ЖИВКО Д. ПЕТКОВИЋПРОФЕСОР

ПРВЕ ПОЈАВЕ

СРПСКОГ- ИМЕНА

БЕОГРАДШ Т А М П А -ТУЦОВИЋ·, БЕОГРАД. М А К Е Н З И Ј Е В А 3. Т Е Л С Ф О Н II·«

1926

У нашем нарoду· постоје нека нејасна осе-и нека тамиа цредања o нашем ранијем

•.пресељавању, м о ж б Ј - ш г баш o најранијем и•Првом по'реду. Она. би се могла наћи 'нашише места; али 'се -'лепо виде и' у песми,лСан царице Милице"1). У њој стоји:

„Сан уснила' царица Милица,„Саи уснила љуба Лазарева,„У Крушевцу, у шарену шанцу,.„У пктому месту маленоме. '

„— Мало пођо', до два краја нађо'.„Сибир воду мутну ,и крваву,,,, Где ио тече од југа соверу.,.,На Сибиру нигде. брода нема . . ,

.„Прпа иојска на мост нам .удари,„Прва војска наше Маћедије;„Друга иојска из те Шумадијс,„Шумадије, те земље богате . , .„Tpeha војска из Баната славиа;„А за њима све остале' војске,

Ј) M, C. Милојевић, Путопис дела праве — Старе ·Србије, 1871. г., књ. 1, стр. 47,

v„Све ступаше и све пропадоше„У Сибира, у води к р в а в о ј . . . , '

»— Оно су ти српски соколови,„Оно су ти српски изгнаници,„Шо he c' борит' за српско господствс»

„Kao шШо су u шц наши сшари,„Наши сшари a прастари предци„Борили се на Сибиру клешом,„За Сибира и. за сриску иесму,„Борили се иа u ироианули,„Те га шуђи oceojUiue људи,„Туђа људи. u шуђи народи,'^Qceojimie, Србе протераше,„Да с' скитају по беломе свету„Kao ичела ио шареном цвешу

„То he 'српско пропаднути царство,„CprtcKo царство и српскотосподртро',, ..

„Тако Лазо сана толкреаше,„Тако снила Госпођа Милица,„Тако снил,д честита царица,„Тако снила, тако се и збило"

Ова народна песма у главном преставља;Србе као изгнанике. Они су, :за време наших.„старих и прастарих" предака, изгубили своју

земљу „Сибир"2), па се скитају „по беломесвету, као пчела по шареном цвету". Али•овде, изгледа, име Срба треба узетн у ширемсмислу, Оно je пре за означење свих Сло-«ена уопште него само Срба. Наш народ je•овде преставник Словена и његово име jeсхваћено као опште словенско. У сваком слу-

г чеју, Срби су изгнаници из своје прадомо-Вине, коју су напустили после крвавих бојева..А морали су то бити тешки и страховити-бојеви, у којима су наши предци подлеглиij били нагнани да напусте свој завичај, својуЛомовину, и да оду у свет. Грозоте-тих бо-јева и сада се привиђају и осећају. Оне су-Сачуване у души народној и налазе израза уНзеговом певању3).

*) Тешко je веровати да се овде мисли на данашњи-руски Сибир. Тако' исто и на Sibiru, острво код•Суматре. C обзиром на воду „мутну и крваву",која тече „од југа северу" ; пре се може држати дасе мислило на Мисир и Нил, ко ји су у недовољномn n M h e i b y п л р о д и о м з а м е њ е н и другим н а з и в и м а земл^ел реке. — Наш историк JOB. Р а ј и ћ , a no њему и.други, и а л а з н да je Сибир (у Русији) био једна од«ајстаријих домовина.Срба и да je и сврје име до-»био по .Србима. "Тј~ Cc*,£**f> %& Ср>Sš<*ts4f*~" ~~~

3) 0 првом словенском сељењу у руског летописца

Алн.где су били ти бојеви, где je бил»најранија домовина наших дедова; и који субили они са којима су наши „стари и пра~стари" водил.и крвави мегдан.?, Тр р 1иије пр-знато. ни историји, a није довољно познато-ни народној песм1-г." ,,Сибир-вода" не каже:нам ништа. тачно. Т у . т а ј н у тешко je и са-знати данас, после многих.векова који су про-текли од тога времена. Сада нема ничега·:одређенога и јаснога :одакле би. се могло гсоћиг.a да-..се ;не лута, у истраживању наше 'прве.домовине и наших најранијих дана.

Нестора (око 1100 год.) налази се ово: „Између-седамдесет језика или народа који су_ произашли од.Јафета, јесу и Словени. Onii· ce paculypuiue ш><свеШу и узеше различна имена, по местима која су·з а у з е л и : једни се назваше Моравцима, други Че-сима, неки Хрватима, Србима· и Корутанима (т. ј~Словенцима); и е к и су Лехи, други Пољаии, Дрео'··љани, и т. д. Тако се подели народ или ј е з и к сло-венски... Андроник, један од у ч е н и к а Исуса Хри-ста, био je апостол народа· словенског, јер je ишао··у Моравску; апостол Павле учио je такође у овој;земљн. Овај je посетио И л и р н ј у , a y доба аио-сшола Павла било je Словеиа у Илирија. Збсгтога je Свети Павле апостол словенског народа,,коме ирипадамо и .ми, Руси; он je, дакле, и наш,.руски, апостол, пошто je учио словенски народ".

Па, ипак, има наговештаја, има.бледих спо-меника, којн нису сасвим утрвенн То сугеографска и лична имена. . Ни један од тихспоменика није довољан да уђе у суштииуових питања и да створи јасну светлост ; алиудружени,. оии дају нршшчно грађе за разми-Шљање o иашој прадавној - и м р а ч и о ј про-шлости. ·

У току столећа н на разним местима уАфрици, Азији и Евроии, појављивала су сеИмена, за која се може несумњиво држати дасу словенска или да су означавала Словене,4)

~

*) Г'еографска и лична имена стварају, у истражи-иашу, великих тешкоћа. Из раније прошлости онаЏам долазе од Јелина и Римљана ; a ови су народи,ћоглавито Јели>1и, мењали страна имена према свомеизговору и писању или их потпуно замењивали но-вима, чисто својим, На те тешкоће жале се сви]<оји узимају у процену и испитиваље географска идруга имена из прошлости. Уопште је.тешко доћидо правог .народног имеца, које je изгубљено саизменом његовом. Тако je, н.-пр.. некадање име ме·.ста Lydda у Палестини постало Diospolis у Грка; aданас Lud y Арабљана ; некадање име места Emmoasу Палестини, за време Грка било je Nicopolis, a yдоба Макабеја бил"о je измењено y Emmaüs, да серпет врати народном називу Emmoas. Пада-, у очида' су Грци, од којих нам je y главном и .остало

Али најчешће, и више но -и једно друго,јављало се име Србин. Та имена сејана суовде и онде, на дугом изгнаничком путуиве-ликом лутању нашега племена, које je скитало„по беломе свету као пчела по шареном цвету".

Име Србан у разних писаца различно jeписано. 0 његовом значењу и постанку многосе говорило ; али оно до данас није објашњено,нити му се зна извор./f "

У нас je ово име познато као Срб, Србин,Срблин, Србаљ,' Србо, a y Лужиди као Serb.5)

бележака из прошлости, били често веома површниa понекада и противуречни. На њих се, у многоп р и л и к а , ' мало може рачунати. . Али су ова именамогла бити м е њ а н а и па други и а ч и н . У том по-гледу· н а ј в а ж н и ј е су политичке промене. Потпа-дањем под који други народ, потчињени обичногубе своје н а з и в е , бар у н е ћ и н и с л у ч а ј е в а . То биваи п р и л и к о м сеоба.

8)'У свима словенским земљама налази се име Срб.У Русији имена места : Сербино, Серби, Сербиновка;у Пољака имена места: Serbentinije, Serbentini, .Ser-binov, Sjerbovice, Sarbice, Sarbi jevo, S a r b i n ; y Литва-н а ц а ; Serben и Serb iga l ; y Балтичком приморју MC-CTO Sarbske. — У Македонији налази се село Сорбеу д о ј р а н с к о ј области, Србјапи и Србица код Кичева,Србица у грчкој Македонији, — У ј у ж н о ј Италнјипозната су имена места Surbo и Serbatoio.

i

Од страних писаца, изгледа да га je прдо. Хе-родот: (250·· пре Хр.) употребио, иако^ не занарод. За њим. такође (50. под. пре Хр.) Стра-бон, Плиније (f- 79· п.о Хр.) спомиње .пле^еSerbl· на Азовском мору. У Птолемеја они суΣέρβοι, Σήςβοι КЗО И Σιαυηνοϊ,ΣίΜν&νοι (СтеВЗНИ), 33

које се мисли да je, погрешно написано, тре-•бало да буде ζλαυανοϊ (Славани, Словени). Фре-дегар (око 660) назива_Сповене_ S,ur_b.ii; Егин-хард (Ајнхард), савременик Карла великога,зове их Suurbi; Константин Порфирогенит(око 950) Σιςβίοι; у „минхенском рукопису"(из· деве/ога века) названи су Zeriuani; у АдамаБременског и Хелмолда Sorabi; у неком не-м-ачком рукопису из дванаестог века Surben ;Пољаци Кадлубек и Богухвал Sarbi и pro.vih-cia serbiensis; Сигберт Хемблаз Sirbia; Ке-дринос Serbii; 3 o Haga, и Ана Комнен ζίρβοι;Вацерад Zirbi; затим Surbi, Sorabi, Sorben.6)

Ho поред овог имена, различно писаног,

°) Пада у очи да српски сељак јака одговаратипу старих Гала док руски мужик много личи наАиио, остатак старог племена у Јапану. Сличностизмеђу српског сељака и некадањих Гала постојичак и у душевиим особинама, у колико су ове по-знате код Гала.

10

јављају се1 и друга имена за Словеие и њихова поједина племена. Херодот спомиње ујужној Русији Будине, за које се мисли дасу Словени; Прокоп (око 500 по Хр.) знао·једа су Словени и Анти7) носили заједничко·име Znoqa a извесни слависти виде у овом·имену погрешно забележено име С^баг^По·Јорнандесу (око 550) Sclavini живе измеђуВксле и Дњестра a Antes између Дњестра и

.Дњепра. Поред тога, за Словене су била,.па се нека ј о ш ' и сада одржавају, имена: Ve~neti, Venedi,8) ούινέδ™, Venedae, Vinidi, Vinades,.Vinitha, Hviniti, Winedi, Winidi, Winil i, Hindili,.Winden," Vendes, Wenden, Wandi, V'annes,9)··Vindil i , Έητοι, Quinidini ; затим ΣχίκΗψο*, Σχίάβοι,zhdßor, Sclaveni, Sclavini, Sclavi, У арабљан-ских нисаца Sakäliba, Siklab, Seklab и Sclab,Многи мисле да су именом Скиша,™) Сар-

7) Од. V I I в. већ нестаје имена Анта.<ч /8) Једна трачка богиња звала се Венда. Она je

била богиња плодности и мати људи·. — У дан. Ар-наут.а постоји израз ·νένδι: за сшаноаник, Жишељ.

s) У с к а н д и н а в с к и м п р и п о в е т к а м а говори će o Ba-новима (т. ј. ο Виндима, Vani) као o просвећеним.људима. Н о р м а н и су од њих п р и м и л и неке богове,обреде, п о ј е д и н е изразе (н. пр. torg, трг, krušna,крзно).

10) Скити се спомнњу за време Јелина у ЈужнојРусији н на К а в к а з у . По старом предању, они су

маша и Сауромаша11) били такође :.означа-вани Словени, као и именом Трачана и Илира;док име Tribalii, ранијих становника Србије;изједначавају са именогЛ. Србаља, Срба.

