UNIVERZITET U BEOGRADUSAOBRAAJNI FAKULTETODSEK ZA LOGISTIKU
Predmet:Logistika otpadnih materijala
SEMINARSKI RAD:Opasne materije etvrte i pete klaseProfesor:Doc.
dr Branka Dimitrijevi, dipl. in.Asistent:Vladimir Simi, dipl.
in.Student:Zlata Jovi lo12m135
Beograd, 2012. god.SADRAJ:
1.UVOD12. KLASA 4 OPASNIH MATERIJA22.1. zapaljive vrste
materije2Klasifikacija uglja4Eksploatacija uglja6Potronja62.2.
materije sklone samopaljenju82.3. materije koje u dodiru sa vodom
razvijaju zapaljive gasove103. OPASNE MATERIJE KLASE 5113.1.
oksidirajue materije113.2. organski peroksidi134. ZAKLJUAK155.
LITERATURA16
SPISAK TABELA :Tabela 1: rezerve uglja po klasama 6Tabela 2:
prvih 6 zemalja sa najveim rezervama uglja 6
SPISAK SLIKA:Slika 1:listica opasnosti za obeleavanje ambalae u
kojoj se nalaze zapaljive vrste materije3Slika 2: ugalj veliine
oraha4Slika 3: ugalj4Slika 4: listica opasnosti za obeleavanje
ambalae u kojoj se nalaze materije sklone samopaljenju9Slika 5:
beli fosfor9Slika 6: bombe koje se prave od belog fofsfora10Slika
7: zatitna uniforma koja se nosi pri radu sa belim fosforom10Slika
8: dejstvo bombi sa belim fosforom10Slika 9: listice opasnosti za
obeleavanje ambalae u kojoj se nalaze materije koje u dodiru sa
vodom razvijaju zapaljive gasove11Slika 10: natrijum11Slika 11:
uvanje natrijuma11Slika 12: listice opasnosti za obeleavanje
ambalae u kojoj se nalaze oksidirajue materije12Slika 13: natrijum
perhlorat13Slika 14: pakovanje amonijum perhlorata13Slika 15: nain
pakovanja natrijum perhlorata14Slika 16: listice opasnosti za
obeleavanje ambalae u kojoj se nalaze organski peroksidi14
1
1
1.UVODPodopasnimmaterijamasepodrazumevajutakvematerijekojesvojimosobinamaili
hemijskim reakcijama mogu ugroziti zdravlje ili ivote ljudi, naneti
tetu materijalnim dobrima ili zagaditi ivotnu sredinu.
Opasne materije podeljene su u 9 klasa:
1) Eksplozivi2) Gasovi (komprimovani, prevedeni u teno stanje,
rastvoreni pod pritiskom ili duboko ohlaeni)3) Zapaljive tenosti4)
Zapaljive vrste materije5) Oksidirajue materije i organski
peroksidi6) Otrovne (toksine) i infektivne materije7) Radioaktivne
materije8) Korozivne materije9) Ostale opasne materijeU ovom radu
bie predstavljene klasa 4 i 5 opasnih materija. Klasa 4 obuhvata
tri podklase dok klasa 5 obuhvata dve podklase. Opisane su njihove
osnovne karakteristike, mesto upotrebe, rizici i tetno dejstvo,
nain pakovanja, skladitenja (uvanja) i transporta.
2. KLASA 4 OPASNIH MATERIJAKlasa 4 opasnih materija obuhvata
sledee podklase: 4.1. Zapaljive vrste materije, samoreaktivne
materije i neosetljivi eksplozivi,4.2. Materije sklone samopaljenju
i4.3. Materije koje u dodiru sa vodom oslobaaju zapaljive
gasove.Osnovna opasnost od etvrte klase opasnih materija je poar,
odnosno toplotno dejstvo. Pored toplotnog dejstva zapaljive vrste
materije potencijalno sadre jo dve vrste opasnosti: toksino dejstvo
i eksplozivno dejstvo (eksplozivne praine). Opasnim materijama moe
da rukuje lice starije od 18 godina i koje je struno osposobljeno
za rukovanje. Opasne materije moe da prevozi lice starije od 21
godine, struno osposobljeno za prevoz (sa poloenim ADR ispitom-ili
nekim drugim, u zavisnosti od toga koji je vid transporta u pitanju
) i koje ima odgovarajue vozake kategorije.2.1. zapaljive vrste
materijeZapaljive vrste materije su vrste materuje koje, kada su u
suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili
varnicom (sumpor, celuloid, interceluloza, crveni fosfor, drveni
ugalj i dr.), ali nisu sklone samopaljenju. Na slici 1 prikazana je
listica opasnosti kojom se obeleavaju ambalaa I transportna
sredstva koja prevoze ovu klasu opasnih materija.
