ZLOSTAVLJANJE (BRAČNOG) PARTNERA

Nasilje...

• Porodično zlostavljanje, takođe poznato kao nasilje u braku, nastaje kada jedna osoba u intimnoj vezi ili braku pokušava da dominira i kontroliše drugu osobu.

• Porodično zlostavljanje koje uključuje fizičko nasilje se zove porodično nasilje.

• Nasilje je skup ponašanja koja teže kontroli nad drugim licima upotrebom sile, zastrašivanjem i manipulacijom.

• Nasilje uvek podrazumeva zloupotrebu moći uodnosima koji se ne ogledaju na jednakosti.

Oblici nasilja u porodici

Najčešći oblici nasilja u porodici su:

• fizičko zlostavljanje,

• emocionalno zlostavljanje,

• seksualno zlostavljanje i

• materijalno-ekonomsko zlostavljanje.

Okidači

Nasilje sledi iz socijalno patoloških pojava kaošto su:

• alkoholizam,

• nezaposlenost,

• otuđenost,

• frustacija,

• duševna bolest ,

• poremećeni porodični i bračni odnosi i dr.

Prevalenca

Istraživanja u SAD-u:

• 22,1% žena doživi telesno zlostavljanje

• 7,7% žena siluje intiman partner

• 4,8% doživljava proganjanje

• 44-53% žena koje idu na bračne terapije je izloženo partnerovom nasilju

• 46-72% partnera koji su jednom počinili nasilje će ovaj čin i ponoviti

Posledice

• Rizik od telesnog povređivanja, • ubistva,• samoubistva, • nezadovoljstvo u vezi, • razvod, • mnoštvo psihičkih problema (depresija,

zloupotreba alkohola),• posttraumatski stresni poremećaj • i negativne posledice koje takvi odnosi imaju na

decu.

Muškarci VS Žene

• muškarci češće povređuju svoje partnerke

• žene češće imaju potrebu za medicinskom pomoći, izostaju s posla i više vremena provode u krevetu zbog zlostavljanja

• nasilje nad ženama uzrokuje i više psihičkih teškoća

• nasilje žena je najčešće odbrambeno ili osvetničko

• nasilje muškaraca instrumentalno

Ciklus nasilja

• Zlostavljanje

• Krivica

• Izgovori

• “Normalno” ponašanje

• Maštanje i planiranje

• Zamka

Prepoznavanje znakova upozorenja naporodično nasilje i zlostavljanje

Opšti znakovi porodičnog nasilja- osobe koji su zlostavljane mogu:

- Izgledati kao da se plaše da li će zadovoljiti svog partnera.

- Da se slažu sa svime što njihov partner govori i čini.

- Da se često javljaju svom partneru govoreći gde su i šta

rade.

- Primati česte, uznemirujuće telefonske pozive od svojih

partnera.

- Govoriti o naravi, ljubomori ili posesivnosti svog partnera

Osobe koje su fizički zlostavljane

- Imaju česte povrede, sa izgovorom da se desila neka "nesreća".

- Često izostaju sa posla, iz škole ili sa nekih društvenih događaja, bez obrazloženja

- Oblače se u odeću koja sakriva modrice iliožiljke (npr. nosi duge rukave u leto ili sunčanenaočare u zatvorenom prostoru)

Osobe koje su psihički zlostavljane:

• Imaju vrlo nisko samopoštovanje, čak iako suranije bili samopouzdani.

• Pokazuju velike promene po pitanju ličnosti(npr. otvorena osoba postaje povučena).

• Bivaju depresivni, uznemireni ili samo-destruktivni

KRIZA UZROKOVANA PARTNERSKIM NASILJEM

Efekti nasilja na žrtvu:

• Pretučene žene pate od psihičkih i zdravstvenih teškoća

• Često su na “rubu” jer zlostavljač trajno primenjuje taktiku psihološkog zastrašivanja

KRIZA UZROKOVANA PARTNERSKIM NASILJEM

Pence ukazuje na nekoliko takvih taktika:

