Jugoslav Tintor, advokat iz Beograda

ZKP - NOVINE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU (Sl.Glasnik RS 72/2011, 101/2011 i 121/2012)

1. PROMENE OSNOVNIH ODREDBI

PROKLAMOVAN PRINCIP PRAVIČNOSTI POSTUPKA (čl.1)

„na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka“, a ne samo „zakonito sprovedenog“

OSNOVI SUMNJE, OSNOVANA SUMNJA, OPRAVDANA SUMNJA I IZVESNOST

Pokretanje istrage – osnov sumnje (posredno ukazuje), određivanje pritvora – osnovana

sumnja (neposredno ukazuje), optuženje – opravdana sumnja (neposredno potkrepljuje)

presuđenje – izvesnost (nesumnjivo postojanje ili nepostojanje). (čl.2)

REDEFINISANA ZAŠTITA PRETPOSTAVKE NEVINOSTI (čl.3)

Ustanovljena samo zbog zaštite prava okrivljenog, a ne i prava oštećenog ili nezavisnosti suda

PRAVILO »NE BIS IN IDEM« ODNOSI SE SAMO NA ODLUKE SUDA (čl.4)

Obustavljena istraga uvek se može ponovo pokrenuti jer je obustavljena odlukom tužioca

za koju ne važi pravilo ne bis in idem

POČETAK KRIVIČNOG GONJENJA I POČETAK KRIVIČNOG POSTUPKA (čl.5-7)

Krivično gonjenje započinje prvom radnjom javnog tužioca ili policije po zahtevu tužioca

a krivični postupak se pokreće donošenjem naredbe o sprovođenju istrage.

MOGUĆNOST VOĐENJA ISTRAGE PROTIV NEPOZNATOG UČINIOCA (čl.6)

Javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je

učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo.

USTANOVLJEN PRINCIP TAJNOSTI ISTRAGE (čl.10)

Podatak da li se protiv nekog lica vodi istraga dostupan je samo sudu, tužiocu i policiji

Odbrana saznaje za istragu tek kada tužilac odluči da im dostavi naredbu o sprovođenju istrage

OSNOVNO PRAVILO DA JE TERET DOKAZIVANJA OPTUŽBE NA TUŽIOCU (čl.15)

Sud izvodi dokaze na predlog stranaka i može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze.

Sud može izuzetno sam odrediti izvođenje dokaza, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni

ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

NEZAKONITI DOKAZI - DOKTRINA PLODA OTROVNOG DRVETA (čl.16)

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi

ili načinu pribavljanja u suprotnosti sa zakonom, a ne samo koji su »izričito zabranjeni«

PRINCIP NEPRISTRASNOSTI ODNOSI SE I NA TUŽIOCA I POLICIJU (čl.6.st.4)

Tužilac i policija dužni su da nepristrasno razjasne sumnju, pored suda koji nepristrasno

ocenjuje izvedene dokaze (čl.16.st.2)

OBAVEZA PRUŽANJA POMOĆI ODBRANI U PRIKUPLJANJU DOKAZA (čl.19)

Odnosi se samo na državne organe, ali ne i na druga pravna lica, udruženja i organizacije

2. PROMENE U PROCESNOM POLOŽAJU OŠTEĆENOG

PRAVO NA PREUZIMANJE KRIVIČNOG GONJENJA – SAMO POSLE OPTUŽNICE

Ako tužilac odustane od gonjenja do potvrđivanja optužnice oštećeni može u roku od 8 dana od

saznanja odn.u roku od 3 meseca od odustanka podneti prigovor neposredno višem tužiocu koji

u slučaju usvajanja prigovora izdaje obavezno uputstvo nadležnom tužiocu da nastavi gonjenje.

Oštećeni sada ima pravo da preuzme gonjenje samo posle potvrđivanja optužnice. (čl.51)

3. PROMENE U PROCESNOM POLOŽAJU OKRIVLJENOG I BRANIOCA

PRAVO NA POUKU O PRAVU NA ODBRANU ĆUTANJEM I PRAVU NA BRANIOCA

Okrivljeni ima pravo da bude poučen da nije dužan ništa da izjavi, da sve što izjavi može biti

korišćeno kao dokaz, kao i da ima pravo da bude saslušan u prisustvu branioca koga sam izabere.