Slika 1:listica opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se
nalaze zapaljive vrste materije
Tipicni predstavik - ugalj Ugalj je crna ili crno-smea
sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa
se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim
metodama. Na slikama 2 i 3 prikazan je ugalj u razliitim veliinama
pojavnog oblika. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika,
ali i drugih supstanci. Veoma je vano gorivo i izvor elektrine
energije. Na primer, u SAD sagorevanjem uglja se dobija polovina
potrebne elektrine energije, dok u Srbiji uestvuje u ukupnoj
potronji preko 50%, dok u proizvodnji struje energetski uestvuje sa
preko 85% (u termoelektranama). U finalnoj potronji ugalj (uz koks
i sueni lignit) uestvuje sa 14%. Proizvodnja uglja boljih kvaliteta
u Srbiji je niska i sa trendom daljeg opadanja.
Asortiman uglja: komad, kocka, orah, prah, nesortiran.
Slika 2: ugalj veliine oraha
Slika 3: ugalj Nastao je raspadanjem biljaka bez prisustva
kiseonika. Pre 300 miliona godina biljke su se taloile , preko tih
ostataka taloilo se blato koje je stvaralo veliku toplotu i
pritisak, to su idealni uslovi za nastanak uglja. Proces
pougljenjivanja ostvaruje se postepenim poveavanjem relativnog
sadraja ugljika (C) uz istovremeno smanjivanje relativnog sadraja
kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Deava se niz sukcesivnih
pretvaranja: biljni ostaci i drvo - treset - lignit -mrki ugalj -
kameni ugalj. Ugalj je konvencionalni, neobnovljivi izvor energije.
Konvencionalna teorija proces nastanka uglja deli na dve faze:1)
Primarna faza ili faza humifikacijeU ovoj fazi se vri akumulacija,
izmena i transformacija organske supstance u treset, odnosno
saproel. Ovo se ostvaruje na povrini zemlje, u vodenoj sredini, pod
dejstvom mikrobiotikog faktora i u anaerobnim uslovima. Ova faza
traje desetinama hiljada godina.2) Faza ugljenifikacije
(karbonizacije)Ova faza obuhvata procese u kojima se treset,
odnosno saproel, putem dijageneze i metamorfizma pretvara u lignit,
mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova faza se odvija u delovima
zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i adekvatan pritisak i
temperatura. U ovom procesu se ostvaruje poveanje procenta
ugljenika u organskoj supstanci, uz smanjivanje procenta kiseonika,
vodonika i azota.
Nova otkria o nastanku ugljaNova istraivanja su pokazala da za
nastanak uglja nisu potrebni milioni godina delovanja toplote i
pritiska, kao to se pretpostavljalo. Poslednjih godina, nekoliko
laboratorija je otkrilo nain kako da se ugalj ili ugljevite
supstance napravi brzo, za sat ili najvie nekoliko dana. Ovakvi
procesi ak ne zahtevaju veliki pritisak, ali je visoka temperatura
neophodna (u idealnom sluaju, veoma topla voda). Tada se zagrevanje
mora izvriti tako, da se organski materijal izoluje od kiseonika,
kako se ne bi zapalio. Proces zahteva toplotu da bi bio zapoet, ali
kada se jedanput startuje, proces proizvodi sopstvenu toplotu i
pritisak. Ovakvoj hemijskoj reakciji potreban je katalizator, koji
je potreban da bi se reakcija brzo odvijala. Taj katalizator je
izvesni tip gline, obino dobijen od vulkanskog pepela. Interesantno
je da skoro sva leita uglja imaju ispod sebe takav sloj gline.
Tanki vulkanski slojevi gline, koje neki nazivaju "razdeljci", su
takoe pronaeni u uglju, i esto materijal vulkanskog porekla sam
izlazi iz organskog materijala, i formira "zamke" u kojima je ugalj
formiran. Ovi glineni razdeljci su sami po sebi vrlo interesantni.
Mnogo puta ovi tanki, ravni slojevi prekrivaju hiljade kvadratnih
kilometara povrina. Nasuprot ovim, slini prostrani tanki slojevi ne
postoje u modernim tresetnim movarama, gde su povrine sasvim
talasaste, sa mnogim kosim kanalima i mestima lokalnih uzvienja. Ne
postoji tako neto u tresetnim movarama kao to je ravna povrina.
