Zorica Simovic - Jelena

7/23/2019 Zorica Simovic - Jelena

1/40

Zorica Simovi}

JELENA


2/40

246 Zorica Simovi}

ZORICA SIMOVI] (Lipovac, 1954) diplomirala na Fakultetudramskih umetnosti u Beogradu, katedra za dramaturgiju, 1976 godine.

Bila je urednik scenskih programa u De~jem kulturnom centru Beo-grada, De~ijeg FESTA i Radosti Evrope pozori{ni kriti~ar Tre}egprograma Radio-Beograda, saradnik mnogih listova i ~asopisa objavqu- ju}i pozori{ne, filmske i kwievne eseje, poeziju i prozu. Bila jescenarista velikog broja de~jih ivo izvo|enih i televizijski preno-{enih programa iz Sava centra i De~ijeg kulturnog centra, kviza Sve-znadar kao i {est epizoda televizijske serije Pazi, sve`e obojeno.

Radovi prevo|eni na {panski, norve{ki, gr~ki i makedonski jezik.Izvedeni komadi: Zidawe Skadra, Vinski kabare, Lutkarska biblija,

Ba{ ~elik, Rastko najmla|i sin, Magisonihari i princeza Bo, Zemqabajki, Dve vre}ice bra{na, Nov~i} u fontani, Bajka o srebrnoj {umi...

Autor je vi{e nagra|enih i izvedenih radio drama.^lan je Saveza dramskih umetnika Srbije u statusu samostalnog umet-

nika.

Kreator je i izvr{ni producent projekata trupe Pozori{te Bajka uNovom Beogradu.


3/40

LICA

SOLAN@JELENA

KLAUS

Zatvor Sante u ParizuGodina 1943.

Jelena 247

Zorica SIMOVI]

JELENA


4/40

* * *

Zatvorska }elija. Visoko gore mali prozor sa re{etkama. Solan`, uode}i zatvorenice, hoda uznemireno. Na dasci za spavawe sedi monahiwa

Jelena.

SOLAN@: Nema Boga! Ako ga i ima, on je suvi{e daleko i ne ~uje moj

glas!JELENA: ûje{ li ti wegov glas?

SOLAN@: Ne ~ujem ni{ta!

JELENA: @eli{ li da odem?

SOLAN@: Ne znam.

JELENA: Odlu~i.

SOLAN@: Ostani. Ili idi. Radi {ta ho}e{. Ti moè{ da bira{.

JELENA: I ti moè{ da bira{.

SOLAN@: Da li }u ~uti ili ne}u ~udi wegov glas?

JELENA: Da.

SOLAN@: Ma soeur Hllne, nasmejala si me. To je uspeh!JELENA: Solan !

SOLAN@: I ja sam mislila da je osu|enik na smrt neko drugi... Nadalekoj obali...

JELENA: Da tako mislim, ne bih do{la.

SOLAN@: Nego si do{la da slu{a{ spisak mojih grehova!

JELENA: Ne govori u moje ime.

SOLAN@: Regarde!(Pokazuje na re{etkasto prozor~e)Posledwi titraji zemaqske svetlosti!... Na mostu Mirabo zaqubqeni par... Bakica sa pudlicom {eta kod Invalida...Purpur zalaze}eg sunca obliva podjednako i de~ja kolica i

tenkove na [anzelizeu... îzme ili baletanke? [ta tobriga plo~nike na Mon Martru! Miroir de la Senne!...Galebovi na {lepovima... [ta bih dala da sve to jo{ jednomudahnem! Mo`da }e mi ujutru, ispred onog zida, pre nego {toodjekne Feuer! neki vetar-nesta{ko proneti kroz kosu ikroz prste taj miris... Ali to se ne}e dogoditi, ma soeur...

248 Zorica Simovi}


5/40

JELENA: @eli{ li da razgovaramo?

SOLAN@: Zaista, ima mnogo pitawa veoma va`nih za ovaj trenutak! Dali je pametnije borcima plesti ~arape? Ili emigrirati? Dali braniti Francusku zna~i obogotvoravati zemqu, a najva-`niji je ~ovek, kruna stvarawa, hram Duha Svetoga? Mo`da}u na stra{nom sudu odgovarati kao samoubica? Da li smo seiz ~iste gordosti igrali heroja u okupiranom Parizu?...

^eznula sam za qudskim glasom me|u ovim kamewem, a sad sepitam, da li bih vi{e volela ti{inu? Da zatvorim o~i izami{qam Esperans na svome krilu? Izvini, ali morampa`qivo da tro{im svoje posledwe ~asove.

JELENA: Odlu~i.

SOLAN@: Sedi ti tu. Ja }u malo da sawarim.

Solan` legne na da{~ani le aj, zatvori o~i. ]ute. Ispred }elijeprolazi Klaus.

KLAUS: Schwester Hellena, bitte schon!...(Daje joj znak da nema mnogo vremena)

JELENA: Ne}u dugo. Hvala vam.

Spoqa dopiru glasovi na francuskom i nema~kom, topot ~izama, bru- jawe motora, zveket kapija, cvrkut ptica...

SOLAN@: Da li se Empedoklo bacio u grotlo Etne iz religioznogzanosa ili iz ekshibicionizma?

JELENA: Mo`da je bio usamqen i nije ose}ao pripadawe.

SOLAN@: [ta misli{, da li je oti{ao u pakao?

JELENA: Pakao je na{a uobra`enost koja nas odvaja od drugih, i ovdei tamo.

SOLAN@: Jesi li oti{la u manastir da ne bi ra|ala gre{nike?

JELENA: Ne.

SOLAN@: Da li si volela nekoga?

JELENA: Da.

SOLAN@: ... Da si kojim slu~ajem srela Empedokla...

JELENA: Ne bi sko~io u Etnu.SOLAN@: Na mene }e se ujutru sru~iti lavina svih vulkana! Zar je

onda va`no {ta }u misliti danas?

JELENA: I razbojnik na krstu pored Isusovog poverovao je posledwegdana.

Jelena 249


6/40

SOLAN@: To je ipak bio wegov posledwi dan.

JELENA: @ivot je most, ne gradi ku}u na wemu.1

SOLAN@: To o ~emu pri~a{ je nevidqivo. Ima{ li ti neku ideju kakoda zbri{em odavde? Libert! Libert, ma soeur! Tu as compris?

JELENA: Je parle sur libert ausi mademoiselle!

SOLAN@: Ono zlatno nebo sutra za mene ne}e postojati.

JELENA: Jo{ lep{e nebo te ~eka...SOLAN@: ... A postoja}e za milione drugih o~iju, za bezbroj ptica...

JELENA: ... bude{ li mu okrenula lice!

SOLAN@: Ne verujem u izmi{qotine!

JELENA: U {ta veruje{?

SOLAN@: Ne znam. Mo`da sam u vlasti svojih èqa! Poku{aj darazume{. Meni se ìvi! Ovde i sada! U carstvu zemaqskom.Moje dete nema ko da podoji! Za{to taj tvoj Bog to gleda?Za{to da mu okre}em lice kad je on okrenuo svoje lice odmene?... Dobro, hajde, ja sam to zasluìla, gre{na sam, nisaman|eo... Ali {ta je zgre{ilo ono ovolicno bi}e? îjera~une ono pla}a?

JELENA: Natovari mu jo{ ra~una! Neka jo{ vi{e pla}a!

SOLAN@: Ne razumem. Ja vi{e ni{ta ne mogu da u~inim.

JELENA: Moè{. O tome se radi. Uvek moè{.

SOLAN@: Oj grobe, odajo mi bra~na, dome tiOj dupki, vje~na straò, u te polazim......Sad slazim, prije no navr{ih ì}a vijek.2

JELENA: ..."Oj zemqe tebanske o~inski gradeI roda nam bozi,Ah vode me i ne odolijevam vi{e!Oh, gledajte mene, glavari Tebe,K}er kraqevsku, koja sama jo{ ostah, [to l trpim a od kakvijeh qudi,Jer svetu du`nost izvr{ih!"3

250 Zorica Simovi}

1 Kineska poslovica.2 Sofoklo: Antigona.3 Isto.


7/40

Solan` slu{a Jelenu pomalo za~u|eno.

SOLAN@: Ti vr{i{ svetu du nost... I kad iskam~i{ od mene ono {tosi naumila, oti}i }e{ sa osmehom pridobila si jo{ jednudu{u za Hrista!

JELENA: Da li bi bilo boqe da nisam do{la?

SOLAN@: Hvala ti {to si do{la, ali to ni{ta ne mewa na stvari. Su-

tra me ne}e biti. Moje dete me ne}e zapamtiti. Ko zna ho}eli ga iko prihvatiti i othraniti!

JELENA: U~ini to zbog wega. Moli se za wega. Gospod }e ~uti tvojglas.

SOLAN@: Plakala sam i ridala danima i no}ima. Nije ~uo i ne}e~uti!

JELENA: Plakala si i ridala kao neko kome je wegova patwa najve}a!

SOLAN@: Meni jeste moja patwa najve}a.

JELENA: Svako misli da je wegovo stradawe najva`nije na svetu.

SOLAN@: Va`nije je stradawe moga deteta, sla`em se.

JELENA: Ti ne zna{ wegovu sudbinu.

SOLAN@: Mo`da }e biti i sre}no?JELENA: Mo`da.

SOLAN@: Zavole}e drugu `enu? Ne}e znati ni da sam postojala?

JELENA: Opet si va na ti.

SOLAN@: Jesi li do{la da me vre|a{?

JELENA: Ne.

SOLAN@: Za{to me onda vre|a{?

JELENA: Jesi li uvek terala po svome?

SOLAN@: Jesam.

JELENA: [ta su ti roditeqi rekla kad si u{la u Pokret?

SOLAN@: Pobegla sam od ku}e.JELENA: Eto vidi{.

SOLAN@: [ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo da radi poslu{na }erkau okupaciji?

JELENA: Biti poslu{na }erka je l to ne{to r|avo?

Jelena 251


8/40

SOLAN@: Mo`da i nije r|avo ali je staromodno... Je l ti ho}e{ dakaè{ da mi je ovo kazna za neposlu{nost?

