1

            

GLAVNI PROJEKAT 

ZAŠTITE OD POŽARA 

 

ZA IZVOĐENjE RADOVA NA ADAPTACIJI I INVESTICIONOM ODRŽAVANjU PRVOG I DRUGOG SPRATA  

ISTOČNOG DELA POSLOVNOG OBJEKTA Po+P+2 na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej 

u ulici Pantelejska br.81, Niš 

INVESTITOR: 

Zdravstvena ustanova „APOTEKA NIŠ“ Bulevar Dr Zorana Đinđića br.6, Niš 

Mesto gradnje: na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej 

u ulici Pantelejska br.81, Niš   

Odgovorni projektant: mr Slobodan Samardžić, dipl. inž. građ. 

  

    

U Nišu, Decembra 2013. god.      

2

SADRŽAJ GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA I OPŠTA DOKUMENTACIJA

1. Rešenje o registraciji privrednog subjekta 2. Rešenje o određivanju odgovorniog projektanta 3. Licenca odgovornog projektanta 4. Potvrda o važnosti licence odgovornog projektanta 5. Uverenje MUP-a o položenom stručnom ispitu iz oblasti ZOP-a 6. Izjava odgovornog projektanta o primeni tekućih propisa, standarda i mera

zaštite II TEKSTUALNI DEO  1  PODLOGE ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE .............................................. 13 2  Tehnički izveštaj .................................................................................................................... 13 2.1  Lokacija objekta ............................................................................................................. 13 2.2  Opis objekta ................................................................................................................... 13 2.3  Izdvojenost objekta ........................................................................................................ 16 2.4  Zapremina objekta ......................................................................................................... 16 2.5  Broj lica u objektu ......................................................................................................... 16 2.6  Kategorija tehnološkog procesa .................................................................................... 16 2.7  Mogućnost vatrogasne intervencije .............................................................................. 17 

3  Procena opasnosti od požara ................................................................................................. 18 3.1  Materije i materijali koji se koriste u objektima ............................................................ 22 3.2  Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru SRPS Z.CO.005. ...................... 22 3.3  Kategorizacija ugroženosti od požara............................................................................ 24 3.4  Kategorizacija objekata prema požarnom  opretećenju ............................................... 25 3.5  Procena opasnosti od požara u pojedinim delovima objekta ....................................... 26 

4  Koncepcije zaštite od požara ................................................................................................. 27 5  Relevantni parametri zaštite od požara .................................................................................. 28 5.1  Podela objekta na požarne segmente i požarne sektore .............................................. 28 5.2  Određivanje stepena otpornosti prema požaru ............................................................ 29 5.3  Minimalno potrebno vreme otpornosti na dejstvo požara konstruktivnih elemenata objekta ....................................................................................................................................... 30 5.4  Potrebna količina vode za jedan požar .......................................................................... 31 5.5  Odvođenje dima nastalog u požaru .............................................................................. 31 5.6  Izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti prema požaru ............................................................................................................................ 31 5.7  Procena opasnosti od požara koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njemu koriste ili uskladištavaju ................................................................................................. 31 

6  Mere zaštite od požara u arhitektonsko-građevinskom projektu ........................................... 32 6.1.1  Urbanističke mere zaštite .......................................................................................... 32 6.1.2  Arhitektonske i konstruktivne karakteristike objekta ............................................... 32 

3

7  Mere zaštite u glavnom projektu hidrotehničkih instalacija .................................................. 35 7.1  Snabdevanje vodom ...................................................................................................... 35 

8  Mere zaštite od požara u glavnom projektu elektro instalacija ............................................. 36 9  Mere zaštite od požara u projektu mašinskih instalacije ....................................................... 39 10  Mobilne instalacije i uređaji za gašenje požara ..................................................................... 42 11  Opis evakuacionih puteva za spasavanje lica i imovine ........................................................ 44 12  PRORAČUNI ........................................................................................................................ 45 12.1  Proračun požarnog opterećenja požarnih sektora ........................................................ 45 12.2  Proračun kapaciteta evakuacionih puteva u objektu .................................................... 45 12.3  Proračun vremena potrebnog za evakuaciju iz objekta ................................................ 46 12.1  Proračun gromobranske instalacije ............................................................................... 48 

IZJAVA O ZADOVOLJENJU MERA ZAŠTITE OD POŽARA ................................................ 51 13  PREDMER I PREDRAČUN POTREBNIH APARATA ZA GAŠENJE ............................. 52 LITERATURA .............................................................................................................................. 53 14  DOKUMENTACIJA KVALITETA UGRAĐENIH GRAĐEVINSKIH ELEMENATA, OPREME, UREĐAJA, INSTALACIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA ............................. 55  

   

Grafički prilozi  

1. Legenda simbola 

2. Situacioni plan 

3. Osnova podruma – postojeće stanje 

4. Osnova prizemlja – postojeće stanje 

5. Osnova 1. sprata – novoprojektovano 

6. Osnova 2. sprata – novoprojektovano 

7. Presek  A – A  

8. Gromobran ‐ Istočna fasada  

9. Gromobran ‐ Zapadna  fasada  

10. Gromobran ‐ Južna  fasada 

11. Gromobran ‐ krov 

12. Šema dojave požara 

 

 

 

 

I OPŠTA DOKUMENTACIJA

   

   

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (SL. glasnik RS br.72/09, br. 81/09 i br. 24/11) donosim: 

  

REŠENJE 

 o određivanju odgovornog  projektanta glavnog projekta zaštite od požara za:  

 IZVOĐENjE RADOVA NA ADAPTACIJI

I INVESTICIONOM ODRŽAVANjU PRVOG I DRUGOG SPRATA ISTOČNOG DELA POSLOVNOG OBJEKTA Po+P+2

na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej u ulici Pantelejska br.81, Niš

Mesto gradnje:   na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej 

u ulici Pantelejska br.81, Niš  Investitor:     Zdravstvena ustanova „APOTEKA NIŠ“ 

Bulevar Dr Zorana Đinđića br.6, Niš  odgovorni     Slobodan Samardžić, dipl.ing.građ.,  projektant:     lic.br. 317 6378 03 

uv. MUP‐a RS br. 07 broj 152‐216/12  

  koji se u svemu mora pridržavati važećih propisa i odredbi gore navedenog Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije.    

II TEKSTUALNI DEO

 

PROJEKTNI ZADATAK   Objekat:    POSLOVNI OBJEKAT Po+P+2 

na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej u ulici Pantelejska br.81, Niš 

 

 Mesto gradnje:  na K.P.Br. 2152 K.O. Niš – Pantelej 

u ulici Pantelejska br.81, Niš  

Investitor:     Zdravstvena ustanova „APOTEKA NIŠ“ Bulevar Dr Zorana Đinđića br.6, Niš 

 Uraditi  glavni  projekat  zaštite  od  požara  za  izvođenje  radova  na  adaptaciji  i  investicionom održavanju prvog  i drugog sprata  istočnog dela poslovnog objekta Po+P+2 na K.P.br. 2152 K.O. Niš – Pantelej u ulici Pantelejska br.81, Niš.  Projekat zaštite od požara treba da sadrži sledeće: Tekstualnu  dokumentaciju,  tehnički  izveštaj  (tehničke  opise  objekta  i  instalacija  u  objektima, procenu opasnosti od nastanka požara, stepen otpornosti objekata  i konstruktivnih elemenata na požar, prikaz svih mera zaštite od požara predviđenih u projektno‐tehničkoj dokumentaciji, opis  evakuacionih  koridora  i  puteva  za  vatrogasne  intervencije  i  spašavanje,  kao  i  druge elemente u vezi sa zaštitom od požara ).  Numeričku  dokumentaciju  (proračune  ili  podatke  iz  propisa  o  stepenu  otpornosti  objekta  i konstruktivnih elemenata na požar, požarnom opterećenju, potrebnim količinama sredstava za gašenje požara,  aparatima  za početno  gašenje požara, proračun evakuacije  iz objekata,  kao  i druge potrebne proračune).  Grafičku dokumentaciju gde su prikazane odgovarajućim simbolima sve mere zaštite od požara predviđene u projektno‐tehničkoj dokumentaciji.  Dokumentacija se radi u svemu prema Zakonu o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik  RS, broj 72/09) i u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Službeni glasnik  RS , broj 111/09).                  

Investitor,                         

 

1 PODLOGE ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE 

   Prilikom  izrade  glavnog  projekta  zaštite  od  požara  za  predmetni  objekat  korišćena  je sledeća projektna dokumentacija : 

− Glavni arhitektonsko građevinski projekat  − Glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije, − Glavni projekat elektroinstalacija i − Glavni mašinski projekat. 

 

2 Tehnički izveštaj  Predmet  izrade Glavnog  projekta  je  1.  i  2.  sprat  istočnog  dela  poslovnog  objekta  spratnosti  Po+P+2.  

2.1 Lokacija objekta Predmetna  katastarska  parcela  se  nalazi  na  uglu  ulice  Pantelejske  i  Dubrovačke  u  opštini Pantelej, katastarska opština Niš – Pantelej, preko puta glavnog ulaza u kompleks fabrike Niteks i na samom početku Knjaževačke ulice. Parcela je na ravnom terenu i pravougaonog oblika. Sa  zapadne  i  severne  strane,  predmetna  parcela  se  graniči  sa  katastarskom  parcelom  broj  2151/1 KO Niš – Pantelej, na kojoj su izgrađeni slobodnostojeći poslovni i privredni objekti  Na  predmetnoj  katastarskoj  parceli  postoji  jedan  objekat  podeljen  u  nekoliko  funkcionalnih celina.  Objekat  je  povučen  od  ulica  Pantelejske  i  Knjaževačke  u  dubinu  parcele.  Iz  ulice Dubrovačke  postoji  pasaž  kroz  koji  se  pristupa  u  zadnji  deo  dvorišta  iz  koga  se  ulazi  u  deo objekta koji je predmet adaptacije i investicionog održavanja.  Pristup do objekta je moguć postojećim saobraćajnicama. U neposrednoj okolini su stambeni i poslovni i objekti.  

2.2 Opis objekta  Horizontalna  i  vertikalna  regulacija  definisane  su  postojećim  gabaritima  i  postojećom  spratnošću objekta. Predmetni objekat  je poslovne namene, deo objekta koji  je predmet adaptacije  i  investicionog održavanja  je  spratnosti  Po+P+2  i  u  funkcionalnom  smislu  predstavlja  nezavisnu  celinu  sa sopstvenim ulazom.  Pešački prilaz i ulaz u objekat  je iz pravca ulice Pantelejske, dok je kolski ulaz u zadnje dvorište obezbeđen kroz pasaž iz ulice Dubrovačke. Deo parcele između objekta i ulece Pantelejske u upotrebi je kao javna zelena površina.  ARHITEKTONSKO I FUNKCIONALNO REŠENjE Postojeći  objekat  se  sastoji  iz  tri  funkcionalno  nezavisne  celine  od  kojih  svaka  poseduje sopstveni  ulaz.  Ambulanta  se  nalazi  u  zapadnom  delu  objekta  spratnosti  P+1,  sa  pešačkim ulazom  iz pravca ulice Pantelejske  i pomoćnim pešačkim ulazom  i kolskim prilazom  iz zadnjeg 

dela  dvorišta.  U  istočnom  delu  objekta  spratnosti  Po+P+2  nalaze  se  apoteka  i  galenska laboratorija sa pratećim prostorima. Apoteka  ima prilaz  iz ulice Pantelejske dok se u galensku laboratoriju ulazi iz zadnjeg dela dvorišta.  Podrumska etaža nalazi se ispod manjeg dela istočnog dela objekta i u podrumu se nalaze samo tehničke prostorije. Do podruma se dolazi glavnim stepeništem  iz dela objekta koji ima namenu galenske laboratorije. U  prizemlju  istočnog  dela  objekta  nalazi  se  jednim  delom  apoteka  a  drugim  delom  galenska laboratorija. Prizemlje objekta nije predmet adaptacije. Vertikalne  komunikacije  u  istočnom  delu  objekta  koji  je  u  funkciji  galenske  laboratorije  čine glavno stepenište i osobni lift.  Prvi i drugi sprat istočnog dela obejkta je u funkciji galenske laboratorije sa pratećim sadržajima. Ovaj prostor je predmet adaptacije i investicionog održavanja objekta, ne računajući stepenište i lift. Deo prvog sprata koji je predmet ove adaptacije ima površinu od 210m2, dok deo 2.sprata koji je predmet ove adaptacije ima površinu od 177m2. Na prvom spratu postoji erker duž čitave istočne fasade prema ulici Dubrovačkoj. Prvi  sprat  u  potpunosti  je  namenjen  proizvodnji  sterilnih  i  nesterilnih  rastvora  sa  pratećim prostorijama sa kojima zajedno čine  tehnološke celine. Prilikom projektovanja adaptacije ovog prostora projektanti  su  se pridržavali  smernica u pogledu prostora  iz Pravilnika o proizvodnji galenskih galenskih lekova. Posebnu pažnju, treba obratiti prilikom adaptacije prostorija za  izradu sterilnih rastvora koje u tehničko‐tehnološkom  smislu predstavljaju veoma  zahtevnu celinu. Prostorije u kojima  se vrši izrada sterilnih rastvora treba  tretirati kao „čiste sobe“ koje  imaju svoje osobenosti u pogledu obrade,  primene  građevinskih  materijala  i  ugradnje  električnih  vodovodnih  i  mašinskih instalacija. U ovim prostorijama strogo su kontrolisani filtrirani vazduh, natpritisak, temperatura, osvetljenje i ostali parametri. Drugi sprat je izveden bez vidljivih kosina sa povlačenjem duž čitave fasade od ulice Dubrovačke, tako da su svi prozorski otvori  izvedeni klasično u vertikalnoj  ravni, bez krovnih prozora. Krov nad  ovim  delom  objekta  je  dvovodni,  sa  padovima  ka  ulici  i  unutrašnjem  dvorištu,  a  krovni pokrivač je profilisani trapezasti lim sa izolacionim slojevima prema korisnom prostoru.  KONSTRUKCIJA OBJEKTA  Postojeći objekat je u konstruktivniom smislu tretiran kao skeletni sistem. Unutrašnji zidovi koji se  uklanjaju  su  zidani  pregradni  zidovi  bez  ikakve  konstruktivne  namene,  tako  da  se  ovom adaptacijom, ni na koji način ne utiče na promenu konstruktivne stabilnosti objekta. Svi novi pregradni  zidovi  su  laki gips‐kartonski  zidovi na metalnoj potkonstrukciji    tako da ne utiču na promenu konstruktivne stabilnosti objekta.  Postojeća međuspratna konstrukcija iznad prizemlja i prvog sprata je armirano‐betonska ploča.  Postojeće stepenište i liftovsko jezgro urađeni su od armiranog betona.  OBRADA OBJEKTA  PODOVI Postojeći podovi na prvom spratu u svim prostorijama koji su predmet adaptacije skidaju  se  i uklanjaju.  Postojeći  pod  je  od  keramičkih  pločica  dimenzija  20x10cm  postavljenih  na cementnom malteru,  star  30‐ak  godina.  Podne  pločice  uklanjaju  se  u  potpunosti  zajedno  sa 