Izgleda da bi se treset pre morao akumulirati rapidno pod
odgovarajuim uslovima, a takvi odgovarajui uslovi se ne javljaju u
tresetnim movarama. 18. maja 1980. eksplozija planine Sveta Helena
opustoila je 400 km2 ume, severno od ove planine. Za kratko vreme,
preko milion stabala je plivalo u jezeru Spirit, opkoljeno velikom
koliinom organskog materijala i vulkanskog pepela. Za samo nekoliko
godina, organski talog, sainjen uglavnom od kore drvea i
raspadnutog materijala drvea, zajedno sa vulkanskim pepelom,
akumulirao se na dnu jezera. Ovaj "treset" je imao u mnogome isti
sastav i geometriju kao ugalj. Mnogi delovi kore su se nagomilavali
jedni preko drugih meusobnim tarenjem plivajuih stabala i tonjenjem
na dno. Od tada se zna da je tvrdi, crni pojas u uglju ustvari
"mumificirana kora", i treset u Spirit jezeru izgleda kao veoma
pogodan za nastanak uglja. Ono to je jo interesantnije jeste, da je
mnogo plivajuih stabala tonulo u vodu, i kada su padali na dno,
koren kao krajnji deo stabla se prvi ukopavao u organski mulj i
raspadnutu koru drvea na dnu jezera. Kako se nastavljala
akumulacija organskog materijala, i kako su se odvijali vulkanski i
erozioni procesi, nagomilavali su se vulkanski pepeo i ostali
sedimenti u jezero. Ne samo da ovaj treset lii na savremene slojeve
uglja po osobinama i geometriji, nego je i glina vulkanskog porekla
obilno prisutna. Ako bi dolo do ponovne erupcije iz ove planine,
sloj vrelog materijala, koji bi se nataloio preko slojeva treseta,
uinio bi da brzo doe do pretvaranja u ugalj, koji bi liio na
slojeve bituminoznog uglja kojeg nalazimo danas. Klasifikacija
ugljaPostoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni,
starosti, toplotnoj moi i drugim osobinama uglja. Prema
klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela
na kameni i mrki ugalj. Kameni ugalj ima gornju toplotnu mo, bez
pepela, od 23,87 MJ/kg i vie. Ispod te granice su vrste mrkog
uglja, gde se lignit takoe rauna u tu grupu. Meutim u nekim
prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se granica toplotne
moi uglja vrednuje da je 12,5 MJ/kg.Lignit se odlikuje ouvanom
drvenastom strukturom, bledo mrke ili prljavo ute boje. Sadraj
ugljenika je 60 do 65%, izuzetno do 70%, vodonika do 5,5% u suvoj
materiji, kiseonika 25 do 30%, pepela 7 do 14% i vlage 40 do 50%.
Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12,5 MJ/kg, uz izvestan sadraj
sumpora. Mrki ugalj se odlikuje slabije odranom drvenastom
strukturom, mrke je do crne boje. Sadraj ugljenika je 65 do 80%,
vodonika 3 do 5%, kiseonika 18 do 25%, pepela do 25%, isparljivih
materija od 45 do 54%. Toplotna vrednost iznosi od 12,6 do 23,8
MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, to pored humusnih supstanci
sadri i izvesnu koliinu humusnih kiselina. Kameni ugalj se deli na
vie podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je koliina isparljivih
supstanci. Antracit ima 4 do 7% isparljivih supstanci, poluantracit
8 do 12%, mravi kameni ugalj 12 do 18%, masni kameni ugalj 18 do
35%, gasni kameni ugalj 33 do 38% i gasnoplameni kameni ugalj sa 37
do 45% isparljivih supstanci. Sadre ugljenika 80 do 98%, pepela 0,5
do 40%, kiseonika oko 5%, vodonika oko 5%, a toplotna mo se kree od
25 do 36 MJ/kg. Antracit je najjaa vrsta uglja i ima najvie
ugljenika, to mu daje najveu energetsku vrednost. Sadraj ugljenika
u antracitu se kree od 92%-98%. Osim ugljenika u antracitu su jo
prisutni: vodonik, kiseonik, azot i zanemarljive koliine sumpora.
Zbog visoke energetske vrednosti (26-33 MJ/kg) nastaju vrlo visoke
temperature, zbog toga ga nije mogue koristiti u domainstvu.