Okrivljeni sada ima pravo na ovu pouku pre prvog saslušanja, a ne prilikom hapšenja (čl.68)

(između ova dva momenta postoji vakum u kojem on može davati podatke policiji a da nije poučen)

PRAVO NA OBAVEŠTAVANJE O DOKAZIMA IZ KOJIH PROIZILAZI OSNOV SUMNJE

Okrivljeni više nema pravo da bude obavešten o dokazima koji ga terete - pre prvog saslušanja.

(da bi mogao iskoristiti svoje pravo da se izjasni o dokazima on mora znati o kojim dokazima je reč)

MOGUĆNOST SASLUŠANJA OKRIVLJENOG U ODSUSTVU BRANIOCA (čl.85.st.4)

Ako je branilac uredno obavešten, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili

ako okrivljeni nakon pouke o pravu na branioca ne obezbedi branioca u roku od 24 časa od časa

pouke, tužilac može saslušati okrivljenog i u slučaju opravdanih razloga izostanka branioca.

PRIZNANJE VIŠE NE MORA BITI POTKREPLJENO DRUGIM DOKAZIMA (čl.88)

Dovoljno je da priznanje nije u suprotnosti sa drugim dokazima, što će povećati broj presuda

koje se zasnivaju isključivo na »golim priznanjima« - čiju autentičnost nije moguće proveriti

NIJE POTREBNO PRISUSTVO BRANIOCA KOD PREPOZNAVANJA U ISTRAZI (čl.100)

Do sada branilac nije bio potreban kod prepoznavanja u policiji,a sada nije potreban ni u istrazi

PREPOZNAVANJE PREKO FOTOGRAFIJA I PREPOZNAVANJE PREKO GLASA (čl.90)

Kod ovih prepoznavanja nisu definisane formalne pretpostavke i uslovi pod kojim se obavljaju,

što će povećati broj prepoznavanja sumnjivog kvaliteta - čiju pouzanost nije moguće proveriti.

POSEBNO OSETLJIVI I ZAŠTIĆENI SVEDOCI – OGRANIČENJA ODBRANE (čl.103-109)

Razlozi zbog kojih neko može dobiti status posebno osetljivog svedoka su preširoko postavljeni

(životno iskustvo, način života, pol i druge okolnosti slučaja), a nije dozvoljena žalba na rešenje

Ovaj institut podrazumeva isključenje neposrednosti kod postavljanja pitanja i suočenja, kao i

mogućnost ispitivanja iz posebne prostorije, što će rezultirati isključenjem unakrsnog ispitivanja

ključnih svedoka optužbe. Na drugoj strani odbrana nema ovakvu procesnu mogućnost.

Braniocu nije dato ni pravo da predloži da status zaštićenog svedoka dobije svedok odbrane.

MOGUĆNOST UNAKRSNOG ISPITIVANJA SVEDOKA ALI NE OKRIVLJENIH (čl.98)

Sugestivna pitanja dopuštena su samo prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom

pretresu, ali nisu dopuštena kod saslušanja okrivljenog tako da u slučaju kada jedan okrivljeni

tereti drugog ne postoji mogućnost unakrsnog ispitivanja.

NEDOPUŠTENOST ŽALBE NA REŠENJE O ODBIJANJU PREDLOGA ZA IZDVAJANJE

Dopuštena je samo žalba na rešenje kojim se predlog za izdvajanje usvaja, ali ne i protiv rešenja

kojim se predlog za izdvajanje nezakonitog dokaza odbija. Potrebno je blagovremeno razdvojiti

zakonito od nezakonitog, kako ne bi dalje kontaminiralo izvođenje dokaza u postupku. (čl.237)

ODBRANA VIŠE OKRIVLJENIH PREDSTAVLJA IZUZETAK (čl.73.st.3 i čl.78.st.1 i 2)

Ustanovljeno je diskreciono pravo organa postupka da dozvoli advokatu da brani više okrivljenih

samo ako to ne bi štetilo interesima odbrane i ovlašćenje organa postupka da ceni stručnost,

savesnost i blagovremenost u postupanju branioca.

