RTVE KRIMINALITETAMEUNARODNI KONTEKST I

SITUACIJA U SRBIJI

Sva prava zadrana. Sadraj ove publikacije se moe slobodno koristiti i kopirati u edukativne i druge nekomercijalne svrhe, pod uslovom da svako takvo reprodukovanje mora da bude praeno na-znaavanjem izvora.

Svi stavovi izneti u ovoj knjizi su samo stavovi autora i onih koji su dali doprinos njenom nastanku i ne moraju neophodno predstavljati zvanian stav Misije OEBS u Srbiji.

Pisanje ove publikacije je podrala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji, Odeljenje za sprovoenje zakona, akorska br. 1, 11000 Beograd.

Ime autora i naslovMagnus Lindgren i Vesna Nikoli-Ristanovi, rtve kriminaliteta: meunarodni kontekst i situacija u Srbiji (Crime Victims: International and Serbian Perspective)

Izdanje prvo

IzdavaiOrgnizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji, Odeljenje za sprovoenje zakona

PrevodSanja opi

Dizajn i prelomcomma | communications design

tamparijaOriginal

Tira500

ISBN 978-86-85207-74-7Mesto i godina izdavanjaBeograd 2011

| 3 |

O autorima:

Magnus Lindgren trenutno radi kao generalni sekretar vedske neprofi tne nevladine organizacije Sigurna vedska. Magnus je kriminolog i bivi policijski slubenik. Zvanje doktora nauka iz oblasti psihologije stekao je na Univerzitetu u Stokholmu. Bio je di-rektor vedske slube za rtve i predsednik Nacionalne organizacije za roake ubijenih rtava. Tokom godina, Magnus je napisao brojne izvetaje, knjige i lanke, koji su u svom fokusu imali reakcije rtava i njihove kontakte sa pravosudnim sistemom. Kao predava, on redovno uestvuje na razliitim edukativnim skupovima, ukljuujui tre-ninge za policijske slubenike, advokate, socijalne radnike, tuioce i sudije.

Vesna Nikoli-Ristanovi trenutno radi kao profesorka na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, gde predaje kriminologiju, vikti-mologiju, nasilje nad decom i maloletniku delinkvenciju. Posebno se bavi sledeim temama: nasilje nad enama, trgovina ljudima, viktimizacija ratom (posebno silovanje u ratu), zatita rtava, ljudskih i enskih prava, i primena restorativne pravde u bav-ljenju prolou u postkonfl iktnim drutvima. Ona je osnivaica, prva predsednica i, trenutno, direktorka Viktimolokog drutva Srbije. Trenutno je i izabrana predsednica Evropskog udruenja za kriminologiju i lanica izvrnog odbora Svetskog viktimolo-kog drutva.

Beograd, novembar 2011. godine

| 5 |

Predgovor

Poveana panja za rtve kriminaliteta je tokom proteklih godina motivisala mno-ge zemlje da preispitaju mehanizme koje primenjuju u razliitim segmentima drutva zaduenim za pruanje pomoi i zatitu rtava kriminaliteta. Ova publikacija je pisana sa namerom da ukae na situaciju kada je re o rtvama kriminaliteta u Srbiji, koristei pri tome saznanja i iskustva na meunarodnom planu, prvenstveno saznanja o razvoju i istraivanjima u vedskoj.

Uvid u saznanja o razvoju i istraivanjima u vedskoj, kao i o istraivanjima na me-unarodnom planu pruila je vedska neprofi tna nevladina organizacija pod nazivom Fondacija za bezbednu vedsku/Tryggare Sverige, koju vodi bivi policijski komesar Karl-ke Pettersson. Uz to, koriena su i iskustva u radu policije sa rtvama krimi-naliteta, koja je pruio glavni policijski inspektor Bo Hgglund-a, lan Nacionalnog policijskog saveta vedske, i iskustva Magnus Lindgren-a iz oblasti kriminologije i rada policije sa rtvama.

Predstavljanje situacije u Srbiji je zasnovano na istraivanjima u oblasti viktimologije i prava rtava, koje je realizovala Vesna Nikoli-Ristanovi, kao i na istraivanjima i saznanjima Viktimolokog drutva SrbijeVDS o potrebama rtava kriminaliteta.

Cilj ove publikacije je da prui sveobuhvatan pregled situacije u vezi sa rtvama kri-minaliteta iz meunarodne i pesrpektive Srbije, obuhvatajui pri tome teorijska vikti-moloka pitanja i situacije koje se javljaju u praksi u raznim segmentima/institucijama drutva, posmatrano iz ugla istorijskog razvoja.

| 6 |

Autori ove publikacije se nadaju da e ova publikacija pruiti strunjacima i poet-nicima, koji svakodnevno imaju kontakte i rade sa rtvama, poput policije, socijalnih radnika, profesionalnih udruenja za pomo rtvama i celokupnom pravosudnom si-stemu, priliku da sagledaju trenutnu situaciju i razgovaraju o narednim koracima koji-ma bi se usluge i sistemi brige o rtvama kriminaliteta unapredili. Upravo iz ovog razlo-ga su autori ove publikacije pokuali da obuhvate sve bitne segmente i aktere kojima je pitanje rada sa rtvama od posebne vanosti. rtve imaju velika oekivanja od razliitih slubi, prvenstveno od policije, ali policija sama ne moe da prui svu pomo koja je potrebna.

| 7 |

Sadraj

Predgovor

1. Uvod ......................................................................................................................13

Deo I rtva 2. ta je rtva kriminaliteta? ...................................................................................19

Politiki interes u defi nisanju pojma rtva ..................................................20

Idealna rtva ...................................................................................................21

rtva sauesnik ..............................................................................................22 Pasivna rtva ...................................................................................................23 rtva koja prua otpor .................................................................................23 Teorije o podlonosti kriminalitetu ..............................................................24

Interakcija izmeu rtve i uinioca ............................................................24 Teorija ivotnog stila .....................................................................................25 Teorija rutinskih aktivnosti .........................................................................25 Zakljuci .............................................................................................................25

Deo II Temelji3. Ljudska prava ........................................................................................................29

Meunarodna zajednica ..................................................................................30

Ujedinjene nacije ...........................................................................................31 Savet Evrope ...................................................................................................33 Evropska unije ................................................................................................34 Evropska pomo rtvama ............................................................................36 Zakljuci .............................................................................................................37

Deo III rtve u fokusu4. Dostignua u vezi sa rtvama kriminaliteta ...................................................41

Nova perspektiva ..............................................................................................41

rtva kriminaliteta u srpskoj perspektivi .....................................................44

Intenziviranje rasprava .................................................................................44

| 8 |

Promene zakonodavstva i prakse ...............................................................46 Zalaganje civilnog drutva ............................................................................46 Poboljano zakonodavstvo ..........................................................................49 Istraivanja o rtvama kriminaliteta .............................................................53

Istraivanja u Srbiji .......................................................................................55 Zakljuci .............................................................................................................58

5. Predisponirane i ranjive grupe ..........................................................................60

Posebno predisponirane rtve ........................................................................60

Nasilje i pretnja ..............................................................................................61 Kraa i oteenje tuih stvari .....................................................................61 Ponovljena viktimizacija .................................................................................62

Posebno ranjive grupe ......................................................................................64

Deca .................................................................................................................64 ene .................................................................................................................65 rtve rasistiki motivisanog kriminaliteta ...............................................65 rtve zloina iz mrnje.................................................................................66 Stari ..................................................................................................................67 Osobe sa invaliditetom ................................................................................68 Putnici .............................................................................................................69 Drutveno marginalizovane osobe i osuena lica ...................................70 Trgovina ljudima ...........................................................................................70 Zakljuci .............................................................................................................71

Deo IV Posledice kriminaliteta6. Materijalna teta ...................................................................................................75

Mogunosti za naknadu tete.........................................................................75

Ko plaa za tetu? ..............................................................................................76

Okrivljeni odgovornost za tetu .............................................................76 Osiguravajua drutva naplata iz osiguranja ........................................76 Zakljuci .............................................................................................................77

| 9 |

7. Fizike povrede .....................................................................................................78

Povrede nastale usled nasilnih i seksualnih delikata..................................78

Nasilje bez upotrebe oruja .........................................................................78 Povrede nanete otrim ili hladnim orujem.............................................78 Povrede nanete vatrenim orujem .............................................................79 Povrede nastale usled seksualnih delikata ................................................80 Fizika i psiholoka nega .................................................................................80

Zakljuci .............................................................................................................81

8. Psiholoke reakcije ...............................................................................................82

Od haosa do kosmosa ......................................................................................82

Poetne reakcije .............................................................................................82 Krivica i okrivljavanje ........................................................................... 83 Vane i nevane informacije .................................................................. 84 Nakon nekog vremena ..................................................................................85 Dugotrajne posledice ...................................................................................86 Posttraumatski stresni poremeaj ........................................................... 87 Faktori koji utiu na obim reakcije ...............................................................88

Karakteristike dogaaja ................................................................................88 Line osobine i situacija pojedinca ............................................................89 Socijalna mrea pojedinca ...........................................................................90 Odloeni efekti krivinog dela ....................................................................91 Zakljuci .............................................................................................................91

9. Socijalne i praktine posledice ..........................................................................92

Socijalne posledice ...........................................................................................92

Praktini problemi ...........................................................................................93

Zakljuci .............................................................................................................94

Deo V Kljuni akteri10. Policija i rtva kriminaliteta ...............................................................................97

| 10 |

Rad policije sa rtvama kriminaliteta ...........................................................97

Uloga policije ....................................................................................................97

Susret policije i rtve ........................................................................................98

Proces oporavka rtve ...................................................................................98 Rad policije na rasvetljavanju krivinog dela ...........................................98 Uee rtve u sudskom postupku .............................................................99 Stavovi javnosti o policiji .............................................................................100 Kolege ..............................................................................................................100 Obaveze policije prema rtvama....................................................................101

Meunarodna situacija .................................................................................101 Ujedinjene nacije ................................................................................... 102 Savet Evrope .......................................................................................... 102 Evropska pomo rtvama ....................................................................... 102 Meunarodna asocijacija efova policija ............................................... 103 Situacija u Srbiji .............................................................................................103 Dosadanja istraivanja ................................................................................104 Meunarodna iskustva .................................................................................104 Istraivanja u Srbiji ........................................................................................106 Informacije pomo u noenju s dogaajem ..........................................112 Zakljuci .............................................................................................................114

11. Javni tuilac i rtva ...............................................................................................115

Uloga tuioca ....................................................................................................115

Dosadanja istraivanja ...................................................................................115

Prvi kontakt sa tuiocem .............................................................................117 Pomo tuioca u podnoenju zahteva za naknadu tete........................117 Zakljuci .............................................................................................................118

12. Sud i rtva ..............................................................................................................120

Uloga suda .........................................................................................................120

Sud i rtve u Srbiji ............................................................................................121

| 11 |

Zakonodavstvo relevantno za zatitu rtve tokom suenja ..................121 Iskustvo rtava i slube za svedoke u Srbiji ..............................................123 Zakljuci .............................................................................................................127

13. Sistem zdravstvene zatite i rtva ......................................................................128

Uloga sistema zdravstvene zatite .................................................................128

Dosadanja istraivanja ...................................................................................129

Zakljuci .............................................................................................................131

14. Nevladine organizacije i rtva ...........................................................................133

Sklonita .............................................................................................................133

Viktimoloko drutvo Srbije:

VDS info i podrka rtvama ...........................................................................134

Specijalizovani SOS telefoni i savetovalita ................................................135

Dosadanja istraivanja ...................................................................................136

Zakljuci .............................................................................................................138

Literatura ...........................................................................................................................139

| 12 |

| 13 |

Poglavlje 1

Uvod

Pre nekoliko godina, dok se vraala kui s fakulteta, u blizini eleznike stanice u Pan-evu u Srbiji, jednu studentkinju je napao nepoznat mukarac. Pojavio se iz mraka i odjed-nom ju je oborio na zemlju i stavio svoje ruke meu njene butine. Ona je pokuavala da se odbrani i, u jednom trenutku, upotrebivi svu svoju snagu, okrenula se prema njemu i udarila ga u nos. On ju je za momenat pustio i pokrio svoje lice. Ona je iskoristila taj tre-nutak da pobegne, ali ju je on ponovo epao i udario pesnicom u potiljak. rtva je opisa-la kako se oseala na sledei nain: Prekrila sam glavu rukama, unula, kao kornjaa koja pokuava da se zatiti kada se uvlai u oklop. Udarao me je as u potiljak, as u temporalni deo lobanje, a ja sam molila za ivot. inilo mi se da traje itavu venost, ali u jednom trenutku je stao. Pogledala sam ka njemu, osetila strah da pobegnem, ali je on napravio par koraka u nazad i ja sam krenula da trim - sad ili nikad. Tada sam bila gonjena ivotinja koja je grebala ka svetlosti i inilo mi se da to bre trim da sam sve sporija i sporija. Spasla sam se, sauvala ivot, ali sam dugo posle toga vodila borbu da nauim ponovo da ivim.