владали целом Азијом читаиих 15 векова, Они' сууираво р а з р у ш н л и стару асирску држаиу, a мислисе такође и да су стари Хикси, нападачи и осва-ачи Мисира, били Скити (Schito). — Ha Синај-

ском полуострву, у источном делу Мисира, једнаобласт HOCH назив Scythiaca regio. ^— Киаксар, осни-валац Медије, сдагнао je Сиите изАзије на Кавказ·

a ПсаметиТс 1 богато их je наградио и приволео дасе врате са граница Мисира. У нападу на АсиријуСките je предподила љихова царица Zarjnaea, чијеиме доста звучи словенски (можда Зорина, Зорнца).На њих су безуспешно Ј'дарали Дарије Хистасп' иАлексакдар Велики. — Изгледа да je међу Скитима.било више несродних народа. Неки од њих билису познати под именом Skoloti, другн Neuri, трећи.jf remni,. четврти Budini ; a било je повише племена.Живели су поглавито сточарским мсивотом и ски-тали, сељакали ое c места на место, па неки у овометраже -постанак њиховог имеиа. — Међу њима сесиомињу и ова места: 1) на Казказу : Lubium (Лу-биум), Vi isaida, Sura, Zalissa; затим κηΟν Weden,,Sardob, Seuib, Snrdabad н предсо Schirwan. ЗатимDukla [Ово име се н а л а з н и у Пољској, вар. Дукла,.недалеко од вар. Санока ; a y С р б и ј н Дукља (стараДиоклеја), село Дуклишша у Македопијн (код Ср-

12

0 појединим именима Словена. не зна сеакф су пос;тал.а. Неки мисле. да су, ц. ггр,,,

•бице). По томе што je растурено'ван римских влд-давина, могло би се држати да име Дукља нијеримско] ; у ју.жној Русији: место Сарб<аа. — У Па-

.лестини и у доба Исуса Христа налазило će место-Скишоиолис, a у Спарти, чак у последње доба, на^п и ј а л н су скиШски, a y т а ј н о ј преписци служили су"

•с&скишалом, неком неразумљивом азбуком. — Neuri,Kremni и Budini рачунају се, по некима, у Словене.

•У нас има много имена, која подсећају на ово πσ·•следње: поток Вудим (у Кривељску реку, у Србиј^);-село Будим У Левчу (Срб.) ; село БудимљеЈу Сан·џаку); село. Будим (крагујев. окр.); село Будчни у

.Албанији ;· село Будовина у плаво-гусињској обла-сти; село Будимац у Гружи (Срб.) ; поток Будимац.(Гружа, ·0ρ6.) ; место Будимлија код Вишеграда ;село Буданци на р. Тари ; a овде би се могла увр-

\ -стити и варош Будим у Маџарској. Код нас су јоши лична имена : Бодин, Будин, Будимир, Будислаз^и τ. д. Може бити да je истога порекла и називБоденског језера у Швајцарској . — Од Neuri мождаje на Балканском Полуострву,. име места Неврокои

.а од Кремна (Кремана) село Кремани у ужичком,.округу.

ll~) Ово име ређе се јавља ван Јужне Русије, мадц.га, и п а к , има. Један владар старих Трибала, к р ј ц•становаху у Србији, звао се Сирм (Сарм) ; и кчдje Александар велики потукао Трибале Ή нагцао

14

«, .Wirt'di to Učto ;iüto и Инди"; други, да :суCJidSÖiiH дббили име Скити уелед свог 'ски^-та^ког живота; трећи, да у корену "сарм исауром, погрешно написаном, треба тражитиизраз срм, срма, сребро, ιίιτο би можда озна-

^4јг. -ба. A. o-их на сеобу у дан. Румунију, овај владар имао jeтамо своју престоницу у Сармагешузи. — У Па-нонији била je позната варош Sirmium (дан. СремскаМишровица), од које je и њена област добиланазив Срем. Даиашњи Плав у Црној Гори мислисе да се заао Sarmium. У селу Ратају (Пчиња, Срб.)једна мала зове се Сирминска. — У 'северној Ита-лији познато je место Sarmadasco a у Пијемонтуједна река носи назив Sermichiasca. У Кашмиру(Индија) једно место зове će Srmagar, a у његовојблизинн je вар. Ser. — У нас je познато личноиме Сирмински (у селу Ратају, ГТчиња, СтанимирСирмински, досељеник из Призрена).

12) Ово име није непознато и ван Индије. Инд.се-у једном свом делу зове Инд и Синд. У МалојАзији била je позната река Indos (у Фригији), aједно место у близинн ове реке звало će Sinda.Ha острву Роду било je такође место Lindos. Унас су позната презимена Индићи (у 'Херцег.). И уС е н а г а л и ј и иалази се једно место Indiä. "Раније jeбила позната око Босфора област Sindica, na се иморе једно време тако звало. — У Македонијибила je вар. Singus, a y Тракији једно племе звалосе Sinti (na je оно, можда, дало име Цинци, Цмн-

•чавало људе обучене-у одело сребром рковано, какав. je обичај до скора. био у нас пасе понегде још и сада одржава. Но то су,

цари). У Л и б и ј и био je такође нпрод Sintae. — Акопођемо даље, видећемо на реци Инду место Лех,У Палестини познато je место Лехи iffo i У МДке-

доиији налазе се два села Лехово, a једно такао уТракији. Затим се код Охрида налази село Лешани,у Србији Лешјани, а'у Италији област Lessina поредреке Адиџе. Познато je тако име словеиског пле-меиа Лехи v Пољској. — На Инду je такође 'билапозната област Балиш. Ово име налази се код наскао породично (у Студеници и др.), Иначе тогаимена има свуда од Балтнчког до Јггејског мора,у свих Словенских народа, Тако, н. пр." у Русијиједно место до Кишињева зове се Балша; у Србијиједно место у Пчињи зоае се Балшија, у Власинисело Балшијпнце, код Пирота Балша-Берилооаца,У старој Спарти једна нимфа звала се Балше. — УИндији било je познато царство Карваша. У Месопо·т а м и ј и , на Тигру, била je вар. Karbat коју j e , - п о б у -њену, покорно А с у р - б а н и - а б а л око 655 пр, Хр, и њеиесшановнике иреселиоу Егииаш. У Делти (Египат)знасе за вар. Karbana. У Палестипи било je једно местоАрват П^ПУ (харват). У Македоннји, код Преспе,

једно место зове će Harvat i . A словеиско племе Хр-вати спомињу се за време Олеговог напада наПшемисл, Олег je, TOM прилнком, закључивао мир.са Хрватима, Дуљебима и Гружанима.

V

15

гнаравио, све претпоставке, које се не могу:ни примити као што се не могу ни'одбити;

0 савременом имену Словена такође je no;дељено мишљење. По једнима, оно долазиод словиши, говорити; х по другима, од scla-vus, роб.Г&£·* С&Г-&&'- OpS"> (^jpSt^H.

O српском имену такође постоји више ми-шљења. По једиом, Servi, како су Латининајчешће звали Србе, треба да значи робоои,као и име Sclavi, Sclavoni. Међутим, ова прет-поставка побија се тиме што je y грчком је-зику Zttfoi читано као Сервои само у оску-дици правог гласа б. Према томе, у латин-ском језиКу било би само погрешно препн-

:сано, на основу грчког, Servi место Serbi. Aи писање Servi тек je из познијег времена.По другом мишљењу, Срб je прастари сло-венски корен, који се одржао у свима краје-вима и свима племенима словенским. Такоу пољском и руском paserb, pasierb, значиарсинак, pasierbica, иоћерка™}. Име Србин

ι8) Πο тврђењу M." C. Милојевића, Сирбин у Ма- :

лоруса,. и Сораб, Сорб, у Лужичких Срба, означава•паметног и узвишеног човека. Тако у Белорусасарб u сјарб има значење силе, множине истогнарода. У санскритском језику serbh као да значибеснети. силиши се.

2

••16 .

било би -унутарње, сопствено, име свију.-Сло-вена, ире ;данашњег општег имена, ^.странци.су слс>8е«еким ^ароАИма^давали .-друт^и раз-лична 'имена. -. ' . · , · . . . ' ' ! . . . · · · · · _ ' . ·;?.,.

Латински .и^елишш 'језик -не «дају 'ближ-а*објашњења' . овога имена..· У старом <јевреј-ском - језику ")N$ .(шеер) . значи рођак,"· *-\\у·(cap) начелник,· сПШреШина, '"fV^HcapOÄ) гда-<;Ш -cf , Т^ф '(шаричр) силни. — У Асираца.cap 'je значило.^о^ор,' [Храљ, ·· — Персиски.израз serbaze -(сер'баз, србаз) означава чоаекакоји се игра својом главом, .који се «е плашисмрти ; a у Туркестану значи -во/ник, , — ;Ут а л и ј а н с к о м је^ику serbare значи· tyeatuu^ca-чуваШи, serbatore, ' чувар ; 'serbo^.Hyevp, -месшо·за чување1*').

•У и"сторика je 'п&двојено· 'мишљење .о пра-домовини -'Словенокој.' По .једним^.-Словени:су дошљаЦи^из ;Ази}е.; ''.други их.>оматрају ;з.а"

1<) Мени се чкни .да не тр?ба?,избегавати изуча-вање и упоређивање чак и 'најудаљенијих ЈезиКа.Јер можда неће бити без значаја што.-се на судан-~ском језику 'борну човск-кш$ fu lk . (а.у .Немаца.народ Volk) ; на суданском језику тамбукто вашр'аг

жар зове d jarr i (џари); на .суданском бигарми . je*зику duro (дуро) дан (талијан, gjorno, франц. jo'ur,латин, diurnus), ni жена (шпан. ниња), ma мој, моЈаг

cyу

' домородце у Европи, По некима, они суИндоевропљани ; по другима, сродници Финаи Монгола. Међутим лингвисти сматрају .Сло-вене за сррддике индоевропских народа: Грка,Келта, Романа, Германа. У науци4 je такођепознато мишљење o једном келтско-словен-ском типу, који би био стародреван у Европи.Он би чинио ' једну од првих потки европ-скога становништва. Неки историци тврде дасу се Балто-Словени издвојили из опште за-једнице још у неолитско доба; a y ком jeвеку било то одвајање, не дају никакве по-

1 тврде ни археолози ни лингвисти.

Kao прадомовина Словена најрадије се узимаАзија. Мисли će o Па^шру, Ирану, Кавказу,па и o Асирији и Сирији. По некима, Сло-веии су били и у Мисиру, и το вероватнотамо пре HO y ком другом завичају. У Европикао љихова прва домовина узимају се јужнаРусија, Балтичко приморје, па и Балканскоћолуострво. Из тих земаља Словени су сепостецено ширили и помицали док нису за-узели садање пределе и области. Мишљењеда je Балканско полуострво, са својим острв-л^ем, 'било једна од првих колевки, ако небаш и прва, свих словенских народа, .нашло

•2

18

je в е л н к и х поборника и у Срба, и у Бугара,π у Руса, и у Пољака. По овом мишљењу,п р н т и ц а њ е Словена у V, VI и VII в. по Хр.,са с#вера на југ, само je попуњавање празнинеу стлновништву р а н и ј е г словенског живља наБ а л к а н с к о м полуострву.&^у Р&£у<е tp+tećJt'

Лко се помогнемо истражипањем географ-с к н х и личних нмена, видећем.о да се имеСрбин, као н друга имена која подсеНају наСрбе м Словене, јавља у сва три дела света,А з и ј н , Африци и Европи, још из н а ј р а и и ј е гв р е м е н а . На жалост, овде се морп рачунатиса м м с н и м а и н а з и в и м а добивеиим од Грка иР н м љ а н а , ј е р су на осталим старим ј е з и ц и м аили потпуно изопачена или сасвим затрвена,л к о их je уопште било. A већ ни ј е л и н с к ни латинскн не дају праву слику изговора онихнлрода, ч и ј а су имеца бележили. Ово што\1И сада имамо, као остатак од Јелина и Рим-./Бана, нису ништа друго до званични и књи-^кевни називи ових народа за туђинска имена.

Може се рећи да je прва позната појава|.|.мена Србин .била у Мисиру и његовој бли-

) Ово име спомиње Херодот. Ои нам

1 &) То не мора з н а ч и т и да je српско име први nyiи 'створено. Оно je могло бити донето са стране,

ТОВОрИ 0 МИСИрСКОМ језеру Ζα,ιβωηζ,

'Страбон το' језеро назива i»v/?, — У Ми-сиру и шеговој близини спомињу се т а к о ђ е :вис Сербал (дан. Џебел-Сербал) на С и н а ј -•ским планинама Синајског полуострва; Бар елСарб, један рукавац реке Нила; Ширбин,

.варош у Мисиру; места.^п-Зерби и zn-Шербеу Мисиру. Затим места у Мисиру: Керка-.зора^] и Пелузија, која подсећају на балкан-ска и м е н а ; и, иајзад, Scythiaca regio (земљаСцеше) око Сланих језера на Синајском по-луострву. Тамо се такође нал.ази планинаSerie у горњем Египту, затим место Sarbout-el-Khädim на Суецком полуострву, планинаGcrdobah у запад. делу Мисира; a на источ-

.ном фронту египатско-турском,. приликом по-•следњег. рата, спомињана су места Ogi i raüna

какве на језде или друкчијег досељења,Λ иесумњиво je, да je из времена пре -појаве у

историји.10) У Херодота, Kerkasoros, у Страбона Kerkasura,

егип. Kerk-os i r i , O овом имену постоји више тума-чења, С л и ч н а и м е н а налазе се чешће у М и с и р у .