JELENA: Ne.

SOLAN@: A {ta ho}e{ da kaè{?

JELENA: Da ne ume{ da oslu{ne{ tu|i glas.

SOLAN@: E, ne moram ba{ danas da se popravqam!JELENA: Ne mora{.

SOLAN@: Meni se jo{ gre{i! Srqa! Jo{ se nisam dovoqno naudaralaglavom o zid! Potrebna sam svome detetu makar sve ènesveta bile boqe od mene! Ima{ li ti neke protekcije kodovih [vaba? A i ja sam na{la koga da pitam! ûdim se da sute uop{te pustili da u|e{ ovde!

JELENA: Htela si sve {to si htela, a sad kuka{.

SOLAN@: Pogledaj okolo! Zar i tebi nije do kukawa?... I ~emu sveovo?

JELENA: Da posledice tvoje samovoqe ne bi bile jo{ gore.

SOLAN@: Ima li gore?

JELENA: Ima.

SOLAN@: I sad ja treba da budem ni{~a duhom pa da poverujem u to!

JELENA: Stalno ponavqa{ te re~i. Kao da ne{to nalazi{ u wima?

SOLAN@: Nalazim. Potvrdu besmislenosti vere! Sve je iz praha i svese vra}a u prah!...Zatekli mladi}a u grn~arskoj radwi kako krade }up. Gledaoto prolaznik pa veli: prah krade prah!

JELENA: A da nije krao?

SOLAN@: Onda bi prah mesio prah, prah bi prodavao prah!... Evo isada razgovaraju prah i prah!

JELENA: Moè{ slagati re~i u bezbroj kombinacija.

SOLAN@: A re~ je ipak samo re~.

JELENA: To samo ne poseduju milioni drugih bi}a na zemqi.

SOLAN@: I {ta im nedostaje?

JELENA: Da li bi se mewala sa nekima od wih?

252 Zorica Simovi}


9/40

SOLAN@: Zaista, da li bih vi{e volela da sam lasta, {koqka ilitigar?... Ne bih!

JELENA: Za{to ne bi?

SOLAN@: O, ne bih! Ne bih!

JELENA: Vidi{...

SOLAN@: Druga bi}a verovatno ne pate kao mi, a ja se ipak ne bih

mewala. [ta je to onda u meni {to mi i ovaj krwatak odìvota ~ini dragim, skupocenijim od celog sveta?

JELENA: Dala si sebi odgovor.

SOLAN@: Ipak ne znam, {ta je to?

JELENA: To je ono zbog ~ega ti i ja ovde razgovaramo.

SOLAN@: Je l moja du{a zaista toliko va`na?

JELENA: Od celog sveta je va`nija, kao {to si rekla.

SOLAN@: Kome je va`nija? Meni ili Bogu?

JELENA: Svima nama.

SOLAN@: Svima je va`na?

JELENA: Da.

SOLAN@: @elela bih jo{ dugo da je imam.

JELENA: Zato sam ovde.

SOLAN@: [ta misli{ o tome da iz istog razloga bude{ na nekomdrugom mestu?

JELENA: Onda vi{e ne bih mogla da pomognem.

SOLAN@: Kome?

JELENA: Tvojoj du{i.

SOLAN@: U ~emu?

JELENA: Da ìvi ve~no.

SOLAN@: Ja da se ispovedim, pokajem i poverujem i moja du{a }e

ìveti ve~no?JELENA: Nisam to rekla.

SOLAN@: Ako to u~inim, mo`da i u|em u raj, a ako to ne u~inim,sigurno ne}u u}i u raj?

JELENA: Ni to nisam rekla.

Jelena 253


10/40

SOLAN@: Sve ti nisi rekla! A {ta si rekla? Za{to si do{la? Datamo kod nekog svog biskupa upi{e{ jo{ jedan poen?Vele~asni ispovedila sam osu|enicu na smrt! Slava Bogu!Samo tako nastavi, sestro!

JELENA: Na{e je da se trudimo.

SOLAN@: Tvoj trud je uzaludan! Ne gubi vreme sa mnom! Idi u druge}elije! Sakupi}e{ vi{e poena!

JELENA: Molim te, oprosti ako sam te uznemirila. I dozvoli mi dajo{ malo ostanem s tobom.

SOLAN@: Blago tebi, Hllne!

JELENA: Za{to?

SOLAN@: Verovatno ne ~ezne{ ni za ~im.

JELENA: êznem za nebeskim zavi~ajem.

SOLAN@: Ni za ~im ovde...

JELENA: Ali nisam ravnodu{na ako si to htela da kaè{.

SOLAN@: Na{la si smirewe. Zar ne?

JELENA: Jesam. Bogu hvala.

SOLAN@: Vidi{, ja ìvim posledwe ~asove svoga ivota, a ne mislimdovoqno ni o detetu, ni o roditeqima...

JELENA: O ~emu misli{?

SOLAN@: Tugujem {to nisam odigrala jedan kabare. Premda je to samoalternacija. Predstava je dugo ìvela u izvo|ewu na{enajve}e zvezde. Ali ona je po~ela da pije... Sve ~e{}e jeotkazivano zbog bolesti glumca...

JELENA: Odigraj sada.

SOLAN@: Premire au prison Sant?!

JELENA: Jedan glumac i jedan gledalac eto pozori{ta, nisu li vastako u~ili?

SOLAN@: Jesu.

JELENA: Onda...SOLAN@: (Ulazi u lik kabaretske peva~ice i peva)

Kuda plovimo da l iko znaVina baruta tu{ta i tmaNe igraj sebe k o amaterNous ne sommes qu une fois sur la terre

254 Zorica Simovi}


11/40

Ti si val a ja galebov letZapqusni taj hladwikavi svetMeteor koji ne zna svoj smerNous ne sommes qu une fois sur la terre

Pramac broda tamu reèObale se udaqi{e[ta nas jo{ za kopno veèNe ~eka nas niko vi{e

Kapetana re~i nadeU praznini zazvoni{eK o bludnici krst o vratuK o zastava zemqe biv{e

Kuda plovimo da l iko znaVina baruta tu{ta i tmaNe igraj sebe k o amaterNous ne sommes qu une fois sur la terre

Pamti sve taj trenutak tu ~arBiser sna svaka zemaqska stvarPrometej ba{ ne beja{e ferNous ne sommes qu une fois sur la terre

Pramac broda tamu reèObale se udaqi{e[ta nas jo{ za kopno veèNe ~eka nas niko vi{e

Kapetana re~i nadeU praznini zazvoni{eK o bludnici krst o vratuK o zastava zemqe biv{e.

Dok je Solan` pevala, ispred }elije se pojavio Klaus spreman da pozovekalu|ericu da izi|e, ali ostaje zbuwen prizorom. Jelena mu daje nemiznak da ode. On se povla~i. Sedne u ugao hodnika i na usnoj harmonici

prati pesmu zatvorenice.

Trenutak zaborava, zanos igre, pre{ao je u ridawe, u krik. Solan` padana Jelenino krilo i dugo jeca.

JELENA: Ne pla~i. Pru i mu ruke!

Jelena 255


12/40

SOLAN@: To ~inim stalno u mislima, molim ga, prekliwem...

JELENA: Prvo zatraì opro{taj!

SOLAN@: Ako sve priznam i pokajem se, ho}e li mi biti lak{e? Ho}eli mi pomo}i da s mirom prihvatim ono {to me ~eka?

JELENA: On moè sve.

SOLAN@: On moè sve?...Neka me oslobodi! Neka me pusti da ìvim!..Ali re{etke su ja~e!

JELENA: I te re{etke on je stvorio!

SOLAN@: On je stvorio re{etke? Za zlo~ince kao {to sam ja?!

JELENA: Najteì ispiti su za najboqe kandidate!

SOLAN@: îtala sam i ja ono o apostolu Petru kad je bio zato~en, pado{ao an|eo i oslobodio ga... Straàri nisu ni{taprimetili... Je l treba u to da poverujem?

JELENA: Da.

SOLAN@: Prah ne razume prah.

JELENA: Ne boj se onih koji ubijaju telo...

SOLAN@: Zavidim ti. Mora da si veoma sre}na.JELENA: Jesam.

SOLAN@: Ako poverujem, ho}e li i mene tako da usre}i?

JELENA: To mal~ice zavisi i od tebe.

SOLAN@: O ~emu mi pri~amo?

JELENA: O slobodi.

SOLAN@: Izvini, ponekad mi se u~ini da mi se ruga{.

JELENA: Da li ti je jedna ista stvar u razli~itim trenucimaizgledala razli~ito?

SOLAN@: Da! Mrzela sam mi{eve. A ovde me ponekad obraduje kad

~ujem ono grebuckawe. Onda pri~am s wim... Hej, maleni,kako je to ~udno u istom smo prostoru, a ti si na slobodi...

JELENA: Jedan ~ovek moè biti u svojoj ku}i, drugi u zatvoru, pa onaju zatvoru slobodan, a ovaj u ku}i rob...

Solan` ne slu{a Jelenu, ~u~nula je i kucka u zid.

256 Zorica Simovi}


13/40

SOLAN@: Hej, maleni, jesi li tu?... Ne pla{i se, to sam ja... Hajde,oglasi se... Greb, greb, ciju, ci....

Jelena ~eka da se Solan` vrati.

JELENA: Da li si nekad zbog ne~ega patila, a kasnije se zbog te istestvari radovala?

SOLAN@: O, da! Dosta puta.

JELENA: Eto.

SOLAN@: Kada sam ostala trudna, [arl je bio u braku... Stidela samse svoga velikog stomaka, krila sam ga, èlela sam da {toduè igram... Mislila sam, uz to, da prave velike glumice ine ra|aju decu... Da je umetnost iznad, iznad svega u na{emìvotu... Roditeqi su me odbacili... Sve je bilo protivmene... Pomi{qala sam na prekid trudno}e... Ali, kad samvidela lice moje male Esperans... Sve sam zaboravila!...