Antracit je idealno gorivo za visoke pei u proizvodnji elika i za
rotacione pei za proizvodnju cementa.Rezerve ugljaNajvee rezerve
uglja su na severnoj hemisferi prvenstveno izmeu 35 i 50 stepeni
severne geografske irine. Rezerve uglja su dobro istraene, pogotovo
u razvijenim zemljama. Sa trenutnom godinjom potronjom od oko 3,7
milijardi tona godinje (kamenog i mrkog uglja) i 0,9 milijardi tona
lignita ima dovoljno uglja za nekoliko stotina godina
eksploatacije. U tabeli 1 su prikazane reserve uglja po klasama
uglja.Tabela 1: rezerve uglja po klasama [4]Dokazane rezerve
uglja
Vrsta ugljamilijardi tona
Kameni ugalj510
Mrki ugalj279
Lignit196
Ukupno987
U tabeli 1 se vidi das u najvee rezerve kamenog uglja (preko 500
milijardi tona), duplo manje su reserve mrkog uglja, dok su skoro 3
puta manje rezerve lignita. Raspodela rezervi ovog energenta je
neravnomerna. Svega 6 zemalja raspolae sa 75% svih svetskih
rezervi. Raspored rezervi uglja u prvih pet zemalja prikazan je u
tabeli 2. U poslednjih nekoliko godina su dodatna istraivanja jo
uveala iznose rezervi.Tabela 2: prvih 6 zemalja sa najveim
rezervama uglja [4]
Zemlja%
SAD25
Rusija16
Kina12
Australija9
Indija7,5
Nemaka6
Eksploatacija ugljaNain eksploatacije zavisi u prvom redu od
geolokih uslova. U osnovi razlikujemo jamsku (podzemnu) i povrinsku
eksploataciju. Jamska eksploatacija se primjenjuje kada su slojevi
uglja na veim dubinama i tada je potrebno izgraditi podzemne rovove
radi pristupa nalazitima. Jamsku eksploataciju karakteriu: velika
sredstva za otvaranje rudnika, nekoliko godina pripremnih radova,
trajanje eksploatacije od 30 do 40 godina, i u tom vremenu se u
prosenim prilikama moe eksploatisati nalazite u polupreniku od oko
5 km, trajno odravanje proizvodnje, jer prekid uzrokuje uruavanje
materijala u oknima i oteenje ureaja. Povrinska eksploatacija se
primjenjuje kada su slojevi uglja blizu povrine. Tada je
ekonominije odstraniti slojeve humusa i stena da se doe do uglja
nego graditi podzemne hodnike i okna. Odnos jalovine koju treba
odstraniti i koliine uglja koja se moe proizvesti nekada moe biti i
40:1. Najvei proizvoai uglja su: NR Kina, SAD, Indija, Australija,
Rusija, Juna Afrika, Nemaka, Poljska, Sev. Koreja, Ukrajina.
Prerada ugljato se tie prerade uglja, razlikuju se mehanika i
hemijska prerada.Mehanika prerada ugljena obuhvata njegovo
oplemenjivanje (odvajanje korisnih od nekorisnih sastojaka),
promenu granulacije i klasiranje te briketiranje, ukrupnjavanje
sitnozrnastog ili prainastog uglja .Hemijskom preradom uglja
dobijaju se razni korisni industrijski proizvodi i ona obuhvata
rasplinjivanje, hidrogenaciju, ekstrakciju i isplinjivanje.
Koks je vrsto ugljenino gorivo dobijeno destilacijom uglja.
Koksarenje je visokotemperaturno isplinjavanje uglja (900-1200C).
Kao sirovina se koristi masni kameni ugljen. Glavni proizvod je
koks, a sporedni su katran, koksni plin i destilacijska voda.Cilj
prerade je da se vetakim gorivima dodaju nove osobine koje prirodna
nemaju. Nastaju:Koks, nastaje pri suvoj destilaciji kamenog uglja.