podlogom, sve do betonske konstrukcije. U jednoj kancelarije na ovoj etaži postoji laminat nešto novijeg datuma, koji se takođe uklanja u potpunosti sa podlogom sve do betonske konstrukcije.   Na  čitavoj površini prvog  sprata  (sem  stepeništa  i  lifta) postavlja  se novi  ravnajući  sloj u vidu cementnog estriha pretpostavljene debljine 3‐5cm, kao podloga za završni epoksidni nalivni pod sa  svim  potrebnim  predradnjama.  U  stepešnom  i  liftovskom    predprostoru  postoji  pod  od livenog teraca koji se kao takav zadržava. Posebnu pažnju obratiti da niveleta novog epoksidnog poda bude u niveleti postojećeg poda od livenog teraca, kako se ne bi javili prelazi između ove dve  vrste  poda,  u  vidu  stepenika  koji  nisu  dozvoljeni  zbog  dovoza  i  odvoza  robe  kolicima. Epoksidni pod na prvom spratu treba da bude kompaktan  i gladak bez fuga  i pora, otporan na hemikalije.  Ne  treba  da  bude  antistatički.  U  mokrim  čvorovima  prvog  sprata,  na  podu  se postavljaju pločice od granitne keramike. Postojeći  podovi  na  drugom  spratu  su  delimično  od  laminata  i  linoleuma.  Ovi  podovi  se uklanjaju do pretpostavljene cementne košuljice. Na postojeću cementnu košuljicu postavljaju se novi podovi od granitnih keramičkih pločica i laminata, zavisno od namene prostorije.   Podovi zajedničkog stepeništa  i predprostora ispred lifta obloženi su  livenim teracom i oni nisu predmet adaptacije.  ZIDOVI I PLAFONI Svi postojeći zidovi na prvom spratu obloženi su keramičkim pločicama do visine hč160cm dok su naviše gletovani i bojeni. Na prvom spratu nema spuštenih plafona a svi postojeći plafoni su gletovani  i bojeni. Postojeći pregradni zidovi na prvom spratu   se delimično ruše  i uklanjaju. Sa svih  ostalih  zidova  potrebno  je  obiti  zidne  keramičke  pločice,  a  rupe  nastale  kao  posledica obijanja, zakrpiti građevinskim  lepkom sa fasadnom mrežicom, tako da zidne površine postanu ravne.  Novi pregradni zidovi izrađuju se od GK ploča na metalnoj potkonstrukciji. U svim prostorijama na prvom spratu postavlja se spušteni plafon od GK ploča na metalnoj podkonstrukciji,  na  visini od 280cm. U  prostorijama  na  prvom  spratu,  izuzev mokrih  čvorova,  svi  zidovi  se  do  plafona  obrađuju građevinskim lepkom radi stvaranja glatke površine za nanos zidnih epoksidnih premaza. U  zavisnosti  od  prostorije,  zidovi  se  do  plafona  ili  do  visine    h=160cm,  završno  obrađuju epoksidnim zidnim masama sa svim predradnjama. Zidovi  iznad visine   h=160cm se zajedno sa novim spuštenim  plafonima, obrađuju gletovanjem i završnom akrilnom perivim bojom.  U prostorijama gde su predviđeni epoksidni nanosi i na plafonu, novi spušteni plafon od GK na metalnoj  podkostrukciji obrađuje  se  na  isti  način  kao  i  zidovi,  nanosom  građevniskog  lepka  i epoksidnih premaza sa svim potrebnim predradnjama.  Zidovi i plafoni u prostorijama sterilnih rastvora tretiraju se epoksidnim premazima. Svi uglovi u ovim prostorijama  se obrađuju ugaonim  zaobljenim PVC  ili  aluminijumskim profilima. Unutar ovih prostorija ne treba da bude vidljivih izbočina. Postojeći zidovi na drugom spratu izvedeni su od GK ploča, na metalnoj potkonstrukciji, završno su gletovani  i bojeni. Postojeći spušteni plafoni se u potpunosti uklanjaju dok postojeći zidovi samo  delimično.  Novi  pregradni  zidovi  izvode  se  takođe  od  GK  ploča  na  metalnoj potkonstrukciji.  Nakon  formiranja  nove  funkcionalne  šeme,  zidovi  i  novi  spušteni  plafoni  na drugom spratu završno se gletuju i boje poludisperzivnom bojom. Zidovi u kontrolnoj laboratoriji 

oblažu se kiselootpornim keramičkim pločicama do visine h=160cm, dok se ostatak do plafona gletuje i boji akrilnom bojom. Zidovi  i plafoni u stepenišnom  i  liftovskom delu na prvom spratu  i potkrovlju gletuju se  i boje poludisperzivnom bojom.   UNUTRAŠNjA STOLARIJA I BRAVARIJA Sva  postojeća  šperovana  vrata  sa  drvenim  štokovima,  na  pregradnim  zidovima  unutar  prvog sprata i potkrovlja demintiraju se i odvoze na deponiju.  Na  čitavom prvom  spratu postavljaju  se nova vrata od aluminijumskih profila u  svemu prema šemama stolarije uz obaveznu konsultaciju sa arhitektom. Postojeće  pregrade  u  sterilnom  bloku,  od  aluminijumskih  profila  sa  zastakljenjem  trajno  se uklanjaju. Na njihovo mesto dolaze GK zidovi posebno obrađeni epoksidnim premazima, u koje se ugrađuju nova  vrata  i prozori  koji  su u  ravni  zidova,  a u  svemu prema  šemama  stolarije  i detaljima proizvođača. Spoljna stolarija nije predmet adaptacije i zamene.  OPREMANjE PROSTORIJA Unutrašnja laboratorijska oprema i inventar nije predmet ovog projekta. Prilikom  izvođenja  radova prostorije moraju biti prazne  sem u delu  sterilnih  rastvora gde nije moguće izmeštanje autoklava, suvog sterilizatora i mašina za pranje boca. Ove mašine ostaju na svojim pozicijama, ne izmeštaju se, već štite kako ne bi došlo do njihovog eventualnog oštećenja ili prljanja.  SPOLjAŠNjA OBRADA OBJEKTA Spoljašnja obrada objekta nije predmet ovog projekta. Sva spoljna stolarija ostaje ista, a ovim projektom se nikako ne utiče na spoljni izgled objekta.  Funkionalne veze pojedinih prostorija  i delova objekta kao  i njihovo protivvpožarno  izdvajanje  prikazane su u grafičkom delu projekta.  

2.3 Izdvojenost objekta Objekat je u nizu sa susednim objektom ambulante.  

2.4 Zapremina objekta Zapremina objekta iznosi oko 2000 m3.   

2.5 Broj lica u objektu U objektu se može naći do 50 lica.  

2.6 Kategorija tehnološkog procesa Kategorija tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara je K4.    

2.7 Mogućnost vatrogasne intervencije  Za  intervenciju  gašenja požara,  kao  i  spašavanje  ljudi  i  imovine ugrožene požarom  ili drugim elementarnim nepogodama intervenisaće gradska teritorijalna vatrogasna jedinica. S  obzirom  na  udaljenost  gradske  vatrogasne  jedinice  od  1  km  i  brzinu  kretanja  vatrogasnog vozila  koja  iznosi  oko  60  km/h,  vreme  čekanja  na  dolazak  vatrogasaca  približno  se  može izračunati na sledeći način, uzimajući u obzir i faktor saobraćajne gužve: 

1. vreme na poziv      3 min 2. vreme pripreme za polazak    1 min 3. vreme kretanja vozila oko    2 min Ukupno:          6 min 

 Dobijeno  vreme  od  približno  6 minuta  za  početak  intervencije  je  povoljno  i  ono  obezbeđuje efikasnu intervenciju i u slučaju pojave požara većeg intenziteta koji se ne očekuje u objektu ove namene.   

 

Zapaljive supstance u Galenskoj laboratoriji

Zapaljive tečnosti za izradu preparata klasa 3 ADR

Naziv supstance Potrošnja na godišnjem nivou

Stanje u magacinu

Aethanolum concentratum 1420 l 100 l

Benzaldehid 10 l 5 l

Cariophyli aetherolum 0.4 l 1 l

Citri aetherolum 0.3 l 1 l

Eucalipti aetherolum 1 l 1.5 l

Methyl salicilat 3.5 l 0.5 l

Zapaljive čvrste supstance za izradu preparata klasa 4.1. ADR

Kamfor 3.8 kg 2 kg

Mentol 2 kg 2 kg

Sulfur precipitatum 20 kg 10 kg

Zapaljive tečnosti u laboratoriji za kontrolu kvaliteta

klasa 3 ADR

Naziv supstance Potrošnja na godišnjem nivou Stanje u magacinu

aceton 0,5-1l 1l

benzol 0,5l 2l

dietiletar 5l 3l

dietilamin 20ml 1l

dibutilftalat 0,5l

etanol conc 15-20l

izopropilalkohol 1-2l 2l

ksilol 1l 6l

metanol 30-35l 19l

n-propanol 20ml 1l

n-amilalkohol 20ml 1l

N,N-dimetilformamid 20ml 1l

petroletar 5-8l 5l

hloroform 10l 17l

Zapaljive čvrste supstance u laboratoriji za kontrolu kvaliteta klasa 4.1. ADR

cink 10g

difenilamin 2g 10g

heksametilentetraamin 0,8-1Kg

Opis tehnološkog postupka u proizvodnji i u laboratoriji Zapaljive supstance koje se koriste u Galenskoj laboratoiriji, za izradu galenskih lekova, cuvaju se u magacinskim prostorijama, u podrumu..

Ove supstance cuvaju se u metalnim ormanima, vodeci racuna o smernicama iz MSDS lista, koje smo u obavezi da imamo za svaku supstancu pojedinacno.

Temperatura se u magacinskim prostorijama svakodnevno meri i vodi odgovarajuci zapis iz kojeg se vidi da, u toku citave godine, ona varira u intervalu od 16-21ºC.

Temperatura u prostoriji za izradu nesterilnih rastvora na prvom spratu se takodje svakodnevno meri, evidentira u temperaturne liste, i u proseku je 20 C.

Zapaljive tecnosti koje se koriste za izradu galenskih lekova su: Koncentrovani alkohol (96% ) Temperatura kljucanja 77-78 C Izrada svih preparata sa konc. alkoholom vrsi se na sobnoj temperaturi. Nema

primene toplote, koriscenja grejnih tela, za svo vreme postupka izrade rastvora i deljenja u odgovarajucu ambalazu.

1.Koristi se za izradu razblazenog alkohola 70%. Tehnoloski postupak izrade Koncentrovani alkohol se, u originalnoj fabrickoj ambalazi (kantice od 5l) donosi iz

magacina u prostoriju za izradu nesterilnih rasvora, na prvom spratu. Tu se vrsi rucno otvaranje kantica, isipanje u kotejner za mesanje, dodavanje preciscene vode, u odnosu voda : alkohol - 2:1, i dobijeni rastvosr se, u masini za deljenje rastvora, deli u bocice od 100 i 400ml.

2.Koristi se za izradu Losiona sa Klindamicinom, Losiona sa salicilnom kiselinom,… (

galenski lekovi – rastvori za spoljasnju primenu) Tehnoloski postupak izrade Svi ovi preparati izradjuju se u prostoriji za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu. Farmaceutske aktivne supstance se rastvore u koncentrovanom alkoholu, (donosi se iz

magacina u originalnoj fabrickoj ambalazi, kantice od 5l, rucno otvara) u kontejneru za mesanje, doda se preciscena voda, vrsi se mesanje i masinsko deljenje u odgovarajuce bocice.

Benzaldehid Temperatura paljenja 64 C Temperatura samozapaljivosti 190 C Koristi se kao korigens mirisa u izradi galenskih lekova. Izrada se vrsi u pristoriji za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu. Tehnoloski postupak izrade: U lonac za mesanje, zapremine 15 kg, nakon dodavanja i mesanja svih komponenata,

doda se rastvor Benzaldehida, 10 ml, koji se meri menzurom, mesa se do homogenizacije i onda mast deli, na masini za deljenje masti, u kutijce.

Cariophyli aetheroleum, Citri aetheroleum, Eucalypti aetheroleum Ovo su etarska ulja koja se koriste za izradu rastvora- u prostoriji za izradu nesterilnih

rastvora na prvom spratu. Tehnoloski postupak izrade:

Uvidom u svaki pojedinacni postupak izrade galenskih lekova koji sadrze ova etrska ulja, vidi se da se ona nikad ne zagrevaju, nisu u kontaktu sa izvorom toplote, uvek se dodaju na kraju procesa izrade, znaci, na hladno. Odmeravanje potrebnih kolicina se vrsi menzurom ili tezinski.

Methyl salicilat Temperatura paljenja 99 C Temperatura samozapaljivosti 450 C Ovo je tecna lekovita supstanca, koristi se u izradi Analgoantireumatske masti. Tehnoloski postupak izrade je isti i vaze ista pravila kao i za etarska ulja.

Zapaljive cvrste supstance koje se koriste u procesu izrade galenskih lekova su:

Kamfor ( t paljenja 64 C; t samozapaljivosti 466 C ) Mentol ( t paljenja 96 C ) Sulfur precipitatum ( t samozapaljivosti 235 C) Ove supstance se koriste za izradu nesterilnih rastvora, na prvom spratu. U toku tehnoloskog procesa izrade preparata sa ovim supstancama, ne vrsi se njihovo

zagrevanje, one nisu u kontaktu sa izvorom toplote, vec se dodaju pripremljenoj smesi nakon hladjenja, na hladno.

Zapaljive tecnosti u laboratoriji za kontrolu kvaliteta Rad sa supstancama iz ove grupe obavlja se u digestoru, koji se nalazi u Laboratoriji za

kontrolu, na drugom spratu. Za digestor je obezbedjena odgovarajuca ventilacija. Podovi i zidovi u laboratoriji su od nezapaljivog materijala.

Supstanca Metanol sa ovog spiska koristi se u kolicini od 30-35l na godisnjem nivou, kako se vidi iz Priloga, pri cemu se, za analizu 1 serije Diazepama, koristi oko 3 l pomenutog Metanola. Rad se, kako je vec istaknuto, obavlja u digestoru. Iz navedenog opisa tehnološkog postupka u proizvodnji i u laboratoriji procenjuje se da nije potrebna EX instalacija i dodatna ventilacija s obzirom na to da je predviđena prinudna ventilacija u podrumskoj ostavi i digestoru.

   

3 Procena opasnosti od požara  

3.1 Materije i materijali koji se koriste u objektima  Klasifikacija požara prema vrsti zapaljivih materija SRPS ISO 3941  PREDMET STANDARDA 

Ovim standardom se definiše klasa požara u skladu sa prirodom postojanosti materijala koji su obuhvaćeni požarom. Znači, on ne definiše naročito klasu požara obuhvaćenu kao opasnost od  električne  struje.  Standardom  su  predviđena  odgovarajuća  sredstva  za  gašenje,  prema pojedinim klasama požara. KLASIFIKACIJA POŽARA   Prema zapaljivosti materijala koji mogu biti obuhvašeni požarom, požari se razvrstavaju u četiri klase i to: 

Klasa A  Požari koji obuhvataju čvrste materije, često organske prirode pri čijem gorenju se normalno formira žar, 

  Klasa B  Požari koji obuhvataju tečnosti ili utečljive čvrste materije,   Klasa C  Požari koji obuhvataju gasove,   Klasa D  Požari koji obuhvataju metale.    SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA   Sredstva za gašenje požara pojedinih klasa navedena su u tabeli: 

Sredstva za gašenje    A  B  C  D 

Voda u punom plazu    + ‐ ‐ ‐ Vodena magla    + +/‐ ‐ ‐ Laka pena    +/‐ + ‐ ‐ Teška pena    +/‐ + ‐ ‐ BCE – prah    ‐ + + ‐ ABCE – prah    + + + ‐ ABCD – prah    + + + + Ugljen‐dioksid    ‐ + + ‐ Haloni    ‐ + + ‐ +  =  podesno sredstvo za gašenje 

+/‐  =  ograničeno podesno sredstvo za gašenje 

‐  =  nepodesno sredstvo za gašenje 

3.2 Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru SRPS Z.CO.005.  

Ovim standardom se utvrdjuje klasifikacija materija i robe prema njihovom ponašanju na visokim temperaturama nastalim u požaru. VRSTE OPASNOSTI 

Ex  materije i roba koje sadrže rizik od hemiske i fizičke eksplozije. Fx  materije i roba koje direktno ili indirektno mogu učestvovati u  

procesu  sagorevanja  i  to  odavanjem  toplote,  energijom  samopaljenja, oslobađanjem  zapaljivih  produkata  razlaganjem,  ubrzavanjem  procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobađanjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom. 

Dx  materije  i  roba  koje  nisu  lako  zapaljive,  ali  koje  se  ipak  pod  dejstvom  požara (vatre,  dima  ili  vode  za  ašenje) mogu  relativno  brzo  i  jako  oštetiti  (destrukcija materijala). 

KLASE OPASNOSTI Klasa opasnosti I  ‐ veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije, Klasa opasnosti II  ‐ lako zapaljive i brzo sagorive materije, Klasa opasnosti III  ‐ zapaljive materije, Klasa opasnosti IV  ‐ sagorive materije, Klasa opasnosti V  ‐ teško sagorive materije, Klasa opasnosti VI  ‐ nezapaljive materije.  

PODELA MATERIJA I ROBE PREMA AGREGATNOM STANJU I DRUGIM HEMIJSKIM OSOBINAMA  Prema agregatnom stanju na sobnoj temepraturi od 20°C i normalnom 

pritisku od 1 bar materije i roba se dele na:   A  gasovite materije,   B  tečne materije,   C  čvrste materije. 

Prema fizičko‐hemiskim osobinama materije i robu delimo na: D  eksplozivne materije, E  samozapaljive materije, F  materije koje pri zagrevanju ispuštaju zapaljive i otrovne produkte, G  oksidaciona sredstva, H  nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju zapaljive gasove, I  nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju toplotu OZNAČAVANJE MATERIJE I ROBE PREMA NEKIM DODATNIM OSOBINAMA Tx  materija i roba stepena opasnosti V i VI, koja pod dejstvom požara   razvijaju otrovne ili zagušljive gasove – toksične materije, Fu  materije i roba svih kategorija opasnosti, koje pod dejstvom požara   razvijaju u velikoj meri dim, čime spašavanje čine otežanim, Ra  materije i roba svih kategorija opasnosti, koje pod dejstvom požara   kontaminiraju prostor radio‐aktivnim zračenjem, Co  materije i roba svih kategorija opasnosti, koji pod dejstvom požara   razvijaju korozivne gasove i pare.  Analizom količine zapaljivih materijala u prostorijama, u objektu su mogući požari klase A, B i na elektroinstalacijama. (klasifikacija SRPS ISO 3941).   

