of 159/159

Zlocin religije

  • View
    178

  • Download
    24

Embed Size (px)

Text of Zlocin religije

Li Strobel

Zloin religijeDa li je religija opijum za narod?Naslov originala: The Case for Faith Uvod RELIGIJA KAO IZAZOV ovek koji iole uvaava razum mora odbaciti biblijsko verova-nje u postojanje Boga. Dord H. Smit, ateista1 Biblijska religija nije iracionalan skok. Kada se objektivno razmot-re, tvrdnje iz Biblije su racionalne i dobro potkrepljene razumom i naukom. arls Kolson, teolog2 Vilijam Frenklin Grejam se vrsto uhvatio obema rukama za govor-nicu. Imao je osamdeset godina i borio se sa Parkinsonovom boleu, ali je ipak upro netremian pogled u mnotvo ljudi na skupu u Indijanapolisu i govorio vrstim i snanim glasom. U njemu nije bilo ni trunke kolebanja, neizvesnosti ili nejasnoa. Njegovo predavanje je u sutini bila ista ona jednostavna i direktna poruka koju je iznosio pedeset godina. Spomenuo je haos i nasilje u svetu, sa akcentom na muke, bol i pometnju u srcima ljudi. Priao je o grehu, o pratanju, o iskupljenju grehova, kao i o usamljenosti, oajanju i depresiji koje tite mnoge ljude, priao je o Bogu. Meutim, mnogi kada vide televizijski prenos gde masa ljudi se moli sa Bilijem Grejamom, oni odmahuju glavom. Sami sebi uz uzdah kau: Kada bi to bilo tek tako! Kad samo ne bi bilo toliko pitanja! Pitanja o Bogu su arlsa Templtona odvela do vrstog stava ogor-e-nog suprotstavljanja religiji (da ironija bude vea, on je nekada bio kolega i bliski prijatelj Bilija Grejama). Poput Grejama, i Templton je nekada davao snane poruke brojnim ljudima po velikim salama i pozivao je ljude da se posvete Bogu. Neki su ak govorili da e Templton na kraju kao teolog i predava zaseniti Grejama. Ali davno je to bilo. Bilo je to pre nego to su se pojavila teka pi-ta-nja. Danas je Templtonova vera iezla pod neprestanim pritiskom istrajne sumnje. Moda i zauvek. Moda.

OD VERE DO SUMNJE Bila je to 1949. godina. 30-ogodinji Bili Grejam nije ni bio svestan da e ubrzo doiveti svetsku slavu i uticaj. Da ironija bude vea, dok se spremao za svoj prvi jevaneoski pohod u Los Anelesu, estoko se borio protiv nesigurnosti i to ne u Boje postojanje ili Isusovu boansku prirodu, ve u najosnovnije pitanje da li moe potpuno da veruje onome to mu Biblija govori. Grejam je u svojoj autobiografiji rekao da se tad oseao kao da ga isteu na spravi za muenje. Ka Bogu ga je vukao njegov profesor teologije, koji je dobro poznavao savremenu teologiju i vrsto se oslanjao na Bibliju. U drugom smeru ga je vukao njegov 4 bliski prijatelj i kolega telog, 33-godinji arls Templton. Templton je, kako sm kae, postao religiozan petnaest godina ranije, poto je sve vie postajao zgaen nad svojim nainom ivota kao sportista u Torontu. Odmah poto se vratio sa jednog nonog provoda u jednom od ozloglaenih striptiz klubova, osetio se bedno i prljavo, otiao je u svoju sobu i kleknuo pored kreveta u mraku. Kako se kasnije prisea: Iznenada je bilo kao da me je neko ogrnuo crnim ebetom. U svaku misao i u celo telo mi se uvukao oseaj krivice. Do mene su jedino dopirale rei: 'Gospode, sii, sii...' A onda: Polako je poeo da se podie teret, teret koji je bio teak koliko i ja sm. Proao mi je kroz butine, trup, ruke i ramena i podigao se. Neizreciva toplina je poela da mi obliva telo. Kao da mi se svetlo upalilo u grudima i iistilo me... Jedva da sam se usuivao da diem, u strahu da ne promenim i prekinem taj trenutak. uo sam sebe kako tiho apatom ponavljam: 'Hvala ti, Gospode.' Kasnije sam mirno legao u krevet, usred 5 blistave radosti koja me je odasvud obasipala. Poto je ostavio novinarstvo i okrenuo se svetenikoj slubi, Templton je sreo Grejama 1945. na jednom okupljanju religiozne omla-dine. Njih dvojica su bili cimeri i nerazdvojni drugovi na odvanom putovanju po Evropi, gde su na smenu izlazili na govornicu na religioznim okupljanjima. Templton je osnovao crkvu koja je ubrzo prerasla svoje prostorije od 1200 mesta. American Magazine je izneo da je on 6 postavio nove standarde masovne evangelizacije. Uporedo se razvijalo i njegovo prijateljstvo sa Grejamom. On je jedan od malo ljudi koje sam voleo u ivotu rekao je 7 jednom prilikom Grejam biografu. Meutim, sumnja je ubrzo poela da izjeda Templtona. Kasnije se on prisea: Ja sam kroz preobraenje proao kao veoma mlad i zelen. Nedostajale su mi intelektualne sposobnosti i teoloka znanja koji su bili neophodni da podupru moju veru kada su kao to je bilo neizbeno poela da me mue pitanja i sumnje... Razumom sam poeo 8 da dovodim u pitanje, a ponekad i pobijam centralne take biblijske religije. KO E TRIJUMFOVATI? Sada dakle imamo skeptinog Templtona nasuprot profesoru teologije, koji je odvlaio svog drugara Bilija Grejama od stalnih uvera-vanja da se Bibliji moe verovati. Njegovi argumenti su bili: Bili, u zaostatku si pedeset godina. Ljudi vie ne prihvataju kao ti da je Biblija nadahnuta re. Vera ti je isuvie naivna. Grejam je kazao: Nisam dobio odgovor na sva pitanja, ali sam preao veliki most, 9 rekao je. Duboko u sebi sam znao da sam dobio duhovnu bitku koju sam vodio u dui. Bio je to presudan trenutak za Grejama. Meutim, za Templtona je takav razvoj

dogaaja predstavljao gorko razoaranje. On je poinio intelektualno samoubistvo, jer je zatvorio sebi um, izjavio je Templ-ton. Prema svome prijatelju je najvie oseao saaljenje. Njihovi ivoti su, sada ve na razliitim putanjama, poeli da se razilaze. Templtonov nain razmiljanja je uinio da mu vera bude protera-na. Ali da li su vera i razum zaista u nesaglasju? Da li je mogue istovremeno biti mislilac i ovek koji veruje u Bibliju? Neki ne veruju da je to mogue. Razum i religija su suprotnosti, odnosno dva uzajamno iskljuiva pojma: oni se ne mogu pomiriti, niti imaju dodirnih taaka, tvrdi ateista Dord H. Smit. Religija 10 predstavlja verovanje bez razuma odnosno uprkos razumu. Profesor teologije Bingem Hanter zauzima suprotno stanovite. On kae: Religija i vera su racionalan odgovor na dokaz da Bog otkriva samog sebe kroz prirodu, ovekovu 11 istoriju, Bibliju i svog vaskrslog Sina. Za mene je budui da sam veinu ivota proiveo kao ateista poslednja stvar koju elim naivna religija izgraena na krhkim temeljima mate i izmiljotine. Potrebna mi je religija koja je u saglasnosti sa razumom, a ne protivrena njemu; potrebna su mi verovanja koja su utemeljena na stvarnosti, a ne odvojena od nje. Potrebno je da jednom za svagda saznam da li biblijska religija moe da se odri uprkos svim preispitivanjima. Dolo je vreme da razgovaram licem u lice sa arlsom Templto-nom. OD TEOLOGA DO AGNOSTIKA Sa Templtonom sam se video oko osamsto kilometara severno od mesta gde je Bili Grejam odrao svoju seriju teolokih predavanja u Indijanapolisu, u modernoj visokoj zgradi u delu Toronta gde je ivela srednja klasa. Liftom sam se popeo do 25. sprata i pokucao na njegova vrata. U ruci sam nosio primerak najnovije Templtonove knjige, iji naslov ne ostavlja nikakvu nedoumicu u vezi sa njegovom duhovnom perspektivom. Knjiga se zove Oprotaj sa Bogom: moji razlozi za odbacivanje hrianske vere (Farewell to God: My Reasons for Rejecting the Christian Faith). Ova knjiga koja vrlo esto ima opor prizvuk nastoji da razori biblijska verovanja, strastveno ih napadajui da su zastarela, 12 evidentno netana i esto, u svojim razliitim oblicima, tetna po pojedince i drutvo. Templton se slui raznim ilustracijama u svom nastojanju da razori veru u Boga iz Biblije. Meutim, na mene je naroit utisak ostavio jedan dirljiv deo u kome je on govorio o stranoj Alzhajmerovoj bolesti, opisujui do tanina na kakav uasan nain liava ljude linog identiteta time to im unitava mozak i pamenje. Kako bi pitao se on Bog pun samilosti mogao da dozvoli da tako jeziva bolest mui svoje rtve i njihove najmilije? Odgovor je kako je on zakljuio jednostavan: ova bolest ne bi ni postojala kad bi postojao Bog pun ljubavi. Ali budui da ona postoji, to je jo samo jedan ubedljivi dokaz 13 da Bog ne postoji. Za ove-ka poput mene, kome je suprugina familija stradala od Alzhajmerove bolesti, bio je to argument koji je nosio znatan emocionalni naboj. Nisam znao ta da oekujem dok sam ekao pred Templtonovim vratima. Hoe li biti onako borben kao to je u svojoj knjizi? Hoe li biti ogoren prema Biliju Grejamu? Hoe li uopte da pristane na intervju? Kada je dva dana ranije u kratkom telefonskom razgovoru pristao na to, neodreeno je rekao da mu zdravlje nije dobro. Medlin Templton se upravo vratila iz bate gde je zalivala cvee i toplo me pozdravila.

Znam da ste doli ak iz ikaga, rekla je, ali arls je mnogo bolestan. ao mi je. Mogu da doem neki drugi put, ponudio sam se. Da vidim samo kako mu je, rekla je. Povela me je uza stepenice sa crvenim tepihom u njihov luksuzan stan, dok su joj za petama ile dve velike i ivahne pudlice. Spava jo od... U tom momentu se njen 83-godinji suprug pojavio iz svoje spavae sobe. Nosio je laganu, tamnosmeu kunu haljinu preko pida-me sline boje. Na nogama je imao crne papue. Njegova sve rea seda kosa bila je malo neuredna. Bio je mrav i bled, iako su mu sivo-plave oi izgledale ivahno i izraajno. Ljubazno mi je pruio ruku u znak pozdrava. Izvinite, molim vas, rekao je, istei grlo, ali mi nije dobro. Potom je dodao: Ja zapravo umirem. Od ega to bolujete? pitao sam ga. Odgovor me je presekao: Alzhajmerova bolest. Odmah sam se setio kako je pisao da je Alzhajmerova bolest dokaz da Bog ne postoji; najednom sam shvatio barem deo motiva za pisanje ove knjige. Imam je ve... da vidimo... ima li ve tri godine? rekao je, podiui obrve i okrenuvi se eni da ga podseti. Je li tako, Medlin? Ona je klimnula glavom: Da, duo, tri godine. Pamenje mi vie nije ono od nekad, rekao je. I, kao to moda znate, ova bolest je uvek fatalna. Uvek. Zvui patetino, ali je istina da sam dobio smrtnu presudu. Pre ili kasnije, umreu od nje. Ali e mi najpre uzeti pamet. Bledo se nasmejao. Bojim se da je ve poelo. Medlin to moe da potvrdi. ujte, ne bih da smetam, rekao sam. Ako vam nije do ovoga... Meutim Templton je insistirao. Uveo me je u dnevnu sobu, ureenu u savremenom stilu i jarko osvetljenu popodnevnim suncem, koje je prolazilo kroz zastakljena vrata kroz koja se mogla videti fantastina panorama grada. Seli smo na dve stolice sa jastuiima i za samo nekoliko minuta Templton je sakupio malo snage. Pretpostavljam da hoete da vam objasnim kako sam od teologa preao u agnostika, rekao je. Potom je opisao dogaaje koji su doveli do rastakanja njegove vere u Boga. To je i bilo ono to sam oekivao. Ali nisam ni sanjao kako e se na razgovor zavriti. MO SLIKE Templton se sada potpuno uneo u priu. Povremeno bih mogao da vidim posledice njegove bolesti, kao na primer kada nije mogao da se seti tanog redosleda dogaaja ili kada bi ponavljao ono to je ve rekao. Ali je najveim delom govorio teno i sa entuzijazmom, koristei impresivan renik, dok se njegov bogat i snaan glas podi-zao i sputao da naglasi odreenu stvar. Imao je aristokratski prizvuk koji je pokatkad zvuao gotovo teatralno. Da li je postojala neka konkretna stvar zbog koje ste izgubili veru u Boga? pitao sam na poetku. Zamislio se za trenutak. Bila je to fotografija u asopisu Life, rekao je naposletku. Zaista? rekao sam. Fotografija? Kako to? Malo je zamurio i pogledao u stranu, kao da u tom trenutku ponovo gleda sliku i prisea je se. Bila je to slika jedne crnkinje u severnoj Africi, objasnio mi je. Suoavali su se sa velikom suom. Ta ena je drala svoju mrtvu bebu u rukama i gledala gore u nebo sa najbespomonijim izrazom lica. Pogledao sam tu sliku i pomislio: 'Da li se moe

verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve to je ovoj eni trebalo bila kia?' Kada je naglasio re kia, digle su mu se guste sede obrve, a ruke pokazale prema nebu kao da je traio odgovor. Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj eni? preklinjao je, postajui ivlji i pomerajui se ka ivici stolice. Ko puta kiu? Ja ne; vi ne. On je puta ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, odmah sam znao da je nemogue da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipoto. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve to je bilo potrebno bila kia? Zastao je i ostavio da pitanje zajedno sa svojom teinom visi u vazduhu. Potom se ponovo naslonio u fotelju. To je bio vrhunac, rekao je. A onda sam poeo dalje da razmiljam o svetu kao Bojoj tvorevini. Poeo sam da razmiljam o poastima koje haraju po raz-nim delovima planete i ubijaju bez razlike i to vrlo esto i bolno sve ljude, obine, pristojne i pokvarene. I prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog oveka nije mogue da veruje da postoji boanstvo puno ljubavi. Templton se doticao problema koji me je muio godinama. U svojoj karijeri novinskog izvetaa, ja nisam samo gledao slike ogromne patnje; esto sam bio i direktan posmatra tih slabih taaka ivota koje su obilovale tragedijom i patnjama satrulele siromane delove gradova u Americi; prljave gradove u Indiji; zatvore za teke prestupnike; sklonita za beskunike i raznorazne tragine prizore. Vie puta sam lupao glavu pokuavajui da uskladim ideju o Bogu punom ljubavi sa izopaenou, tugom i bolom koje sam imao pred oima. Ali Templton jo nije zavrio. Potom su mi misli prele na itav koncept pakla. Majko mila, rekao je zapanjenim glasom, Ne bih mogao ni za trenutak da drim neiju ruku u vatri. Ni za trenutak! Kako bi Bog pun ljubavi, samo zato to mu se ne pokorava i ne radi ono to on hoe, mogao da te zauvek uniti? To ne bi uradio nijedan kriminalac! Znai to su bile prve sumnje koje ste imali? pitao sam ga. Jo i pre toga imao sam sve vie i vie pitanja. Propovedao sam stotinama hiljada ljudi suprotnu poruku, da bih potom na sopstveno zaprepaenje shvatio da vie ne mogu da verujem u to. Verovati u to znailo bi porei um koji posedujem. Postalo mi je sasvim jasno da sam pogreio i tako sam se odluio da napustim sveteniku slubu. Eto kako sam zapravo postao agnostik. Definiite mi ta pod tim podrazumevate, rekao sam mu, poto razliiti ljudi iznose razliita tumaenja tog pojma. Ateista kae da Bog ne postoji, odgovorio mi je. Hrianin i Jevrejin kau da Bog postoji. Agnostik kae: 'ne moe se saznati'. Ne kae da ne zna, ve da ne moe da sazna. Nikada se ne bih usudio da otvoreno kaem da nema Boga. Ja ne znam sve; nisam ovaplo-enje mudrosti. Ali ne mogu da verujem u to da postoji Bog. Oklevao sam da mu postavim sledee pitanje. Poto ste sve sta-ri-ji, zapoeo sam neodlunim tonom, i borite se sa boleu koja uvek ima fatalni ishod, da li... ... se brinem da nisam pogreio? prekinuo me je. Nasmeio se: Ne, ne brinem. A zato? Zato to sam proveo itav ivot mislei o tome. Da je re o povr-nom zakljuku koji bih doneo iz nekog hira, stvar bi bila drugaija. Ali po meni je nemogue nemogue verovati da postoji bilo kakva stvar ili osoba ili bie koje bi moglo da se opie kao Bog pun ljubavi, a koji bi mogao da dozvoli ovo to se dogaa u svetu danas. Da li biste hteli da verujete? pitao sam.

Naravno! uzviknuo je. Kad bih mogao, hteo bih. Imam 83 godi-ne. Imam Alzhajmerovu bolest. Ja umirem, aman! Ali sam proveo ceo ivot razmiljajui o tome i sada neu da se menjam. Ako bi mi, hipotetiki govorei, neko priao i rekao: 'uj, stari, razlog zato si bolestan je Boja kazna zato to si odbio da nastavi da ide putem kojim si krenuo' da li bi mi to ita znailo? Sam je na to dao izriit odgovor. Ne, istakao je. Ne. U naem svetu ne moe postojati Bog pun ljubavi. Netremice je pogledao u mene. Nema anse. ILUZIJA RELIGIJE Templton je provukao prste kroz kosu. Priao je u nepokolebljivom tonu i mogao sam da vidim da poinje da se zamara. eleo sam da povedem rauna o njegovom zdravlju, ali sam imao jo nekoliko pita-nja koja sam hteo da mu postavim. Nastavio sam, uz njegovo dopu-tenje. Dok mi sada razgovaramo, Bili Grejam dri brojne religijske sku-pove u Indijani, rekao sam Templtonu. ta biste rekli ljudima koji su istupili i stali na stranu Boga? Templton je rairio oi. Pa, ne bih im se uopte meao u ivot, odgovorio mi je. Ako neko ima poverenje u Boga i to ga ini boljim ovekom, onda sam ja apsolutno za to ak i ako mislim da su aknuti. Poto sam i sm bio religiozan, znam koliko je to vano ljudima za ivot kako utie na njihove odluke, kako im pomae u rea-vanju tekih problema. Za veinu ljudi je to neopisivo korisno. Ali da li je to tako zato to postoji Bog? Nije. Templtonov glas nije odavao nikakvo sputanje na nii nivo, mada je ipak ono to je govorio podrazumevalo duboku saoseajnost. Da li je to zapravo poenta religie da ponete da se zavaravate kako biste postali bolji ovek? Da sami sebe uverite da postoji Bog da biste stekli motivaciju da podignete svoju moralnost za stepen-dva? Da slu-a-te bajku da biste bolje spavali? Ne, hvala, pomislio sam. Ako je to religija, onda nisam zainteresovan. A ta je sa Bilijem Grejamom? pitao sam ga. U vaoj knjizi ka-e-te da vam ga je ao. O, ne, ne, insistirao je on, protivno onome to je napisao. Ko sam ja da mi bude ao zbog neega u ta neko drugi veruje? Ja mogu aliti zbog tog izbora umesto njega, ako mogu tako da se izrazim, jer je on svoj um zatvorio za stvarnost. Ali da li bih mu eleo zlo? Ne, nipoto! Templton je bacio pogled na jedan stoi u blizini na kome je bila autobiografija Bilija Grejama. Bili je dua od oveka, s naklonou je prokomentarisao. Kod njega nema ni pretvaranja ni licemerja. On je prva klasa od oveka. Bili je religiozan ovek iz dubine due potpuno autentian. On iskre-no veruje i tu nema govora. Kompletna je linost i veran je koliko to jedan ovek moe da bude. A Isus? Hteo sam da saznam ta Templton misli o temelju hrianstva? Da li verujete da je Isus ikada postojao? pitao sam ga. Nema sumnje u to, doao je brz odgovor. Da li je mislio da je Bog? Odmahnuo je glavom u negativnom smislu. To bi bilo poslednje to bi mu palo na pamet. A ta je sa njegovim uenjima da li ste se divili onome to je uio?

On nije bio veoma dobar predava. Priao je suvie jednostavne stvari. Nije o tome razmiljao. Nije doivljavao agoniju zbog najveeg pitanja koje se moe postaviti. A to je? Ima li Boga? Kako bilo ko moe da veruje u Boga koji ini, ili doputa, ono to se dogaa u svetu? I kako vi onda gledate na Isusa Hrista? To mi je delovalo kao sledee logino pitanje premda nisam bio spreman za odgovor koji e doi na njega. Govor Templtonovog tela je postao blai. Delovao je kao da se odjednom osea oputeno i lagodno dok pria o starom dobrom prijatelju. Njegov glas, koji je do tada povremeno imao vrlo britku i neumoljivu otricu, sada je poprimio melanholian i zamiljen prizvuk. Naizgled je opustio svoje dranje i govorio bez urbe, gotovo sa nostalgijom, paljivo birajui rei dok govori o Isusu. On je bio, zapoeo je Templton, najvei ovek koji je ikada iveo. Bio je moralni genije. Oseaj za etiku mu je bio jedinstven. On je sam po sebi bio najmudrija osoba koju sam ikada sreo bilo u ivotu ili u knjigama. Njegova posveenost je bila apsolutna i dovela ga je do sopstvene smrti, na veliku tetu celog sveta. ta bi ovek mogao da kae o Njemu, sem da je bio veliina? Ostao sam zateen: Zvuite kao da vam je zaista stalo do Njega. Pa da. Sve dobro to znam, sve pristojno to znam, sve isto to znam, nauio sam od Isusa. Da... da. I sve estoko! Samo pogledaj-te Isusa. On je kanjavao ljude. Znao je da bude ljut. Ljudi ne razmi-ljaju o njemu na takav nain, ali oni ni ne itaju Bibliju. On se ispunja-vao gnevom pravednika. Brinuo se za ugnjetene i tlaene. Nema sumnje u to da je On imao najvie moralne standarde, najmanje dvoli-nosti, najvie saaljenja, od bilo kog oveka u istoriji sveta. Bilo je i mnogih drugih divnih ljudi, ali Isus je Isus. I da li bi stoga bilo dobro kada bi se svet ugledao na Njega? O, apsolutno! Ja pokuavam a pokuaj je najvie to mogu da uradim da ivim onako kako verujem da bi On iveo. To ne znai da bih mogao da mu itam misli, jer je jedna od najfascinantnijih stvari u vezi sa Njim bila da je esto radio upravo suprotno od onoga to biste oekivali... Templton je iznenada prekinuo misao. Nastala je kratka pauza, gotovo kao da nije bio siguran da li da nastavi. Pokuavao je da se pribere. Mogao sam da vidim da nije liilo na njega da izgubi kontrolu nad sobom u prisustvu nepoznate osobe. Duboko je uzdahnuo i obrisao jednu suzu. Nakon jo nekoliko nelagodnih trenutaka, rukom mi je dao znak da smo zavrili. Napokon je, tiho ali nepokolebljivo rekao: Dosta s tim. Nagnuo se da uzme svoj aj. Srknuo je, vrsto drei olju obema rukama kao da iz nje izvlai toplotu. Bilo je oigledno da je hteo da se pravi da se ovaj otvoren pogled u njegovu duu nije nikada dogodio. Ipak ja nisam mogao da odustanem. Niti sam mogao da tek tako prihvatim Templtonove ubojite, ali iskrene prigovore za Boga. Oni su bez daljnjeg zahtevali odgovor. Kako za njega, tako i za mene. Ubrzo po intervjuu sa arlsom Templtonom krenuo sam kolima nat-rag ka ikagu i vei deo puta proveo u ivoj diskusiji oko mog zagonetnog susreta sa bivim teologom. Iskreno reeno, bilo mi je potrebno neko vreme da sredim utiske. Bio je to neobian intervju koji se kretao od odlunog odbacivanja Boga, pa sve do emotivne izjave o Isusu koga je nekada slavio. Zvui kao da ti se stvarno dopada Templton, primetio je moj kolega u jednom

trenutku. Da, dopada mi se, rekao sam. Bilo je tano da sam se srcem vezao za njega. On gladuje za religijom; toliko je uspeo da prizna. Kao ovek koji gleda smrti u oi, on ima svaki podstrek da eli da veruje u Boga. Postoji neporeciva tenja ka Isusu koja jasno dolazi iz dubine njegove due. A opet tu su i ogromne intelektualne prepreke koje su se pojavile na tom putu. I ja sam, poput Templtona, oduvek bio ovek koji je vodio borbu sa pitanjima. U svojoj bivoj ulozi pravnog urednika asopisa ikago tribjun, bio sam uven po prigovorima koji su poinjali sa Da, ali... Da, mogao sam da vidim da u suenju dokazi ukazuju na odreenu presudu, ali ta je sa ovom nedoslednou, ili onom omakom, ili pak onom slabom povezanou u dokazivanju? Da, moda je tuilac i izneo ubedljiv dokaz za krivicu optuenog, ali ta je sa njegovim alibijem ili time to nedostaju otisci prstiju? Isto je bilo i sa mojim linim istraivanjem Isusa. Krenuo sam kao ateista, potpuno uveren da Bog nije stvorio ljude, ve da su ljudi stvorili Boga u oajnikom nastojanju da objasne ono nepoznato i da ublae strah od smrti koji ih je nadvladavao. U prethodnoj knjizi pod naslovom Isusov zloin opisao sam svoje skoro dvogodinje istra-ivanje istorijskih dokaza koji su me usmerili ka presudi da Bog zaista postoji i da je Isus zapravo Njegov jedinoroeni Sin. (Pregled onoga to sam otkrio moe se videti u Dodatku.) Meutim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da bih u potpunosti reio problem. I dalje su postojali ti uporni prigovori. Da, mogao sam da vidim kako istorijski dokazi Isusovog vaskrsenja mogu da idu u prilog presudi da on ima boansku prirodu, ali ta je sa gomilom problema koje to povlai za sobom? Njih sam nazvao Osam velikih prigovora: Ako postoji Bog pun ljubavi, zato onda ovaj svet doivljava tolike patnje i trpi tolike bolove? Ako Boja uda protivree nauci, kako bilo koja racionalna osoba moe da veruje da su ta uda stvarna? Ako je stvarno Bog stvorio svet, zato onda ubedljivi nauni dokazi navode tolike ljude na zakljuak da su za ivot zasluni sluajni procesi evolucije? Ako je Bog moralno besprekoran, kako moe da odobrava pokolj ne-vi-ne dece, kao to stoji u Bibliji? Ako je Isus jedini put na nebo, ta je onda sa milionima ljudi koji nikada nisu ni uli za njega? Ako se Bog stara za ljude koje je stvorio, kako moe da ih tolike preda na veno unitenje u pakao, samo zato to nisu ispravno vero-va-li u njega? Ako je Bog vrhovni stareina u crkvi, zato u njoj ima toliko licemerja i brutalnosti kroz itavu njenu istoriju? Ako me jo uvek mue sumnje, da li je onda i dalje mogue biti religiozan? Ovo su neka od najee postavljanih pitanja o Bogu. Zapravo, ona su i bila neke od tema o kojima je govorio arls Templton u svom intervjuu i u knjizi. I ba kao i kod Templtona, ove su prepreke nekada vrsto stajale i izmeu mene i religije. BITKA SA PRIGOVORIMA Iako sam mogao da se pronaem u mnogim prigovorima koje je izneo Templton, ipak nisam bio toliko naivan da ih sve primim zdravo za gotovo. Bilo mi je jasno da neke od