Zagrevanjem bez prisustva vazduha na temeraturi od 600-800 stepeni
nastaje polu koks, a od 1000-1200 stepeni nastaje pravi
koks(metalurki). Koks je srebrno sive boje, sagorevanjem daje
pepeo, ima sumpora u sebi. Koristi se kao gorivo za visoke pei
(dobijanje Fe), u livnicama za pretapanje metala, za proizvodnju
gasa, sirovina hemijske sinteze. Toplotna mo je 33.000 kj/kg.umur
nastaje suvom destilacijom drveta na temperaturi od 400 stepeni i
pri tome nastaju sporedni proizvodi (sire, metanol, aceton,
katran). Nema sumpora u sebi to je sjajno. Koristi se kao gorivo za
rotilj, ne deluje sa mesom. Koristi se i za dobijanje aktivnog
uglja (upija boju i miris), proizvodnju baruta, kao sastojak gasne
maske. Toplotna mo oko 31.000 kj/kg.Briketi nastaju slepljivanjem
estica raznih goriva(koks,borove iglice, pamuk) na povienoj
temperaturi. Raznih je oblika, mase i veliine. Masa 10g-12kg,
zavisi od namene. Gorivo za parne lokomotive, gorivo u keramikoj
idustriji. Toplotna mo oko 33.500 kj/kg.PotronjaNajvanija upotrebe
uglja je pri proizvodnji elika i elektrine energije. Prema
postojeim podacima je poslednjih godina od ukupne koliine iskopanog
uglja 76% iskorieno za proizvodnju elektrine energije. U strukturi
ukupne potronje energije ugalj je sa 24.9% u 1973. godini varirao
na 23.5% u 1999. godini. U proizvodnji elektrine energije ugalj
uestvuje sa oko 40%. Ovaj odnos se nije znaajnije menjao poslednjih
30 godina i sada iznosi oko 4800 TWh godinje. [4]
Faktori koji utiu na kvalitet uglja: Sadraj vlage, smanjuje
toplotnu mo, zavisi u kom stepenu su se ugljenisale biljke Sadraj
pepela (sulfati, karbonati), smanjuje toplotnu mo Sadraj sumopora,
moe biti u vidu sagorljivog i nesagorljivog (sulfata), nepoeljna
supstanca jer deluje korozivno na maine i uredjaje Toplotna mo,
pokazuje sadraj energije, ovo je najvanije svojstvo, izraava se u
kj/kg i moe se odrediti na vie naina: eksperimentalno u kalorimetru
ili raunski na temelju podataka elementarne i tehnike
analize.Razlikuje se gornja i donja toplotna vrednost. Gornja se
odnosi na ukupnu toplinu koja se oslobaa potpunim izgaranjem mase
od 1 kg uglja, s tim da voda nastala izgaranjem uglja ostaje u
kapljevitom stanju. Donja toplotna vrednost dobiva se iz gornje
oduzimanjem topline utroene na isparavanje vode.Faktori
skladitenja: Vlaga- nepoeljni sastojak bilo kog goriva, pa i uglja.
Ako se ugalj nalazi u blizini vlage, zapremina uglja se poveava, a
ako se nalazi u podrumu gde je vea temperatura, vlaga odlazi i
zapremina se smanjuje. Vazduh izloen na vazduhu podlee tihoj
oksidaciji (C, H, S). Negativno deluje, ti elementi naputaju ugalj
i smanjuije se toplotna mo.Propisi za skladitenje: Visina od 4m i
pri tome treba kontrolisati temperaturu izmedju slojeva vazduha, da
ne bi dolo do samozapaljenja Spreiti dovod toplote iz nekog drugog
izvora i omoguiti odvod toplote iz skladita.tetno dejstvo uglja i
rizici (opasnosti)Eksploatisanjem uglja zagauje se vazduh, voda i
tlo, a pretvaranjem u energiju u termoelektranama zagauje se i
atmosfera. Produkti nastali sagorijevanjem dospevaju na velike
visine, a potom padaju na zemlju u vidu kisele kie. S druge strane
nastali gasovi uzrokuju zagrevanje zemljine povrine usled efekta
staklene bate.to se tie opasnosti, ona je prisutna jo od procesa
eksploatacije uglja, pogotovo kod podzemne eksploatacije kada moe
doi do obruavanja materijala u prokopane hodnike, pojave otrovnih
gasova ili nedostatka kiseonika to se esto kobno moe zavriti po
radnike. Pored toga, prilikom transporta, skladitenja i ostalih
logistikih i drugih aktivnosti, prisutna je opasnost od poara poto
je ugalj lako zapaljiva materija. Transport i manipulacija ugljaKod
transporta uglja koriste se vodni, elezniki i drumski vid
transporta. Uglavnom se transport vri u transportnim sudovima sa
otvodenim krovom, bez obzira koji je vid prevoza u pitanju. Na
kraim rastojanjima, transportuje se primenom trakastog
transportera. Zahvatni organ kod sredstava za utovar uglja je u
obliku kaike ili grabilice ili se utovar vri direktno sa trakastog
transportera. Istovar se vri kipovanjem ili istim sredstvom kao za
utovar.Ugalj na otvorenim skladitima, pri transportu i u silosima
za skladitenje i slinim mestima, podloan je samozapaljivanju. Sam
proces samozapaljivanja poinje na ambijentalnoj temperature. Pri
povoljnim uslovima, moe da doe do poveanja temperature uglja u
dubinskom sloju do temperature paljenja, koja iznosi oko 170oC. Sam
mehanizam samozapaljivanja uglja determinisan je ograniavanjuim
faktorima, i to: Visokim sadrajem kiseonika Visokim sadrajem vlage,
Visokim sadrajem pirita, Procentualnim sadrajem sitnih estia (
m)Kako bi zadovoljili rastuu potranju za energentima Kina planira
da uloi 14 milijardi dolara u pilot projekat za preradu uglja u
gas. Pokretanje prvog projekta ugalj u gas oekuje se krajem ove
godine a do 2015. godine Kinezi oekuju da na taj nain dobiju 15
milijardi kubnih metara gasa godinje.