\\. пр. Абу-Керкас. И на Балканском Полуострвуц а л а з е се такође. Н. пр. река и место Керке· или

.Крка_ и острво Крк у Д а л м а ц и ј и , река Кркић у.Далмацији, река Крка (притока Саве), река Керка

20

и Berrani1 7). Најзад се у Мисиру може наћизједан гребен, једна планина и једно острво у

(притока Драве), затим у Македонији језеро Kerkine.(Kerkinitis, дан. Тахинско). И дан. острво Крф не-када се звало Kerkira (Korkira). У Месопотамиј^-позната je једна река Кегкћа (притока Тигрова), —И наставак зорос може се такође наћи иа Балкан-ском полуострву. Н. пр. вар. Балазора, која je yдоба Ј е л и н а била негде на Вардару и за коју се·мисли да je д а н а ш њ и Биљач или, може бити, Велес..Ледно место Sorica налази се код Љубљане, a туje и река Šora. У Италијн (у Лациуму) познато je.·место Šora, У' Мисиру je било још једно место·.Zor i t i , a н једно место Žaru (Зару), Žalu (Seile yкласнч. писаца).

») Може бити услед узајамностн п о з а ј м љ и в а њ а .н м е н а , ако не због чега другог, може се н а ћ и и уР у с и ј и и м е Rha ( д а н а ш њ е реке Волге), ко је одго-вара истом имену египатског бога сунца. Тако ибог Хор у Словена, по свој п р и л и ц и бог сунца,.одговара с г и п а т с к о м богу Horua-y, такођс богусунца. — Једно село у Србији (руд«ич. округ) зове.се Ба', као што се звала и душа у Мисираца, ..а иједан бог м и с н р с к и (Bah). — У причи o богињи·.Изиди спомин.е се Νεμανος, Νιμαι/ους, Nahmäoüi t каоједан облик богиње Хатор, име које je y С р б и ј и .довољно познато са и с н и п а ч а династије Н е м а њ и ћ а .— Један м н с и р с к и владар звао се, по Манетону,.Zet (Сети), a на Балканском полуострву познате сур е к а Зепга у Црној Гори, река Зепга у сред. Ал-

2t

ИДрвеном мору под именом Елбе^], какво сешме налази и у Балтичком приморју (рекаЈЕлба, Лаба, Albis).

Ако пођемо даље по Африци, наћи ћемо:имена :

1) У Арабији .: планина Сабор ; места Сана,Тамна', Маскаш, У једном арабљанском пле-лмеиу Саба (Сава) налази се место Μαςίαβκ (Ма-риава, Марава). — На арабљанском језику.zerbya (зербја) з н а ч н ћилим. — Зна се међу-

•банији (притока Дрима), село Зеша у Костурскојобласти. У Мисиру бог знања и писмености звао

-се Тош, a ми једном делу нашег народа дајемо> и м е Тошови, — Многе сличности могу 'се утврдити<}\ч само. у и м е н и м а . - в е ћ и у о б и ч а ј и м а и вери..Мисирска вера била je више месна, обласна, но• о п ш т а ; a и .словенска вера одликовала се тиме.•Словени су, као и Мисирци, веровали у природне(рнле, па и у животиње. Наши претци о б о ж а в а л ису сунце, месец, звезде, муњу, гром, па и к у р ј а к а

.Ј-1 коња, с л и ч н о М и с и р ц и м а који су, поред небесних•тела, о б о ж а в а л н крокодила .и друге животиње. И-Сами н а ш и н а з и в и рај и рајевина, што у с у ш т и н и' з н а ч и гозбп, месгпо гозбе u уживања, доводи сеод к о р е и а . г а , од кога се .доводи и име мисирског

-бога сунца Rha. - F^^^^p^^W e^10) 0 овом имену види моју расправу „ С е м и ћ а н и

;и Б а л к а н с к о полуострво".

22

тим да су поједини Словени били чак и π οарабљанским дворовима.

2) У Абисанији: места Ариграш (за које ·би неки хтели да з н а ч и Цариград), Серби,Негаше, Seraba, Senara, Содераб,. Dabnraä , ,Dobretum, Sardo, Dara, Bisan 1 9 ; област Ласша,п л а н и н а Гора; река ЈЈида; језеро Цана2 0)..П ^ П Р П т о г п , п л л л л п Л б н с и н и ј е H O C H н л з п п

,,и м и ш љ е њ у да je мож« бити један део·Црногораца био у турској војсци када je·Селим I освајао Египат, па се вероватно Црно-горци у Абисинији задржали.· и настанили. Но·могућне су такође и друге претпоставке.

3) На острву Мадагаскару; поред разно-врсних племена, живе и Сакалави; чије се.·име ј а к о приближава арабљанском- имену Сло-вена (Sakaliba). Ha овом. острву има племена.

i g ) У А л б а н и ј и , на Б а л к а н , полуострву, једно место:iouc ce Кицан.

20) У Русији налази се једна река Тана (у Леденоморе) и једна река Танаис (дан. Дон). т^^^д..

21) У нас je познато име Његуш. Тако н. пр. уЦрној Гори владалачка породица> Његуш, у солуи-с к о ј области једно село и. ].ед.на плаиииа зовугсе Његош. у

I

J23

за која се мисли да су индоевропска. Наро-чито Сакалаве описују као лепе људе. A туje још и данас сачувано верско оргијање,какво je било некада у Фрижана и Трачанау част богиње Кибеле (Цибеле) и какво се иу н а с . ј о ш налази (у Дубони, у Звижду, папонегдс и у Сапџаку). У њ и х о п о ј перк н м апо нечега египћанског и малајског. Једно до-бро божаиство н а з и в а ј у Jadhar.

4) Ha горњем Нилу налазе се места Ладо,Бор, река Самлики.·

5) У Трииолису: два места Sabrata"2) по-зната су из вреМена Римљана. Једно острвозове ce Gerbo (Gjerbi, Gerbi, Jerbi). - SrrčV.

6) У Тунису једио место зове ce zn-Бардо.У старој Нумидији зна се за једно место Uzita.

7) У Алгиру: острво и једаи гребен Sri-dj lha, један гребен Бугарони; места; Mila,Miliana, Blida, Maškara, Biskra, Dalmatie, Suma,Mostaganem на реци Ain-Sofra. _— У Алгирушироке чакшире познате су под именом сер-вал (seroual, серуал), c/>/jc4e

ί2) У н а с једно село на Ру јну зове се Себрат.Тако исто и код Куманова једно село зове се Се·браш. — Α м н о г и о б ј а ш њ а в а ј у да само и м е С р б и итреба д а - з н а ч и брат, сабрат,

24

8) У Мароку места Swynia, Sania. · f9) У Сенегалији: острво Горе (ča uap. истег

нмена)2 3, острво Bird, острво Шербро; гре-бени ЈЈадо, Шор, Поишиор, Бабалије; пла-нина ЈЈома; реке Рокон, Рокела, Pyic, Го-рум, Мермерино, Караманка, Сусии1а,.Боки,област Курашсо; MtCTaJapime, Медина,'Мурџа,Л4урза, Колар, Мурсња, Урале-, Куруба, Lnbby,D i a k u l , Dagana, Продор, Бединка, Беле, Гарак,Бенанко, Djevol, BslinkQ,Mapa, ЈЈуга, Connovy,Писанијаи}, Балашон, Sahr, Serr, Бунгуру, Do-bre tum, Венде, Индија, Sarpoly; река и местаМала и Велика Sesters, Sestre. Затим на Нигруместа Јамина, Suha (Суха), Dina. — У Се-

23) У Црној Гори и м е н о м „ г о р и ц а " о з н а ч а в а сес и а к о острао. И к а ч е гора у нас з н а ч и иланина.С л и ч н а и м е н а могу се такође н а ћ и на Б а л к а н с к о мп о л у о с т р в у : село Горица у Босни, брег Горицакод Н и ш а ; Гора, жупа у А л б а н и ј и . — Затим се уА б и с н н и ј и н а л а з и м л а н и н а Гора, у И т а л и ј и јсдноместо Oorasco; једна п л а н и н а у Палестини зове сеGhor; на Инду једно место зове се такође Гор. —(У Јевре ја ghor уопште значи вис}.^— Можда бисе овде могла уврстити н и м е н а Gornasco' (једноместо у Италијн) и Gortyna ( п р и с т а н и ш т е и варошна Криту). v

2Ј) У Х р в а г с к о ј ј едко место зове се Писарована,у Босни једно село Писадор.

.негалији за дрво постоји назив grede (krede),•derabok (дерабок, деравок). — У Сенегалији•станују разна племена са разноврсним јези-цима. За нека од њих мисли се да су иидо-европска25). 0 некима држи се да су Либо-феничанска. Једно племе зове се Serer26).

10) У Гвинеји: гребен Беиин27), област

В6) Једно од овнх племеиа радо се служи у говору.загонеткама и питалицама (наше: „дашто ми ти.дашто"), што je и код нас некада било више уобичају. Оно je веома гостољубиво. У њему по-стоји обичај, какав je и у наших .Врањанаца, дасвога госта два и три пута узастопце з п п и т а ј у заздравље (да ли je „ м и р а н " , с п р к о ј а н и здрав. УВрањи се такође чује „здраво, мирио"). Иначе суу језику тога племена нашли неке трагове татар-ских ј е з и ч н и х особина. Њега зову Walof s и Wolofs.

2β) У Туркестану и једном делу Индије становалоje неко племе познато Римљаиима ·ΠΟΛ и м е н о м Seri, l

?^ed, за које постоји такође мишљење да je сло-енско и да je можда означавало Србе. Мисли се

•тако исто да je ово .име употребљавано за Кинезе,2') Име Бена иалази се и на Балканском полу-

•острву, Тако н. пр. село Бена на Д р и м у ; брегБена у Миридитима; село Беница (Избеница) уТемнићу; Бенат, лиааде у селу Лукавици (Сарајев.поље); коса Бенина код Брестовца (За јечар); Eu-nuhu, заселак на Ибру; место Бенш у љубиИском•срезу; место Бенш у С о к о л и ћ и м а . Оно се н а л а з и

26

W a r s a w ; места Comendo, Јамина™}; реке·Бенин, Albany. — .Ha домаћем гвинејском је-зику lougans (луган) значи иоља.

и у С е н е г а л и ј и (место Бенанко), И т а л и ј а (местоVenasqua), у Ш п а н н ј и (Benasque или Venasque), yЕгипту (место Веппа), .у С п р и ј и ( U a d i - B e n n a , педа-леко од Тира), — Може бити да бн се онде моглаунети и и м е н а : Буна, реке у Босни · Буна ^ е л а уБоснн. Тако исто можда и и м е н а : Син^илирсчгогбога вода и и з в о р а ; Бинча, реке ( јуж, Морава);.Бинач, село близу извора јуж. Мораве (Реке);Бичча, села код Ђаковице'; Бинић села у СтаромВлаху (Срб.), У И н д и ј и н а л а з н се место Бинаси, —У О п л и ч и ћ и м а (Херц.) један од р а н и ј и ж досељеннказвао се Бено, — По н е к и м а , С с м и ћ а к * г (мсђу њ и м г )и А р а б љ а н и ) о о и м и м е н о м о б е л е ж н о а л и су Словене(.Vena, Bena), у AtecTV -Зег^у«'

2ä) Јаума, Јом, у E r n n h a n a з и а ч н море, великарека. У српском језику јама често значи бездан. —У бра&анској вери Инда Јама je бог ноћи и мртваца г

к о ј и м а он суди у паклу, Јамалоки. — С л и ч н о овоие,.у арапском bahr (бахр) значи море, река; a y срп-ском језику често израз бара о з н а ч а в а море. —(По-зната су и м е н а вароши Бар, у нас, на Јадранскоммору, и у Пољској, као и Бари у Италији, на Ja·дран, мору.) — Јевре ји и м а ј у и з р а з nähr за реку.(У нас je лозната из р а н и ј е г времена р е к а Нара,Нар, дан. Неретва). — .Једна п л а н и н а у нас (кодГ а л и ч н и к а ) носи нме Јама Бисшра,

27

Пођемо ли сада по Средоз_емном_мору, које·je зато добило ово своје име што се веровалода je у средини_света, _наћи__ће^мо:

1) ТТа~острву Сицилији: п л а н н н е Nebrodes(Ν(β$ώαη}\ места 2().(Η>ύηια, Achradina (за Диони-сија ! ) , Motyca, Raddusa, Pollina, Polichna, Tycha;реке Belice, Gorna Lunga, Gorna Pane; острва, / 1 И П Л П И \j4tfrr<nrt(n)y\"). — Ο Γ . Μ Κ ν . Ί ΐ ^ !ίΓ)ΜΙ

2) Ha ос-1'рву Корзици (i\ynnj^, Cyrnos) једноместо зове će Sardo. — 0 овоме острву утвр-ђено je, no новијим истраживањима, да je ње-гова најранија образованост била слична кав-каској, али тако исто и прејелинској, те бисе рекло да je овде био дбдир ових двејупросвећености првога доба.