Jedne kasne veeri, na putu do kue, jedan mladi iz Beograda je naiao na grupu od est mladia koji su bili prilino pijani. Oni su ga iznenada i neoekivano napali. Za-dobio je teke telesne povrede i bio je veoma ljut jer je bio sasvim siguran da niim nije isprovocirao to nasilje. Pre nego to je potraio lekarsku pomo, zamolio je za pomo uvara u oblinjem kafi u, ali je uvar odbio da mu pomogne.

ena iz jednog malog grada u Srbiji dola je u Beograd i postala rtva krae dok je ekala autobus. Uinilac joj je uzeo tanu sa svim njenim dokumentima, mobilnim te-lefonom i novcem. Pokuala je da juri za njim: Vikala sam prolaznicima da ga zaustave, ali niko nije eleo da se mea. Svi su se ponaali tako kao da se nita ne deava. Ostala sam bez svoje torbe, bila sam ljuta i razoarana. Nisam znala gde da idem i ta da radim poto ne poznajem grad ba dobro. Na svu sreu, jedan prolaznik mi je pozajmio svoj mobilni telefon pa sam pozvala roake da pitam za savet. Sledeeg dana me je pozvala ena koja je nala moju torbu sa svim dokumentima u njoj. Bila sam joj veoma zahvalna.

Dugo vremena su jedna tinejderka i njena majka bile maltretirane od strane oca i mua. On je stalno bio pijan i sve je unitavao po kui. Kada se devojka obratila slubi za rtve VDS info i podrka rtvama, imala je nekoliko povreda, bila je duboko uzne-mirena i preplaena, i rekla je da je otac pokuao da je siluje.

| 14 |

Dogaaji poput ovih gore opisanih se deavaju svake godine, meseca i dana. I dok itate ove redove, neko biva pogoen krivinim delom, koje dovodi do velikih i dugo-trajnih patnji. Ali, krivina dela ne pogaaju samo rtve, njihove porodice i prijatelje. Ona pogaaju celokupno drutvo kroz stvaranje oseaja straha i nesigurnosti.

Ciljevi i osnov knjige

Ova knjiga opisuje uobiajene reakcije i potrebe rtava, i istie naine na koje drutvo moe da pobolja svoju kolektivnu podrku rtvama kriminaliteta. Knjiga, takoe, daje pozadinu diskusije o sve veem fokusiranju na potrebe rtava, to se poslednjih godina primeuje u mnogim zemljama, posebno u vedskoj ali i u Srbiji.

U knjizi se polazi sa stanovita da svako moe da postane rtva krivinog dela i da go-tovo sva krivina dela imaju rtve, bez obzira da li je krivino delo prijavljeno dravnim organima i da li je osumnjieni uhapen ili je dolo do neke druge reakcije pravosudnog sistema. Druga vana taka ove knjige je ta da rtve imaju osnovna prava i potrebe koje mogu da se identifi kuju. Strategije i planovi koji vode rauna o ovim pravima i potreba-ma imaju pozitivne efekte kako na pravni sistem, tako i na drutvo u celini.

Vaan osnov ove knjige je vera u ravnopravnost svih pojedinaca i pojedinki. Sve rtve kriminaliteta bi trebalo da budu tretirane s jednakim uvaavanjem i empatijom. Drav-ne institucije i nevladine organizacije (NVO) bi trebalo da ponude jednak standard usluga bez obzira na pol, rasu, godine, invaliditet, seksualnu orijentaciju, stil ivota r-tve i slino. Javne debate su pokazale tendenciju tretiranja odreenih grupa kao onih koje zavreuju vie zatite od drugih. Meutim, obezbeivanje razliitih standarda u postupanju sa rtvama ne moe da bude prihvatljivo. Sa druge strane, pak, postoji mogunost da u razliitim vremenima odreene grupe rtava ipak zahtevaju ulaganje posebnih napora. Tako smo proteklih godina bili svedoci znaajnog rada vezanog za ene rtve kriminaliteta. Te usmeravane mere su bile neophodne kako bi se signalizi-ralo drutveno neodobravanje ovog vida kriminaliteta i poveala bezbednost i podrka enama. Druge grupe kojima je pruena posebna panja u mnogim zemljama su deca i rtve rasistiki motivisanih krivinih dela i homofobije. Preostale posebno ranjive gru-pe ukljuuju stare, osobe sa posebnim potrebama, putnike, beksunike, prostitutke i zavisnike od droge.

Struktura knjige

Knjiga se sastoji od pet delova podeljenih u 14 poglavlja. U razliitim delovima knji-ge, razmatraju se profi l rtve (poglavlje 2), osnovni koncepti (poglavlje 3), fokus na rtvu (poglavlja 4-5), posledice kriminaliteta (poglavlja 6-9) i interakcija rtve sa klju-nim akterima (poglavlja 10-14).

| 15 |

U drugom poglavlju se razmatra koncept rtve kriminaliteta te ko bi trebalo da se smatra rtvama. Razmatraju se stereotipi o nevinoj i bespomonoj rtvi. Meutim, mnoge rtve koje dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom i drugim organizacijama nisu idealne rtve. Mnoge su pod uticajem alkohola ili narkotika, dok su druge, pak, agresivne i na njih se gleda kao na teke sluajeve. Upravo su ti sluajevi u kojima rtve ne ulaze u kategoriju idelanih najtei i veoma zahtevni, te stvaraju dodatni pritisak na profesionalizam policije i sistema zdravstvene zatite. Ove institucije moraju da budu oprezne da ne svale krivicu na rtvu zbog njene radnje ili ponaanja. Rane teorije o podlonosti krivinim delima su pokuale da nau uzroke kriminaliteta u interakciji rtve i uinioca, a ne u linim osobinama kriminalaca. Kasnije teorije su istakle znaaj ivotnog stila i dnevne rutine pojedinaca u objanjenju uzroka i obima kriminaliteta.

U treem poglavlju se razmatraju osnove na kojima se bazira rad sa rtvama krimina-liteta. Na bazinom nivou, pitanja rtava kriminaliteta su pitanja ljudskih prava, poput prava na pravinost i sigurnost. Tokom proteklih pedeset godina, na nivou meuna-rodne zajednice doneta su brojna dokumenta koja za cilj imaju jaanje osnovnih ljud-skih prava. Poslednjih godina panja je usmerena na rtve kriminaliteta. Ovo poglavlje sadri rezultate istraivanja vanih dokumenata donetih na nivou Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske unije i Evropske pomoi rtvama, kao organizacije koja obje-dinjuje slube za pomo rtvama iz Evrope.

U etvrtom poglavlju se daje hronologija istorijskog razvoja oblasti koja se bavi r-tvama, posebno od sedamdesetih godina dvadesetog veka kada je po prvi put panja posveena rtvama kriminaliteta. Diskusija u ovom delu je bazirana na situaciji u Srbiji, uz posebno ukazivanje na znaaj pokreta za prava ena za jaanje poloaja rtava krimi-naliteta i unoenje teme mukog nasilja nad enama u javne debate. etvrto poglavlje takoe sadri i istraivanje razvoja relevantnog zakonodavstva kao i rezultate istraiva-nja koja se tiu rtava kriminaliteta.

Peto poglavlje sadri opis posebno ranjivih grupa, kao to su socijalno marginalizo-vani pojedinci, deca, putnici i tako dalje. Svi oni su u riziku od suoavanja sa posebnim problemima nakon viktimizacije zbog faktora kao to su starost, struktura kriminalite-ta, invaliditet i slino.

Poglavlja 6-9 se bave posledicama krivinih dela. To mogu da budu materijalni gu-bici, fi zike povrede, psiholoke reakcije, socijalne posledice ili praktini problemi, pri emu posledice mogu da budu privremene ili trajne. Poglavlje se fokusira na opis ra-zliitih emotivnih reakcija, koje mogu da se jave nakon krivinog dela, i uticaja ovih rekacija na individuu.

Samo krivino delo esto nije jedini, pa ak ni najvei problem za rtvu. Problemi mogu da se pojave i tokom kontakata rtve sa institucijama i drugim organizacijama. Poglavlja 10-14 pruaju informacije u vezi sa ovim kontaktima i opisuju susret rtve sa policijom, tuilatvom, sudom, zdravstvenim slubama i nevladinim organizacijama.

| 16 |

Autori ove knjige se nadaju da e ona biti jednako korisna i za studente i za profesio-nalce koji rade u snagama sprovoenja zakona, pravosudnim organima i sistemu zdrav-stvene zatite. Namera je da ovu knjigu kao edukativni materijal koriste i oni koji rade u sklonitima za ene i slubama za rtve. Ova knjiga moe da bude korisna i novinarima i politiarima. Najzad, nadamo se da e i oni koji su preiveli krivino delo u ovoj knjizi nai neke smernice i podrku.

| 17 |

Deo I

rtva

| 18 |

| 19 |

poglavlje 2

ta je rtva kriminaliteta?

ta podrazumeva pojam rtva kriminaliteta? Korienje ovog pojma kako bi se ozna-ila osoba koja je pogoena provalnom kraom ili koja je bila podvrgnuta neisprovoci-ranom prebijanju verovatno nee izazvati otpor. Ali, da li su roaci ubijene rtve takoe rtve kriminaliteta? Da li se roditelji maloletnog ubice mogu smatrati rtvama krimi-naliteta? Da li su kompanije i organizacije koje su bile meta kriminalnog ponaanja takoe rtve kriminaliteta?

Ova pitanja mogu da zvue beznaajno. Ali, jasno identifi kovanje toga ko ili ta moe da se podvede pod rtvu kriminaliteta moe da bude od velikog znaaja iz vie razloga. Na primer, esto se deava da pojedinci stiu pravo na naknadu tete ili medicinski, psiholoki ili socijalni tretman i rehabilitaciju tek poto su okarakterisani kao rtve, tj. da pripadaju grupi pod nazivom rtve. Takoe je znaajno napraviti praktina razgra-nienja jer polje viktimologije okuplja kako praktiare razliitih profesija, tako i istra-ivae iz razliitih akademskih disciplina, koje imaju razliite metodoloke i teorijske okvire.

