454; Enciklope

dija Jugoslavije,knjiga 6, Zagreb.

12


13/756

slobodnih graniarskih komuni teta, kao i za spahijska iligraniarska sela. Roba se donosila iz cele Evrope, pa i izAzije i Afrike. U grad su dolazili trgovci iz drugih mesta ioblasti lezije, Tirola i mnogih drugih. Trgovalo se ko-om, lanenom i vunenom robom, suknom, platnom, eerom,kafom, biberom, medom, voskom, hranom, kasnije sve vieitom i drugim proizvodima, a uvozili su se fabrikati usled

nerazvijenosti industrije. Dunav, Sava i Tisa omoguavalisu vrlo iv saobraaj, a time i razvitak trgovine. Broj tr-govaca je brzo rastao, i najvei broj bio ih je u NovomSadu, a svaki je imao dve do tri lae. Bila je razvijena i trgovina stokom. Trgovalo se po vaarima irom Maarskei Austrije. Kao jednu od okolnosti za uspean razvitak tr-govine Vasa Staji istie i to to je Vojvodina kroz celoXVIII stolee granina oblast Austrije, graniei se sa Tur-skom, sa kojom je Austrija ve poarevakim mirom (1718)dobila i trgovinski ugovor trgovci Austrije i Turske mo-

gli su nesmetano trgovati u obe carevine.Pored trgovine, zanatstvo je bilo jedna od najvanijih

grana proizvodnje, ne samo u Novom Sadu ve i u Bakoj.Jo u godini karlovakog mira, 1699, pominje se u Bakoj298 zanatlijskih radionica. Od zanata u gradu je najvie biloberbera, dunera (cimermana), kazandija, urija, izmara,cipelara, opanara, kujundija, kovaa, kolara, uara, kabaniara, abadija, krojaa, kapadija, mesara, sapundija,staklara, stolara, pekara i voskara.

Kolonizacijom Bake u XVIII veku i nestajanjem pus-

tara, jer su bile naseljene novim iivljem, opadalo je ii stoar-stvo, a sve vie je preovlaivala poljoprivreda a sa njom i trgovina itarskim proizvodima. Ovim je bilo oteeno grad-sko stanovnitvo Novog Sada. Novosadski magistrat tuiose 1770. na kolonizaciju kao na glavni uzrok siromaenjagraanstva. Pre 15 godina, tuio se on, moglo se na pustara-ma drati i 30.000 grla stoke, na preostalim se moe dratisamo oko 4.000 grla. I 1781. tuio se Magistrat: Sad u Bakojima svega jo etiri nekolonizovane pustare; zato u NovomSadu samo jo dva stoara gaje volove i dre ergele na ko-morskoj pustari, dok ostala petnaestorica preko leta gajekupljene volove na malim panjacima...

Iako su se zanatstvo i trgovina brzo razvijali u NovomSadu, a poinje i razvitak manufakture u XVIII veku, ipakse industrija poela razvijati tek sredinom XIX veka. Uzroklei u privrednoj politici Austrije, koja forsirano razvija svojuindustriju na raun provincije, i unapreuje samo one granekoje ne ometaju njen privredni razvoj i koje unapreuju in-

13


14/756

dustriju u centralnom delu zemlje. Novi Sad je osnovao samonekoliko industrijskih preduzea u to vreme. Jedna od naj-starijih industrijskih grana u Bakoj bila je svilarstvo. Novo-sadski magistrat, da bi poveao gradske prihode, osniva svi-laru, pivaru i mlin za preradu duvana u burmut i tako udaraprve temelje gradske industrije. Nae prve beleke o svilode

liju su iz godane 1765... Grad je svilaru podigao zato da binjegova sirotinja dobijala zaradu i da se aure ovde dobivenene bi razmotavale u Irigu ili Oseku. Ova svilara je 1827. do-la u privatne ruke. . . . 23. aprila 1827. izaao je pred Magis-trat Komorin fikal Toma Gregu, od Komore aktiviziran 14.III 1827, da ovdanju zgradu Fabrike svile, i sve to joj pripa-da, preda bekim grosistima Hofman i sinovi, i LazaruGutmanu Goldtajnu, koji su sve takve fabrike u Austriji, da-kle i ovdanju, zakupili za 20 godina.. ,5

Brzo razvijanje zanata, pa donekle i manufakturnog na-ina proizvodnje i trgovine, bili su baza i za razvitak prosvetei kulture u XVIII veku u Novom Sadu. Tada su udareni te-melji kolstvu, pozorinoj umetnosti, slikarstvu, literaturi idr. Otvorena je prva kola, prve knjiare, javljaju se prvi sli-kari, prvi literati, duboresci, prve pozorine grupe. Srbi se uto vreme koluju van pokrajine, uglavnom u Rusiji, Maar-

skoj i ehoslovakoj. U Duhovnoj akademiji u Kijevu od1721. do 1762. uilo je 28 Srba, 1764. bilo je 24 uenika u

Pounu, do 1768. izdravao je temivarski episkop VikentijeJovanovi 20 Srba studenata visokih kola u Beu.

Prvu kolu u Novom Sadu sa latinskim nastavnim jezi-kom osnovao je tridesetih godina XVIII veka vladika VisarionPavlovi. kola je bila na latinskom jeziku, jer je u XVIIIveku pa sve do 1845. godine u Austriji u javnom ivotu bio

u upotrebi latinski jezik. Godine 1789. pretvorena je u potpu-nu gimnaziju. Osposobljavala je Srbe za javne d privatne slu-be. kolovala su se deca oba pola ne samo iz Novog Sadai okoline, ve i deca iz krajeva pod turskom upravom. U 1774.kola ima 230 uenika, od toga 32 devojice i 42 uenika sa

5 Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 57, 66; Stojadin Kal em-

b e r , Novi Sad od postanka do danas, Na dom,br. 54, 55 {daljeS . Ka lember , Novi Sad od postanka ...); Vasa Staji, Graansko drutvo i seljaci, Vojvodina II, Novi Sad 1940, 90

195, 209, 210.


15/756

strane. Uitelji su bili, pored drugih, i Zaharije Orfelin, umetnik i knjievnik, kao i Jovan Raji, istoriar.6

Znaaj Novog Sada postaje jo vei u drugoj poloviniXIX veka a njegov privredni i kulturni razvitak jo bri iz-gradnjom elezmke ^ruge PetaSuboticaNovi Sad. Izgra-dnjom eleznike pruge, mosta preko Dunava i tunela ispodPetrovaradinske tvrave 18811883, grad dobija i eleznikuvezu sa jugom i severom, i time postaje jo otvoreniji kakoprema Balkanu, tako i prema severa, pogotovu to je i Srbijau to vreme izgradila elezniki most kod Beograda. Sva va-nija zbivanja u Evropi u to doba imaju sve veeg odraza uVojvodini. Ve poetkom XIX veka Novi Sad je privredno ipolitiki, drutveno i kulturno prednjaio ispred svih tada-njih srpskih gradova. Sve bre raste stanovnitvo, otvarajuse nove kole, kulturne ustanove, razvija zanatstvo i industri-

ja i sa njima i radnika klasa, grad se sve vie iri i izgra-uje.

Dok je sedamdesetih godina XVIII veka imao oko 8.000stanovnika, dvadesetih godina XIX veka porastao je na preko20.000, od toga bilo je 2/3 Srba, preko 100 jevrejskih porodica,preko 200 Rusina. Bilo je i Nemaca. Tridesetih godinaima oko 25.000 itelja. Broj stanovnika i dalje raste sve do1849. godine, kada doivljava katastrofu. Tada je Novi Sadu bum godine 1849. popaljen i poruen, tako da je stanovni-tvo smanjeno na treinu. U godini 1850. ima svega 7.182 sta-novnika ii tek je do 1870. porastao na oko 19.000.

U gradu je otvorena srpska gimnazija 1810, i do 1865.

pretvorena u viu. U njoj su ili uili ili bili profesori zna-meniti kulturni d javni radnici toga doba. Prvi direktor novootvorene srpske gimnazije od 1819. do 1833 je PavelJozef afarik, Slovak, poznati filolog i istoriar, a meuprvim profesorima su ore Magaraevi, koji je 1825. po-krenuo izlaenje asopisa Srpski letopis, prvi knjievni i na-uni asopis junih Slovena, knjievnik Milovan Vidakovi,zatim Jovan Hadi Sveti, jedan od osnivaa Matice srpske.U gimnaziji su se kolovali, pored drugih, Dura Danii, fi-lolog, Svetozar Mileti, politiar i pisac, pesnik Zmaj Jovan

Jovanovi.Otvoren je i prilian broj kola. Krajem prve polovine

XIX veka radile su trd srpske osnovne kole i tri katolike,dve srpske filijalne kole kod Jovanovske i Almake crkve

6 Vasa S t a j i , Graansko drutvo i seljaci,166, 167, 168;S. Ka le mb er , Novi Sad od postanka,Na dom, br. 54, 55.

15


16/756

i grka kola. Postoji i srpska itaonica, nekoliko tampari-ja i dve knjiare, tampa je bila obimna. U Novi Sad jepreneta i Matica srpska iz Budimpete.

I pozorina kultura poela je da se razvija sve bre.Njeni zameci su u XVIII veku. To su bile ake diletantske

druine. etrdesetih godina XIX veka postojala je leteadiletantska druina. U Novom Sadu je oko etrdesetih godi-na gostovao i Joakim Vuji sa svojom grupom, a i pozorinedruine iz drugih gradova AustroUgarske, koje su davalepredstave na nemakom i maarskom jeziku. Srpsko narod-no pozorite osnovano je 1863. Kako nije bilo pozorinezgrade, predstave su davane u hotelskim salama, kao u salihotela Sunce, u dvorani hotela Jelisaveta (danas HotelVojvodina). Godine 1872. Novi Sad dobija stalnu pozori

nu zgradu na dananjem Trifkovievom trgu. Kada je 1892.pozoritu otkazan zakup, ponovo je ostalo bez svoje zgra-de sve dok veleposednik Lazar Dunerski nije podigao pozorinu zgradu o svom troku u ba ti hotela Vojvodinagodine 1894.