3) На острву Сардинији (Sardo, Sardonia):места Castel Sardo, Bari Sardo, Sardara, Polichna{за Дионисија I), Ozieri. Становници Сардинијебили су познати под имеиом Shardana и усвоје време били су у_савезу против Мисираца,

ζβ) Име Лииар често je y С р б и ј и . Тако н. пр.Лииар, Јцума и њива у Б а н и ч и н и (Јасеница); ЈЈииар,један п л а н и н с к и крај код Соко Б а њ е ; село Лиио-зац (Срб.), па и вар. Лииљан.

/

'28

Име овога острва даје повода разноврсниммишљењима, Једно од њих доводи их у везуса градом Sardes у Лидији, ä тиме и са Ли-ђ а н и м а . Такво предање постојало je и у самихстарих Сарда, Сардона. Ово име ствара ве-ровање да je било за ознаку неке средине,као и море у коме се налази (Средоземно)30).

4. На острву Кришу места: Sellino, Sybritla,'Sklavohoria (више пута), Sclavotia ; место ύзалив Sphinari . Нека од ових имена без сумњесу из позиијег доба (VI — VIII в. по Хр.) каДаje талас ^еловенске најезде преплавио, са се·

' пера, Јеладу и њена острва. У на јранијо ј ,

;1°) С л и ч и и х имена има и у нас, Н. пр. село Сардан.код З в о р н и к а (Босна). У - И н д и ј и једна река зовесе. Sarda, Ty би се можда могла уврстити и и м е н а :

ј Сардика (Средац, дан. .Софија у Б у г а р с к о ј ) ; Сар-дарабад, један кланац на К а в к а з у ; па и Шар плз-н н н а (пређе Skardos, може бити по Скордисцнма),Шарлија, п л а н и н а код Сереза. — Један краљ ypapf-ски (на А р а р а т у ) из год. 742 пре Хр. ззао će Sarda.— Још би се, може битн, могла уврстити и имена:Срида, ј едног места у Босн^; Средпчка, једно местона К у п и (Хрват.); Средишчак н Средшише, места уМеђумурју . Ha Zab-y, притоци Т м г р а , н а л а з и семесто Serdetch. Ha ј у ж н н м окомцима Балкана ста»

) н о п а л и су Berdi, a једно племе у Ш п а н и ј и звало се.Sordones или Sardones. .

> у

29·

ској, историји овога острва спомифе се владарДедало /Дедалес), који je, на вештачким кри-лима, прелетео са Крита на Сицилију, краљуКокалу (Кокалесу). По другој једној митскојпричи, краљ Минос, o коме се мисли да je.на Криту утврдио феничанска насеља, имаоje брата Sarpedon-a. Завадивши се са њим,.овај je морао напустити Крит и прећи у МалуАзију, у Лидију31).

5) Острво КариаШос32) у грчком архипелагу.~ ,ύα,Η·81) „Тесалија у почетку се зваше Пандора, Пиреја,Пелазгиотида .. Пелазги, чије се порекло не зна, aкоји изгледа да су се били распрострли далеко поЕвропи и по Азији, сматраху Инакуса и Форонејаза своје претке. Они се утврдише у Пелопонезу,где им се долазак означава за XVIII в. пре Хр., удоба када се у овој земљи опажао други друштвениред, старији од њиховог времена. Ова р а и и ј а обра-зованост била je народа Телхина, којн je своје по-рекло водио са Крита, чије je прво име бмо^Тел-хини/а. Крит je био једно од главних станица Фенн-чанских, кад се феничани дадоше на поморску трго-вину. Тебанци, које .из њихове земље отераше Пе-лазги, повукоше се тада у Арну, у Тесалију" (Uni-vers. Orece, par M. Ponqueville, стр. 2, 13, 14).

°2) O имеку овога острва види. моју расправу „Се-м и ћ а н и и Балканско полуострво". — Грчки архипе-лаг, коме припада и ово острво, познат je под именомСиорада,' Сиорадских осшрва; a име Сиори мисли /се такође да je било за ознаку Срба и Словена, <·'

:30

&

6) Острво Seriphos, Serfanto, Scrpho, ca вар,Seriphos, Serpho (или Liwadion) и мореузоммстог имена. Ha острву Serpho иалази сеједаи гребен Liwadi, a y мореузу Serpho једноострвце Bo'idi. У заливу Serphi острва Piperiи Serphopulo, — Једна јелинска митска причадоднрује ово острво. Бог Зевс и Данаја, кћикраља Арга, били су родитељи^ Персеја ,изАрголиде. Овај оладар, р а з ј а р а н због ова-квог рођења, затрори своју кћер и свог унукау ј с д а н саидук и баци у море. Сандук до-млови до острва Serpho, ч и ј и се краљ ражали

•на м а ј к у и дете, прихвати их и дете отхрани,Кад je одрастао, Персеј, ' по. захтеву краљдострвп Serpho, убије 'чудовиште Медузу, чијаje глава место косе имала змије, Она je билатако страшпа н моћна да су људи при њеномсусрету у м п р а л м и претварали се у стене.

7) У Јелади налази се много' географскихимена, која би нас могла забавити. Нека суиз н а ј р а н и ј е историје јелинске, друга из но-вијег времена, после словенске најезде одVI—VIII века по Хр. Тако, н, пр.,

33) У нас су честа оваква имена. Тако н. пр, местоЛескс у к у м а н о в , области, село Леско. у б л и з и н иПоеспе. село Лешке код К о ч а н а , место Леске у Дра.·

»-1 »

31

место на коме су стари Спартанци в р ш н л ипреглед новорођенчади ; Тоиола, Казана, Се-лос, Бабе, Дробине, Скошине, Бар, Арваниш,Крајан, Шурдан, Драца, Сшиаи, Горлица,Тоиолија, Вардара, Скамни, Бара, Сииља,Пољана; реке Neda, Nedofl, Богаз, Дравица;језеро Незерос на Олимпу; један вис Гулема,једаи брег Humette у Атици. До· скора jeсредња Јелада носила назив Ливадије, a јужнаМореје. — По једној традицији, . Јелини су сепрво звали Selloi311), na je το име задуго било //сачувано у Јелади. Од Selloi као дл je по-стало Хелои a затим (Хелени, Хелини) Ј с л и н и .

^ j f i t i Пиринејском полуострву : п л а и и и еПиринеЈиУа), Estrella36), Gredos37), племе Sordes, '

гобушцу (Пољаиица), . к л а н а ц Леске у селу Г а г и н ц у( П ч и њ а ) , извор Леске у Пеклену (Ибир), и е к а л а и и н иград Лешки у Пологу ; затим варош Лескооац, се.чоЛесковице код Скадра. — Можда би овде требалоунети и Љеш (Alesia) вар. у Албанији, као и Лешшен,село у Неврокопу. — У Срба леска означава н а р о -чито дрво, a л-feujiß, л-ћсноп, био je стари словенскибог шума и дрва (л-beb). Λ<? ζ^^γ /Ze.$<iM -^**? ·

»4) У Епиру била je једна п л а н и н а Sel l i , a no тра-д и ц и ј и један део Јелина доселио се из Е п и р а .

а5) Ово име није непознато на Балканском полу-острву. У Тракнји једна планина зове се Пирин

32

Sordones или Sardones, племе Lusitani"); река ι

(Перин), у Босии п л а н и н а Перим, у Македонији пла*·н и н а Перисшер, брдо Перин (до П а р а ћ и н а ) у Ср·бијн, вар. Пирин у Истри, место Пирин у Македо-н и ј и , место Per inthos у старој Т р а к и ј и , — Ово име.можда би се могло довести у везу са с л о в е н с к И ми м е н о м бога Иеруна (Перун, Пером, Перин^,'7^2!^њега п о д с е ћ а ј у многа имеиа у и а ш о ј земљи, к а оместо Перун у Пољици, место Перуника на Ибру,.село ПЈруновац код Крушевца, — Ово име нала-зило се и у Келта (место Пирена у изворном делуДуиава) a такође и у Црвеном мору (Перин острво),

во) У нас се н а л а з и више с л и ч н и х географских на-зива. Тако,' н, пр,, ОшШрељ, село код За јечара;Осшро, село и брдо код Ч а ч к а ; Осшра Глава, ОсшраЧука (у врањском округу); Осшро, Осшра Глаоицау Црној Гори ; Осшрица у љубићском срезу (Чачак);Осшровица, плаиииа (код Рудника),

"7) Ово име je врло често у нас, Тако, н. пр.,.Греде, коса у Братоножићу (Цр, Г,); место Гредау селу Коњевићу (до Чачка, Србија); Гредпна, косау Повлену; Гредина у Б о с н и ; место Греда кодЛ и в н а ; место Греде у Херцеговиии; место ДединаГреда у Х е р ц е г о в и и и ; Мачја Греда у Б о с и и ; Ри··сова Греда у Босни.

;l!i) У Б а л т и ч к о м п р и м о р ј у постоји племе ЈЈужи-чана, ЈЈужичких Срба (који себе називају самоС р б и м а ) ; у Србији један срез зове се лужничкц ;једно село код Крагујевца носи назив Лужница,

зз

Sordones (Sardones); отрво Ивица (Iviza)r>9).Поред овога, племе Vettones OKO дан. пла-иине Gjedos.

9) Ha Аиенинском полуострву (Италија) ме-ста: Moraska (више пугз), Sarmadasca, Gorasco,Tarasco, Bellusco, Rndinasc, Cernusco, Cerna (yVenetie), Cernesio, Seiasca, ßiglasco, Poglionesca,Pogliasca, Sardona (иа Истрн), Pola (на Истри),Polichna, Poleum, A n t i u m , A r n i , Rudiae, Пе··скара, Moraschi, Savo·10), Surbo, Serbatojo ; рекеArno, Stura, Пеасара, Savo; племена Venel i(o којима постоји мишљење да су билн Сло-вени, no другима да су бнлн ί-Ί^ΗρΤι), Stoeni'11)(StLlinOS, 2τονΤνος, Stonoi, ^τουΓνοι), обаДВЗ у С6-

верној Италији; затим Volsce42), Rutules, y

3ί) Kao гранична плаиина Милошеве Србије, наистоку, спомиње се Ивчца.

<0) Ово име (Sabo, Savo) носи једно а р а б љ а н с к оплеме, Страбон спамиње реку Саву на Балканскомполуострву; a y И т а л и ј и биле су познате в а р о шSavo и река Savo, у Л и г у р и ј и . ^. /i^S-^^ ·

4 1 Staeni cyy Италији становали око вароши истогаимеиа. На Балканском полуострву било je ј е д н оместо Stenni на острву Tenos-y, до кога je обележа-вано острво Drago. Између острза Andros-a и Те-nos-a (можда Stenos-a) био je мореуз Steno.