njegovih prepreka na putu ka religiji to uopte ne bi trebalo da budu. Na primer, Templton je sasvim jasno pogreio kada je rekao da je Isus samog sebe smatrao obinim ovekom. ak i ako se okrenete najranijim i najprostijim informacijama o njemu to su podaci koji se nisu mogli pokvariti kroz stvaranje legendi nai ete da je Isus nesumnjivo video sebe kao transcedentnog, boanskog i 3 mesijanskog. Zapravo, evo jedne ironije: sami istorijski dokumenti na koje se Templton oslanjao za informacije o inspirativnom Isusovom moralnom ivotu su u stvari upravo oni isti podaci koji stalno podvlae njegovu boansku prirodu. Stoga bi Templton, ako je ve voljan da prihvati njihovu tanost u vezi sa Isusovim karakterom, morao da ih smatra verodostojnim i kada tvrde da je Isus govorio da ima boansku prirodu i kada je potom dao potporu toj tvrdnji time to je ustao iz mrtvih. Osim toga, Isusovo vaskrsenje nije moglo biti legenda kao to je tvrdio Templton. Apostol Pavle je sauvao izjavu vere iz rane crkve koja se zasnivala na izjavama oevidaca da se Isus vratio iz mrtvih a tu izjavu razni naunici smetaju u period od 4 24-36 meseci nakon Isusove smrti. To bi bilo isuvie brzo za mitologiju da izmeni istoriju. Zaista niko nikada nije mogao da pronae nijedan primer iz istorije da se tako 5 brzo stvori legenda i izbrie jaku sr istorijske istine. Kao to sam sistematino dokumentovao u Isusovom zloinu, dokaz oevidaca, potvrdni dokaz, dokumentarni dokaz, nauni dokaz, psiholoki dokaz, otisak prstiju proroanskih dokaza, kao i ostali istorijski podaci snano ukazuju na zakljuak da je Isus stvarno Boji jedinoroeni Sin. Da, ali... A ta je sa onim dosadnim pitanjima koja predstavljaju prepreku za Templtona da prihvati religiju koju toliko eli? Ta pitanja su mi uporno dosaivala. Bili su to isti problemi koji su me nekada drali u zabuni i dok sam se vraao kui, neki od njih su ponovo poeli da me gnjave. PUTOVANJE ISTIM PUTEM Moj kolega i ja smo utali neko vreme. Gledao sam kroz prozor u travu koja se lelujala na livadama u tom delu Kanade. Napokon je on rekao: Izgleda da ti se intervju malo neoekivano zavrio. ta ti je Templton rekao pre nego to si izaao? On je u stvari bio prilino srdaan. ak mi je i pokazao stan. Kao da nije hteo da odem. Ali ma koliko da sam pokuavao, nisam mogao da ga navedem na ponovnu priu o tome ta osea prema Isusu. Malo sam se zamislio, pa sam potom rekao: Ipak sam ostao zateen neim drugim to je rekao. Ba kada sam se spremao da izaem, pogledao me je u oi veoma snano rukovao se sa mnom i rekao veoma iskreno: 'Mi smo na istom putu'. Moj kolega je klimnuo glavom. Rekao je: Zaista ste na istom pu-tu. Obojica ste pisci i obojica skeptici. Potom je uz osmeh dodao: I obojica ste isuvie tvrdoglavi da biste prihvatili religiju dok se ne uverite da nije puna rupa. Imao je pravo. Ali zna, njegov um je delovao tako zatvoreno, rekao sam. Uporno je govorio da ne moe postojati Bog koji voli. A opet, u isto vreme je njegovo srce delovalo tako otvoreno. Na odreeni nain mislim da on eli Isusa isto koliko i ljudi koji su doli u Indijanapolis. Jedino to ga on ne moe imati. Barem on misli da je tako. Ne moe ga imati sa svojim prigovorima.

Kada sam stigao kui pomislio sam da u neko vreme moi da se odmorim. Ali, nisam mogao da se oslobodim Templtonovih pita-nja. Isuvie su se poklapala sa mojim linim pitanjima. Zato sam odluio da se vratim i proirim svoje duhovno putovanje u drugom pravcu nego to sam to uradio kada sam pisao Isusov zloin, koji je bio istraivanje istorijskih dokaza za ivot, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Hteo sam da jo jednom saznam da li postoje zadovoljavajui odgo-vori kada se hrianstvo suoi sa najteim i najkompleksnijim ivotnim pitanjima koja nam neprestano unose sumnju u srce i um. Da li se religija i vera zaista moe odrati pred razumom? Ili e moda rigo-rozno intelektualno istraivanje oterati Boga? Odluio sam da pronaem najobrazovanije i najvatrenije branioce religije. Nije mi bila namera da zauzmem cinian ili antagonistiki pristup time to bih ih spopadao cepidlakim ili trik pitanjima da bi se nekako zaglavili u praznu retoriku. Ovo za mene nije bila igra. Iskreno sam se interesovao da saznam da li imaju racionalne odgovore na Osam velikih prigovora. eleo sam da im pruim veliku ansu da iznesu svoja razmiljanja i dokaze do detalja, tako da na kraju mogu da procenim da li njihove pozicije imaju smisla. Ipak, iznad svega sam hteo da saznam da li je Bog govorio istinu kada je rekao: 6 Traiete me i nai ete me, ako me traite svim srcem svojim. Uzeo sam telefon. Bilo je vreme da se napravi plan i krene na put u potragu za odgovorima. Ni arls Templton ne bi oekivao nita manje. Kao mladi novinar pun ideala, odmah nakon zavrene kole, meu prvim zadacima u ikago tribjunu imao sam da piem feljton u trideset nastavaka u kome bih opisao siromane porodice koje ive u gradu. Odrastao sam u homogenizovanom predgrau, gde je oskudevati znailo imati samo jedan kadilak, a sada sam doiveo da u se u jednom trenutku prebacim u zaputeni deo ikaga, u nematinu i oajanje. Ono to sam doiveo donekle je bilo slino reakciji arlsa Templtona na sliku afrike ene sa mrtvom bebom. Nakon krae vonje od glavne etake zone u ikagu (The Magnificent Mile) uao sam u malu, zamraenu i jadnu ulicu u kojoj je 60-ogodinja Perfekta de Hezus ivela sa svoje dve unuke. Tu su ve bile nekih mesec dana, nakon to im se zapalio prethodni stan prepun bubavaba. Nekoliko sedmica pre toga je krhkoj i boleljivoj Perfekti nestalo novca i dobila je manju pomo u vidu bonova za hranu. Rastezala je hranu i kuvala samo pirina i pasulj sa vrlo malo mesa, i tako za svaki obrok. Mesa je brzo nestalo. Potom i pasulja. Sada je sve to je imala bilo malo pirina. Kada bi napokon sa zakanjenjem stigla socijalna pomo, bila bi brzo potroena na stanarinu i raune i sve bi krenulo ispoetka. Kua je bila skoro potpuno prazna, bez nametaja, kunih aparata ili tepiha. Rei su odzvanjale od golih zidova i hladnog drvenog poda. Kada bi njena 11-ogodinja unuka Lidija u ledeno zimsko jutro krenula peke u kolu do koje je imao oko jedan kilometar puta, nosila bi samo tanak sivi demper preko haljine sa kratkim rukavima. Na pola puta do kole bi dala demper promrzloj 13-ogodinjoj sestri Deni, odevenoj samo u haljinu bez rukava, koja bi se ogrnula demperom u ostatku puta. To im je od odee bilo jedino to su imali. Brinem se o devojicama najbolje to mogu, objasnila mi je Perfekta na panskom. 2 One su dobre. Ne ale se.

Nekoliko sati kasnije, nakon to sam bezbedno stigao nazad u svoj raskoni neboder sa stanom koji gleda na najbogatije delove ikaga, ostao sam zapanjen kontrastom. Ako ima Boga, zato da dobrim i pristojnim ljudima, kao to su Perfekta i njene unuke, bude hladno i da gladuju usred jednog od najveih gradova u svetu? Dok sam sprovodio istraivanje za svoj serijal lanaka, iz dana u dan sam se sretao sa ljudima koji su bili u slinoj ili jo goroj situaciji. Moj odgovor na sve to je bio da se sve vie uvrstim u ateizmu. Tekoe, patnje, bol, ovekova nehumanost prema drugom oveku time sam se svakodnevno hranio kao novinar. Ovo nije bilo gleda-nje u slike dalekih mesta u asopisu; re je bila o direktnom i linom iskustvu iz stvarnog ivota. Gledao sam u oi mlade majke kojoj su upravo rekli da su joj jedi-nu erku maltretirali, osakatili i ubili. Sluao sam sudsko svedoenje u kome se opisuju grozne i stravine stvari koje su inili nad nevi-nim rtvama. Poseivao sam bune i haotine zatvore, te deponije drutva; niskobudetne starake domove gde se mue stari ljudi nakon to su ih ostavili njihovi najmiliji; sobe u pedijatrijskim bolnicama gde se mrava deca uzaludno bore protiv galopirajueg raka; i zaputene delove grada gde su trgovina drogom i ubistva iz kola u pokretu sasvim esta pojava. Meutim, nita me nije toliko okiralo koliko poseta siromanim delovima Bombaja u Indiji. Sa obe strane bunih, prljavih, zaguenih ulica, dokle god je pogled dopirao, stajao je niz straara od kartona, dasaka i grubog platna, upravo pored puta gde bi autobusi i automobili izbacivali izduvne gasove i a. Gola deca su se igrala u otvorenim kanalima za fekalnu vodu koji su bili svuda unaokolo. Ljudi bez udova ili sa deformacijama na telu sedeli su nepomini u praini. Svuda unaokolo su zujali insekti. Bio je to zastrauju prizor, mesto gde se kako mi je rekao jedan taksista ljudi raaju na ulici, proive ceo ivot na ulici, i umru preranom smru na ulici. Potom sam se naao licem k licu sa 10-ogodinjim deakom, koji je imao otprilike isto godina koliko i moj sin Kajl u to vreme. Deaku su se videle kosti, bio je neuhranjen i prljave i neuredne kose. Jedno oko mu je bilo bolesno i dopola zatvoreno; drugo je buljilo bezizraz-nim pogledom. Sa krasti na njegovom licu zaudarala je krv. Ispruio je ruku i promrmljao neto na hindu jeziku; oigledno je hteo novac. Ali mu je glas bio tup, monoton i beivotan, kao da nije oekivao nikakav odgovor. Kao da mu je presuila svaka nada. Gde je bio Bog u toj trulei i prljavtini? Ako je imao mo da u trenutku isceli tog deaka, zato mu je okrenuo lea? Ako je voleo ove ljude, zato to nije pokazao time to bi ih izbavio? Da li je ovo pitao sam se pravi razlog: zato to i samo prisustvo ovakve grozne i srceparajue patnje zapravo opovrgava postojanje dobrog Boga punog ljubavi? SMISAO PATNJE Svako se ponekad suoi sa bolom i tugom. Mome ocu je ivot prekratila srana bolest u vreme kada je mogao jo dugo da poivi i bude uz svoje unuke dok odrastaju. Deurao sam na odeljenju intenzivne nege za novoroenad dok je moja kerkica bolovala od nepoznate bolesti koja je ugrozila njen ivot, a lekare dovela u zabunu. Jednom sam odleteo u bolnicu nakon oajnikog poziva jednog prijatelja iju kerku je udario pijan voza, i drao sam ih za ruke u trenutku kada ju je ivot napustio. Morao sam da saoptim vest deci svog prijatelja da im je majka izvrila samoubistvo. Video sam kako