• pretnje nasiljem,

• stalno nazivanje pogrdnim imenima,

• dugotrajno verbalno maltretiranje,

• kritikovanje ženinog izgleda,

• prigovaranje da previše razgovara sa majkom sa ciljem slabljenja ženinog samopouzdanja i delovanja

Kognitivna „pravila“

Trajan izvor stresa pretučenih žena su kognitivna “pravila” naučena iz različitih izvora:

• pripisivanje odgovornosti za nasilje,

• za održavanje postojećeg odnosa,

• kao i uverenje o ženinoj nesposobnosti da preživi van nasilnog odnosa

Postupci

• Žene budno paze na znakove nadolazećeg napada

• Neprekidno primenjuju postupke za izbegavanje nasilja

• Vode računa o tome da prikriju informacije o svojoj situaciji

Efekat zlostavljanja na zlostavljača

• fizičko zlostavljanje ima funkcionalnu vrednost (nasilje se održava pozitivnim ili negativnim potkrepljenjem)

• nasilni muškarci izbegavaju negativne posledice svojih postupaka i odgovornost prebacuju na drugoga

• umanjuju težinu svoje agresivnosti i negiraju vlastite postupke

• zlostavljač je na “rubu” zbog pretnji njegovog autoriteta u odnosu

• svet doživljava opasnim i pretećim mestom

UPRAVLJANJE KRIZOM UZROKOVANOM PARTNERSKIM

NASILJEM

Osnovna sredstva za upravljanje krizom:

- Spremnost da klijenta pitamo o nasilju

- Poznavanje ustanova za pomoć

- Jasan moralni stav da je nasilje loše i neprihvatljivo

- Spremnost na saradnju sa zlostavljačem, žrtvom ili sa oboje

Pretučena žena

Prikupljanje podataka: - Prikupljati podatke postupno (Kada se Vi i Vaš

partner svađate, kako on reaguje kad se naljuti?)Procena opasnosti:- Brown nabraja obeležja koja razlikuju pretučene

žene koje su ubile zlostavljača: učestalo, teško i povređujuće nasilje, seksualno zlostavljanje, zlostavljačev alkoholizam, njegove pretnje ubistvom i njen pokušaj samoubistva

- Dobar prediktor daljih napada su subjektivna predviđanja žene ili korišćenje Lestvice za procenu opasnosti (Campbell, 1986)

Reagovanje na prijavu

Važno je da terapeut jasno i nedvosmisleno kaže ženi:

- Da veruje u njenu priču,

- Da ona nije odgovorna za pojavu nasilja

- Da će to što je rekla ostati poverljivo

Planiranje sigurnosti

• Upoznavanje sa neformalnim oblicima podrške (porodica, prijatelji, crkva)

• Formalnim (sigurne kuće)

• Sistemima socijalne brige (osiguravanje smeštaja, materijalna pomoć)

Praktični koraci

• izbegavanje svađe sa nasilnikom

• prepoznavanje i izbegavanje opasnosti

• uvežbavanje plana bega

• skrivanje bitnih stvari i dokumenata

Praćenje

• Važno radi razgovora o ženinim kognitivnim preprekama odlaska iz nasilnog odnosa

• Posmatranje sigurnosti nakon napuštanja nasilnog odnosa

Vođenje evidencije

• žene su izložene velikom riziku od ubistva ili samoubistva

• pomno vođene beleške su nekada jedine službene informacije kao i potvrda da je žena pretrpela zlostavljanje

Nasilnik/zlostavljač

Prikupljanje podataka: - Postupno ispitivati o nasilju, tako da se olakša

otkrivanje i smanji mogućnost negiranja- Cilj je da zlostavljač preuzme odgovornost za

svoje postupke- Ako muškarac kaže da je njegova žena započela sa

nasiljem, zatražiti da preispitaju svoja uverenja, da li je njihovo nasilje samoodbrambeno ili uzajamno

- Važno je empatisati sa njegovim doživljajima ali i suočiti ga sa tim da je njegovo nasilje neopravdano

Planiranje sigurnosti i kontrole

• Cilj je zaustavljanje njihovog nasilja i postizanje sigurnosti partnerke

Koraci:

• kontaktirati žrtvu kako bi se sprovela nezavisna procena i provera nasilnikovih navoda,