OGRANIČENJA KOD ZASTUPANJA – ZA MLADE ADVOKATE I PRIPRAVNIKE (čl.73)

Advokati koji nemaju 5 godina advokatske prakse ne mogu braniti za krivična dela za koje je

propisano 10 godina ili teža kazna,a advokatski pripravnici uopšte ne mogu zamenjivati advokate

BRANIOCU PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ISPLAĆUJU SE SAMO NUŽNI IZDACI (čl.261)

Braniocu po službenoj dužnosti se iz sredstava organa postupka isplaćuju samo nužni izdaci, dok

se nagrada naplaćuje kasnije od lica koje je dužno da je naknadi, sa svim rizicima koje to nosi.

BRANILAC PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI KOJEG OKRIVLJENI ODBIJA (čl.72.st.2)

Ako okrivljeni izjavi da želi da se brani sam, branilac po službenoj dužnosti je dužan da

prisustvuje radnjama u postupku ako se okrivljeni ne protivi i preduzima radnje u postupku uz

izričitu saglasnost okrivljenog. Postavlja se pitanje uloge branioca ako se okrivljeni protivi.

MOGUĆNOST ODREĐIVANJA STRUČNOG SAVETNIKA ODBRANE (čl.125-126)

Kada organ postupka odredi veštačenje okrivljeni može opunomoćiti stručnog savetnika koji ima

pravo da prisustvuje veštačenju, pregleda predmet veštačenja, daje primedbe na nalaz i mišljenje,

kao i da na glavnom pretresu postavlja pitanja veštaku i bude ispitan o predmetu veštačenja.

MOGUĆNOST PREDUJMLJIVANJA TROŠKOVA VEŠTAČENJA (čl.117.st.4)

Kada veštačenje predloži odbrana organ postupka može zahtevati da predujme troškove.

Ako tužilac odbije predlog odbrane za veštačenje dozvoljena je žalba sudiji za prethodni postupak.

4. PROMENE OD ZNAČAJA ZA PRAVNU SIGURNOST GRAĐANA

UMANJEN LIMIT ZA OBAVEZNU ODBRANU – UMESTO 10 SADA JE 8 GODINA (čl.74)

Odbrana je obavezna za sva krivična dela za koja se može izreći kazna od 8 godina ili teža kazna

PROŠIRENA MOGUĆNOST UREDNE LIČNE DOSTAVE (čl.243)

Propisana je obaveza punoletnog člana domaćinstva da primi pismeno i mogućnost dostavljanja

pismena posredstvom portira, komšije ili predsednika kućnog saveta - ako oni na to pristanu, kao

i ostavljanje obaveštenja o isticanju pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda – što se ima

smatrati urednom dostavom.Ovakvo rešenje umanjiće značaj svih prava kojima prethodi dostava.

PROŠIRENA MOGUĆNOST PRETRESA BEZ NAREDBE I U ODSUSTVU SVEDOKA

Policija može ući u stan i izvršiti pretres bez pismene sudske naredbe i bez prisustva svedoka

»radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela« (čl.158.st.1.tač.3).Ovaj razlog je postavljen

znatno šire od ranijeg »radi hapšenja odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju krivičnog

dela« jer će za zakonitost pretresa biti dovoljno da se u stanu pronađe ili pokuša pronaći bilo šta.

Policija može izvršiti pretres stana i u odsustvu držaoca i bez prisusutva svedoka (čl.156.st.3), što

će u praksi postati pravilo, u kom slučaju okolnosti pretresa ne mogu biti predmet kritičke ocene.

MOGUĆNOST PRIBAVLJANJA KOMUNIKACIJE BEZ SUDSKOG NALOGA (čl.286.st.3)

Sve izveštaje o dolazno – odlaznoj komunikaciji i baznim stanicama pribavlja policija na osnovu

naloga javnog tužioca bez ikakve sudske naredbe. Ovo rešenje nije u skladu sa sudskom praksom

ECHR u Strazburu prema kojoj ovi izveštaji predstavljaju komunikaciju koju pribavlja samo sud.