JELENA: A kada bi izi{la iz zatvora, da li bi èlela jo{ da ra|a{,ili samo da glumi{?

SOLAN@: O, i jedno i drugo! Sada tek vidim da u ìvotu za sve imamesta! Sada bih se ponosila trudno}om! I ako bi meizbacili iz pozori{ta, igrala bih za svoju decu, za susede u

dvori{tu!...Sve je lepo! I ponièwe, i siroma{tvo, isporedne uloge! I tuga je lepa! I bolest je lepa!I glad jelepa!... Sve osim onoga {to }e se desiti sutra u zoru...Mo`da ipak postoji neki na~in da pobegnem? Mo`da taj tvojBog ima neku ideju, a?

GLASKLAUSA: Schwester Hellena! Poùrite!

SOLAN@: ... Ali bar ona }e ostati... Mo`da }e se neko setiti mene kad~uje wen glas... Mo`da }e joj neko re}i kako me je gledao upozori{tu ... O, bar da sam igrala neke uloge!... Drugigrobar i Kantica za rosu!... Moj ìvot je kolekcija greha.Sebi~nosti, sujete... Ali zar da na kraju sru{im sliku osebi koju sam tako bri`qivo gradila?... Ne mogu dazamislim pravu ispovest. A opet, to mora da je divno. Re}i

sve ono zbog ~ega }e{ osetiti stid a potom suzama pokajawasprati tu ne~istotu!... Slu{ala sam o tome...O, sestro Jelena, moj najve}i greh je {to mi se ìvi...Prosto ne znam ni {ta sam ja to radila u ovom ìvotu, sve jebilo kao neki san! Znam da sam samo pravila gluposti! Onda je i najboqe da umrem.

Jelena 257


14/40

JELENA: ... Umreti,Spavati spavati mo`da sawati:Da, tu je ~vor! Jer u tom spavawuSmrtnom, kakvi bi snovi mogli do}iKad ìvota ovo klup~e odmotamo?Tu moramo stati; to je obzir taj[to bedi na{oj produàva vek!4

SOLAN@: Dobri Horacio, kakvo rawenoIme bi posle mene ostalo,Kad se ni{ta ne bi znalo. Ako ikad,Ikada srcu tvome bejah drag,Ve~itoj sre}i nemoj i}i jo{,U grubom svetu ovom vuci dahTegobno, da moju povest pripoveda{.5

JELENA: Ostalo je }utawe.

SOLAN@: Ko si ti? Moinesse ou profeseur de la litterature?

JELENA: Pre nego {to sam primila postrig, bila sam glumica.

SOLAN@: Ma soeur Hllne?!!

JELENA: Za{to se ~udi{?

SOLAN@: Gde si igrala?JELENA: Hudoèstvenn, Bol{o...

SOLAN@: Za{to si napustila glumu?

JELENA: Ispa{}e da te odvra}am.

SOLAN@: Ne ~udim se. Ima{ ubedqiv nastup. Kakve si uloge igrala?

JELENA: Glavne...

SOLAN@: Antiku, [ekspira... Sve ono o ~emu sam mogla samo dasawam... A ja sam igrala lik koji se zvao Kantica za rosu!Kada sam usko~ila u Drugog grobara niko sre}niji! Znalasam napamet ceo komad. Mogla sam uvek da zamenim {apta~a.

JELENA: Kako si se ose}ala na sceni?

SOLAN@: Kao na krilatom kowu!... A ti?

258 Zorica Simovi}

4 V. [ekspir: Hamlet.5 Isto.


15/40

JELENA: Kao na kowu od slame.

SOLAN@: Kako to?

JELENA: Nisam znala ta~no {ta mi tu smeta ali mi je naj~e{}ene{to nedostajalo...

SOLAN@: [ta ti je nedostajalo?

JELENA: Ne{to kao trenuci istine.SOLAN@: Za mene je scena ìà u kojoj se susre}e energija velikog

broja qudi. Me|usobno boga}ewe.

JELENA: Stvarnim ili la`nim novcem?

SOLAN@: Ne odlu~ujem o izboru teksta. Mogu samo da ga odbijem.

JELENA: Problem glumca je u dono{ewu teksta. Moè li ubedqivoodigrati Antigonu neko ko ne bi dao ìvot za bli`weg?

SOLAN@: Moè. Neko ko èli da je dosegne.

JELENA: Ko }e biti dovoqno iskren da takvu ulogu odbije?

SOLAN@: Mo`da misli{ da pozori{ta treba zatvoriti?

JELENA: Ne. Ve} samo iz wih izbaciti varku.

SOLAN@: Ono je igra.

JELENA: Ne mora se igrati na kvarno.

SOLAN@: [ta si postigla time {to si se zamona{ila?

JELENA: Mo`da sam smawila razdaqinu izme|u èqe i postignu}a.

SOLAN@: Da se nisi malo sklonila od ìvota?

JELENA: Trudim se da mu sluìm.

SOLAN@: Da li su se sklonili oni me|u vama koji ìve kao pu-stiwaci?

JELENA: Prema jevrejskoj legendi, svet po~iva na le|ima trideset{est pravednika. Mo`da i nas na svojim poniznim ple}imanosi neko takav, a mi ga nikada ne}emo sresti i re}i muhvala...

SOLAN@: Mo`da je neko od tih trideset {est pravednika glumac.

Jelena 259


16/40

JELENA: Mo`da je. Samo ja to nisam mogla biti.

SOLAN@: Mo`da ti je nedostajalo strpqewa?

JELENA: Bila dva ot{elnika. Jedan se podvizavao pored Nila a drugiu dubini pustiwe. Jednom se wih dvojica sretnu. I drugiveli: ne bih mogao da slu{am toliku buku, to {u{tawetrske...

SOLAN@: Da se nisi prevarila?JELENA: Jednom }u, vaqda, i to saznati.

SOLAN@: Ponekad deluje{ samouvereno, ponekad nesigurno...

JELENA: Uzdam se u onoga koji }e mi dati snage koliko mi treba.

SOLAN@: Mo`da ni ja sada ne bih bila ovako malodu{na, kada bih seuzdala u wega?

JELENA: Odlu~i sama.

SOLAN@: Da li me nagovara{ ili me odvra}a{?

JELENA: Ko ho}e, neka po|e za mnom, rekao je.

SOLAN@: Kad vidim taj tvoj mir, do|e mi da ti se pridruìm. Ali kadpomislim da si bila glumica... Sve se to moè nau~iti!...

Jo{ ako si poznavala Stanislavskog...JELENA: Dolazio je kod nas kad sam bila mala. Dao mi je ~okoladu,pogledao me u o~i i rekao: Ovo dete }e u~initi neko velikodelo. Jo{ jedna potvrda da ne treba proricati.

SOLAN@: Obistinilo se. Postala si glumica. Igrala velike role.

JELENA: [to sam dobijala vi{e aplauza, cve}a i pohvala kritike,ose}ala sam ve}u nelagodnost. Kao da pobiram nagrade zane{to za {ta nisam ni najmawe zaslu`na.

SOLAN@: Kako moè{ re}i ni najmawe? Mora da si u~ila glumu, dasi studirala svaku ulogu...

JELENA: Premali trud za onoliku halabuku. Sam ~in malo kogazanima ve} sve ono drugo premijere, kokteli, rituali,~estitke, kritike, nagrade, festivali... Dru{tvena igra...

SOLAN@: Zar nismo pozvani da sluìmo svako prema svome daru?JELENA: Jesmo. Zato sam kalu|erica.

SOLAN@: Mo`da si sa scene mogla da uti~e{ na qude u gledali{tu dase mewaju, da smawe razdaqinu izme|u onoga {to govore ionoga {to svedo~e?

260 Zorica Simovi}


17/40

JELENA: Mo`da, ali ne vredi da popravqam samo wih, kad mi nijei{lo sa samom sobom... Sem toga, savremeno pozori{te idenekim novim tokom koji ne znam kuda vodi... îni mi se daumetnicima vi{e ni do ~ega nije stalo, kao da bi se samoigrali, ònglirali sredstvima teatra...

SOLAN@: Otkuda onda toliki uspeh nekih predstava?

JELENA: Pojedine predstave su dugoveke ili zato {to uprava pozo-ri{ta tako ho}e, a ona najboqe zna kome polaè ra~une iza{to, ili zbog ~udnog, pre}utnog pakta izvo|a~a igledaoca. Glumac svesno vara uveravaju}i sebe da onaj to nezna, a gledalac, ~ak i kad naslu}uje o ~emu se radi, ne}e daprizna da je prevaren jer bi to zna~ilo priznati da nijedorastao svetiwi umetnosti.Obostrana simulacija.Ono tre}e predstava sa du{om, retkost je kao i milosr|e.Kad qudi izi|u sa takve predstave, izgledaju ganuto,sti{ano i vedro.

SOLAN@: A kad izi|u sa drugih?

JELENA: Ponekad ih i danas gledam...

SOLAN@: Kako ti izgledaju?SOLAN@: Kao neko ko se sklawa od dnevnog svetla... I ne{to traì...

Zato sam bivala pomalo tu`na posle na{ih predstava...Bilo je zajapurenosti, razdraganosti ponekad... Ali ne iunutra{weg ozarewa. Kao da nisu na{li to {to traè...

SOLAN@: Da li se umetnik igra Tvorca?

JELENA: Tako je i nastala profesija rediteq neka vrsta malogaboga, koji od ìvog tkiva teksta i od ìvih glumacaoblikuje novu stvarnost. Kada se divi Tvorcu prisutnom ure~i darovitog pisca i u talentu glumca, ne isti~u}i sebe,kada sluì on tada i stvara, a kada ho}e da stvara, obi~noru{i.

SOLAN@: Ako uìvamo i mi i gledaoci, {ta to kome smeta!JELENA: Igrajte lak{e ànrove...

SOLAN@: Taj mali gre{ni glumac, kao i svaki drugi ~ovek, ipak èlida se pozabavi krupnim temama, da se rve sa wima, da traìizlaz iz svoga {kripca.