mi prijatelji iz detinjstva umiru od raka, Lu Gerigove bolesti, sranih bolesti, saobraajnih nesrea. Video sam kako Alzhajmerova bolest razara um drage osobe. Sigurno biste i vi mogli da ispriate sline prie linih patnji. Nedavno smo iza sebe ostavili stolee bez presedana po svojoj surovosti i nehumanosti, u kome se rtve tirana kao to su Hitler, Staljin, Pol Pot i Mao Ce Tung broje desetinama miliona. Mi se ne zapanjujemo toliko zbog toga to je okrutnost na svakom koraku, ali opet povremeno naiemo na priu koja celi taj uas prenese u na lini ivot i od ega ponovo budemo uzdrmani. Takva je, recimo, pria koju sam nedavno proitao o jednom italijanskom novinaru koji je tokom Drugog svetskog rata posetio nasmejanog Anta Pavelia, hrvatskog pronacistikog vou. Paveli mu je ponosno pokazao korpu neega to je liilo na ostrige. Bio je to, kako je on rekao, dar od njegovih trupa dvadesetak kilograma 3 ljudskih oiju. Mali suvenir iz njihovog pokolja Srba, Jevreja i Roma. Mi proitamo takve prie stravine zloine poput holokausta, polja smrti u Kambodi, genocid u Ruandi i sobe za muenje u junoj Americi i ne moemo a da se ne zapitamo: Gde je tu Bog? Gledamo televizijske vesti o zemljotresima i uraganima u kojima nastrada na hiljade ljudi, i pitamo se: Zato Bog to nije spreio? U statistici itamo da jednoj milijardi ljudi u svetu nedostaju najosnovnije stvari za ivot i pitamo se: Zato se Bog ne brine? Moda i sami neprekidno patimo zbog bolnog gubitka nekog koga volimo ili naizgled beznadene situacije, pa se i sami pitamo: Zato nam Bog ne pomogne? Ako je pun ljubavi i ako je svemogu i ako je dobar, onda sasvim sigurno nikakva patnja ne bi trebalo da postoji. Pa ipak, ona je tu. Da stvar bude jo gora, esto nevini ljudi postanu rtve. Kad bi samo zloinci nastradali i kad bi samo prevaranti i smutljivci dobili Parkinsonovu bolest, videli bismo nebesku pravdu u svetu, napisao je eldon Vanoken (Sheldon Vanauken), koji je od agnostika postao religiozan. Ali sada su stvari takve da dobro dete umre od modanog tumora, srena mlada supruga vidi kako joj pijan voza pred oima pregazi supruga i dete; i ... mi bez glasa urlamo na zvezde: 'Zato? Zato?' Spominjanje Boga Boje volje nimalo ne pomae. Kako je dobar Bog, Bog koji voli, mogao to da uini? Kako je uopte mogao da dozvoli da se to desi? A od ravnodunih zvezda ne dolazi nikakav odgovor. Religiozni autor Filip Jensi zapoinje svoju uvenu knjigu o patnji poglavljem koje nosi adekvatan naslov: Problem koji nikako da proe. Ovo nije samo neki intelektualni problem o kome se debatuje u sterilnim akademskim sferama; re je o veoma linom problemu koji moe da nam zavee oseanja u vor i ostavi nas u duhovnoj vrtoglavici dezorijentisane, u strahu i ljute. Jedan pisac je problem bola nazvao znakom pitanja okrenutim naopako poput udice u ovekovom srcu. Upravo ovo je u stvari najvea prepreka za one koji tragaju za duhovnim. Dao sam zadatak istraivau javnog mnjenja Dordu Barni da sprovede nacionalno ispitivanje u kome je postavio sledee pita-nje uzorku ljudi do koga se dolo naunim putem: Ako biste mogli da postavite Bogu samo jedno pitanje, a znali biste da e vam sigur-no dati odgovor, ta biste ga pitali? Najei odgovor, koji je dalo 17% od onih koji su hteli da postave pitanje, glasio je: Zato ima toliko bola i patnje u svetu? arls Templton je takoe traio odgovor na to pitanje. Njegovo povla-enje iz religije je zapoelo sa onom slikom iz asopisa Life na kojoj je ena iz Afrike drala svoje dete koje je umrlo samo zato to nije bilo kie. U svojoj knjizi protiv biblijskog Boga, Templton detaljno govori o tragedijama iz drevne i savremene istorije, a potom

izjavljuje: 'Bog pun ljubavi' nije uopte mogao da bude stvoritelj strave koju opisujemo strave koja se nastavlja svaki dan, koja se nastavljala jo od poetka vremena i koja e se nastaviti sve dok bude bilo ivota. To je nezamisliva pria o patnji i smrti, i budui da je ta pria istinita jer je, zapravo, to istorija sveta oigledno je da Bog pun ljubavi ne moe postojati. Ne moe? Da li prisustvo patnje mora da znai i Boje odsustvo? Da li je ova prepreka ka religiji nesavladiva? Moram li da zabaurim stvarnost punu zla i bola oko sebe kako bih svim srcem verovao u svemogueg Boga punog ljubavi? Za mene kao novinara to jednostavno nije bila nikakva mogunost. Morao sam da objasnim sve inje-nice, sve dokaze i da niemu ne umanjujem vanost. O ovim stvarima sam priao sa Lesli u osetljivom trenutku u njenom ivotu. Ujak samo to joj je umro, a ujni su dali dijagnozu Alzhaj-merove bolesti i raka u zavrnom stadijumu. Potresena tim bur-nim dogaajima, Lesli je bila podozriva prema svakom ko bi poku-avao da joj daje jednostavne odgovore. Ako neko misli da moe sve lepo da umota u lep paketi i da oko njega omota arenu teoloku manu, neka ide negde drugde, upozoravala je. Znao sam da je u pravu. Iz tog razloga sam i pozvao Boston koled i zatraio sastanak sa autorom knjige Kako pronai smisao patnje (Making Sense Out of Suffering) knjige iji je naslov saeto iskazivao upravo ono to sam eleo da uinim. PRVI INTERVJU: DR PITER DON KRIFT Volim da govorim o Piteru Kriftu kao o ne-filozofu. Nije re o tome da on nije filozof; on je u stvari vrhunski filozof i mislilac, koji je doktorirao na univerzitetu Fordhem, zavrio postdiplomske studije na Jejlu, i ima 38 godina iskustva kao profesor filozofije na univerzitetu Vilanova i (od 1965) na Boston koledu. Predaje metafiziku, etiku, misticizam, kao i orijentalnu, grku, srednjovekovnu i savremenu filozofiju, stekavi poasti kao to su lanstvo u udruenjima Vudro Vilson i Jejl-Sterling. Pa ipak, ako biste u sebi zamislili sliku stereotipnog filozofa, to verovatno ne bi bio Krift. Bilo to nepravedno ili ne, filozofe esto zamiljaju kao dosadne ljude, koji govore nejasnim i komplikovanim jezikom, borave izolovani od sveta u svojim akademskim odajama i smrtno su ozbiljni. Nasuprot tome, Krift daje odgovore iz stvarnog sveta na privlaan i ak zabavan nain; njegov nain komunikacije je ivahan, esto sa veoma upeatljivim izrazima; stalno ima na sebi zbunjeni osmejak. Krift je napisao preko etrdeset knjiga, meu kojima su i Ljubav je jaa od smrti (Love is Stronger than Death), Nebo: najvea enja srca (Heaven: the Heart's Deepest Longing), Molitva: veliki razgo-vor (Prayer: the Great Conversation), Pobijanje moralnog relativizma (A Refutation of Moral Relativism), i Prirunik hrianske apologetike (Handbook of Christian Apologetics) (sa Ronaldom H. Taselijem). Njegova kapriciozna matovitost se najbolje moe videti u knjigama Izmeu neba i pakla (Between Heaven and Hell), koja u viziji predstavlja Klajva Luisa, Dona Kenedija i Oldosa Hakslija kako nakon svoje smrti raspravljaju o Isusu Hristu, i Sokrat sree Isusa (Socrates Meets Jesus), u kojoj drevni mislilac postaje hrianin na harvardskoj bogosloviji.

Ono to me je privuklo Kriftu bila je njegova pronicljivo napisana knjiga o patnji, u kojoj on veto dolazi do otkria preko Sokrata, Platona i Aristotela; preko Avgustina, Kjerkegora i Dostojevskog; preko Zvezdanih staza, Zeke od somota (pria za decu) i Hamleta; i preko Mojsija, Jova i proroka Jeremije. Tokom itavog puta stoje klju-evi reenja koji se konano, naposletku i napokon sustiu u Isusu i Bojim suzama. Stigao sam pre vremena i ekao Krifta u hodniku. Ubrzo je doao, upravo sa zatvorenog filozofskog sastanka koji se odrao negde drug-de u gradu Bostonu. Braon sako od tvida, debele naoari i uredno zaeljana seda kosa davali su mu oinski izgled. Seo je za sto i poeli smo oputeno da askamo. Ali sam potom ja napravio zaokret. Nije bilo nikakvog drugog nai-na nego da se Krift direktno suoi sa Templtonovim otvorenim prigo-vo-rima za biblijskog Boga, ije je otelotvorenje predstavljala upravo ona slika iz asopisa LIfe na kojoj je majka grevito drala svoje mrtvo dete u suom pogoenoj Africi. MEDVED, KLOPKA, LOVAC I BOG Suprotstavivi se Kriftu sa onim istim emocionalnim nabojem koji je Templton izneo meni, opisao sam mu sliku, a potom i doslovno citirao biveg teologa: Pomislio sam: 'Da li se moe verovati u Tvorca punog ljubavi i brige kada je sve to je ovoj eni trebalo bila kia?' Kako je Bog koji voli mogao to da uradi ovoj eni? Ko puta kiu? Ja ne; vi ne. On je puta ili sam barem tako mislio. Ali kada sam video tu sliku, od-mah sam znao da je nemogue da se to dogodi i da postoji Bog koji voli. Nipoto. Ko bi drugi nego sam zlotvor mogao da ubije ovu bebu i da agonijom doslovno ubije njenu majku - kada je sve to je bilo potrebno bila kia? ... A onda sam poeo ... da razmiljam o poastima koje haraju po raznim delovima planete i ubijaju bez razlike ... i prosto mi je tada bilo kristalno jasno da za inteligentnog oveka nije mogue da veruje da postoji Bog puno ljubavi. To sam pogledao iz svojih zabeleki. Profesorove oi su bile prikovane za mene. Direktno se suoavajui sa njim, nagnuo sam se nap-red u svojoj fotelji da bih istakao vanost onoga to govorim i rekao prilino optuivakim tonom: Profesore Krift, vi ste inteligentan ovek i vi verujete u Boga koje ima u sebi ljubav. Kako biste vi uopte odgovorili Templtonu? Krift je proistio grlo. Pre svega, zapoeo je, skoncentrisao bih se na ono kada kae da 'nije mogue'. ak i Dejvid Hjum, jedan od najuvenijih skeptika u istoriji, rekao je da je jedva mogue da Bog postoji. To je barem donekle razumno stanovite rei da postoji ma-kar mala mogunost. Ali rei da ne postoji nikakva mogunost da Bog koji je ljubav i koji zna mnogo vie od nas, ukljuujui i nau budu-nost, moe da podnosi takvo zlo kao to Templton vidi u Africi to ja doivljavam kao intelektualnu aroganciju. Tu sam ostao zateen. Zaista? pitao sam ga. Kako to? Kako to najobiniji smrtnik moe da bude siguran da beskrajna mud-rost ne tolerie izvesna kratkotrajna zla u cilju mnogo dugoronijih dobrih stvari koje ne moemo da sagledamo unapred? zapitao se on. Shvatao sam ta hoe da kae, ali mi je trebao primer. Hoete li mi malo elaborirati na tu temu? Krift se zamislio na trenutak. Pogledajte na to ovako, rekao je. Da li biste se sloili

da je razlika izmeu nas i Boga vea od razlike izmeu nas i medveda, na primer? Potvrdno sam klimnuo glavom. U redu, onda, zamislite da je medved uhvaen u zamku i da lovac iz saaljenja hoe da ga oslobodi. On pokuava da zadobije medvedovo poverenje, ali ne uspeva i zato mora da ga gaa uspavljujuim sredstvom. Meutim, medved misli da je to napad i da lovac hoe da ga ubije. Ne shvata da on to radi iz saaljenja. Potom, da bi izvukao medveda iz klopke lovac mora da ga gurne jo dublje u klopku kako bi rastegao oprugu. Ako bi medved u tom trenutku bio polusvestan, bio bi jo vie uveren da je lovac njegov neprijatelj koji je doao da mu nanese patnju i bol. Meutim, medved ne bi bio u pravu. On dolazi do ovog netanog zakljuka poto nije ljudsko bie. Krift je napravio pauzu i pustio da malo razmiljamo o ovoj ilustraciji. Kako, dakle, zakljuio je, bilo ko moe da bude siguran da ovo nije analogija izmeu nas i Boga? Ja verujem da Bog isto pone-kad ini i prema nama, a mi ne moemo da dokuimo zato On to ini, nita vie nego to medved moe da shvati loveve motive. Kao to je medved mogao da poveruje lovcu, tako i mi moemo Bogu. RELIGIJA I PREDRASUDE Zastao sam da razmislim o Kriftovom zakljuku, ali je on nastavio pre nego to sam mu odgovorio. Meutim, time svakako ne elim da umanjim znaaj Templtonovih tvrdnji. On na vrlo iskren nain odgovara na injenicu koja ponekad govori protiv Boga. religija moe postojati jedino u svetu u kome je teko imati je. Ja ne moram da verujem da su dva i dva etiri ili da je sunce u podne u zenitu. Takve stvari se ne dovode u pitanje. Ali Biblija opisuje Boga kao skrivenog Boga. Morate uloiti napor i veru da biste ga nali. Postoje smernice kojima se moete upravljati. 9 Biblija kae: 'Traite i nai ete.' Ona ne kae da e ga svi nai; ne kae ni da ga niko nee nai. Neki e ga nai. A ko su oni? Oni koji trae. Oni koji ga trae svim srcem i koji slede smernice. Uskoio sam: ekajte malo maloas ste priznali da 'ponekad neto govori protiv Boga' odnosno da su zlo i patnja stvarni dokaz protiv Njega. Zar samim tim ne doputate da postojanje zla opovrgava Boje postojanje? Lupio sam akom o njegov sto. Stvar je ree-na! Uzviknuo sam sa ironinim trijumfom. Krift se malo povukao pred mojim nastupom. Ne, ne, insistirao je, odmahujui glavom. Pre svega, dokazi nisu neophodno izvesni ili zakljuni. Ja sam rekao da u ovom svetu postoje dokazi protiv i doka-zi za Boga. Avgustin je to vrlo jednostavno iskazao: 'Ako nema Boga, otkud toliko dobrog? Ako ima Boga, otkud toliko zla?' Nema sumnje u to da je postojanje zla jedan od argumenata protiv Boga ali u jednoj od mojih knjiga ja dajem pregled dvadeset argumenata koji ubedljivo ukazuju u drugom 10 smeru u prilog Bojem postojanju. Ateisti moraju da odgovore na svih dvadeset argumenata, dok teisti imaju samo jedan. Meutim, svako od nas mora da d svoj glas. Religija je aktivna i zahteva odgovor. Nasuprot razumu, koji se verno poklanja pred dokazima, religija se zasniva na iskustvu. Ova poslednja re me je ubola u nerv: Kako to mislite 'na iskustvu'? Pretpostavimo da u ovu sobu ue policajac i kae da su upravo uhvatili moju