«) Ово име налази се у Лациуму, a тако исто иу ј у ж и о ј Г а л и ј и . Неки би хтелк да се њ и м е пре-

3

34

средњој Италији. Затим племена Peuceti иPeucini4 3); Етрурци (Расени^), Rasenai) y сред-њој Италији и Marici у северној. Поред тогаплеме Raeci y средњој Италији и Raeti y се-верној^5). Понека од ових имена новијег су

ставља к а к в о г е р м а н с к о племе, мада се V o l k y не-м а ч к о м не чита као волк. Притом у словенскомвлг>кг> з н а ч и вук, па би се пре м о г л о п о м и ш љ а т ина какво словенско племе. У Словена се уопштерадо употребљава име вук у л и ч н и м и м е н и м а ; aвук je некада у њих сматран као света животиња.— (0 овоме види моју књигу Се que fera la Serbie'

II издање). . /c ̂ -Ч"̂ '"•"̂ Ί<°) Ha Балкгшском полуострву, за преме4 А л е к с а н -

дра Великог, било je острво Реисе при у ш ћ у Ду-н а п а . Кад су Т р и б а л и и з г у б и л и битку, у борбипротнв А л е к с а н д р а , повуку се ј е д н и м делом на овоострво. — Данас једна река у Словеначкој но.сислично име, Пивка. <

«) Не зна се тачно одакле су Етрурци дошли уИталију, нити се штогод зна o њиховом имену Ра-сени, које су, по т р а д и ц н ј и , добили од свога преткаРасена. — У нас има сличннх и м е н а , Рас, РасаРасаја, Расина.

и) Ретн су становали у суседству п л е м е н а Vinde-lici и V e n e t i , као и поред језера Verbanus-a, y реч-н и м сливовима притока Падових и окомцима AlpesRaeticae. У Ш в а ј ц а р с к о ј je и данас познато једно племеР.еторомана, — У Швајцарској се н а л а з А имена места:

Ј5

;порекла, друга иду из давнашње прошлости,Такође су из н а ј р а н и ј и х времена била позната.лична имеиа Сервије и Сервилије. *у ^ffi

10) У Пантији била су позната имена ме-'Ста Serbinum или Servitium (дан. Градишка на'Сави, на 160 год! гТјре Хр.) и Sirmium (дан,'Срем. Митровица).

11) У Галији места: Brest46), Morlaix"),Tervenna48), (Tarvenna, Tervanna), V i n d a l u m x 9 ) ,

•Serviodurum60) y Vindel ic ia на Дунаву, Vindo-

Oornnigrat, Turgovi, Crestatscha (општина Schlans) н'Gervin вис Алпа. С л и ч н а овом последњем имену,у Пољској се н а л а з н варош Чероен, Тако истослично

.швајцарској вароши Лозани, у Србији се н а л а з еместа Лозан, као и вар, Лозница, a једна река Ло·занска утиче у Тнмок.

·">) У Србији су позната имена : Бресшовац, Бре-•Шовак, a једно нарочито дрво HOCH -назив бресШ,

v) Упореди наше морлаци (становници око мора)' ,&,Шорлаци. (становници по висовима) — (Види моју'' ' ;расправу » С е м и ћ а н и и Балканско полуосттво",)

1 «) У нас су позната географска имена „црвен»".Ή, пр, Црвена Јабука (село у Власини).

40) Упореди Ванђа (планина у Индијн) и Винка^(село у Србији).

и) Dunum галски значи еарош. Према томе Servio- ;«dunum je варош племена Servio. — У Брнтаннји

36

2V,nissa5 1), Ruteni (дан; Rodez); реке Rhodanus6 2)

i била je такође варош Sorbio-dunum (код Salisbury), . .што je истог значења. —" ^indelici становали су надесној обали Дуиаза (на дан. Ле.ху и Ину). У Ру-с и ј и спомиње се једна река Виндава (у пределуШавли), a п о з н а т л je н вар. Vind^b£na_Jj.a_H,,_Be4,)У С р б и ј н п о з н а т о je л и ч н о име Band. Тако се отацк н е з а Д н м и т р н ј а В о ј и н о в и ћ а , онога што ј е у ч е с т в о -вао у Косовском боју, звао ВтФ (или ЈиИд). — 0Серводунуму види м о ј у књигу Се que fera la Serbie.

51) Vindonissa (дан. Vindich) y пределу A u r a c i yШвајцарској , с в о ј к м другим делом (nissa) подсећана н а ш Ниш (Na't'ssos, Na'issus), Ово нме може сечешће н а ћ и на Балканском полуострву и ван њега.Тако н. пр. место Nisa y Беотијн ; место Nisaea yМ а г а р м ; брег N i s e i u m y Т р а к и ј и ; област Nysias yЛ и д н ј и ; село Ниси/а у воденској области ; село Ни~шавсц код Охрндског ј е з е р з ; село Нишар у п р к -з р е п с к о ј области ; можда н Hciu-iiia, село код Илба-сана. Затим вар. Ниско у Пољској ; две притокеОдре Neisse; река Нииш притока Спреве; рекзNescharka притока Лу>книце, у Ческој. H a j a a Ä N i z i n .(сада I s in) вар. у Месопотамији ; предњоазиска облас."N i s a j a (Nissa) дан, N i s a p ü r ; Nysaei, народ у И и д и ј и ; ,племе Hutuanu y Балтичком мору.

5ί) Постоје р а з н а об јашњења оиога и м е н а . У насродсш з н а ч н илодап; но такво тумачен>е за овуреку, к о ј а п л а в и веома плодиу област, н и ј е у з и ·м а н о . Ова река р о н и један брег при свом уласку

37

•-:(сада Рона), Sovre y Vendće") (Вандеја, у дан.Француској). Orne54) у Нормандији, Sartha (при-тока Лоаре), Dubiš55) (Дубис), Ј-ту/ос56) (Stygia,'

из Ш в а ј ц а р с к е у Француску и понире кроз њега.Она данас носи назив Роне. На њеном уласку у

•Француску налазЈ-ι се варош Bellegarde.63) Једно место Vende" (Ванде, Ванда, Вандеја)

-лостоји у С е н е г а л и ј и . На Балтичком мору била сус п о з н а т а племена Venedae и V a n d i l i (Вандилн, а 'можда

6t) Упореди c реком Арно у И т а л и ј и . У нас арноз н а ч и добро.

66) Око ове реке становали су Sequani, ко јк сутакође стаиовали и око реке Соне (Säone), р а н н ј еА г а г - а . — Ово име н а л а з и 'се и у нас, као и у По-љака. У Пољској, близу реке San, има варош Dem-bica ; у нас je, y Босни, варош Дубица, И близубосанске Дубице н а л а з и се река Сана (притока Уне),

Ф р а н ц у с к а река Соиа 1 сачувала je y своме имену а,мада се оно не изговара. — Код овог имена има

Дош н е к и х занимљивости. У Пољској се н а л а з и река• Sin, п р и т о к а Висле, са местом Sanok-ом, a измеђуЉубљане и W i n d i s c h Gratz-a тече река Sann, п р и -тока Саве, На Дунајецу, притоци Висле, у Пољској ,и а л а а и се варош Sandek, Ha реци Сану у Пољскојварош Przeworsk, a на С а н и у Босни Приједор (раз-л н к а скоро само у наставку sk), док je н у С р б н ј ип о з н а г о и м е Пријеаор, — У нас je још п о з н а т о име

.,Дуб, села у у ж и ч ч о м о к р у г у ; Дуб, брега код Дој-

38

у јез. A v e r n u m ) ; п л е м е н а Ruteni 5 7 ) (Рутени),,Volsci5S), Vennones5 9), Vindelici 6 "), Vendl i , Ve-

р а н а ; Дубово, села у горњем Д р а г и ч е в у ; Дубља,села у Мачви.; Дубик, села у Л у в ч у ; Дубнице, сслау Пчињи. Једна притока Њемена :iuoe ce Дубица. —У Србији се именом оуб <Јзна.ч1«а нарочито дрио.

">) У Србији се н а л а з и плодна р а в н и ц а Cuiiiz (кодПожаревца). (:&€Ш'сШ Ауб^ЦА.Ј

»7) Ruteni и Rutenici , у Е г и п ћ а н а R u t e n u , спомињусе у С и р и ј и . Њих je тукао А х м е з 1. Услед сталногмеђусобног гложења, напустиик· с н о ј у земљу, те сеу њој настанише Кети (Хети, Khetas). Рушени ćeс п о м и њ у и у Малој А з и ј и . У старој Г а л и ј и (дан..Француској) становали су око д а м . в а р . Albe, a иареци Tarnis (дан. Tarn) тЗкс^с Рутени. Ту су имсуседи били Volsci. — A позмато ;е да једно сло-венско племе носи име Рушсни..

") У Л у к а н и ј и (Итал.) ј е д н о местл> HHH.IO će Vol- ·ces; на реци Armenta (у Итал.) Ј С . Ч Н О м^сто VolscuУ Лациуму (Итал.) било je n;·»<««: volsei, a y Г а л и ј и(око дан. Тулузе) Vol sc i (Volc; i t · ) , κ a o и око вар. .A l b e , — Ha Дунаву je такође с т а н о н а л о ' ј е д н о племеовога имена. — У нас се у б л и з и н и Дебра налази·село Волковце. (в. примедбу 42),

ls) Vennones становали су на Дунаву, — У насима једно место Вепешш у и р и з р е н с к о ј областн;једно место ВТничани код Велеса. У Русији се на-лази једна река Венша (у пределу Шавли), На Критусе једно место зове Veni.

»

39

neti f i l ), Salluvi6 2), Једно острво зове će Vindi l i s .Поред овога, могло би се споменути Servian(дан, назив једног места у Француској) нареци L£ne63). Поред неких имена овде.споме-нутих, у Француској нису непозната личнаимена Servien (Сервиан)6 4), — Стари галски богноћи и' смрти, црни .бог, звао će Cernunnos65),,~ У Галији je још остала позната шума

*°) . V m d e l i c i с т а н о п а л и су на Дуиаву, (п. п р и -медбу 50).

в1) Ово име н а л а з и се и у северној Италији. ve-neti Италије с м а т р а н и су за Словене и за Илире.— У Македоннји бмла je позната река Venet ikos(лритока дан. Бистрц-^е).

ez) Sal luvi су јсдно време и м а л и у својој властнзнатан део јужне Галије. Ту су они сузбијали Ли-

• гуре. Стари писци с м а т р а л и су их за Гале, a некии за Лигуре. Њ и х о в о и * е п и с а л и су S a l l u v i , Sa lyes ,Salyi и Sa luv i i ,

С3) У п о р е д и реку Лену у Русији (Сибир).м. Тако н, пр. Servien Abel , француски д и п л о -

мата, рођен у Греноблу, Он je учествовао у ства-рању Вгстфалског м%нра (1648 год.).

°5) Ма једном р и м с к о м ж р т в е н и к у у Паризу (му-зеј Cluny) п р о ч и т а н о je пет слова Smeri и л и Smert ,— Познато je такође да js OKO Ра јне поштованабогиња Rosmerta . u

•fO

Dervus (silva quae dicitur Dervus), ·πο повељиКарла Ћелавог од 854. године66). /?·€?^Ύ.

Ако сада пређемо у Азију, тлмо Иемо наћи:1) У ПалесцШни места Скишоаољ (за време

Христово), Мариса, Dobrath, Пела*1}, Голан^;област Го.шн; лична имена: Додо

66) Внди м о ј е р а д о в е : Се que f e r a la Serbie и „Се-M u h a n n и Б а л к а н с к о п о л у о с т р в о " ,

ί 7) Ha Б а л к а н с к о м полуострву п о з н а т а je Пела,стара м а к е д о н с к а п р е с т о н н ц л ; з а т н м обласг Пела-г о н и ј а . У Б у г а р с к о ј село Пелазнпца код Б е л о г р а -и и к а ; у А х а ј и -место P e l l e n a ; у Л а к о н и ј и местоP e l l a n a . У с е в е р н о ј И т а л и ј и н а л а з и се месго Pegli-asca ( П е љ а с к а ) ; у С и ц и . ч и ј и место Pe lagonia . — УЕгипту била je позната варош Пелузија. — Овоиме д о л а з и , може бити, од Пелазга (Фелазги), одкога je, к п к о и л г л с д а , постало а р а о љ а н с к о f e l l a h ,сељак, д а н а ш њ е име н е к а д ш и њ п х Е г и п ћ а н а .