U XIX i u prve dve decenije XX veka grad dobija mno-ge vane objekte i lepe graevine kojii su znaili dalje una-preenje Novog Sada i njegovog drutvenog ivota. Potan-sku ekspediciju dobio je 1852, kao filijalu petrovaradinske

pote, pristanite na Dunavu izgraeno je 1853, novosadskasvilara proirena je 1884, plinara je podignuta 1888, jodnokupatilo 1889, elektrina centrala 1910, bolnica 1909.Ve kra-jem XVIII veka grad je imao lepih zgrada, kao to je bilonekoliko crkava, kafana, kua Hadi Svetia, danas bioskopZvezda i dr. Ali sve to je bilo od kraja XVII veka izgra-eno, viemanje je porueno 1849. Grad je posle bune od-mah poeo da se obnavlja i do prvog svetskog rata podignut

je niz velikih zgrada. Meu njima su Gradska kua iz 1895,

banka na uglu Miletieve i Grkokolske ulice 1896, Miletieva osnovna kola u Nikolajevskoj porti 1872, Sinagoga iJevrejska kola 1908, zadubina Marije Trandafilovi, sadaMatica srpska 1912, zatim grandhotel Majer, danas DomJNA iz 1890, zgrada gimnazije, izmeu dva rata hotel Slo-boda, Vladiin dvor, i druge zgrade. I Podbara i Jovanovskikraj su posle bune pa do prvog svetskog rata potpuno izgra-eni, Bogatijii su kue gradili od tvrdog materijala. U tomperiodu ovaj kraj naseljava i inovniki element, trgovci izanatlije, tako da kraj menja svoju fizionomiju i po spoljnom izgledu i po drutvenom sastavu.

Novi Sad je od 1890. imao i javno kupatilo na Dunavu;od 1911. dobija elektrini tramvaj umesto ranijih taksifija


17/756

kera i omnibusa kola sa konjskom zapregom nalik natramvaj. Kao to je uvoenje tramvaja, tako je i uvoenjeplinske rasvete, kasnije elektrine, imalo veliki znaaj zadalji razvitak grada.7

Ilustraciju Novog Sada iz tog doba dao je knjievnikJaa Ignjatovi nazvavi ga srpskim Parizom. Za trgovce

kae da ih toliko ima da kad bi svi trgovci u Evropi izgi-nuli, mogla bi se sa novosadskim trgovcima nasaditi i nakalemiti. Kako je jedno vreme Novi Sad bio i srpski kulturnicentar uopte, dobio je naziv srpska Atina.

U drugoj polovini XIX veka postao je i centar politi-kog ivota. Tek tada nastaju uslovi za razvitak politikihpartija u Ugarskoj. To je vreme kada poinje da stupa napolitiku pozornicu graanska klasa osnaena ekonomskii kulturno, a sa sve jaim razvitkom industrije i radnikaklasa. I politika situacija je u to vreme povoljnija. Beki

dvor je posle pada Bahovog apsolutizma 1860. bio prisiljenda vrati ustav u svim habsburkim zemljama, pa i u Vojvo-dini, to je i dalo mogunosti da doe i do formalnog ob-razovanja graanskih partija, a kasnije i radnike partije.

U takvoj situaciji nastaje i kretanje omladine, i kaorezultat nastale situacije je i osnivanje Ujedinjene omladi-ne srpske. Pokreta osnivanja bilo je studentsko drutvoZora iz Bea. Na osnivakoj skuptini u Novom Sadu2729. avgusta 1866. skupili su se predstavnici 16 student-skih, akih i pevakih drutava Vojvodine i Srbije i is-taknuti politiki, javni i kulturni radnici iz gotovo svih jugoslovenskih zemalja ,i osnovali organizaciju koja e raditina prosvetnom, kulturnom i naunom uzdizanju srpskognaroda bez obzira na postojee dravne granice. Jedan odglavnih ideologa Ujedinjene omladine bio je Vladimir Jovanovi iz apca, politiar i pisac, sve do pojave SvetozaraMarkovia, a jedan od pokretaa njegovog osnivanja i njenacentralna figura bio je Svetozar Mileti. Omladina je razvilaivu delatnost na kulturnoprosvetnom polju, ali je ve od

samog svog osnivanja prerastala u politiku organizaciju.Zbog toga su se i austrijska i srpska vlada brzo sukobile sa novom organizacijom i bile s njom u stalnom konfliktu svedo zabrane 1871.

Jedna od najistaknutijih figura u politikom ivotu Voj-vodine u to vreme je Svetozar Mileti. On je osniva prve

7 Enciklopedija Jugoslavije,knjiga 6, 310312; S. K a l e m b e r . Novi Sad od postanka, Na dom. b r . 7 4 , 7 6 , 9 5 i 9 9 .

17


18/756

politike srpske stranke u Vojvodini pod nazivom Srpskanarodna slobodoumna stranka (SNSS) i njen vod. Stranka

je osnovana formalno 1869. donoenjem Bekerekog prog-rama. Nasuprot ideji maarizacije, koju je dolaskom na vlastposle Nagodbe sprovodila maarska vladajua klasa, osnov-

na ideja programa je ravnopravnost svih naroda Ugarske.Ona je bila najjaa i najorganizovanija politika stranka nemaarskih naroda u Vojvodini sve do njenog cepanja. DokMileti i njegovi istomiljenici vode borbu protiv maarizatorske politike petanske vlade, bogatiji sloj u Stranci, dabi zatitio svoje ekonomske interese, trai izlaz u sporazumusa maarskom vladom d otpoinje borbu unutar Stranke iza vreme Mileitieve bolesti donosi svoj,, Kikindski program,kojim priznaje Nagodbu kao podesnu za politiki i kulturni

razvitak Srba u Ugarskoj i osniva Srpsku narodnu strankuili kako su je nazvali Notabiliteti. Prigrabili su i strana-ki organ Zastavu, ali bez podrke ina rod a ubrzo su se raspa-li. Borba se i dalje nastavlja u Stranci sve do 1887, kadadolazi do potpunog rascepa izmeu centra Stranke na elusa Politom, i omladinskog krila na elu sa Jaom Tomiem.Centar Stranke oko lista Branik zadrava ime SNSS i Bekereki program i, poznatiji kao Srpska liberalna strankau Ugarskoj, deluje u Vojvodini do 1914. kada je rasputen.

Levo krilo SNSS uzima 1887. dme Celokupna SNSS ostaju-i pri Bekerekom programu, ali ga dopunjuje pitanjemhleba. Od 1891. uzima ime Srpska narodna radikalna stran-ka i svoj konani program donosi na zboru u Okuanima.Godine 1918. ujedinila se sa Narodnom radikalnom stran-kom u Srbiji. Grupa vojvoanskih intelektualaca, tzv. velikokikindskih demokrata Vasa Staji i dr., osnovala je 1908.Srpsku demokratsku stranku u Ugarskoj i pokrenula Srpskiglas.Prestaje sa radom 1913. godine.8

Razvitak industrije i poetak radnikog pokreta

Industrija Bake kao sastavni deo industrije Austrijeimala je podreen poloaj u sistemu razvitka industrije uAustriji. Od 1740. Austrija, elei da se svrsta u red privred-no razvijenih zemalja, ubrzava svoj privredni razvitak, ali

put razvitka industrije u Bakoj je relativno spor u odnosuna razvitak austrijske privrede, jer je Austrija dodelila Ba-


19/756

koj kolonijalnu ulogu u svom privrednom razvitku. Ni pos-le nagodbe bekog kapitala i ugarskog veleposeda 1867, kadase kapitalizam i u Maarskoj poinje bre da razvija, nemenja se pravac ekonomske politike prema privrednomrazvitku Bake. Baka se mogla razvijati samo ukoliko jeto sluilo interesima centra, tako da je celokupan razvojindustrije u Bakoj, iako zapoet jo u XVIII veku, stag-nirao sve do osam deseti hdevedese tih godina prolog veka.

Sistem ekonomske politike Maarske vidan je i kod raz-vitka gradova: forsirano razvijanje industrijskih postroje-nja u Peti i znatno zaostajanje u provincijskim gradovima.Ve 1896, kada je razvoj mainske industrije u Vojvodini

jedva odmakao od poetka podizanja fabrika, Budimpetaje u tom pogledu u ogromnoj meri nadjaala ostale gradove,njena imovina je bar 25 puta vea nego u najbogatijem graduu Bakoj. Takav uspon budimpetanske industrije mogao sepostii jedino po eenu najvee eksploatacije perifernih ob-

lasti metodima modernog kapitalizma. Godine 1870, kada jeNovi Sad bio privredno najrazvijenije mesto u Bakoj, unjemu je ivelo svega 14,34'Vo stanovnitva koje se bavi priv-rednom delatnou u irem smislu, a u isto vreme broj tak-vog stanovnitva iznosi u Peti 27,10%, a u Temivaru aki 33,65l0/o. Slab rast industrije i zanatstva u Novom Saduvidi se i iz broja zaposlenih 1870, 1880. i 1890. godine: 1870 10,22'/, 1880 12,90"/, 1890 12,37'/.

Preduzea u Novom Sadu: tekstilna fabrika Jovana Demetrovia, krojaa iz Novog Sada, podignuta 1844. Fabrika

ima 1845. god. 26 razboja i parni pogon. Posle udruivanjasa zemunskim trgovcem Pavlom G. Morfijem 1847. firma idobila ime DemetroviMorfi. Tada je u fabrici radilo 100ljudi. Mlinarstvo je bilo najrazvijenija privredna oblast uBakoj, jer je Austrija jo pre nagodbe pomagala razvojmlinarstva u Ugarskoj poto je to odgovaralo njenim intere-sima. Ona nije bila proizvoa brana. Od osam trgovakihmlinova u Bakoj 1898, tri su u Novom Sadu: Prvi mlin na valjke Hefner Karolja i sina sa 36 radnika osnovan je 1864.Prvi parni mlin a. d. 1869. sa 40 radnika, parni mlin Boldia

ra Fajta i 1900. parni mlin ofija Lazara Dunerskog. Meu10 veih kudeljnih preduzea je fabrika kudelje F. Bril i

jedna od najveih svilara u tadanjoj Maarskoj, osnovana1885. kao odmotanica Kamila Beranea. Imala je odmah140 vretena. Posle tri godine broj vretena popeo se na 180.U poetku su bila zaposlena 282 lica, od toga 152 Italijana i130 domaih radnika. Kasnije se broj radnika i osoblja pove-ava na 380390, pa na 454. U Bakoj je bilo 489 tkakih