3.3 Kategorizacija ugroženosti od požara  Osnova za  izbor koncepcije zaštite od požara  čini požarna ugroženost odnosno požarni 

rizik. U prvom faktoru sjedinjene su sve komponente koje određuju mogućnost izbijanja požara i štete koje on može prouzrokovati. Stoga ovaj kriterijum u kombinaciji sa drugim kriterijumima, kao što su mogućnost spoljne intervencije i organizacije, određuje koncepciju zaštite. Kriterijumi koji čine požarnu ugroženost objekta se diferenciraju na tri osnovna stepena: 

mala požarna ugroženost (M)  srednja požarna ugroženost (S)  velika požarna ugroženost (V)  Na osnovu sledećih komponenti procenjuje se požarna ugroženost i rizik: 

POŽARNI RIZIK PROSTORA M  S  V

1  IZVOR, RAZVOJ I POSLEDICE POŽARA 

ZAPALJIVOST brzina sagorevanja 

ZNAČAJ POŽARA 

     

POŽARNO OPTEREĆENJE zgrade i inventara 

     

OPASNO ŠIRENJEpodela prost. br. spratova, komunikacija 

 

STVARANJE DIMA zadimljenje, korozivne pare 

     

UNIŠTIVOST uticaj požara i pratećih pojava KONCENTRACIJA VREDNOSTI 

MATERIJALNA ŠTETA 

     

OPASNOST ZA LJUDE  LJUDSKE ŽRTVE 

     

2  VREME INTERVENCIJE         

3  REAKCIJSKO VREME ZAŠTITNOG SISTEMA         

 Prema  stručnom  uputstvu  o  kategorizaciji  radnih  organizacija  i  objekata,  a  prema  stepenu ugroženosti od požara, objekat spada u kategoriju MALE požarne ugroženosti.      

3.4 Kategorizacija objekata prema požarnom  opretećenju     Uzimajući  u  obzir  proces  rada,  namenu  objekta,  broj  ljudi  koji  borave  u  objektima  i fizičko‐hemijske osobine materijala koji  se nalaze u objektu, može  se konstatovati da objekat nije ugrožen od požara pri propisanom režimu rada.    Specifično  požarno  opterećenje  je  izraženo  toplotom  svedenom  na  1 m2  površine  te prostorije i isto se računa po SRPS U.J1.030, a po formuli    Pi = qi x Vi x Hi/S  gde je:      Pi ‐ specifično požarno opterećenje u KJ/m

2 

  qi ‐ prividna gustina materijala u kg/m3 

  Vi ‐ zapremina materijala u m3 

   S ‐ površina osnove u kvadratnim metrima (m2)    Hi ‐ kalorična moć u KJ/kg    U  račun  ulaze  svi  gorivi materijali  u  smislu  standarda  SRPS.U.J1.020  koji  su  sastavni delovi zgrade instalacija i opreme (nameštaja) i materijali za koje je zgrada namenski izgrađena.    Prema navedenom standardu definisane su tri grupe požarnog opterećenja: 

- nisko požarno opterećenje do 1000 MJ/m2 

- srednje požarno opterećenje je od 1000‐2000 MJ/m2 

- visoko požarno opterećenje je preko 2000 MJ/m2 

 

  U predmetnom objektu prostorije pripadaju različitim grupama požarnog opterećenja.  

Na osnovu EURO ALARMA u II delu, grupa 5, Zbirke saveznih propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija, specifično požarno opterećenje za apoteku sa skladištem je 837 MJ/m2, tako da objekat spada u grupu objekata sa niskim požarnim opterećenjem.  Shodno navedenom, objekat spada u grupu objekata sa niskim požarnim opterećenjem.     

3.5 Procena opasnosti od požara u pojedinim delovima objekta  Procena opasnosti od požara u objektu bazira na osnovu namene, funkcije, tehnoloških 

procesa i požarnog opterećenja.   Do požara u objektu može doći usled: 

− upotrebe otvorenog plamena (pušenje i sl.) − neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električnih uređaja i  instalacija − zagrevanja obrtnih delova mašina − upotrebe  rešoa,  grejalica  i  drugih  grejnih  tela  sa  užarenim  ili  prekomerno  zagrejanim 

površinama − upotreba uređaja  za  zavarivanje,  lemljenje  i  letovanje u  toku  izgradnje,  rekonstrukcije 

objekta i u toku radnog procesa − držanja i smeštaja materijala koji je sklon samozapaljenju − samoupale i upale prljavštine i masnoće u kanalima za ventilaciju − nekontrolisanog isticanja rastvarača, ulja iz kompresora frižidera i − podmetanja požara 

 Kako postoji realna opasnost od nastanka požara u objektu, projektom će biti predviđene mere zaštite od požara u skladu sa zakonom i pravilima struke. 

 

   

4 Koncepcije zaštite od požara   

Na osnovu procene opasnosti od požara u objektu, a u  skladu  sa  zakonom  i pravilima  struke usvojena je sledeća koncepcija zaštite od požara: 

Projekntim  rešenjem  je  omogućan  nesmetan  prilaz  specijalnim  vatrogasnim  i  spasilačkim vozilima u slučaju požara i hitne intervencije.  

Vatrogasnim vozilima omogućeno je da priđu objektu dve jedne strane  

Na  zidovima  kojima  se  pristupa  se  nalaze  prozori,  vrata  ili  drugi  slični  otvori.  Postojeće saobraćajnice imaju dovoljnu širinu za nesmetano kretanje i manevrisanje vatrogasnih vozila.  

Oko objekta nema rastinja koje bi eventualno moglo preneti požar van predmetne lokacije. 

Iz objekta u bezbedan prostor vodi izlaz sa zaokretnim vratima  

Stepen otpornosti prema požaru elemenata  i konstrukcija zgrade  je usklađen sa projektovanim stepenom otpornosti prema požaru pojedinih požarnih sektora objekta u skladu sa JUS.U.J1.240 

o Otpornost  prema  požaru  konstrukcija  tehničkih  prostorije  je  usklađena  sa  zahtevima projektne otpornosti prema požaru, odnosno sa zahtevima posebnih propisa za pojedine tehničke prostorije 

Stepen  otpornosti  prema  požaru  elemenata  i  konstrukcija  zgrade  koji  nisu  obuhvaćeni JUS.U.J1.240 je u skladi sa zahtevima JUS TP 21  

Obezbediti ventilaciju u prostorijama u kojima se koriste zapaljive tečnosti i čvrste materije da se ne bi stvorila eksplozivna atmosfera. 

Obezbediti regulaciju temperature u prostorijama u kojima se koriste zapaljive tečnosti  i čvrste materije  tako  da  ambijentalna  temperatura  ne  bude  niža  od  najniže  tačke  paljenja  zapaljivih materija. 

Obezbediti da se u toku tehnoloskog procesa izrade preparata sa zapaljivim supstancama, ne vrsi se  njihovo  zagrevanje,  da  one  ne  budu  u  kontaktu  sa  izvorom  toplote,    vec  da  se  dodaju pripremljenoj smesi nakon hladjenja, na hladno. 

EVAKUACIJA  o U predmetnom objektu su obezbeđeni putevi normalne i nužne evakuacije. o Za  normalnu  i  nužnu  evakuaciju  iz  dela  objekta  predviđeni  su  horizontalni    koridori  

dostupni iz svih prostorija u kojima borave lica o Kapacitet ovih koridora je  zadovoljavajući u odnosu na broj lica koji se evakuiše.  o Rastojanja  od  polaznog mesta  do  prvog  izlaza  prema  hodniku  (PI),  odnosno  izlaza  u 

slučaju  nužde  omogućavaju  brzu  evakuaciju. Rastojanje  od  prvog  do  etažnog  izlaza  je manje od 30 metara. 

o Minimalna širina otvora vrata je 0,92 cm u prostorijama u kojima boravi 10  lica, 1.00 m do 50 lica, a dvokrilna vrata ili više dvokrilnih dovoljno radvojenih vrata u prostorijama u kojima boravi do 200 lica.  

o Visina vrata je minimalno 205cm.  o Evakuacioni putevi označeni su znacima na svetiljkama protivpanične rasvete, tablama sa 

oznakama za usmeravanje i opremljeni alarnim instalacijama. Za  rukovođenje evakuacijom u objektu moraju biti  zadužena  lica koja  su  zaposlena u objektu. 

Uprava objekta je obavezna da sačini plan zaštite od požara u kome će biti sadržana detaljna zaduženja za  lica  koja  rukovode  evakuacijom,  kao  i  procedure  koje  moraju  sprovesti  zadužena  lica  u  slučaju požarnog  alarmiranja.    Zborno  mesto  evakuisanih  iz  objekta  je  udaljeno  oko  20m  od  objekta.    Na putevima evakuacije nije dozvoljeno bilo kakvo uskladištenje materijala kao i u pojasu 6m oko objekta.

5 Relevantni parametri zaštite od požara 

5.1 Podela objekta na požarne segmente i požarne sektore Prema tehnološkoj povezanosti i požarnoj opasnosti objekat je podeljen na požarne sektore:  Podrum PS1 – Prostorija za hidrocel PS2 – Ostava PS3 – Kotlarnica  Prizemlje PS4 – Apoteka P=74,11 m2  Od podruma do II sprata –  PS5 – Poslovni deo objekta – galenska laboratorija P=460,15 m2  Ventilacioni kanal predstavlja poseban vertikalno orijentisan požarni sektor.  Podela na požarne sektore prikazana je u grafičkom delu projekta.     

5.2 Određivanje stepena otpornosti prema požaru U  smislu  klasifikacije  zgrada  prema  nameni,  izdvojenosti  i  visini,  predmetni  objekat  pripada poslovnim zgradama spratnosti Po+P+2, visine manje od 30m, u odnosu na kotu saobraćajnice na koju je moguć pristup vozila sa automehaničkim lestvama, te se kategoriše prema prema SRPS TP 21. 

 KLASIFIKACIJI ZGRADE PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI 

Predmet projekta je poslovni objekat u nizu visine 7.10 m, tako da se objekat se klasifikuje kao NJ1.   

 KLASIFIKACIJA ZGRADE PREMA BROJU LICA KOJA BORAVE U ZGRADI I POVRŠINI POŽARNOG SEKTORA  

Procenjeni broj lica u objektu je 40 te je klasa P2.  Površina dominantnog požarnog sektora je 579 m2 te je klasa P2.  Prema klasifikaciji za NP1 i P2 iz tabele T2 SOP se dobija II stepen otpornosti prema požaru (MO – mala otpornost), saglasno SRPS U.J1.240. 

 

Zgrada  IS1  NS1  IS2  NS2  IS3  NS3  IP1 NP1  IP2  NP2  IP3  NP3 

NJ3 IJ1  NJ1  IJ2  NJ2  IJ3 

P1  II  II  III  III  III  IV  II  II  II  III  III  IV  IV 

P2  II  III  III  III  IV  IV  II  II  III  III  IV  IV  IV 

P3  III  III  III  IV  IV  IV  II  II  IV  IV  IV  IV  IV 

P4  III  III  IV  IV  IV  IV  III  III  IV  IV  IV  IV  IV 

P5  IV  IV  IV  IV  IV  IV  III  III  IV  IV  IV  IV  V 

P6  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  V  V 

P7  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  IV  V  V  V 

      

5.3 Minimalno potrebno vreme otpornosti na dejstvo požara konstruktivnih elemenata objekta 

  Otpornost  na  dejstvo  požara  konstruktivnih  elemenata  je  njihova  sposobnost  da  sačuvaju nosivost, onemoguće prodor vatre i da sačuva termičku izolaciju kada su izloženi dejstvu vatre (definicija po  standardima  ISO  834/1995  i  SRPS.U.J1.070).  Vreme  otpornosti  na  dejstvo  požara  konstruktivnog elementa, dela konstrukcije ili konstrukcije u celini predstavlja vreme u minutama za koje je obezbeđeno ispunjenje traženih zahteva   Postoje tri kriterijuma za obezbeđenje otpornosti na dejstvo požara: 

− KRITERIJUM STABILNOSTI: Konsturkcija, njen deo  ili pojedini elementi moraju sačuvati svojstvo nosivosti, odnosno ne smeju se srušiti u požaru, za vreme gašenja  ili neposredno posle gašenja požara 

− KRITERIJUM  INTEGRITETA:   U delovima konstrukcije  izloženim dejstvu požara ne  smeju nastati pukotine kroz koje bi plamen ili zapaljivi gasovi mogli prodreti u susednu prostoriju  

− KRITERIJUM  IZOLACIJE: Srednja temperatura na strani koja nije  izložena dejstvu požara ne sme porasti više od 140 ºC u odnosu na početnu temperaturu pre nastanka požara. 

Požarno opterećenje se utvrđuje na osnovu količina materija, toplotne moći te materije i površine koju zauzima materija shodno SRPS J1. 030 

Za materijale i konstruktivne elemente ugrađene u konstrukciju objekta minimalno potrebno vreme otpornosti  na  dejstvo požara  utvrđuje  se  saglasno  standardu  SRPS.U.J1.240  i  to  u  zavisnosti od  vrste građevinske konstrukcije, položaja u okviru objekta i usvojenog stepena otpornosti prema požaru.  

Minimalna  vremena  otpornosti  na  dejstvo  požara  za  različite  vrste  građevinskih  konstrukcija  u zavisnosti od tipova konstrukcija dati su u tabeli 1.  Tabela1. Stepeni i vremena vatrootpornosti pojedinih vrsta građevinskih konstrukcija Vrsta konstrukcije 

Metoda 

ispitivanja 

SRPS U. 

Položaj

 

 

Stepen otpornosti prema požaru (SOP) Otpornost prema 

požaru elemenata/konstrukcija zgrade 

I (NO) II 

(MO) 

III 

(SO) 

IV  

(VO) 

V  

(WO) 

Noseći zid  J1.090  Unutar 

požamih 

sektora      

1/4 1/2 1 1,5  2 

Stub  J1.100  1/4 1/2 1 1,5  2 

Greda  J1.114  — 1/4 1/2 1  1,5 

Meduspratna 

konstrukcija 

J1.110  —  1/4  1/2  1  1,5 

— 1/4 1/2 1/2  1 Nenoseći zid  J1 .090 

Krovna konstrucija  /  / — 1/4 1/2 1/2  1

Zid  J1.092  Na granici požarnih sektora 

   

1/4 1 1,5 2  3 

Meduspratna 

konstrukcija 

J1.110 1/4  1/2  1  1,5  2 

Vrata i klapne do 

3,6 m2 

J1.160 1/4  ¼  1/2  1  1,5 

Vrata > 3,6 m2  J1.160  1/4 1/2 1 1,5  2

Konstrukcija 

evakuacionoq puta 

  / negoriv 

materij1/2  1/2  1  1,5 

Fasadni zida)  J1.092  Spoljne 

konstrukcije 

— 1/2 1/2 1  1 

Krovni pokrivać6'  J1.140  — 1/4 1/2 3/4  1 

   

5.4 Potrebna količina vode za jedan požar   

1. Kategorija tehnološkog procesa     K – 4 2. Stepen otpornosti objekta       II stepen 3. Potrebna količina vode za jedan požar  

prema tabeli br. 2 u Sl.  listu SRJ br. 30/91  i podacima A, B  i C kao  i ukupne zapremine objekta do 3000 m3 potrebna količina vode za  jedan požar  iznosi 10l/sek  što  treba da obezbedi spoljna mreža. Potrebna količina vode za požarne potrebe u objektu q= 5 l/sek. prema tabeli 3 u Sl. listu SRJ br. 30/91 god.  

 5.1 Ventilacija prostorija 

U  ostavi  zapaljivih materija  u  podrumu  obezbeđena  je  prinudna  ventilacija  preko  postojećeg kanala i krovnog ventilatora.   Rad  sa  zapaljivim matrijama u  Laboratoriji  za  kontrolu obavlja  se u digestoru. Za   digestor  je obezbedjena odgovarajuca ventilacija.  

5.2 Odvođenje dima nastalog u požaru 

U predmetnom objektu se za odvođenje dima iz objekta previđa prirodna ventilacija.  

 

5.3 Izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti prema požaru 

 Žaluzine  i  sve  vrste  roletni  postavljenih  sa  spoljne  strane  pozora  moraju  biti  izrađene  od negorivog materijala.  Izolacija  i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mokri čvorovi mogu biti i od gorivog materijala (plastika, emajlirani tvrdi lesonit i sl.).  

5.4 Procena opasnosti od požara koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njemu koriste ili uskladištavaju 

U  objektu  nije  dozvoljeno  skladiranje  benzina,  rastvarača  i  lako  zapaljivih    i  eksplozivnih materija.   

6 Mere zaštite od požara u arhitektonsko‐građevinskom projektu  

6.1.1 Urbanističke mere zaštite Urbanističke mere zaštite od požara uslovljene su položajem objekta, koji je definisan u 

poglavlju koje se odnosi na lokaciju. Projekntim rešenjem je omogućan nesmetan prilaz specijalnim vatrogasnim i spasilačkim 

vozilima u slučaju požara  i hitne  intervencije. Postojeće saobraćajnice  imaju dovoljnu širinu za nesmetano kretanje vatrogasnih vozila.  

Na zidovima kolima se pristupa se nalaze prozori, vrata ili drugi slični otvori.  Oko  objekta  nema  rastinja  koje  bi  eventualno  moglo  preneti  požar  van  predmetne 

lokacije.  Iz objekta u bezbedan prostor vode najmanje dva izlaza.  