2.2. materije sklone samopaljenjuMaterije sklone samopaljenju su
materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva
drugih materija (beli i uti fosfor, cinkovi alkali, otpaci,
nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljene krpe i dr.).
Slika 4: listica opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se
nalaze materije sklone samopaljenju
Tipini predstavnik - Beli fosfor ,P4To je materija vrstog
agregatnog stanja, veoma je reaktivan, spontano se pali na vazduhu
te se mora uvati pod vodom, na koi stvara opekotine, veoma je
otrovan. Izgled belog fosfora moe se videti na slici 5. Uticaj na
reproduktivnu sposobnost. Oteenje jetre, srca i bubrega; smrt; kone
opekotine, iritacija grla i plua, povraanje, grevi u stomaku Ne
rastvara se u vodi niti sa njom reaguje [1].
Slika 5: beli fosfor Beli fosfor poseduje sposobnost da svetluca
u mraku i ova se pojava naziva fosforescencija.Ona je posledica
njegove spontane, ali spore ,reakcije oksidacije koja se odigrava
na vazduhu. Koristi se kao oruje (napalm), za pravljenje dimnih
zavesa o beleavanje meta u vojsci. Ranije se koristio u proizvodnji
ibica ali je kasnije zamenjen crvenim fosforom zbog svoje
samozapaljivosti. Koristi se i za proizvodnju fosforne kiseline i
drugih hemikalija koje se koriste za proizvodnju djubriva,
pesticida i insekticida. Dobija se zagrevanjem minerala fosforita.
Gori utim plamenom, stvarajui gust dim. Miris prilikom oksidacije
je karakteristian, nalik belom luku. Prilikom rukovanja obavezna je
upotreba odgovarajue opreme koja je prikazana na slici 7.
Slika 6: bombe koje se prave od belog fofsfora
Slika 7: zatitna uniforma koja se nosi pri radu sa belim
fosforom
Slika 8: dejstvo bombi sa belim fosforom
2.3. materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive
gasoveMaterije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale
u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum,
kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.). Na slici 9 prikazane su
listice opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se nalaze materije
klase 4.3.
Slika 9: listice opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se
nalaze materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive
gasove
Tipini predstavnik - natrijum
Natrijum spade u alkaline metale, mekane je structure- moe se
sei noem, srebrne boje stvara opekotine na koi (slika 10). uva se u
petroleumu jer je reaktivan sa vodom i kiseonikom iza vazduha
(slika 11). U reakciji sa vodom stvara natrijum hidroksid i
vodonik. Usled oslobaanja troplote vodonik se pali a plamen je ute
boje. Natrijum hidroksid se koristi u proizvodnji sapuna, poznat je
i pod nazivom kaustina soda, masna, kamena, iva soda. Pored
natrijum hidroksida znaajni su natrijum hlori (kuhinjska so) i
natrijum-hidrogenkarbonat (soda bikarbona)
Slika 10: natrijum
Slika 11: uvanje natrijumaPored ovoga, od interesa su i materije
koje se mogu pojaviti u obliku praine i formirari zapaljive, pa ak
i eksplozivne smee sa vazduhom.3. OPASNE MATERIJE KLASE 5Opasne
materije pete klase dele se na dve podklase:5.1. oksidirajue
materije5.2. organski peroksidiOsnovne opasnosti koje prete od
materija koje spadaju u ovu grupu su poar i toksino dejstvo.3.1.
oksidirajue materijeOksidirajue materije su materije koje u dodiru
sa drugim materijama razlau i pritom mogu prouzrokovati vatru
(hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida,
peroksidi alkaklnih metala i njihove smee i dr.). Mogu da: Ubrzaju
razvoj poara i ine ga jo intenzivnijim Prouzrokuju da supstance
koje se inae ne pale lako u vazduhu brzo gore Prouzrokuju da
zapaljivi materijali spontano sagorevaju bez prisustva oiglednih
izvora paljenja kao to su iskra ili plamenMogu biti toksini ili
korizivni. U zavisnosti od materijala, naina izlaganja (ugisanje,
gutanje, kontakt oiju ili koe) i doze, ogu da nakode organizmu.