19


20/756

predionica, a u Novom Sadu ovom delatnou bavilo se350 lica. Meu znatnijim preduzeima u preradi drveta jestrugara, zatim parna fabrika za izradu koija i savijenogdrveta Rajha i Lebherda, osnovana 1884. Pred prvi svetskirat se razvila u najvee preduzee te vrste. Novosadska pli-

nara bila je u rukama nemakog kapitala iz Augsburga.Fabrika alkohola pominje se od 1896, iji je vlasnik Kenigtetler, fabrika konjaka iz 1889, vlasnici Adamovi, Kenigtetler i Rastenna. Poetkom devedesetih godina jedna odetiri vee pivare je u Novom Sadu, vlasnitvo je ItvanaVinklea, a od 26 fabrika sireta u Bakoj pred kraj devet-naestog veka pet je u Novom Sadu. Grad ima i fabriku sa-lame. U prvoj desetini XX veka osnovane su dve pilane naparni pogon i radionica nametaja naslednika Mikloa Du

singa. Od sredine prolog veka razvija se i metalska indu-strija. Sredinom devedesetih godina prolog veka dostieizvestan stepen razvitka. Od 120 maina alatljika u Ugarskojtih godina, u Bakoj ima 14, od toga pet u Novom Sadu.Proizvodnja posua je razvijena naroito u Somboru, NovomSadu i jo nekim mestima. Ima fabrika prskalica za gaenjepoara ule Trogmajera, fabrika poljoprivrednih mainaigmunda i drug?,, koja 1896. postaje akcionarsko drutvo.Fabrika mreastih proizvoda poinje sa radom 1896, vlas-

nitvo je Ferenca Vica, zatim fabrika kantara Jakoba Rajha.Novosadska centrala Novosadsko elektrino d. . je iz 1910.Vei znaaj u hemijskoj industriji Bake ima izrada sapunaod sredine prolog veka, ali izrada na primitivan zanatlijski nain. U celoj pisizvodnjii bilo je jedno vee pre-duzee Prvo novosadsko drutvo za kuvanje sapuna i-

ja je proizvodnja bila pri osnivanju 4.000 mtc. Proizvodnjakasnije opada. Godine 1907. fabrika je rekonstruisana. Po-stojale su i etiri tamparije. Sumarno, broj zanatskih i in-

dustrijskih preduzea kretao se: 1900 1.484, 1910 1.657.Preduzea srednje veliine: 1900 70, 1910 95. Broj ve-ih fabrika 1900 8, 1910 24. Pred prvi svetski rat kru-pna mainska industrija najrazvijenija je u Novom Sadu,gde pored tri mlina i kudeljare, ima i jedna ogromna fab-rika poljoprivrednih maina i jedna ogromna predionica svi-le. Samostalnih zanatlija ima 1910. god. 1.506, pomonog oso-blja 3.361. U preduzeima sa preko 20 radnika ima 1.175 rad-nika. U celoj Bakoj ima tada 2.348 radnika u preduzeimakoja zapoljavaju vie od 20 radnika, a polovina od togbroja zaposlena je u Novom Sadu. Od ukupnog broja sta-novnika u Bakoj 1910 (791.353) aktivnog je bilo u zanatstvui industriji svega 6,88/o (54.448). Od poljoprivrede je ivelo


21/756

iste godine 499.846 stanovnika, od kojiih je bilo aktivnih192.150, u trgovini i bankarstvu 12.517, u saobraaju 6.392. Uprivredi je bilo svega 265.507, van privrede 52.719. Ukupnoaktivnih stanovnika bilo je 318.226, a izdravanih 473.127.Ove brojke izraavaju nedovoljnu razvijenost privrede uBakoj pred prvi svetski rat i vei broj stanovnika u poljo-privredi.9

Industrijsko radnitvo bilo je u tekom poloaju u pe-riodu razvitka industrije a sa njom i kapitalistike eksploa-tacije. Bez svojih klasnih organizacija, a pri turom i zaos-talom radnikom zakonodavstvu i raznim metodima i siste-mima izrabljivanja, od truksistema do raznih kazni, pro-duavanja radnog dana, raznih odbitaka od nadnice, akordnog sistema i slinog radnioi su clospeli u bcdan materi-

jalni poloaj. Pred kraj ezdesetih godina XIX veka radnovreme u Ugarskoj iznosi proseno 12 asova, ali i 1316asova. Jo 1884. Zakon industrije i zanata utvruje radno

vreme na 16 asova ponajee, a u provincija na 1416, stim to jo uvek ima radnog dana od 18 asova. Tek poet-kom osamdesetih godina radnici trae desetoasovno radnovreme.10

Od kraja XVIII veka nadnica radnika u Bakoj je svebre padala. Od 1870. ona se kretala od 1 forinte i 20 kraj-cara do 2 forinte, da usled krize ve 18761877. padne na50 krajcara do 1,20 for. Nadnice i dalje padaju ,i pojevtinju

ju radnu snagu. Ako se ove nadnice uporede sa kupovnommoi novca, onda izlazi da je nadnica tada radniku bila do-

voljna samo za hranu, za puki opstanak, a ne i za ostaleivotne potreptine.11

Prve organizacije industrijskog radnitva nastaju u Ugar-skoj sedamdesetihosamdesetih godina prologa veka. I ce-hovski nain proizvodnje izaziva otpor radnika (kalfi) i na-stojanje da se posebno organizuju. Sa razvitkom kapitaliz-ma potreba za stvaranjem radnikih organizacija jo je vea.Kapitalizam u razvoju upropatavao je zanatlije i stvaraonepodnoljive uslove za zanatsko radnitvo. Kako nije biloni socijalne, ni zdravstvene zatite, osim besplatne nege usluaju oboljenja od kolere, radnici su bili upueni na vlasti-tu ispomo, te su i te prve radnike organizacije bile udru-

9Dr Stevan M e z c i , nav. delo, 150, 151, 84, 90, 140143, 71;Vasa S t a j i , Privreda Novog Sada 17481880,250, 251.

10Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 72, 73.11Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 75.

21


22/756

ivanje za sluaj bolesti, smrti i dr., odnosno udruivanjeza samopomo. Kada se prve takve organizacije javljaju uPeti, osnivaju se i u Novom Sadu. Prva takva organizacija,po primeru petanskih tipografa, osnovana je i u NovomSadu meu tipografskim radnicima 1867. god. kao bolesni-

ka blagajna tipografskih radnika za pruanje besplatne lekarske nege lanstvu, besplatnih lekova, kao i za davanjepomoi bolesnim lanovima. Istog karaktera je i organiza-cija trgovakih pomonika, osnovana februara 1875, kao izidarskih i tesarskih radnika, oformljena maja 1876.12 Paipak je vlast i ovakve organizacije ponekad zabranjivala,optuujui ih da su legla socijalistikih ideja. Meutim, po-treba za stvaranjem makar kakvih organizacija pri sve bednijem poloaju radnika, orijentisala ih je na ovu vrstu ud-

ruivanja. im je Zakonom o zanatima, donetim 1872, dozvo-ljeno stvaranje strunih zanatlijskih udruenja, ve sledeegodine osnovano je u Novom Sadu Drutvo zanatlijskih kal-fi i pomonika. Iako osnovano kao humano, jer je vlast is-kljuivala svako bavljenje politikom u ovim drutvima, onoe svojom obrazovnom politikom sve vie imiti socijalisti-ku misao, a svojom aktivnou razvijati borbenost i solidar-nost radnika ne samo u Novom Sadu ve i na elom podru-

ju Ugarske. Da se ova drutva pretvaraju postepeno u klas-

ne radnike organizacije moe se videti iz zahteva Novosad-skog optezanatskog udruenja koje, traei godine 1881. izmenu Zakona o zanatima iz 1872, zahteva i zabranu svih rad-nikih i kalfenskih drutava, jer ona predstavljaju samolegla socijalistikih ideja. Veliki upan Novog Sada, dosta-vljajui 1889. ministru unutranjih dela preinaeni statutNovosadskog radnikog drutva, iznosi i svoje miljenje.On smatra da su mnogi lanovi Drutva, kao i sam predsednik Ferenc Obermiler, pristalice socijalizma, da Drutvo ima

socijalistiko obeleje i da u drutvenim prostorijama dresocijalistiku literaturu. Da socijalistike ideje sve jae pro-diru u ove krajeve ne samo pod uticajem ideja Parike ko-mune i drugih strujanja u Evropi, ve i pod neposrednimuticajem nosilaca tih ideja Vase Pelagia i Svetozara Markovia i njihovih sledbenika, koji neko vreme borave u NovomSadu, vidi se i iz drugih aktivnosti vlasti. Upravitelj Srpske

12 Hronologija radnikog pokreta i narodne revolucije Novog Sada 18681941 1 (dalje: Hronologija Novog Sada); Istorijskiarhiv KPJ, tom VI, Socijalistiki pokret u Bosni, Vojvodini i Makedoniji, Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta KPJ, Beograd1951 117 (dalje: IA CK KPJ)


23/756

velike gimnazije Vasa Puibrk javlja 1879. gradonaelnikuNovog Sada da se nalaze u sredini ove varoi i takvi ljudi,koji su se iz susedne Kneevine Srbije ovde nastanili, i kojine samo da su socijalistikodemokratskim duhom napojeni,ve se trude svakim danom, prilikom i svakim moguim narinom da taj duh to vie u ovoj varoi rasprostrane. Optu-uje Petra Teodorovia i Nikolu Markovia kao propagatoresocijalistikih ideja i kae da povremeno dre u svojim

stanovima tajne sastanke sa kolskom omladinom i iire me-u njima socijalistike ideje putem predavanja, pozajmljiva-njem socijalistike literature i da okupljaju omladinu ii na

javnim mestima, meu njima i uenike Gimnazije. Socijalis-tiki duh se u toj meri rairio i u koli da je uprava jednog uenika udaljila iz kole. kola nije bila kadra sama da sebori sa progresivnim i socijalistikim elementima, pa upra-vitelj gimnazije moli gradonaelnika da preduzme odgovara-

jue mere protiv socijalista, da bi se rasprostiranju socija-listikih nauka u gradu jednom i konano stalo na put.

Posle ovoga Teodorovi i Markovi stavljeni su pod policij-sku prismotru, a marta iste godine proterani iz Novog Sada.Ministar za veru i kolstvo ideje socijalizma naziva: odvrat-na izraslina protiv dravnih nastojanja u Novosadskoj gim-naziji i preti ak i zatvaranjem kole.13

Kao to je razvitak radnikog pokreta u Vojvodini tesnopovezan sa razvitkom radnikog pokreta u Ugarskoj, to su isva ta udruenja u Vojvodini imala isti karakter, humanovaspitna drutva, ali pod uticajem marksistikih ideja unu-tar tih drutava odvajale su se grupe koje su vodile borbe

niju politiku. Kad je 1871. osnovana maarska sekcija Internacionale, poinje i osnivanje klasnoborbenih marksistikihgrupa, odnosno marksistike partije. Ve pri samom osnivanjuNovosadsko radniko drutvo, razvija klasnu solidarnost, aidne samo u okvirima novosadskog radnitva, ve radnitva nateritoriji cele Maarske. U jednom od lanova statuta istak-nuto je ve pri samom osnivanju da Drutvo daje svakomlanu ma kog radnikog drutva na teritoriji zemlje kojiproputuju kroz Novi Sad 40 krajcara pomoi na ime putnihtrokova, a ako se zaposli u Novom Sadu, moe da se ulani

u Drutvo bez uplate upisnine. Promenom statuta na skuptlini odranoj 1877. Drutvo i formalno dobi ja opteradnikikarakter i menja naziv u Novosadsko opteradniko prosvetno i bolesnikopotporno drutvo. Da Drutvo vodi jedinstve-

13Hronologija Novog Sada,8, 9, 12, 13, 14, 16, 17, 18.