MOGUĆNOST PROŠIRENJA NADZORA UZ NAKNADNO ODOBRENJE SUDA (čl.169)

Policija može samostalno proširiti nadzor komunikacije i obavestiti tužioca koji predlaže sudiji

da naknadno odobri proširenje nadzora,pri čemu je materijal u međuvremenu zakonito pribavljen

UNIŠTAVANJE PRIKUPLJENOG MATERIJALA I OBAVEŠTAVANJE LICA (čl.163)

Propisano je da će se prikupljeni materijal uništiti ukoliko tužilac ne pokrene krivični postupak u

roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa materijalom, a ne od dana kada mu je dostavljen,

kao i da o uništenju materijala sudija može obavestiti lice, ali ne mora to učiniti.

5. PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODREĐIVANJE I TRAJANJE PRITVORA

POVEĆAN BROJ MERA ZA OBEZBEĐENJE NESMETANOG TOKA POSTUPKA

Zabrana napuštanja mesta boravišta ili stana uz elektronski nadzor radi kontrolisanja poštovanja

ograničenja određenih merom trebala bi smanjiti pritvore po tač.1, zabrana prilaženja, sastajanja

ili komuniciranja sa određenim licima trebala bi smanjiti pritvore po tač.2, zabrana napuštanja

stana, korišćenja telefona i interneta uz elektronski nadzor radi kontrolisanja, kao i zabrana

posećivanja određenih mesta trebala bi smanjiti pritvore po tač.3. Sve ovo su alternative pritvoru.

PROŠIRENJE PRIMENE JEMSTVA KAO ALTERNATIVE PRITVORU (čl.202-204)

Jemstvo može zameniti pritvor ne samo zbog opasnosti od bekstva već i zbog uznemirenja

javnosti (čl.202.st.1), a može se odrediti ne samo u predloženom iznosu već i u iznosu koji sud

sam odredi bez predloga stranaka (čl.204.st.2)

MOGUĆNOST ODREĐIVANJA PRITVORA ZBOG UZNEMIRENJA JAVNOSTI (čl.211)

Pritvor se može odrediti »ako su način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli do

uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka«.

Postavlja se pitanje - kako utvrditi da je uznemirenje nastupilo i da li je ovaj pritvor u funkciji

relaksacije suda pošto vanprocesni razlog ne bi trebalo da determiniše tok i pravičnost postupka.

UMANJENA MOGUĆNOST OSPORAVANJA PRITVORA U ISTRAZI (čl.215.st.1)

Prva 3 meseca o pritvoru odlučuje sudija za prethodni postupak,a o žalbama KV- veće istog suda

Apelacioni sud prvi put odlučuje o pritvoru tek po proteku tri meseca, a o žalbi odlučuje drugo

veće Apelacionog suda, čime je devalvirana dvostepenost jer o žalbama uvek odlučuje isti sud.

NEMA OGRANIČENJA PRITVORA OD PODIZANJA DO POTVRĐIVANJA OPTUŽNICE

U slučaju dopune istrage nakon podizanja optužnice nije propisano maksimalno trajanje pritvora

6.PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU U FAZI ISTRAGE

TONSKO SNIMANJE SAMO ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Unakrsnim ispitivanjem moguće je postići svrhu samo u uslovima tonskog ili stenogramskog

zapisa, jer svako parafraziranje pitanja ili odgovora obesmišljava suštinu ovog instututa (čl.236)

Kako objasniti licu kome se sudi za teško ubistvo i izriče 40 godina zatvora da nema uslova za

valjano unakrsno ispitivanje. Trebalo bi proširiti krug krivičnih dela zavisno od zaprećene kazne.

ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE IZ RAZLOGA PRAVIČNOSTI (čl.284)

Za krivična dela za koja je zaprećeno do 3 godine zatvora tužilac može odbaciti krivičnu prijavu

bez prava oštećenog na prigovor u smislu čl.51 ako je okrivljeni nadoknadio štetu a tužilac oceni

da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično.

ODLAGANJE KRIVIČNOG GONJENJA SAMO PRE POKRETANJE ISTRAGE (čl.283)

Za krivična dela za koja je zaprećeno do 5 godina zatvora tužilac može odložiti krivično gonjenje

i rešenjem odbaciti krivičnu prijavu samo pre nego što donese naredbu o sprovođenju istrage.

KOD SASLUŠANJA OSUMNJIČENOG MORA BITI PRISUTAN BRANILAC (čl.289)

Zapisnik o saslušanju osumnjičenog može se koristiti kao dokaz samo ako je dat sa braniocem.