Naalost, ne postoji jedna opteprihvaena defi nicija koga ili ta obuhvata pojam r-tva kriminaliteta.

Najosnovnija defi nicija pojma rtve kriminaliteta se ograniava samo na fi zika lica koja su direktno pogoena kriminalnom aktivnou (Diesel i dr., 1995). Ova, strogo pravna defi nicija, iskljuuje kako posredne rtve, kao to su mukarac ija je supruga silovana ili dete koje ivi u nasilnom okruenju, tako i kompanije ili druga pravna lica koja su izloena krivinim delima. Druga defi nicija je, pak, ograniena na rtve tradici-onalnih krivinih dela pre svega, krae i nasilja. Ova defi nicija takoe iskljuuje odre-ene grupe rtava, kao to su, na primer, rtve privrednog kriminaliteta ili krivinih dela protiv ivotne sredine. Postoji i jedna daleko optija defi nicija, koja u pojam rtve ukljuuje i rtve elementarnih nepogoda, ekolokih katastrofa, saobraajnih nesrea i slino (Mendelsohn, 1982).

Borac za prihvatanje jedne optije defi nicije je nemaki kriminolog Hans Joachim Schneider. Schneider navodi da rtva moe da bude pojedinac, organizacija, moralni poredak ili pravni sistem drave kome se preti, koji je povreen ili uniten nekim po-naanjem (Schneider, 1975: 9).

| 20 |

Deklaracija Ujedinjenih nacija (UN) o osnovnim principima pravde za rtve krimi-naliteta i zloupotrebe moi iz 1985. godine defi nie rtvu kao osobu koja je pretrpela fi zika ili psihika oteenja, materijalni gubitak ili znaajno krenje osnovnih prava putem injenja ili neinjenja, a to je u suprotnosti sa nacionalnim krivinim zakono-davstvom (General Assembly, res. 40/34). Osoba moe biti kategorisana kao rtva bez obzira da li je uinilac identifi kovan, uhapen, optuen ili osuen, i bez obzira na po-stojanje bilo kakve srodnike veze izmeu rtve i uinioca. Uz to, defi nicija ukljuuje i pojedince koji su pretrpeli oteenja tokom intervencije u cilju pruanja pomoi rtvi ili spreavanja krivinog dela, kao i pojedince koji su postali rtve mera suprotstavljanja kriminalitetu prvenstveno kroz pogrene odluke vlade ili mere prinude.

Meunarodna asocijacija efova policija (IACP) primenjuje ak i iru defi niciju. Ova defi nicija ne ukljuuje samo neposredne rtve, ve i njihove porodice i druge lanove zajednice. Ona ukljuuje i sekundarne rtve, kao to su oevici nasilnikog kriminali-teta, policija ili drugi koji dou na lice mesta, pojedinci koji se bave problematikom krivinih dela i njihovim posledicama (sudije, tuioci i slino) i porotnici koji uestvuju u ozbiljnim (visoko profi lisanim) suenjima (IACP, 2000).

Iz izloenog sledi zakljuak da je sasvim oigledno da postoji veliki broj defi nicija pojma rtve kriminaliteta, od kojih su neke prilino iroke, dok su druge vie ograni-ene. Sa pravne take posmatrano, pojam rtve se prevashodno ograniava na one koji su pogoeni krivinim delima koja su zakonom defi nisana, dok se socioloka defi nicija moe posmatrati kao ira, koja ukljuuje ak i ivotinje, ivotnu sredinu, drutvo i dr-avu koji su pogoeni neim to se defi nie ili moe da se tumai kao krivino delo. Psiholoka defi nicija se, pak, bavi iskustvima pojedinaca i interpretacijom kriminalnog ponaanja.

Politiki interes u de nisanju pojma rtve

Prema Leymann-u (1989), u pozadini defi nisanja pojma rtve kriminaliteta stoje snani politiki i profesionalni interesi. Drava ili specifi ne profesionalne grupe mogu, na primer, da imaju interes da se fokus zadrava samo na odreenim kategorijama r-tava. To rezultira postojanjem sistematskog potcenjivanja ili precenjivanja posledica, a to zavisi od ciljeva zainteresovanih strana.

Prema Leymann-u, osobi moe biti priznat status rtve ukoliko neko ima interes od toga ili ukoliko same rtve mogu da izvre politiki pritisak. Samo oni koji dobiju status rtve stiu pravo na materijalnu, medicinsku, psiholoku i socijalnu pomo ili reha-bilitaciju. Jedan od najboljih primera, koji govori o znaaju grupa koje vre politiki pritisak, je sluaj rtava nacistikih koncentracinih logora. Da nije bilo globalnog osra-moivanja i politiki jakih jevrejskih grupa u SAD, bivi zatvorenici verovatno nikada ne bi dobili naknadu tete od strane Nemake. Snaga grupa koje vre pritisak vidi se u

| 21 |

injenici da nisu svi bivi logorai dobili naknadu tete. Grupe koje su preivele jednako stravian tretman, ali koje nisu mogle da pokrenu organizovane kampanje putem kojih bi izvrile pritisak, ili nisu dobile naknadu tete ili je ona bila daleko manja od one koja je isplaena jevrejskim rtvama. Meu njima su homoseksualci, Romi i Jehovini svedoci.

Drugi primer politikog interesovanja za defi niciju pojma rtve primeuje se kada su u pitanju rtve silovanja, koje nisu imale status rtava kriminaliteta sve dok nisu dobile pomo grupe koja vri pritisak. Nasilje i agresija prema enama dugo su posmatrani kao privatna stvar. Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka pokret za enska pra-va je skrenuo panju na muko nasilje nad enama, to je, u jednom delu, rezultiralo priznavanjem ove grupe rtava. Slina postignua prelazak od javnog (posredstvom grupa koje vre pritisak) ka formalnom priznanju statusa rtve primeuju se u broj-nim oblastima.

Pa ipak, jo uvek postoje oblasti u kojima rtve moraju da dobiju formalni status r-tve. Primeri za to su maltretiranje (uznemiravanje) meu odraslim osobama i deca koja su svedoci nasilja u svojim domovima.

Idealna rtva

Mnogo ljudi ima jednu optu sliku rtve kriminaliteta. Ta slika se moe okarakte-risati putem koncepta idealne rtve nevine, bespomone rtve koja nema udela u krivinom delu (videti, na primer, Skogan i Maxfi eld, 1981). Idealna rtva moe da bude mlada enska osoba rtva silovanja ili starija ena koja je napadnuta i opljakana.

U jednom istraivanju stavova mladih u vezi sa silovanjem, opti stav je bio da je silovanje pogrean i neprihvatljiv in ( Jeff ner, 1998). Istraivanjem se, meutim, dolo do podatka da postoje brojne okolnosti koje mogu da daju prostora razliitim tumae-njima ovog akta. Primeri tih olakavajuih okolnosti bili su: ako devojka (rtva) nije rekla ne na pravi nain, ako je devojka bila zaljubljena u mladia ak i nakon ovog akta, ako devojka moe da se smatra kurvom ili ako se devojka nije oseala loe nakon ovog dela. Ako radnja nije ispunila kriterijume mladih, onda se ona nee tumaiti kao silovanje, a kao rezultat toga, rtva se nee smatrati rtvom.

Norveki kriminolog Nils Christie je opisao idealnu rtvu kao stariju damu koju je, na putu do bolesne sestre kojoj treba da pomogne, opljakao punoletni mukarac koji je zavisnik od droge. Prema Christie-ju (1986), idealna rtva ima najmanje est karak-teristika.

rtva je slaba.

rtva je ukljuena u neku aktivnost koju svi cene.

rtva je na putu do mesta kome se ne moe staviti nikakva zamerka.

| 22 |

Uinilac je dominantniji u odnosu na rtvu i moe biti opisan u negativ-nom smislu.

Uinilac je rtvi nepoznat i nije ni u kakvom odnosu sa njom.

rtva ima dovoljno uticaja da trai status rtve (videti napred iznetu diskusiju o politikim interesima koji su u pozadini defi nisanja pojma rtva).

Idealna rtva ima i svoju suprotnost. Primer toga bi bio pijani mladi koji je oplja-kan u nekom neuglednom kafi u i od to strane onih sa kojima je tu doao. U ovom sluaju postoji mogunost da zahtevamo moralnu odgovornost: nije trebalo da ide u taj kafi , nije trebalo da se napije, nije trebalo da se drui sa takvim osobama i tako dalje.

Ako takva osoba nije okarakterisana kao rtva uprkos postojanju psiholokih, fi zi-kih ili materijalnih oteenja i gubitaka, tada on ili ona rizikuju da dobiju manje zatite ili da je ne dobiju uopte, zato to nisu obuhvaeni standardnim shvatanjem rtve kriminaliteta.

rtva sauesnik

Percipiranje rtve kriminaliteta kao nevine i slabe je prilino pojednostavljeno i, u mnogim sluajevima, nema veza sa stvarnou. U nekim sluajevima se kategorije rtva kriminaliteta i uinilac prepliu (Anttila, 1974; Fattah, 1992; Hindelang, 1981; SOU 1990: 92), a ponekada mogu da se odnose na istu osobu (Blomqvist i dr., 1980; Fattah, 1994; Lenke, 1973; Singer, 1981).

U radnjama tzv. ulinog nasilja, ista sluajnost moe biti determinanta toga ko je rtva, a ko uinilac. Jedan pokazatelj ovog problema je broj oruja koje radnici hitne pomoi nau na osobama koje kao pacijenti potrae pomo u sluaju ulinog nasilja (Carlsson Sanz, 2010). Ovo preplitanje rtve i uinioca je, takoe, istraivano i prona-eno da postoji u sluaju provalnih kraa (van Dijk i Steinmetz, 1983).

Veliki procenat ukupnog nasilnikog kriminaliteta je povezan sa upotrebom alkoho-la. Ovo je posebno tano u sluajevima nasilja meu nepoznatim osobama, u kojima su esto i rtva i uinilac pod uticajem alkohola (Carlsson Sanz i dr., 2000; Dystring i dr., 1991, 1993; Hggmark, 1997; Lidberg, 1995).

Provokativno ponaanje rtve ili ponaanje rtve u stanju opijenosti u vreme izvrenja krivinog dela nije opravdanje za vrenje krivinog dela. Meutim, za potrebe osigura-nja, ponaanje rtve ili nivo opijenosti mogu u nekim sluajevima da poslue kao osnov za umanjenje ili nedavanje naknade tete (Lindgren i Malm, 2000). Ponaanje rtve, takoe, moe da utie na odluku suda. U sluajevima u kojima se smatra da se rtva ponaala provokativno, to moe da ima uticaja na kvalifi kaciju dela i krivinu sankciju.

| 23 |

Pasivna rtva

Kao to e se videti kasnije u knjizi, mnoge rtve opisuju na koji nain je njima u nekim sluajevima pripisana krivica za krivino delo, a ne uiniocu. Silovana ena moe da bude kritikovana zato to je bila isuvie provokativna, pijana ili zato to je bila na pogrenom mestu. U drugim sluajevima, status rtve silovanja moe da bude doveden u pitanje zato to je bila suvie pasivna ili nije pruala dovoljan otpor kako bi pobegla od silovatelja.

Dominantno iskustvo silovanja je pretnja smru. To dovodi do reakcije iji je pri-marni cilj preiveti. Reakcija rtve je usmerena na odlaganje ina obljube (silovanja) ili na zadobijanje to manje povreda. Stoga se rtva moe posmatrati kao neko ko se saglaava (daje pristanak) ili kome mogu nedostajati tragovi fi zikog povreivanja nastali prilikom nasilnikog dogaaja. Strategije preivljavanja mogu biti raznolike ena moe da prua fi ziki otpor, moe da pokua da pria sa silovateljom i odvrati ga od silovanja, ili da ga iskreno moli. Jo jedna mogua strategija je da bude pasivna ili da u potpunosti blokira iskustvo (Lindgren i Malm, 1997a).