23


24/756

nu borbu za poboljanje ekonomskog poloaja radnika sacelokupnom radnikom klasom Maarske vidi se i iz togato 1887. alje svoja dva delegata na zemaljski zbor radnikau Budimpeti i preko njih postavlja zahtev velikom radni-kom zboru da pouri odreivanje minimuma nedel j.nog pri-hoda i maksimuma dnevnog vremena kao i obrazovanje na-

roda o dravnom troku.Pored veoma razvijene kulturnoprosvetne delatnosti,

Drutvo sve vie poinje da istupa u javnom ivotu i kaozastupnik radnikih interesa, dakle pretvara organizaciju odizrazito kulturnohumane u borbenu organizaciju. Poloajradnika je sve tei, naroito enske i deje radne snage. Odezdesetih godina prolog veka upotreba enske i deje ra-dne snage u industrija sve je vea; meutim ene dobijajusvega 5060%) od piata mukaraca, dok deca samo 2540/o od

nadnice mukaraca. Uslovi raa su nepodnoljivi. U novosad-skoj svilari ene ne samo to rade po 14 sati dnevno, negotoliko isto rade i deca ispod etrnaeste i dvanaeste godine.Eksploatacija se vri ne samo dugim radnim danom, ve iradom nedeljom i praznicima. I nezaposlenost je pogorava-la poloaj radnika, to je izazivalo pad nadnica. Uprava Opteg radnikog drutva zahteva 1887. od nadlenih vlastifabrike svile da poboljaju poloaj radnica i s obzirom naveoma teko stanje pouruje da zemaljski radniki zbor u

Peti to pre izbori minimum prihoda i maksimum radnogvremena. I 1888. Drutvo je ponovo pokrenulo pitanje eksplo-atacije nedorasle male dece u novosadskoj svilari, to znaida se poloaj radnika u Svilari nije izmenio ni tada. Maladeca, pa i ona ispod 12 godina, rade od 4 asa izjutra do 7asova uvee za bednu nagradu od 25 krajcara.14

Iako nijedno drutvo nije smelo da se bavi politikom,Opte radniko drutvo se sve vie uklapa u optu borburadnike klase za opte i jednako pravo glasa, za sprovoenje

u ivot radnikog zakonodavstva, za nedeljni i praznini plae-ni odmor. Borba se rasplamsava posle odranog zemaljskogzbora u Peti. Zborovi se odravaju i u Novom Sadu i ve1888. borba za plaeni nedeljni odmor uspeno se zavravaputem pregovora izmeu radnikih predstavnika i posloda-vaca u tri mlinska prduzea u Novom Sadu. Novosadsko rad-nitvo i d a l j e vodi borbu za nedeljni odmor sve do konanepobede 1891. god. kada je donet Zakon o nedeljnom odmoru.

14Isto, 8, 24, 25, 26, 30; dr Stevan M e z e i , nav. delo, 72; IACK KPJ,tom VI, 117.

24


25/756

Do osnivanja partijske organizacije i klasnih radnikihorganizacija borba radnika tee viemanje putem pregovo-ra i javnih zborova. Imamo podatke o svega jednom trajkuindustrijskih rantika. U Novom Sadu prvi put se pominjetrajk tamparskih radnika u tampariji Arse Pajevia 1882.Do trajka je dolo zbog nehumanog odnosa prema radnici-ma. Vlasnici ostale tri tamparije zajedno sa Pajeviemzapretili su radnicima da e ih otpustiti sa posla. Meutim,

radnici ne samo Novog Sada ve i iz cele zemlje soLidarisali su se sa trajkaima, redovno im pruali pomo, a kad jedolo do pretnje otputanjem, odgovorili su istom merom izapretili blokadom tamparije. Zahvaljujui solidarnosti celeradnike klase u zemlji, trajk je posle pet nedelja zavrenuspehom. Sve do 1901. tampa Novog Sada ne pominje traj-kove u industriji i manufakturi.15

Radniki pokret do prvog svetskog rata

Radnici su traili svoja prava i poboljanje ekonomskogpoloaja zborovima, deputacijama, a od 1900.godine sve viei trajkovima.

Na zborovima su postavljani razni zahtevi za poboljanjepoloaja i prava radnike klase nedeljni ,i praznini plae-ni odmor, zakoni za zatitu radnitva i skoro na svakomzboru opte i jednako pravo glasa. Odravani su i isto po-litiki zborovi, kao to je bilo avgusta 1905, kada je odran,

kako obavetava Narodni glas, velianstvena radniki zborsa dnevnim redom: politiko stanje, borba za opte pravoglasa i tampa. Na zboru su govorili izaslanik liz Budimpetei Milan Glumac, a bilo je prisutno preko 5.000 radnika izNovog Sada i okoline. Povorka je stalno rasla, tako da suprednji delovi povorke bili u Dunavskoj ulici, a zaelje kodMatice srpske. Ovako disciplinovanu manifestaciju jo nijeNovi Sad doiveo konstatovao je Narodni glas. Odran

je kod Velikog suda u Dunavskoj ulici. Koutovci su pokualida ometu zbor, ali su ih radnici odbili ii oterali. I novembra

1905. odran je veliki narodni zbor sa zahtevom za optepravo glasa i govorom sa temom o Socijaldemokratskojstranci i buroaskim strankama. Na zboru je bio radni na-rod Novog Sada i okoline, iz Palanke, Futoga, Rumenke, a-blja, Ravnog, Vrbasa, Titela, a bilo ih je i iz Srema i Banata,

15Hronologija Novog Sada,26, 27, 28, 29, 31, 33, 34, 37, 18.

25


26/756

kako navodi Narodni glas. Govorili su Vitomir Kora iz Za-greba, Milan Glumac, izaslanik iz Budimpete na maars-kom, imon Henrih liz ova na nemakom jeziku. I ovogaputa koutovci su hteli da ometu zbor ali su odbijeni. Uveena akademiji u ast Vase Pelagica i Ferdinanda Lasla govo-rili su Vitomir Kora i andor izmadija, izaslanik iz Pete.16lek marta 1912. Sloboda ponovo spominje zbor sa jednim

zali te vom opte pravo glasa odran zajedno sa Justovom strankom i Srpskom Narodnom radikalnom strankom.Maarska socijaldemokratska partija sa leviarskim graan-skim partijama u opoziciji, organizovala je zbor u Peti, atim povodom organizovan je zbor i u Novom Sadu. Zboromsu rukovodili socijaldemokratski predstavnici a o znaajuuvoenja opteg prava glasa govorili su socijaldemokrataandor Hajdu, urednik Zastave Kliicin, u ime novosadskihuitelja M. Boro i na kraju Lazar Vukievi. Govori su odr-ani na maarskom, srpskom i nemakom. Zboru je prisus-tvovalo oko 2.500 ljudi, dok Zastavanavodi da ih je bilo4.000. To je u stvari bio genaralni trajk radnika Ugarske,

jer toga dana nijedna fabrika ni radionica nije radila ni uNovom Sadu. I juna iste godine odran je zbor sa zahtevomza uvoenje opteg prava glasa, na kome je bilo prisutno 4do 5.000 ljudi. Organizovan je ponovo sa levim graanskimpartijama. Govorili su Julije Just, voa koutovaca, Jaa Tomi, voa Narodnoradikalne stranke, Franja Klarik iz Cen-trale Socijaldemokratske sitranke Ugarske i dr. Govorila

je i Roza vimer iz Budimpete u ime Udruenja feminist-kinja, traei pravo glasa i za ene. Kao i svaki put pri ak-cijama opozicionih stranaka, policija je u punom broju izila na ulice a vojska bila u pripravnosti u Novom Sadu iPetrovaradinu. Uoi zbora stigla je u grad i silna andar-merija. Zbor je protekao u potpunom miru. Meutim, borbaudruenih opozicionih snaga nije urodila uspehom.

Maarska vlada je umesto uvoenja opteg prava glasapripremila projekt zakona o proirenju prava glasa i tim

povodom je Socijaldemokratska partija Maarske u saradnji sa opozicionim buroaskim partijama pripremila protes-tni zbor. I u Novom Sadu je tim povodom februara 1913.organizovan veliki narodni zbor, na kome je bilo oko 3.500ljudi. Zboru su predsedavali dr Laza Baji, radikal, FranjaLovrekovi, predstavnik etrdesetosmake stranke, i andorHajdu, socijaldemokrata. Dr Martin Lovai je govorio o re-

16Hronologija Novog Sada,64, 65.


27/756

akcionarnom vladinom projektu o proirenju birakog pra-va, a dr Oskar Jasi o znaaju opteg prava glasa i o potrebi mirenja svih nacionalnosti u Maarskoj u borbi za zajedni-ke interese. Dr Kota Hadi govorio je o Kuenu, predsedniikumaarske vlade, kao lepom oruu u rukama beke kamari-le. I Bernat Kondor jc otro kritikovao reakcionarnu vladinupolitiku ii projekt zakona, a Lazar Vukievi je govorio opredstojeoj velikoj borbi za preporoaj Ugarske. Za razliku

od ranijih zborova, ovaj je na revolucionarniji nain posta-vio traenje opteg prava glasa, pa je usvojena i rezolucija.Rezolucija istie da zakonskim predlogom vlade nije ispu-njeno ni kraljevo obeanje, dato u sveanom obliku, nitiobaveze sadanje ni preanje vlade koje su preuzele svojimprogramima, i zato e prisutni na zboru pokrenuti najeuborbu protiv vlade i njezinog predloga. Sa rezolucijom su sesolidarisali i industrijski i trgovaki nametenici i poljopri-vredni radnici. Po n j o j u sluaju krajnje potrebe priredie

politiki trajk masa za due vreme i u celoj dravi, a svee se uiniti da se ova vlada srui. I jula iste godine odranje zbor za pravo glasa a protiv Tiine vlade i novosadskoggradskog predstavnitva, koje je izglasalo poverenje Tisinojvladi. Govorili su Bernat Kondor iz Centralnog rukovodstvaSocijaldemokratske partije Ugarske i Lazar Vukievi. Nazboru je doao do izraaja i antiratni stav SDPM kroz govorVilima Fenjea koji je osudio politiku Bea i istakao da

je on odgovoran za novi balkanski rat, izjavivi da Bekidvor vodi osvajaku politiku na Balkanu. To je bio posled

nji veliki zbor pred prvi svetski rat.17Demonstracija je malo bilo u tom periodu u Novom Sa-

du; meu tim demonstracijama bila je velika demonstracijatrgovakih pomonika, izvedena 1, 2. i 3. jula 1903. Trgova-ki pomonici izali su na ulicu sa zahtevom da se sprovede uivot sporazum izmeu pomonika i vlasnika trgovakihradnji o skraivanju radnog vremena. Kada jedan broj trgo-vaca nije ispunio obaveze iz sporazuma, dolo je do demons-tracija trgovakih pomonika uz podrku i ostalih radnika.