suprugu kako ubija trinaest suseda time to im odrubljuje glavu, i da imaju svedoke za to. Ja bih mu se smejao. Rekao bih mu: 'Ne, to je nemogue. Vi je ne znate onoliko dobro koliko je ja znam.' On bi tada rekao: 'Gde su vam dokazi?' Ja bih rekao: 'Moji dokazi su drugaijeg tipa od vaih. Ali postoji dokaz da je to nemo-gue.' Ja imam dokaz na osnovu iskustva. Meutim, moje iskustvo je razumno, jer se zasniva na dokazima koje sam sakupio u svom realnom ivotu. I tako ovek koji poznaje Boga ima dokaze i samim tim i iskustvo zasnovano na tim dokazima koje nema onaj koji ga ne poznaje. ZLO KAO DOKAZ ZA BOGA Krift se zaustavio na nekoliko trenutaka pre nego to je dodao ovu neoekivanu opasku koja se opire svakoj intuiciji: Osim toga, injenica da postoje zlo i patnja moe ii dvosmerno ona se zapravo moe upotrebiti u prilog Bogu. Uspravio sam se u svojoj fotelji. Kako je to mogue? Razmislite sada o ovome, rekao je Krift. Ako je Templton u pra-vu to na ove dogaaje daje tako estok odgovor, to onda pretpostav-lja da zaista postoji razlika izmeu dobra i zla. injenica da on koristi standard za dobro kada osuuje zlo injenica da s punim pravom kae da ova uasna patnja nije onako kako bi trebalo da bude znai da on ima predstavu kako bi trebalo da bude; da ta njegova predstava odgovara neemu stvarnom; i da, samim tim, postoji stvarnost koja se zove Vrhovno Dobro. E pa, to je drugo ime za Boga. To mi je zvualo sumnjivo, poput nekakve filozofske mahinacije. Obazrivo sam sumirao Kriftov zakljuak da vidim da li sam ga shvatio. Hoete da kaete da Templton moda nesvesno svedoi o Bojoj stvarnosti jer time to priznaje postojanje zla on podrazumeva da postoji objektivni standard na osnovu koga ono postoji? Upravo tako. Ako ja jednom studentu dam devetku, a nekom drugom osmicu, to podrazumeva da je desetka pravi standard. Ono to hou da kaem je sledee: ako Bog ne postoji, odakle nam standard dobrote po kome zlo ocenjujemo kao zlo? tavie, kao to je rekao Klajv Luis: 'Ako je svet toliko lo... kako su uopte ikada ljudi poeli da ga pripisuju delovanju mudrog i dobrog Tvorca?' Drugim reima, mora se razjasniti upravo to prisustvo ovakvih ideja u naim mislima to jest, ideje zla i samim tim i ideje dobra i Boga kao izvora i standarda dobrote. Zanimljiv protivargument, pomislio sam. Postoje li drugi naini za koje verujete da zlo radi protiv ateizma? pitao sam ga. Da, postoje, odgovorio je. Ako ne postoji Tvorac, kao ni samim tim trenutak Stvaranja, onda je sve rezultat evolucije. Ako nije bilo poetka ili prauzroka, onda svet mora da je oduvek postojao. To znai da svet evoluira tokom beskonanog vremenskog perioda i da bi do sada sve ve trebalo da je savreno. Evolucija bi imala sasvim dovolj-no vremena da se zavri, a zlo da doivi poraz. Ali jo uvek postoji zlo, patnja i nesavrenstvo a to sve dokazuje da ateista nije u pravu kada govori o svetu. Onda je ateizam, rekao sam ja, neadekvatan odgovor na problem zla? To je lak odgovor moda ak, ako mogu da upotrebim tu re, i jeftin odgovor, rekao je. Ateizam potcenjuje tolike ljude, jer ima snobovski stav da je devet od deset ljudi u istoriji pogreilo za Boga i da su u svom srcu nosili samu la. Razmislite o tome. Kako je mogue da je preko 90% svih ljudi koji su ikada iveli i

to obino u daleko teim okolnostima od nas verovalo u Boga? ini se da objektivni dokazi, ako samo pogledamo u ravnoteu zadovoljstva i patnje u svetu, ne opravdavaju verovanje u apsolutno dobrog Boga. Pa ipak se u Boga veruje gotovo svuda. Da li su svi ti ljudi ludi? Recimo da moete da verujete u to ukoliko ste pomalo elitistiki nastrojeni. Ali moda mi, poput Lava Tolsto-ja, imamo neto da nauimo od seljaka. U svojoj autobiografiji on se suoava sa problemom zla. On je primetio da u ivotu ima vie patnje nego zadovoljstva i vie zla nego dobrog, i da on stoga njegov ivot deluje besmisleno. Bio je toliko oajan da je bio u iskuenju da se ubije. Govorio je da ne zna kako vie da izdri. Onda je, praktino, rekao: 'ekaj malo veina ljudi ipak izdrava. Veina ljudi ivi ivotom teim od moga, pa ipak im je on predivan. Kako uspevaju? Ne uz objanjenja, 11 ve verom.' Tako se nauio od selja-ka i otkrio veru i nadu. Stoga se ateizam zapravo bedno odnosi prema ljudima. Takoe, ateizam oduzima smrti znaenje, a ako smrt nema nikakav smisao, kako onda i ivot na kraju krajeva moe imati smisla? U kontaktu sa ateizmom sve postaje jeftino pogledajte posledice komunizma, tog najsnanijeg vida ateizma na planeti. I na kraju, kada ateista umre i susretne se sa Bogom, on e, umesto nitavila koje je predskazivao, shvatiti da je ateizam bio jeftin odgovor poto je odbacio jedinu stvar koja nije jeftina Boga od neprocenjive vrednosti. PROBLEM LOGIKE Krift je izneo neke veoma zanimljive stvari na poetku, ali jo nismo stigli do glavne teme. Bilo je vreme da preemo na samu sutinu stvari. Izvadio sam neke zabeleke koje sam navrljao u avionu i postavio mu pitanje koje je iskristalisalo sutinu spora. Biblijski religiozni ljudi veruju u pet stavki, rekao sam. Prvo: postoji Bog. Drugo: Bog je vrhovno dobro. Tree: Bog je svemogu. etvrto: Bog je vrhovna mudrost. I peto: postoji zlo. Kako sada sve ove izjave mogu istovremeno biti tane? Na Kriftovom licu se pojavio zagonetni osmeh. Izgleda da ne mo-gu, sloio se. Seam se jednog liberalnog teologa koji je jednom pokuavao da me ubedi da se odvojim od fundamentalista. (Re je o dve frakcije amerikih teologa nastale u 20. veku liberalima i fundamentalistima.) Govorio je: 'Tu postoji logiki problem ti moe biti inteligentan, ili moe biti iskren, ili moe biti fundamentalista, ili bilo koja dva od ta tri, ali ne i sva tri.' A moj prijatelj fundamentali-sta je govorio: 'Ja bih rekao da moe da bude iskren, ili da bude inteligentan, ili da bude liberalan, ili bilo koja dva ponuena, ali ne i sva tri. Nasmejao sam se toj prii. Isti logiki problem imamo i mi ovde, rekao sam. Tako je. Izgleda da morate da napustite jedno od tih verovanja. Ako je Bog svemogu, On moe da uini sve. Ako je Bog vrhovno dob-ro, On onda hoe samo dobro. Ako je Bog vrhovna mudrost, On onda zna ta je dobro. I tako ako su sva ta verovanja tana a biblijski religiozni ljudi veruju da jesu onda bi posledica toga bila da ne moe postojati nikakvo zlo. Ali zlo ipak postoji, rekao sam. Nije li onda logino pretpostaviti da takav Bog ne postoji? Ne, nego bih ja rekao da jedno od ovih verovanja o Njemu mora biti netano, ili ga svakako ne shvatamo na ispravan nain.

Bilo je vreme da se to sazna. Jednim pokretom ruke sam pozvao Krifta da razmotri ova tri boanska atributa da je Bog svemogu, vrhovno dobro i sveznaju i to jedan po jedan, u svetlu postojanja zla. Prvi atribut: Bog je svemogu ta znai kada kaemo da je Bog svemogu? pitao se Krift, a potom i odgovorio na svoje pitanje: To znai da On moe da uradi sve to je smisleno, sve to je mogue, sve to uopte ima ikakve lo-gi-ke. Bog ne moe da ukine svoje postojanje. On ne moe od dobrog da napravi zlo. Dakle, rekao sam, postoje neke stvari koje On ne moe da uini iako je svemogu. Upravo i zato to je svemogu, On ne moe da uradi neke stvari. On ne moe da napravi greku. Jedino slaba i glupa stvorenja prave greke. Jedna takva greka bi bila pokuati sa stvaranjem protivre-nosti, kao na primer dva i dva su pet ili okrugao kvadrat. Klasina odbrana Boga protiv problema zla glasi da je logiki nemogue posedovati slobodnu volju uz nemogunost moralnog zla. Drugim reima, kada je Bog jednom odabrao da stvori ljude sa slobodnom voljom, onda je zavisilo od njih, a ne od Boga, da li e biti greha ili nee. Eto ta znai slobodna volja. Samoj toj prilici, kada Bog odluuje da stvori ljude, svojstvena je mogunost za zlo i, shodno tome, patnja koja iz njega proistie. Onda je Bog tvorac zla. Ne. On je stvorio mogunost zla, a ljudi su sproveli tu mogunost u delo. Izvor zla nije u Bojoj sili, ve u ovekovoj slobodi. ak ni svemogui Bog nije mogao da stvori svet u kome bi ljudi imali istinsku slobodu, a da ipak ne postoji mogunost greha, jer naa sloboda u sklopu sopstvenog znaenja obuhvata mogunost greha. Bila bi kontradikcija besmisleno nitavilo imati svet u kome postoji stvarna mogunost izbora, a da je u isto vreme nemogue izabrati zlo. Pitati zato Bog nije stvorio takav svet je kao da pitamo zato Bog nije stvorio bezbojnu boju ili okrugle kvadrate. Zato onda Bog nije stvorio svet bez ovekove slobode? Jer bi to onda bio svet bez ljudi. Da li bi to bio svet bez mrnje? Svakako. Svet bez patnje? Da. Ali bi to takoe bio i svet bez ljubavi, koja predstavlja najveu vrednost u svemiru. I to vrhovno dobro se nikada ne bi moglo osetiti. Prava ljubav odnosno naa ljubav prema Bogu i prema drugim ljudima mora u sebi sadrati mogunost izbo-ra. Naravno, sa davanjem takve mogunosti izbora dolazi i mogunost da ljudi umesto ljubavi izaberu mrnju. Ali, pogledajte Prvu knjigu Mojsijevu, rekao sam. Bog jeste stvorio svet gde su ljudi bili slobodni, a da ipak nije postojao greh. Upravo tako, rekao je Krift. Posle Stvaranja Bog je rekao da je svet 'dobar'. Ljudi su bili slobodni da izaberu da vole Boga ili da se odvrate od njega. Meutim, takav svet mora biti mesto gde greh stoji kao slobodna mogunost i doista, tu mogunost greha su ostvarili ljudi, a ne Bog. Krivica je u krajnjem smislu na nama. On je svoj deo savreno odradio; mi smo svoje zabrljali. Teolog Harold Kuner dolazi do drugaijeg zakljuka u svom bestseleru 'Kada se loe stvari dogaaju dobrim ljudima' (When Bad Things Happen To Good People). On kae da Bog ipak nije svemogu, odnosno da bi On hteo da pomogne, ali da naprosto nije sposoban da rei sve probleme sveta. On je rekao: 'ak i Bog ima muke da odri haos