KOD SASLUŠANJA UHAPŠENOG NE MORA UVEK BITI PRISUTAN BRANILAC

Kada nije reč o obaveznoj odbrani a uhapšeni ne obezbedi branioca u roku od 24 sata ili izjavi da

ne želi branioca, javni tužilac je dužan da ga bez odlaganja sasluša i da posle saslušanja odluči da

li će ga pustiti na slobodu ili će predložiti sudiji za prethodni postupak da odredi pritvor. (čl.293)

HAPŠENJE, SPROVOĐENJE TUŽIOCU, ZADRŽAVANJE I SASLUŠANJE (čl.291 i 294)

Policija može uhapsiti lice ako postoji neki od razloga za određivanje pritvora, ali je dužna da ga

bez odlaganja a najkasnije u roku od 8 sati sprovede tužiocu radi saslušanja.

Tužilac može zadržati lice samo radi saslušanja 48 sati rešenjem koje donosi i uručuje u roku od

2 sata od saopštenja da je zadržan, a na koje okrivljeni ima pravo da izjavi žalbu u roku od 6 sati

sudiji za prethodni postupak. Okrivljeni mora imati branioca od donošenja rešenja o zadržavanju.

ISTRAGA SE POKREĆE NAREDBOM TUŽIOCA KADA POSTOJE OSNOVI SUMNJE

Za pokretanje istrage dovoljan je niži stepen sumnje o kojem odluku više ne donosi sud.

Protiv naredbe o sprovođenju istrage ne postoji pravni lek, a nakon donošenja naredbe tužilac je

ne mora dostaviti okrivljenom, već je dužan da to učini tek kada namerava preduzeti prvu radnju

u istrazi kojoj okrivljeni i branilac mogu prisustvovati. Tužilac bez prisustva odbrane može

saslušati zatečenog očevica (čl.290), osetljivog svedoka (čl.300.st.2) ili bilo kojeg svedoka - ako

pribavi odobrenje sudije za prethodni postupak ili istragu pokrene protiv NN učinioca pa ga

naknadno identifikuje (čl.300st6) što mu omogućava da osmisli strategiju u pogledu redosleda

preduzimanja dokaznih radnji kako bi istragu što duže vodio bez ikakvog učešća odbrane

U uslovima tajne istrage logično je da saslušanje osumnjičenog bude među poslednjim radnjama.

PRAVO BRANIOCA DA PRISUSTVUJE DOKAZNIM RADNJAMA (čl.300)

Tužilac je dužan da braniocu uputi poziv, a ne da dostavi poziv za saslušanje osumnjičenog i

ispitivanje svedoka i veštaka, pri čemu je već zauzet stav RJT i postoji praksa u TOK-u prema

kojoj dopunskom saslušanju okrivljenog ne mogu prisustvovati branioci saslušanih saokrivljenih

Postoji mogućnost za saslušanje svedoka bez prisustva branioca na osnovu diskrecione procene

tužioca za organizovan kriminal da prisustvo branioca može uticati na svedoka (čl.300.st.2) i

mogućnost za saslušanje svedoka bez prisustva branioca na osnovu prethodnog odobrenja sudije

za prethodni postupak u slučajevima kada branilac nije uredno pozvan (čl.300.st.6).

Branilac ima pravo da stavi primedbu na preduzimanje dokazne radnje, da postavi pitanje preko

organa postupka, kao i da predloži prikupljanje pojedinih dokaza.

PRAVO BRANIOCA DA PREDLAŽE PREDUZIMANJE DOKAZNIH RADNJI (čl.302)

Branilac ima pravo da predloži tužiocu da preduzme dokaznu radnju. Ako tužilac odbije da je

preduzme ili ne odluči u roku od 8 dana branilac može predložiti sudiji za prethodni postupak

koji u roku od 8 dana odbija ili usvaja predlog i nalaže tužiocu da preduzme radnju u nekom roku

Očekuje se da će dokaznu radnju valjano preduzeti tužilac koji se protivio da se ona preduzme.