Nacionalno udruenje za protivpoarnu zatitu NFPA kod 430- kod za
skladitenje tenih i vrstih oksidirajuih materija klasifikovalo je
ove materije u 4 kategorije prema njihovoj sposobnosti da izazovu
spontano sagorevanje i prema sposobnosti da poveaju stopu
gorenja.
Slika 12: listice opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se
nalaze oksidirajue materijeTipini predstavnik - Amonijum
perhloratTo je beli ili bezbojni kristal bez mirisa (slika 12).
Koristi se za pravljenje eksploziva i vatrometa, kao oksidaciono
sredstvo u raketnom gorivu, kao lepak, laboratorijski reagens,
dodatak ishrani kod ivotinja, u ureajima za proizvodnju kiseonika u
podmornicama, letilicama, sklonitima, aparatima za disanje. Moe da
se raspadne na visokim temperaturama proizvodei tetne gasove kao to
su hlor, hlorovodonik i azotni oksidi.
Slika 13: natrijum perhlorat
Zatvoreni kontejneri ili cisterne u kojima se nalazi mogu
eksplodirati ako se dovoljno zagreju. Nain pakovanja prikazan je na
slikama 13 i 14. Ne gori ali je moan oksidans i eksplozivan kada se
mea sa zapaljivim materijama. Visok nivo moe da ometa ulogu krivi u
razmeni kiseonika izazivajui glavobolju, umor, vrtoglavicu, plavu
boju na koi i usnama. Moe tetno da utie na bubrege. Naini smanjenja
izloenosti: Gde god je mogue koristiti lokalne izduvne ventilacije,
u koliko ne postoje treba nositi sa sobom respiratore; nositi
zatitnu odeu. Gde je to mogue, automatski preneti amonijum
perhlorat iz transportnih i skladinih buradi i kontejnera u
procesne kontejnere. Pre ulaska u zatvorenu prostoriju u kojoj je
prisutan amonijum perhlorat proveriti da niisu prisutni i neki
eksplozivi. Rukovanje i skalditenje Pre rada sa amonijum
perhloratom, radnici moraju biti obueni za to Treba izbegavati
kontakt sa oksidacionim sredstvima (perforati, peroksidi, hlorati,
nitrati, hlor, brom...) Nije kompatibilan sa jakim redukcionim
sredstvima- jake kiseline (sona), metali (aluminijum, bakar i
kalijum), uvati u dobro zatvorenim kontejnerima u hladnoj,
provetrenoj prostoriji, dalje od izvora toplote
Slika 14: pakovanje amonijum perhlorata
Slika 15: nain pakovanja natrijum perhlorata3.2. organski
peroksidiOrganski peroksidi su organske ,materije sa viim stepenom
oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili
ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na
eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar,
odnosno trenje [2].
Slika 16: listice opasnosti za obeleavanje ambalae u kojoj se
nalaze organski peroksidi
Naziv peroksidi potie od latinske rei per to znai otar .
Peroksidi su hemijska jedinjenja koja sadre koseonik i njihova
glavna karakteristika je posedovanje molekulske veze
kiseonik-kiseonik, koja se razdvaja pri visokoj temperaturi. Mogu
se smatrati derivatima vodonik perolsida gde su jedan ili oba atoma
vodonika zamenjeni organskim radikalima. U upotrebi su po pravilu
organski peroksidi. To su hemijska jedinjenja koja sadre atome
ugljenika i imaju najmanje dva vezana kiseonikova atoma u molekulu.
To su termonestabilne supstance. Organski peroksidi se po pravilu
sreu u vrlo malim koliinama kao neistoe sadrane u organskim
jedinjenjima. Poznati su ve vie od 100 godina, ali ali rizici
vezani za rukovanje njima su bili vrlo visoki i obeshrabrili su
brzo prve istraivae. Svi proizvoai peroksida za komercijalnu
upotrebu izdaju broure za svako jedinjenje, gde je dat opis
supstance, nain pakovanja i transporta kao i opasnosti pri
rukovanju. Brzo sagorevaju, osetljivi su na udar i trenje, mogu da
dovedu do oteenja oiju. Glavne opasnosti koje prete od organskih
peroksida su poar i eksplozija ali takoe imaju i toksino i
korozivno dejstvo. Uzrok tome je O-O (peroks) krupa koja ih ini i
korisnim i opasnim. Peroks grupa je hemijski nestabilna, lako se
raspada oslobaajui toplotu. Mnogi organski peroksidi odaju
zapaljiva isparenja kada se raspadaju. Stopa paljenja je veoma
velika, varira od 1m/s do nekoliko stotina metara u sekundi. Na
nekim temperaturama imaju sopstveno ubrzanje dekompozicije - self
accelerating decomposition temperature (SADT). Ta temperatura
varira izmeu razliitih peroksida i preporuuje se dranje na
temperaturi 10 do 20 stepeni nioj od SADT. Bezbednosni list
materijala (MSDS-material safety data sheet) treba da opie uslove
koji izazivaju opasne hemijske reakcije i eksploziju kod peroksida.