pod kontrolom'. Krift je podigao obrvu. Teko mi je da shvatim tako neto za jednog teologa, rekao je. Biblijski religioyni teolozi insistiraju na tome da postoji Bog koji je svemogu i, bez obzira na sve, vrhovno dobro. To pak ne deluje tako razborito kao paganizam, koji kae da ako postoji zlo u svetu, da onda mora postojati mnotvo bogova, od kojih svaki ima ograniene moi; neki od njih su dobri, neki zli, ili pak ako postoji jedan Bog, onda se On suoava sa silama koje nije ba u stanju da kontrolie. Sve do jevrejskog otkrivenja pravog Boga, ovo je bila veoma popularna filozofija. Vi ne mislite tu na Kunerovog boga, rekao sam, vie kao izjavu, nego kao pitanje. Iskreno, u takvog boga teko da vredi verovati. Da li imam velikog brata koji radi ta moe, ali to ipak nije mnogo? Pa koga onda briga? rekao je, sleui ramenima. Praktino reeno, to je isto to i atei-zam. Najpre se uzdajte u sebe, a tek onda moda u Boga. Ne: dokazi ukazuju na to da je Bog definitivno svemogu. Ono to treba zapamtiti je da stvaranje sveta u kome postoji slobodna volja, a nema mogunosti za greh je kontradiktorno a to otvara vrata da ljudi odaberu zlo umesto Boga, nakon ega dolazi do patnje. Ogroman deo patnje u svetu nastaje kao posledica naeg izbora da ubijamo i klevetamo ljude, da budemo sebini, da se odamo seksualnim perverzijama, da krimo obeanja, da budemo bezobzirni. Drugi atribut: Bog je sveznaju Zamolio sam Krifta da pree na sledeu boansku osobinu: Boje sveznanje. On se malo udobnije naslonio u fotelju, a potom pogledao u stranu jo jednom presabirajui svoje misli. Ponimo ovako, rekao je. Ako je Bog sveznaju, onda On zna ne samo sadanjost, ve i budunost. Osim toga, On zna ne samo sadanje dobro i zlo, ve i budue dobro i zlo. Ako Njegova mudrost viestruko prevazilazi nau, kao to i loveva mudrost prevazilazi medvedovu, onda barem postaje mogue nasuprot Templtonovoj analizi da Bog pun ljubavi moe da svesno tolerie stravine stvari poput gladi, jer gleda na due staze i vidi da e vei broj ljudi biti zadovoljniji i sreniji, nego ako bi On odmah udesno intervenisao. To je barem intelektualno mogue. Odmahnuo sam glavom: To je i dalje teko prihvatiti. Deluje mi kao 'hvatanje krivine'. U redu, hajde onda da to i ispitamo, odgovorio mi je Krift. Vidi-te, Bog nam je vrlo konkretno i jasno pokazao kako ovo moe funkci-onisati. On je pokazao kako se i najgora stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta zavrila tako to se dogodila najbolja stvar koja se ikada dogodila u istoriji sveta. Kako to mislite? Mislim na bogo-ubistvo, odgovorio je. Na smrt samog Boga na krstu. U tom trenutku niko nije mogao da sagleda kako bilo ta dobro moe da proistekne iz takve tragedije. Pa ipak, Bog je predvideo da e posledica toga biti otvaranje neba za ljude. I tako je najgora tragedija u istoriji dovela do najslavnijeg dogaaja u istoriji. I ako se tako neto desilo tamo odnosno ako krajnje zlo moe da rezultira krajnjim dobrim onda se to moe desiti bilo gde, pa ak i u naem linom ivotu. Ovde nam Bog podie zavesu i

12

daje nam da bacimo pogled. Na drugim mestima On jednostavno kae: 'Veruj mi'. Sve ovo bi znailo da je ovekov ivot neverovatno dramatian, poput prie iji kraj vam nije nita poznatiji od neke naune formule. U stvari, hajde da krenemo malo dalje tokom te dramatine prie. Zamislite da ste Sotona (ili avo). Vi ste Boji neprijatelj i hoete da ga ubijete, ali ne moete. Meutim, Bog ima tu osobinu da stvara i voli lju-de, na koje pak moete da utiete. Aha! Eto vam taoca! I tako naprosto odete u svet, iskvarite ljude i odvuete neke od njih u propast. Kada im Bog poalje proroke da ih prosvetle, vi ubijete proroke. A onda Bog uradi najneverovatniju stvar od svih moguih poalje sopstvenog Sina i igra po pravilima igre u svetu. Vi pomislite: 'Ne mogu da verujem da je toliko glup! Ljubav mu je pomutila pamet! Sve to treba da uradim je da inspiriem neke od mojih slugu Iroda, Pilata, Kajafu i rimske vojnike da ga oni raspnu'. I to i uradite. I tako On visi na krstu naputen od ljudi, a naizgled i od Boga, smrtno ranjen, da vie 'Boe moj, Boe moj, zato si me napustio?' ta sada oseate kao avo? Imate oseanje trijumfa i osvete! Ali na-ravno, nalazite se u najveoj moguoj zabludi. To je Njegov krunski trijumf, a va krunski poraz. On vam je svoju petu gurnuo u usta i vi sve je ugrizli i ta krv vas je unitila. Dakle, ako to nije neki nakaradan dogaaj, ve paradigma ove-kove situacije, onda kada krvarimo i patimo, kao to je bilo sa Hristom, moda se i sa nama deava ista stvar. Moda je to nain na koji Bog poraava avola. U vreme raspea, uenici nisu mogli da sagledaju kako bilo ta dobro moe da proistekne iz toga; na slian nain, suoavajui se sa borbama, iskuenjima i patnjom, ni mi ponekad ne moemo da zamislimo pozitivan ishod. Ali, videli smo kako je dolo do pozitivnog ishoda u Isusovom sluaju, i zato moemo verovati da e tako biti i u naem. Primera radi, najvei ljudi religije u istoriji kau da su ih line patnje dovele veoma blizu Boga zato je to najbolje to se moe desiti, a ne najgore. Trei atribut: Bog je vrhovno dobro Preostao nam je jo Boji atribut dobrote. Veoma je poznato da se u rei dobro kriju mnoge zamke, zapoeo je Krift, jer ak i u ovekovim aktivnostima postoji tako veliki opseg znaenja. Ali je opet razlika izmeu nas i Boga svakako vea od razlike izmeu nas i ivotinja, a poto ono to je dobro u velikoj meri varira izmeu nas i ivotinja, onda mora da jo vie varira izmeu nas i Boga. Razume se, rekao sam. Ali ako bih sedeo skrtenih ruku i ne radio nita kada bi moje dete pregazio kamion, ja ne bih bio dobar ni u kom smislu te rei. Bio bih lo otac ako bih tako uradio. I Bog ini to isto. On sedi skrtenih ruku i odbija da uini udo kako bi nas izbavio iz opasnosti koje su jo vee od toga da nekoga pregazi kamion. Pa zato da za Njega onda ne kaemo da je lo? Krift je klimnuo glavom: On nam se i ini kao da je lo. Ali injenica da Bog svesno doputa odreene stvari, za koje bismo mi postali udovita ako bismo ih dopustili, ne mora neophodno da govori protiv Njega. Nisam mogao da shvatim njegov rezon: Moraete da mi objasnite zato je to tako. U redu, evo dau vam jednu analogiju u meuljudskim odnosima, odgovorio mi je. Ako bih rekao svom bratu, koji je otprilike mo-jih godina: 'Mogao bih da te izvuem iz

nevolje, ali neu', verovatno bih bio neodgovoran, a moda i zao. Ali mi to inimo svojoj deci sve vreme. Mi ne radimo njihove domae zadatke umesto njih. Ne stav-ljamo ih pod stakleno zvono da ih titi od svake mogue ozlede. Seam se kada je jedna od mojih kerki imala 4-5 godina i pokuavala da udene konac u iglu. To je za nju bilo veoma teko. Svaki put kada bi pokuala, ubola bi se u prst i par puta je pustila i krv. Ja sam je gledao, ali me ona nije videla. Uporno je pokuavala i pokuavala. Moj prvi impuls je bio da odem i da joj pomognem, poto sam video kap krvi. Ali sam dobro uradio to sam se suzdrao, jer sam pomislio: 'Neka je, moe i sama'. Posle nekih pet minuta, konano je uspela. Stao sam pred nju, a ona je rekla: 'Tata, tata, vidi ta ja znam, vidi!' Bila je toliko ponosna to je uvukla konac u iglu da je zaboravila na sav bol. U tom trenutku je taj bol za nju bio neto dobro. Bilo je dovoljno mudro sa moje strane to sam unapred video da je taj bol koristan. E sad, Bog je svakako kudikamo mudriji nego to sam ja bio sa svojom erkom. Tako je barem mogue da je Bog dovoljno mudar da pred-vidi da nam je potrebno malo bola iz razloga koji moda mi ne shvatamo, ali iju potrebu on uvia u neke krajnje dobre svrhe. I stoga On nije zao zato to doputa da doe do tog bola. Zubari, treneri atletike, nastavnici i roditelji svi oni znaju da ponekad biti dobar nije isto to i biti ljubazan. Svakako da postoje trenuci kada Bog doputa patnju i liava nas manjeg dobra i zadovoljstva kako bi nam pomogao da krenemo ka veem dobru moralnog i duhovnog obrazovanja. ak i stari Grci su verovali da bogovi ue ljude mudrosti preko patnje. Eshil je napisao: 'Dan za danom, as za asom/Bol kaplje na srce/Dok protiv nae volje, pa ak i nama uprkos/dolazi mudrost od velike Boje milosti'. Mi znamo da se moralni karakter obrazuje kroz tekoe, preko savlaivanja prepreka, putem istrajnosti uprkos tekoama. Na pri-mer, hrabrost bi bila nemogua u svetu bez bola. Apostol Pavle je svedoio o ovom prefinjenom kvalitetu patnje kada je napisao da 13 'nevolja (patnja) daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje'. Pogledajmo istini u oi: mi se uimo iz greaka koje inimo i iz patnji koje one donose. Svet predstavlja mainu za stvaranje dua, a sastavni deo tog procesa je uenje, odrastanje i razvoj kroz teka, izazovna i bolna iskustva. Sutina naeg ivota u ovome svetu nije u udobnosti, ve u obuci i pripremi za venost. Biblija nam kae da se ak i 14 Isus 'naui posluanju, po onome to podnese' a ako je to bilo tano za Njega, zato onda ne bi bilo jo tanije i za nas? Krift je pustio da pitanje na trenutak visi u vazduhu dok mu je mozak radio punom parom. Potom je nastavio: Zamislite da nemamo ama ba nikakvu patnju. Zamislite da imamo lekove za sve bolove, slobodnu zabavu, slobodnu ljubav dakle, sve sem bola. Bez ekspira, bez Betovena, bez bostonskih Red Sox-a, bez smrti bez smisla. Postali bismo prava mala neverovatno razmaena derita. To je slino onoj staroj seriji 'Zona sumraka' gde ubijaju bandu pljakaa banke i jedan od njih se budi na paperjastom oblaiu na zlatnim vratima nebeskog grada. Tu mu ljubazan ovek u beloj haljini nudi sve ta poeli. Ali mu ubrzo zlato postane dosadno jer je sve besplatno, a dosadne su mu i prelepe devojke, koje se jedino smeju kada on pokua da ih povredi, jer poseduje sadistike sklonosti. Potom poziva svetog Petra: 'Ovo mora da je neka greka'. 'Ne, mi ovde ne pravimo greke'. 'Zar ne moete da me poaljete nazad na zemlju?' 'Naravno da ne moemo, jer si