Drugog dana policija je brutalno mapala demonstrante. Bezprethodne opomene, est konjanika policajaca sa isukanimsabljama u galopu je jurilo .u masu da bi demonstrante po-tisnuli sa puta na trotoare, dok je druga grupa od oko 20 po-licajaca peaka isukanim sabljama napala masu ne tedeini ene, ni decu, ni starce. Trea grupa policajaca na uglu

17Isto, 90, 96,101, 102; Sloboda,1912, br. 23.

27


28/756

Dunavske ulice takoe se krvavo obraunavala sa svakimko joj je dospeo pod ruku, tukui lancima i kanukama go-loruku masu. Tada su demonstracije prerasle u demonstracijeprotiv policije d trajale su neprekidno do posle pola noi.Nastavljene su i treeg dana ali bez intervencije policije, jer

je i graanstvo osudilo policijsku brutalnost, i tog dana su1 zavrene sa uspehom.18

Sa sve brim razvitkom industrije i radnike klase, stva-ranjem politike radnike partije i razvijanjem i jaanjemstrukovnih radnikih organizacija, radnici sve ee pribegavaju trajku kao sredstvu borbe. Borba se vodi za povienjenadnica, desetoasovno radno vreme, bolje uslove rada, zauvoenje stalnog umesto sezonskog posla i za druge zahteve.

trajkovi u Novom Sadu poinju 1901. godine. trajkpokreu radnici svilare, gde se uslovi rada ni do poetkaXX veka nisu poboljali. Zakupac svilare bio je Francuz Ka-milo Berane. Radnice su traile poviienje plate d smanjenoradno vreme. Najbolja radnica dobijala je kao platu 1 kru-nu i 10 potura, a od njih se zahtevalo da rade od 4 sata u ju-tru do pola devet uvee. Vrlo mali broj radnica primao je2 krune i 60 potura, a ima takvih koje rade za 50 potura nadan. Radnicama se svaki as, za najmanju greku, oduzimalood plate. U fabrici su radila deca ispod 12 godina sa radnimvremenom kao i odrasle radnice. Ima tu jo mnogo nepo-doptina, koje ne bi nikako smele biti u jednoj dravnoj

tvornici, ova bi trebalo da slui za primer privatnim tvornicama, a ne da isisava snagu sirotim radnicama kaelist Branik. Posle 10 dana trajk je zavren kompromisom.U pogledu radnog vremena: da rad traje, od 1. marta do 31.oktobra od 5 sati izjutra do 7 sati uvee, od 1. septembra doposlednjeg dana februara od pola est ujutru do pola sedamuvee. Za odmor je dogovoreno da traje: za doruak 20minuta, za ruak 70, a za uinu poslepodne 30 minuta. Upogledu nadnice radnice su podeljene u pet grupa. Najmanja

nadnica iznosi 50 potura, a najvea od 1,10 do 1,20 kruna.Deca ispod 12 godina nee se uposliti. Za dobar posao nadni-ca se poveava nagradom od 10 potura, a za rav radnicase globi sa 10 potura.19

Jula 1903. godine trajkuju bravarski i mainbravarskiradnici sa zahtevom za osmoasovno radno vreme. U 1904

" Hronologija Novog Sada, 56,57, 58.19 Boidar K u m a n o v, Prolost tekstilnih radnika Novog

Sada,Novi Sad 1964, 21, 22 (rukopis). . .

28


29/756

trajkovali su krojaki 'i zidarski radnici. Aprila te godinedolo je do trajka elezniaia Maarske. Svuda, gdegodima elezniara u zemlji, stigla je poruka: Obustavite sao-braaj sve dotle dol. .laa ne ispuni sve nae zahteve, zahteve nas, belih robova. To je bio prvi opti trajk elezniarau Maarskoj. Na ovu poruku svi slubenici, pomoni slube-

nici i radnici doneli su zajedniku odluku o stupanju u trajk,te je time svaki rad i svaki saobraaj prestao i na novosad-skoj deonioi eleznike pruge. trajkai su zahtevali veeplate, to im se ve godinama obeava. Kralj je naredio mo-bilizaciju svih rezervista elezniara, njih oko 11.000. trajkovalo je u celoj zemlji 42.000 elezniara. trajk je trajaood 21. do 26. aprila.20

Dok se u 1905. spominje samo trajk aka osmokolaca,u 1906. trajkovali su tamparski radnici. Posle esnaestodnevne otre borbe svih tamparskih radnika i radnica, trajk

je sa uspehom zavren. Dok su u svilari plate minimalne,ovim trajkom tamparski radnici su izvojevali za novooslo-boene radnike nedeljno 14 kruna, u drugoj godini zaposle-nja 16, a zatim 20 kruna nedeljno, nedeljni i praznini plae-ni odmor, a za prekovremeni rad 3 do 4 odsto vie.21 Zbogkrajnje bednog poloaja trajkovali su i mlinski radnici,ali je vlasnik doveo trajkbrehere dz Indije, koji su uz po-mo policije odmah otpoeli sa radom. I taljigai su traj-kovali, ali nema podataka o tome kako je trajk zavren.U 1907. godini trajk 19 krznarskih radnika zavren je pot-

punim uspehom. Na zahtev radnika uvedeno je desetoasovno radno vreme, za Pivi maj plaeni odmor i da se samoorganizovani radnici zapoljavaju. Najnia piata poetnikaiznosi od 10 do 12 kruna, umesto 14 koliko su radnici zahte-vali, u drugoj godini 14 kruna, u treoj 16, a starijim radni-cima 22 krune umesto traene 24. Za prekovremeni rad dobijaju 30 procenata vie, kao to su i zahtevali. I tapetarskiradnici su trajkom postigli potpuni uspeh u svim zahtevima. trajkovali su i zidarski radnici i radnici kudeljare F. E.Brila. U kudeljard je trajkovalo 19 mukaraca i 28 ena, zahtevajui od poslodavaca da otpusti nadzornika zbog loeg po-stupka prema radnicima, ali nisu uspeli.

Socijaldemokratska partija Maarske organizovala je 10.oktobra generalni politiki trajk sa zahtevom da se uvedeopte pravo glasa. trajk je potpuno uspeo i uao u istoriju

20Nronologija Novog Sada,60; Ujvidki Hirlap,1904. br. 32.21Hronologija Novog Sada,67; Narodni glas,1906, br. 3.

29


30/756

pod nazivom crveni etvrtak. Radnitvo je trajkovalo i unizu vojvoanskih sela i gradova. Mesne vlasti u Novom Sa-du htele su da terorom onemogue generalni trajk i demon-stracije. Glavni kapetan policije zabranio je svako okuplja-nje, no uprkos zabrani ve rano izjutra radnici su se poeli

okupljati u raznim delovima grada. U veem broju doli suu Novi Sad i radnici iz okolnih sela. Policija je primenilasilu da bi rasterala radnike: uhapsila je i pretukla vie rad-nika a meu njima Rafaela ifa, predsednika novosadskeorganizacije SDP. U gradu je uvedeno opsadno stanje, a to-povi sa Petrovaradinske tvrave upereni su na grad. Zbogbrutalnosti policije 10. oktobra, 157 zidarskih i 73 tampar-ska radnika odrali su 1112. oktobra protestni trajk u No-vom Sadu. trajkovala su i 63 metalska radnika iz istih raz-

loga.22Godine 1910. ponovo trajkuju novosadski tamparski

radnici, i ovoga puta uspeno, dok stolarski radnici, koji sutakoe stupili u trajk, njih 33, postiu delimian uspen. U1911. trajkuje 91 stolarski radnik i radnica u fabrici Hungarija sa zahtevom: devetoasovni radni dan umesto devetipoasovnog i vee plate. U pogledu poviice plate imalisu delimian uspeh. Stupili su u trajk i stolarski radnici uenbergerovoj fabrici nametaja. I pored pretnje policijeda e ih sve proterati iz grada, radnici su istrajali i postigliuspeh: devetoasovno radno vreme i 5 procenata vee nad-nice. Dnevna piata ovih radnika bila je 45 kruna. I ponov-ni trajk tapetarskih radnika imao je uspeha. Ponovo sejavlja zahtev da samo organizovani radnici mogu biti zapo-ljavani. Konfekcijski radnici stupili su u trajk zbog benih piata. Poto su majstori odbili pregovore za poveanjepiata, radnici su napustili posao i odlazili u druge gradoveradi zaposlenja. trajk 73 krojaka radnika u oktobru pot-puno je uspeo.23

Do ponovnog trajka radnica u svilari dolo je 2. maja1912. zbog surovog postupanja, malih piata, dugakog radnogvremena, stalnog globljenja itd. Upravnik je esto dolazio ufabriku pijan, globio radnice, ibao ih, produavao radnovreme, otkidao i od vremena odreenog za jelo, itd.

Sloboda navodi da je neposredni povod za trajk biloglobljenje tri radnice koje su tiho pevale. trajk je poeo

posle podne u 5 asova, kada su radnice napustile radna

22Hronologija Novog Sada,6871.23 I t 74 82 85 Sl b d 1911 b 18 19 27 i 28


31/756

mesta i pole u Radniki dom, traei pomo uprave sindika-ta. Odmah je odran sastanak na kome su govorili LazarVukievi i andor Hajdu, sastavljen memorandum sa zahteviima i putem velikog kapetana policije dostavljen upra-vitelju fabrike. Poreu ostalog, radnice su traile desetoasovni radni dan, poviicu piata, obezbeenje prostorije za ruavanje i svlaionice, ukidanje globe, ljudski odnos, priznanjeorganizacije radnica. Upravitelj je uspeo da prvog dana traj -

ka na radu zadri 6070 radnica, ali sledeeg dana ni onenisu dole, tako da je u fabrici potpuno prestao rad. Fabrikaje stavljena pod bojkot. Za tri i po nedelje, koliko je trajktrajao, voena je estoka borba sa jedne i druge strane.Zastupnik fabrike stigao je iz Pariza ve prve nedelje traj-ka, pa je uskoro izraen radni red koji radnice nisu prihva-tile. Zatim se pristupilo vrbovanju drugih radnica po NovomSadu i Petrovaradinu. Jedva su uspeli da sakupe 34 trajkbrehera, sa kojima nije moglo da se pone sa proizvodnjom,

jer je za rad fabrike bilo potrebno 350 radnika. I policija je

pomogla poslodavce i hapsila radnice na ulicama. Meutim,sindikalna i partijska uprava pruala je svestranu pomoda bi slomila poslodavce jer je u ovoj fabrici godinama sta-nje bilo oajno. Odrana su i dva zbora radnica, kojima suprisustvovali i roditelji maloletnih devojica, na kojima sugovorili funkcioneri Mihailovi, andor Hajdu i Lazar Vuki-evi, objanjavali i davali podrku radnicama da do krajaistraju. Da bi pomogli radnicama u materijalnom pogledu,objavili su apel celokupnom radnitvu Maarske radi pomo-i. trajk je na koncu zavren deliminom pobedom: globe

su ukinute, radno vreme odreeno na 10 satli dnevno, ureenaje jedna prostorija za ruavanje, radnice se smeju upolja-vati samo na fabrikim poslovima, ne smeju se zapoljavatideca ispod 12 godina, radnicama se nee uskraivati slobodaorganizovanja, dozvoljava se proslava Prvog maja.24

Do prvog svetskog rata krojaki radnici su jo jednomstupili u borbu za svoja prava. Krojaki radnici su bojkotovali jednog poslodavcakrojaa, koji je bez razloga otpustiojednog radnika. Svi krojaki majstori su na to otpustili svesvoje radnike i izjavili da nee vie zapoljavati organizovane

radnike. Ve posle tri dana poslodavci su morali da primenatrag sve organizovane radnike. Kako se poslodavci ovogsporazuma nisu drali, krojaki radnici su poetkom jula

24 Hronologija Novog Sada,9296; Boidar K u m a n o v,navedeni rukopis, 24, 25, 26.

31


32/756

1914. stupili u trajk. Nije poznato kako je zavrio ovajtrajk, najverovatnije usled nastale situacije.25

Maja 1912. trajkovali su i graevinski radnici protivposlodavca koji je zahtevao da se radnici ulane u organi-zaciju hrianskih socijalista.