• zlostavljača obavestiti o kontaktiranju žrtve i o poverljivosti podataka dobijenih od nje (radi sigurnosti žene)

• motivisanje muškarca da se uključi u tretman

Postupak za pomoć u obliku time out-a

• muškarac uči da prepozna unutrašnje i spoljašnje znakove ljutnje

• kada ih prepozna ukazuje ženi da će učiniti prekid kako bi se “smirio”

• preduzima korake za smanjenje uzbuđenosti i agresivnosti

• kada se smiri vraća se partnerki

Ukoliko dođe do razdvajanja od partnerke

Saradnja sa zlostavljačem uključuje dva koraka:

- Pomoći da se razdvajanje ne tumači kao pretnja već kao prilika da oboje porade na svojim teškoćama, pronađu sigurnost i zaustave nasilje

- Pomoći muškarcu da prepozna formalne i neformalne oblike socijalne podrške

Praćenje:

- Organizovati povremene susrete sa žrtvom radi provere zlostavljačevih iskaza

Vođenje evidecnije:

- Važno je voditi beleške o proceni nasilja, koracima preduzetim radi upozoravanja i zaštite mogućih žrtava

POZIVI U NOĆI: AKUTNE KRIZETerapeut može doći u situaciju da bude nazvan telefonom izvan dogovorenih termina, takvi pozivi obično se događaju tokom akutne, ekstremne krizne situacije

PRETUČENA ŽENA• proceniti njenu trenutnu sigurnost i odrediti jesu li

ona i njena deca bili napadnuti• ako je nasilnik u blizini postavljati zatvorena pitanja

kako ne bi iznosila pojedinosti pred uzrujanim partnerom

• ako on nije tu utvrditi da li zna kuda je otišao i kada će se vratiti, postaviti pitanja o povredama

• u krajnjem slučaju pozvati medicinsku pomoć

• važno je nastaviti sa planiranjem uspostavljanja sigurnosti (pronalaženje sigurnog mesta)

• pozivanje policije• socijalnog radnika• proceniti mogućnost pokušaja samoubistva ili

ubistva partnera• zakazati ponovni kontakt ili dopustiti ženi da

nazove kada se bude osećala sigurno (ponovni kontakt nakon akutne krize mora da se ostvari u naredna 24h)

Muškarac nasilnik

• Ukazati muškarcu da je savladao unutrašnje prepreke koje su mu stajale na putu (“Zaista mi je drago što ste pozvali”)

• Nakon uspostavljanja poverenja, utvrditi da li se dogodio napad i da li je u tom trenutku partnerka u blizini

Muškarac nasilnik

• Razgovor sa partnerkom i utvrđivanje da li postoje povrede

• Sa nasilnikom se razgovara o nužnosti izbegavanja nasilja i sprečavanju njegovog ponavljanja

• Podržati poziv kao pokazatelj snage budući da odgovorno preduzima korake protiv nasilja

PITANJA POVEZANA SA TERAPEUTOVOM SIGURNOŠĆU TOKOM UPRAVLJANJA KRIZOM

• Telesni napadi na terapeuta su vrlo retka pojava ali ipak treba preduzeti mere opreza

• Nema jednostavnog odgovora na pitanje šta učiniti ako do napada ipak dođe ali terapeut može naučiti različite zahvate namenjene sprečavanju pokreta i tehnike blokiranja

• Prevencija je najbolji pristup za uspostavljanje sigurnosti

ZAKLJUČAK

Osnovni cilj je oblikovanje plana uspostavljanja sigurnosti i kontrole:

- Sigurnost mogućih žrtava

- Odgovornost nasilnika za svoje nasilje

- Moguća odgovornost žrtve za preduzimanje koraka kako bi se uspostavila sigurnost

• Veoma je teško raditi na zaustavljanju nasilja jer to zahteva mnogo susreta kako bi se došlo do odgovarajućih rešenja i razrešenja krize

• Nekada se nasilje, bez obzira na trud, nastavlja, međutim kada žrtva pronađe sigurnost za sebe i za svoju decu i kada nasilnik zaista prestane sa zlostavljanjem, jako je puno toga postignuto i tada može započeti lečenje