PRAVO BRANIOCA DA PRIKUPLJA DOKAZE U SVOJU KORIST (čl.301)

Pravo branioca da prikuplja dokaze nije uređeno na delotvoran način zbog toga što ne smeju

kontaktirati lica koja su već ispitana od strane policije ili tužioca i što pretpostavlja saglasnost

lica od koga se izjava uzima ili predmet pribavlja, a ne predviđa mogućnost sudskog naloga za

predaju predmeta ili sudske novčane kazne za odbijanje davanja iskaza (tzv.ometanje pravde).

Okrivljeni i branilac ionako imaju opšte pravo da prikupljaju dokaze u smislu čl.68.st.1.tač.9, a

svi državni organi imaju obavezu da im u tome pruže pomoć saglasno čl.19.

OBAVEZA BRANIOCA DA SA PRIKUPLJENIM DOKAZIMA UPOZNA TUŽIOCA (čl.303)

Branilac je dužan da tužioca obavesti odmah po prikupljanju dokaza, kao i da mu pre završetka

istage omogući uvid u prikupljene dokaze – nezavisno od toga da li sadržina prikupljenog dokaza

ide u prilog ili na štetu odbrane.

PRAVO BRANIOCA NA PRIGOVOR ZBOG NEPRAVILNOSTI U ISTRAZI (čl.312)

Prigovor se podnosi neposredno višem tužiocu koji odlučuje u roku od 8 dana i ako usvoji

prigovor izdaje obavezno uputstvo da se otkloni nepravilnost a ako odbije prigovor branilac

može u roku od 8 dana podneti pritužbu sudiji za prethodni postupak koji može naložiti

preduzimanje mera za otklanjanje nepravilnosti.Ova pravna sredstva nemaju suspenzivno dejstvo

7. PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU U FAZI GLAVNOG PRETRESA

SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVIČNOG DELA - DO IZJAŠNJENJA NA PRETRESU

Ovakvo rešenje dovodi u neravnopravan položaj okrivljene koji se prvi izjašnjavaju u odnosu na

saokrivljene koji nakon njihovog izjašnjenja mogu zaključiti sporazum o priznanju (čl.313)

SPORAZUM O SVEDOČENJU OKRIVLJENOG I OSUĐENOG - DO KRAJA PRETRESA

Ovo rešenje ostavlja kao trajnu varjabilu korpus dokaza koji protiv nekog okrivljenog postoje.

Nigde nije propisano da su potrebni i drugi dokazi koji potkrepljuju ovakve sporazume (čl.327)

PRIGOVOR ZBOG NEPODIZANJA OPTUŽNICE (čl.331)

Ako tužilac ne podigne optužnicu u roku od 15 dana od dana okončanja istrage odnosno 30 dana

kod naročito složenih predmeta - branilac može izjaviti prigovor neposredno višem tužiocu koji

izdaje obavezno uputstvo i ostavlja rok za postupanje koji ne može biti duži od 30 dana.

UMESTO PRIGOVORA BRANILAC PODNOSI ODGOVOR NA OPTUŽNICU (čl.336)

Protiv rešenja o potvrđivanju optužnice branilac ima pravo žalbe Apelacionom sudu.

PRIPREMNO ROČIŠTE PRED PREDSEDNIKOM VEĆA (čl.345-352)

Stranke se izjašnjavaju o optužbi, obrazlažu se postojeće i predlažu novi dokaze, utvrđuju se

činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o

pritvoru ako postoji saglasnost stranaka. Branilac je dužan da predloži sve dokaze za koje je do

tada saznao, a ako neki dokaz ne predloži blagovremeno - veće kasnije može odbiti da ga izvede.

Ovo pravilo značajno limitira branioca u osmišljavanju bilo kakve taktike i obavezuje ga

da dokazuje nevinost, jer se od njega očekuje da anticipira efekte predloženih dokaza

tužilašva i prema pretpostavljenim rezultatima dokazivanja opredeli dokaze odbrane.

Predsednik veća može bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres

UVODNO IZLAGANJE PRED PRETRESNIM VEĆEM (čl.393)

Stranke se sažeto izjašnjavaju o činjenicama koje će biti predmet dokazivanja, izlažu dokaze koje

će izvesti i navode pravna pitanja o kojima će raspravljati.

Pripremno ročište isključuje uvodno izlaganje stranaka.

PROBLEM ODLAGANJA PRETRESA ZBOG OPRAVDANOG IZOSTANKA BRANIOCA

Kada nije reč o obavenoj odbrani optuženi će se u pozivu poučiti da ima pravo da uzme branioca

ali da se glavni pretres neće odložiti zbog nedolaska branioca.(čl.355).Ako uredno pozvani

branilac opravda svoj izostanak, veće može odlučiti da se glavni pretres odloži (čl.382.st.3)

UDALJENJE OKRIVLJENOG TOKOM IZVOĐENJA DOKAZA NA PRETRESU (čl.390.st.5)

Okrivljeni se može udaljiti iz sudnice tokom saslušanja saokrivljenog ili svedoka ukoliko neće da

kazuju u njegovom prisustvu ili okolnosti ukazuju da njegovo prisustvo utiče na navedena lica.

OSNOVNO ISPITIVANJE, UNAKRSNO ISPITIVANJE I DODATNA PITANJA

Stranka koja je predložila svedoka ili veštaka najpre obavlja osnovno ispitivanje a zatim suprotna

stranka obavlja unakrsno ispitivanje u cilju provere verodostojnosti iskaza,a nakon toga stranka

koja je predložila svedoka po odobrenju predsednika veća može postaviti dodatna pitanja.

Ne postoji pravilo da se dodatna pitanja mogu odnositi samo na pitanja iz unakrsnog

ispitivanja, tako da je ostavljena mogućnost stranci da kroz dodatna pitanja dopunjuje

svoje osnovno ispitivanje pri čemu suprotna stranka više nema pravo da ispituje unakrsno

PREDSEDNIK VEĆA MOŽE U SVAKOM MOMENTU POSTAVITI PITANJE (čl.398.st.6)

Predsednik veća može uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem i jasnijem odgovoru na

pitanje koje je već postavljeno od strane drugih procesnih učesnika.Ovo obesmišljava strategiju

unakrsnog ispitivanja čija je suština u redosledu pitanja koja jedna iz drugih proizilaze koji sudija

ne treba da remeti svojim pojašnjenjima pitanja, već je dovoljno da ima pravo da odbije svako

pitanje za koje proceni da je postavljeno na način koji nije dozvoljen. Ne postoji pravo na

prigovor nedopuštenosti pitanja. Branilac ima samo pravo da unese primedbu na kraju zapisnika,

koja nije dovoljno delotvoran procesni instrument jer ne može da predupredi povredu pravila.

MOGUĆNOST VRAĆANJA U SPIS IZDVOJENIH NEZAKONITIH DOKAZA (čl.407.st.4)

Do završetka dokaznog postupka veće može opozvati rešenje o izdvajanju nezakonitog dokaza.

PROŠIRENA MOGUĆNOST ČITANJA ZAPISNIKA O ISKAZIMA SAOPTUŽENIH (čl.406)

U slučaju razdvajanja krivičnog postupka prema saoptuženom ili pravosnažne osude saučesnika

u drugom krivičnom postupku on se ne saslušava kao svedok već se sud upoznaje sa sadržinom

zapisnika o njegovom iskazu iz drugog postupka.Dakle, nije moguće ispitati ovo lice neposredno

PROŠIRENA MOGUĆNOST ČITANJA ZAPISNIKA O ISKAZIMA SVEDOKA (čl.388.st.4)

U slučaju promene predsednika veća glavni pretres počinje iznova i dokazi se ponovo izdvode s

tim što zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga veće može odlučiti da se

samo izvrši uvidu u zapisnike o njihovom saslušanje. I ovaj izuzetak od neposrednosti je preširok

OGRANIČENJE TRAJANJA ZAVRŠNIH REČI (čl.412.pas.4)

Predsednik veća može nakon izjašnjenja stranaka ograničiti trajanje završnih reči.

U praksi se često dešava da u predmetima sa više okrivljenih sud najpre pita tužioca

koliko mu vremena treba u odnosu na sve okrivljene a zatim braniocima ostavi srazmerno

vremena za svakog od njih.

8. PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU U FAZI PRESUĐENJA

PRESUDE BEZ OBRAZLOŽENJA ILI SA DELIMIČNIM OBRAZLOŽENJEM(čl.429)

Ako je presudom izrečena kazna zatvora do 3 godine a osuda je zasnovana na priznanju

ne mora da sadrži obrazloženje pod uslovom da stranke nisu tražile pismeni otpravak, a

ako je zasnovana na priznanju može biti delimično obrazložena nezavisno od kazne.

Pitanje je da li se ovde radi o priznanju na glavnom pretresu ili u bilo kojoj fazi postupka.

9. PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU U FAZI PRAVNIH LEKOVA

MANJKAVOST IZREKE I RAZLOGA JE RELATIVNO BITNA POVREDA (čl.438)

Korišćenje nezakonitog dokaza, protivrečnost izreke presude i nejasnoća razloga presude

nisu više propisani kao apsolutno bitna povreda krivičnog postupka. Oni su sada relativno

bitna povreda krivičnog postupka jer podrazumevaju ukidanje presude samo u slučaju

ako prema proceni drugostepenog suda zbog tih protivrečnosti ili nejasnoća nije moguće

ispitati zakonitost i pravilnost presude odnosno osim ako je prema proceni drugostepenog

suda očigledno da bi i bez tog nezakonitog dokaza bila doneta ista presuda.

Svođene apsolutno bitne povrede na nerazumljivost izreke obesmišljava rad branioca na

žalbi i pojednostavljuje žalbeni postupak u tolikoj meri da se apelacioni sud neće više ni

baviti analizom protivrečnosti i nejasnoća presude, pitanjem zakonitosti dokaza koji su

korišćeni i kvalitetom obrazloženja sudske odluke, već samo procenom da li je određena

sudska odluka „odgovarajuća“ u konkretnom slučaju. Rezultat će biti drugostepene

odluke koje su zasnovane na oportunitetu, a ne na legalitetu.

MOGUĆNOST PONOVNOG OTVARANJA PRETRESA POVODOM ŽALBE (čl.443)

Ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi dokazi koji mogu doprineti svestranom raspravljanju

prvostepeni sud može ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak. Ovim je

ostavljena mogućnost prvostepenom sudu da koriguje sopstvene greške i predupredi da o njima

odluči drugostepeni sud Kako nije propisano nikakvo ograničenja jasno je da sud ovo može činiti

neograničen broj puta – kad god uoči da se u žalbi ističe nešto osnovano.

SMANJEN OBIM ISPITIVANJA PRESUDE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (čl.451)

Drugostepeni sud ispituje presudu samo u okviru osnova i pravca pobijanja istaknutih u žalbi, s

tim da po službenoj dužnosti ispituje samo stvarnu nadležnost, sastav suda, postojanje optužbe,

prekoračenje optužbe i nerazumljivost izreke,ali ne i protivrečnost izreke ili nepostojanje razloga

OGRANIČENJE TRAJANJA IZLAGANJA PRED ŽALBENIM VEĆEM (čl.448)

Sudija izvestilac izlaže samo sadržaj presude, a navode žalbi izlažu stranke ali u vremenu koje

im odredi predsednik veća.

ŽALBA PROTIV DRUGOSTEPENE PRESUDE (čl.463)

Ovaj pravni lek je moguće izjaviti u slučaju izrečene kazne od 30 godina ili ako je drugostepeni

sud preinačio oslobađajuću presudu u osuđujuću. Međutim, ovu žalbu nije moguće izjaviti ako je

drugostepeni sud na osnovu otvorenog glavnog pretresa utvrdio drugačije činjenično stanje i na

njemu zasnovao svoju presudu.

ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI MOŽE PODNETI I BRANILAC (čl.483)

Ovaj vanredni pravni lek ravnopravno mogu izjaviti i RJT i branilac u roku od 30 dana od dana

dostavljanja drugostepene odluke pod uslovom da je korišćen redovni pravni lek. Ako je podnet

zbog povrede zakona Vrhovni kasacioni sud je dužan da odluči o zahtevu samo ako je reč o

povredi zakona koja je od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava (čl.486)

. 10. PROMENE OD ZNAČAJA ZA ODBRANU U SKRAĆENOM POSTUPKU

POVEĆAN JE LIMIT ZA SKRAĆENI POSTUPAK – UMESTO 5 GODINA SADA 8 GODINA

Skraćeni postupak se vodi za krivična dela za koje je propisana kazna do 8 godina (čl495)