mrtav'. 'Onda sigurno treba da budem sa prijateljima na Drugom mestu. Poalji me tamo'. 'O, ne, to ne smemo. Pravila su pravila'. 'Gde sam ja uopte?' 'Nalazi se tamo gde moe da dobije sve to poeli'. 'Ali ja sam mislio da treba da volim nebo'. 'Nebo' Ko je uopte spomenuo nebo? Nebo je upravo to Drugo mesto'. Sutina je u tome da svet bez patnje vie lii na pakao nego na nebo. To mi je izgledalo preterano. Da li stvarno verujete u to? pitao sam ga. Da, verujem. Zapravo, ako ne verujete, onda pokuajte da budete Bog i da stvorite bolji svet po sopstvenoj zamisli. Pokuajte da stvori-te utopiju. Ali ete morati da dobro razmislite o posledicama svega to pokuate da popravite. Svaki put kada upotrebite silu da spreite zlo, moraete da ukinete sve slobode i da od ljudi napravite marionete, to znai da oni onda ne bi imali mogunost da slobodno izaberu ljubav. Vi biste moda mogli da stvorite tako precizan svet koji bi se dopao nekom ininjeru moda. Ali je jedno sigurno: izgubili biste onakav svet kakav bi Otac eleo. MEGAFON BOLA Jedan po jedan zakljuak, i Krift je sve vie i vie rasvetljavao misteriju patnje. Ipak je svaki novi zakljuak povlaio za sobom nova pitanja. Loi ljudi se uvek izvuku iako stalno ine zlo drugima. Valjda Bog ne smatra da je to pravedno, rekao sam. Kako moe da sedi skr-tenih ruku i gleda kako se to dogaa? Zato se ne umea i ne suoi sa zlom u svetu? Nije tano da se ljudi izvuku posle nedela, nije poputao Krift. Odloena pravda ne mora nuno da znai ukinutu pravdu. Doi e dan kada e Bog raistiti raune i kada e ljudi biti pozvani na odgovornost za zloine koje su izvrili i patnju koju su izazvali. Kritikovati Boga to to ne radi ovog trenutka je kao kada bismo proitali neki roman do polovine, a potom kritikovali pisca to nije razreio zaplet. Bog e ljude pozvati na odgovornost u pravo vreme zapravo, Biblija kae da je jedan razlog iz koga On to sada 15 odlae taj to neki ljudi jo uvek slede put ka njemu i tek treba da ga pronau. On zapravo odlae da zakljui istoriju sveta iz svoje velike ljubavi prema njima. Ali zar vam, u meuvremenu, ne smeta oigledna koliina patnje u svetu? pitao sam ga. Zar ne bi Bog mogao da prekrati makar neka veoma uasna zla? Jedan filozof je ovako formulisao svoj argument protiv Boga: prvo, nema nikakvog razloga da se Bog opravda to je dopustio toliko zla umesto mnogo manje; drugo, ako Bog postoji, onda mora postojati takav razlog; stoga tree, Bog ne postoji. Krift je imao razumevanja za taj problem, ali nije prihvatao ovakvo reenje. To je kao kada bismo rekli da je razumno verovati u Boga ako est miliona Jevreja nastrada u holokaustu, ali ne i sedam. Ili ezdeset hiljada, ali ne i ezdeset hiljada i jedan, ili pak 5.999.999, ali ne i est miliona, rekao je on. Kada prenesete uopten izraz 'toliko (zla)' u konkretne primere poput ovih, vidite koliko je to apsurdno. Tu se ne moe odrediti jasna granica. Istina je da postoje neki primeri gde dodue kvantitet postaje kvalitet. Na primer, kljuala voda: jednom kada se dostigne tempera-tura od 100 stepeni, dobijate novo agregatno stanje vodenu paru i tada za gas vae gasni zakoni, umesto zakona tenosti. Meutim, sa patnjom nije tako. U kojoj taki patnja opovrgava Boje postojanje? Ne moe se pronai nijedna takva taka. Osim toga, poto mi nismo Bog, ne moemo rei koliko je patnje potrebno. Moda je svaki pojedinani element patnje u

kosmosu neophodan. Kako to moemo znati? Zasmejao sam se. Mislim da bi onda neko mogao rei: 'Ako ja trpim bol, onda je to previe patnje u svetu!' Krift se nasmejao. Svakako! uzviknuo je. To je taj subjektivni izraz 'previe'. Re je o klasinom sluaju antropomorfizma. Da sam ja Bog, ne bih dopustio ovoliko bola; Bog bi se sigurno sloio sa mnom; Bog je dopustio ovaj bol; i otud Bog ne postoji. Maloas ste rekli da je postojanje izvesnog bola moda neophodno. To ukazuje da postoji smisao patnje, rekao sam. Ako je tako, koji je onda to smisao? Jedna svrha patnje kroz istoriju je da ona dovodi do pokajanja, rekao je. Jedino se nakon patnje, jedino nakon katastrofe, starozavetni Izrael, narodi i pojedinci vraaju Bogu. Opet se moramo suoiti sa tim: mi se uimo teim putem. Da citiram Klajva Luisa: 'Bog nam apue u naim zadovoljstvima, govori u naoj svesti, ali vie u naim 16 bolovima. Patnja je njegov megafon kojim budi ogluveli svet'. I na-ravno, pokajanje dovodi do neeg predivnog do stanja blaenstva, poto je Bog izvor sve radosti i sveg ivota. Ishod je dakle dobar zapravo i vie nego dobar. Jednostavno reeno, ja verujem da patnja stoji u skladu sa Bojom ljubavlju ukoliko dovodi do isceljenja i ukoliko je neophodna; odnosno, ukoliko smo veoma bolesni i oajniki nam je potrebno izleenje. A takva i jeste naa situacija. Isus je rekao: 'Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni... Jer sam ja doao da zovem grenike na pokajanje, a 17 ne pravednike'. Ali dobri ljudi pate isto toliko ili ponekad i vie od loih, rekao sam. To je ono to je tako upeatljivo u naslovu Kunerove knjige 'Kada se loe stvari dogaaju dobrim ljudima'. Kako to moe biti fer? Pa, odgovor na to je da ne postoje dobri ljudi, odgovorio je Krift. ta je sa onom starom izrekom da Bog ne stvara otpad? Da, mi jesmo ontoloki dobri i dalje nosimo Boji lik ali moral-no nismo. Njegov lik u nama je zatamnjen. Prorok Jeremija je rekao: 'Jer od malog pa do velikoga svi se na 18 lakomstvo dae', a prorok Isaija: 'Svi smo mi kao neisti, i sva pravda naa kao haljina 19 neista'. Naa dobra dela su ukaljana linim interesima, a na zahtev da se izvri pravda je pomean sa udnjom za odmazdom. Da ironija bude vea, upravo najbolji ljudi najspremnije shvataju i priznaju sopstvene slabosti i grehe. Mi smo dobra stvorenja koja su se iskvarila, oskrnavljena remek-dela, neposluna deca. Luis je ukazao na to da mi nismo samo nesavreni ljudi koji treba da dorastu, ve i da smo pobunjenici koji treba da se predaju. Bol i patnja su esto sredstva kojima postajemo motivisani da se konano potinimo Bogu i da potraimo Hristovo isceljenje. To je ono to nam je oajniki najpotrebnije. To je ono to e nam doneti vrhunsku radost zato to poznajemo Isusa. Bilo kakva patnja je, kao to e vam rei veliki teolozi kroz istoriju, vredna tog rezultata. KAKO PODNOSITI BOL Naslonio sam se u fotelju i razmiljao o onome to je Krift do sada rekao. Neki od njegovih argumenata su bili jai od drugih, ali barem nije nudio otrcana objanjenja. Njegovi zakljuci su nedvosmisleno vodili u odreenom smeru. Odluio sam da ga pitam za citat Avgustina, koji je rekao: Poto je Bog najvie dobro,

On ne bi dopustio da u Njegovom delu postoji ikakvo zlo, osim ako je On u svojoj svemoi i dobroti hteo da izvede dobro ak i iz zla. Nakon to sam mu proitao ove rei, rekao sam: Da li to znai da patnja i zlo sadre potencijal za dobro? Da, ja verujem da svaka patnja sadri makar mogunost za dobro, bio je njegov odgovor, ali ne ostvari svako taj potencijal. Iz patnje se ne ui, niti izvlai iz nje korist svako od nas; to je trenutak u kome stupa na scenu slobodna volja. Jedan zatvorenik u koncentracionom logoru moe reagovati dosta drugaije od nekog drugog, zbog izbora koji svako ima u tome kako e reagovati na okolnosti. Ali svaki ovek moe da razmilja o svojoj prolosti i da kae: 'Nauio sam lekciju iz te tekoe. U tom trenutku nisam mislio da u uspeti, ali sada sam jaa i bolja linost jer sam podneo nevolju i istrajao u njoj'. ak i ljudi koji nisu vernici svesni su te dimenzije patnje. A ako onda moemo da izvedemo dobro iz zla ak i ako ne uvedemo Boga u perspektivu, moete da zamislite koliko onda vie, uz Boju pomo, zlo moe da se okrene na jo vee dobro. Meutim, uvoenje Boga u perspektivu je povlailo za sobom jo jedan problem: ako On voli ljude, kako onda moe emotivno da podnese neprestane provale bola i patnje? Zar ga to ne bi ophrvalo? Izvadio sam Templtonovu knjigu i proitao Kriftu sledei citat: Isus je rekao: 'Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; ... vi vie vredite od mnogo vrabaca'. Ali ako se Bog alosti nad smru jednog vrapca, kako onda ak i njegov beskrajni duh moe da podnese bolesti, patnje, i smrt miliona i miliona ljudi, ena, dece, ivotinja, ptica i drugih ivih bia, u 20 svakom delu sveta i u svakoj eri otkako je sveta i veka? Mislim da Templton tu antropomorfizuje Boga govorei: 'Ne mogu da zamislim kako bi bilo koji inteligentni stvor mogao to da podnese', rekao je Krift. I da, on je u pravu: mi i ne moemo to da zamislimo. Ali moemo u to da verujemo. Bog zaista tui nad svakim vrapcem i alosti se nad svakim zlom i svakom patnjom. Zato je patnja koju je Hrist pretrpeo na krstu bukvalno nepojmljiva. Ta patnja nije samo neto to smo vi i ja osetili u svojoj smrtnoj ljudskoj agoniji, fizikoj i mentalnoj, ve su se tamo u tom trenutku nalazile sve patnje sveta. Vratimo se sada na Templtonovu fotografiju izgladnele ene u Africi sve to joj je trebalo bila je kia. A gde je Bog? On se poistoveivao sa njenom agonijom. I to ne samo sa njenom fizikom agonijom, ve i sa moralnom. Pa gde je Bog? Zato ne poalje kiu? Boji odgovor je u Ovaploenju. On se sm poistovetio sa celom tom agonijom, On sm je podneo sav bol ovoga sveta, a to je nezamislivo i veoma potresno i jo impresivnije od boanske sile stvaranja sveta. Samo zamislite svaki pojedinani bol u istoriji sveta, sve tako uva-ljano u kuglicu, koju je pojeo Bog, svario, i u potpunosti okusio, za venost. Prilikom ina stvaranja sveta, Bog nije rekao samo 'neka budu lepe ivotinje i cvee i zalasci sunca', ve i 'neka bude i krvi i utrobe i muva oko krsta. U izvesnom smislu je Templton u pravu. Bog je tesno povezan sa inom stvaranja sveta ispunjenog patnjom. Nije On to uradio mi smo to uradili ali je on ipak rekao: 'neka postane takav svet'. I da je to uinio i onda samo seo i skrstio ruke i rekao: 'ne zanima me, to je tvoja greka' iako bi bilo savreno opravdano da uradi tako ne vidim kako bismo mogli da ga zavolimo. injenica da je otiao dalje od same pravde i potpuno neverovatno preuzeo svu patnju na sebe, ini ga toliko dragim da odgovor na patnju glasi... Krift je pogledom prelazio po sobi u potrazi za pravim reima. Odgovor glasi... kako moete da ne volite to bie, koje je otilo dodatni kilometar, koje je praktikovalo i vie nego to je prialo, koje

je ulo u na svet, koje je pretrpelo nae bolove, koje se rtvovalo za nas usred nae tuge? ta je vie mogao da uradi? Ja sam rekao: Onda, praktino, odgovor na Templtonovo pitanje kako je Bog mogao da podnese svu tu patnju glasi On ju je i podneo. On ju je i podneo! izjavio je Krift. Boji odgovor na problem patnje je da je On siao dole, upravo usred patnje. Mnogi religiozni ljudi pokuavaju da 'izvuku' Boga iz nevolje zbog toga to postoji patnja; meutim, Bog je samog sebe takorei 'stavio' u nevolje na krst. I stoga je praktian zakljuak da ukoliko elimo da budemo sa Bogom, onda moramo iveti s patnjom, ne smemo da izbegavamo krst, bilo u mislima ili na delu. Mi moramo ii tamo gde je On, a krst je jedno od mesta gde se On nalazi. Kada nam poalje izlazak sunca, mi mu se na tome zahvaljujemo; a kada nam alje zalaske i smrt i patnju i krst, mi mu se i na tome zahvaljujemo. Nakostreio sam se: Da li je stvarno mogue zahvaljivati se Bogu za bol koji nas snae? Da. Na nebu emo upravo to i initi. Rei emo Bogu: 'Mnogo ti hvala za ovo malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku, i za ono malo bola koji nisam shvatio u tom trenutku; sada vidim da su mi ti bolovi bili najdragocenije stvari u ivotu'. ak i ako ne oseam da sam sada u stanju da to uradim, ak i ako ne mogu iskreno da kaem Bogu usred bola: 'Boe, hvala ti za ovaj bol', ve umesto toga moram da kaem: 'Izbavi me od zla', i to je savreno ispravno i iskreno pa ipak verujem da to nije poslednja re. Poslednje rei molitve 'Oe na' nisu 'izbavi nas od zla', ve: 'Tvoja je sila i slava'. Zaista smatram da bilo koji prilino zreo religiozan ovek moe da se osvrne na svoj ivot i prepozna odreene trenutke patnje koji su ga mnogo vie pribliili Bogu nego to je ikada ranije mislio da je to mogue. Pre tog dogaaja, on bi moda rekao: 'Zaista ne vidim kako iz ovoga moe da izae bilo ta dobro', ali nakon to izae iz te patnje, on kae: 'Ovo je fantastino. Nauio sam neto to nikada nisam mislio da u nauiti. Nisam mislio da moja slaba i nepokorna volja moe imati toliku snagu, ali mi je Bog svojom milou u momentu dao tu snagu'. Da nije bilo patnje, sve ovo ne bi bilo mogue. Bliskost Bogu, slinost Bogu, i to ne samo oseanje bliskosti Bogu ve i ontoloka stvarna bliskost sa Bogom, dua koja nalii Bogu sve ovo veoma efikasno proizlazi iz patnje. Spomenuli ste nebo, rekao sam. A Biblija i govori da su naa stradanja u ovom svetu laka i trenutna u odnosu na to ta e Boji sledbenici doiveti na nebu. Kako se nebo uklapa u celu ovu priu? Kriftu su se rairile zenice. Da nije toga, teko da bi uopte bilo ikakve prie. Isecite sve delove Novog zaveta koji govore o nebu i ostae vam veoma malo. Jedan religiozni autor je rekao: 'U svetlu neba e i najgore stradanje na zemlji, i ivot pun najsvirepijeg muenja na zemlji izgledati kao samo jedna no u zaputenom hotelu.' Ova izjava je teka, ak zapanjujua! Ali ovaj autor nije govo-rio iz nekakvog izolovanog balona u kojem toliko nas ivi; ona je to rekla jer je prola kroz mnoga stradanja. Apostol Pavle koristi jo jednu neoekivanu re u slinom kontekstu kada poredi zemaljska zadovoljstva sa zadovoljstvom poznavanja Hrista. On je rekao da su njegove privilegije kao rimskog graanina, kao fariseja nad farisejima, kao visoko obrazovanog oveka, po zakonu besprekornog dakle, sve ove privilegije, u poreenju sa time to 21 poznaje Hrista, 'smee'. To je veoma jaka re! Na slian nain, u poreenju sa venim poznavanjem Boga, u poreenju sa prisnou sa Bogom koju Biblija naziva duhovnim bra-kom, nita drugo nije bitno. Ako put do toga