с8) У области Голан |Sll била je иарош Селе-

укија (Селевкмја) : У с е в е р н о ј Грчкој п л а ц и н а Голна;у А н а м а л и м а (зап, од Скадра) брег Голик. У Сене-г а л и ј и н а л а з и се ј едно место Ghelan, — У Пале-с т и н и п и з и а т а je. област Гилеад (Галаад), којо ј к'аода о д г о в а р а ј у п о к р з ј и н а G h i l a n y Персији, варошГилан у М а к е д о н и ј и , сс-ло Гиљане код Дебра, паможда и Gela (!'ела) варош у С и ц и л и ј н и Gelaeнарод у С к и т и ј и .

и) У А р н а у т а , к-ао и у нас, п о з к а т о je - и м е Дод(Додини). Оио у п р а в о ?,на'(м düd, као и дид. A y

41

Арваш Л^Ј?70), Гог ^j71), Дан |ΐ7ί, Нееман

ϊ%№3}, Серевија Т\уГ$ -(Шеревја); 1ПГ Зе-

Мар и Dp] Зешам1*}, l^j; Завад. Ова личнаимена спомињу се још у Светом тшсму. Затимиме брега Nebo (Небо)75); једне пећине Озе-рије™} и племена Дор77). — Јевреји су за

Л и т в а н а ц а диддисг> (за мушки), дудде (за жен. род)з н а ч и велики. (Тако „Ладо, Ладо, Ладо, дудде мусу

.деве" з н а ч и „Ладо, Ладо, Ладо, велика наша бо-гињо". У нас се чује „Дудо, бела Дудо" a и '„доде,додолице". У Руса „дид-Ладо!" и „диди Ладо!")— Овоме може бити одговора Дедал, лично име уСтарој Атини. То име носио je и познати краљКрита, који je, још у незапамћено време, прелетеона ЈзеиЈТ£Чјошкрилима са Крита на Сицилију, краљуКокалу." —^~~У~Малој Азији једно место звало сеDaedala.

70) Види примедбу 12).71) Ha Балкан. полуострву познати ту племенски

називи Гога и Гега,") Раиије je и у нас било лично име Дан. То

.име мосили су. и неки од н а ј р а н и ј и х владара ру-

.мунских.7S) Види примедбу 17).74) Види примедбу 17).75) Један бог у Вавилоиу носио je нме Небо, У

лас небо з н а ч и небесни свод. (^слаџ са^.~^н.ч^е2.}7С) (Јзерије звучи на н а ш е словенско језеро. Пе·

израз сшарешана имали (по Св. писму, Ст,Завет), поред других, и иазив кеназ (у нас

кнез) ?3|> — У Сирији <5идо je једно место

Zerbaschan. Поред тога, у Сирији je било по-знато лично име Сервилије (н. ,πρ. ζιςοΛίον »»*

•'iffmQtun). Овде би се још могло рећи да jeкушитска вера, која je била распрострта и поСирији, имала тробоштво у коме су били боготац Ану, богиња мати Нана и њихово дете,бог Син.

ћина^ Озгрије позната je no томе што je y Н)ОЈ^Ездра размишљао. — Једно језеро иа Олимпу зовесе Незерос. У Етрурији река Aesar a y Сардинијивар. Aeseria. Код Везува налази се једно мсстоVeserio,

77) Плему Дор ТЈ-Ј (по пркводу Св. Писма До-рани). Ово име налази се и на Балканском полу-острву. Тако н. пр, једно раније илеме јелинско·звало се Дорци, Дорјани. Једно наше језеро зовесе Дојранско по месту Дојран (пређе Taur iana) . Устарој Јелади б.иле су две државице Дориде, таи!оназване по Дорцима. Приморје у Т^акији и раван·око Марице звала се раније Дориск. Место Дорисн·у тој области пало je y руке Персијанаца 450 г.

: пре Хр. Зна се да су Дорци досељени у Јеладу(не зна се тачно одакле) и да се никада нису моглн.потпуно сложити са осталим Јелинима.

f »

#

43

l ])2. У. Месоиошамија места: Sorbatje, Kuti, /ι

Sippar, Nisin, Mar, Zirlab, Нинива1*}; реке·.Сербис79}; племе Andia80), северно од Персијеи Асирије (на 900 год. пре Хр.); и богови:Adaps[] (или Бел), Вал*г] (или Бал) и

'·) У нас су позната места у Далмацији Нин. иКнин, a и лична имена Нинко, Нинослав, ит.д.

'·) Ову реку M. C. Милојевић (у својим Одлом-цима Исшорије) назива Сербица, a Милован Вида-ковић (у својој Исшорији Срба) .сматра да су Срби

по њој добили uMn..(k&/&p3 ΚΛρζ^ϊΖς, <^<г.,Ј

«°) Племе Анши, чије име "мије далеко од овогимена, спомиње се, у доцнијем времену, као сло-венско. У Италији једно место звало се Antium, уМесенији вар. Anthia, у Галији вар. Antipolis. 5W'"

81) Име Адар и Јадар доста je распрострто. Такон, пр. Јадар, област и река у С р б и ј и ; село Адро-вац код Алексинца, село Адровац код К р а г у ј е в ц а ;село Адрани. код Краљева. Затим вар. Adria у Ве-нецији и по њој море, mare Аапаисит.(Јадранско).Овде би се могла убројати и м е н а : Ардишше, селоу А л б а н и ј и ; Арденица, село у А л б а н и ј н ; п л а н и н аArdium y Далмацији; област Ardia y Д а л м а ц и ј и ; .вар. Jadera (Задар) у Далмацији; племе Ardiaei yДалмацији. Затим Arduenna, нека шума у Г а л и ј и ;варош Ardea y Rutuli (Лациум, Италија; Αςδψ рекау Јерменској. Река Јордан у Палестини има имеЈардуна. На Мадагаскару један бог назива će Jadhar. .

44

. Један од старешина племена Nairi y АсИријизвао će Sarduri; a сами Халдејци себе су на-зивали ra'sani8 4). ojv*·**** <^е.ку <?лк.а*и<..

3) У Малој Азији места Polichna (у Троји85),Мосшене^] (на путу преко реке Phrygius-a)Temnus87) (на.реци Hermus), Kotur (Котур, код

језера Вана), Modra88) (у Фригији), Dardanos89);

83) На Балканском полуострву и м а : планине Вали Валушица у плавогусињској области; планинаВалибон у Црној Гори; река Валбона у А л б а н и ј н ;па би можда ту могло бити увршћено и село Ва-ламуше у север. Гр'чкој.

83) На Балканском полуострву: Или, баштцце уБратоножићу (Цр. Гора); Илпца, река у Л ц и И ;место Илок у А л б а н и ј и (зап. од Скадра); местоI l i u m у Епиру. Затим река Ила у А з и ј и (у Бал-к а ш к о језеро); I l l i u m , место у Авганистану; некоплеме l l l i i (I l i i ) y А з и ј и . Тако исто н лично имеИл у Палестини (Свето Писмо).^7«·**05^ -^Г*

8<) Ra' sani , арапски, значн иоглавар, Види (три-медбу 44).

8Ј) Вкди имена на Апенинском полуострву. —Поља и Пољаница веома су чесга и позната у нас,Један словенски народ (Пољаци)^носи такође таквоиме. — У Епиру један брег звао1 се Polyanus.

' ;8Ö) За места на реци, преко чијег моста прелазик а к а в в а ж а н пут, у нас се често узима нме мосш,Тако н. пр, Зидаки мосш, Мосшар, Ћуприја (у Срб.).

»

"7) У Србији се налази један срез шемнићски'место Јамнич (код Књажевца), село Тамник у љу-бнћском срезу, село Тавник кодКраљева, река Там-наиа ; затим село Тмава на К о п а о н и к у ; река Тавнау Босни ; река Тамиш (притока Дунава). У Јеладибило je једно место Temnos, y Г а л н ј и Tamnum, yА р а б и ј и вар. Таман. У Јудсји позната су л и ч н а

и м е н а Таман О ^ ) и Тимна88) У Србији река Модра (притока Јовановач.ке

реке, a ова Мораве), И само име Мораве мождау ствари з н а м и модра, морава, плава рска. Номожда би постакак ооог имена требало тражити уМрр-дава (слично Мол-дава, Пол-тана).

<<0) Ово име je веома познато на Балканском по-луострву. Некада je το име носила пространа област(Дарданија), у којој je Ниш био г л а в н о место. Сад .се налазе места Дарда у костурској области, Дарда

у Барањи, село Дарде у А л б а н и ј и (2 пута) ; затимсело · ДардишШе у Пољаници (Пчиња), село Дарзакод Улциља ; село Дардагсм у Босни. — У И н д и ј ипссто ји једна област Дардисшан (становници ове ίобласти су а р н ј е в с к о г порекла, a себе зову Schinalok Jи л и Schinaki)"; затим варош Dardesheim y Н е м а ч к о ј ,Dardanis (Darnis, сада Derne) y Триполису. По грчкоммиту, Дарданос je био син бога Зевса и Електре,.

једие од к ћ е р и Атласових. — У нас дарид, дарда,з н а ч и сшрела и сматра се за страну реч, a дардаз н а ч и још и мошку к о ј о м м е ч к а р и бију мечк.е4

планине Chorras90) (K'opa, можда и Гора), НодЈезера Matianus91), Tmolos92), Temnus; рекеTemnus, Sirbis (y Ликији) Granicus"3); језеро

Токча94), (Goktscha); на Кавказу предео Сер-вичај; племена· Saparda (πο· Св. Писму Sep-harad), Σαβα^ι» (у Арабљана Sijawardi, моЖДаисто што и Saparda), ратоборно племе на рецнКиру познато још из 760 пре Хр.; затимМоски^], Тубали, Мизих), Мишан^),Фрижани?*),

47

*°) Види примедбу 23).5l) У А л б а н и ј и (код Скадра). налази се село Ма-

Шани. — На североисточној страни Мисира билису Митани, a они се спомињу и на горњем токуТигра и Еуфрата, je изгледа да су то исто што иМатани, Матиани/Л<з-^<7*<^*< 4£**** 'tć^ćZuć.)

ог) У Македонији (код Штипа) налази се село'Тмол. Ту би се можда могао уврститн и брегТмор у селу Метерицима (ЦрГ Гора).

93) У Славонији једно село зове се Граница, уХерцеговнни такође има село Граница (Билеће), уЦрној Гори брдо Граница (у селу Драчевици),

.Једна притока Дунава зове се Гран.»«) Ово име je познато у Србији. ίί. πρ. село

Гокчаница на Копаонику, река Гокчаница (притокаИброва),

95) Моски и Тубали становаху једно до другог н•беху, како изгледа, истог племена. Њих je Кијак-

1 »

4) У Туркесшану места Dervasch (Derveasch),.Merv, Taraze, Kyra, Kutscha, Marutchak, Sarbagh,

•cap одагнао из Азије. Неки сматрају Моске (Моски,.Муски) за Русе, управо за њихово пдеме, од когаje остало само име мужик, — На Балканском по-.луострву налази се село Моско (у Херцеговнн»),село Мужани на Дриму^ затим би се ту мождамогла споменути и лично име Мусаки. у А л б а н и ј и и

•област Muzakija y Албан^ји, око реке Семени.ов) Мизи и МиШани као да не беху усамљена

имена. Мизи у Малој Азији становаху око реке•Granicus-a a Мези или Мизи беху такође познати и|на Балканском полуострву. Оои последњи сматранису за Трачане али и они први као да беху Тра-чани. Мисирци називаху једно племе, са којим су•се на истоку међили, Midian (n.Madian). Мидскоили медско племе било je створило, своју државусеверозападно од Ирана. Ова имена доста звуче-словенски и подсећају на међаше (међане), грани- ,чаре. — У нас се налазе слична имена. Тако, н. пр.,једно село код Скадра зове се МидиЈа; једно кодНове Вароши Међани; Међаце, шума у селу Ра· .ваници (Гружа); село Међуша у сарајевском пољу;река Межа у Словеначкој. — У Старо време спо-:миње се једно мидско племе Budi, које јако под-•сећа на Будине у Русији.

δ') Лади, Лиђани, сматрају се за трачко племе. f

'Имали су главнн. град Sardes и планине Temnos н(Tmolos. Сматра се да су они претци Етрураца. У

Gori, Balkh, Seripul {Серипул), Sikan; peka:.