Takoe navodi da li postoje posebni zahtevi za skladitenje. Neki se
uvaju u hladnjai i ta hladnjaa mora da ima dokaze o ispravnosti
elektrine instalacije. Takoe postoji minimalna temperatura ispod
koje se ne trebaju uvati jer dolazi do kristala koji su veoma
osetljivi na udar i mogu da izazovu eksploziju. Industrije gume i
plastike su najei korisnici organskih peroksida. Koriste se kao
akceleratori, aktivatori, katalizatori, uvrivai. Mogu se nai u
obliku finog praha, tenosti ili paste. Voda i jo neki materijali ne
reaguju sa organskim peroksidima pa se koriste da ublae njihovo
dejstvo, posebno prilikom proizvodnje i manipulisanja. Tipini
predstavnik - MEKP (metal etil keton peroksid)Koristi se kao
katalizator polimerizacije u proizvodnji poliestera i akrilik
smole. To je bezbojna tenost karakteristinog mirisa. Postoji
ekstremna opasnost od eksplozije pri izloenosti trenju, udaru,
plamenu ili drugim izvorima paljenja. U kontaktu sa vodom ili
vazduhom oslobaa iritantne gasove. Veoma je toksian, moe da bude
fatalan ako se udie, proguta ili doe u kontakt sa koom. Moe dovesti
do oteenja plua a da efekti budu odloeni. U sluaju gutanja odmah
treba popiti veliku koliinu mleka ili vode i to pre se obratiti
lekaru.obavezna je upotreba zatitne uniforme. Treba ga uvati u
originalnoj zatvorenoj posudi u hladnoj prostoriji, daleko od
izvora toplote, varnica ili plamena i od direktnog uticaja suneve
svetlosti. Maksimalna temperature skladitenja je 38oC. Ako doe do
prosipanja materijala treba ga apsorbovati inertnim materijalima
kao to je pesak, a zatim pokvasiti vodom.
4. ZAKLJUAKHteli to ili ne, ljudi se svakodnevno manje ili vie
susreu sa opasnim materijama. Zbog toga bi svi trebali biti
upoznati sa opasnim materijama koje se najee pojavljuju u njihovoj
okolini, sa osnovnim merama zatite od istih i koracima koje treba
preduzeti u sluaju da doe do akcidentne situacije. Nekima je radno
mesto vezano za rukovanje opasnim materijama pa su izloeni veem
riziku nego ostali. Te osobe su, naravno, posebno obuene za rad sa
opasnim materijama i moraju biti oprezne i skoncentrisane pri radu.
Kako bi se smanjila verovatnoa pojave akcidentne situacije, moraju
se potovati preporuke i zakonom utvreni propisi o rukovanju,
pakovanju, transportu, skladitenju opasnih materija i sl. U ovom
radu predstavljene su opasne materije etvrte i pete klase, date su
njihove osnovne karakteristike, primena, rizici- opasnosti, nain
transporta, rukovanja i skladitenja.
5. LITERATURA[1] Jeremi B. Radun, Ekoloki aspekti procesa
demilitarizacije i unitavanja ubojnih sredstava, Vojna akademija,
Katedra vojnohemijskog inenjerstva, Beograd[2] Vidovi M.,
predavanja iz predmeta Roba u logistikim procesima, Saobraajni
fakulet u Beogradu, 2009/10. godine[3] Zakon o prevozu opasnih
materija[4]
http://www.tempradoo.com/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=3[5]
http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html[6]
http://epruveticaki.wordpress.com/[7]
http://www.atsdr.cdc.gov/phs/phs.asp?id=286&tid=52[8]
http://nj.gov/health/eoh/rtkweb/documents/fs/0109.pdf&ei=d8fHULbOLaHC0QWVsYGoCw[9]
http://www.ccohs.ca/oshanswers/chemicals/organic/organic_peroxide.html[10]
http://www.sweetcomposites.com/mekp.html