vodi kroz muenje, u tom sluaju muenje nije nita u poreenju sa tim. Svakako da je muenje enormno samo po sebi, ali u poreenju sa ovim, ono nije nita. Stoga bi odgovor Templtonu bio: da, savreno ste u pravu kada kaete da je fotografija sa Afrikankom neto neuveno. To to nema kie i sama ta glad su zaista po sebi neto neuveno. I u izvesnom smislu odgovor nije u tome da pokuavamo to da shvatimo; jedan od odgovora je da pogledamo u Boje lice i uporedimo te dve stvari. Na jednom kraju imamo ovu muku, kao i sve druge muke sveta; na drugom kraju imamo Boje lice lice Boga koji stoji na raspolaganju svima koji ga trae usred svoga bola. Boje dobro i Boja radost e naposletku prevagnuti nad svim patnjama pa ak i nad radostima ovoga sveta. MO BOJEG PRISUSTVA Bilo mi je drago to je Krift vratio razgovor na enu sa Templtonove fotografije. Nisam hteo da se intervju suvie udalji od nje. Ona je predstavljala olienje problema patnje i stajala kao moan predstavnik jedne milijarde siromanih ljudi u svetu. Kad bi ona sada bila ovde, rekao sam Kriftu, ta biste joj rekli? Krift se nije dvoumio. Samo je rekao: Nita. Trepnuo sam u neverici: Nita? U svakom sluaju, ne u prvi mah, rekao je. Pustio bih je da ona pria meni. Osniva jedne organizacije za osobe sa viestrukim invaliditetom kae da radi za te osobe iz veoma sebinih pobuda: one ga ue neemu kudi-kamo vrednijem nego to bi on ikada mogao da ih naui. Naime, ue ga ko je on. To zvui sentimentalno, ali je istina. Jedno od moje etvoro dece ima blai invaliditet, i od nje sam nauio vie nego od ostalo troje. Nauio sam da sam i ja hendikepiran i da smo svi hendikepirani, i kad sluam nju to mi pomae da shvatim sebe samog. I zato je prva stvar koju treba uraditi sa tom enom da je sasluamo. Da budemo svesni nje. Da vidimo njen bol. Da osetimo njen bol. Mi ivimo pod relativno udobnim staklenim zvonom, a na bol gledamo kao posmatrai, kao na filozofsku zagonetku ili teoloki problem. To je pogrean nain posmatranja bola. Ono to treba uraditi sa bolom je ui u njega, biti jedno sa tom enom, i tek onda ete se nauiti neemu iz bola. Zapravo, znaajno je to to veina prigovora na postojanje Boga zbog problema postojanja patnje dolazi od spoljanjih posmatraa kojima je ivot prilino lagodan, dok oni koji stvarno pate, skoro u 50% sluajeva, od svoje patnje postanu jo vie religiozni. To je pojava koju su mnogi pisci primetili. Nakon opsenog istraivanja na temu patnje, Filip Jensi je napisao: Kada bih odlazio u posetu ljudima ije su patnje daleko nadilazile moje... iznenaivali bi me efekti tih patnji. inilo se da patnja ima jednake 22 anse da uvrsti veru kao i da poseje klicu agnosticizma. kotski teolog Dejms S. Stjuart je rekao: Upravo su posmatrai, odnosno ljudi koji stoje spolja i posmatraju tragediju, oni iz ijih redova dolaze skeptici; nisu u pitanju ljudi koji se nalaze u areni i koji poznaju patnju iznutra. I doista je injenica da su ljudi koji su najvie patili na svetu 23 dali najsjajnije primere nepobedive vere. Zato je to tako? pitao sam Krifta. Njegov odgovor je bio jasan: Slobodna volja. Ima jedna pria o dva rabina u koncentracionom logoru. Jedan od njih je izgubio veru i govorio je da nema Boga; drugi

je odrao svoju veru i govorio: 'Bog e nas izbaviti.' Obojica su stajali u redu za gasnu komoru. Rabin koji je verovao u Boga pogledao je oko sebe i rekao: 'Bog e nas izbavi-ti', ali kada je doao njegov red da ue, poslednje rei su mu bile: 'Nema Boga.' Nakon toga je rabin koji je bio izgubio veru u Boga i konstantno potkopavao veru prvom rabinu, uao u gasnu komoru sa molitvom 'ema Izrael' na usnama. Opet je poeo da veruje. Slobodna volja, i to u oba smera. Zato neki ljudi u izgladneloj Africi ili koncentracionim logorima ponu da veruju u Boga, dok neki pak izgube svoju veru? To je misterija ljudske nepredvidivosti. Vratimo se na ovu enu, odgovorio sam mu. Rekli ste da bi trebalo da je sasluamo i da reagujemo na njene patnje, to zvui kao dobro reenje. Ali mora biti i vie od toga. Da, rekao je on. Trebalo bi da prema njoj budemo kao Isus Hrist, da joj sluimo, da je volimo, uteimo, zagrlimo, plaemo sa njom. Naa ljubav bi kao odraz Boje ljubavi trebalo da nas podstakne da joj pomognemo, kao i ostalima koji pate. Krift je pokazao prema hodniku. Na vratima imam strip sa dve kornjae. Jedna od njih kae: 'Ponekad bih htela da ga pitam zato dozvoljava toliku bedu, glad i nepravdu, kada ve moe neto da uradi po tom pitanju.' A druga e: 'Bojim se da Bog ne postavi isto pita-nje i meni.' Oni koji imaju Isusovo srce prema ljudima koji pate treba da sprovedu svoju veru u ivot tako to e im olakavati patnje tamo gde mogu, tako to e biti od nekakve pomoi i tako to e na praktian nain primeniti njegovu ljubav. Taj strip me podsea na nain na koji Bog voli da preokree pita-nja, prokomentarisao sam. Da, On to stalno radi. To se dogodilo i Jovu. Jov se pitao ko je to Bog, jer je delovalo kao da je Bog kosmiki sadista. Na kraju Knjige o Jovu tog klasika za sva vremena u vezi sa problemom patnje Bog se napokon pojavljuje sa odgovorom a odgovor se sastoji u pitanju. On Jovu kae: 'Ko si ti? Jesi li ti Bog? Jesi li ti napisao ovaj scenario? Jesi li prisustvovao kada sam postavljao zemlji temelje?' I Jov shvata da odgovor glasi: ne. To ga je zadovoljilo. A zato? Zato to sada vidi Boga! Bog mu ne pie knjigu. On je mogao da napie najbolju knjigu o problemu zla koja je ikada napisana. Umesto toga, on se Jovu lino prikazao. I to ga je zadovoljilo... Da! Mora da ga zadovolji to je ono to e nas zasvagda zadovoljiti na nebu. Mislim da Jov stie predukus neba na kraju Knjige o Jovu, zato to se sree sa Bogom. Da mu je Bog poslao samo rei, to bi znailo da bi Jov mogao da pokrene dijalog i da postavi Bogu jo jedno pitanje, pa bi onda Bog dao dobar odgovor, ali bi Jov sledeeg dana postavio novo pitanje, pa potom i jo, dan kasnije, jer je Jov bio filozof prepun pitanja. To bi se oteglo u beskraj. ta je moglo da stavi taku na to? Upravo Boje prisustvo! Bog nije dopustio da Jov pati zato to mu je nedostajalo ljubavi, ve zato to je on bez daljnjeg voleo Jova, kako bi ga doveo do momenta susreta sa Bogom licem u lice, to predstavlja vrhunsku sreu za oveka. Zbog patnje je u Jovu nastala velika praznina i tada su Bog i radost mogli da je ispune. Kada posmatramo meuljudske odnose, ono to moemo videti je da ljudi koji vole ne trae objanjenja od onih koje vole, ve njihovo prisustvo. I ono to Bog jeste, u sutini, i jeste prisustvo doktrina o trojstvu kae da se Bog sastoji iz tri osobe koje su prisutne jedna za drugu u savrenom poznanju i savrenoj ljubavi. To je razlog zato je Bog beskrajna radost. I onoliko koliko budemo uestvovali u tom prisustvu, i mi emo imati beskrajnu radost. I to je ono to ima i Jov ak i onda kada je do gue u blatu, ak i pre

nego to natrag dobije bilo ta od svojih dobara ovoga sveta samo kada moe da gleda Boga licem k licu. Kao to sam rekao, ovo ima logike ak i meu ljudima. Recimo da Romeo i Julija imaju mnogo dublju i zreliju ljubav nego u ekspi-rovoj drami. Recimo da je Julija ono to Romeo najvie eli na celom svetu. I recimo da je izgubio sve prijatelje i sve imanje, da krvari i da misli da je Julija mrtva. A onda ugleda Juliju kako ustaje i kae: 'Gde si, Romeo? Ja nisam umrla, a ti?' Je li Romeo potpuno srean? Da. Potpuno srean? Da. Da li ga je uopte briga zato to krvari i zato to je sav iscepan i u bednom stanju? Nipoto! Njemu je mnogo vanije da bude u zajednici punoj ljubavi, ma i iveo u nekakvoj straari, nego da bude razveden, a da ivi u luksuznoj vili. SVAKA SUZA JE I NJEGOVA SUZA Bilo je potpuno jasno da se kreemo ka vrhuncu naeg razgovora. Naznake koje je Krift dao na poetku naeg intervjua sada su se pribliavale zajednikoj taki i ja sam mogao da osetim sve jau strast i samouverenost u njegovom glasu. eleo sam da vidim ta jo nosi u srcu i kako se ispostavilo, nisam se razoarao. Dakle, odgovor na patnju glasi, rekao sam u pokuaju da sumiram dokle smo doli, da odgovor uopte nije ni potreban. Tako je, naglasio je on, nagnuvi se napred kako bi istakao svoj argument. Poenta je u Onome koji donosi odgovore u samom Isusu Hristu. Nije poenta ni u gomili rei, ve u jednoj jedinoj Rei. Nije poenta u dobro satkanom filozofskom argumentu, ve u osobi. Jednoj jedinoj Osobi. Odgovor na patnju ne moe biti puka apstrak-tna ideja, jer tu nije re o apstraktnom problemu; re je o linom problemu. I taj problem trai i lini odgovor. Odgovor mora biti neko, a ne samo neto, jer je sa ovim problemom povezana i jedna osoba Gde si, Boe? Ovo pitanje je gotovo odjeknulo kroz njegovu malu kancelariju. Zahtevalo je odgovor. Za Krifta, odgovor postoji, i to veoma stvaran. Zapravo, to je ivi Odgovor. Isus je tu i sedi pored nas u najniim takama u naem ivotu, rekao je on. Jesmo li slomljeni? I on je bio izlomljen, poput hleba, zbog nas. Jesmo li prezreni? I on je bio prezren i odbaen od ljudi. Da li uzvikujemo da ne moemo vie da podnesemo? I on je bio vian patnji i dobro upoznat sa tugom i bolom. Da li nas ljudi izdaju? I njega su izdali. Da li su nam odnosi sa naim najmilijima doiveli krah? I on je voleo ljude, pa bio odbaen. Da li nam ljudi okreu lea? I od njega su sakrivali lice kao od gubavca. Da li on silazi u svaki na pakao? Da, silazi. Iz dubine nacistikog logora smrti Kori ten Bum je zapisala: 'Ma koliko duboka bila naa tama, On e biti jo dublje.' On ne samo da je ustao iz mrtvih, nego je promenio i znaenje smrti i samim tim i svih malih pojedinanih umiranja patnji koje nagovetavaju smrt i sainjavaju njen sastavni deo. Njega su otrovali gasom u Auvicu. Izrugali su mu se u crna;kom naselju. Rugaju mu se u Severnoj Irskoj. Zarobljen je u Sudanu. On je neko koga volimo da mrzimo, a ipak je On odabrao da nam uzvrati ljubavlju. Svaka suza koju prolijemo postaje njegova suza. Moda ih On jo nije obrisao, ali e ih obrisati. Zastao je, a njegov samouvereni ton izraavanja je preao na kolebljiv. Na kraju krajeva, Bog nama daje samo delimina objanjenja, rekao je polagano, kao da glasom slee ramenima. Moda je to zato to je video da bolje objanjenje ne bi bilo dobro za

nas. Meni nije poznato zato. Kao filozof, ja sam po prirodi stvari radoznao. Na ljudskom nivou, ja bih eleo da nam je On dao vie informacija.