Prema Eriksson-u (1995), jasno je da policija donekle podrava skalu rtava na ko-joj ene koje se smatraju najnevinijim i bespomonim dobijaju najvie poena. Eriksson (1995: 132 ff ) navodi da ene koje se ne usuuju da kau da su zlostavljane, ve ute i trpe spadaju u grupu koja zauzima visoku poziciju na skali rtava. Isto je i sa migrantki-njama i izbeglicama, obzirom da njima nedostaje mrea socijalne podrke, te zato zavise od svojih mueva ili partnera. Jo jedna grupa koja zauzima visoku poziciju na skali su trudnice i ene sa decom.

Stoga, da bi osvojila simpatije i privukla panju, ena treba da bude nevina, a da ui-nilac fi ziki i psihiki dominantniji u odnosu na nju. Pa ipak, rtva ne sme da bude ni previe pasivna, jer tada rizikuje da njen kredibilitet bude doveden u pitanje.

rtva koja prua otpor

rtva koja eli da podnese krivinu prijavu, koja ne menja svoju priu i ima doku-mentovane povrede ne predstavlja veliki problem za policiju ili tuilatvo. Meutim, problemi nastaju kada rtva prua otpor, odbija da sarauje ili povlai prethodno date iskaze (Eriksson, 1995).

Pravi sluaj zlostavljanja ene podrazumeva trezvenu enu koja moe jasno da opie dogaaj, ali da je pri tome bila potpuno pasivna i dopustila da bude brutalno zlostavlja-na. Potom bi trebalo da je voljna da sarauje, da podnese krivinu prijavu protiv mu-karca, da ga napusti i da ne menja svoj iskaz tokom sudskog postupka nakon ega ona zapoinje novi ivot sa ovekom koji je ne zlostavlja (Olasdotter, 1997: 9-10).

| 24 |

Naalost, stvarnost retko kada izgleda tako. Sluajevi u kojima rtva nije idealna po-stavljaju vee zahteve pred pravosudni sistem u pogledu profesionalnih koraka koje treba preduzeti. Provokativno ponaanje rtve ne moe da dovede do situacije u kojoj e njena formalna prava biti zanemarena ili dovedena u pitanje. Pojedinac/pojedinka ne mora da bude nevin/a da bi dobio/la pomo i zatitu. injenica da je rtva bila pijana ili da je bila na neprikladnom mestu ne predstavlja olakavajuu okolnost za uinioca.

Kao to se iz napred izloenog primeuje, defi nisati ko je ili ta je rtva kriminaliteta nije uopte jednostavan zadatak. Polje je tako iroko da se rtvama kriminaliteta mogu smatrati kako nevini pojedinci/pojedinke, tako i oni koji su uestvovali u krivinom delu. Stoga pojam rtve kriminaliteta obuhvata veoma heterogenu grupu, iako se u javnom diskursu rtve kriminaliteta obino posmatraju kao homogena grupa. Rana viktimoloka istraivanja su napravila ovu greku kroz primenu rezultata istraivanja o rtvama silovanja na sve rtve kriminaliteta.

Postoji velika opasnost od pokuaja da se kreira stereotip rtve, te da sve rtve ka-rakteriu sline reakcije bez obzira na njihova lina svojstva ili krivino delo kome su bile izloene. To moe da vodi stvaranju misaonih struktura, koje mogu da iskrive nau interpretaciju psiholokih posledica za rtve. Drugim reima, ovi stereotipi kreiraju oekivanja o tome kako prava rtva treba da reaguje, utiui kako na samu rtvu, tako i na ljude iz njenog okruenja. rtve koje se ne uklapaju u ovaj stereotip rizikuju da se ne oseaju normalno i/ili da izazivaju sumnju kod drugih.

Teorije o podlonosti kriminalitetu

Gledita o tome ko se ili ta smatra rtvom kriminaliteta su usko povezana sa shva-tanjem kriminaliteta. Tokom godina, javile su se brojne teorije o krivinim delima i kriminalitetu. Neke od njih su se fokusirale na ponaanje rtve, dok su se druge bazirale na individualne karakteristike i prolost uinilaca.

Interakcija izmeu rtve i uinioca

Rane teorije su nastojale da pronau uzroke viktimizacije u linim svojstvima rtve ili u meusobnom odnosu rtve i uinioca. Von Hentig (1940) je smatrao da su mnoga nasilna krivina dela rezultat povrne ili duboke interakcije izmeu rtve i uinioca. Prema von Hentig-u, rtva nije uvek pasivni objekat. Ponaanje rtve u interakciji sa uiniocem moe da doprinese samom kriminalnom ponaanju Wolfgang (1958) je uveo pojam prenagljena rtva, koji se odnosi na krivina dela i situacije kada rtve, zbog svog ponaanja, mogu da se smatraju uzrokom. I Wolfgang i von Hentig su sma-trali da je za bilo kakvo razumevanje viktimizacije sutinsko prouavanje dogaaja koji su doveli do krivinog dela.

| 25 |

Teorija ivotnog stila

Jo jedna teorija koja nastoji da objasni nastanak i obim kriminaliteta je teorija ivot-nog stila (Hindelang i dr., 1978). Ova teorija pokuava da objasni varijacije u riziku od postajanja rtvom krivinih dela onda kada postoji direktan kontakt izmeu rtve i ui-nioca. Osnovna pretpostavka od koje se polazi je da odreeni stil ivota poveava vero-vatnou da se doe u situaciju u kojoj je rizik od kriminaliteta vei. Druga pretpostavka je da na ivotni stil utiu demografska i socijalna svojstva pojedinca/pojedinke. Rizik od toga da se bude izloen krivinom delu nastaje usled delovanja karakteristika poput pola, godina, graanskog statusa, zanimanja, pripadnosti etnikoj ili socijalnog grupi, tj. karakateristika koje utiu na izbor aktivnosti svakog pojedinca/pojedinke kako na poslu, tako i tokom slobodnog vremena.

Teorija rutinskih aktivnosti

Teorija rutinske aktivnosti je formulisana u gotovo isto vreme kada i teorija ivotnog stila (Cohen i Felson, 1979). Prema ovoj teoriji, da bi se dogodilo krivino delo, moraju istovremeno da deluju tri faktora. Moraju da postoje motivisani uinilac, podobna r-tva ili objekat, i odsustvo osoba koje bi spreile krivino delo. Cohen i Felson su smatra-li da verovatnoa da e krivino delo biti izvreno nastaje sa delovanjem ova tri faktora u odreenom vremenu i na odreenom mestu. Sa druge strane, na njihovo delovanje utie to na koji nain su organizovane dnevne rutine. Tako neke osobe rutinski dolaze u situacije u kojima su ova tri faktora prisutna, dok drugi imaju dnevne rutine koje ih retko dovode u takve situacije.

Zakljuci

U ovom poglavlju smo pokazali da pojam rtva kriminaliteta moe da bude usko defi nisan i da ukljui samo ona fi zika lica koja su direktno pogoena krivinim delom. Takoe smo predstavili i druge, mnogo optije defi nicije vezano za iru grupu rtava, kao to su rtve saobraajnih nesrea, ekolokih katastrofa i rata.

U nastavku emo koristiti uu defi niciju rtve, prevashodno u smislu fi zikih lica koja su, bilo direktno ili indirektno, pretprela krivino delo. Primer ove druge kategori-je su roaci ubijene rtve ili pojedinci izloeni ekstremnom emotivnom stresu kroz svo-ja zanimanja. U delovima gde bude bilo potrebno, ova defi nicija e se proirivati tako da ukljui ak i svedoke i zaposlene u pravosuu. U meri u kojoj defi nicija predstavlja sastavni deo primene zakona, koristiemo pojam oteeni kao tuilac.

Najzad, defi nicija rtve kriminaliteta je politiko pitanje. Imajui to u vidu, posto-janje grupa koje vre politiki pritisak je od sutinskog znaaja za javno predstavljanje grupa rtava i postavljanje zahteva u njihovo ime. enski pokret je dobar primer takvih

| 26 |

grupa. One su kreirale javno mnjenje i skrenule panju na muko nasilje nad enama. Kao rezultat toga, tretman ugroenih i zlostavljanih ena se poboljao (videti poglavlje 4).

Ovo poglavlje je, takoe, pokazalo da mnogo ljudi u svojim glavama ima sliku ide-alne rtve. Idealna rtva je nevina, bespomona i potpuno neumeana u krivino delo. Veina onih koji su pogoeni krivinim delom nisu umeani u njega, ve su sluajno odabrani. Meutim, mnoge rtve, koje dolaze u kontakt sa pravosudnim sistemom, sistemom zdravstvene zatite ili socijalnim slubama, ne uklapaju se u defi niciju ide-alne. rtva moe da bude pijana, teka za saradnju, ak i umeana u krivino delo. Uprkos tome, ova knjiga se u odreenoj meri zasniva na diskusiji o idelanoj rtvi. Ra-zlog tome je da itaoci moraju da razumeju normalan sluaj kako bi on ili ona mo-gli da razumeju i vode sluajeve neidealnih rtava. Nije problem biti profesionalan i empatian kada su u pitanju idealne rtve. Sa druge strane, pak, rad sa rtvama koje su umeane u krivino delo, koje su pasivne ili koje pruaju otpor zahteva daleko vie profesionalizma i empatije.

| 27 |

Deo II

Temelji

| 28 |

| 29 |

Poglavlje 3

Ljudska prava

Ranije su pojedinci sami bili zadueni za primenu zakona i odravanje reda. Kada se dogodi krivino delo, primarno je bilo da se to razrei izmeu strana koje su u njega ukljuene. Cilj je bio da uinilac popravi ili nadoknadi tetu nanetu krivinim delom. U pojedinim sluajevima, od rtve se oekivalo i bilo joj je dozvoljeno da trai osvetu zbog pretrpljenog zlodela. Ukoliko rtva nije mogla sama da se osveti, teret zadovolje-nja pravde padao je na porodicu. Osveta i ispatanje su bili centralni koncepti ranog pravnog sistema. Billstrm (1995) smatra da se kroz ovakve reakcije izraava koncept jednakosti i srazmernosti izmeu krivinog dela i kazne. Osveta treba da rezultira u kri-vinom delu protiv uinioca, koje, pak treba da bude srazmerno delu izvrenom prema rtvi, dok ispatanje treba da bude jednako vrednosti ukradenih ili unitenih predmeta.

ak se i danas moe naii na iste ove situacije u drutvima koja su ili izolovana ili su u stanju traume (na primer, tokom i nakon civilnog rata). Ponekada dva sistema (indivi-dualni, baziran na retribuciji kroz osvetu, i organizovani, sistem pravde koji administri-ra drutvo) mogu da postoje i uporedo.

Najzad, dunost zatite pojedinaca i administriranja pravde pada na teret drave. Po-smatrano iz ugla rtve, to dovodi do slabljenja njenog poloaja u sudskom procesu. Od vremena kada je rtva mogla sama da trai pravdu, dolo se do toga da je drava postala ta koja odreuje sudbinu izvrioca, koja najvie odgovara ciljevima kanjavanja (Billstrm, 1995). Od tog momenta, moglo bi se rei, rtva je bila iskljuena iz sopstve-nog konfl ikta. Christie (1982) smatra da upravo zbog toga, u dananjem drutvu rtva moe da se posmatra kao dvostruki gubitnik rtva gubi kako u odnosu na uinioca, tako i u odnosu na dravu gde profesionalci u sudu kradu konfl ikt. rtva kriminaliteta ne moe vie da trai retribuciju. Krivino delo nije vie samo napad na rtvu lino i na drutvene norme izraene kroz zakone delo danas pogaa i odnose izmeu graana, koji su pogoeni krivinim delom, i drave.