Jelena 261


18/40

JELENA: To si tako lepo rekla da mi do|e da se vratim u pozori{te.Ali, mali i gre{ni vi{e voli igru kojom }e i sebe i drugeubediti da je zna~ajan i mo}an, veli~anstven i mnogo vaàn.

SOLAN@: Prenagla{ava{ krivicu.

JELENA: U~inilo ti se. Glumac moè da bira. Ili }e se prepustititrenutnom odobravawu publike, ili }e se uspiwati, {to jemukotrpnije za obe strane. Tada mali broj polazi za wim,

dok on snagom svoga uverewa ne istraje. Zato priznawanajboqima dolaze pokasno. A novac skoro nikad.

SOLAN@: Zar to nije nepravedno?

JELENA: Priznat je i prepla}en, veli mudrac sa Ejvona!

SOLAN@: Ni{ta ti ja o tome ne znam! Nosila me samo neka strast!

JELENA: Postoje izuzetno skromni i neprimetni qudi kojima nijezakr`qalo ~ulo za svetlost.

SOLAN@: U mojoj familiji ima i katolika, i protestanata. Od prvihme je odbijala izvesna strogost, od drugih neka vrstahladno}e, racionalnost... Pravoslavqe mi je daleko... Alirekla bih da u sebi sadrì previ{e misticizma... Mislim damogu bez svega toga... Dovoqna mi je umetnost...

JELENA: Dovoqni su ti Leonardo, Mikelan|elo i Mocart, a da li bibilo Tajne ve~ere, Stvarawa sveta, Davida, Mojsija, Piete iRekvijema bez onog posebnog nadahnu}a koje otvara vid zanestvarno?

SOLAN@: Mo`da je umetnicima vera i potrebna. Ali nau~nicimanije.

JELENA: Nauka i vera polaze od sna`ne slutwe da ne{to postoji aonda idu ka tome, traè potvrdu za to.

SOLAN@: Nau~nik svoju slutwu proverava eksperimentom.

JELENA: I vernik proverava svoju slutwu opitom. Samo {to je turedosled ~e{}e obrnut. Kao na putu za Damask.

SOLAN@: Va{ opit je samo vama znan, vi ga ne moète logi~kiobjasniti drugima.

JELENA: Zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni nijesamo iskustvo jednog Kanta, nego i moje, i tvoje, zar ne?

SOLAN@: Jeste.

JELENA: Ako je neko od ro|ewa slep, moè li tvrditi da nema zvezdana nebu?

262 Zorica Simovi}


19/40

SOLAN@: Ali kakav je taj opit koji potvr|uje postojawe Boga?

JELENA: Duboko li~an.

SOLAN@: Sasvim subjektivna stvar.

JELENA: Da li su radost i bol subjektivna stvar?

SOLAN@: Jesu.

JELENA: A da li veruje{ da postoje?

SOLAN@: Znam da postoje.

JELENA: Po ~emu zna{?

SOLAN@: Iz svog i tu|eg iskustva.

JELENA: Tako se i moje iskustvo poklapa sa iskustvom drugih. Tvojatvrdwa da Boga nema je ~in vere. Ti tvrdo veruje{ u to, zarne?

SOLAN@: Da.

JELENA: Moè{ li to dokazati?

SOLAN@: Ne mogu.

JELENA: Ti, dakle, ne moè{ dokazati da Boga nema kao {to ni ja nemogu dokazati da ga ima. Preostaje nam obema samo verovawe

u ono {to naslu}ujemo.Ose}awe jeste subjektivna stvar. Ali ~ovek nije samo odose}awa. On ima i slovesnost, um.Stoga tvoj sada{wi bol nije samo tvoje subjektivno is-kustvo.

SOLAN@: Koga je briga za moj bol?

JELENA: Onoga za koga ti misli{ da ga nema.

SOLAN@: Za{to onda ne{to ne preduzme?

JELENA: Otvori mu vrata svoga srca.

SOLAN@: To va{e nazovi znawe jo{ je gora iluzija od pozori{ta kogasmatra{ nemoralnim! A progon nau~nika koji su dovodili upitawe crkvene dogme to je moralno?

JELENA: U na{im glavama je zbrka. Di~imo se znawem. Znawe nadima,

a qubav gradi, veli boànstveni apostol. Mi samo znamo da je Crkva progonila nau~nike a ne znamo da su ba{ taotkri}a koje su pojedinci gonili, bila delo crkvenih qudi!I Kopernik, i Galilej, i \ordano Bruno, i Gutemberg, bilisu sve{tena lica! Kepler kaè: U tvorevini ja kao darukama dodirujem Boga. Jedan fizi~ar veli da prirodne

Jelena 263


20/40

nauke stvarno gledaju kako Bog radi! Danas obogotvoreniDarvin, u svome delu Moj ìvot pomiwe Tvorca koji je upo~etku usadio ìvot u nekoliko ìvih oblika! Luj Pasterbeleì: Mnogo sam se bavio izu~avawem prirode. Zatoverujem kao bretonski seqak. Otkri}a su u najve}imapobu|ivala divqewe. A mi se ose}amo pametnijima od svihtih genijalnih i smernih te se progla{avamo vojnicimanauke wenim gardistima koji je {tite od Boga! Tako je biloi pre dve hiqade godina kada je na{ Spasiteq rekao: blagoni{~ima duhom, misle}i na one koji se ne gorde znawem, ve}dopu{taju da vi{i smisao dela kroz wih, shvataju}i da sudeo celine, da sluè drugima i da samo u tom slu~aju moguo~ekivati nagradu! A mi ho}emo da sluìmo sebi ili dadrugi sluè nama! U tome je zbrka!

SOLAN@: Zar ~ovek nije u sredi{tu svega?

JELENA: Jeste. Ali kakav ~ovek? Sve ideologije nude kalup u komeuvek nekome krckaju kosti.

SOLAN@: I religija nudi kalup.

JELENA: Svaki apstraktni ideal vodi totalitarizmu, bio on nau~noili religijski obrazloèn. Jevan|eqe nudi konkretanideal. Ali i milost za one koji ne uspevaju da ga slede. Ono

je priziv. Crkva nije skup svetiteqa nego skup gre{nikakoji se kaju i okre}u ka Tvorcu.Antonije Blum.

SOLAN@: Ipak je dosta neslobode niklo iz toga okretawa.

JELENA: Sloboda je lepa re~ o ~ijem zna~ewu ima mnogo razli~itihmi{qewa. Podsticati ~oveka da bude sve {to ho}e, ne zna~ili to i povla|ivati lewosti, inerciji, sebi~nosti?... Da suzna~ajni qudi od malena mogli da ~ine ba{ sve {to ho}e,sigurno bi izabrali len~arewe i igru kao sva deca, a mibismo danas bili bez Fuge i tokate, bez Bra}e Karamazovih,bez elektri~ne energije, telegrafa i penicilina!Svako uspiwawe je te{ko. No ne znam za{to bismo raspi-rivawem najniìh pobuda uskra}ivali ~oveku radost do-stizawa visina na koje je pozvan.

SOLAN@: Sve to zvu~i lepo, ali zlo je ja~e, ma soeur!JELENA: Tako govori neko ko misli da se sve zavr{ava ovde i sada.

Kada je Filip Makedonski pokoravao slavnu Gr~ku sa svimwenim kulturnim dostignu}ima, ìvela su dva ~oveka. Jedanse zvao Eshin, drugi Demosten. Prvi je na trgovimagovorni~ki zastupao one koji dolaze, a Demosten je branio

264 Zorica Simovi}


21/40

ono {to propada. Prvi je verovatno bio okruèn sjajem isvim po~astima poput dana{wih prostira~a tepiha zanastupawe ja~ih. Za wega odavno vi{e niko ne zna. Demosten je bio gubitnik na ~ijim se govorima {kolovala imakedonska dinastija, i dràvnici potowih vekova! Nijeustuknuo pred ja~im nego je branio vrednosti staroga sveta,a te su iste vrednosti i pre, kroz Aristotelovo vaspitavaweAleksandra i posle, Aleksandrovim {irewem gr~kog duha vaskrsle.

SOLAN@: [ta misli{, ima li Bog ne{to protiv Marksa?

JELENA: Nisam bo ji portparol. Ali je nelogi~no zamisliti da onmoè biti protiv bilo koga. I najzalutaliji ~ovek wegovoje ~edo.

SOLAN@: Ne prihvata{ u~ewe o socijalnoj pravdi?

JELENA: Svi smo mi bili zaneseni tom idejom. I Ber|ajev je bioMarksista. Ali marksizam zarad kolektiva zanemarujeli~nost.

SOLAN@: Zar kolektiv nije iznad pojedinca?

JELENA: Sokrat je prihvatio voqu Areopaga, ali Areopag nijeprepoznao vrednost Sokratovog glasa.

SOLAN@: Verovali su da filosof deluje na {tetu drugih.JELENA: Bilo je i takvih kojima je savest davala druga~ije signale.

Ali nadja~a{e oni koji su pogubqewe mudraca pravdaliinteresom kolektiva.

SOLAN@: Zlo je bilo ja~e.

JELENA: Privremeno. Seti se Eshina i Demostena.

SOLAN@: Da li bi Sokrat ostao Sokrat da nije ispio kukutu jer jepostojala i ta mogu}nost?

JELENA: Dobrovoqnim podre|ivawem kolektivu potvrdio je svojusnagu.

SOLAN@: I, najzad, ko je u pravu? Pojedinac ili kolektiv? Ko kogatreba da slu{a?

JELENA: Jedni druge, a naro~ito mla|i starije i neznalice mudre.SOLAN@: Ko }e za sebe re}i da je neznalica?

JELENA: Samo najve}i i najboqi.

SOLAN@: Lako je bilo Sokratu da kaè da ni{ta ne zna kad je biosuperioran u odnosu na savremenike!

Jelena 265


22/40

JELENA: [to je ~ovek mudriji, boqe vidi kolike su naslage la nogznawa i postaje skru{eniji pred tajnom univerzuma. Zato jeGr~ka i mogla u naru~je svoga jezika i svoje kultureprihvatiti blagu vest.

SOLAN@: To je paradoksalno. Ho}emo znawe o smislu i ciqu, Sokratje na to utro{io ìvot, a treba da pristanemo na ~iwenicuda ne moèmo saznati.

JELENA: Zato nam je i poslat pomo}nik koji }e nas, kao zalutalojagwe, izneti na svojim ple}ima.

SOLAN@: I kad nas iznese, kakav to vidik puca pred na{im o~ima?

JELENA: Toliko lep da nas moè potpuno usre}iti.

SOLAN@: Blago siroma{nima duhom vaqda zna~i i blago onima koji smirom prihvataju taj odnos ~oveka koji ne zna i Boga kojizna...

JELENA: Na{ posao s jedne strane, jeste da se pomirimo sa onim {tone moèmo promeniti i da mewamo ono {to moèmo...Setimo se vapaja Boè, daj mi mudrosti da razlikujem todvoje! S druge strane gledano, nebeski gost je do{ao kako binam pomogao da se pribliìmo apsolutnom znawu. Bog jepostao ~ovek da bi ~ovek postao Bog, veli svetiteq. I sama

re~ zna~i znawe, od sanskrtskog bagda.SOLAN@: Kako je zagonetno sve to, Hllne! Moram ti priznati, Crkva

je meni uvek izgledala kao ne{to {to ho}e da me sputa,ukroti...

JELENA: U tebi je, kao i kod ve}ine dece ovog veka, razbuktanapotreba za slobodom od... Od svega! Od svih!... Nije li zmijarekla Evi {ta, zabraweno vam je da jedete taj plod? Samonapred! Ali nije dala uputstvo za kori{}ewe takve slobode,nije ni{ta rekla o posledicama! Postoji jo{ jedna sloboda.A to je sloboda za... Za drugog. Za zajednicu. Tada moèmoo~ekivati i da drugi pruì ruke nama.

SOLAN@: I ja sam dopala ropstva jer sam se igrala Eve?

JELENA: Babeq veli da Bog u svakoj ulici ima svoje policajce.

SOLAN@: Mogu li oni jednom zavesti reda?JELENA: Mo`da je boqe da se zadrìmo na onom poqu koje nam je

dostupnije. A to je poqe na{e du{e. Zamisli kako biizgledao ovaj svet kada bi svako odgajio tu malu ba{tu!

SOLAN@: Misli{ li da je to ostvarivo?

266 Zorica Simovi}


23/40

JELENA: Da tako ne mislim, zar bih bila ovo {to jesam?

SOLAN@: Nije li takvo o~ekivawe ravno ludosti?

JELENA: Ako glas vapiju}eg u pustiwi odjekuje i posle dva i pomilenijuma u mojoj du{i, za{to bih sumwala?

SOLAN@: Zar zla po~iwena tokom dva i po milenijuma ne poni{tavajusvrhu toga glasa?

JELENA: Glas dobra ~esto je glas vapiju}eg u pustiwi ~ovekovedu{e... Ali setimo se Jova. Setimo se prekrasnog Josifa...

SOLAN@: Sve je to bilo davno...

JELENA: Evo i u pro{lom veku, jedan mlad ~ovek, gorostasno lep,zamona{en na zahtev svoga roda, gledao je, od ro|ewa, upreduboke kawone i prema vrhovima litica koje prosecajuoblake i izgovorio {est re~i za kojima, kao za majskomki{om, ~ezne ba{ta sva~ije du{e...

SOLAN@: A tih {est re~i su...?

JELENA: Neka bude {to biti ne moè!

SOLAN@: Mrtva slova na papiru.

JELENA: A {ta je drugo pozori{te nego prilika da se ne~im naizglediluzornim, kao {to je svetlo, pokret tela i ono {to tizove{ mrtvim slovima na papiru dotakne srce ìvota?

SOLAN@: Ako se pozori{tem moè dota}i srce ìvota, za{to si ganapustila?

JELENA: Zato {to to nije moj put.

SOLAN@: Za{to je Gospod uop{te stvorio zlo?

JELENA: Nije ga on stvorio. Zlo izabiramo sami. Dao nam je sloboduda biramo smer svoga delovawa ~ime nam je ukazaopo{tovawe, kao slici svojoj. [ta bismo radili u stati~nojtvorevini, da smo svi kao lutke? Da li bi stvarawe takvogsveta uop{te imalo smisla? Sve mi je dozvoqeno ali mi svenije na korist, veli Pavle.

SOLAN@: Te{ko mi je da mislim kako }e nagrada do}i tek negde tamo.Ja bih èlela nagradu ovde.

JELENA: Nije da se ne mo e dobiti i ovde.

SOLAN@: Dokaze, dokaze na sunce, ma soeur! Zna{ li nekoga ko ju jedobio ovde?

Jelena 267


24/40

JELENA: Znam. Sebe.

SOLAN@: Odrekla si se ~oveka koga si volela i profesije u kojoj siblistala! [ta si ti to dobila?

JELENA: Smirewe. I radost {to gledam ovaj prelepi svet. [to moguponekome dodati malo duhovne hrane.

SOLAN@: [ta bi bilo kada bismo se svi zamona{ili?

JELENA: To mogu primiti samo oni kojima je dano. Smirewe moèzadobiti svako.

SOLAN@: Smirewe. [ta je to ako nije mona{tvo?

JELENA: Vaqda neka mera izme|u davawa i o~ekivawa. Ako {to ve}ibroj nas nau~i da vi{e daje, bi}e dobra u izobiqu, osta}e iza davaoce.

SOLAN@: Kako do}i do toga u okeanu èqa?

JELENA: Pomenula si anti~ku dramu. Ona nas lepo u~i kuda vode{irok put i {iroka vrata. Ona nam kao na dlanu prikazujesudbinu onih kojima su ovladale strasti, gordost, qubomora,vlastoqubqe... Anti~ki ~ovek je i stigao do onolikihvisina zato {to je uvek traìo odgovor na pitawe: kakouravnoteìti razum, èqu i voqu. Nije slu~ajno {to su ba{

oni toliki zna~aj dali pozori{tu jer su znali da nemadràvni~kih ni ekonomskih uspeha bez usavr{avawa du{e.

SOLAN@: Za{to je onda rana Crkva zabrawivala pagansko pozo-ri{te?

JELENA: Mo`da zato {to vi{e nije bilo komada poput Trojanki.

SOLAN@: Umetnik ne moè popraviti ni{ta.

JELENA: Onda bar neka ne kvari!Kada si posledwi put plakala u pozori{tu? Malo~as, kad siono meni igrala. Za{to si plakala? Jer te boli tvojasopstvena stvarnost. A Grci su u~ili narod da ga bolistvarnost drugih. I da je stvarnost drugih deo na{esopstvene stvarnosti. I da popravqaju}i sebe samepopravqamo zajedni~ku stvarnost.

SOLAN@: Wihove drame pune su porodi~nih ubistava, incesta...JELENA: Ali i stida. Edip je sebe kaznio za greh u~iwen u neznawu.

To nam govori koliko su bili u stawu da se suo~e sa grehom,da ga priznaju i da se bore s wim. Zato su i imali pravo dapostave tako visok eti~ki ideal koji je te{ko dostiàn, nesamo nama danas, nego i wima onda.

268 Zorica Simovi}


25/40

Wihovi dramati~ari nisu pisali jedno a radili drugo.Pitagora je ubijen zato {to nije hteo, beè}i od gonilaca,da pogazi wivu pasuqa.Dana{wi glumac ho}e da igra velike teme, ali mu ne pada napamet da sebe uskla|uje s tim.

SOLAN@: Mo`da }e vremenom poèleti...

JELENA: Glumac koji je odigrao Hamleta, posle predstave }e piti dozore, zavoditi tu|u ènu, kad do|e ku}i, nastavi}e zapo~etisukob sa ocem oko imovine...Ra{}e u svojim o~ima jer mu je poveren tako vaàn zadatak, asu k ob sa o k o li n o m p r i pi sa }e d r u gim a , v r e m en u ,politi~arima... Sve mawe }e mu o dgovarati ona prostadevojka s kojom se ven~ao u svojoj anonimnoj mladosti...Posta}e osoran i prek, jer je ve} nau~io da druge oslovqavasa slugo ili robe... Svakome od nas u srcu tiwa iskragordosti, na{e je ho}emo li joj dozvoliti da se rasplamsa,ili }emo je utuliti. Uspeh je isku{ewe kao i neuspeh, samo{to ovo drugo obi~no donosi boqi plod.

SOLAN@: Da si ostala u teatru, mo`da bi ukazala na druga~iji put.

JELENA: Nisam znala kako.

SOLAN@: Mo`da bi ti Gospod dodao snage.JELENA: Mo`da.

SOLAN@: [teta. Sigurna sam da ima qudi koji bi te razumeli. Mo`daih nije bilo u Rusiji, u ono vreme...

JELENA: I van scene sam gre{ila.

SOLAN@: Mu{karci su te opsedali?

JELENA: Kada sam u vreme studirawa pomislila na udaju, profesordikcije mi je rekao: Vi ste glupa~a! Moète imati poredsebe toliko mu{karaca! Zastidela sam se. Osetila sam daqudi oko mene mahom preziru brak. Qubav smatrajuprolaznom jer je poistove}uju sa pohotom tela.A qubav, bezuslovna qubav, ona koja ne traì svoje, ne

prolazi.SOLAN@: Kako se zvao momak koga si volela?

JELENA: Jegor Stroganov. Studirao je slikarstvo.

SOLAN@: Da li nas je oblikovala vera ili mi wu ali bih rekla darazlika izme|u isto~nog i zapadnog ~oveka ipak postoji.

Jelena 269


26/40

JELENA: Trebalo bi ih ujediniti u sebi, ono najboqe od jednog i oddrugog. U bilo kom kraju sveta, me|u qudima najrazli~itijihuverewa, moèmo na}i plodove svetosti.

SOLAN@: [ta je bilo sa Jegorom?

JELENA: Porodice nas nisu podràle. Nisam mogla da shvatim sve tezemaqske prepreke.

SOLAN@: Za{to se nisi izborila za wega?JELENA: Slamaju}i prepreke, nanosila bih bol mnogim qudima.

Mislila sam da se tako klonim greha, a mo`da sam prino-{ewem te `rtve htela jo{ jedan nevidqivi aplauz...

SOLAN@: Ko bi se tu sna{ao? Moè li ~ovek uop{te znati kada je nadobrom putu?

JELENA: Moè da zatraì pomo}.

SOLAN@: Da li si zavr{ila sa dilemama te vrste?

JELENA: Ponekad se jo{ zapitam, da li sam u pravoj ulozi.

SOLAN@: Mo`da bi ti boqe pristajala uloga majke Jegorove dece?Zna{ li {ta je sada sa wim?

JELENA: Ne znam.SOLAN@: Kako si dospela ovamo?

JELENA: Morala sam oti}i {to daqe. Ovde sam imala prijateqe.Dosta Rusa je prebeglo na zapad.

SOLAN@: Ja sam prihvatila qubav oèwenog ~oveka. Esperans jevanbra~no ro|ena. Zbog [arla sam i u{la u Pokret. Bilomi je va`no samo da sam uz wega.

JELENA: Gde je on sada?

SOLAN@: Tamo gde }u ja biti sutra. Bi}e tamo i @an Mulen. ElitaPokreta otpora...

JELENA: Gde je Esperans?

SOLAN@: U siroti{tu. Zar ti ceo ovaj svet ne izgleda ponekad kaosiroti{te?

JELENA: Ne.

SOLAN@: Kako ti izgleda?

JELENA: Divim se wegovoj lepoti.

270 Zorica Simovi}


27/40

SOLAN@: Ne pati{ zbog Jegora?

JELENA: Ta lekcija mi je namewena sa nekim razlogom.

SOLAN@: I ova }elija ti je lepa?

JELENA: Sve ima svoju svrhu. Ona nam nije uvek poznata.

SOLAN@: Koja ti je bila posledwa uloga?

JELENA: Kordelija. A iz mene su probijale Gonerila i Regana. Doksam igrala Dezdemonu, ose}ala sam da u meni ima barem istotoliko Jaga...

SOLAN@: Zar pozori{te i ne sluì tome da kroz razne likove, idobre i zle, sagledamo sebe? Mi jesmo istovremeno iGonerila i Kordelija, i Dezdemona i Jago, i Dankan i LediMakbet, i Hamlet i Klaudije... Prepoznavaju}i sebe u wima,mi kao iz }ase prosa, izdvajamo samo ono {to vaqa.

JELENA: înimo li to? Ili samo brojimo ruè, primamo kompli-mente, i{~ekujemo sutra{we novine, pretresamo do utan~ine gluma~ka sredstva?...

SOLAN@: Kako je izgledao tvoj odlazak?

JELENA: Kao i sve {to sazreva pa mu do|e trenutak da se dogodi, meni je taj trenutak do{ao na jednoj predstavi Lira. Ve} sam

uveliko gledala na sve to kao na ne{to ~emu vi{e nepripadam. Najvi{e vremena provodila sam u garderobi predogledalom pitaju}i se ko sam {ta radim tu, ~emu ta{minka, kostim?... Obi~no bih mirno sedela pred ogledalomi dugo, dugo gledala svoje lice, svoje o~i... Naro~ito o~i...Kao da sam u wima htela da pro~itam neki znak, nekiodgovor na sva moja pitawa... O~i su me, ina~e, oduvekfascinirale. Materija koja vidi! I po{to ve} ima to~udesno svojstvo, doìvqavala sam je kao vezu sanevidqivom stvarno{}u... Nisam iz porodice ponela nekunaro~itu pobo`nost... Ali sam uvek ose}ala da tamo negdene~ega sigurno ima... Moje o~i u ogledalu kao da su mi togovorile...Spremala sam se za scenu u francuskom logoru kada Korde-lija treba da kaè:

I da im niste otac, ove sede vlasiZahtevale bi wihovo saàqewe.Zar ovo lice da bude stavqeno u sukob vetrova?... Du{maninov pas,da me ujede, bio bi te no}i

Kraj moga ogwi{ta. A ti, jadni, jadni

Jelena 271


28/40

O~e, morao si da se sa sviwamaI lutalicama o~ajnim zavla~i{U kolibu s trulom, izgaènom slamom.6Osetila sam da mi te re~i ni malo ne pristaju, jer samsopstvenog starog oca koliko ju~e naqutila i dovela dosuza, jer sam u raspravi s wim ~ula u sebi Gonerilu i Reganukako mu smi{qaju pakosti, i rekla sam sebi: otkud ti pravo?Ona materija koja vidi u ogledalu ni{ta mi nijeodgovorila. Bila je jo{ zagonetnija nego pre. Otkud tipravo da predstavqa{ samilosnu }erku, punu qubavi ipra{tawa, govorila sam ve} naglas i kao u nekom zanosu,unosila se u ono lice u ogledalu, sve dok mi se na rame nijespustila ruka inspicijenta. Bar{n Karavaeva na~inaetsedma scena.Iza{la sam teturaju}i se. Ne{to od mog bola prenelo se naostale glumce. Ne znam {ta se doga|alo. Dok me je stariVoskresenski drào na rukama i {aputao Ti mi vi{ene}e{ do}i, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad mislim dasam plakala, mrtvac koji pla~e, se}am se neke bremeniteti{ine i re~i poput on gubi svest, kraqu, moj kraqu,prepukni srce, o pustite ga, dana{wa du`nost nam je op{taàlost... A kada je tuma~ Olbanija izgovorio Stari su patili, a mlad ne}e nikoNi videti, niti ìveti tolikonastao je muk od nekoliko sekundi a onda freneti~ni aplauzod koga samo {to se nisu strovalile galerije.

SOLAN@: Kaù da je najboqe oti}i na vrhuncu slave.

JELENA: Htela sam odmah da pobegnem, ali sam znala da bi to bilonekulturno i sebi~no. Klawala sam se sa ostalima i gledalakako se slapovi cve}a slivaju pred na{e noge. I{li smokoji korak nazad pa opet napred, sve kao u nekom snu, noge sumi bile kao u onog drvenog lutka...Znala sam da je to kraj.Sutradan sam odigrala jo{ Antigonu. To je bila najteàpredstava u mom ìvotu. Ose}ala sam se kao da sam u gluvojsobi. Izme|u nas i gledali{ta nepremostiva raselina,

kolege i ja kao da ne ~ujemo jedni druge... Povremeno sambezrazlo`no pruàla ruke prema nekome kako bih

272 Zorica Simovi}

6 V. [ekspir: Kraq Lir.


29/40

premostila tu narastaju}u prazninu, kako bih se, vaqda,uhvatila za ne{to...Aplauz je bio mlak.Pobegla sam ne pokloniv{i se i vi{e nikada nisam kro~ilani u jedno pozori{te.

SOLAN@: [ta bih dala da sam u tom ~asu bila na tvom mestu!

JELENA: êznem za onom lepotom koju ne}emo videti razli~ito.

SOLAN@: Da li ti je ipak malo ào?JELENA: Za{to bih àlila za prolaznom stanicom na nekoj pruzi ma

kako bila lepa?

SOLAN@: Ja nisam odigrala ni jednu glavnu ulogu pa se nisam nikadaose}ala kao na prolaznoj stanici. Ne znam da li sampotrebna publici, ali ona je neophodna meni. Ona me hrani,bodri, razvija mi krila... Mo`da bih i ja bila u stawu da svelako prebolim da sam okusila slast vrhunaca kao ti.

JELENA: To mi je pomoglo da brè istraìm teritoriju.

SOLAN@: Da li ti je ipak ne~ega ào?

JELENA: Ono {to najvi{e volim, to mi je uvek pred o~ima. A to suqudska lica. Ne znam da li }u se ikada zasititi ~itawa tekwige. Lice je kao prese~eno stablo. Ima ubeleènu

proìvqenost. Mi svojim licem pokazujemo ili lik Boga,ili lik palog an|ela, ono {to je prevagnulo u nama.

SOLAN@: Ipak, za{to monah napu{ta qude?

JELENA: Monah je najdru{tvenije bi}e. On zastupa druge i kada onito ne znaju. On ìvi po pravilima koja vaè za sve samo ustroèm vidu.Tri mona{ka pravila bezbra~nost, nesticawe i po-slu{nost, za svetovna lica zna~e uzdràvawe od bluda,preqube, razvoda, obuzdavawe pohlepe za materijalnimdobrima kao i spremnost da se poslu{a iz qubavi ipoverewa {to je osnova svake zajednice.

Jelena 273


30/40

SOLAN@: A ti, Solan`, ~inila si sve {to ho}e{, a sada ti se de{avaono {to ne}e{! Molim lepo!... I {ta onda biva sa timho}e{-ne}e{ tipovima?... Za wih su, kao za sve olupine,smetli{ta ìvota!

JELENA: Takvo mesto ne postoji.

SOLAN@: A {ta je ovo?

JELENA: Vatra u kojoj se kali{.SOLAN@: Mo`da bih i ja tako mislila na tvome mestu.

JELENA: Ho}e{ da kaè{ da sam u azilu?

SOLAN@: Da.

JELENA: A da si ti na najgoroj koti ìvota?

SOLAN@: Da.

JELENA: Stalno se susre}u novi Davidi i Golijati. Na nama nije dase nadamo ratni~koj sre}i, ve} da zavredimo pomo} onogakoji je nad svim vojskama!

SOLAN@: Da li si ti zavredela wegovu pomo}?

JELENA: Kad samo pomislim koliko puta sam aplaudirala

predstavama koje svojim sadràjem skrnave sve vrednosti,~ija je krajwa svrha da zamrse odnos dobra i zla, da relati-vizuju istinu jedinstveni contradictio in adecto, jer re~istina poti~e od isto, uvek isto, i ozna~ava apsolutnuvrednost ne{to ka ~ijem osvetqavawu jedino ima smislateìti...U gr~kom jeziku istina se kaè alitija. Prefiks a oduzimaosnovno zna~ewe re~i, a litija zna~i povorka, procesija,ne{to {to te~e. A-litija zna~i ne{to {to ne te~e, {to jeneprolazno.Ali po{to nas je neko slagao da je su{tina umetnosti igra,izveli smo genijalni zakqu~ak da od svega moèmo na~initiigra~ku. U tome nas {tedro bodre samovoqa, samoqubqe i,naravno, novac ku{a~ nad ku{a~ima... Sve vi{e li~imo narazobru~eno bure koje pliva nizvodno.

SOLAN@: [ta ako na{a sre}a ode nizvodno dok se mi suprotstavqamosili gravitacije?

JELENA: Jedan svetiteq veli pusti dobro niz vodu, kreni uzvodno isre{}e{ ga!

SOLAN@: Zar tok doga|aja ne kreiraju ja~i?

274 Zorica Simovi}


31/40

JELENA: Da, ali, na àlost, ne na na~in Aleksandra Makedonskogkoji je {irio kulturu pokorene Gr~ke. I Gr~ku bogatioonim {to je najboqe u drugim kulturama. Ni jedan svitaknije mogao biti no{en brodovqem kroz Sredozemqe, a da nebude zadràn u Aleksandriji i prepisan.

SOLAN@: A danas?

JELENA: Istina je pas koji mora u {tenaru.7

SOLAN@: Da li si se, odlaskom u manastir, sklonila od takvog stawastvari?

JELENA: Pre bi se moglo re}i da sam mu po{la u susret.

SOLAN@: Ima li u tebi straha?

JELENA: Ne boj se, malo stado, rekao je na{ Spasiteq. Ko teber|avim delom, ti wega dobrim. Jer ciq nije pobeda, ve}preobraàj. Spasewe svih.

SOLAN@: Okreni-obrni, ti si uvek neka junakiwa. A ja? [ta je samnom u toj pri~i?

JELENA: [ta ti vi{e nedostaje: dete ili pozori{te?

SOLAN@: Pitam se {ta bih postigla time ako bih bila iskrena.Gnu{a}u se sebe, ti }e{ se gnu{ati mene, a onda }e do}i oni

ra-ta-ta-ta i... Divnog li kraja!JELENA: Sama si rekla da ~ezne{ za boqom ulogom!

SOLAN@: Mora da mi fali neka daska u glavi, ali pozori{ne daske mimnogo vi{e nedostaju. Detetu je neophodan moj zagrqaj, ameni energija punog gledali{ta!

JELENA: Ako tako nastavi{, tvoje uloge bi}e sve boqe.

SOLAN@: Ostala mi je jo{ jedna.

JELENA: Glavna. Najva`nija.

SOLAN@: Ko ~eka, do~eka.

JELENA: Gledaj da je ne upropasti{.

SOLAN@: Divna uteha.

JELENA: Ute{i se porede}i svoj poloàj sa ne~ijim kome je gore.

SOLAN@: Ne znam nikoga takvog.

Jelena 275

7 Isto.


32/40

JELENA: Zamisli nekoga ko posledwi dan ìvota provodi u nesvesti,u bolesti.

SOLAN@: Zar to nije lak{e?

JELENA: Ali je gore.

SOLAN@: Lak{e, gore, boqe... Opet samo re~i...

JELENA: Zamisli nekoga ko je silno èleo da se obrati Bogu a nijestigao.

SOLAN@: Nije li àrka èqa dovoqna za iskupqewe?

JELENA: To ja ne znam. Ali pomisli, koja je razlika izme|u tvog iwegovog kraja?

SOLAN@: Meni je problem bol a ne iskupqewe.

JELENA: Kad ugleda{ onaj zra~ak, bola nestaje.

SOLAN@: Ma kakav zra~ak!

JELENA: Poku{aj da prihvati{ Wegovu voqu. Da mu po|e{ u susret smirom.

SOLAN@: Tu est fou! Exscusez-moi! Jesu li svi Rusi tako {a{avi?Kako da budem mirna? Kako? Kad me sve mami, zove? ûjempla~ Esperans, ~ujem galebove sa Sene, ~ujem àmor publikepred po~etak predstave!...(ûje se rafalna paqba. Solan` utihne)Generalna proba! Uve`bavaju... I ja sad treba da se molim zawih?!

JELENA: Da.

SOLAN@: Kako?

JELENA: One nama bliske i one, zbog na{ih slabosti, nama daleke,neka pomene Gospod u carstvu svome.

SOLAN@: Zbog na{ih slabosti nama daleke? Oni {to }e ujutrupucati u mene daleki su mi zbog mojih slabosti?

JELENA: Da.

SOLAN@: Jesu li svi Rusi tako {a{avi?

JELENA: Solan`, ti ima{ }erku. Ako weni savremenici budumislili ovako, qudi se ne}e gledati preko ni{ana. Uzmimona sebe odgovornost za podele, prebrodimo bar milimetarka drugom ma kakav on bio, i ovaj svet }e imati nadu!

276 Zorica Simovi}


33/40

SOLAN@: I kad ujutru uperi cev u mene, da mu mahnem i po{aqempoqubac?

JELENA: Ne. Nego mu u du{i svojoj oprosti. Kao {to je na{ Spasiteqoprostio svojim yelatima jer nisu znali {ta rade.

SOLAN@: I moji yelati ne znaju {ta rade?

JELENA: Ne znaju, Solan ! To su vojnici. Ne~ija deca. Zalutale ovce.

Pomoli se za wih, neka im tvoje pra{tawe spere krv sa ruku. Dugo }ute. Klaus prolazi, zvezcka kqu~evima...

SOLAN@: Hvala ti na svemu!...Ali mislim da ovde gubi{ vreme!...Izvini... Mo`da te drugi èqno o~ekuju! Nemoj da sequti{, ali ne nalazim ni{ta u tome {to mi govori{! Samore~i, re~i... Mogu li wima da prizovem onaj ìvot iza ovogzida?Grudi me bole... Sve me boli... Ovde je prqavo... Ja sam svaprqava... Smrdim... No}as }e biti hladno... Kad bih moglabar malo da se uqudim pre nego {to iza|em pred tog tvogBoga!Stid me je {to sam ti rekla da mi je àlije pozori{ta nego}erke!

Mo`da i treba da umrem. Kad sam joj takav oslonac.JELENA: Ne stidi se stida. Samo kad govori{ istinu, onda si pravo

Bo`je ~edo.

SOLAN@: Kad meni nije stalo do moje k}eri, za{to bi on brinuo omeni?

JELENA: On uvek brine o nama vi{e nego {to bismo mi mogli o bilokome.

SOLAN@: Nema Boga!... Ostavi me na miru!

JELENA: Zamisli ~oveka koji nikada nije ~uo muziku. Da li je wegovìvot siroma{niji zbog toga?

SOLAN@: [ta }e mu muzika! Ako ima glavu na ramenima.

JELENA: Solan !

SOLAN@: Za{to bi mi pomogao neko u koga ja ne verujem?

JELENA: On ne pravi razliku. Wemu su svi va`ni.

SOLAN@: [ta ako ja poverujem, a ispostavi se da ga nema?

JELENA: A {ta ako smo mi dva leptira koji sawaju da su qudi?

Jelena 277


34/40

SOLAN@: Sve tvoje re~i su lepe. Ali ja, i da poverujem, opet ne bihmogla biti sre}na kao ti.

JELENA: Kako zna{?

SOLAN@: Poku{avam da zamislim.

JELENA: Previ{e veruje{ sebi. A lepo si malo~as priznala da nisvome detetu nisi dobar oslonac.

SOLAN@: Nema oslonca.JELENA: Ne èli{ ga.

SOLAN@: I da ga èlim, {ta onda?

JELENA: Onda }e{ ga na}i.

SOLAN@: I da stvarno poverujem u Boga, {ta on jo{ moè u~initi zamene?

JELENA: On moè sve.

SOLAN@: On moè sve osim da me natera da ga volim?...I ti zaistaveruje{ u to?

JELENA: Da.

SOLAN@: Blago siroma{nima duhom!

KLAUS: Schwester Hellena, bitte schon!

JELENA: Voli{ li poeziju?

SOLAN@: Da.

JELENA: Da li je ona va`na za ~oveka?

SOLAN@: Veoma.

JELENA: Kako bi je definisala?

SOLAN@: Mo`da kao {ifru za otvarawe vidika ka neobja{wivom ive~nom...

JELENA: Eto vidi{. Svi govorimo o istome. Dana{wi ~ovek poezi-jom naziva svoj vapaj za onostranim. Za ucelovqewem.ôvek radi, stvara, tka, glumi, istraùje, prou~ava ne samoda bi zaradio za hleb, nego i da bi se odazvao na nekineobja{wivi priziv. Obi~no se kaè za one najboqe kako

~ine ne{to za ~ove~anstvo. Ta~no! Ali oni time ucelovqujui sebe, dora|uju svoj lik, bruse svoju grubu prirodu. Ni jednootkri}e, nijedno zna~ajno delo nije nastalo bez truda,posve}enosti, podviga... Tu smo se sreli. Svi. I veruju}i ineveruju}i. Tu nema nesporazuma: ~ovek je stvoren za ne{tovi{e od naizgled datog. Pitawe je samo kako }emo nazivati

278 Zorica Simovi}


35/40

tu vi{u realnost ka kojoj teìmo, ~ije savr{ene zakoneodgonetamo, kako }emo obja{wavati isto~nik i odredi{tena{e egzistencije.

SOLAN@: [ta li sam ja to radila i dokle sam stigla? Ne znam.

JELENA: Ne znam je prvi ispravan korak.

SOLAN@: Koji je drugi ispravan korak?

JELENA: Traìm pomo}.SOLAN@: Pomo} traìmo od onih u koje imamo poverewa.

JELENA: Da li si u nekoga imala poverewa?

SOLAN@: Mo`da sam suvi{e verovala sebi. Ali, ako je Bog u nama,za{to je }utao?

JELENA: Mo`da ga nisi ~ula od buke koja dolazi spoqa... U Kwizi ocarevima pi{e: I gle, Gospod prolaà{e, i pred Gospodomvelik i jak vjetar, koji brda razvaqiva{e i stijenerazlama{e; ali Gospod ne bje{e u vjetru; a iza vjetra do|etrus, ali Gospod ne bje{e u trusu; a iza trusa do|e ogaw, aliGospod ne bje{e u ogwu. A iza ogwa do|e glas, tih i tanak.I to bje{e Gospod.

SOLAN@: U~ili su nas da smo mi bogovi.

JELENA: Omiqena igra onoga koji je ja~i od nas a slabiji od najja~eg.SOLAN@: Za{to najja~i to dozvoqava?

JELENA: Zato {to nas voli.

SOLAN@: ûdna qubav, ma soeur! I razapiwu}e strasti mi je dao zato{to me voli?

JELENA: Naravno. Da bi wihovom preobraènom energijom stvarala~uda.

SOLAN@: O, ma soeur! Moje strasti bi raznele Bastiqu! Da ve} nijeprona|en dinamit, mogli bi ga napraviti od moje srì!(Kao da se na trenutak vrati u teatar, ponese jezami{qena muzika, ona i zapeva svoju kabaretsku pesmu...)Pamti sve taj trenutak tu ~arBiser sna svaka zemaqska stvar.

JELENA: (Za sebe)Bar{n Karavaeva, na~inaet sedma scena!

SOLAN@: (Nastavqa da pevu{i, da se okre}e)Prometej ba{ ne beja{e ferNous ne sommes qu une fois sur la terre.

Jelena 279


36/40

JELENA: Svako od nas mora da dospe u sredi{te oluje, tamo gde su sesreli Isus i Petar na vodi. Petar je hodao po vodi sve dok jepred sobom video bo`ji lik, a kad se setio da je ~ovek, po~eoje da se davi.Isus je zaustavio oluju prenose}i na wu svoj unutra{wi mir.

SOLAN@: ... Za tebe je ovaj svet ne{to skladno, povezano...(Pevu{i)

Pramac broda tamu reèObale se udaqi{e...

JELENA: Sklad nije datost ve} zadatost...

SOLAN@: (Pevu{i)[ta nas jo{ za kopno veèNe ~eka nas niko vi{e...

JELENA: ... ~ast je biti pozvan da ga uspostavqa{, da se, kako bi rekaomoj omiqeni pesnik, kao slamka me|u vihorove baci{ u tuburu!

SOLAN@: Za{to smo uop{te stvoreni?

JELENA: Ako ti je ào, priliku za povratak u nebi}e ima{ uvek.Biraj!

SOLAN@: Izme|u povratka u nebi}e i...?

JELENA: I onoga {to se re~ima ne moè opisati.

Pauza.

SOLAN@: Ti si neopisiva. Neopevana!

JELENA: Je l ti ào {to si rodila jedno bogoliko bi}e?

SOLAN@: Izgleda da sam u tome sporedna li~nost!

JELENA: I jesi! Ali raduj se! Najve}a ~ast je sluìti. Ko zna koliko}e gladnih tvoja }erka nahraniti, koliko èdnih napojiti,koliko ucveqenih obradovati!

SOLAN@: Ipak... Misao da }u umreti nepodno{qiva mi je.

JELENA: Nepodno{qiva je mnogim qudima jer se drè ovoga ovde kaopijan plota.

SOLAN@: Tebi ovo ovde nije va`no?JELENA: Jeste. Koliko i trenutak u odnosu na ve~nost. Ali trenutak

u kome se trasira taj beskraj.

SOLAN@: Da smo se ranije srele, bilo bi druk~ije sve.

JELENA: Druk~ije da, ali boqe mo`da i ne.

280 Zorica Simovi}


37/40

SOLAN@: To je, dakle, ta va{a slovenska logika bez trunke logike!

JELENA: I ti si srqala vrlo slovenski!

SOLAN@: Vidim i sama. Donela sam nesre}u sebi i svima oko sebe.Nisam nikoga spasla, oslobodila... Okupatoru nisam naudi-la ni koliko jedna buva.

JELENA: Nije ciq nauditi.

SOLAN@: Nego im treba ~estitati? Bravo, majstori! Pola sveta je podva{om ~izmom!

JELENA: Ciq je {to korisnije upotrebiti svoju malu snagu.

SOLAN@: [ta mogu kad je ba{ u trenutku moga ro|ewa Bog deliokostime pajaca!Ali, na kraju igru{ka na|e pla~u{ku!I ne samo da sam upropastila ovaj trenutak, nego i onu tvoju,ako je ima, ve~nost!

JELENA: Jedan indijski mudrac veli: koliko god mi bili sposobni dasebi zakomplikujemo `ivot, ni onaj koji o nama brine, nijemawe ma{tovit!

SOLAN@: I sad }e onaj koji o nama brine, da po{aqe goluba sa pismomu kome pi{e: Rat je zavr{en. Vi ste pobednik. Vive laFrance!

JELENA: Zlato se kali u vatri!

KLAUS: Schwester Hellena! Gehen Sie, bitte aus! Bitte cshon! Es gibt keineZeit!

JELENA: Mislim da sada stvarno mora da se ide.

SOLAN@: Hvala ti! Neizmerno ti hvala! Skratila si mi najte e~asove! Ho}e{ li potra`iti Esperans? Ho}e{ li jojpri~ati o meni?

Jelena skida sa sebe ode}u.

JELENA: Daj mi tvoju haqinu! I obla~i ovo!

SOLAN@: [taaaaa?!!

JELENA: Dava!

SOLAN@: Ma soeur Hllne??!

JELENA: Bstree! Bstree!(Skida zatvorenici wenu ode}u, navla~i je na sebe, a wojnavla~i svoju mona{ku)

SOLAN@: Ne! Ne}u! Ne}u to!... Ali za{to?

Jelena 281


38/40

JELENA: ]uti!

SOLAN@: Ne razumem!

JELENA: Nije va`no!

SOLAN@: Nemam prava na to!

JELENA: Brè!

SOLAN@: Ne}u! Nema{ prava da mi nare|uje{!

JELENA: Pssssssst!

KLAUS: (Pribliàvaju}i se)Schwes ter Hellena!

JELENA: (Daju}i znak Klausu da se ne pribliàva)Samo jo{ ~asak, molim vas!

SOLAN@: Ne! Ne èlim da ogre{im du{u!

JELENA: Ssssssssss!(Name{ta joj pokrivalo na glavi)

SOLAN@: Treba da umrem! Prihvatila sam to. Ko zna za{to mora takoda bude!(Skida pokrivalo sa glave)... Hvala ti, ali zaista ne mogu.

JELENA: Neka bude {to biti ne moè!SOLAN@: Ne}u.

JELENA: Ho}e{!(Vra}a joj pokrivalo na glavu)

SOLAN@: Ko si ti da mi nare|uje{? Ja ho}u da umrem! Zasluìla samto!

JELENA: Pusti zasluge! Obuvaj ove cipele!

SOLAN@: Ne teraj me u to! Evo, pristajem na sve, kajem se za sve,verujem u Boga!...

JELENA: Obuvaj!

SOLAN@: Za{to bi bilo po tvojoj voqi?

282 Zorica Simovi}


39/40

JELENA: Nije sad va`no ~ija je voqa!...(Cima cipelu)Pazi, zavezala se pertla namrtvo!

SOLAN@: Za{to da idem? Da igram Drugog grobara i Kanticu za rosu?Da podièm dete koje volim mawe od aplauza na otvorenojsceni?Ovo je za mene, sestro Jelena!

Zna onaj gore {ta radi!ûdim se samo za{to je tebe odveo iz teatra?

JELENA: Pusti pitawa!... Hajde!

KLAUS: Schwester Hellena!

Jelena izgurava Solan` iz }elije.

SOLAN@: Ne}u!

JELENA: Pokori se jednom u ìvotu!

SOLAN@: Ali ti to ne zasluùje{!

JELENA: Mo`da.

SOLAN@: Tebi da smrkne da bi meni svanulo?

JELENA: Glupa izreka! Izlazi!

Solan` stoji kao ukopana. Dolazi Klaus i izvodi je napoqe.

KLAUS: (Prate}i Solan`)Treba da znate da je i meni ovde te{ko. Imam klaustro-fobiju od mi{eva!

Solan` se vrati do ulaza u }eliju, uhvati se za re{etke.

SOLAN@: ([apatom)Da napustim pozori{te?

JELENA: Ne! Ali ne ~ezni za velikim ulogama. Igraj Kanticu zarosu.

SOLAN@: Za{to?

JELENA: Zato {to }e jedno dete posle predstave na}i zrno p{enicena plo~niku, staviti ga u zemqu i zalivati... Iz zrnceta }e

ni}i klas koji }e dati {aku zrnevqa... A {aka zrnevqa wivu... Wiva mogo hlebova...

SOLAN@: Hvala ti.

JELENA: Bogu hvala!

SOLAN@: Stvarno mi treba pokajawe!

Jelena 283


40/40

JELENA: Raduj se!

SOLAN@: Kako se ne bih radovala, sestro Jelena! Ali, ti...

JELENA: Ja sam jo{ sre}nija, veruj mi! Idi sad!... Poqubi Esperans...

KLAUS: (Odvode}i Solan` koja na sebi ima ode}u kalu|erice)Schwester Hellena, ispovedite me, molim vas. Ja sam gre{nik!

SOLAN@: Niste ve}i od mene! Niste ve}i od mene!...

(Odlazi) Jelena ostaje sama iza re{etaka. Kroz mali prozor nazire se izlaze}esunce.

Grune muzika. Kad se zavr{i muzi~ka tema, sa trake se za~uje mu{ki glas.

MU[KIGLAS:

Toga jutra, u zatvoru Sante u Parizu, streqana je monahiwaJelena Karavajeva.Posle rata, Republika Francuska odlikovala je posmrtnoJelenu Karavajevu Ordenom heroja i izdala po{tanskumarku sa wenim likom.

284 Zorica Simovi}

Documents

Zorica Simovic - Jelena