6.1.2 Arhitektonske i konstruktivne karakteristike objekta  Gradjevinsko  rešenje  objekta  je  takvo  da  obezbedjuje  usvojenu  vatrootpornost  (armirno betonske  konstrukcije,  zidovi,  stubovi,  armirano  betonska  medjuspratna  konstrukcija, odgovarajuće dimenzije i vrste materijala pregradnihi i obimnih zidova, itd.)  NOSEĆI ELEMENTI I KONSTRUKCIJE  Zidovi na granici požarnih sektora su od pune opeke i opekarskog bloka minimalne debljine d=25 cm i otporni prema požaru najmanje 60 minuta, a zidovi u podrumu 120 minuta. Međuspratne  konstrukcije  na  granici  požarnih  sektora  su  armiranobetonske  otporne  prema požaru najmanje 30 minuta, a iznad podruma 90 minuta. Noseći i fasadni zidovi su pune opeke i opekarskog bloka minimalne debljine d=25 cm i otporni su prema požaru najmanje 30 minuta.  Stubovi  i grede su od betona minimalne debljine d=25 cm  i otporni su prema požaru najmanje 30 minuta.  Međuspratne konstrukcije su armiranobetonske otporne prema požaru najmanje 30 minuta. Nosive grede i nenoseći unutrašnji zidovi moraju biti otporni prema požaru 30 minuta. Stepenice su od armiranog betona debljine 15cm i otporne prema požaru najmanje 30 minuta.  KONSTRUKCIJE NA EVAKUACIONOM PUTU su otporne prema požaru najmanje 30 minuta.  KROVNA KONSTRUKCIJA  je drvena  iznad međuspratne konstrukcije  i  ispod negorivog krovnog pokrivača od lima. Izolacija fasadnih plafona prema krovnoj konstrukciji je od mineralne vune.  Vrata prostorije za hidrocel su otporna prema požaru najmanje 90 minuta i imaju mehanizam za samozatvaranje. Vrata  tehničkih prostorija u podrumu  su otporna prema požaru najmanje 60 minuta i imaju mehanizam za samozatvaranje, a na spratu 15 minuta.  Sva protivpožarna  vrata moraju  imati  izveštaj o  ispitivanju  vrata  za  traženu otpornost prema požaru (SRPS U.J1.160) izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji.  Na delu krova prema putevima evakuacije je plafon od gipsanih ploča otporan prema požaru 30 minuta. Obloge ventilacionog kanala  su od gipsanih ploča otpornih prema požaru 30 minuta. Plafoni  i obloge kanala moraju  imati  izveštaj o  ispitivanju  za  traženu otpornost prema požaru (SRPS U.J1.160) izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji.  Sve  ostale  konstrukcije  objekta  koje  nisu  izdvojene  u  prethodnom  tekstu moraju  da  ispune uslove za II SOP.  U grafičkom delu projekta označeni su konstruktivni elementi objekta i njihova vatrootpornost. 

Vatrootpornost delova konstrukcije 

Određena na osnovu standarda za ispitivanje otpornosti prema požaru: SRPS U J1.090 – ispitivanje otpornosti zidova protiv požara SRPS U J1.100 – ispitivanje otpornosti stubova protiv požara SRPS U J1.110 – ispitivanje otpornosti međuspratnih konstr. protiv požara SRPS U J1.114 – ispitivanje otpornosti greda protiv požara SRPS U J1.140 – ispitivanje otpornosti krovnih pokrivača protiv požara SRPS U J1.160 – ispitivanje otpornosti vrata, prozora i poklopaca SRPS U J1.043 – ispitivanje otpornosti vrata, prozora i poklopaca SRPS U.J1.150:1993 – Ispitivanje otpornosti protiv požara – učešće visećih  plafona u zaštiti čeličnih nosača u podnim i krovnim sklopovima SRPS  U.J1.042/2000  i  SRPS  U.J1.043/2000  –  Povećanje  otpornosti  prema  požaru  čeličnih  konstrukcija ekspandirajućim premazima ili zaštitnim oblogama, prema SRPS U.E7.154/1997,  

TABELARNI PRIKAZ VATROOTPORNOSTI DELOVA KONSTRUKCIJE Materijal  Dim. (cm)  Vatrootpor‐

nost (h) Primedbe 

1.Zid od pune opeke  25 12 

6 1 

nemalterisan ‐ 

2.Zid od pune opeke  

12 12 

2 1 

obostr.malter. 1,5cm nemalterisan 

3.Dvoslojni zid od pune opeke  2x12 6 obostrano malterisan 

4.Zid od šuplje opeke  22 10 

2 1 

obostrano malterisan obostrano malterisan 

5.Zid od šupljih betonskih blokova  12 7,5 6 

2 1 0.5 

agregat  smrvljena opeka, šljaka 

6.Armirano betonski zid   10 7,5 22,5 18

2 1 6 4

agregat šljunak  opeka, šljunak opeka, šljunak opeka, šljunak 

7.Zid od nabijenog betona  12 10 7,5 10 

2 1 0.5 2 

agregat šljunak  agregat šljunak  agregat šljunak  agregat opeka, šljaka 

8. Armirano betonski stub   30x30 25x25 20x20 

2 1 0,5 

 

9. Armirano betonski stub sa oblogom   30x30 26x26

4(3) 2

 

10. Čelični stub obzidan opekom   12 7,5 5 

6 4 2 

debljina  opeke  i  betonske  ispune između zida i stuba  

11.Armirano betonska međuspratna konstrukcija  

18 15 12 10 9 

6 4 2 1 0,5 

 

12.Sitnorebrasta međuspratna  konstrukcija monta, fert, avramenko 

  2 1,5

sa donje strane omalterisana sa spuštenim plafonom 

13.Armirano betonska podvlaka  6 5 4 2,5 

4 2 1 0,5 

malterisano d=2 cm 

 

Materijal  Dim. (cm)  Vatrootpor‐nost (h) 

Primedbe 

14   Noseći zidovi od penobetona            

24 20 17.5 15 11.5 

3 2 1.5 1 0,5 

obostrano malterisan  

15.  Pregradni zidovi od penobetona   15 11.5 10 7.5

3 2 1.5 1

obostrano malterisan  

16.  Zid  sa  obostranom  oblogom  od  gips‐kartonskih ploča d=12.5 mm GKF 

10 12.5 15.0 

0,5 1.5 3.0 

obostrano po 1 ploča  obostrano po 2 ploče obostrano po 3 ploče 

17. Čelična krovna konstrukcija  zaštićena oblogom od gips‐kartonskikh ploča d=12.5 mm 

  0,5 1 1,5 

jedna gipskartonska ploča  dve gipskartonske ploče    

18.  Čelična  krovna  konstrukcija  –  rešetka zaštićena  premazima  za  metal otpornim prema dejstvu vatre (zavisno od faktora preseka F/V) 

0,2 0,3 0,5 0,6

0,5 1 1,5 2

debljina  premaza  prema  tehnologiji proizvođača  (npr. ADING, PROTHERM STEEL,  ...) 

19. Čelična konstrukcija zaštićena oblogom od vatrootpornih gips‐kartonskikh ploča d=20 mm 

  1,5   

dve gipskartonske ploče  ridurit ploče   

20. Sendvič krovni paneli sa ispunom od kamene vune  

6 8 10 15 20 

  obavezan atest proizvođača panela 

21. Sendvič fasadni paneli sa ispunom od kamene vune  

6 8 10 15 20 

  obavezan atest proizvođača panela 

22. Monolitni spušteni plafon sa podkonstrukcijom 

  0,5 1.5 

jedna ploča (GKF, AMF ili sl....) dve ploče  (GKF, AMF ili sl. ) 

23. Čelična konstrukcija zaštićena oblogom od vatrootpornih gipsanih ploča  

  1,50   

dve GKF ploče  ridurit ploče  

24. Čelična konstrukcija ‐ STUB zaštićen RIDURIT pločama u zavisnosti faktora preseka F/V  

po proračunu  1,50  

obavezan atest izvođača radova 

25. Čelična konstrukcija ‐ GREDA zaštićena RIDURIT pločama u zavisnosti faktora preseka F/V  

po proračunu  1,00  

obavezan atest izvođača radova 

25. Čelična konstrukcija ‐ GREDA zaštićena RIDURIT pločama u zavisnosti faktora preseka F/V  

po proračunu  1,00  

obavezan atest izvođača radova 

26. Kanal od čeličnog lima sa   oblogom od gipsanih ili FIREBOARD ili RIDURIT ploča 

 

  1,5  dve ploče FIREBOARD d=20 mm dve polče RIDURIT d=20 ili gipsane ploče ukupne debljine d=45 mm  

 ZAKLJUČAK  Rešenja  data  arhitektonsko  građevinskim  projektom  su  zadovoljavajuća  u  okviru  požarnih sektora. 

7 Mere zaštite u glavnom projektu hidrotehničkih instalacija  

7.1 Snabdevanje vodom  Snabdevanje  objekta  vodom  rešeno  je  priključkom  na  postojeću  vodovodnu  u  objektu  na postojeće vertikale ili postojeće razvode ispod ploče ili u podu.  Za  objekat  je  predviđeno  postojeće    merenje  sanitarne  potrošnje  vode  u  postojećem vodomernom oknu. Vodovodnu  mrežu  u  objektu  sačinjavaju:  horizontalni  razvodi  rešeni  ispod  ploče  etaža, vodovodne vertikale i ogranci koji povezuju pojedine sanitarne uređaje.  Hidrantska mreža objekta je postojeća i nije predmet ovog projekta. Vodovodne cevi za razvod tople vode u zidu dodatno obaviti slojem talasaste hartije. Na  dnu  svakog  ogranka,  postaviti  zajednički  propusni  ventil,  a  ispod  svakog  točećeg mesta propusni ventil sa točkićem ili kapom prečnika prema projektu.  Vodovodne  cevi  postavljene  ispod  plafona  i  vidljive  vertikale  pričvrstiti  za  plafon  dvodelnim obujmicama sa gumenim umetkom između obujmice i cevi, i zaštititi od eventualne kondezacije plaštom "Amstrong" sa lepljenjem spojeva.  Razvode  u mokrim  čvorovima  i  kuhinji  izvesti  tako  da  priključci  budu  u  ravni  finalne  obrade zidova . Posle  grube montaže,  vodovodnu mrežu  privremeno  zatvoriti  čepovima  i  ispitati  na  probni pritisak koji meren na najnižem mestu  treba da  iznosi najmanje 12 bara. O samom  ispitivanju sačiniti zapisnik koji treba da bude potpisan od strane nadzornog organa.  Pre puštanja u upotrebu celokupnu vodovodnu mrežu isprati i izvršiti dezinfekciju cevi u skladu sa  važećim  propisima.  Kao  dokaz  o  ispravnosti  vode  za  piće  iz  mreže  objekta  pribaviti odgovarajuće analize od strane ndležne ustanove za kontrolu vode na teritoriji grada.  HIDRAULIČKI PRORAČUN INSTALACIJE VODOVODA   S obzirom da se hidrauličko opterećenje nije povečalo u odnosu na postojeće stanje pritisak u mreži zadovoljava uslove korišćenja vodovodne i kanalizacione mreže.   Napomena : Korišćeni su podaci iz Glavnog projekta Vodovoda i kanalizacije Labaratorije u ul. Ratka Pavlovića iz 1977. godine.   

8 Mere zaštite od požara u glavnom projektu elektro instalacija   

Osnova  za  izradu  ovog  projekta  je  bio  projektni  zadatak  investitora,  glavni  arhitektonsko  ‐građevinski projekat, sa projektima vodovoda i kanalizacije , grejanja i tehničkih uslova u skladu sa važećim tehničkim propisima koji regulišu ovu vrstu projektovanja.  

 NAPAJANJE 

Celokupni  razvod električne energije u objektu  izvršen  je preko glavne  razvodne  table smeštene u prizemlju objekta. 

Za napajanje I sprata koristiće se postojeća razvodna tabla RT‐S odakle će se napajati još dve  novoprojektovane  razvodne  table  RT‐Sd  i  RT‐Sd1. U  postojećoj  razvodnoj  RT‐S  razvezati instalaciju prostorija koje se rekonstruišu. Napajanje novih razvodnih tabli izvesti kablovima tipa PP‐Y 5x6mm delom u zidu  ispod maltera, a delom kroz montažni zid  i plafon tipa knauf u PVC creva fi 23mm.    

Napajanje potkrovlja  izvedeno  je pomoću postojećih razvodnih tabli RT‐D  i RT‐P  iz kojih se napajaju nove RT‐Pd  i RT‐Dd. Napojne kablove privezati na postojeća  rezervna EZ postolja. Napajanje RT‐Pd i RT‐Dd biće izvedeno kablom tipa PP‐Y 5x6mm2 u zidu ispod maltera. 

Razvodne table na izraditi u kućištu od dva puta dekapiranog lima i ugraditi ih na zid na mestu predviđenim na crtežu i opremiti ih automatskim osiguračima za zaštitu strujnih krugova i odgovarajućim grebenastim prekidačem. Unutar tabli obeležiti strujne krugove i el. opremu.  

Na vratima ormana nalaze  se oznake  ‐ natpisi:  sa  spoljašne  strane nalazi  se  izlomljena crvena strelica i natpis »pažnja ‐ opasno po život« a sa unutrašnje strane »TN sistem« i oznake glavnih osigurača. 

  ZAŠTITA  Zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja obezbeđuju predviđeni automatski osigurači, 

dimenzionisani  prema  presecima  provodnika  i  predviđenim  potrošačima,  koji  se  stavljaju  na početku  svakog  strujnog  kruga  i  na  mestima  gde  se  smanjuje  trajno  dozvoljena  struja provodnika. Osigurači su tako dimenzionisani da se postiže selektivnost u instalaciji. 

Zaštita od opasnog napona dodira   u objektu će se  izvesti sa postojećim sistemom TN, što znači da se u instalaciji nula  i zaštitni vod vodde odvojeno, a u KPK izvršiti spajanje nultog  i zaštitnog voda . 

Za povezivanje dodatih novih razvodnih tabli  koristiće se šina izjednačenja potencijala u samim razvodnim tablama .  

Zaštita od slučajnog dodira delova pod naponom  izvedena  je zaštitnim  izolovanjem tj. pokrivanjem  delova  pod  naponom  izolacionim  materijalom  koji  može  da  se  ukloni  samo razaranjem.  Za  fabrički  izrađenu  opremu  izolacija  odgovara  JUS‐u.  Sva  grananja  vodova  pod naponom  izvedena  su  u  razvodnim  kutijama,  a  goli  slobodni  krajevi  vodova  završeni odgovarajućim stezaljkama.  EL. INSTALACIJA OSVETLJENJA 

Osvetljenje prostorija izvedeno je u svemu prema nameni. 

Instalacija  osvetljenja  izvedena  je  kablovima  PP‐Y  3x1,5mm2  u  zid  ispod  maltera.  Paljenje osvetljenja  izvedeno  je  pomoću  prekidača  u  prostoriji,  a  za  sanitarni  čvor  predvidjen  je  KIP prekidač za bojler i običan za osvetljenje.  Osvetljenje  trpezarije  izvedeno  je  sa  nadgradnim  plafonjerama  sa  običnim  sijalicama  a uključenje se vrši serijskim prekidačem na visini 1,5 met od gotovog poda, gde se pale plafonjere koje su prikazane na crtežu. Osvetljenje hodničkog prostora  i kancelarija izvedeno je fluo svetiljkama sa sjajnim rasterom, a uključenje  se  vrši  običnim  i  serijskim  prekidačima  montiranim  na  zidu  pored  ulaznih  vrata prostorija. Za  osvetljenje  još  su  predvidjene  i  fluo  svetiljke  sa mlečnim  difuzorom  i  to  u  prostorijama proizvodnje i spratu i kontrolne laboratorije na spratu. Instalacija osvetljenja u cistim prostorijama  izvedena  je ugradnim fluo svetiljkama sa metalnim kućištem  koje  je  plastificirano  u  beloj  boji.  Kao  celina  u  panelnom  sistemu  osiguravaju nepropusnost nadpritiska u cistom prostoru. Zaštita svetiljki izvedena je u IP 54, IP65 ili IP66.  

Svetiljke su postavljene u svemu prema šemi na crtežu datoj u prilogu.   

EL. INSTALACIJA TERMIJE U  svim prostorijama predviđene  su monofazne  i  trofazne  šuko priključnice za opštu upotrebu kao i potrebni izvodi za termičke potrošače. Monofazne priključnice su sa zaštitnim kontaktom i montirati  ih  u  zidu  na  visini  0,6m  od  poda,  osim  u  kuhinji  iznad  radnih  površina  priključnice montirati na 1,2m od poda. Takođe i prekidač za uključenje i isključenje niskomontažnog bojlera izvesti provodnicima tipa PP‐Y 3x2,5mm2, i montirati na visini 1,2m od poda, a priključak izvesti monofaznom šuko priključnicom na visini 0.6m od poda. U kuhinji i za potrebe mašina  je predviđena trofazna šuko priključnica za priključak el. šporeta. El.  instalaciju  monofaznih  šuko  priključnica  izvesti  provodnicima  tipa  PP‐Y  3x2,5mm2  ,  a trofaznih  priključnica,  provodnicima  tipa  PP‐Y  5x2,5mm2  položenim  u  zidu  ispod maltera.   U podrumu  je predvidjen priključak el.  kotla  kablom  tipa PP‐Y  5x6mm2  koji  se napaja  iz GRT u prizemlju objekta. U sanitarnim čvorovima su predviđeni izvodi za sušač ruku kablovima tipa PP‐Y 3x2.5mm.Izvode izvesti  na  1.2m  od  poda.  El.  instalaciju  priključnica  izvesti  provodnicima  tipa  PP‐Y  3x2,5mm2 položenim na zidu ispod maltera. El.  instalaciju bojlera izvesti kablom PP‐Y 3x2,5mm2, a izvode za direktan priključak  završiti na  visini 1.5met od poda,  i ostaviti  rezervu u kablu u dužini od 0.7met za direktan priključak bojlera.  

 INSTALACIJA TELEFONA 

Kablovi unutrašnjih telefonskih instalacija su tipa UTP 4x2x0,6mm2.  Instalacija telefona izvedena je UTP Cat 6 kablovima 4x2x0,6mm koji se vode kroz plastične cevi u  zid  ispod maltera, do Rack ormana u  kancelariji  .Od priključnog mesta na  I  spratu do Rack ormana provući kabl tipa IY(St)Y 10x2x0,6mm kroz PVC gibljivo crevo fi 16mm2.  Instalaciju računarske mreže takodje  izvesti UTP Cat 6 4x2x0,5mm2 kablovima od Rack ormana do RJ 45 priključnica u kancelariji. Izgled i sastav Rack ormana nije deo ovog projekta. 

  

INSTALACIJA PANIČNE RASVETE Za  slučaj  nestanka  mrežnog  napona  upotrebljene  se  svetiljke  za  paničnu  rasvetu  sa odgovarajućom oznakom koja treba da obezbedi nesmetan i bezbedan ulaz ljudi iz prostorija. Svetiljke su stalno priključene na napon od 220V opremljene su aku baterijama koje obezbeđuju trajni rad ove svetiljke u trajanju od 3h . Svetiljke su montirane na zidu  na visini 2.2m od poda, a njihova  instalacija  je  izvedena provodnicima  tipa PP 2x1,5mm2 položenim delom u  zidu  ispod maltera, a delom u montažni zid I plafon tipa knauf kroz PVC crevo fi 13,5mm.   

PROTIVPOŽARNA INSTALACIJA Instalaciju  protivpožarnog  sistema  izvesti  tako  da  se  u  slučaju  pojave  požara  može 

dostupno  i  blagovremeno  alarmirati  korisnici  objekta.  Za  slučaj  alariranja  pojave  požara  u objektu upotrebiće se ručni javljač požara. Ručni javljač požara tipa JPR‐01 montirati na zidu na visini 1,5m od poda. Alarmnu trubu montirati u prizemlju I na II spratu na zidu na visini 2,3m od poda,.  El.  instalaciju  ručnih  javljača  požara  izvesti  provodnicima  tipa  JH(St)H  1x2x0,8  kroz halogen  free gibljivo PVC crevo  fi 11mm, alarmne trube provodnikom  tipa NHXHX FE 180/E30 2x1,5mm2 položenim u zidu ispod maltera.  

Na zidu pored ulaznih vrata u prizemlju ugradiće se jednozonska protivpožarna centrala. Napajanje energijom mora biti  iz dva  izvora. Prvi  izvor  je električna mreža, a drugi‐  zaptivena (želatinozna) akumulatorska baterija. Pri nestanku energije  iz električčne mreže akumulatorska baterija  automatski  i  bez  prekida  preuzima  napajanje  stabilne  instalacije.  Autonomija  rada centrale  u  alarmnom  stanju  je  3h.  Otvori  za  prolaz    kablova  se moraju  obložiti  negorivima materijalom  iste  otpornosti  prema  požaru  kao  i  sama  konstrukcija  (  PLAMMAL‐om  )  radi sprečavanja širenja protivpožarne opasnosti. 

 GROMOBRANSKA INSTALACIJA 

Za  zaštitu  objekta  od  atmosferskog  pražnjenja  predvidjena  je  klasična  gromobranska instalacija mrežnog  tipa.  Instalaciju  čine  prihvatni  sistem  od  gromobranskih  hvataljki,  krovni prihvatni  vodovi,  odvodni  vodovi,  zemni  uvodnici  i  uzemljivač.  Prihvatni  sistem  objekta sastavljen  je  od  kombinacija:  prirodnih  komponenti  horizontalnih  oluka  i  krovnog  prihvatnog voda.  Na  krovnoj  ravni  krovni  prihvatni  vod  izraditi  od  trake  P20  FeZn  20x3mm  koja  je pričvršćena na krovnim potporama za slime i krov. Proračunom je dobijen III nivo zaštite, gde su odvodi udaljeni max 20 m, veličina okca 10 m. Hvataljka je izvedena po slemenu krova i popreko na krov kako bi se dobila okca potrebne veličine . Hvataljka  je  izvedena pocinkonanom trakom 20x3 mm  na  odgovarajuće  držače. Horizontalne  oluke  na  krovnoj  ravni  povezati  sa  krovnim prihvatnim  vodovima  trakom  P20  i  ukrsnim  komadom,  a  za  oluk  stezaljkom  za  oluk  P JUS.N.B4.908. Vrh spustnih vodova povezati stezaljkom za  lim krova.   Odvodne vodove  izraditi od trake P20 FeZn 20x3mm i postaviti ih na “T” potpore po zidu objekta. Odvodne vodove spojiti sa krovnim prihvatnim vodovima ukrsnim komadima, a završiti ih u kutijama za merni spoj. 

Merne spojeve uraditi na mestu prikazanim na planu gromobranske instalacije, na visini od 1,5m od nivoa terena i spojiti ih sa postojećim odvodnim vodovima i zemnim uvodnicima.   

 Zaključak : Električne instalacije su projektovane u skladu sa važećim tehničkim propisima i standardima iz ove oblasti.  

9 Mere zaštite od požara u projektu mašinskih instalacije           Za  potrebe  investitora  izrađena  je  investiciono‐tehnička  dokumentacija  ‐  glavni  projekat  instalacije  centralnog  grejanja,  lokalnog  hlađenja  (multisplit  VRV  sistemi)  i  održavanje nadpritiska  i  filtracija  prostora  galvanske  laboratorije  za  izvođenje  radova  na  adaptaciji  i investicionom održavanju prvog sprata i potkrovlja istočnog dela poslovnog objekta Po+P+1+Pk, u ulici Pantelejska br.81 u Nišu, investitora Zdravstvene ustanove „APOTEKA NIŠ“.          Za  zagrevanje ovog  objekta  zadržava  se  (u  prizemlju) deo  izvedenog  dvocevnog  sistema centralnog radijatorskog grejanja sa prinudnom cirkulacijom  tople vode (sistem 90/700 C), deo instalacije na I spratu i potkrovlju se prerađuje i dopunjuje shodno izmenama u AG projektu. Kao izvor  toplotne energije  za  zagrevanje ovog objekta koristi  se kotlarnica na električnu energiju smeštena u podrumu objekta. Pri tome se zadržavaju dva postojeća kotla od po 36 kW i dodaje još  jedan kotao za grejanje prostora na prizemlju,  I spratu  i potkrovlju. Za grejanje  izdvojenog prostora  prodajne  apoteke  ugrađuje  se  novi  odgovarajući manji  kotao  od  12  kW  komplet  sa cirkulacionom pumpom, ekspanzionim  sudom, ventilom sigurnosti  i pratećom armaturom, što ga čini posebnim nezavisnim sistemom. U prostorijama predmetnog objekta izveden je dvocevni sistem radijatorskog grejanja. Kao grejna tela korišćeni su aluminijumski člankasti radijatori tipa "Mural"    i  „Global Vox”  odgovarjućih  veličina  –  broja  članaka. Na  radijatorima  na  napojnom priključku  ugrađenii  su  radijatorski  ventili  sa  duplom  regulacijom  koji  imaju  mogućnost regulacije protoka i prigušenja viška napora. Na povratnoj vezi  ugrađeni su radijatorski navijci za regulaciju i isključenje grejnog tela. U okviru adaptacije postojećeg prostora postojeći radijatori se  demontiraju, čiste i ponovo montiraju na postojeće veze ili nove veze.     Horizontalna  razvodna  cevna mreža  izrađena  je od  crnih  čeličnih  cevi  i  vođena  je najvećim delom  ispod  plafona  prizemlja  sa  toplotnom  izolacijom  cevi  većih  dimenzija.  Zbog  izmene    i proširenja instalacije grejanja na spratu i potkrovlju kao i zbog dotrajalosti menja se kompletna cevna mreža objekta. Dispozicija cevne mreže data je u grafičkoj dokumentaciji. Razvodna mreža je  vođena  sa  usponom  ka  vertikalama  tako  da    se  odvod  vazduha  vrši  na  najvišim  delovima instalacije. Cevna mreža je jedinstvena ‐ zajednička za prizemlje, sprat i potkrovlje.         Osiguranje instalacije od toplotne dilatacije‐širenja vode u sistemu kao i održavanje pritiska ostvaruje se putem zatvorenih ekspanzionih posuda u navedenoj kotlarnici.          Povezivanje  radijatorskih grejnih  tela  sa horizontalnom  razvodnom mrežom ostvareno  je preko vertikalnih vodova i radijatorskih veza koji su izrađeni od crnih čeličnih navojnih cevi.           Hlađenje  pojedinih  prostorija    kao  i  grejanje  u  prelaznom  periodu,    omogućeno  je  „multisplit“  VRV  sistemima  sa  unutrašnjom  isparivačko‐ventilatorskom    i  spoljašnjom kompresorsko‐kondenzatorskom jedinicom. Pri tome su sprat i potkrovlje odvojeni kao posebni sistemi. Spoljašnje jedinice montiraju se na unutrašnjoj‐dvorišnoj strani objekta iznad terase kod ulaza  (dispozicija  prikazana  u  grafičkoj  dokumentaciji).Ovi  multisplit  mini  VRV  sistemi  omogućuju  priključenje više unutrašnjih jedinica i veće dužine cevovoda. Uz regulisani kapacitet i  potrošnja  električne    energije  je  znatno  smanjena.    Sve  spoljašnje  (kompresorsko kondenzatorske) jedinice locirane su tako da je omogućena njihova laka montaža i održavanje.  Dispozicija‐položaj opreme za grejanje i hlađenje prilagođena je  konfiguraciji objekta i data je u grafičkom prilogu ovog projekta. 

Za prostore  galenske  laboratorije  koji  imaju  tehnološke  zahteve  za održavanjem nadpritiska  i potrebnog  kvaliteta  vazduha  predviđen  je  poseban  sistem  za  i  filtraciju.Shodno  navedenim zahtevima  kondicionirani  vazduh  se  ubacuje  u  prostorije  sa  najvećim  nadpritiskom    i  putem regulacionih klapni prestrujava u prostorije sa manjim nadpritiskom sve do izlaza u hodnik koji je bez nadpritiska.  Iz hodničkog prostora  se  vazduh ponovo usisava  i  filtrira.  Sav  vazduh  koji  se ubacuje filtrira se hepa filterima u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta vazduha. Predviđena su 3 sistema  za  ubacivanje  vazduha  čime  se  pokriva  određena  grupa  prostorija  sa  potrebnim nadpritiskom. Prestrujavanje između prostorija sa različitim nadpritiscima se vrši se prestrujnim rešetkama  postavljenim  u  zidovima  ili  vratima.  Za  prostorije magacina  i merenja  hemikalija predviđen  je poseban  sistem odsisne  ventilacije. Vazduh  koji  se  izbacuje napolje pre  izlaza u atmosferu se prečišćava odgovarajućim filterom.  Za  rad  svih  termotehničkih  uređaja  predviđen  je  sistem  automatske  regulacije  i  nadzora  sa odgovarajućom  regulacionom  opremom,  senzorima,  izvršnim  elementima  koji  omogućuje praćenje rada sistema, registraciju i alarmna stanja. Ovaj projekat  rađen  je na osnovu  važećih propisa  i preporuka  za ovu  vrstu  instalacije. Ostali podaci koji su neophodni za  izvođenje nalaze se u tekstualnom  i grafičkom delu ove projektne dokumentacije.  Ventilacija prostorija u podrumu je postojeća nije predmet ovog projekta.  Mera zaštite pri zavarivanju u prostorijama objekta 

 U prostorijama objekta nije predviđeno rezanje, lemljenje i zavarivanje.  Prilikom  izvođenja  radova  ili  ako  se  ukaže  potreba  za  ovim  radovima  u  toku  eksploatacije 

objekta, izvođači radova su obavezni da se pridržavaju odredaba Uredbe o merama zaštite od požara pri izvodjenju radova zavarivanje, rezanjem i lemljenjem (Sl. glasnik SRS br. 50/79).  

Radovi sa zavarivanjem u prostorijama mogu se vršiti samo po odobrenju odgovornih osoba, uz uslov  da  su  izradjeni  pismeni  uputi  za  rad. Ova  obaveza  odnosi  se  na  sve  vrste  zavarivanja  (elektro, plinsko  i  dr.).  Nakon  prevoza  boca  s  kiseonikom  i  disugasa  radi  zavarivanja  u  objektu  iste  držati  na udaljenosti od 5m od mesta zavarivanja. Ukoliko se povremeno boce ostavljaju na dvorišnom prostoru, radi obavljanja radova, iste moraju biti zaštićene od sunčanih zraka. 

Pri radu s plinskim zavarivanjem mora se zabraniti: - Otvaranje‐zatvaranje ventila na bocama masnim krpama ili rukama, - Ispitivanje nepropusnosti boca, ventila  i priključnih naprava plamenom  ili užarenim 

predmetom (ove poslove obavljati samo uronjavanjem tih delova u vodu i sl.), - Vešanje na boce radna odela ili bilo kakve druge predmete, - Upotrebu  neispravnih  ili  oštećenih  namometara,  ventila,  cevi  ili  aparata  za 

zavarivanje, - Ostavljanje boce bez nadzora zavarivača. Zavarivanje  u  prostorijama  objekta  sa  povećanim  opasnostima  od  požara  može  se 

obavljati samo u onim slučajevima kada se delovi ne mogu na licu mesta demontirati  i kada se ne mogu zavariti  izvan prostorije. U slučajevima zavarivanja u okvakvim prostorijama  treba se pridržavati sledećeg: 

- Oceniti da li treba provetriti celu prostoriju, - Sve upaljive materije ukloniti iz prostorije, 

- Prema potrebi prostor na kome se vrši zavarivanje paravanom odeliti, - Dežurni vatrogasac dužan je da primeni sva pravila zaštite, - Obezbediti potreban broj vatrogasnih aparata na mestu zavarivanja. Po  završenom  radu  ventile  čvrsto  zatvoriti  na  bocama  i  na  samom  aparatu.  Osobe 

zaposlene  na  poslovima  zavarivanja  moraju  znati  rukovati  aparatima  za  gašenje  požara,  te moraju  biti  upućene  u  osnovne  požarne  opasnosti  i  pravila  zaštite  od  požara  sa  bocama, odnosno zavarivanju. Uredjaji za zavarivanje (boce sa pripadajućom armaturom, aparat, kolica) moraju biti atestirani i ispitani na osnovu važećih tehničkih propisa, standarda i pravilnika.

10 Mobilne instalacije i uređaji za gašenje požara 

Za gašenje početnih požara  se predviđa mobilna oprema, pri  čemu  se podrazumevaju  ručni  i prevozni aparati za gašenje požara.    Pri određivanju vrste , tipa, kapaciteta i broja aparata uzeti su u obzir sledeći kriterijumi: 

procena  ugroženosti  od  požara,  namena  objekta  i  prostorija,  korišćenje  gorivih  i opasnih materija, požarno opterećenje objekta i prostorija, moguće klase požara, 

ostali uslovi. 

  Aparati  sa  CO2  se  koriste  za  gašenje  požara  na  električnim  instalacijama,  uređajima  i opremi.  Aparati  se moraju  postaviti  na  vidljivom  i  pristupačnim mestima.  Pri  izboru mesta 

postavljanja aparata tipa CO2  , mora se  imati u vidu   da  isti ne bude  izložen direktnom dejstvu plamena na zid suda u požaru, što bi za posledicu moglo imati eksploziju suda.  

Prenosni  aparati  tipa CO2    i  S  se postavljaju na  visini ne  većoj od 1,5 m na  fabričkom držaču.  Svi  prenosni  i  prevozni  aparati  se moraju  obezbediti  od  neovlašćenog  premeštanja. Mesto postavljanja aparata se mora obeležiti bojom, trajno. 

Određivanje broja mobilnih aparata za gašenje požara.  n=2+(460‐150)/400=3 

 Podrum PS1 – Prostorija za hidrocel........................ Usvaja se 1 aparat tipa S9  PS2 – Ostava............................................. Usvaja se 1 aparat tipa S9  PS3 – Kotlarnica........................................ Usvaja se 1 aparat tipa S9   Prizemlje PS4 – Apoteka P=74,11 m2........................ Usvaja se 1 aparat tipa S9  PS5 – Poslovni deo objekta  Podrum ............................................... Usvaja se 1 aparat tipa S9  Prizemlje ............................................. Usvaja se 2 aparata tipa S9  Prvi sprat  .............................................Usvaja se 5 aparata tipa S9  Drugi sprat  ..........................................Usvaja se 3 aparata tipa S9  

 Ukupno 15 aparata tipa tipa S9. 

 

Ispunjenost opštih tehničkih uslova i preventiva 

- Ugrađeni  su glavni prekidači za nužno  isključenje električne energije u RO    smeštenim u odgovorajućim prostorijama. 

- U  objektu  su  postavljeni  unutrašnji  hidranti  sa  pratećom  opremom  u  svemu  prema grafičkim prilozima koji su deo ovog projekta 

- U objekat se ne smeju unositi sredstva koja povećavaju opasnost od požara. Ta sredstva su mazivo, boje, razređivači, sredstva za pranje i sl. 

- Pri  izvođenju  radova  rezanja,  lemljenja  i  zavarivanja  pridržavati  se  odredaba Uredbe  o merama zaštite od požara (sl. bl. RS br. 50/79) 

- Panik svetiljke ugrađene u svemu prema grafičkim prilozima koji su deo ovog projekta - Obezbediti da instalacijama mogu rukovati samo ovlašćena lica - Samo zadužena i ovlašćena lica mogu i moraju nadgledati rad instalacija u objektu. - Ne zakrčavati puteve evakuacije iz objekta  - Zabraniti pristup neovlašćenim licima u prostorije sa instalacijama i postrojenjima - Postavljanjem  mobilne  oprema  za  gašenje  požara  u  objektu,  omogućava  se  gašenje početnih požara. 

- Odabrana  oprema  je  principijelno  rasporedjena  u  grafičkom  prilogu  po mestu,  broju  i kapacitetu. U principu aparati se postavljaju na uočljivo  i  lako pristupačno mesto, uz zid  i neposredno pored vrata, najviše na 1,5 m od  tla  i međusobnom udaljenju ne većem od 20m. 

- Stalno  nadgledanje  stanja  ispravnosti  mobilne  opreme  za  gašenje  požara  i  kontrola potencijalnih izvora požara.  

- Periodična kontrola stanja  ispravnosti uređaja  i  instalacija u objektu  i uređaja za   gašenje požara.  

11 Opis evakuacionih puteva za spasavanje lica i imovine  U objektu su obezbeđeni putevi normalne i nužne evakuacije.  Za  normalnu  i  nužnu  evakuaciju  iz  objekta  predviđeni  su  koridori  hodnici  dostupni  iz  svih prostorija u kojima borave lica koji vode do izlaza iz objekta. Sva vrata na putevima evakuacije su zaokretna i otvaraju se u smeru evakuacije. Kapacitet hodnika  i  stepeništa  je  zadovoljavajući u odnosu na broj  lica koji  se evakuiše  što  je dokazano  proračunom.  Na  koridorima  evakuacije  se  ne  smeju  postavljati  ogledala  ili  slična oprema koja može da zbuni lica koja se evakuišu. Minimalna širina otvora vrata  je 0,92 cm u prostorijama u kojima boravi 10  lica, 1.00 m do 50 lica.  Minimalna visina vrata je minimalno 205cm. Otpornost  prema  požaru  konstrukcija  evakuacionih  puteva  je  minimalno  30  minuta  što  je zadovoljavajuće.  Rastojanje od prvog do etažnog, odnosno krajnjeg izlaza je manje od 30 metara. Evakuacioni  putevi  su  označeni  znacima  na  svetiljkama  protivpanične  rasvete  i  tablama  sa oznakama za usmeravanje. Svi putevi evakuacije, kao i vatrogasno požarni, ucrtani su i označeni u  grafičkoj  u  dokumentaciji.  Za  spasavanje  lica  i  imovine  kao  vatrogasno‐požarni  putevi  za kretanje vatrogasne opreme i vozila koristiće se javne saobraćajnice. Na fasadi objekta prema vatrogasnim putevima predviđeni su otvori koji moraju su pristupačni za  vatrogasnu  opremu  da  bi  se  pri  gašenju  požara  moglo  intervenisati  sa  spoljne  strane. Pristupni put i plato za intervencije ima kolovoz nosivosti najmanje 10 tona osovinskog pritiska. Zborno mesto evakuisanih iz objekta je udaljeno od objekta oko 20m. 

Na putevima evakuacije nije dozvoljeno bilo kakvo uskladištenje materijala kao  i u pojasu 6m oko objekta.  

   

12 PRORAČUNI  

12.1 Proračun požarnog opterećenja požarnih sektora 

Veličina požarnog opterećenja direktno utiče na preventivna rešenja sistema zaštite od požara i 

to arhitektonsko‐građevinskog rešenja, u smislu izbora građevinskih elemenata konstrukcije.  Osim  toga,  veličina  vrednosti  požarnog  opterećenja,  klase  požara  i  površine  štićenog 

prostora određuju vrstu sistema i sredstava za gašenje požara i količinu vatrogasnih aparata.   Na  osnovu  Zbirke  propisa  iz  oblasti  zaštite  od  požara  ‐  Grupa  IV  ‐  Prilog  2,  požarno opterećenje za prostore se ne proračunava, već se usvaja i iznosi:  ‐    Prostorija – Apoteka sa skladištem ..............Po=qR = 837 MJ/m2  ‐ nisko požarno opterećenje ‐    Prostorija – Laboratorija – hemijska .............Po=qR = 502 MJ/m2  ‐ nisko požarno opterećenje 

‐    Prostorije – Garderobe sa met. ormarima........Po=qR = 84 MJ/m2‐ nisko požarno opterećenje  

U  skladu  sa    SRPS U.J1.030 požarno opterećenje u    SVIM predmetnim prostorima  je  ‐ nisko požarno opterećenje (do 1 GJ/m2). 

 12.2 Proračun kapaciteta evakuacionih puteva u objektu 

 L=N/go;  go=g*τE; N ‐ broj lica u objektu = 50 lica  Računski broj lica N = 1.25 * 50 = 62 lica g=167 lica/m1*min  L=62/167 =0,37 m  Odredjivanje broja IZLAZA za usvojenu širinu 0.90 m  N=0,37/0.90 = 1 (jedan izlaz)   Ukupan broj izlaza u prizemlju je 3.  Ukupna širina izlaza je 0,9+0,9+0,9= 2,70 metara što je zadovoljavajuće.  U nivou prizemlja su za 50 lica previđena tri izlaza ukupne širine 2,70m.         

12.3 Proračun vremena potrebnog za evakuaciju iz objekta 

  Evakuacija podrazumeva udaljavanje osoba od ugroženog mesta do bezbednog mesta. Bezbedno mesto je mesto udaljeno najmanaje 5 m od izlaza iz objekta na ulici ili u prostranom dvorištu.   Parametri koji karakterišu evakuaciju su: 

polazno mesto  (PM), na  kome  se  zatiče osoba u  trenutku  saznanja da  je došlo do 

požara; 

prvi izlaz (PI), je izlaz iz prostorije ka hodniku; 

koridor evakuacije (KE), su prostori hodnika, stepeništa i sl; 

primarni  koridor  evakuacije  (PK),  je  koridor  koji  se  koristi  za  normalno  kretanje  u 

objektu ; 

etažni  izlaz  (EI),  su  vrata  na  izlazu  iz  hodnika,  otporna  prema  požaru,  ka  tampon 

prostoru stepeništa, komunikacijama; 

krajnji izlaz (KI), je izlaz iz objekta u spoljašnji prostor; 

brzina evakuacije (Ve), je projektovana vrednost brzine kretanja čoveka kroz koridor evakuacije; 

vreme  evakuacije  (Te),  je  vreme  od  početka  evakuacije  do  bezbednog  mesta  za 

evakuaciju.  

specifična  propusna  moć  (SPM),  je  broj  ljudi  koji mogu  da  prođu  prolaz  ili  izlaz 

određene širine u toku jednog minuta. Etape evakuacije su: 

I. etapa – od PM do PI; II. etapa – od PI do EI 

III. etapa – od EI do KI IV. etapa – od KI do bezbednog mesta 

   Dozvoljena vremena i brzine pri evakuaciji su: 

vreme pripreme za evakuaciju maksimalno 5 min za poslovne objekte. 

To  je  vreme  od  trenutka  saznanja  o  nastanku  požara  do  napuštanja  prostorije 

boravka; 

kretanje osobe u I etapi – maksimalno 30 sek – T1 

kretanje osobe u II etapi – maksimalno 60 sek – T2 

kretanje osobe u III etapi – maksimalno 3 min – T3 

brzina neometanog kretanja po ravnom podu V0=1,5 m/s 

brzina kretanja niz stepenište se koriguje sa kojeficijentom U=0,8  

za nailazak na vrata otvora manjeg od 1,6 m dodaje se 3 sek na svakih 10 lica 

za nailazak na stepenište dodaje se 2 sek na svakih 10 lica  za skretanje pod uglom većim od 60 doda je se 5 sek na svakih 10 lica 

   

PRORAČUN EVAKUACIJE  Proračun se radi za maksimalan broj od 50 lica koji se mogu naći u objektu.    Potrebno vreme za evakuaciju iz sale je:    Te = Tp + T1 + T2 + T3 + T4   Te = 300 + 30 + 60 + 180 = 570 sek = 9 min 30 sek  Vreme evakuacije po etapama: Proračun evakuacije sa polaznim mestom prostoriji br. 11 na drugom spratu: I etapa evakuacije od polaznog mesta (PM) do prvog izlaza (PI) t1  = 4,5 m :1.5 m/s = 3s ukupno trajanje 3 sek < 30 sek  II etapa evakuacije od prvog izlaza (PI) do krajnjeg izlaza (KI) t2  = 18 m :1.5 m/s = 12s vreme zadržavanja zbog nailaska na vrata t3= (12/10*3)=4s niz stepenice t4=18m/1.2 m/s = 15s vreme zadržavanja zbog skretanja t5= (42/10*5)=20s ukupno trajanje 51 sek < 180 sek  etapa evakuacije od krajnjeg izlaza (KI) do bezbednog mesta  na ravnom hodu t5 = 20 m :1.5 m/s = 14s  

Te = 300 + 3 + 51 + 14  = 368  6 min 13 sek 

 Zaključak: Maksimalno vreme evakuacije  iz  sale  je   6 minuta  i 13  sekundi,  što  je manje od potrebnog vremena za evakuaciju od 9 minuta i 30 sekundi.    S obzirom, na vreme dobijeno u predhodnom proračunu za evakuaciju  lica u slučaju požara, kao  i da  su predviđene dovoljne  širine  i pravilan  raspored krajnjih  izlaza,  zadovoljeni  su  svi uslovi  za  bezbednu  evakuaciju  svih  lica  iz  predmetnog  objekta.  Udaljenost  od  izlaza  iz 

prostorija do stepeništa ne prelazi 30 metara. Smer evakuacije unutar objekata prikazan je u grafičkom delu projekta. Putevi evakuacije obeleženi su antipanik rasvetom na putevima prema izlazu iz objekta.  

     

12.1 Proračun gromobranske instalacije  Izbor nivoa zaštite gromobranske instalacije  Izbor nivoa zaštite mora biti određen shodno zahtevima IEC 1024-1-1 kako bi se definisala potrebna efikasnost projektovane gromobranske instalacije, odnosno dobili ostali neophodni parametri za projektovanje zaštite. U donjoj tabeli date su veličine efikasnosti, rastojanja okca i temene vrednosti prve povratne struje pražnjenja za ta rastojanja pražnjenja odnosno za svaki od propisanih nivoa zaštite.

Nivo zaštite Efikasnost E

Širina okca

mreže(m)

Temena vrednost prve povratne

struje pražnjenja I (kA)

1 2 3 4 nivo I sa

dodatnim merama zaštite

E >0.98

nivo I 0.98 E 0.95 5 2.8 nivo II 0.95 E 0.90 10 5.2 nivo III 0.90 E 0.80 10 9.5 nivo IV 0.80 E 0 15 14.7

Zahtevna efikasnost gromobranske zaštite računa se po izrazu:

Nd

NcE 1

gde je: Nc - usvojena učestalost groma u štićeni objekat, odnosno maksimalni usvojeni srednji usvojeni godišnji broj udara groma, koji mogu prouzrokovati oštećenja Nd - učestalost direktnih udara groma u objekat, odnosno srednji godišnji broj direktnih udara groma koji prouzrukuju oštećenja objekta .

Usvojena učestalost udara groma u svaki od štićenih objekatabiće dobijena na bazi sledećih podataka:

- Karakteristika konstrukcije objekta, koeficijent C1 - Sadržaj objekta, koeficijent C2 - Namena objekta , koeficijent C3 - Posledice od udara groma, koeficijent C4,

a, računa se po jednačini:

CNc

3103

gde je: C = C1 x C2 x C3 x C4

a svaki od koeficijenata C1 do C4 određuje se iz tabele V1 doV4 (IEC 1024-1-1 prilog B) Nc - usvojena učestalost groma u štićeni objekat, odnosno maksimalni usvojeni srednji godišnji broj udara groma, koji mogu prouzrokovati oštećenja. Učestalost direktnoig udara groma u predmetni objekat dobiće se iz izraza: Nd = Ng x Ae x 10-6 gde je: Ng - prosečna godišnja učestalost udara groma po km2 za regiju u kojoj se nalazi štićeni objekat Ae - ekvivalentna prihvatna površina štićenog objekta u m2 Prosečna godišnja učestalost udara groma računa se po izrazu: Ng = 0.04 x Td1.25 gde je: Td - broj grmljavinskih dana u toku godine dana, takozvani izokeraunički nivo.

Ekvivalentna prihvatna površina računa se po izrazu: Ae = a x b + 6 x h x (a + b) + 9 x x h2

gde je: a - dužina objekta (m) b - širina objekta (m)

h - visina objekta (m)

Na osnovu ovako izabranog nivoa zaštite, a prema tablici 1. IEC 1024-1-1, usvaja se širina okca, a iz tablice 3 istog zakona srednja vrednost rastojanja spusnih provodnika.

Verovatnoća direktnog udara groma u štićeni prostor se znatno smanjuje postavljanjem pravilno konstruisanog prihvatnog sistema. Prihvatni system je pravilno postavljen na objektu ako odgovara zahtevima datim u tabeli JUS N.B4.801

Nivo zaštite

h(m) 20 30 45 60 [irina okaca mreže (m) R(m) (0) (0) (0) (0)

I 20 25 * * * 5 II 30 35 25 * * 10 III 45 45 35 25 * 10IV 60 55 45 35 25 20

OB[JW! B! C! I! Bp!! Ue Oh! Oe Lbsbl/!Pckflub Od Fs!

Ojw/!Hspn!

jsjob!

Pldb

Sbtu/!Qsbokf/

PCKFLUB!)n*! )n*! )n*! )n3*! !! !! !!

D

2!D

3!D

4!D

5! !! !!{bujuf! )n*! )n*!

Hbmfotlb!mbcpsbupsjkb! 38!

22-9!

22-1!

73:9-9! 47!

4-64!

1-133! 2! 2! 2! 2!

1-1141! 1-97! JJJ! 21! 31!

   

IZJAVA O ZADOVOLJENJU MERA ZAŠTITE OD POŽARA     

Na  osnovu  prikazanih  mera  i  tehničkih  rešenja  zaštite  od  požara  u  pojedinim 

poglavljima ovog glavnog projekta, utvrdjeno je da su zadovoljene mere zaštite od 

požara  u  tehničkoj  dokumentaciji  za  IZVOĐENjE  RADOVA  NA  ADAPTACIJI  I 

INVESTICIONOM  ODRŽAVANjU  PRVOG  I  DRUGOG  SPRATA  ISTOČNOG  DELA 

POSLOVNOG  OBJEKTA  Po+P+2  na  K.P.Br.  2152  K.O.  Niš  –  Pantelej  u  ulici 

Pantelejska br.81, Niš. 

                 ODGOVORNI PROJEKTANT:    Decembar 2013. god      mr. Samardžić Slobodan dipl. inž. građ.  

13 PREDMER I PREDRAČUN POTREBNIH APARATA ZA GAŠENJE

Poz. Naziv Jed. mere

KoličinaJed.cena (din), bez

PDV

Ukupno (din), bez PDV

1 Aparat  za  početno  gašenje  požara prahom,  pod  stalnim  pritiskom,  tipa S‐9  

kom  15  4,100.00  61,500.00 

2

Oznaka  za  mesto  postavljanja aparata‐  Znak  „Vatrogasni  aparat (tip)“,  dimenzija  znaka  15x15  cm,sa dimenzionalno  srazmernim dopunskim  tekstualnim  delom, izrađen na PVC ploči   min. debljine 2 mm 

kom  15  600.00  9,000.00 

3

Metalna tablica dimenzija 400x300 mm. sa fluorescentnim natpisom  "U slučaju požara isključi struju" Nabavka, isporuka i montaža. 

kom  6  1,000.00  6,000.00 

4

Metalna tablica dimenzija 400x300 mm. sa fluorescentnim natpisom  "Nezaposlenim licima ulaz zabranjen" Nabavka, isporuka i montaža. 

kom  4  1,000.00  4,000.00 

5

Metalna  tablica  dimenzija  300x200 mm.  sa  fluorescentnim  natpisom IZLAZ Nabavka, isporuka i montaža.  kom  3  1,000.00  3,000.00 

Ukupno (din), bez PDV:  83,500.00 

LITERATURA   

Prilikom izrade ovog projekta zaštite od požara korišćeni su sledeći  zakoni, pravilnici, propisi, tehničke norme i standardi: 

 o Zakon o zaštiti od požara (Sl.glasnik RS broj 111/09.) o Zakon o planiranju i izgradnji objekta (“Sl. glasnik RS“, br. 72/2009)  o Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ 38/77, 11/80 i 38/80) o Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SFRJ br.13/76) o Zakon o zaštiti vazduha od zagadjivanja (Sl. list SFRJ 30/65) o Zakon o zaštiti na radu (Sl. glasnik SRS br. 42/91) o Uredba o merama zaštite od požara pri izvodjenju radova zavarivanje, rezanjem i 

lemljenjem (Sl. glasnik SRS br. 50/79) o Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Sl.list SRJ br. 