Neformalna, graanska ili privatna kontrola, koja je u prolosti postojala u mnogim zapadnim, post-industrijskim drutvima je mnogo izgubila na znaaju u periodu nakon Drugog svetskog rata. Faktor koji je doprineo tome je ekstenzivna urbanizacija, koja je umanjila drutvenu kontrolu i poveala anonimnost. Uporedo sa tim, a kao rezultat poveanog ivotnog standarda, porasla je i stopa kriminaliteta. Uz promene ivotnog

| 30 |

standarda, migracije su izmenile strukturu stanovnitva, promenio se sistem normi, kao i uloga porodice i crkve (videti, na primer, Ds 1996: 59).

Istovremeno sa porastom blagostanja i poveanjem materijalnih uslova za ivot, to ujedno podrazumeva da ima i vie stvari koje mogu da se ukradu, neformalni mehaniz-mi kontrole iz prolosti su zamenjeni formalnim. To je dovelo do situacije u kojoj je u zapadnom svetu dolo do poveanja stope kriminaliteta i smanjenja broja rasvetljenih krivinih dela (Ds 1996: 59, 7-9).

Krajnja odgovornost za borbu protiv kriminaliteta je na dravi, pri emu drava ima monopol nad sankcionisanjem nasilja. Odgovornost drutva da zatiti svoje graane od kriminaliteta podrazumeva da je drutvo isto tako odgovorno i kada je graanima naneta teta usled izvrenog krivinog dela. Ovo posebno vai ako se ima na umu da je drava, kako je ranije ve reeno, preuzela konfl ikt od zainteresovanih strana (Christie, 1982; Joutsen, 1987).

Meunarodna zajednica

U mnogim drutvima postoje osnovne vrednosti i norme koje utiu na ljudsko pona-anje i usmeravaju ga. Meu tim vrednostima su i koncepti jednakosti, pravde, sigurno-sti i demokratije. Pojedinci ele da oseaju da se drutvo pravino odnosi prema njima, da su zatieni od rizika nasilja i da imaju mogunost da utiu na politike odluke. Ovi koncepti imaju svoj temelj u osnovnim ljudskim pravima i njih prihvataju drave, ali ne nuno i drutva. Meunarodna zajednica je u proteklih pedeset godina donela brojne dokumente u nameri da povea zatitu ovih osnovnih ljudskih prava.

Poslednjih godina se, prevashodno zahvaljujui pritiscima grupa koje rade u domenu pruanja podrke rtvama, uoava sve vee obraanje panje na rtve kriminaliteta. Taj pritisak je doveo do toga da su tela poput Ujedinjenih nacija (UN) i Evropske unije (EU) donela niz konvencija, rezolucija, deklaracija i preporuka u vezi sa rtvama kriminaliteta.

Pojam konvencija odnosi se na meunarodne ugovore koji su pravno obavezujui za drave koje ih ratifi kuju ili im se pridrue. U mnogim zemljama proces ratifi kacije sprovodi se kroz zakonodavnu aktivnost. Istovremeno sa procesom ratifi kacije, pravila konvencije bi trebalo da budu kodifi kovana kroz odgovarajui zakon u svakoj pojedinoj zemlji. Meutim, pojedina nacionalna zakonodavstva predviaju neposrednu primenu meunarodnog prava u domaem pravnom sistemu, bez obzira da li su usvojeni zakon-ski tekstovi usklaeni sa meunarodnim normama. Takva praksa postoji, na primer, u istonoj Evropi i na Kavkazu. To znai da ove drave sasvim legalno dugi niz godina nemaju usklaeno zakonodavstvo, a drava oekuje da pravosudni i drugi dravni or-gani neposredno primenjuju meunarodno pravo - to se ipak ne deava esto, pa otuda nastaje niz problema, posebno za rtve.

| 31 |

Nasuprot konvencijama, rezolucije i deklaracije nisu pravno obavezujue one su vie neka vrsta optih izjava. Preporuke takoe nisu pravno obavezujue, ali ih drave uglavnom potuju (za temeljnu diskusiju o ljudskim pravima videti, na primer, Tars-chys, 2001). Pored Ujedinjenih nacija, dokumente, koje za cilj imaju unapreenje po-loaja rtava kriminaliteta, doneli su i Savet Evrope, Evropska unija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Evropska pomo rtvama. U ovom poglavlju emo razmotriti neke vane dokumente u oblasti ljudskih prava.

Ujedinjene nacije

Generalna skuptina Ujedninjenih nacija je 1948. godine usvojila rezoluciju u cilju jaanja zatite ljudskih prava (General Assembly res. 217 A [III]). Rezolucija, izmeu ostalog, sadri delove koji se odnose na odnovne ideje slobode, pravde i mira. Usledile su dve meunarodne konvencije 1966. godine, od kojih se jedna bavi politikim i gra-anskim pravima, a druga ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Ova doku-menta ine osnov sistema meunarodnih normi o ljudskim pravima. Ona sadre brojna pravila poput zabrane diskriminacije, prava na ivot i zabrane ropstva. Takoe sadre i pravila u vezi sa pravom i poretkom (na primer, jednakost pred zakonom i pravo na pravino i nepristrasno suenje) i mehanizmima demokratije (na primer, slobodu mi-ljenja, izraavanja i udruivanja). Uz to, ova dokumenta ukljuuju i pravila u vezi sa pravom na linu sigurnost i integritet (na primer, pravo na privatnost i zatitu dece).

Pored osnovnih konvencija o ljudskim pravima, UN su usvojile i niz posebnih kon-vencija koje se bave pravima odreenih grupa, kao to su ene i deca, ili, pak, specifi -nim pravima, kao to su zabrana torture, rasizma i genocida. Meu tim posebnim kon-vencijama je Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, koju je Genralna skuptina UN usvojila 1979. godine, a koja je stupila na snagu 1981. godine (General Assembly res. 34/180). enska konvencija ima za cilj da razjasni i ojaa pravo ena na jednakost. Iako se nasilje nad enama ne diskutuje eksplicitno, ipak postoji niz lanova koji se bave razliitim oblicima diskriminacije ena sa ili bez elemenata nasilja.

U ovu kategoriju se ak svrstava i Konvencija o pravima deteta, koja je usvojena 1989. godine. Pored ostalog, Konvecnija o pravima deteta razmatra odgovornost drave da zatiti decu od nasilja i svih vidova seksualne eksploatacije i zlostavljanja. Konvencija ukljuuje etiri osnovna principa: sva deca imaju ista prava, dete mora da bude od pri-marnog znaaja u svim akcijama koje se tiu dece, sva deca imaju pravo na ivot i razvoj, i deca imaju pravo da budu sasluana i da iznesu svoje miljenje u svim stvarima koja se tiu njih. vedska je ratifi kovala Konvenciju 1990. godine i to je uticalo na vedske zakone kroz ukljuivanje perspektive deteta u Zakonik o roditeljima i deci iz 1998. godine i Zakon o socijalnim slubama (SFS 2001: 453).

Jo jedan znaajan dokument je Konvencija UN protiv transnacionalnog organizo-vanog kriminala, koja je usvojena 2000. godine. Konvencija ima za cilj da promovie

| 32 |

efi kasnu meunarodnu saradnju u prevenciji i suprotstavljanju transnacionalnom or-ganizovanom kriminalitetu. Uz nju su usvojena i dva dodatna protokola, koja se bave trgovinom ljudima (Protokol o spreavanju, suzbijanju i kanjavanju trgovine ljudskim biima, posebno enama i decom) i krijumarenjem migranata (Protokol protiv krijum-arenja migranata kopnenim, morskim i vazdunim putem). Neki od ciljeva ovih proto-kola su:

prevencija i suzbijanje trgovine ljudima, posebno enama i decom

zatita i podrka rtvama uz puno potovanje njihovih ljudskih prava, i

promovisanje saradnje meu dravama lanicama kako bi se ovi ciljevi postigli.

Uz pravno obavezujue konvencije, UN su usvojile i brojne deklaracije u vezi sa r-tvama kriminaliteta. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, UN su usvojile Deklaraciju o osnovnim principima pravde za rtve kriminaliteta i zloupotrebe moi (Ge-neral Assembly res. 40/34). To je Magna Charta za rtve kriminaliteta i sadri etiri osnovna princip:

pravo na pristup suenju i pravian tretman,

pravo na naknadu tete od strane uinioca,

pravo na kompenzaciju od strane drave,

pravo na neophodnu materijalnu, medicinsku, psiholoku i socijalnu pomo od strane volonterskih i javnih institucija i organizacija.

Tako rtve kriminaliteta imaju pravo da budu potovane i priznate na svim nivoi-ma u okviru krivinopravnog sistema, pravo na kontinuirano informisanje o tome (i objanjenje) kako napreduje procesuiranje njihovog sluaja, pravo da prue informacije onima koji su odgovorni za donoenje odluka u vezi sa izvriocem, kao i pristup pravnoj pomoi, zatitu linog integriteta i fi zike sigurnosti i pravo na naknadu tete. Uz to, u Deklaraciji se navodi da svi koji rade u sudu treba da budu obueni o tome na koji nain da izau u susret potrebama rtava. Deklaracija se zavrava postavljanjem izazova dravama lanicama da preduzmu sve neophodne mere kako bi ispunile sve ono to je sadrano u ovom dokumentu. Usledilo je usvajanje vodia za one koji donose odluke sa smernicama za kontinuirani rad na problematici rtava kriminaliteta (UN, 1999a) i prirunika o metodama za implementaciju koncepata proklamovanih Deklaracijom (UN, 1999b).

Generalna skuptina je 1993. godine usvojila Deklaraciju protiv nasilja nad enama. Generalna skuptina je istakla da postoji vitalna potreba da se koncept ljudskih prava odnosi i na ene u smislu njihove jednakosti, sigurnosti, slobode, integriteta i dostojan-stva. Deklaracija sadri predloge mera koje bi trebalo preduzeti kako bi se eliminisali

| 33 |

svi oblici nasilja nad enama. Nadalje, ona istie da drave moraju da rade na tome da osiguraju kompetentnu podrku i pomo enama koje su izloene nasilju i njihovoj deci i to ne samo od strane ustanova zdravstvene zatite i socijalnih slubi. Ona takoe istie potrebu za edukacijom policijskih i drugih dravnih subenika, koji su odgovorni za spreavanje, istragu i kanjavanje nasilnikog kriminaliteta prema enama.

Savet Evrope

Paralelno sa radom UN, i Savet Evrope, takoe, preduzima mere usmerene na jaanje ljudskih prava. Temelj rada Saveta Evrope, koji belei svoje poetke pedesetih godina dvadesetog veka, je Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja se bavi zatitom ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konvencija, izmeu ostalog, regulie pravo na ivot, linu slobodu, slobodu govora, pravino suenje i pravo da se ne bude osuen za delo koje nije predstavljalo krivino delo po unutranjem ili meu-narodnom pravu.

Jo jedna konvecnija, i to Konvencija br. 116 (83) o naknadi tete rtvama nasilnikog kriminaliteta iz 1983. godine navodi da rtve, kao i roaci onih koji su tokom izvrenja krivinog dela ubijeni, imaju pravo na naknadu tete od strane drave ukoliko ne mogu da budu obeteeni iz nekog drugog izvora. Pravo na naknadu tete se primenjuje ak i u onim sluajevima kada izvrilac nije ni optuen ili osuen. Konvencija nastavlja time to navodi da drava treba da isplati tetu kada se desi krivino delo.

Od 1979. godine, Savet Evrope je usvojio 31 preporuku za drave lanice a vezano za pitanja koja se tiu rtava kriminaliteta. Meu njima je i Preporuka br. R (85) 11 koja se odnosi na poloaj rtava u krivinom i drugom sudskom postupku, koju je usvojio Savet ministara 1985. godine. Preporuka daje smernice tuilatvu, sudskim i penitensi-jarnim institucijama drava lanica. Ove smernice ukljuuju odgovornost dravnih tela da obezbede pomo i podrku rtvama kriminaliteta, ukljuujui davanje informacija, naknadu tete i zatitu linog integriteta.

Dve godine kasnije, Savet Evrope je usvojio Preporuku br. R (87) 21 o pomoi rtvama krivinih dela i prevenciji kriminaliteta. Drave lanice su podstaknute da istrae potrebe rtava krivinih dela i mapiraju rasprostranjenost kriminaliteta kako bi omoguile razvoj programa za rtve kriminaliteta. Uz to, drave su zamoljene da poveaju nivo razume-vanja potreba rtava kriminaliteta, kako od strane opte javnosti, tako i unutar dravnih struktura.

Savet ministara je 1990. godine usvojio Preporuku b. (90) 2 koja se bavi nasiljem nad enama. Preporuka razmatra opte mere prevencije, ali isto tako ukazuje na specifi ne mere, ukljuujui informisanje, otkrivanje i prijavljivanje napada, kao i pomo i terapi-ju za itavu porodicu. Glavni koncept ove preporuke je znaaj viestruke, kordinisane intervencije u ime rtve kriminaliteta.

| 34 |

Neke od preporuka, koje su usvojene poslednjih godina, odnose se na pitanja pretnji svedocima i posredovanje u krivinim stvarima. U Preporuci br. R (97) 13 iz 1997. godine se kae da svedoci moraju da svedoe slobodno, ne pod pretnjom. Nadalje, na-vodi se da zakonom treba predvideti kanjavanje za pretnje koje imaju za cilj da odvrate svedoka od svedoenja, kao i da te pretnje treba shvatiti veoma ozbiljno. U Preporuci se, takoe, navodi da svedoci treba da budu ohrabreni da prijave bilo koju relevantnu informaciju. Jedan mogui nain da se pomogne svedoku da u potpunosti svedoi je da se smesti u posebnu prostoriju i bude zatien od optuenog. Na ovom mestu trebalo bi pomenuti i to da zaposleni u pravosudnom sistemu treba da budu edukovani za bavlje-nje pretnjama koje su usmerene protiv svedoka.

Preporuka br. R (99) 19 iz 1999. godine sadri brojne principe koje drave lanice treba da imaju u vidu prilikom reavanja pitanja posredovanja. Jedan takav princip je da do posredovanja moe da doe samo na osnovu saglasnosti obe strane, da strane imaju mogunost da prekinu posredovanje u bilo kom trenutku, da je diskusija koja se vodi tokom procesa posredovanja poverljiva i da informacije koje su prikupljene tokom posredovanja ne mogu kasnije da se koriste bez saglasnosti obe strane. Principi takoe ukljuuju pravna pitanja, kao to je uvoenje posredovanja u krivinim sluajevima u svako pojedino nacionalno zakonodavstvo, uz predvianje posebnih smernica o nje-govoj primeni. Preporuka nadalje defi nie na koji nain se odvija proces posredovanja: posredovanje mora da se sprovodi na nepristrasan nain, da bude zasnovano na injeni-cama i da se odvija prema eljama zainteresovanih strana.

Evropska unija

Tokom proteklih godina uoava se poveano interesovanje Evropske unije (EU) za poloaj rtava kriminaliteta. Primer tog interesovanja je i tzv. Grocijus program, koji je fi nansirao nekoliko studija o rtvama kriminaliteta. Studija u kojoj su poreena zako-nodavstva zemalja lanica i podrka koju one pruaju rtvama silovanja i drugih seksu-alnih napada predstavljena je 1998. godine (Bacik, Maunsell i Grogan, 1998). Sledee, 1999. godine, vedska agencija za kompenzaciju rtava kriminaliteta i podrku je, u saradnji sa Ministarstvom pravde, predstavila projekat, koji se fokusirao na mogunosti dobijanja pomoi i podrke u sluaju kada je pojedinac pogoen krivinim delom u drugoj zemlji u okviru Unije (Wergens, 1999).

Te iste godine je Evropska komisija (izvrno telo EU) predstavila Evropskom par-lamentu izvetaj rtve kriminaliteta u Evropskoj uniji osvrt na standarde i akcije (KOM[99] 349 fi nal). U izvetaju su predstavljene preventivne aktivnosti, podrka rtvama krivinih dela, poloaj rtve u sudskom procesu i naknada tete, kao i pruanje informacija, pitanje jezika i edukacija. Komisija je zakljuila da tokom sudskog procesa rtve moraju da budu tretirane s potovanjem i dostojanstveno, te da im budu osigurani

| 35 |

privatnost i bezbednost. Takoe je uoeno da naknada tete treba da bude obezbeena rtvama to je ranije mogue, na primer, kroz isplatu unapred.

Ova dokumenta su inila osnov za razgovore izmeu Saveta Evropske unije i efova drava tokom jeseni 1999. godine u Tamerforsu. Sastanak u Tamerforsu je rezultirao predlogom da se obezbedi minimum podrke rtvama kriminaliteta posebno u smi-slu pristupa pravdi i prava na naknadu tete.

Bazirajui se na ovim dokumentima, Savet Evropske unije je usvojio Okvirnu odluku o poloaju rtava kriminaliteta u pravnom sistemu (2001/220/RIF). Odluka, izmeu ostalog, sadri dokumenta u kojima se apostrofi raju prava rtava na potovanje i prizna-vanje. U tom kontekstu se navodi da drave lanice treba da obezbede da se prema rtvi krivinog dela odnosi na nain na koji e se potovati njeno ljudsko dostojanstvo, kao i da se tokom sudskog postupka prepoznaju prava rtve i njeni legitimni interesi. Odluka sadri i dokumente o pravu na informisanje. Tako bi, na primer, drave lanice trebalo da osiguraju da rtve imaju pristup relevantnim informacijama ve tokom prvog kon-takta sa slubenicima organa za sprovoenje zakona kako bi mogle da na adekvatan nain zatite svoje interese. Druge oblasti kojima se ova odluka bavi su pravo na zatitu i pravo na naknadu tete u okviru sudskog procesa. Uz to, odluka apostrofi ra znaaj posebnih slubi i organizacija koje pruaju podrku rtvama kriminaliteta i obezbeuju treninge za one koji su ukljueni u sudske postupke ili na drugi nain dolaze u kontakt sa rtvama.

Za vreme vedskog predsedavanja Unijom, 2010. godine usvojen je Stokholmski pro-gram. U ovom programu Savet EU poziva Komisiju i drave lanice da:

ispitaju na koji nain mogu da unaprede zakonodavstvo i praktine mere podrke kako bi se obezbedila zatita rtava i poboljala implementacija postojeih instrumenata;

ponude bolju podrku rtvama na drugi nain, po mogustvu kroz mree postojeih organizacija u Evropi, koje pruaju praktinu pomo i stavlja-ju predloge u vezi sa tim;

ispitaju mogunost sainjavanja jednog sveobuhvatnog pravnog instru-menta o zatiti rtava i to kroz objedinjavanje Direktive Saveta 2004/80/EC od 29. aprila 2004. godine koja se odnosi na naknadu tete rtvama i Okvirne odluke Saveta EU 2001/220/JHA od 15. marta 2001. godine o poloaju rtava u krivinom postupku, a na osnovu evaluacije ova dva instrumenta.

Poveana primena fi nansijskih programa trebalo bi da bude u skladu sa postojeim pravnim okvirima drava lanica.

Takoe postoji i poseban pravni okvir na nivou EU vezano za rtve trgovine ljudima.

| 36 |

Evropska pomo rtvama

Evropska pomo rtvama osnovana je 1987. godine kao udruenje organizacija koje pruaju podrku rtvama kriminaliteta. Evropska pomo rtvama, koja ima status kon-sultanta pri UN, ima za cilj da obezbedi rtvama kriminaliteta dobijanje najbolje mo-gue pomoi, onoliko dugo koliko je to rtvama potrebno, kako bi se one vratile svom ranijem, aktivnom ivotu, i to bez obzira na nacionalnost ili mesto na prostoru Evrope u kome je krivino delo izvreno. U svojim okvirima, ova organizacija radi na razvijanju efi kasne pomoi strancima kao rtvama kriminaliteta u okviru EU.

Organizacija je 1996. godine usvojila program pod nazivom Dokument o pravima rtava u krivinom postupku, koji je najveim delom zasnovan na dokumentima UN i Saveta Evrpe (Th e Victim Support Europe, 1996). Program sadri osnovne principe i specifi na prava rtava kriminaliteta u sudskom procesu.

Osnovni principi su:

prava rtava kriminaliteta moraju da dobiju jednak prioritet kao prava optuenih,

postupak protiv uinioca ne sme da povea nevolje ili stvori dodatne probleme rtvama kriminaliteta (tzv. sekundarna viktimizacija).

Specifi na prava rtava kriminaliteta ukljuuju:

pravo rtve da se u svim fazama krivinog postupka prema njoj odnosi s potovanjem i priznavanjem,

pravo rtve da dobije informacije i pojanjenja u vezi sa svojim sluajem,

omoguiti rtvi da prui informacije onima koji su odgovorni za donoe-nje odluke u vezi sa optuenim,

pravo pristupa pravnoj pomoi, bez obzira na sredstva kojima rtva raspolae,

pravo na zatitu privatnosti i fi zike bezbednosti,

pravo na naknadu tete na prvom mestu od strane uinioca, a onda i od drave.

Evropska pomo rtvama je razvila i dokument o socijalnim pravima rtava krimina-liteta Socijalna prava rtava kriminaliteta (Th e Victim Support Europe, 1998). Pored optih socijalnih prava, ovaj dokument ukljuuje i detaljnija pravila za rtve krimina-liteta u vezi sa njihovim pravom na privatnost i fi ziku bezbednost, prepoznavanje od strane zdravstvenih i socijalnih slubi i bezbednost u kui i na radnom mestu.

Dokument o pravima rtava na odgovarajue standarde slube publikovan je 1999. go-dine. Ovaj dokument sadri minimum standarda koje bi trebalo da ispune organizacije koje nude pomo i podrku rtvama kriminaliteta (Th e Victim Support Europe, 1999).

| 37 |

Osnovna prava rtava su:

Pravo na besplatne usluge koje pruaju organizacije koje vode obueni volonteri i profesionalci.

Usluge koje obezbeuje Evropska podrka rtvama:

su bazirane na razumevanju problema koje imaju rtve kriminaliteta;

ukljuuju informacije o pravima rtava;

ukljuuju psiholoku, emotivnu i praktinu pomo tokom policijske intervencije, istrage i sudskog postupka;

ukljuuju mogunost posredovanja u kontaktima sa specijalizovanim slubama kada je to neophodno.

Specifi na prava rtava kriminaliteta ukljuuju:

dostupnost podrke svim rtvama, bez obzira na starost, pol ili seksualnu orijentaciju,

podrku od strane odabranih i obuenih osoba,

besplatnu pomo,

poverljivost,

usluge bazirane na uslovima rtava kriminaliteta,

nezavisnost pomoi.

Pored znaajnog rada Evropske pomoi rtvama, OEBS je razvio niz instrumenata o pravima rtava, preciznije o pravima rtava trgovine ljudima.

Zakljuci

Usvajanje meunarodnih dokumenata tokom poslednjih dekada predstavlja jasan dokaz pojaavanja mehanizama zatite osnovnih ljudskih prava. Jedan vaan efekat ovih dokumenata je stavljanje veeg akcenta na rtve kriminaliteta. Meutim, do sada su meunarodni dokumenti bili uglavnom orijentisani na regulisanje prava rtava u kontekstu krivinopravnog sistema, dok veina rtava, koje zapravo imaju mnogo po-treba, ostaje izvan ovih okvira. To moe da govori u prilog tome da je interesovanje za podrku i zatitu rtava mnogo vie povezano sa interesom drave da kanjava uinioce nego da zaista izlazi u susret potrebama rtava. ta vie, mnoge drave ak ni prava rta-va u krivinopravnom sistemu, koja su sadrana u najvanijim UN i EU dokumentima o rtvama, ne primenjuju na adekvatan nain. Upravo zbog toga je Saveta EU nedavno usvojio Rezoluciju o mapi puteva za jaanje prava i zatite rtava, posebno u krivinom

| 38 |

postupku, a koja je bazirana na Lisabonskom ugovoru. Ovo bi mogao da bude znaajan korak ka stroim obavezama za implementaciju i sveobuhvatnije bavljenje problemima rtava u Evropi.

| 39 |

Deo III

rtve u fokusu

| 40 |

| 41 |

POGLAVLJE 4

Dostignua u vezi sa rtvama kriminaliteta

Tokom 1700-ih godina, interesovanje za kriminalitet je prvenstveno bilo fokusirano na samo krivino delo. To se izmenilo tokom 1800-ih, da bi do kraja veka panja bila usmerena na kriminalca. Kriminalac je bio podvrgnut paljivom ispitivanju: biolo-kom, psiholokom i sociolokom. Tek stotinak godina kasnije, rtva kriminaliteta je poela da pridobija panju. Ovaj nedostatak panje odnosio se na istraivanja, krimi-nalnu politiku i drutvo uopte.

Poveano interesovanje za rtve kriminaliteta se, jednim delom, moe objasniti upra-vo tim ranim, jednostranim fokusom na kriminalca. To bi, isto tako, mogla da bude i reakcija na veliki porast stope prijavljenog kriminaliteta uz istovremeno opadanje stope rasvetljenih dela. Jo jedan znaajan faktor je osnivanje prvih pokreta, posebno enskog pokreta.

Nova perspektiva

Poloaj rtve kriminaliteta dobija panju kriminalne politike u Sjedinjenim Ameri-kim Dravama tokom 1960-ih godina. Razlog za to ogleda se u delovanju konzerva-tivnih interesnih grupa, koje su, zabrinute zbog porasta stope kriminaliteta, poele da zahtevaju stroi tretman kriminalaca. Postojala je rasprava o tome da bi ova zabrinutost za rtve trebalo da se posmatra kao pokuaj da se obezbedi podrka represivnoj krimi-nalnoj politici, koja je bila na liniji ouvanja reda i mira (Elias, 1984; Karmen, 1990; Kirchhoff , 1991).

Republikanski predsedniki kandidat Barry Goldwater je u svojoj kampanji 1964. godine pokrenuo pitanje ulinog kriminaliteta. Na izborima je pobedio demokratski kandidat Lyndon B. Johnson, koji je prihvatio Goldwater-ovo gledite i obrazovao ko-misiju koja je trebalo da ispita situaciju u vezi sa rtvama kriminaliteta. Izvetaj komisije je prezentovan 1967. godine, a sadrao je, izmeu ostalog, rezultate istraivanja o rtva-ma. U ovom istraivanju, koje je bilo prvo te vrste, osobe koje su ule u uzorak su pitane da li su tokom godine koja je prethodila bili izloeni krivinom delu. Jedan vaan re-zultat bio je da je istraivanje pokazalo da mnoga krivina dela iz razliitih razloga nisu prijavljena policiji (Litzn, 1993).

| 42 |

U vreme kada su predstavljeni ovi rezultati, sprodovile su se i druge studije koje su pokazale da svedoci i rtve kriminaliteta ne ele da uestvuju u rasvetljavanju krivinih dela ak i onda kada je krivino delo bilo prijavljeno i uinilac uhapten. Razlog tome bio je dodatni stres koji stvara sudski postupak. rtve esto nisu dobijale podrku ni informacije o tome ta se deava, i esto su bile prinuene da provode sate u dosadnim ekaonicama, uglavnom zajedno sa osumnjienim (Maguire, 1991).

Razliiti dravni organi u SAD uoili su da je potrebno preduzeti mere kako bi se ovaj problem reio. Mislilo se da e, ako je tretman rtava bolji, doi do poveanja stope prijavljenih dela, da e rtve biti spremnije na saradnju tokom sudskog postupka i da e biti aktivnije kao svedoci. Jedna od najznaajnih preduzetih mera bila je usmerena na poveanje uee rtava i svedoka u sudskom postupku. U tom cilju su pokrenuti brojini projekti, a jedan od kljunih rezultata bile su posebne prostorije za rtve i svedo-ke. tampane su i broure sa informacijama o toku sudskog postupka (Davis i Henley, 1990).

Rane sedamdesete godine dvadesetog veka su obeleene poetkom tzv. debate o si-lovanju u SAD, kada je enski pokret doveo u pitanje odnos amerikog drutva prema rtvama silovanja i njihov tretman (Karmen, 1990; Roberts, 1990). Ukoliko silova-nje nije bilo dovoljno ozbiljno, ena koja je prijavila krivino delo dravnim organima, obino se sasluavala vie puta, na nju se gledalo s prezirom i bila je izloena raznim predrasudama. Jedna od pionirki u ovoj oblasti bila je Susan Brownmiller, koja je napi-sala knjigu Protiv nae volje mukarci, ene i silovanje. Brownmiller (1976) je navela da silovanje moe da se razume kao bioloki, kulturoloki i socijalni fenomen, ali da je to na prvom mestu izraz tlaenja ena u celom drutvu.

Ranije se enski pokret borio za to da ene imaju pravo glasa, pravo na obrazovanje i rad. Kada su ovi ciljevi ostvareni, pokret je svoje delovanje usmerio ka seksualnoj neza-visnosti i fi zikom integritetu ena. Tiina koja je obavijala pitanja abortusa i silovanja (a kasnije i mukog nasilja nad enama, seksualnog uznemiravanja i incesta) bila je pre-kinuta, prevashodno zahvaljujui tome to su rtve poele otvoreno da priaju o svojim iskustvima (Karmen, 1990). Slian razvoj dogaaja belei se u Engleskoj, a nekoliko godina kasnije i u vedskoj i drugim zemljama zapadne Evrope.

Prva polovina 1970-ih godina je u Engleskoj i SAD donela razliite volonterske inici-jative, koje su bile zasnovane na konceptu da je drutvo odgovorno da brine o rtvama kriminaliteta. Jedna takva inicijativa bilo je osnivanje centara za silovane ene, kojima su one mogle da se obrate za pravne savete i emotivnu podrku tokom 24 sata dnevno. Uz to, neko iz centra je mogao da ide sa rtvom u policijsku stanicu, kod lekara, advo-kata i slino. Mnogi centri su pokrenuli i grupne terapije za silovane ene (Karmen, 1990; Roberts, 1990). Ovi centri su umnogome bili pod uticajem feministike ideolo-gije i imali su znaajan upliv na budui razvoj programa za pomo rtvama. Veinu ovih

| 43 |

ranih napora vezanih za pomo rtvama predvodili su pojedinci/pojedinke koji/koje su i sami bili/bile rtve, a bili su razoarani pomoi koja im je stajala na raspolaganju. Od samog osnivanja, ove grupe su odabrale da rade nezavisno od postojeeg sistema i pravosudnih organa (Walklate, 1989).

U isto vreme, brojni novinski lanci, knjige i istraivaki izvetaji pokazivali su koliko je silovanje rasprostranjeno u drutvu i ukazivali na probleme koje krivino delo proi-zvodi za rtvu. To je rezultiralo time da enski pokret pojaa svoj pritisak. Od pruanja pomoi i podrke rtvama silovanja kao svoje prve namere, enski pokret je sada poeo da deluje kao grupa koja vri politiki pritisak. Jedan primer ove vrste aktivnosti je po-kuaj da se podigne svest javnosti o tome kako se sudovi sa predrasudama odnose prema enama ili kako su ene na drugi nain loe tretirane. U razliitim dravama SAD su injeni pokuaji da se pootri kaznena politika za silovanje. Aktivnosti su, takoe, po-ele da obuhvataju i druge vidove savetovanja u kriznim situacijama, kao i kampanje za informisanje i edukovanje (Bothius, 1976; Karmen, 1990).

Povezano sa raspravama o silovanju, i drugi oblici opresije ena su izbili na svetlost dana, ukljuujui napade. Kao mnoge rtve silovanja, i zlostavljane ene su esto iznosi-le svoja negativna iskustva sa pravnim sistemom. Uprkos postojanja odgovornosti prav-nog sistema da reaguje, mnoge ene su navodile da nikakvi koraci nisu preduzimani nakon to je delo prijavljeno policiji. Nije bilo neobino da se napad na enu tretira kao porodini problem, a ne kao stvar policije. Rasprostranjen je bio i stav da su ene strana u dogaaju i da i one same snose deo krivice za ono to im se desilo.

Postoje brojne paralele izmeu rasprave o silovanju i fokusa enskog pokreta na mu-ko nasilje nad enama. Obe ove rasprave su inicirale bive rtve, obe su zasnovane na uverenju da se ova krivina dela daleko vie zasnivaju na socijalnim i institucionalnim problemima nego na linim problemima ili nekoj vrsti izraavanja linog neuspeha, i obe su bile usmerene ka podizanju svesti pravosudnih organa o mukom nasilju nad enema, a time i ka poboljanju odnosa sistema prema zlostavljanim i silovanim enama (Karmen, 1990).

Prve slube za podrku rtvama kriminaliteta, mukarcima i enama, poele su da se osnivaju u Velikoj Britaniji ranih 1970-ih godina (Maguire i Shapland, 1990). Njih su mahom inile nezavisne osobe koje su volonterski pruale podrku, a rad slubi se fi nansirao putem donacija. Volonteri su pruali emotivnu podrku i praktinu pomo rtvama kriminaliteta prvenstveno rtvama provala i napada (Maguire i Corbett, 1987). 1979. godine osnovana je Nacionalna asocijacija slubi za rtve kao krovna orga-nizacija sa ciljem da uspostavi standardizovane metode i obuke za pojedinane slube (Maguire i Shapland, 1990).

| 44 |

rtva kriminaliteta u srpskoj perspektivi

Intenziviranje rasprava

Interesovanje javnosti za rtve kriminaliteta u Srbiji je inicirano 1980-ih godina, pr-venstveno zahvaljujui zalaganju feministkinja za prava ena i dece. O nasilju nad e-nama se raspravljalo na javnim tribinama koje je u Beogradu organizovala feministika grupa ene i drutvo. lanice ove grupe su, takoe, bile ukljuene u druge aktivnosti za podizanje svesti, kao to su intervjui u medijima, okrugli stolovi, govori u raznim institucijama i slino. Knjiga ene rtve kriminaliteta, koju je napisala Vesna Nikoli-Ristanovi, je 1990. godine promovisana na jednoj od tribina u organizaciji grupe ene i drutvo (Blagojevi, 1998).

Knjiga je posluila kao vaan osnov za zalaganje za pravne reforme u Srbiji. Pred-stavnice enskih grupa su, zajedno sa istraivaicama, predstavile saveznim organima bive SFRJ svoje predloge za izmene zakona u vezi sa nasiljem u porodici i silovanjem u braku i dale brojne intervjue medijima. Nakon raspada Jugoslavije i poetka etnikog konfl ikta, ova kampanja je donekle usporena, jer je fokus zalaganja usmeren na ene rtve nasilja u ratu. Meutim, zalaganje enskih grupa za podizanje svesti javnosti i bolju zatitu rtava nasilja u porodici uopte nije prestajalo ni tokom ratnih godina. enske grupe i feministike istraivaice su doprinele vidljivosti problema rtava nasi-lja u porodici, ali i rtava seksualnog nasilja i trgovine ljudima. Grupa za enska prava Evropskog pokreta u Srbiji1 je jo sredinom 1990-ih godina dostavila dravnim organi-ma prvi nacrt krivinog dela nasilja u porodici i silovanja u braku. Iako bez uspeha, ovo zalaganje je ipak bilo znaajno u smislu podizanja svesti dravnih slubenika i javnosti. Naime, odredba o kanjavanju silovanja u braku je uneta u Nacrt Krivinog zakonika kao alternativa tradicionalnoj defi niciji silovanja i po prvi put se o tome raspravljalo u srpskom parlamentu.

Tokom 1990-ih godina, aktivistkinje enskih grupa su osnovale prve SOS telefone, sklonita i savetovalita za ene i decu rtve nasilja. Prvi SOS telefoni su osnovani 1990. godine u dva grada Beogradu i Kraljevu, a 1993. godine i u Niu. Razvoj ovih usluga za rtve posebno je intenziviran nakon drutvenih promena 2000. godine. Opte uzev, razvoj slubi za rtve tokom 1990-ih i 2000-ih godina bio je pod snanim uticajem en-skog pokreta, ali i pod uticajem razvoja civilnog drutva uopte i organizacija za ljudska prava posebno. Kao i u drugim zemljama, organizacije za ljudska prava su bile uglavnom zainteresovane za prava rtava u vezi sa krivinim postupkom i kanjavanjem uinioca, dok su organizacije za podrku rtvama bile fl eksibilnije i zadrale osnaujui pristup, pruajui podrku rtvama i izlazei u susret njihovim potrebama bez obzira da li su rtve bile ukljuene u krivinopravne procedure.

1 Grupa je bila pretea Viktimolokog drutva Srbije.

| 45 |

Prve slube za rtve u Srbiji bile su specijalizovane slube za ene i decu rtve nasi-lja. enske grupe su stavile pitanje mukog nasilja nad enama na dnevni red, istiui da nasilje u porodici nije privatna stvar ve drutveni problem, koji zahteva ozbiljnu raspravu i reenja. Kasnije su osnivane i druge specijalizovane slube, poput slubi za rtve torture i rata. Do kraja 1990-ih godina, u Srbiji su zalaganje za rtve i podrka rtvama bili ogranieni na ene i decu rtve nasilje. Meutim, od 2000-ih, umnogo-me zahvaljujui delovanju Viktimolokog drutva Srbije,2 inicirane su brojne pozitivne promene znaajne ne samo za ene i decu, ve i za rtve kriminaliteta uopte. Prva i do sada jedina opta sluba za rtve, tj. sluba koja prua podrku rtvama svih oblika kriminaliteta, i to oba pola, osnovana je 2003. godine u okviru Viktimolokog drutva Srbije. Na osnovu sainjenih nacrta i zalaganja Viktimolokog drutva Srbije i drugih nevladinih organizacija, usvojeni su zakoni koji sadre odredbe znaajne za rtve. Ta-koe, od 2008. godine u Republikom zavodu za statistiku belee se osnovni podaci o rtvama. Redovno obeleavanje 25. novembra Meunarodnog dana borbe protiv nasilja nad enama zapoele su enske grupe jo 1990-ih godina, dok Viktimoloko drutvo Srbije redovno obeleava 22. februar Meunarodni dan rtava. Nevladina organizacija I.A.N. je inicirala obeleavanje Meunarodnog dana borbe protiv torture. Kao i u drugim zemljama, organizacije koje se bave rtvama u Srbiji koriste ove datume, ali i sve druge mogunosti, kako bi organizovale dogaaje usmerene na podizanje svesti i skretanje panje javnosti i drave na probleme sa kojima se rtve suoavaju. Uz sve to, nevladine organizacije koje se bave rtvama su do sada organizovale i brojne obuke za razliite strunjake, ukljuujui policiju, socijalne radnike, sudije, tuioce i zaposlene u sistemu zdravstvene zatite.

Nakon 2000. godine, prve slube za rtve su osnovane i u okviru dravnih institucija. One su uglavnom osnivane u okviru institucija sistema socijalne zatite. Od posebne koristi za ovaj razvoj bile su izmene porodinog zakonodavstva u vezi sa nasiljem u porodici, kao i poveana mogunost fi nansiranja partnerstva izmeu NVO i dravnih institucija.

Tako je, na primer, 2004. godine u Beogradu osnovana Sluba za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima kao deo Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike. Odskora u Beogradu postoje i SOS telefon za decu i Prihvatilite za urgentnu zatitu zlostavljane dece. Takoe, nevladine organizacije su u saradnji sa centrima za socijalni rad osnovale i nekoliko SOS telefona u Srbiji.

Dravne slube su uglavnom pratile opti trend razvoja usluga u NVO u smislu nji-hovog fokusa na ene i decu rtve nasilje. Od 2010. godine primeuju se novi trednovi: zatvaranje pojedinih nevladinih organizacija koje su pruale podrku rtvama (SOS telefoni i sklonita), a koje su razvijane sa puno entuzijazma i koje su generisale dra-

2 Vie o Viktimolokom drutvu Srbije videti u delovima o dravnim organima i rtvama, viktimolokim istrai-vanjima u Srbiji i delu o nevladinim organizacijama i rtvama.

| 46 |

goceno iskustvo aktivista i aktivistkinja. Njihove aktivnosti su delom preuzele dravne institucije, kojima, za razliku od nevladinih organizacija, esto nedostaju znanje i isku-stvo potrebno za izlaenje u susret potrebama rtava.

Sve skupa, primeuje se da razvoj usluga i programa za rtve, kako u okviru nevladi-nih organizacija, tako i u okviru dravnih slubi, u Srbiji nije bio pravolinijski i siste-matian. Iako znaajan, ovaj razvoj je uglavnom bio rezultat entuzijazma grupa poje-dinaca/pojedinki i fragmentarnih napora drave. Takoe, iako je primetan odreeni nivo saradnje razliitih slubi, nacionala mrea lokalnih slubi za rtve, koja postoji u mnogim zemljama, jo uvek nije osnovana.

Jedna od kljunih karakteristika razvoja u vezi sa rtvama u Srbiji je da je on doprineo drutvenoj vidljivosti i svesti o odreenim kategorijama rtava, dok su, pak, druge rtve i dalje prilino nevidljive i neprepoznate. Rasprostranjenost specijalizovanih usluga i organizacija za rtve doprinela je vidljivosti odreenih rtava, kao to su ene rtve na-silja u porodici, deca rtve seskualnog zlostavljanja, rtve trgovine enama i decom, i, od skora, rtve zlostavljanja na radu. Druge rtve, poput rtava razbojnitva, provala, ulinog nasilja, ali i mukarci kao rtve i slino, su mahom nevidljive i neprepoznate. Iako prilino uspeno u pogledu zakonskih reformi vezanih za nasilje u porodici, seksu-alno nasilje i trgovinu ljudima, zalaganje Viktimolokog drutva Srbije za veu drutve-nu vidljivost drugih rtava kriminaliteta i za sveobuhvatan pristup bavljanju rtvama nije nailo na veu podrku, te je suoeno s potekoama u dopiranju do ire javnosti, strunjaka i dravnih slubenika. Pa ipak, vea vidljivost odreenih rtava i postojanje vie usluga za njih ne znai da se u praksi njihovim potrebama valjano izlazi u susret. Mnogi problemi u vezi sa tim i dalje postoje, pa e oni biti razmatrani u odgovaraim poglavljima ove knjige.

Promene zakonodavstva i prakse

Tokom proteklih godina, drava je preduzela niz mera kako bi se poboljao poloaj rtava kriminaliteta u Srbiji. Doneti su novi zakoni, dok su postojei preispitani i izme-njeni. Uz to, donet je i niz politikih dokumenata, poput strategija, nacionalnih pla-nova akcije i protokola. Najvanije izmene zakonodavstva i prakse inicirale su i za njih se zalagale nevladine organizacije u Srbiji, koje su ujedno imale podrku meunarod-nih organizacija i donatora. Upravo iz tog razloga ovo poglavlje emo poeti opisom najvanijih inicijativa NVO za izmene zakona, a potom emo dati pregled ostvarenih zakonskih reformi.

Zalaganje civilnog drutva

Do prvih izmena zakona, koje su obeleile poetak novog zakonodavstva za rtve, dolo je ubrzo nakon politikih promena 2000. godine. Zakonske reforme u vezi sa

| 47 |

nasiljem u porodici, seksualnim nasiljem, trgovinom ljudima i zatitom rtava od se-kundarne viktimizacije tokom krivinog postupka bile su inicirane i najveim delom zasnovane na predlozima koje su sainili eksperti/ekspertkinje Viktimolokog drutva Srbije. Osnov reformi inio je predlog zakonskih reenja koji je razvijen i, po prvi put, predat dravnim organima 1998. godine sa idejom da bude unet u Nacrt Krivinog zakonika Savezne Republike Jugoslavije.3 Predlog su inili Novi model pravne zatite od nasilja u porodici, nacrt glave o seksualnom nasilju, koji je bio zasnovan na novom konceptu seksualnog nasilja, i predlog krivinog dela trgovine ljudima. Kasnije, tanije 2002. godine, sainjen je sistematiniji i ohuhvatniji predlog nazvan Novi model zakon-skih reenja o trgovini ljudima, kao i predlog izmena Zakona o krivinom postupku o zatiti rtava od sekundarne viktimizacije (Nikoli-Ristanovi, 2002a).

Novi model pravne zatite od nasilja u porodici, kao prvi sistematizovan predlog novog koncepta pravne zatite od ovog oblika kriminaliteta, sainila je 1998. godine radna grupa Viktimolokog drutva Srbije, koju je inilo pet pravnica feministkinja4 (Nikoli-Ristanovi i opi, 2002: 23-26; Nikoli-Ristanovi, 2002a). Novi model pravne zati-te od nasilja u porodici je usledio nakon dvogodinjeg praenja suenja zlostavljanim e-nama koje su ubile svoje nasilnike i kampanja za podizanje svesti, koje su organizovale enske nevladine organizacije. Prvi nacrt Modela, koji je kasnije modifi kovan kako bi refl ektovao postojee zakonodavne trendove, bio je baziran na nalazima istraivanja i izvetajima sa praenja suenja, kao i na istraivanju meunarodnog i domaeg pravog okvira, dok su Zakon o nasilju u porodici amerike drave Minesota i Dulut model po-sluili kao smernice prilikom njegove izrade (Nikoli-Ristanovi, 2002a). Novi model pravne zatite od nasilja u porodici je sadrao predlog harmonizovanih