последње време бнли cy ce измешали са Семића-нима, те изгубили обепежје Аријеваца. По једној.,·традицији, њихов предак je био Луд; a no другој,.Ludim, н а ј с т а р и ј и син Мизраимов, унук Хамов, иа-станио се у Мисиру. — 0 имену Лида постоје разиамишљења. По једноме, оно значи људи. Прусису нмали лудас; Словени луди, луд, луди; Чеси,.међу Словенима, имају Лид. Сви ти изрази значелуди. Јевреји су Етиспљане, a можда и Мисирце,.звали Лудим, Германи су и м а л н за људч израз 1

лиш.и; Немци ц међу жима, лајше; Лети лаудис илеишис; Лигванцн лиауде, За Јевреје и данас по-стоји име Јауди, Грци су за парод и м а л и нмеλί'ω; и X«d? и придев kito? n Штоу, a Римд>аниименом ludius и ludia означаваху глумца и глумиДу,веселог играча и играчицу, a имадоше и придевludus, шаљив. — Неки историци налазе да су Тра-чани Словени, па према томе и Лиди. По једнојтрадицијн, (в. Крит, под 4, стр, 28.) један њихоппредак, са Крита, звао се Сариедон. — Овде би семогло додати да су фрижани, који су иначе трачкогпорекла, имали израз zelkia за зелен,. док ce y ссилунској области куиус зове зељка; a за роб израЗzemelen. (Овај je можда означавао онога ко je ста-новао у земљи, земуници; или je, 'може бити, од„зем", „земати", узети, лишити слободе). — 0овоме види моју књигу Ce que fera la Serbie. — УМалој А з и ј и био je један брег Lida a y Бретањи

ce једно владарско име Ludd. — ,У познцје

Gori, Sir-Deria, Balkh, Murghab (или Merv)99);долина Koktscha; племе Кафири, 0 племенуКафири мисли се да je неко .раније јелинсконасеље. Тако исто и o племену, које станујеу области Derveach, држи се да je насељеноса Балканског полуострва a старешине варошиDerveasch-a тврде да своје порекло воде одАлександра великога. — У Туркестану изразсербаз (serbaze, србаз) значи војни^.

5) У Џунгарији варош Илит) (или Гулџа)на реци Или, затим река Kur101 (Kyp) и пла-нина Mussur102) (Mycyp, т. ј. Лед, ЈЈеденик).

6) У Авганасшану и Белуџисшану места

доба, у' време Византије, у овим к р а ј е в и м а била je ·позната област Сервохорија са градом СерЈогордо-ном, у к о ј о ј су живели Словени пресељени са Струме.Ова варош имала je и свога владику^/с, с/ Ср^и.·)

°8) Ф р и ж а н и или Б р и ж а н и били су т р а ч к о г по-рекла. (orrt7 Cfef^··)

°о) Неки историци тврде да су Мургаб или Мерв,το исто што и Морава, и да су око н>е становалин а ш и претци.

wo) Види примедбу 83).101) Једна река Kup налази се на Кавказу a друга

у А л б а н и ј и (на Балкан. полуоству).102) На Балканском полуострву (у Далмацији) пла-

нина Мосор (некада Mons aureus). ЦЈ/сиσ ГотлиЈесу tccrpyfe. и<.гн#ч.) -t

••60

ректор једне угледне француске универзе иписац студија'о васпигању воље, интелекта, ит, д.У својој самараћанској души, a ово je велика одЛикаскоро свих нашнх интелектуалаца из наше херојскеСрбије, и професор Петковић daje добиШ. од овогсвог дела срискам. сшуденшима, који су избегли у•Француску.

_„Дело \zjeoMa леио аршикулисано, шаман. заotapanu свеш који je вољан да упозна Српство усвој словенској тоталности и у његовим појединостима. Осим леиог увода ч богашџх информаШиинихприлога, дело je веома леио умиоено u оч.ешљапо ужесш глава...

„Све je ооо (иако лепо изложено u докуменШи-рано да je штета што српска и југословенскавлада није издала и ово дело на енглескрм ) iua-лијанском u KOM другом западном језику, тим пре

• mro се на Србију и · с р п с к и народ увек гледалокроза наочари Б е р л и н а , Беча и Пеште.

„Мени се ч н н и да би севап било када би секојн наш честити и богати човек у Америци нашаода ORO красно дело нашег идеалног професораизда и на енглеском језику." (Американс/ш Србо·бран 16/11 1925, .Dr. Паја Р. Радосављевић, проф, .њу.јоршког унииерзитета).

3) „Веома ми je драга пажња Ваша, указана ми по-слатком Ваше. леие књиге „Се que fera lä Serbie"п и с а н е у Француској, у тешка врем.ена великих иску-шења наше отаџбине и нашег .иарода... . · . , : ; : · ,' ,;Нека би Вам, поштовани Господине,· било с^

• иуно разлога, уписано у почаст, (За сшеоне-Ш^икедане исИунили једкам шако Иохвалним задаШком^као шшо je задаШак ваше књиге, која je :намефенаближем упознавању нашег народа, његове прошло-•сти и садашњости и свих његових лепих

51

aUskana107), Doberos lw), Drabescos108), Берш),

п о к р и в а ч а , б и ћ е н а м много разумљивија, Тако би«овде имали Били нли Бели.

106) Ако се. овде избацн латински наставак um,• остаће Serepari. .Мсђутим лако je веровати да je• овде ere само проширеносамогласно р. Тако бисмодобили Srpari, а . м о ж е бити и Srbar i ; jepty честобркдна ова два гл-аса, .0. и б. Тако би, дакле, имали

iSrpari, што би означавало раднике који се баве«сриом, и Srbari, a TU je исто што и Србаљн.

107) Uskana, тумачена горњим путем, ' постала би'JJšćana, У ш ћ а н а . Ни грчки ни латински језик негмогоше нзразити ушћ; a српском језику и данас je•позцато мн-ого имена, која носе назив ушћа. ПрнTOM y нас постоји и израз узак, уска, за означа-

.Bahbe тесних граиица, те име Uskana може и м а т н

.значеже неког у з а н о г простора.Јм) Dober одговара српском добар (добрЂ). У

• нас се у географским и м е н и м а често узима израз•добар. Н. пр. Добри До, Добра Boda нтд. — Dra-.besc могао би се свести на Drabeš и Drabeško. А л и.се грчко β чита и као б и као в, те би се ово име

читати и као Draveš, Draveško. — Страбонреку Драву, a недалеко од Штипа налазн

се село Драва, Тако исто налази се једно место,Добрешша у прилепској области a једно у тетов·-ској, Тако исто и село Добреше у тетовској областн.

1М) Бер (Вегоа) било je важно место у доба старе..Македоније. — У јеврејском језику *1̂ ^ (бер, беер)

" !

значн бунар.

(ХрпаЈ, Όμόλιοί, Пулиудава, m™*, -вго·«*, Toryne: f(уЕпИру) ; реКЗ Strymon110), Μαργοί (Βαργος, ДЗН.

Морава), jrawj, /ι{ά$ο, ΛΓα'ριβ-off1"), Ludias (дан. Μο-гленица). Лична имеиа: Stamenes112), Coenos"3),Tyrmos114),. Резас (Рез)115). ' Име бога Сол,

Ј1°) Име Сшруме обично се доводи од немачкогStrom, иошок; али Немци ннсу били на Балканскомполуострву никада пре па ни у доба када се п р в ипут спомиње ова трачка река. Међутим и Словени.знају за израз сшрумиши.

ш) Сава, Драва и Марица и данас су познате·реке, као што еу биле познате и у доба Стра-боново.

/112) Сшаменес или Сшамен (без грчког наставка)·

био je један важан и ваљан војвода Александра.челиког .

113) Ово име Цепа чује се још и данас у нашимј у ж н и м крајевима. Оно подсеНа- на наш глагол це-Huülu, што 31гачи иошшоваши, уважаааши. Дакасон још . з н а ч и иогодиши се, сшуГшши, у слуисбу(н. пр. „цењет сам у газда Перу"). Према овоме,ово име као да би имало да покаже човека од уаа-жења, a можда и од рада. Било би мало слобод-н и ј е мислити да je Цена постало од Тсена, a овоод Сшец.а, у ком би случају ово име одговарало :

данашњем Каменко. — У Италији je било једноtoeni.-yi^//^ fc^ _k^. -^^ ;

Тирм. и Сирм, што je без1 сумње ЈСДНО исто,..

* *

53

ЕКОЈИ je поштован у Далмацији као бог сунца^солмњце), за време Диоклецијана. Овде би-се још могли додати македонски израз шоиус,;који je још и данас очуван (топуз, буздован)•и тракиска вр.иза за наш раж (Р^ЖБ). —.ПлемеТрибалаш) доводи се у 'везу са именом Ср-

>баља, Срба; али име Куш· било je мало по-:знато, и то само у тракиском приморју. Име_'ОООГа племена било je јако распрострто поАфрици и А з и ј и . Данас, пак, на Балканскомгполуострву оно je распрострањено на многострана и у великом броју"7). Слично овоме,

бнла су п о з н а т а имеиа у Трибала, a она се н а л а з е.и у Македоиаца.

ί15) Један т р а ч к и п л а д а р зиао се Резас, Реза, —,у i i u c се н а л а з и јсдна река Рссааа, доста Е л и ч н а-овом имену. рч=з«^ и-^х^? t**1* yn-zp-c*^ ,

ч°) Т р и б а л и су били з н а т а н народ Б а л к а н с к о гп о л у о с т р в а ; али их 380 г, пре Хр. Келти потискују(-(3 данашње Србије на Исток, у северозападну Бу·

тпрску, Александар велики туче ^их 336 год., те севеликим дел.ом селе на острво Реисе, на .ушћу Ду-

..»•ава, и . у Д а к и ј у . Њихов краљ био je тада Сирм

.'»(Сирим, Сарм, Сармиз). Византинци су Србе дуго•н^зц.вали Трибалима. Тако су чак и цара Душана:ЗЦаЛИ Κράλης -·τ&ν ТрЈ.ГаДог.

117) Ha üpH.v i ep село· .1<ушић у Старом. Влаху, село

и доцније племе Рашани, P'acu, српског по-рекла, оставило je доста својих имена"8). Оста-вили су такође и Гали·119), па и Одризи120),.

Кушићи у Херцеговинн, село Кусаћ код Вел.дишта, село Кусићи у^Босни, село Кусић у Банату,,село Кушли у Македонији,. село Кушица.-ки& Драме,село и река Кушшица у прешевској областн, брдоКушљаш у Херцеговини, Кушнени предео у Алба-н и ј и , село Кушмале код Солуна, село Кушава код,Солуна, село Кушиљево код Пожаревца,- село Кушка·.код Вршца; затгим село Кусјак (код Неготина), πονοκКусак (притока Тимока), село Кусадак 'код. Смеде-·рева. У плавогусињској области позната су лична.имена Кусићи и Кушићи. — У П ч и њ и извесна прс.та·,гуња зове се кушљап. — У Индији код Калкутеналази се једна река Kuši; a племе Kuš било je јако·распрострто по А з и ј и и А ф р и ц и .

1Ј8) На јеврејском. језику ]&#*Ύ· (раш)'значи сиро-

мах. Ако би се од овога израза довело име Рассп(Рашке), значило би сиромашну земљу. — Етрурци,у Италији називали су се Расени, a њихово име·доводи се од арабљанског ra' sani (господарн). —У Еламу се спомиње место Rasi, a једна гранична:>област Асираца била je Rashi. У нас има: Рас>.Раса, знатно местo наше старе државе; село Распица·код Сарајева; село Расно у Херцеговини ; Расова·.главаца, Расова долика, село Расоаац (сва три код.Требиња); Расно, село код Пријепоља';-'А:с/т'.сг,.заселак у Старом Влаху; Раскица, џемат и речица-.

9 *

55

Трачани се спомињу као веома силни и мно-гобројни, али поцепани и завађени, због чега

. су били без снаге да над другима владају,већ су махом потпадали под' туђу вдастг"Илири1 2 1) су такође били раздробљени у мно-штво малих племена.

у Љутицама (Ваљев. Подгорина); Рашка (прктокаИбра); Рашка, варошица (Срб.); поток Рашка кодВрањске Б а њ е ; затим још и река Расина (Крушев.окр.) — Једно место у Т р а н с и л в а н н ј и зове се Рашка;једна притока Марице носи име Рашка, a ту je кандабила и вар, Рашка, У Немачкој je нека река Ракса,чије се име доводи од Раса.