7/84), 

Uredba o merama zaštite od požara pri izvodjenju radova zavarivanje, rezanjem i lemljenjem (Sl. glasnik SRS br. 50/79) 

Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije (Sl. list SFRJ br. 29/87) 

Pravilnik o tehničkim normativima za spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara vodom (Sl.list SRJ br. 30/91), 

o Pravilnik o tehničkim merama za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara (Sl.list SFRJ br. 74/90) 

o Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta većeg rizika od požara (Sl. list SRJ br. 8/95) 

o Pravilnik o tehničkim propisima o gromobranima (Sl.list SRJ br. 13/76) o Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskih pražnjenja (Sl.list 

SRJ br. 11/96) o Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Sl.list SRJ br. 

53/88), o Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara (Sl.list SRJ br. 24/87.), o Tehnički uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada (Sl.list br. 3/80) SRPS U I5.600, o Pravilnik o tehničkim merama za toplotnu energiju u zgradama (Sl.list SRJ br. 28/70), o Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta (Sl.list SRJ br. 

62/73), o Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda o Pravilnik o zaštiti od zagadjivanja životne i radne sredine (Sl. glasnik SRS br. 8/73 i 31/77) o Pravilnik o maksimalno dozvoljenim koncentracijama štetnih materija u vazduhu okoline 

(Sl.glasnik SRS br. 31/78) o Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i uskladištenju i pretakanju 

zapaljivih tečnosti (Sl.list SRJ br. 24/71, 23/71), o Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje (Sl.list SFRJ br. 45/67) o Pravilnik o tehničkim normativima za pumpe i kompresore (Sl. list SFRJ br. 32/74) 

o Pravilnik o opštim tehničkim propisima za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem (Sl. list SFRJ br.19/59) 

o Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ br. 29/70 i 32/70) 

o SRPS  U J1 010   Definicija pojmova zaštite od požara o SRPS U J1 030    Požarno opterećenje o SRPS U J1 240    Konstrukcija zgrada prema otpornosti protiv požara o SRPS TP 21    Tehničke preporuke za projektovanje stambenih, poslovnih i javnih 

zgrada o SRPS U J1.042 Zaštita od požara, ekspandujući premazi o SRPS ISO 3941:1994  Klasifikacija požara prema vrsti zapaljivih materijala o SRPS Z C0 005 Klasifikacija materijala i robe prema ponašanju u požaru o SRPS Z C0 007 Klasifikacija zapaljivih tečnosti o SRPS U J1 220 Simboli za tehničke šeme o SRPS Z C0 012 Utvrdjivanje kategorije i stepena otpornosti materijala pri požaru o SRPS N.AO 826/86  ‐ Termini i definicije o SRPS NB.2.702/84  ‐ Opsezi napona o SRPS NB.2.730/84  ‐ Opšte karakteristike i klasifikacija o SRPS NB.2.741/89  ‐ Zaštita od električnog udara o SRPS NB.2.742/88  ‐ Zaštita od toplotnog dejstva o SRPS NB.2.743/88  ‐ Zaštita od prekomernih struja o SRPS NB.2.749/91  ‐ Posebni uslovi za zaštitu od električnog udara o SRPS IEC 60364‐5‐52:2008   ‐ Trajno dozvoljene struje o SRPS IEC 60364‐5‐54:2008   ‐ Uzemljenje i zaštitni provodnici o SRPS IEC 60364‐7‐701:2008 ‐ Prostorije sa kadom i tušem 

14  DOKUMENTACIJA KVALITETA UGRAĐENIH GRAĐEVINSKIH ELEMENATA, OPREME, UREĐAJA, INSTALACIJA GRAĐEVINSKIH   MATERIJALA 

Uredba o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) Uredba o načinu imenovanja i ovlašćivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda („Sl.list SFRJ“, br. 24/90) Naredbа o obaveznom atestiranju ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara („Sl. list SFRJ“, broj 61/83)

Izdavanje isprava o usaglašenosti Isprava o usaglašenosti je dokument kojim se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima

tehničkog propisa. Delom IV Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o

usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) propisani su vrste, sadržina i ko izdaje odrešene isprave o usaglašeni. Na osnovu sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti, za predmetni proizvod koji ispunjava propisane zahteve izdaje se odgovarajuća isprava o usaglašenosti u skladu sa tehničkim propisom. Isprave o usaglašenosti, koje se izdaju na osnovu tehničkih propisa, mogu biti:

1) Deklaracija 2) Sertifikat 3) Izveštaj o ispitivanju 4) druge isprave o usaglašenosti Deklaracija i Sertifikat mogu da, kao prilog, sadrže i izveštaje o ispitivanju na osnovu kojih su

izdati, ako je to predviđeno tehničkim propisom. Kad je tehničkim propisom utvrđena obaveza periodičnih pregleda tehnički složenih proizvoda,

tim propisom može biti propisana i obaveza izdavanja odgovarajućeg dokumenta radi potvrđivanja bezbednosti tokom njihovog veka upotrebe.

Deklaracija je isprava kojom proizvođač ili njegov zastupnik potvrđuje da: 1) su ispunjeni svi odgovarajući zahtevi iz tehničkog propisa 2) poseduje tehničku dokumentaciju, odnosno drugu dokumentaciju o ispitivanjima, kojom se

nesumnjivo potvrđuje ispunjenost zahteva iz tehničkog propisa 3) preuzima odgovornost za usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima, odnosno za

bezbednost proizvoda Deklaracija sadrži, naročito: 1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača ili zastupnika 2) jedinstveni identifikacioni broj proizvoda 3) opis proizvoda (može biti praćen fotografijom, ako je to odgovarajuće) koji sadrži naziv,

marku, tip, odnosno model ili druge podatke, radi bliže identifikacije proizvoda 4) naziv države u kojoj je proizvod proizveden 5) naziv tehničkog propisa na osnovu koga je ocenjena usaglašenost predmetnog proizvoda,

uključujući i broj službenog glasila Republike Srbije u kome je taj propis objavljen 6) podatke o primenjenim standardima ili tehničkim specifikacijama na koje se tehnički propis

poziva, a u odnosu na koje se izjavljuje da postoji usaglašenost 7) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za izdavanje Deklaracije u ime proizvođača

ili njegovog zastupnika 8) mesto i datum izdavanja Deklaracije

Osim ovih podataka, Deklaracija može da sadrži i druge podatke utvrđene posebnim tehničkim propisom.

Sertifikat je isprava kojom Imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa.

Sertifikat sadrži, naročito: 1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta Imenovanog tela koje je izdalo Sertifikat 2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti 3) naziv i broj Sertifikata 4) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača 5) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta podnosioca zahteva 6) naziv proizvoda koji je predmet sertifikata, uključujući i marku, tip, odnosno model ili druge

podatke radi bliže identifikacije proizvoda, kao i godinu proizvodnje 7) izričitu izjavu kojom se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa i

naziv tog propisa, uključujući i broj službenog glasila u kome je taj propis objavljen, odnosno izjavu kojom se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima primenjenih srpskih standarda

8) broj izveštaja o ispitivanju ili drugog odgovarajućeg izveštaja na osnovu koga je Sertifikat izdat 9) rok važenja Sertifikata, ako je to primenljivo 10) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za izdavanje Sertifikata 11) mesto i datum izdavanja Sertifikata Osim ovih podataka, Sertifikat može da sadrži i druge podatke utvrđene posebnim tehničkim

propisom. Izveštaj o ispitivanju je isprava kojom Imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je

proizvod usaglašen sa propisanim zahtevima. Izveštaj o ispitivanju sadrži, naročito: 1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta Imenovanog tela koje je sačinilo Izveštaj o

ispitivanju 2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti 3) naziv isprave (Izveštaj o ispitivanju), broj pod kojim je taj izveštaj sačinjen, kao i identifikaciju

svake strane izveštaja koja omogućava de se ona prepozna kao deo izveštaja, kao i preciznu identifikaciju kraja izveštaja

4) identifikaciju korišćene metode ispitivanja 5) opis, stanje i nedvosmislenu identifikaciju uzoraka koji su ispitivani, datum prijema uzoraka,

datume obavljanja ispitivanja, kao i plan i procedure uzorkovanja 6) rezultate ispitivanja sa, ako je potrebno, mernim jedinicama 7) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača 8) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta podnosioca zahteva 9) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za sačinjavanje izveštaja 10) mesto i datum izdavanja sačinjavanja izveštaja Osim ovih podataka, Izveštaj o ispitivanju može da sadrži i druge podatke utvrđene posebnim

tehničkim propisom. U slučaju priznavanja inostranih isprava o usaglašenosti primenjuje se Uredba o načinu

priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) Inostrana isprava ili znak usaglašenosti koji je izdat u skladu sa potvrđenim međunarodnim

sporazumom čiji je potpisnik Republika Srbija, važi u Republici Srbiji a na osnovu člana 3 Uredbe o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009).

Na traženje pravnih ili fizičkih lica, ministarstvo u čijem delokrugu je priprema i donošenje tehničkih propisa kojima se uređuju zahtevi za proizvode na koje se odnosi inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, daje mišljenje o postojanju potvrđenog međunarodnog sporazuma iz odnosno da li je određena inostrana isprava ili znak usaglašenosti izdat u skladu sa tim sporazumom.

Ako inostrana isprava ili znak usaglašenosti nije izdat u skladu sa potvrđenim sporazumom, a na osnovu člana 4 Uredbe o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”,

br. 98/2009), postupak za priznavanje važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti pokreće se, pre stavljanja proizvoda na tržište ili upotrebu u Republici Srbiji, na osnovu zahteva za priznavanje koji podnosi inostrani proizvođač ili njegov zastupnik, odnosno uvoznik.

Ispunjenost uslova za priznavanje važenja inostrane isprave utvrđuje Komisija koju, za oblast jednog ili više tehničkih propisa, obrazuje ministar nadležnog ministarstva, na osnovu člana 7 Uredbe o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009).

Komisiju sačinjavaju najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan predstavnik nadležnog ministarstva, predstavnik Akreditacionog tela Srbije i predstavnik iz reda stručnjaka iz oblasti koja je uređena odgovarajućim srpskim tehničkim propisom.

Članovi Komisije mogu imati zamenike. Po potrebi, u rad Komisije mogu se uključiti i drugi stručnjaci, izvan nadležnog ministarstva, za

oblast koja je uređena odgovarajućim srpskim tehničkim propisom. Radom Komisije rukovodi predstavnik nadležnog ministarstva. Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje, priloženih dokaza i utvrđenih činjenica,

utvrđuje da li inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, ispunjava uslove iz člana 8. Uredbe o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009).

Nadležni ministar donosi rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove koji se odnose na tehničke propise.

Uz zahtev za davanje mišljenja, nadležno ministarstvo dostavlja predlog rešenja o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti, sa obrazloženjem.

POSTUPAK ISPITIVANJA Postupci ispitivanja karakteristika građevinskih elemenata, opreme, uređaja, instalacija i

građevinskih materijala definisani su tehničkim propisima za ove grupe proizvoda uređaja ili instalacija: Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br.

53/88, 54/88, 28/95) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (“Sl. list SFRJ” br.

87/93) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para

("Sl. list SRJ", br.24/93) SRPS HD 60364-6:2012 Električne instalacije niskog napona - Deo 6: Verifikacija SRPS U.J1.043 - Zaštita od požara - Ekspandujući premazi za čelične konstrukcije-Tehnički

uslovi SRPS U.J1.090 - Tehnički uslovi zaštite od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti zidova

prema požaru SRPS U.J1.092 - Zaštita od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti protiv požara

požarnih zidova i nenosećih spoljnih zidova SRPS U.J1.140 - Zaštita od požara - Ispitivanje otpornosti krovnih pokrivača protiv dejstva požara

spolja SRPS U.J1.160 - Tehnički uslovi zaštite od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti vrata i

drugih elemenata za zatvaranje otvora u zidovima SRPS EN 12845 - Instalacije za gašenje požara - Automatski sprinkler sistemi - Projektovanje,

ugradnja i održavanje SRPS EN 12259-1 - Instalacije za gašenje požara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za

raspršivanje vode - Deo 1: Sprinkleri SRPS EN 12259-2 - Instalacije za gašenje požara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za

raspršivanje vode - Deo 2: Sklopovi mokrog alarmnog ventila, SRPS EN 12259-3 - Instalacije za gašenje požara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za

raspršivanje vode - Deo 3: Sklopovi suvog alarmnog ventila, SRPS EN 12259-4 - Instalacije za gašenje požara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za

raspršivanje vode - Deo 4: Hidromotorni alarmi, SRPS EN 12259-5 - Instalacije za gašenje požara - Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za

raspršivanje vode - Deo 5: Detektori protoka vode, SRPS EN 54-13:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 13: Ocenjivanje

kompatibilnosti komponenata sistema, SRPS EN 54-2:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 2: Oprema za

kontrolu i indikaciju, SRPS EN 54-2:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 2:

Oprema za kontrolu i indikaciju - Izmena 1, SRPS EN 54-21:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 21: Pojedinačna

oprema za prenošenje alarmnog signala i signala za upozorenje o grešci, SRPS EN 54-17:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 17: Izolatori za

kratak spoj SRPS EN 54-18:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 18: Ulazno-

izlazni uređaji SRPS EN 54-18:2008/AC:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 18:

Ulazno-izlazni uređaji - Ispravka Za javljače požara primenjuju se sledeći standardi:

SRPS EN 54-10:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 10: Detektori plamena - Tačkasti detektori

SRPS EN 54-10:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 10: Detektori plamena - Tačkasti detektori - Izmena 1

SRPS EN 54-11:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 11: Ručni javljači požara

SRPS EN 54-11:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 11: Ručni javljači požara - Izmena 1

SRPS EN 54-12:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 12: Detektori dima - Linijski detektori koji koriste optički svetlosni snop

SRPS EN 54-20:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 20: Usisni dimni detektori

SRPS EN 54-5:2011/A1:2011 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 5: Detektori toplote - Tačkasti detektori - Izmena 1

SRPS EN 54-7:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 7: Dimni detektori - Tačkasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, propuštanja svetolosti ili jonizacije

SRPS EN 54-7:2008/A2:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 7: Dimni detektori - Tačkasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, propuštanja svetlosti ili jonizacije - Izmena 2

Za uređaje za uzbunjivanje primenjuju se sledeći standardi: SRPS EN 54-23:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi- Deo 23:Požarni

alarmni uređaji- Vizualni alarmni uređaji, SRPS EN 54-24:2009 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 24:

Komponente sistema za glasovno upozorenje - Zvučnici SRPS EN 54-25:2009 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 25:

Komponente koje koriste radio-linkove SRPS EN 54-3:2011Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3: Požarni

alarmni uređaji - Sirene SRPS EN 54-3:2011/A1:2011 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3:

Požarni alarmni uređaj - Sirene - Izmena 1 SRPS EN 54-3:2011/A2:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3:

Požarni alarmni uređaj - Sirene - Izmena 2 Za izvore napajanja (akumulatore) primenjuju se sledeći standardi:

SRPS EN 54-4:2011 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4: Oprema za napajanje

SRPS EN 54-4:2011/A1:2011Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4: Oprema za napajanje - Izmena 1

SRPS EN 54-4:2011/A2:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4: Oprema za napajanje - Izmena 2

SRPS EN 50402:2011 Električni uređaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksičnih gasova ili para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju gasova

SRPS EN 50402:2011/A1:2011 Električni uređaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksičnih gasova ili para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju gasova - Izmena 1

SRPS EN 12101-1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za dimne barijere

SRPS EN 12101-1:2009/A1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za dimne barijere - Izmena 1

SRPS EN 12101-10:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja SRPS EN 12101-10:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja -

Ispravka SRPS EN 12101-2:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 2: Specifikacije uređaja za

prirodno odvođenje dima i toplote

SRPS EN 12101-3:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije ventilatora za prinudno odvođenje dima i toplote

SRPS EN 12101-3:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije ventilatora za prinudno odvođenje dima i toplote - Ispravka

SRPS EN 12101-6:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije sistema za natpritisak - Setovi

SRPS EN 12101-6:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije sistema za natpritisak - Setovi - Ispravka

SRPS EN 12101-7:2012 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 7: Kanali za odimljavanje SRPS EN 12101-8:2012 Sistemi za kontrolu dima i toplote- Deo 8: Klapne za kontrolu dima SRPS EN 1366-1:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 1: Kanali SRPS EN 1366-2:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 2: Klapne

otporne na požar SRPS EN 1366-3:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 3:

Penetracijske zaptivke SRPS EN 1366-4:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 4: Linearni

zaptivni spojevi SRPS EN 1366-5:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 5: Ventilacioni

kanali i okna SRPS EN 1366-6:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 6: Podignuti i

šuplji podovi SRPS EN 1366-7:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 7: Transportni

sistemi i njihovi zatvarači SRPS EN 1366-8:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za

odimljavanje SRPS EN 1366-9:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno

pregrađeni kanali za odimljavanje SRPS EN 81-58:2010 Bezbednosna pravila za konstrukciju i ugradnju liftova - Pregled i

ispitivanje - Deo 58: Vrata voznog okna, ispitivanje otpornosti prema požaru LABORATORIJE ZA ISPITIVANJE Laboratotrije za ispitivanje moraju biti akreditovane od Akreditacionog tela Srbije čijom

akreditacijom se utvrđuje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti.

TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROIZVODE I OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI Značenje sledećih izraza definisani su članom 3, Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i

ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09) 1. proizvod je svaki proizvod koji je, kao rezultat nekog procesa, izrađen ili na drugi način dobijen,

nezavisno od stepena njegove prerade, a namenjen je za stavljanje na tržište ili isporuku na tržištu 2. isporuka na tržištu je svako činjenje dostupnim proizvoda na tržištu Republike Srbije radi

distribucije, potrošnje ili upotrebe sa ili bez naknade 3. proizvođač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili lice koje se

predstavlja kao proizvođač stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi način

4. zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji, koje je proizvođač ovlastio da za njegov račun preduzima radnje iz ovlašćenja, a u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište Republike Srbije

5. uvoznik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji koje stavlja na tržište proizvod iz drugih zemalja

6. distributer je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji, koje je uključeno u lanac isporuke i koje u okviru obavljanja svoje delatnosti isporučuje proizvod, a nije proizvođač ili uvoznik

7. isporučilac je proizvođač, zastupnik, uvoznik ili distributer 8. ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se utvrđuje da li je proizvod, odnosno proces

proizvodnje usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima 9. telo za ocenjivanje usaglašenosti je privredno društvo, ustanova ili drugo pravno lice koje

sprovodi ocenjivanje usaglašenosti, odnosno obavlja poslove tehničke procene, uključujući etaloniranje, ispitivanje, sertifikaciju i kontrolu

10. isprava o usaglašenosti je deklaracija o usaglašenosti, izveštaj o ispitivanju, sertifikat, uverenje o kontrolisanju ili drugi dokument kojim se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima

11. imenovanje je odobrenje koje nadležni ministar daje telu za ocenjivanje usaglašenosti za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti za potrebe proizvođača, u skladu sa zahtevima iz tehničkog propisa

12. ovlašćivanje je odobrenje koje nadležni ministar daje telu za ocenjivanje usaglašenosti za obavljanje poslova tehničke procene, za potrebe organa državne uprave koji sprovodi ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa zahtevima iz tehničkog propisa

13. tehnička procena je ispitivanje, odnosno kontrolisanje proizvoda u skladu sa zahtevima tehničkog propisa, koje obavlja ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti za potrebe organa državne uprave

14. tehnička specifikacija je dokument u kome se utvrđuju tehnički zahtevi za proizvode i postupci ocenjivanja usaglašenosti, koji priprema stručna komisija koju obrazuje nadležno ministarstvo, a donosi ga ministar koji rukovodi radom ministarstva

NAČIN PROPISIVANJA TEHNIČKIH ZAHTEVA ZA PROIZVODE Način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode definisan je članovima 3,4,5,6,7 Zakona o

tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09) Tehnički propis priprema i donosi ministarstvo u okviru svog delokruga.

Tehnički zahtevi za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju se tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehničkog propisa na srpski standard, odnosno tehničku specifikaciju.

POSREDNO PROPISIVANJE TEHNIČKIH ZAHTEVA ZA PROIZVODE Tehnički propis se može pozvati na srpski standard na dva načina:

1. tehničkim propisom može se odrediti da je jedini način postizanja usaglašenosti sa zahtevima tog propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehnički propis poziva;

2. tehničkim propisom može se odrediti da je jedan od mogućih načina postizanja usaglašenosti sa zahtevima tog propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehnički propis poziva. Institut za standardizaciju Srbije dužan je da, na zahtev nadležnog ministarstva, dostavi

obaveštenje o tome da li za proizvod koji se uređuje tehničkim propisom postoji odgovarajući srpski standard ili predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni ili evropski standard.

PROPISIVANJE OBAVEZE OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI Propisivanje obaveze ocenjivanja usaglašenosti dato je u članom 9 Zakona o tehničkim zahtevima

za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09) a tehničkim propisom se određuje vrsta isprave o usaglašenosti koju je isporučilac dužan da izda ili obezbedi za proizvod pre njegovog stavljanja na tržište ili upotrebu.

POSTUPCI OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI Postupci ocenjivanja usaglašenosti utvrđuju se tehničkim propisom kojim se utvrđuje način

ocenjivanja usaglašenosti koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.

Na osnovu članova 18 i 19 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009)

Ocenjivanje usaglašenosti sprovodi se na osnovu modula koji su propisani tehničkim propisom, u skladu sa Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima broj 768/2008/EZ od 9. jula 2008. godine (Decision of the European Parliament and of the Council on a Common Framework for the Marketing of Products 768/2008/EC).

Tehničkim propisom se mogu propisati sledeći moduli ocenjivanja usaglašenosti: 1. Modul A - interna kontrola proizvodnje; 2. Modul B - pregled tipa; 3. Modul C - usaglašenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje; 4. Modul D - usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta procesa proizvodnje - obezbeđenje

kvaliteta proizvodnje; 5. Modul E - usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta proizvoda - obezbeđenje kvaliteta

proizvoda; 6. Modul F - usaglašenost sa tipom na osnovu verifikacije proizvoda; 7. Modul G - usaglašenost na osnovu pojedinačne verifikacije proizvoda; 8. Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garancije kvaliteta - potpuno obezbeđenje kvaliteta.

Osim ovuh modula ocenjivanja usaglašenosti, tehničkim propisom mogu da se propišu i drugi moduli ocenjivanja usaglašenosti. Pomenuti moduli ocenjivanja usaglašenosti mogu se primenjivati pojedinačno ili u kombinaciji, u skladu sa tehničkim propisom.

Izbor modula ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, vrši se u skladu sa sledećim kriterijumima: 1. vrsta proizvoda 2. vrsta i stepen rizika koji proizvod može da prouzrokuje

3. potreba da se proizvođaču omogući izbor između modula obezbeđenja kvaliteta i sertifikacije proizvoda, ako je obavezno učešće treće strane

4. izbegavanje propisivanja modula koji bi za proizvođača mogli da predstavljaju preveliko opterećenje u odnosu na bezbednosne zahteve utvrđene u tehničkom propisu Ako je jedan proizvod predmet više tehničkih propisa, tim propisima se obezbeđuje usklađenost

modula OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI KOJE SPROVODI PROIZVOĐAČ Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač negov zastupnik ili uvoznik i definiiše se

tehničkim propisom za određeni proizvod. Na osnovu člana 3 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) ako je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi proizvođač, tim propisom propisuju se i zahtevi vezani za internu kontrolu proizvodnje. Na osnovu sprovedenog postupka ocenjivanja usaglašenosti, proizvođač izdaje Deklaraciju o usaglašenosti, ako je proizvod koji je predmet ocenjivanja usaglašen sa propisanim zahtevima.

OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI KOJE SPROVODI IMENOVANO TELO ZA OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo definiiše se tehničkim propisom za

određeni proizvod. Na osnovu člana 4 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) Ako je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi Imenovano telo, ocenjivanje usaglašenosti se sprovodi na osnovu zahteva za ocenjivanje usaglašenosti koji se podnosi Imenovanom telu. Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa modulom ocenjivanja usaglašenosti koji je utvrđen tehničkim propisom.

Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa modulom ocenjivanja usaglašenosti koji je utvrđen tehničkim propisom na osnovu člana 7 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009).

Pri ocenjivanju usaglašenosti, Imenovano telo dužno je da: 1. sprovede ocenjivanje usaglašenosti samo u obimu koji je potreban, u skladu sa tehničkim

propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva 2. sprovede ocenjivanje usaglašenosti efikasno i ekonomično, u najkraćem mogućem roku i sa

najvećim stepenom stručnosti i profesionalizma 3. obaveštava podnosioca zahteva, na njegovo traženje, o stanju postupka ocenjivanja usaglašenosti i

eventualnim razlozima za kašnjenje, kao i da mu pruža druga potrebna obaveštenja 4. da obezbedi brzo i efikasno postupanje po prigovorima na rad i odluke Imenovanog tela u vezi sa

sprovođenjem ocenjivanja usaglašenosti 5. da zahteva od podnosioca zahteva samo informacije neophodne za sprovođenje ocenjivanja

usaglašenosti, kao i da obezbedi poverljivost svih informacija pribavljenih tokom ocenjivanja usaglašenosti

6. kada obavlja uzorkovanje, to uzorkovanje ne vrši na način kojim se stvaraju nepotrebne nepogodnosti podnosiocu zahteva Na osnovu sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti na osnovu člana 8 Uredbe o načinu

sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009), za predmetni proizvod koji ispunjava propisane zahteve Imenovano telo izdaje odgovarajuću ispravu o usaglašenosti, u skladu sa tehničkim propisom i obimom poslova koji je utvrđen rešenjem o njegovom imenovanju.

Imenovano telo ne može da izda ispravu o usaglašenosti za svoje proizvode, proizvode koje uvozi, odnosno kupuje.

Imenovano telo na osnovu člana 15 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009) dužno je da vodi evidenciju o izdatim i oduzetim ispravama o usaglašenosti, ograničavanju važenja izdatih isprava o usaglašenosti, kao i o odbijanju izdavanja isprava o usaglašenosti.

Imenovano telo dužno je da čuva dokumentaciju o rezultatima ispitivanja i druge podatke, kao i tehničku i drugu dokumentaciju u vezi sa sprovedenim postupkom ocenjivanja usaglašenosti i izdatom ispravom o usaglašenosti, u roku od 10 godina od dana izdavanja isprave o usaglašenosti, odnosno od dana svakog pojedinačno sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti, ako tehničkim propisom nije drugačije određeno.

OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI KOJE SPROVODI ORGAN DRŽAVNE UPRAVE Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave (nadležni organ) definiše se

tehničkim propisom za određeni proizvod. Na osnovu člana 17 i 17 Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br. 36/09).

Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave, a kada za potrebe tog organa tehničku procenu vrši telo za ocenjivanje usaglašenosti, to telo mora da ispunjava zahteve iz tehničkog propisa u smislu člana 12. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).

ULOGA AKREDITACIJE U OCENJIVANJU USAGLAŠENOSTI Pri donošenju rešenja o imenovanju ili ovlašćivanju tela za ocenjivanje usaglašenosti smatra se da

telo za ocenjivanje usaglašenosti koje ima akt o akreditaciji ispunjava propisane zahteve u meri u kojoj su obuhvaćeni obimom akreditacije, uzimajući u obzir postupke ocenjivanja usaglašenosti i proizvode obuhvaćene akreditacijom.

PRIJAVLJIVANJE TELA ZA OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI Ministarstvo nadležno za poslove koji se odnose na tehničke propise, na predlog nadležnog

ministarstva, vrši prijavljivanje imenovanog, odnosno ovlašćenog tela za ocenjivanje usaglašenosti odgovarajućoj međunarodnoj organizaciji u skladu sa pravilima potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija.

Obaveze proizvođača, uvoznika proizvoda, obaveze distributera proizvoda, obaveze vlasnika proizvoda u upotrebi definisane su poglavljem IV Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09) i Proizvod se stavlja na tržište, odnosno isporučuje na tržištu samo ako je usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako je označen u skladu sa propisima i ako ga prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.

Važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti Isprave o usaglašenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti i znaci

usaglašenosti izdati u inostranstvu važe u Republici Srbiji, ako su izdati u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija.

Nadležni ministar može priznati važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti kojima se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa inostranim tehničkim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine, koji su određeni zahtevima srpskog tehničkog propisa.

KONKRETNI ZAHTEVI U VEZI ISPRAVA O USAGLAŠENOSTI ZA MATERIJALE, KONSTRUKCIJE, INSTALACIJE I OPREMU I UREĐAJE KOJI SU PREDMET PROJEKTA Svi materijali, konstrukcije, instalacije i opremu i uređaji koji se koriste u cilju zaštite objekata

požara mоrаju imаti važeće isprave o usaglašenosti, pojedinačne sertifikate kojima se dokazuje kvalitet ugrađenog materijala i opreme (deklaracije proizvođača), odnosno izvršenih radova (probne kocke, provere kvaliteta nasutih podloga i dr.), kao i posebni sertifikati koje izdaju imenovana tela, a odnose se na ispravnost odgovarajućih sistema instalacija i opreme kao na primer:

Sertifikat o otpornosti prema požaru zidova na granicama požarnih sektora u skladu sa standardom SRPS U.J1.090 i SRPS U.J1.092 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela

Sertifikat o otpornosti prema požaru negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na granici požarnog sektora u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela.

Zapisnik o pregledu ugrađenih negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na granici požarnog sektora izrađenih u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11 izdatim od strane ovlašćenog pravnog lica.

Sertifikat o otpornosti prema požaru panela krovnog pokrivača u skladu sa standardom SRPS U.J1.140 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela

Sertifikat za kanale otporne na požar sistema za odvođenje dima i toplote u skladu sa standardima SRPS EN 1366-8 i SRPS EN 1366-9 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela

Sertifikat za klapne otporne na požar sistema za odvoćenje dima i toplote u skladu sa standardima SRPS EN 1366-2 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela

Sertifikat za ventilatore sistema za odvođenje dima i toplote u skladu sa standardima SRPS EN 12101-3 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela

Sertifikat za ventilatore sistema za nadpritisak u skladu sa standardima SRPS EN 12101-6 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela

Stručni nalaz o pregledu, merenju i ispitivanju električnih instalacija objekta u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br. 53/88, 54/88, 28/95)

Izveštaj o funkcionalnom ispitivanju protivpaničnog osvetljenja Stručni nalaz o pregledu i ispitivanju instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja

(gromobranske instalacije)

Izjava da je instalacija sistema za dojavu požara izvedena prema projektnoj dokumentaciji, potpisana od strane nadzornog organa i ovlaščenog izvođača radova u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara

Zapisnik o pregledu i ispitivanju sistema za dojavu požara izdat od strane ovlašćenog izvođača radova u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara

Sertifikat o ispitivanju tipa za ugrađene elemente i centralu sistema za dojavu požara u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 54-xx izdat od strane imenovanog tela

Sertifikat, sa nalazom o ispitivanju, o otpornosti prema požaru vrata vatrootpornosti 90 minuta u skladu sa standardom SRPS U.J1.160 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela

Izjava o usaglašenosti proizvoda izdata od strane stavljaoca na proizvoda na tržište (proizvođača ili njegovog zastupnika, uvoznika ili distributera) da su isporučena vrata otporna na požar u skladu sa standardom SRPS U.J1.160 izveštajima o ispitivanju izdatim od ovlašćene organizacije

Izveštaj o funkcionalnom ispitivanju sistema ventilacije i sistema odvođenja dima i toplote, potpisan od strane nadzornog organa i ovlašćenog izvođača radova koji poseduje licencu u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara

Zapisnik o hidrauličkom ispitivanju instalacija sprinklera (gašenja požara raspršenom vodom) potpisan od strane nadzornog organa i izvožača radova koji poseduje licencu u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara.

Stručni nalaz o kontroli protočno kapaciteta i pritiska vode u hidrantskoj mreži sa zapisnikom o puštanju u rad postrojenja za povišenje pritiska hidrantske instalacije izdat od strane ovlašćenog pravnog lica.

Zapisnik o pregledu i ispitivanju vatrogasne opreme (Hidrantski nastavak dvokraki, obična mlaznica tip C, kosi ventil tip C, potisna spojka tip C) izdat od ovlašćenog pravnog lica.

Izveštaj o ispitivanju na hladni vodeni pritisak za potisno crevo tip „C” izdat od strane od ovlašćenog pravnog lica

Sertifikat za aparat za gašenje S-9A na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara („Službeni list SFRJ“, broj 61/83) izdat od strane imenovanog tela

Sertifikat za aparat za gašenje CO2-5 na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara („Službeni list SFRJ“, br. 61/83) izdat od strane imenovanog tela.

Garantni list o kontroli ispravnosti i servisiranju prenosnih aparata za gašenje požara izdat od strane ovlašćenog pravnog lica.

AKREDITACIJA Pojam akreditacije je definisan članom 2 Zakonom o akreditaciji („Sl. glasnik RS”, br. 73/2010)

i predstavlja utvrđivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za ocenjivanje usaglašenosti ispunjava zahteve odgovarajucih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda, i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti, kako bi se vršili određeni poslovi ocenjivanja usaglašenosti;

Akreditaciono telo Srbije (ATS) je jedino u Republici Srbiji kome se Zakonom o akreditaciji poverava obavljanje poslova akreditacije i utvrđivanje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti za obavljanje poslova: ispitivanja; etaloniranja; kontrolisanja; sertifikacije proizvoda; sertifikacije sistema menadžmenta; sertifikacije osoba.

Postupak akreditacije pokrece se na osnovu prijave koju podnosi telo za ocenjivanje usaglašenosti. Prijava sadrži ime, adresu i pravni status podnosioca prijave, jasno definisan traženi obim akreditacije, kao i druge podatke i dokumentaciju u skladu s pravilima akreditacije koja donosi ATS.

Poslovi za koje je potrebna akreditacija utvrđuju se zakonima i tehničkim propisima.

 

 

III GRAFIČKI PRILOZI