Jula 1913. stupilo je u trajk 28 radnica iz politerskogodeljenja zbog krenja tarife od strane uprave enbergerovefabrike. Radnice su postigle 10% veu platu. Iz solidarnostii da bi se trajk to pre zavrio, stupili su u trajk 1 ositalli radnici u enbergerovoj fabrici nametaja.

Kad su enberger i Lederer, nasuprot sklopljenom ko-lektivnom ugovoru, hteli da smanje plate za 3050%, rad-nici su odgovorili odbrambenim trajkom. trajk je trajaosvega dva dana i zavrio uspeno.

Maja 1914. stupili su u trajk pekarski radnici. Trailisu povienje piata i veu istou u radionicama. U tri najve-e radnje, odmah nakon stupanja u trajk, poslodavci suispunili radnike zahteve. Jula su trajkovali krojaki radni-ci, jer poslodavci nisu potovali sklopljene sporazume i po-eli da otputaju radnike.

SDPM, poto je iscrpla sva uobiajena sredstva borbeza opte pravo glasa a nije postigla eljeni rezultat, ikrajemfebruara 1913. otpoela je sa svestranim pripremama gene-

ralnog trajka na celoj teritoriji Maarske, i razvila u tu svr-hu veliku propagandu, odrala niz zborova i pristupila pri-kupljanju materijalnih sredstava za trajk. U proglasu koji

je izdala pod naslovom Predznaci vihora, a kojii je tampanu Beogradu, izmeu ostalog stajalo je:

Ova e borba teka biti, tea od svih dosadanjih. Rad-nici moraju zagaziti u nju sa veim brojem i veom spre-mom nego igda do sada i nezadovoljno graanstvo treba

da predusretne demokraciju sa vie svesti i sa vie portvovanja nego do sada.Brza, vojnika disciplinarna predsprema je potrebna da

beskrvnim sredstvima, ali u dejstvu i u pokretajuim uz-rocima strog i dostojan priredimo NOVI MART.

Sloboda u broju 9 obavetava o pripremama za general-ni trajk i u Novom Sadu. Poeli su prikupljati pomo. ta

je dalje uraeno i da li je uraeno, nema obavetenja u par-tijskom listu.26

25Boidar K u m a n o v, navedeni rukopis, 25.24Sloboda,1912, br. 19; 1913, br. 9, 27, 28 i 48; 1914, br. 22;

IA CK KPJ tom VI 206 207 208


33/756

Rad na osnivanju borbene marksistike partije poinjeu Maarskoj 1875. Prva takva organizacija formirana je1878. pod nazivom Stranka ornih koji nemaju pravo glasa.Istovremeno je formirana i desniarska grupa. Obe partijesu se fuzionisale 1880. pod nazivom Maarska opteradnikapartija. Vremenom su u stranci preovladali oportunisti, ioportunizam e se zadrati u rukovodstvu Partije sve doprvog svetskog rata. Posle izbijanja rata ona se stavila u

slubu vladajue klase u podravanju ratnih tendencija.Kada je javno istupanje za socijalizam bilo omogueno

izvesnim poputanjem vlade, osnovana je Socijaldemokrat-ska partija ugarske SOMU, na kongresu 78. decembra 1890.Na Osnivakom kongresu SDPM uestvuje i delegat NovogSada i Paneva Ziemicki, to je svakako dokaz da je i u No-vom Sadu unutar radnikih organizacija bilo klasno orijentisanih pojedinaca i grupa. U ime novosadskih i panevakihradnika Ziemioki prihvata principijelnu deklaraciju koju jeKongres doneo .i na kraju Kongresa izjavljuje: Oduevljeni

se vraamo naim kuama sa vrstom odlukom da irimonae ideje i da sve nae snage i sposobnosti upregnemo zadobrobit oveanstva. Ovim i novosadski socijalistiki po-kret postaje delom socijalistikog pokreta Ugarske.

Period od Osnivakog kongresa pa do prvog svetskograta je period razvitka klasne svesti meu radnicima Vojvo-dine, stvaranja strunih radnikih organizacija formiranjasocijaldemokratske partije i agitacionih odbora u okviru So-cijaldemokratske partije Ugarske.

Do 1901. Srbi u Vojvodini nisu imali posebnih partijskih

organizacija. Koliko je socijaldemokratski pokret meu Sr-bima bio nerazvijen u 1901. i 1902. godini, ukazao je i kon-gres Socijaldemokratske partije Ugarske iz 1902, na kome

je uestvovalo svega nekoliko delegata iz nekoliko organi-zacija, tako da Srbi delegati nisu uestvovali ni u izradi pro-

jekta programa. Znaajnu ulogu u irenju socijalne misli iorganizacionoj izgradnji socijalistikog pokreta odigrali sulistovi na srpskom jeziku, pokrenuti najpre u Peti, a zatimi u Novom Sadu. U Peti je pokrenut Narodni glas 1901. go-dine, a 1902. Narodna re, ijii je odgovorni urednik bio Milo

rad Popovi. Kad se srpski socijaldemokratski pokret vedovoljno osamostalio, pokrenut je u Novom Sadu 1905. Na

rodni glas, kao list za zatitu interesa radnog naroda. Vlas-nik lista bila je Srpska socijaldemokratska partija, a zvanino obuarski radnik A. Va. Odgovorni urednik bio je Milam

Glumac. Izlazio je dva puta meseno. Stanje pokreta oka

33


34/756

rakterisala je Narodna re u lanku o proganjanju socijal-demokrata u broju 7 od 1904.

Godine 1901, 1902. i 1903. od neobinog su znaaja zasrpsku socijalnu demokratiju, i to 1901. i 1902. vane sukao godine u kojima su se nai drugovi za borbu pripre-mali, uili, upuivali; a godina 1903. bila je ve godina bor-be i organizacije. U toku ovih prvih dveju godina na rad

je izgledao bogataima i vlasnicima bezopasan, te nas nikaddravni tuilac nije pomislio da goni i da nas van zakonastavlja, kao danas. U to je dola 1903. godina. Tad je venaa stranka razvila barjak borbe. Bacili smo se u zborove,pozvali radni narod da se organizuje i priprema za velikuborbu koja ga eka. I narod nas je mahom posluao. Organizovao se je, stupio je u borbu, odluno, muki.

Godine 1904. ve su postojale u mnogim mestima Voj-vodine socijaldemokratske organizacije. organizacionomporastu Partije konstatovano je i na XI kongresu Socijalde-mokratske partije ugarske, odranom od 3. do 5. aprila 1904.

Dok je prole godine na kongresu bilo svega 274 dele-gata, koji su zastupali 166 optina ili varoi, dotle je ovegodine bilo 665 delegata, koji su zastupali 278 me s t a . . . Nikada naa stranka nije tako naglo napredovala, kao

s a d . .

Bri razvitak socijalistikog pokreta u Maarskoj, pa i uVojvodini, koila je ne samo vlast, ve i unutarpartijska bor-ba u SDPU, koja se vodila izmeu klasno opredeljenih la-nova i oportunista, pa ak i sa nekim neprijateljskim ele-mentima u rukovodstvu. Ta se borba vodila od samog osni-vanja Socijaldemokratske partije Ugarske, pa ak i u rani-

jem periodu. Do 1894. pobeivala je as jedna as druga

frakcija. Na kongresu u Aradu 1894, koji je odran bez pri-sustva partijskog rukovodstva, izabrano je novo partijskorukovodstvo SDPM. Maja 1894. na kongresu u Peti dolo

je do izmirenja ove dve frakcije, ali se borba i dalje vodilasa promenljiivom sreom, a u nekoliko mahova dovodi do cepanja Partije.

U unutarpartijske borbe uvuene su bile i junougarskeoblasti, pa i Novi Sad, a posebno Banat, u kome je u junu

27IA CK KPJ,tom VI, 117, 138; Hronologija Novog Sada,54, 55.

IA CK KPJ,tom VI, 131.


35/756

1893. osnovana Banatska agitaciona oblast sa seditem u Temivaru, koja je uzela ivog uea na aradskom kongresu.29Na ovom kongresu su uestvovali delegati iz svih krajevaJune Maarske. Prisustvuje i delegat iz Novog Sada. No-vosadski radnici su i telegrafskim putem pozdravili kongresi zaeleli mu uspean rad. Po povratku delegata u Novi Sadodrana je radnika konferencija na kojoj je bilo prisutno

preko 100 radnika i radnica i na kojoj je o radu aradskogkongresa referisao novosadski delegat. Borbe unutar SDPMi u srpskoj socijalnoj demokratiji vodie se i dalje i esto biti veoma otre, jer je rukovodstvo po nizu pitanja vodilooportunistiku politiku. Teite partijske borbe bilo je, kako

je u ranijem tekstu izloeno, na borbi za opte pravo glasa ina vaspitnom delovanju Partije, a ne i na revolucionisanjuradnih masa. Oportunizam rukovodstva ispoljio se i premaBalkanskoj socijaldemokratskoj konferenciji, odranoj uBeogradu 1910. Rukovodstvo nije htelo da poalje svog dele-

gata na zasedanje, smatrajui da je to avanturistika kon-ferencija.

Ve 1903/4. postojale su u mnogim mestima Vojvodinesocijaldemokratske organizacije pa i rukovodea tela. Naupanijskoj partijskoj konferenciji u Subotici 1903. prisus-tvuje 31 delegat iz 19 optina i gradova, meu njima i NovogSada i Zmajeva. I 1904. delegati Novog Sada prisustvuju u-panijskoj partijskoj konferenciji koja se ovoga puta odra-va u Somboru. Sledea je trebalo da se odri u Novom Sadu.

Jedanaesti kongres Socijaldemokratske partije Ugarske,odran 3. do 5. aprila 1904, priznao je ustanovu Srpskog ko-miteta, obrazlaui to kao potrebu radi boljeg uspeha u ra-du. Naizmence su se penjali na govornicu maarski, nemaki, srpski, rumunski i slovaki govornici. Svi su na svojim

jezicima pretresali raznovrsna pitanja iz dnevnoga reda, ali . . . ipak se je osetila velika potreba za odvojenim narodnos-nim kongresima koji bi na jednome i istome jeziku vodilicelokupnu debatu. Srpska posebna konferencija izradila jeprojekat koji je od Glanog odbora i od kongresa bio prim-

ljen. U projektu je, pored ostalog, stajalo i ovo: bie izabranjedan srpski komitet od 5 lanova i to po jedan iz sviju u-panija u kojima Srbi u veem broju ive. To su temivarska,babodroka, sremska i petanska. Kongres je jednoglasnousvojio ustanovu Srpskog i Rumunskog komiteta, u okviruSocijaldemokratske partije Ugarske.

MIsto, 118, 119, 123.

35


36/756

Na kongresu je odlueno da se Narodna re pretvori upolitiki list.

Na odvojenoj konferenciji Srba delegata u Budimpetiodmah je izabran Srpski socijaldemokratski komitet, s timto e lanove Komiteta ubudue birati srpske socijaldemo-kratske organizacije ili njihovi odbori svake upanije u-panijski odbori.

Na konferenciji su izabrani lanovi komiteta za etiri u-panije: Milan Stankovi za temivarsku, Branko Popov za torontalsku, Sava Petrovi za babodroku i Aca Bankovakiza sremsku. Za petansku upaniju izbor je izvren kasnije.

Na Prvom kongresu Srba socijalista iz Ugarske poet-kom 1906. godine u Novom Sadu osnovan je sekretarijatSrpskog komiteta sa plaenim sekretarom. Sekretarijat jestajao u vrstoj vezi sa upravom Sacijaldemokratske stran-ke Ugarske.30 Na kongresu su doneta organizaciona pravilaSrpskog odeljka Socijaldemokratske stranke i sekretarijata,i osnovan Srpski agitacioni odbor, koji se 1911. proirio uSrpskobunjevaki agitacioni odbor. Na Drugom kongresuSrba socijalista iz Ugarske, sredinom decembra 1906, za la-na Odbora izabran je i Mladen Dunerov iz Futoga. Na Tre-

em kongresu Srba socijaldemokrata, odranom januara1908, u Odbor stranke izabran je Gavra ivanovi, navosadski delegat, a u nadzorni odbor Mladen Dunerov. ivano-vi i Dunerov prisustvovali su i vanrednom kongresu Srbasocijaldemokraa 18. oktobra 1908, a ivanovi i na Petomkongresu Srba socijaldemokrata 1910, koji je odran u Bu-dimpeti. On je izabran i u novi Agitacioni odbor.

Vlast nije mogla mimo da gleda sve vei i iri organiza-cioni razvitak socijalistikog pokreta i sve veu njegovu jav-

nu aktivnost i uiticaj na mase, i pribegla je eem teroru isve eim zabranama, sve do upotrebe sile. Ovo je bio raz-log da se i Narodni glas 1907. iz Novog Sada preseli u VelikiBekerek, a protiv Milana Glumca bila je pokrenuta istraga.Tad se i kongresi Srba socijaldemokrata odravaju u Veli-kom Bekereku (danas Zrenjanin). Uslud terora ni upanij-ska partijska konferencija nije mogla da bude odrana uNovom Sadu, kako je bilo odlueno na proloj konferencijiu Somboru, pa je odran u Subotici decembra 1907. O teroruvlasti govorio je novosadski delegat Gavra ivanovi.

30 Isto, 118, 119, 120, 123, 152, 153, 154, 260; Hronologija No


37/756

Situaciju u tom periodu oteava d borba sa renegatomMezefijem i unutarpartijska borba sa sindikalistima i anarhosindikalistdma. Kao lan rukovodstva SDPM Mezfii je1898. iskljuen iz irukovostva stranke i postao agent petanskog kapitala. Godine 1900. osnovao je svoju stranku i vodiorazbijaku politiku protiv Partije radei naroito meu po-ljoprivrednim radnicima. U godinama 1907. ii 1908. izdaje u

Novom Sadu list Slobodna re pod urednitvom Koste Jorgovia.ivot Partije i njenu aktivnost ometala je u znatnoj

meri unutarpartijska borba. Opozicionu grupu u irukovodstvu okupio je dr Kota Iskruljev. Peti kongres Srba socijal-demokrata pristupio je reavanju oviog pitanja, i uglavnompreistiio sa sindikaldstikom opozicijom na elu sa Iskruljevim. U rukama sindikalista bila je redakcija Narodnog glasa,na ijim, stranicama je sindikaListika opozicija, pored jakeusmene agitacije meu radnicima, vodila borbu protiv zva

nine linije Partije. Narodni glas napravili su propagatoromsindikalizma. Kongres je Iskruljeva i njegovih osam prista-lica iskljuio iz Odbora, a to je znailo veinu sindikalista urukovodstvu. Kongres je jednoglasno osudio i rad prologAgitacionog odbora d protiv veine lanova poveo postupaka iskljuenje iz Partije. Kongres je [jednoglasno oceniio dacni niisu imali nita sa socijaldemokratskim naelima, da suse uvukli u vrhove Partije i odatle radili protivno naelima socijaldemokratije i protivno interesima radnike klase. Iskruljiev i njegove pristalice nisu prestali sa napadima na

partijsko rukovodstvo ni posle iskljuenja.Kongres je kao jedno od vanih pitanja tretirao i pita-

nje Narodnog glasa i reio da se on sjedini sa Pravom naroda iz ida i da Pravo naroda bude partijski organ, odnosnoorgan Srba socijalista d Srpskog agitacionog odbora u Ugar-skoj. Cemtraldzovanjem redakaije lista u Sidu nije se posti-glo u propagandi ono to se elelo, pa se ve iste godine osetila potreba za ponovnim osnivanjem lista za srpsko radni-tvo u Ugarskoj. Prvog jula pokrenut je list Sloboda u Budim-peti kao organ Srba socijaldemokrata.31

U rukovodstvu srpskog socijalistikog pokreta sve va-niju ulogu poinju da igraju od 1910. godine Vlada Markovii Lazar Vukievi. Markovi je izabran u Agitacioni odborna Petom kongresu, a na estom kongresu, odranom janu

31 IA CK KPJ,tom VI, 152, 162, 175178, 187, 118; Hronologija Novog Sada,69, 72, 73, 74.

37


38/756

ara 1911, uli su u Agitacioni odbor kao delegati Novog SadaVlada Markovi, Lazar Vukievi i Ferenc Bukovenski. NaKongresu je odlueno da sediite redaikaije Slobode bude uNovom Sadu, kao centru Srba, a za urednika je izabranVlada Markovi.

esti kongres je prvi postavio na dnevni red zajednikuborbu Srba, Bunjevaca i okaca protiv klasnog neprijateljana teritoriji June Ugarske, promenio ime Agitacionom od-boru u Agitacioni odbor srpskobunjevakog radnitva i od-luio da se tampa poseban list za Bunjevce. List je pokrenut

juna 1911, u Novom Sadu pod nazivom Napred, kao organBunjevaca socijaldemokrata u Ugarskoj. Izlazio je od juna1911. do 15. decembra iste gdine.32 U obrazloenju za ovakavpostupak, izmeu ostalog, izneto je: bunjevaki i nai su in-teresi isti, pa prema tome mi kao jedan narod sa jednakiminteresima moramo i zajedniki voditi borbu protiv zajednikih neprijatelja. Na Prvom kongresu Srba i Bunjevacasocijalista u Novom Sadu sa 36 delegata i est gostiju,

je izneto da ima 15 organizacija Srba i Bunjevaca sa 580lanova, pored toga to ima oko 2.000, iradnika koji sulanovi ugarskih sindikalnih organizacija, pa prema tomei lanovi SDPU. Istaknut je naroito teak poloaj radnikaBunjevaca.

Pri ogromnom broju nepismenih ovaj narod od 70.000dua jo je i naroito rtva klerikalne tampe, jezuita kojiu ogromnome broju kod ovoga naroda bljuju najgori verski otrov i time ga onesposobljavaju za danas da se uspeno bori protivu svestrane eksploatacije koja se nad njimvri.

Pored rasprave i o tampi, Kongres je doneo PravilnikSrpskobunjevakog agitacionog odbora Socijaldemokratskepartije Ugarske.

Drugi kongres Srpskobunjevake sekcije Socijaldemo-kratske stranke Ugarske odran je u Novom Sadu 8. i 9. novem-bra 1913. godine. Predsedavao je Dura Hadnaev, a izvetaj Od-bora i izvetaj o tampi podneo je Lazar Vukievi. Rad srp-ske socijalne emokratije kretao se u sve teoj situaciji, paotuda ni rezultati rada nisu bili veliki, a i zakljuci Kongresanisu imali borbeni karakter. Ekonomska i politika krizapritiskala je Maarsku, predostronost prema srpskom iv

52IA CK KPJ,tom VI, 184, 191194; Hronologija Novog Sada,7477, 82.


39/756

Iju je postala stroa usled ratne opasnosti, a mobilizacija jeobuhvatila i mnoge aktiviste pokreta. I nesreene unutarpartijske organizacione prilike predstavljale su velike te-koe. Izgleda da se u mestima nije uvek primenjivao statut,odnosno odeljak o autonomija narodnosti u Socijalistikojstranci, to je koilo razvitak pokreta.

Pri tretiranju razvijanja socijalistikog pokreta na selu,

doneta je odluka o osnivanju produktnih i zemljoradnikihzadruga, kao forme oko koje bi se okupljali i maloposednicii seoski proleterijat.

Izabran je i novi Agitacioni odbor: ura Hadnaev, Pavle Tati, Lazar Vukievi, Duan Dimitrijevi, Milan Abraevi, Dura Metla, Mita Ncdeljkov iz Novog Sada i petoricaiz drugih mesta.33

Ne raspolaemo podacima o organizacionom kretanju po-kreta u Novom Sadu. Kao to je napred izneto, novosadski

partijski delegati uestvuju na upanijskoj konferenciji babodroke upanije 1903. i 1904. u Subotici i Somboru. NaXIV kongresu Socijaldemokratske partije Maarske (31.marta do 2. aprila 1907), izvetaj govori i o novosadskoj or-ganizaciji. U vremenu od 1. aprila 1906. do 15. marta 1907.osnovano je dvanaest novih grupa, od kojih deset za poljo-privredne radnike. I na upanijskoj konferenciji januara1908, odranoj u Subotici, uestvuju novosadski delegati. I nadesetoj konferenciji, ponovo u Subotici, prisustvuju delega-ti iz Novog Sada (decembra 1910). Tek za godinu 1911. ima

podataka da je konferencija odrana u Novom Sadu januara.Konferenciju je otvorio Vig, a predsedavao je Bukovenski.U novu upravu uli su: Lajo Karolji, Mihajlo Vig, LazarVukievi, Vlada Markovi, Lajo aki, Stevan Gal, JovanLuko i Nandor Lauterer. U Nadzorni odbor Andrja Erde,Matija Moter i Jovan Varanji. Na konferenciji je izabrani odbor od deset lica za irenje tampe, odnosno listaSloboda. Sloboda u broju 16 od 1911. obavetava da su srp-ski i hrvatski radnici u Novom Sadu odrali javni narodnizbor na kome je osnovana srpska mesna partijska organiza-

cija. Zboru je prisustvovalo 200 do 300 radnika. Govorili suVukievi i Markovi. Zbor se izjasnio za osnivanje mesnepartijske organizacije. U partijsko rukovodstvo izabrani su:Vlada Markovi, Lazar Vukievi, Martin Kaui, Ostoje Miluni, Pavle Tati, Dura Metla, Micika Kaui, Duan Etin

33JA CK KPJ,tom VI, 191, 195203, 213, 214, 215, 216; Hronologija Novog Sada,8587, 106.

39


40/756

ski i Stojan Jankovi, a u Nadzorni odbor Nikola Krsti, Mi-lo Stanisavljevi i Ljubo Krstanovi. Na zboru se u organi-zaciju upisalo 42 radnika.

Na upanijskoj konferenciji decembra 1912. u Suboticiu upanijsko partijsko rukovodstvo izabran je iz Novog Sa-da andor Hajdu.

Juna 1913. partijska organizacija Novog Sada odrala jegodinju skuptinu. ura Hadnaev otvorio je skuptinu, aFranja Bukovenski referisao o radu u protekloj godini. Os-nova rada bila je bazirana na propagandnoprosvetaom ra-du i borbi za pravo glasa. Rezultat toga rada: organizacija

je izdala 17.350 letaka, odrala je etiri zbora, dva zbora suvlasti zabranile, odrala je 12 partijskih konferencija i pet

sastanaka sa neorganizovanim radnicima i 15 javnih preda-vanja. Vodila je otru borbu za opte pravo glasa kao i zairenje socijalistike tampe i literature. Izvojevala je naizborima za bolesniku blagajnu pobedu svoje liste. U novorukovodstvo izabrani su: Franja Bukovenski, Lajo Karolji,Lazar Vukievi, Mihajlo Madacki, Josip Polgar, Mihajlo Ko-va, Jovan Varanji i Imre Boro.

Sloboda u broju 14 iz 1914. godine obavetava da je u

Novom Sadu osnovana srpskobunjevaka partijsika organiza-cija u koju su se odmah ulanila 42 lica. U odbor nove orga-nizacije uli su Pavle Tati, kao predsednik, Mita Nedeljkovi, kao potpredsednik, Svetozar Stankov, kao zapisniar,Stevan Ljubii, kao blagajnik, i Sava Zagorac, kao lanodbora.34

Pootravanje mera protiv sve intenzivnije aktivnosti Srpskobunjevakog odbora i njegovih organizacija, kao i klas-nih snaga uopte, 1912. a naroio 1913. godine, ve poetkomprvog svetskog rata dovodi i do zabrane rada Srpskobunjevakog agitacionog odbora i prestanka dzlaenja partijskogorgana Slobode. Socijaldemokratska partija Ugarske, kojanije bila zabranjena, poetkom rata naputa svoj antiratnistav, prelazi na pozicije socijalpatriota i time se solidariesa imperijalistikim tenjama maarske buroazije. I tako,posle vanrednih mera koje su usled ratne situacijebile zavedene i proglasa koji je izdala SDPIJ po pitanju sta-

va prema imperijalistikom ratu, prestala je skoro svakanjena aktivnost, i aktivnost osloboenog radnikog pokreta

3,1 Hronologija Novog Sada 59 63 69 72 74 75 78 82 98


41/756

Meutim, ovo stanje u radnikoj klasi i partijskim or-ganizacijama ne traje dugo. Vanredne mere, teka eksploata-cija i stalni porast cena ivotnih namirnica i robe za iroku potronju izazivaju ve poetkom 1915. prve spontane istuperadnika kao i izvesno oivljavanje partijskog ivota u Voj-vodini Banatu, Subotici, Novom Sadu, ali bez neke ireorganizacione aktivnosti. Novosadska podrunica tipografskihradnika 1915. organizovala je dva zbora a bila je izabra-na i nova uprava, kojoj je bilo stavljeno u zadatak da uinisve za oivljavanje rada podrunice. Te godine obnovile surad u Novom Sadu i podrunice graevinskih, obuarskih,koarskih, tekstilnih kao i molerskih i farbarskih radnika.Meutim, ni u 1915. ni 1916. godini ni partijske ni sindikalneorganizacije ne izvode nikakve masovne akcije ni politikogni ekonomskog karaktera, iako je poloaj radnih masa uitavoj Ugarskoj, to je rat dalje odmicao, bivao sve tei.Proizvodnja artikala za iroku potronju stalno je opadala,a naveliko cvetala crna berza i pekulacija. Ratna ekonomi-ka ni j e mogla da osigura snabdevanje stanovnitva, niti jemogla da spreoi stalni porast cena. Razlike izmeu realnihvrednosti najamnina i ivotnih trokova, velika skupoa icrnoberzijanstvo sve vie su zagoravali ivot radnika, si-romanog seljaka, niih slubenika, u stvari najveeg delastanovnitva.

U ovako tekoj ratnoj situaciji sve vie se javlja arvtiratno raspoloenje irokih narodnih masa. Od 1916. godineu Vojvodini dolazi do masovnih pokuaja izbegavanja vojnih

obaveza i do dezerterstva, ali organizovane radnike snagei dalje ne preduzimaju nikakve aktivnosti. No ukoliko su iz-gledi za pobedonosni zavretak rata bivali manji a antiratnistav sve jai, i meu liberalnim graanskim elementima po-drka vladajuim krugovima za produetak rata sve je sla-bija, a zahtevi za sklapanje separatnog mira sve vei. I SDPUse solidarisala sa zahtevima za separata! mir sa liberalnommaarskom buroazijom, i u aprilu 1917. sa leviarskom ma-arskom opozicijom organizovala zajednike masovne demon-stracije protiv ratne vlade Itvana Tise. Padom Tiine vlade

u maju 1917. oivljuje aktivnost opozicionih snaga po pitanjudemokratizacije unutranjeg politikog ivota, a na spoljnjem planu po sklapanju ratne odtete. Blok za izborno pra-vo, kako se zvala udruena opozicija, a u n j o j i SDPU, izveo

je 8. juna 1917. na ulice velike mase u Budimpeti i u veimmestima u unutranjosti. Osim organizacionog radnitva Subotice, u ovoj akciji nisu uestvovale organizovane proleter-ske mase Vojvodine. Ali pad Tiine vlade i ova opoziciona

41


42/756

buroaska kretanja, a naroito februarska buroaskodemokraka revolucija 1917. u Rusiji, pokrenuli su i organizovaneradnike mase u Vojvodini na jau i iru aktivnost i u poli-tikoj i u ekonomskoj borbi.35

Ova kretanja meu radnicima poinju i u Novom Sadu.

Kada su 1917. neki gradovi Vojvodine prvi posle izbijanjarata izveli prvomajske proslave sa obustavom rada d antiratnim zahtevima, masovni zbor je odran i u Novom Sadu,a ve 26. juna iste godine predstavnici sindikalnih podru-

nica sazvali su zajedniki zbor u Radnikom domu i obnovi-li Mesno sindikalno vee za Novi Sad. Juna su sazvali svojukonferenciju i graevinski radnici Novog Sada radi obna-vljanja organizacije i izbora nove uprave. Jula je i novosad-ska partijska organizacija organizovala, uz dvoasovnu obu-

stavu rada, masovne demonstracije od 6.000 uesnika i trailaneophodno sklapanje mira, demokratske forme upravljanjai poboljavanje snabdevanja. I u nlizu mesita u Vojvodinioivljuje politiki i sindikalni rad.

Pobeda proleterske revolucije u Rusiji i mirovni predlognove sovjetske vlade ubrzavaju aktivnost radnike klaseUgarske. SDPM ve novembra na masovnom zboru proleta-rijata u Budimpeti daje podrku pozivu sovjetske vlade zasklapanje mira. Ova aktivnost prenosi se i na neke gradove

u unutranjosti, a poetkom 1918. u sve jaoj meri i na Voj-vodinu, i pored sve grubljih mera koje je vlast primenjivalaprotiv rastueg radnikog pokreta. Januara 1918. i novosad-sko organizovano radnitvo priredilo je masovne demostracije. Neposredan povod je bio smanjenje dnevne koliinebrana. Odran je zbor i velikom upanu upuena jedna de-legacija od 500 lanova sa peticijom da se pobolja snabdevanje stanovnitva. U ovu borbu ukljuili su se i subotikiradnici, a akcije su povedene i u ostalim mestima Vojvodi-

ne. U znaku antiratnih parola odrane su i prvomajske pro-slave 1918. u Novom Sadu i u mnogim gradovima Vojvodine.

U prolee 1918. obnavljaju se neke organizacije poljopri-vrednih radnika, naroito u Bakoj. U broju stanovnitvaVojvodine krajem leta oni su najmnogobrojniji. Ekonomsketekoe koje je prouzrokovao rat pogodile su naroito sela, a

35 Dr Danilo K e c i , Revolucionarni radniki pokret u Voj

vodini19141921, Novi Sad 1972, 3560; Sandor Me s a r o , Radniki pokret u Vojvodini za vreme prvog svetskog rata, Istrai-vanja I, Novi Sad 1971, 5365; Muzej socijalistike revolucijeVojvodine, Novi Sad arhivistiko odeljenje (dalje: MSRV AO),br 18452 1 2


43/756

u njemu u prvom redu one najorganizovanije, poljoprivredneradnike, bezemljae i sitne seljake. Ukoliko je rat due tra-jao, utoliko se njihov poloaj pogoravao, jer je aktivna ra-dna snaga svih slojeva odvojena od proizvodnje, a porodicepreputene same sebi. Potreba za organizovanjem poljopri-vrednog radnitva sve vie raste. U tome smislu znaajna jeokruna konferencija poljoprivrednog radnitva na pustari

Merge marta 1918, uz prisustvo predstavnika Saveza, nakojoj je kao osnovno pitanje bilo istaknuto pitanje organizovanja poljoprivrednih radnika.

Dezerterstvo raste usled sve nepodnoljivijeg reima uvojsci, usled sve teeg odravanja golih ivota kod kue iuticaja oktobarske revolucije. Posl

Documents

Zvonimir Golubović-Novi Sad u Ratu i Revoluciji