1)0) Тако н, пр. село Галичнин у М а к е д о н и ј и ;п л а н и н а Галичица у Македонији ; вар. Скадар; п л а -н и н а Skardus (дан. Шар); река Галик у Македо-н и ј и ; село Галичишша у б л и з и н и Солуна; Галич,брдо код Ч а ч к а , Затим село Кодра код Љ е ш а ;Село Кодра на Ишми (Албан.); село Кодра код Ул-ц и њ а , — У н а ш и м р а н и ј и м р.укописима кодра озна-чава неку врсту оружја. — 1217 год. била je наКрнту побуна Scordilitis-a, Sevastos-a и A j i l l i s i n o s - a .— Можда би се ту могла убрајати и нека л и ч н аимена у Србији, као Скордић, Кордић, Скорић,·Шкорпћ, ит.д.

Ј-п) Одри, Одризи, били су трачко племе Ба-лкан-ског полуострва. Оно je једно време бнло веомас н а ж н о и имало своје владаре. Њихово име под-сећа на словенско племе Бодриће. — На Балкан-

56s

Баиим° ли општи поглед на сва ова имена,

видећемо да је-у . свему тачна напред означена

н а р 0дна песма, по којој се Срби „скитају побелом6 свету, као пчела по шареиом цвету".Многа од означених имена несумњиво суслична по каквом случају, који не може ићи

лрилог нашег истражнвања; али je знатан

део такав да се на њих потпуно мом<емо осло-нити· Према томе, очигледно je да je н а ш .нароД вековима био у покрету. Он се цепао,

разд0ајао и расељавао. Често су то можда

били мали Дели^и HseroBH; алм ма какви да

cv били, и ти делови п о к а з и в а л и су живот

ц е п ине. Она je постојала. И како сви знациказујУ· постојала je више векова пре Христа

v сва три дела света, А з и ј и , Африци, Европн.

Нзихов траг види се кроз средишну и јужну

А з м ј У · КР03 сепсР"У А ФР 1 ! ! <У " КР°3

ском полуострву и данас се иалазк једно село ОдраΥ т етовској области и једно село Одрано у б л и з и н нК р и в е Паланке. — Једна река Одра утиче у Бал-

т и ч к о море.ш) Мавроурбини тврди да су стари Илири били

С л о в е н и . По њему, Свети Јероним иревео je СветоП и с м о , на 200 год. пре позиатог доласка Словена

н а Б а л к а н с к о полуострво, a y корист Далмати-

* *

57J

од Црног мора до Атланског океана и одСредоземног мора до Балтичкога1 2 2). Није томогао бити мали народ када се толико ра-

•стурао по великим просторима и раздаљинама;и сви су изгледи да je тачно оно тврђењепо коме je име Србин у раније доба покри-вало сва остала^_словенска_имена. У заборав-љеним вековима оно je морало бити многос н а ч а ј н и ј е но данас. Срби су тада били већи,пространији, но сада. Њихово име ; слушалосе на много страна као моћног и снажногнарода. Али je судбина увек била нестална иварљива. Морало je бити тешких и чемернихдана. Може бити више ових других но онихпрвих. И многа насеља, многа путовања,вршена су по нужди, силом несрећних при-

м п ц а . — Нестор тврди „Бист ј а з и к с л а и ј а п с к и , одп л е м е н а Јафетова, Норици (т. ј. Илири) ижс су_т

С л а в ј а н е " .122) У Балтичких Словена налазе се: место Жича,

река Ниша; племена Нишани, Дсчани, Брижани,. Лучани, итд, А л и je такође од интереса што Ју-

л и ј е Цезар у свом о п н с и в з њ у ратова у Г а л и ј и (50г. пре Хр.) спомиње у Герминији, на десној обалиРајие (у дан. Баденској) иарод Nemetes. Изгледаочигледно да je ово име само у латмнском обликуоно исто што и еловенско име Немци, за Германе,

\

58

1 лика и услед тешког живота. Зато песма лепокаже: „Оно су ти српски изгнаници', што„с1 скитају по беломе свету" I

Ти „изгнаници" задржавали су се негде·дуже, негде краће време; утапали се у другенароде и потпуно ишчезавали или чували до-краја своје име и csoj'y народност. Ова разна..имена, која на њих подсећају, иако нису пот-пуно јасна и за науку меродавна, остала суза њима као какве светиљке које показујупут њихов и живот њихов. Мада изгледвјУбез вредности, ова имена привлаче и захте-вају да се на њих обрати већа и озбиљнијапажња. Време ће, без сумње, и ту помоћИгте ће најзад бити раз јашњене многе тајне из.прошлости,

.

— И у Галији постојала је' једна варош· Nemetocenna»-у којој je становало племе Atrebates, a за коју семисли да je данашњи Arras (Pas-de-Calais)Nampcelles на обали Oise (Aisne).

>.

HEKE ОЦЕНЕ РАДОВА ПИСЦА.

OBE КЊИГЕ

a) За књигу Će que f era la Serbie.1) „Господину Живку Д. Петковићу, професору»У одговору на Вашу молбу од 18 септембра пр. г.,.

Мхнистарству je част известити Вас да сс известан,мањи број иримерака Baute књиге, још налази умагацину ове Архивс, пошто je пајвећи. део већ.уиућек разним библиошекама u другим иросвеШ.нии.усшановамо у пносшрансшву, Из тога р а з л о г а ^ овојАрхиви иије могућно сшавиши. Вам на расИоложење·ni; jedan примерак за Вашу употребу, иошшо je·осшашак већ резервисан. за даље иоишљке.

По наредби Министра Спољ. Пословп, Главни А р х н п а р , Д-р·Нојислаа M. Joaaiwanh'.

2) П0вом приликом рад сам да нстакнем сле-дећа дела:'

1. Živko D. Petković, Се que f era la Serbie, Aix. 1918..2 . „ „ „ Z . 1 Ecriture Internationale, Bel-

grade, 1924.

„Прво дело јеете o нашој херојској Србији.

„Дело професора Петковића прожето je свим етич-ким сјајем наше мале али идеалне словенске земље— херојске Србије. Оно je шако леио наиисано·da cy га у нароч.ишим иредговорима иреИоручилишвајцарски Немац, Д-р Р. А. Рајс, и Д-р. Жил Пајо,.

-60 GL

ректор једне угледне француске универзе и НЈВ.РНИписац студија o васпитању поље, интелекта, и т, д.Усвојој самарићанској души, a ово je велика одЛикаскоро свих наших интелектуалаца из наше херојскеСрбије, и профегор Петковић даје добиШ од овогсвог дела сриским сшуденшима, који су избегли у•Француску.

„Дело je веома леио аршакулчсано, Шаман за•сшрани свгш који je вољан да упозна Српство усвој словенској тоталности и у љеговим поједино·стима, Осим леиог увода u богашџх информашиинихприлога, дело je веома леио умавено u очешљппо у.шесш глава...

„Сае je ово шако лепо изложено u докумеиши,-рано да je штета што српска и југословенскавлада није издала и ово дело на енглескрм, ula-лијанском ü ком другом западном језику, тим пре

mro се на Србију и српски народ увек гледалокроза наочарн Берлина, Беча и Пеште.

„Мени се чиии да би севап било када би секојн наш честити и богати човек у Америци нашаода ово красно дело нашег ндеалног професораизда и на енглеском језику." (Американски Србо-.бран 16/11 1925, .Dr. Паја Р. Радосављевић, πρΰφ,њу.јоршког унинерзитета).

• 3) „Веома ми je драга пажња Ваша, указана ми по-слатком Ваше. леие књаге „Се que fera la Serbie"п и с а н е у Француској, у тешка времена великих иску-шења наше отаџбине и нашег -народа... . . . · : · \ · , .

' ,;Нека би Вам, поштовани Господине,- било са.• иуно разлога, уписано у почаст, ђа сШеоне+Шетке

дане исиунили. једним Шако иохвалним задаШком,као шшо je заоашак ваше књиге, која je :на.мец>енаближем упознавању нашег народа, његове•сти и садашњости и свих његових · лепих

·

које су му помогле да у пркос свима патњама кроз.векове, дочека свој васкрс и своју данашњу славуи- величину — којој je не мање била весник у шу·ђини u οβα леиа књига Ваша.

„Док су други левентовали и нису можда бнлини c пушком ни са пером у руци, Ви сте писалиову књигу, и на другом. не мање важном пољуборбе, доиуњавали херојске наиоре оних, који се бр-рише да на југу отаџбине пробију нове к а п и ј е засрећан и победнички улаз у љу.

„Али je појава овакве књиге у средини где jeпостала — била п р а в а потреба. Наше je савезкикеааљало оба,веш.шаваш.и o Србији и o народу српском— у на јбуквалнијем смислу речи.

ι '" ' Ј L " " * ' " ' ' " '""'" "*~~ "™~ *"""

,Вашаје, дакле, књига u ßu као њен. иисац, један.иионир у шоме иравцу, пошговани Господине 1

„Њена je вредност, поред обилате садржине,u у шоме, што je пала на добро место и у добро

•време...„Шта и мени може биши друга жеља HO da се

οβα родољубива књига, u даље расиросшире шшоsuiue u y шшо шире кругове, којима je и намењенауиуином својом одличном садржином.\." Шисмо·г. Жпвана Живановића, државног саветника).

4) „Има више дана од како сам примио са поштепримерак твога дела Се. que fera la Serbie. Многоти хвала на пажњи. Нисам ти до сада захвалиошто сам био и сувише оптерећен пословима у Дру·'штву, a желео сам да ти пре одговора пажљиво.·прочитам спис. И прочитао сам га. Допада мисе, не може бити више. Поред збивеног текста,мени се много доиадају швоје ,иримедбе" — обја-шњења. У њима ће сваки, ко се интересује οнама и нашој прошлости наћи и литературу н.

•62

-садржину. Тако се ради, драги Жико, кад ср 'ради за опште добро"... (Писмо Dr, Јована %.

.Васиљевића, књижевника и националног радника).

5) „Изволите примити моју захвалност за послатуми књигу Се que fera la Serbie, коју сам са задо-вољством прочитао." (Писмо Dr, JOB, Жујовпћа,..академика), . ·

б) За књигу L'ćcrlture internationale,~1) „Κακό je велика u илемени&а душа нашгиро-

:фесора ГЈешковића, види се и по његовом другом.делу ο Иншернационалном иисму, И ако се оцо-лико одушеољава наишм аеликим словенским u сри-ским умним u сииришуелним Шековинама, он се ни

.мало не усшручава да се бране ο кулшурно'м добрувасколиког човечансшва. То je права словенска одликаскоро свих наших умних великана, почев од Јан-АмррђКоменског, крји je настојао да свет заинтересује зчједан н а у ч н и језик и за једну пансофију, па до на^егђ е н и ј а л н о г Николе Тесле, који се више брине забудућност човечанства него ли за свој лични ком-

•форт. Данас многи умни радници ocehajy потребуједног универзалног, међународног језика, јер би

•остварење таквог система била највећа економија иза ђака и за професора, и за учењаке и за филозофе.Ho joiu би еећа економија била кад би се магло

• осшвариШи једпо универзално, међународно иисмо,Овај велики сан нашег ироф. Пешковића мораћв се

једном ос&вариши u ja сам уверен да ће чозечан-сшво временом cee осшвариШи шшо je кадро $а

.замисли,.," (Dr Паја Р. Радосављевић у поменутомА. Србобрану). , ;

в) За књигу Семићани u Балкап, иолуосшр&о,„П. Господине, ^реднишшву Прилога je жао ц^то

.Вам мора вратити Ваша шшересаншна објашњен>аЈ

63

шз разлога uitao u иоред свег шражења, најеусиело.наћи јеврејска слова! Штампати латиницом или ћи-рилицом стране — јеврејске рсчи — н е б и с е м о г л о ..Mt-ђутим „Јужнослов. филолог" г. Белића штампасе на страни и располаже свим могуНим шрифто-в и м а ; не би ли било з г о д н и ј е д а га пошаљете Уред-ништву тога листа ? (Уииверзитет, соба бр. l)..."•(Писмо Уредништва Прилога за књижевносш, језик,жшорију и фолклор, Универзитет, соба бр. 8).

г) За Мегалаш из Срндаља.„Част ми je известити Вас да сте Ви пронашли

један драгоцени иреисшориска споменик o коме степисали у Оиаринару за 1922. год. То je y нас ираи

•сиомен.а.к шакве врсше..." (Писмо Dr. H. Вулића,' лрофесора Универзитета),

\ /

: