154

EKSP

OZI

CIJA

Žil Delez

MI ŠEL TUR NI JE I SVET BEZ DRU GOGZver je od jed nom pre sta la da žva će, za dr žav ši u zu bi ma du gu trav ku. Na či ni la je ta ko ne ko-

li ko ko ra ka ka Pet ku, kla nja ju ći ogrom nim ro go vi ma kao da us put po zdra vlja go mi lu. Ta gro tesk-na mi mi ka pro sto je sle di la iz ne na đe nog Pet ka. Ži vo ti nja je bi la još sa mo ne ko li ko ko ra ka od nje ga, ka da je kao iz ba če na iz ka ta pul ta po le te la u nje go vom prav cu. Gla vu je za ro ni la iz me đu pred njih no gu, ro go vi su joj se pro pe li po put ko pa lja, i ona je jur nu la ka Pet ko vim pr si ma kao ogrom na stre la s kr zne nim za per kom. Pet ko se ba cio ule vo za de lić se kun de pre ka sno. Oba vio ga je mo šu sni smrad...1

Ove pre le pe stra ni ce pri po ve da ju o bor bi Pet ka s jar cem. Pet ko će bi ti ra njen, ali umre-će ja rac, „ve li ki ja rac je mr tav“. I Pet ko na ja vlju je svoj ta jan stve ni pro je kat: mr tvi ja rac će po le te ti i pro pe va ti, le te ći i mu zi kal ni ja rac. U pr vom ko ra ku pro jek ta on upo tre blja va ko žu ko ju je oči stio od dla ka, oprao, ugla čao i ra za peo pre ko dr ve ne kon struk ci je. Po ve zan sa šta pom za pe ca nje, ja rac po ja ča va i naj ma nji po kret udi ce, po sta je ogrom ni ne be ski plo vak pre sli ka va ju ći, na taj na čin, vo du na ne bo. U dru gom ko ra ku Pet ko ko ri sti gla vu i cre va, od njih pra vi in stru ment i po sta vlja ga na mr tvo dr vo, ka ko bi pro iz veo tre nut nu sim fo ni ju ko ju iz vo di je di no ve tar: upra vo kao da se ro mor ze mlje pre no si na ne bo i po sta je or ga ni-zo van ne be ski zvuk, sve zvuč je, „ui sti nu ele men tar na mu zi ka“.2 To su dva na či na na ko ja ve li ki mr tvi ja rac oslo ba đa Ele men te. Pri me ti će mo da ze mlja i va zduh ne igra ju to li ko ulo-gu po seb nih ele me na ta, ko li ko ulo gu dve sa svim su prot sta vlje ne fi gu re, ta ko da sva ka uje di nju je če ti ri ele men ta. Ze mlja je ono što ih za tva ra i pri si lja va, za dr ža va ih u du bi ni telâ, dok ih ne bo, sa sve tloš ću i sun cem, do vo di u slo bod no i či sto sta nje, oslo ba đa ih nji ho vih gra ni ca ka ko bi ofor mi li ko smič ku ener gi ju po vr ši ne, jed nu, a ipak svoj stve nu sva kom ele-men tu. Po sto je, da kle, ze mlja na va tra, ze mlja na vo da, ze mlja ni va zduh i ze mlja na ze mlja, ali i va zduš na ili ne be ska ze mlja, vo da, va tra i va zduš ni ili ne be ski va zduh. Od vi ja se bor ba ze mlje i ne ba, a ulog u toj bor bi je za tva ra nje ili oslo ba đa nje svih ele me na ta. Ostr vo je gra ni ca ili me sto bor be. Upra vo je za to to li ko va žno da se zna s ko je će se stra ne ostr vo za lju lja ti, da li je spo sob no da u ne bo sa spe svo ju va tru, svo ju ze mlju i svo je vo de, i da sâmo po sta ne sun ča no. Ostr vo je ju nak ro ma na ko li ko i Ro bin son, ko li ko i Pet ko. Ostr vo me nja lik u ni zu pod va ja nja, niš ta ma nje ne go što Ro bin son me nja lik u ni zu preobražajâ. Ro bin-so nov su bjek tiv ni niz neo dvo jiv je od ni za stanjâ ostr va.

Ko nač ni sta di jum je Ro bin son ko ji je po stao ele men ta ran na svom ostr vu, što je i sa mo vra će no ele men ti ma: sun ča ni Ro bin son na ostr vu ko je je po sta lo sun ča no, Ura nac na Ura-nu. Ov de se, da kle, ne ra ču na po če tak, već na pro tiv, ra ču na ju se is hod i kraj nji cilj, ot kri ve ni

1 Mi šel Tur ni je, Pet ko ili lim bo vi Pa ci fi ka, Brat stvo Je din stvo, No vi Sad, 1990, pre vod Gor da na Stoj ko vić, str. 130. (pre vod ne znat no iz me njen).2 Isto, str. 140.

155

kroz sva ko vr sne in kar na ci je. To je pr va ve li ka raz li ka u od no su na De fo o vog Ro bin so na. Ne ret ko se za pa ža lo da te ma Ro bin so na kod De foa ni je bi la sa mo pri ča, već „in stru ment po tra ge“: po tra ge ko ja po la zi od pu stog ostr va i te ži to me da na no vo us po sta vi stro ge po čet ke i strog po re dak po slo va i osvajanjâ ko ji otud vre me nom pro iz la ze. Ja sno je, me-đu tim, da se po tra ga dva put iz ja lo vlju je. S jed ne stra ne, sli ka po čet ka pret po sta vlja ono što ho će da pro iz ve de (vi di: sve ono što je Ro bin son iz vu kao iz olu pi ne bro da). S dru ge stra ne, svet ko ji je po no vo pro iz ve den, po čev od tog po čet ka, ekvi va lent je stvar nog sve ta, što će re ći eko no mič nog, ili sve ta ta kvog ka kav bi bio, ka kav bi mo rao bi ti kad ne bi bi lo sek su al-no sti (vi di: po niš te nje sva ke sek su al no sti kod De fo o vog Ro bin so na).3 Tre ba li iz to ga za-klju či ti da je sek su al nost je di ni fan ta stič ni prin cip ka dar da svet stro gog eko nom skog po-ret ka, ko ji mu je bio odre đen na po čet ku, skre ne s pu ta? Ukrat ko, De fo o va je na me ra bi la do bra: šta se do ga đa čo ve ku ko ji je sam, bez Dru gog, na pu stom ostr vu? Ali pro blem je bio lo še po sta vljen. Jer, ume sto da se asek su al ni Ro bin son vra ti na po če tak ko ji re pro du ku je eko nom ski svet ana lo gan na šem, svet ko ji je ar he tip na šem, tre ba lo je asek su al nog Ro bin-so na do ve sti do ci lje va pot pu no raz li či tih od na ših, pot pu no di ver gent nih na šim ci lje vi ma, do fan ta stič nog sve ta ko ji je i sâm po šao stran pu ti com. Po sta viv ši pro blem u ter mi ni ma ci lja, a ne po čet ka, Tur ni je se bi za bra nju je da pu sti Ro bin so na s ostr va. Ro bin so nov cilj, nje go va kraj nja svr ha je ste „de hu ma ni za ci ja“, su sret li bi da sa slo bod nim ele men ti ma, ot kri će ko-smič ke ener gi je ili jed nog ve li kog ele men tar nog Zdra vlja, ko je se mo že ja vi ti sa mo na ostr vu, šta vi še u me ri u ko joj ostr vo po sta je va zduš no ili sun ča no. Hen ri Mi ler je go vo rio o tom „be be ćem kme ča nju“ osnov nih ele me na ta, he li ju ma, ki se o ni ka, si li ci ju ma, gvož đa. A ne sum nji vo ima Mi le ra, čak i Lo ren sa u tom Ro bin so nu od he li ju ma i ki se o ni ka: mr tvi ja rac već na ja vlju je kme ča nje osnov nih ele me na ta.

Me đu tim, či ta lac ta ko đe ima uti sak da to ve li ko Zdra vlje Tur ni je o vog Ro bin so na neš to skri va, neš to što ni je ni mi le rov sko ni lo ren sov sko. Zar ne bi upra vo to bi lo de vi ja ci ja, suš-tin ska de vi ja ci ja neo dvo ji va od pu sti njač ke sek su al no sti, ko ju Zdra vlje im pli ci ra? Tur ni je ov Ro bin son se su prot sta vlja De fo o vom kroz tri svoj stva ko ja se stro go ulan ča va ju: on je usme-ren na ci lje ve, na svr he, ume sto da bu de usme ren na po če tak; on je sek su a lan; nje go vi ci-lje vi pred sta vlja ju fan ta stič nu de vi ja ci ju na šeg sve ta, pod uti ca jem tran sfor mi sa ne sek su-al no sti, ume sto eko nom ske re pro duk ci je na šeg sve ta kroz ak tiv nost ne pre sta nog ra da. Taj Ro bin son, pra vo go vo re ći, ne ra di niš ta per verz no; a ipak, ka ko se oslo bo di ti uti ska da je on sâm per ver zan, što će re ći, ako sle di mo Froj do vu de fi ni ci ju, onaj ko za stra nju je ka da je reč o ci lje vi ma? Usme ri ti Ro bin so na ka po čet ku i uči ni ti da stvo ri svet po put na šeg, bi la je kod De foa ista stvar; kod Tur ni jea, isto je da ga usme ri ka ci lje vi ma i da ga na te ra da za stra-ni, da se mi mo i đe s ci lje vi ma. Ro bin son nu žno mo ra iz no va da pro iz vo di naš svet uko li ko je usme ren ka po če ci ma, ali ka da je usme ren ka ci lje vi ma, on nu žno za stra nju je. Ta čud na de vi ja ci ja ni je od onih o ko ji ma go vo ri Frojd, jer ona je sun ča na, a nje ni pred me ti su ele-men ti: to je smi sao Ura na.

3 O De fo o vom Ro bin so nu upo re di za pa ža nja Pje ra Maš rea (Pi er re Mac he rey) ko ji po ka zu je ka ko je te ma po re kla ve za na za eko nom sku re pro duk ci ju sve ta i za po niš te nje fan ta sti ke u ko rist to bo žnje „stvar no-sti“ tog sve ta: Po ur une théorie de la pro duc tion littéra i re, iz. Ma spe ro, str. 266–275.

156

Ako je sva ka ko va lja lo pre ve sti u ljud ske iz ra ze taj sun ča ni sno šaj, od go va ra lo bi mi da bu dem opi san u žen skom ro du, kao ne be ska su pru ga. Ali taj an tro po mor fi zam ne ma smi sla. Ui sti nu, na naj vi šem ste pe nu do ko jeg smo sti gli, Pet ko i ja, raz li ka u po lo vi ma je pre va zi đe na, i Pet ko mo že da se po i sto ve ti s Ve ne rom, baš kao što se mo že re ći, na ljud skom je zi ku, da se ja otva ram plo đe-nju Glav ne Zve zde.4

Ako je isti na da je ne u ro za ne ga tiv per ver zi je, zar per ver zi ja, sa svo je stra ne, ne bi bi la ono ele men tar no ne u ro ze?

* * *

Po jam per ver zi je je ko pi le, po lu pra van, po lu me di cin ski po jam. Ali ne pri sva ja ga ni me-di ci na ni pra vo. U da nas ob no vlje nom in te re so va nju za ta kav je dan po jam, či ni se da u struk tu ri sa me per ver zi je tra ži mo raz log nje nog mo gu ćeg od no sa, vr lo dvo smi sle nog, ka ko sa pra vom, ta ko i sa me di ci nom. Ovo je tač ka od ko je se po la zi: per ver zi ja se ne de fi-ni še sna gom že lje u si ste mu nagonâ; per verz njak ni je ne ko ko že li, već ne ko ko uvo di že lju u pot pu no dru ga či ji si stem i puš ta je da u tom si ste mu igra ulo gu unu traš nje gra ni ce, vir-tu al nog ža riš ta ili nul te tač ke (slav na sa di stič ka bez o se ćaj nost). Per verz njak vi še ni je ono ja ko je že li, za nje ga dru gi ni je že lje ni pred met ob da ren stvar nom eg zi sten ci jom. Tur ni je ov ro man ipak ni je te za o per ver zi ji. To ni je ro man te ze. Ni ti je ro man li ko va, jer dru gi ne po-sto ji. Ni je ni ro man unu traš nje ana li ze, uto li ko što je Ro bin so no ve unu traš njo sti ja ko ma lo. To je čud no vat, ša ljiv avan tu ri stič ki ro man, ali i ko smič ki ro man preobražajâ. Ume sto da bu de te za o per ver zi ji, to je ro man ko ji raz vi ja sâmu te zu Ro bin so na: čo vek bez dru gog na svom ostr vu. Ali „te za“ na la zi uto li ko vi še smi sla što, ume sto da se od no si na pret po sta vljen po če tak, ona na ja vlju je avan tu re: šta će se de si ti u ostrv skom sve tu bez dru gog? Pr vo će mo, da kle, tra ga ti za onim što dru gi zna či kroz nje go ve učin ke: tra ži će mo učin ke od su stva dru-gog na ostr vu, na veš će mo učin ke pri su stva dru gog u obič nom sve tu, za klju či će mo šta to dru gi je ste i u če mu se sa sto ji nje go vo od su stvo. Učin ci od su stva dru gog, da kle, istin ske su avan tu re du ha: ovo je in duk tiv ni eks pe ri men tal ni ro man. Fi lo zof ska re flek si ja mo že da sa-be re sve ono što ro man po ka zu je s to li ko sna ge i ži vo ta.

Pr vi uči nak dru gog, oko sva kog pred me ta ko ji opa žam ili sva ke ide je ko ju mi slim, je ste or ga ni za ci ja mar gi nal nog sve ta, pro ši re nja, dna, gde dru gi pred me ti, dru ge ide je mo gu da iza đu shod no za ko ni ma tran zi ci ja ko ji re gu li šu pre la zak jed nih u dru ge. Gle dam je dan pred-met, pa se okre ćem, puš tam ga da se vra ti na dno, u isto vre me ka da s dna iz bi ja no vi pred met mo je pa žnje. Ako me taj no vi pred met ne ra ni, ako ne uda ri o me ne že sti nom met ka (kao kad se za bi je mo u ne ku stvar ko ju ni smo vi de li), to je za to što pr vi pred met ras po la že či ta vim jed nim ru bom u kom sam već ose ćao pre eg zi sten ci ju pred me ta ko ji će se tek po ja vi ti, či ta vog po lja vir tu al no sti i po ten ci jal no sti za ko je sam već znao da se mo gu ak tu a li zo va ti. No, ta kvo zna nje, ta kav ose ćaj mar gi nal nog po sto ja nja, mo gu ći su sa mo kroz dru gog.

Uvi deo je ta ko da je dru gi za nas ve o ma mo ćan fak tor ras tre se no sti, ne sa mo za to što nas ne pre sta no ome ta i oti ma nas od na še du hov ne mi sli, ne go i za to što sa ma mo guć nost nje go vog

4 Tur ni je, op.cit., str. 154.

157

is kr sa va nja ba ca ne ja snu sve tlost na svet pred me ta smeš te nih na ivi ci na še pa žnje ali ka drih u sva kom tre nut ku da po sta nu nje no sre diš te.5

Deo pred me ta ko ji ne vi dim isto vre me no po sta vljam kao vi dlji vog za dru gog; ta ko da, dok bu dem pra vio krug da bih do se gao taj skri ve ni deo, pri dru ži ću se dru gom iza pred-me ta ka ko bih ga to ta li zo vao na pred vi div na čin. A pred me ti iza mo jih le đa, ose ćam ih ka ko se iz vi ja ju, za tva ra ju krug i ob li ku ju svet, upra vo za to što su vi dlji vi za dru gog, za to što ih on vi di. Tu du bi nu, s ob zi rom na ko ju, za me ne, pred me ti za di ru jed ni u dru ge, me-đu sob no se uje da ju, skri va ju se jed ni iza dru gih, vi dim tu du bi nu kao mo gu ću ši ri nu za dru gog, ši ri nu u ko joj se dru gi re đa ju i umi ru ju (s gle diš ta ne ke dru ge du bi ne). Ukrat ko, dru gi osi gu ra va ru bo ve i pre la ze u sve tu. On je bla gost do ti ca nja i sličnostî. On upra vlja pre o bra ža ji ma for me i dna, va ri ja ci ja ma du bi ne. On spre ča va na pa de s le đa. On na se lja va svet do bro hot nom gra jom. On či ni da se stva ri svi ja ju jed ne ka dru gi ma, da jed ne u dru gi-ma pro na la ze pri rod ne do pu ne. Ka da se ža li mo na zlo dru gog za bo ra vlja mo na još straš-ni je zlo, ono ko je bi stva ri ima le kad dru gog ne bi bi lo. On re la ti vi zu je ne zna no, neo pa že no; jer dru gi za me ne uvo di znak neo pa že nog u ono što opa žam i ta ko me na vo di da za hva tim ono što ne opa žam kao opa žlji vo za dru gog. U sva kom od ovih smi slo va, mo ja že lja uvek pro la zi upra vo kroz dru gog i ta ko do bi ja pred met. Ja ne že lim niš ta što ne ki mo gu ći dru gi ni je vi deo, mi slio ili imao. U to me je te melj mo je že lje. Uvek je dru gi taj ko ji mo ju že lju spuš ta na pred met.

Šta se do ga đa ka da dru gi ne do sta je u struk tu ri sve ta? Sa mo vla da bru tal na su prot nost sun ca i ze mlje, ne iz dr ži ve sve tlo sti i mrač nog po no ra: „sa žet za kon sve ga ili ni če ga“. Zna no i ne zna no, opa že no i neo pa že no ap so lut no su su prot sta vlje ni, u bor bi bez ni jan si; „Mo ja vi zi ja ostr va sve de na je na nju sa mu. Ono što od nje ga ne vi dim, za me ne je sa vr še na ne po-zna tost. Svu da gde sa da ni sam, vla da ne do ku či va noć“.6 Si rov i ta man svet, bez potencijal-nostî, bez vir tu al no sti: to je ka te go ri ja mo gu ćeg ko ja se sru ši la. Ume sto re la tiv no har mo-nič nih ob li ka ko ji iz bi ja ju s dna da bi se na dno vra ti li pra te ći po re dak vre me na i pro sto ra, ne ma ni čeg do ap strakt nih li ni ja, sve tlih i ra nja va ju ćih, ni čeg do bez da na, bun tov nog i ha la plji vog. Ni čeg do Ele me na ta. Bez dan i ap strakt na li ni ja za me ni li su pla stič nost i dno. Sve je ne u mo lji vo. Bu du ći da su pre sta li da se pru ža ju i svi ja ju jed ni pre ma dru gi ma, pred-me ti se pre te će us pra vlja ju; ta da ot kri va mo zla ko ja vi še ni su ljud ska. Re klo bi se da nas sva ka stvar, li še na sop stve ne pla stič no sti, bu du ći sve de na na svo je naj gru blje li ni je, ćuš ka ili uda ra s le đa. Od su stvo dru gog, to je kad se u neš to za bi je mo i ka da nam se ot kri je za pa-nju ju ća br zi na sop stve nih ge sto va.

Go lo ti nja je luk suz ko ji bez opa sno sti mo že se bi da do zvo li sa mo čo vek okru žen to pli nom mno gih pri snih pri ja te lja. Za Ro bin so na, sve dok mu se i du ša ne pro me ni, bi la bi to pro ba po gub-ne ne pr o miš lje no sti. Li še no svo jih bed nih pr nja – iz li za nih, po de ra nih, uma za nih, ali pro is te klih iz ne ko li ko hi lja da go di na ci vi li za ci je i pro že tih ljud skoš ću – nje go vo me so, ra nji vo i be lo, bi lo je iz lo že no zra če nju gru bih ele me na ta.7

5 Isto, str. 26 (pre vod ko ri go van). 6 Isto, str. 38.7 Isto, str. 22 (pre vod iz me njen).

158

Vi še ne ma prelazâ; go to vo je s bla goš ću do ti ca nja i slič no sti ko je su nam do puš ta le da na se li mo svet. Niš ta vi še ne po sto ji osim ne pre ko ra či vih du bi na, ap so lut nih da lji na i raz li ka, ili pak ne pod noš lji vih po na vlja nja, kao pre ci zno na sla ga nih dužinâ.

Ka da upo re di mo pr ve učin ke nje go vog pri su stva i učin ke nje go vog od su stva, mo že mo re ći šta dru gi je ste. Greš ka fi lo zof skih te o ri ja u to me je što ga svo de čas na na ro čit objekt, čas na ne ki dru gi su bjekt (čak se i za mi sao po put Sar tro ve u Bi ću i niš ta vi lu za do vo lji la ti me da po no vo sje di ni dva od re đe nja, ta ko da od dru gog na či ni pred met na ko ji spuš tam po-gled, ka ko bi on, taj pred met, sa svo je stra ne, gle dao me ne i pre o bra ža vao me u pred met). Ali dru gi ni je ni pred met u po lju mog opa ža nja, ni ti je su bjekt ko ji me opa ža: to je pre struk tu ra per cep tiv nog po lja, bez ko je po lje u ce li ni ne bi funk ci o ni sa lo ona ko ka ko funk-ci o ni še. To što ta struk tu ra pret hod no po sto ji, kao uslov or ga ni za ci je uopšte, u gra ni ca ma ko je je ak tu a li zu ju u sva kom per cep tiv nom po lju – va šem, mom – ni je pre pre ka to me da je ostva re stvar ne lič no sti, raz li či ti su bjek ti, ja za vas i vi za me ne. Na taj na čin Dru gi a pri o-ri, ap so lut na struk tu ra, za sni va re la tiv nost dru gih kao granicâ ko je ostva ru ju struk tu ru u sva kom po lju. Ali ko ja je to struk tu ra? To je struk tu ra mo gu ćeg. Pre stra še no li ce, to je iz raz mo gu ćeg sve ta ko ji za stra šu je, ili ne ke dru ge za stra šu ju će stva ri u sve tu ko ju još ne vi dim. Shva ta mo da mo gu će ov de ni je ap strakt na ka te go ri ja ko ja ozna ča va neš to što ne po sto ji: iz ra že ni mo gu ći svet pot pu no po sto ji, ali ne po sto ji (ak tu el no) iz van onog što ga iz ra ža va. Za stra še no li ce ne li či na stvar ko ja za stra šu je, ono je im pli ci ra, ob u hva ta je kao neš to sa-svim dru go, u ne koj vr sti uvr ta nja ko je ono iz ra že no po sta vlja u onog ko iz ra ža va. Kad, sa svo je stra ne i za svoj ra čun, za hva tim re al nost onog što dru gi iz ra ža va, ja sa mo ob jaš nja vam dru gog, ja sa mo raz vi jam i ostva ru jem mo gu ći svet ko ji od go va ra toj re al no sti. Isti na je da dru gi već da je iz ve snu re al nost mo guć no sti ma ko je ob u hva ta: upra vo ti me što go vo ri o nji ma. Dru gi, to je ob u hva će no po sto ja nje mo gu ćeg. Je zik, to je re al nost mo gu ćeg kao ta kvog. Ja, to je raz vi ja nje, eks pli ka ci ja mogućnostî, pro ces nji ho vog ostva re nja u ak tu el-nom. Ka da ugle da mo Al ber ti nu, ka že Prust, ona ob u hva ta ili iz ra ža va pla žu i raz bi ja nje ta la sa: „Da me je vi de la, šta bih mo gao pred sta vlja ti za nju? Iz kog bi me uni ver zu ma iz dvo-ji la?“ Po ku šaj da se raz vi je, da se raz mo ta taj mo gu ći svet pod ime nom Al ber ti na bi će lju bav, lju bo mo ra. Ukrat ko, dru gi kao struk tu ra, to je iz raz mo gu ćeg sve ta, to je ono iz ra že no za-hva će no ta ko da još uvek ne po sto ji iz van ono ga ko ga iz ra ža va.

Sva ki od tih lju di bio je mo guć, pri lič no ko he ren tan svet, sa svo jim vred no sti ma, ži ža ma pri-vla če nja ili od bi ja nja, svo jim sre diš tem gra vi ta ci je. Ma ka ko da su se raz li ko va li jed ni od dru gih, ti mo gu ći ima li su sa da za jed nič ki ma lu sli ku o Spe ran ci – ka ko sa že tu i po vrš nu! – oko ko je su se or ga ni zo va li, i u či jem se jed nom uglu na la zio bro do lom nik zva ni Ro bin son i nje gov slu ga me ša-nac. Ali, ma ka ko da je sre diš nja bi la ova sli ka, ona je kod sva kog bi la obe le že na zna kom pri vre-me nog, pro la znog, osu đe nog da se u krat kom ro ku vra ti u niš ta vi lo iz ko jeg ju je iz vu klo slu čaj no skre ta nje Be le pti ce. I sva ki od tih mo gu ćih sve to va na iv no je pro gla ša vao svo ju stvar nost. To i je ste bio dru gi: mo gu ći ko ji se že sto ko tru di da se pri ka že kao stva ran.8

Učin ke pri su stva dru gog mo že mo bo lje raz u me ti. Mo der na psi ho lo gi ja je raz ra di la bo gat niz ka te go ri ja ko je ob jaš nja va ju funk ci o ni sa nje per cep tiv nog po lja i pro me ne pred-

8 Isto, str. 160.

159

me ta u tom po lju: for ma-sa dr ži na, du bi na-du ži na, te ma-po ten ci jal nost, pro fi li-je din stvo pred me ta, ob rub-sre diš te, tekst-kon tekst, te tič ko-ne te tič ko, tran zi tiv na sta nja-sup stan tiv ni de lo vi itd. Ali od go va ra ju ći fi lo zof ski pro blem ni je do bro po sta vljen: po sta vlja mo pi ta nje da li te ka te go ri je pri pa da ju sa mom per cep tiv nom po lju i ima nent ne su mu (mo ni zam), ili se pak vra ća ju su bjek tiv nim sin te za ma ko je se ostva ru ju u ne kom sa dr ža ju opa ža nja (dua-li zam). Po gre ši li bi smo kad bi smo od ba ci li du a li stič ko tu ma če nje pod iz go vo rom da se opa ža nje ne do ga đa kroz in te lek tu al nu sin te zu ko ja su di; oči gled no mo že mo za mi sli ti pa siv ne čul ne sin te ze sa svim dru ge vr ste ko je se ostva ru ju na ne kom sa dr ža ju (u tom smi-slu Hu serl ni kad ni je od ba cio iz ve sni du a li zam). Ali, čak i na taj na čin, sum nja mo da je dua-li zam do bro de fi ni san, do kle god ga us po sta vlja mo iz me đu ne kog sa dr ža ja per cep tiv nog po lja i pre re flek siv nih sintezâ onog „ja“. Pra vi du a li zam je sa svim ne gde dru gde: iz me đu uči na ka „struk tu re Dru gi“ u per cep tiv nom po lju i uči na ka nje go vog od su stva (onog što bi opa ža nje bi lo da dru gog ne ma). Po treb no je raz u me ti da dru gi ni je struk tu ra me đu dru gim struk tu-ra ma u per cep tiv nom po lju (u smi slu u ko jem bi smo ga, na pri mer, pre po zna li kao pri rod no raz li či tog od predmetâ). On je struk tu ra ko ja uslo vlja va je din stvo po lja i funk ci o ni sa nje tog je din stva, ta ko da omo gu ća va us po sta vlja nje i pri me nu pret hod nih ka te go ri ja. Opa ža nje ne či ni mo gu ćim ono ja, već dru gi kao struk tu ra. Isti au to ri, da kle, lo še tu ma če du a li zam i ne pre va zi la ze al ter na ti vu pre ma ko joj bi dru gi bio ili po se ban pred met u per cep tiv nom po lju, ili dru gi su bjekt po lja. De fi ni šu ći dru gog, pre ma Tur ni jeu, kao iz raz mo gu ćeg sve ta, mi, na pro tiv, od nje ga pra vi mo prin cip a pri o ri or ga ni za ci je či ta vog per cep tiv nog po lja pre ma ka te go ri ja ma, od nje ga pra vi mo struk tu ru ko ja do puš ta funk ci o ni sa nje kao „ka te-go ri za ci ju“ po lja. Pra vi du a li zam se on da po ja vlju je s od su stvom dru gog: šta se u tom slu ča ju zbi va s per cep tiv nim po ljem? Da li je struk tu ri sa no pre ma dru gim ka te go ri ja ma? Ili se, na pro tiv, otva ra za vr lo po se ban sa dr žaj, te ra ju ći nas pri tom da pro dre mo u ne ku na ro-či tu neo d re đe nost. Eto Ro bin so no ve avan tu re.

Ta te za, hi po te za-Ro bin son, ima ve li ku pred nost: po stup no bri sa nje struk tu re Dru gi pred sta vlja nam kao za slu gu okolnostî pu stog ostr va. Na rav no, ta struk tu ra i da lje op sta je i funk ci o ni še, du go na kon što Ro bin son na ostr vu vi še ne na i la zi na stvar ne gra ni ce ili oso-be ko je ih mo gu ostva ri ti. Ali do la zi tre nu tak ka da se to za vr ša va:

Sve ti o ni ci su ne sta li iz mog po lja. Hra nje na mo jom maš tom, nji ho va sve tlost još du go je sti-za la do me ne. Sa da je to svr še no, okru žu je me ta ma.9

A ka da Ro bin son bu de sreo Pet ka, vi de će mo da ga ne će zgra bi ti kao što bi to uči nio dru gi. Ka da na kra ju brod pri sta ne uz oba lu, Ro bin son će zna ti da vi še ne mo že da us po-sta vi lju de u nji ho voj funk ci ji dru gog, jer je struk tu ra ko ju su oni ob u hva ta li i sa ma ne sta la:

To i je ste bio dru gi: mo gu ći ko ji se že sto ko tru di da se pri ka že kao stva ran. A da je okrut no, sa mo ži vo, ne mo ral no od bi ti taj zah tev, to je ono što je či ta vo nje go vo vas pi ta nje uli lo bi lo Ro bin-so nu, ali on je to za bo ra vio to kom ovih go di na sa mo će, i sa da se pi tao da li bi ika da us peo da po no vo stek ne iz gu blje nu na vi ku.10

9 Isto, str. 38.10 Isto, str. 160.

160

No, to ras tva ra nje struk tu re, po stup no ali ne po vrat no, zar to ni je ono što per verz njak dru gim sred stvi ma po sti že na svom unu traš njem „ostr vu“? Ka ko ka že La kan, „od bi ja nje“ dru gog či ni da dru ge lju de vi še ne shva ta mo kao dru ge, bu du ći da ne do sta je struk tu ra ko ja bi mo gla da im dâ to me sto i tu funk ci ju. Ali, zar ni je či tav naš opa žen svet isto ta ko ono što se ru ši? U ko rist ne čeg dru gog?...

Vra ti mo se, da kle, učin ci ma pri su stva dru gog, ona kvi ma ka kvi pro iz la ze iz de fi ni ci je „dru gi – iz raz mo gu ćeg sve ta“. Glav ni uči nak je ste raz li ko va nje mo je sve sti i nje nog pred-me ta. To raz li ko va nje, na i me, pro iz la zi iz struk tu re Dru gi. Na sta nju ju ći svet mo guć no sti ma, dni ma, ru bo vi ma, pre la zi ma – uvo de ći mo guć nost za stra šu ju ćeg sve ta on da ka da još uvek ni sam za stra šen, ili upra vo su prot no, mo guć nost umi ru ju ćeg sve ta on da ka da me svet stvar no za stra šu je – ob u hva ta ju ći pod dru gim vi do vi ma isti svet ko ji sto ji sa svim druk či je raz vi jen pre da mnom – us po sta vlja ju ći u sve tu to li ko me hu ra ko ji sa dr že mo gu će sve to ve: eto šta je dru gi.11 Od tog tre nut ka, dru gi či ni nu žnim da mo ja svest pad ne u jed no „be jah“, u proš lost ko ja se ne po kla pa s pred me tom. Dok se dru gi ni je po ja vio, po sto jao je, na pri-mer, umi ru ju ći svet, u ko jem se mo ja svest ni je raz lu či va la; dru gi se po ma lja i iz ra ža va mo-guć nost za stra šu ju ćeg sve ta, ko ji se raz vi ja sa mo uko li ko od stra ni ovaj pret hod ni svet. Ja ni sam niš ta dru go do mo ji proš li pred me ti, mo je ja sa či nje no je sa mo od proš log sve ta, upra vo onog ko ji dru gi od stra nju je. Ako je dru gi mo gu ći svet, ja sam proš li svet. A sva je greš ka te o ri ja sa zna nja u to me je što po stu li ra ju isto vre me nost su bjek ta i objek ta, ia ko se je dan us po sta vlja sa mo uniš te njem dru gog.

I na jed nom neš to puk ne. Su bjekt se ot ki da od objek ta, li ša va ju ći ga dêla nje go ve bo je i nje go ve te ži ne. Neš to se slo mi lo u sve tu, i či tav zid stva ri ru ši se po sta ju ći ja. Sva ki pred met je od stra njen u ko rist od go va ra ju ćeg su bjek ta. Sve tlost po sta je oko i ne po sto ji vi še kao ta kva: ona je još sa mo na-dra žaj mre žnja če. Mi ris po sta je no zdr va – i sâm svet se po ka zu je bez mi ri sa. Mu zi ka ve tra u ko re-nja ci ma je ospo re na: bio je to sa mo po tres bub nji ća... Su bjekt je dis kva li fi ko va ni pred met. Mo je oko je leš sve tlo sti, bo je. Moj nos je sve što osta je od mirisâ ka da je do ka za na nji ho va ne stva r nost. Mo ja ru ka po bi ja stvar ko ju dr ži. Pre ma to me, pro blem po zna va nja ra đa ana hro ni zam. On uklju ču je isto vre me nost su bjek ta i objek ta či je bi ta jan stve ne od no se hteo da ra sve tli. No, su bjekt i objekt ne mo gu da ko eg zi sti ra ju, poš to su ista stvar, naj pre uklju če na u stvar ni svet, po tom ba če na na ot pad.12

Dru gi, da kle, učvrš ću je raz li ku sve sti i nje nog pred me ta kao tem po ral nu raz li ku. Pr vi uči nak nje go vog pri su stva ti cao se pro sto ra i ras po de le ka te go ri ja opa ža nja; ali dru gi uči-nak, mo žda du blji, ti če se vre me na i ras po de le nje go vih di men zi ja, onog što pret ho di i onog što sle di u vre me nu. Ka ko mo že i da lje da po sto ji proš lost, kad dru gi vi še ne funk ci o ni še?

11 U Tur ni je o voj kon cep ci ji oči gled no ima lajb ni cov skih od je ka (mo na da kao iz raz sve ta), ali i sar trov skih od je ka. Sar tro va te o ri ja u Bi ću i niš ta vi lu pr va je ve li ka te o ri ja dru gog, jer ona pre va zi la zi al ter na ti vu: da li je dru gi pred met (kao po se ban pred met u per cep tiv nom po lju), ili je su bjekt (kao dru gi su bjekt za ne ko dru go per cep tiv no po lje)? Sar tr je ov de pre te ča struk tu ra li zma, jer je pr vi raz ma trao dru gog kao či stu struk tu ru ili spe ci fič nost ne svo di vu na pred met i su bjekt. Me đu tim, poš to je de fi ni sao tu struk tu-ru kroz „po gled“, vra tio se ka te go ri ja ma pred me ta i su bjek ta, i na taj na čin od dru gog na či nio onog ko ji me us po sta vlja kao objekt ka da me gle da, u ci lju da sâm po sta ne objekt ka da ja po gle dam nje ga. Či ni se da struk tu ra Dru gi pret ho di po gle du; po gled pre ozna ča va tre nu tak ka da ne ko is pu ni struk tu ru; on sa mo ostva ru je, ak tu a li zu je struk tu ru ko ja se mo ra ne za vi sno de fi ni sa ti.12 Isto, str. 67–68.

U od su stvu dru gog, svest i njen pred met či ne vi še jed no. Vi še ne po sto ji mo guć nost greš ke: ne sa mo za to što dru gi vi še ni je tu da kao sud či ta ve stvar no sti pre tre se, po bi je ili pro ve ri ono što ve ru jem da vi dim, već za to što, poš to ne do sta je u struk tu ri sve sti, on do-puš ta da se ona pri pi je uz pred met, da ko in ci di ra s njim u jed noj več noj sa daš njo sti.

Re klo bi se, pre ma to me, da su se mo ji da ni us pra vi li. Ne pa da ju vi še jed ni na dru ge. Dr že se us prav no, i gor do se po tvr đu ju u svo joj unu tar njoj vred no sti. A poš to se vi še ne raz li ku ju po uza-stop nim eta pa ma pla na či je je ostva re nje u to ku, slič ni su jed ni dru gi ma to li ko da se tač no po kla-pa ju u mom pam će nju i da mi se či ni da ne pre sta no po no vo ži vim isti dan.13

Svest pre sta je da bu de sve tlost na pred me ti ma ka ko bi po sta la či sto sve tlje nje stvarî po se bi. Ro bin son ni je niš ta dru go do svest ostr va, ali svest ostr va je ste svest ko ju ostr vo ima o se bi sa mom, to je ostr vo u nje mu sa mom. Raz u me mo on da pa ra doks pu stog ostr va: bro do lom nik, uko li ko je je di ni, uko li ko je iz gu bio struk tu ru Dru gi, ni ka ko ne na ru ša va pu-stost ostr va, on je pre po sve ću je. Ostr vo se zo ve Spe ran ca, ali ko je Ja?

Pi ta nje je da le ko od to ga da bu de is pra zno. Ono čak ni je ne re ši vo. Jer ako to ni je on, to je, da kle, Spe ran ca.14

Evo ka ko se Ro bin son po ste pe no pri bli ža va ot kri ću: gu bi tak dru gog on je is pr va do ži-vlja vao kao te melj ni po re me ćaj sve ta; vi še niš ta ni je po sto ja lo osim su prot no sti sve tla i ta me, sve je ra nja va lo, svet je bio iz gu bio svo je pre la ze i vi r tu al nost. Ali on (po la ko) ot kri va da je upra vo dru gi onaj što je uz bur ka vao svet. To je bio on, bu ra. Kad je dru gi ne stao, ne us pra vlja ju se sa mo da ni. Us pra vlja ju se i stva ri, jer ih dru gi vi še ne oba ra jed ne na dru ge. Us pra vlja se i že lja, poš to ni je spuš te na na je dan pred met ili mo gu ći svet ko ji iz ra ža va dru gi. Pu sto ostr vo uko ra ču je u us pra vlje nost, u po opšte nu erek ci ju.

Svest ni je po sta la sa mo unu traš nje sve tlje nje stva ri, već va tra u nji ho vim gla va ma, sve-tlost iz nad sva ke od njih, jed no „le te će Ja“. U toj sve tlo sti po ja vlju je se dru ga stvar: va zduš ni dvoj nik sva ke stva ri.

Či ni lo mi se ta da da na zi rem, u tre nu, dru go ostr vo, skri ve no... Otkad sam pre ne sen ta mo, na tu dru gu Spe ran cu, smeš ten sam za stal no u „tre nu tak ne vi no sti“.15

Ro man iz van red no opi su je upra vo to: u sva kom od slu ča je va do ga đa se neo bič no ro-đe nje uz dig nu tog dvoj ni ka. No, u če mu je tač no raz li ka iz me đu stva ri ta kve ka kva se po ja-vlju je u pri su stvu dru gog i dvoj ni ka ko ji ima ten den ci ju da se oslo bo di u nje go vom od su-stvu? Dru gi je upra vljao sve tom ko ji se or ga ni zu je kroz pred me te i pre la znim od no si ma me đu tim pred me ti ma. Pred me ti su po sto ja li sa mo u mo guć no sti ma ko ji ma je dru gi na-sta nji vao svet; sva ko se za tva rao u se be i otva rao ka dru gim pred me ti ma, sa mo u funk ci ji mo gu ćih sve to va ko je iz ra ža va dru gi. Ukrat ko: upra vo je dru gi za to čio ele men te u gra ni ce telâ, pa čak i da lje, u gra ni ce ze mlje. Jer ze mlja sâma ni je niš ta dru go do ogrom no te lo ko-

13 Isto, str. 147.14 Isto, str. 60. 15 Isto, str. 148.

161

162

je spu ta va ele men te. Ze mlja je ze mlja sa mo uko li ko je na sta nje na dru gi ma. Upra vo dru gi pro iz vo di te la s ele men ti ma, pred me te s te li ma, kao što pro iz vo di svo je sop stve no li ce sa sve to vi ma ko je iz ra ža va. Dvoj nik ko ji se oslo ba đa ka da se dru gi sru ši ni je, da kle, ko pi ja stva ri. Na pro tiv, dvoj nik je us pra vlje na sli ka ta mo gde se ele men ti oslo ba đa ju i vra ća ju, svi ele men ti po sta li su ne be ski, oni fo r mi ra ju hi lja du hi ro vi tih ele men tar nih fi gu ra. Naj pre, tu je fi gu ra sun ča nog i de hu ma ni zo va nog Ro bin so na:

Sun ce, da li si za do volj no mno me? Po gle daj me. Da li se moj pre o bra žaj zbi va do kra ja u prav cu tvo ga pla me na? Ne sta la je mo ja bra da či je su dla ke ra sle u prav cu ze mlje, kao i to li ke ge-o tro pič ne ži li ce. Za uz vrat, mo ja ko sa uvi ja svo je va tre ne ko vr če kao ras plam sa li po žar uz dig nut k ne bu. Ja sam stre la upe re na ka tvom ža riš tu...16

Sve se de ša va kao da je či ta va ze mlja po ku ša la da po beg ne kroz ostr vo, ne sa mo kroz ob na vlja nje osta lih ele me na ta ko je je ne pra ved no dr ža la pod uti ca jem dru gog, već i ti me što je sâma ozna či la sop stve nog va zduš nog dvoj ni ka ko ji je, sa svo je stra ne, či ni ne be skom, ko ji je te ra da se s dru gim ele men ti ma na ne bu nad me će za sun ča ne fi gu re. Ukrat ko, dru gi, to je onaj ko je, ob u hva ta ju ći mo gu će sve to ve, spre ča vao dvoj ni ke da se us pra ve. Dru gi, to je ve li ki go nič. Kao što ni de struk tu ri za ci ja dru gog ni je dez or ga ni za ci ja sve ta, već us pra-vlje na or ga ni za ci ja kao su prot nost is pru že noj or ga ni za ci ji, us pra vlja nje, oslo ba đa nje sli ke ko ja je na kra ju ver ti kal na i bez za pre mi ne; a po tom ko nač no oslo ba đa nje či stog ele men ta.

Bi le su po treb ne ka ta str o fe da bi se pro iz ve li dvoj ni ci i ele men ti: ne sa mo ri tu a li s ve li kim mr tvim jar cem, već i ve li čan stve na eks plo zi ja u ko joj je ostr vo po di glo svu svo ju va tru i sa mo se be iz blju va lo kroz jed nu od pe ći na. Ali us pra vlje na že lja kroz ka ta str o fe uči ko ji je njen pra vi pred met. Zar nam pri ro da i ze mlja ni su već re kle da pred met že lje ni je te lo, ni ti stvar, već sa mo Sli ka? A ka da smo že le li sâmog dru gog, na šta se od no si la na ša že lja ako ne na taj iz ra že ni ma li mo gu ći svet, ko ji je dru gi ne pra ved no ob u hva tao u se bi, ume sto da ga pu sti mo da ili plo vi i le ti iz nad sve ta, raz vi jen kao slav ni dvoj nik? Ka da za miš lja mo tog op no kril ca ko ji pro di re u cvet što pre ci zno opo na ša iz gled tr bu ha žen ke tog in sek ta, a iz nje ga iz la zi no se ći na gla vi dva ro ga po le na, či ni se da su te la sa mo za o bi la zni ce na pu tu do Sli ka i da sek su al nost ostva ru je svoj cilj uto li ko bo lje i či sti je uko li ko uš te di tu za o bi la-zni cu, uko li ko se obra ća ne po sred no Sli ka ma, a naj zad i Ele men ti ma oslo bo đe nim telâ.17 Spa ja nje li bi da s ele men ti ma, to je Ro bin so no va de vi ja ci ja; ali, ka da je reč o ci lje vi ma, či ta-va isto ri ja te de vi ja ci je ta ko đe je „us pra vlja nje“ stva ri, ze mlje i že lje.

Ko li ko je sa mo mu ke tre ba lo da se stig ne do tle, ko li ko ro ma nesk nih avan tu ra. Jer, pr va Ro bin so no va re ak ci ja bio je očaj. Ona iz ra ža va upra vo onaj tre nu tak ne u ro ze u ko jem struk-tu ra Dru gi i da lje funk ci o ni še, ia ko vi še ne ma ni kog da je is pu ni, da je ostva ri. Na iz ve stan na čin, ona funk ci o ni še uto li ko stro že uko li ko je vi še ne za u zi ma ju stvar na bi ća. Dru gi se vi še ne mo gu pri la go di ti struk tu ri; ona funk ci o ni še na pra zno, uto li ko je zah tev ni ja. Ona ne pre sta je da sa bi ja Ro bin so na u ne ku ne po zna tu lič nu proš lost, u zam ke pam će nja i mu ke ha lu ci na ci je. Taj tre nu tak ne u ro ze (gde je Ro bin son „sa bi jen“) ote lo vlju je se u ka lju zi ko ju Ro bin son de li sa pra sci ma:

16 Isto, str. 147.17 Up. str. 81–82.

163

Sa mo su mu oči, usta i nos iz ra nja li iz leb de ćeg ći li ma od vo de ne le će i ja ja kra sta če. Oslo bo-đen svih ze malj skih ve za, pra tio je u tu po me sa nja re nju uspo me ne ko je su, do la ze ći iz nje go ve proš lo sti, igra le na ne bu u pre ple tu ne po mič nog liš ća.18

Ipak, dru gi mo me nat po ka zu je ka ko struk tu ra Dru gi po či nje da se ras pr šu je. Is ko be ljav-ši se iz ka lju ge, Ro bin son tra ži za me nu za dru gog, ka dru da, upr kos sve mu, odr ži na bor ko ji je dru gi da vao stva ri ma: red, rad. Ure đe nje vre me na klep si drom, pre o bil na pro iz vod nja, us po sta vlja nje za ko na, mnoš tvo zva nič nih ti tu la i funk ci ja ko je Ro bin son se bi pri da je, sve to sve do či o na po ru da svet po no vo na se li dru gi ma ko ji su i da lje on sam, da bi odr žao učin ke pri su stva dru gog on da ka da struk tu ra za ta ji. Ali ose ća se ne pra vil nost: dok De fo ov Ro bin son se bi za bra nju je da pro iz vo di vi še ne go što mu je po treb no, jer mi sli da zlo po či-nje s pre te ri va njem u pro iz vod nji, Tur ni je ov Ro bin son se upuš ta u „mah ni tu“ pro iz vod nju, pri če mu je je di no zlo tro še nje, jer tro ši uvek sam i za se be. I pa ra lel no s tom ak tiv noš ću ra da, kao nu žni ko re lat, raz vi ja se čud na strast umi ri va nja i sek su al no sti. Ro bin son po vre-me no za u sta vlja klep si dru, na vi ka va se na noć bez dna u pe ći ni, pre ma zu je ce lo svo je te lo mle kom, pro bi ja se do unu traš njeg sre diš ta ostr va i pro na la zi udu blje nje u ko je do la zi da se zgr či, udu blje nje na lik na lar val ni ovoj nje go vog sop stve nog te la. To je fan ta stič ni ja re-gre si ja od re gre si je ne u ro ze, jer se vra ća do Maj ke-Ze mlje, do iskon ske Maj ke:

On je bio to me ko te sto uhva će no u sve moć nu ka me nu ša ku. Bio je taj grah uhva ćen u ma-siv no i po sto ja no me so Spe ran ce.19

Dok je rad ču vao for mu premetâ u ko ji ma ima to li ko na go mi la nih tra go va, za plet se od ri če sva kog uob li če nog pred me ta u ko rist unu traš njo sti Ze mlje i prin ci pa uko pa va nja. Me đu tim, ima mo uti sak da su dva to li ko raz li či ta po na ša nja neo bič no kom ple men tar na. S obe stra ne, po sto ji mah ni tost, dvo stru ka mah ni tost ko ja de fi ni še tre nu tak psi ho ze i ko ja se oči gled no po ja vlju je u po vrat ku Ze mlji i ko smič kom po re klu shi zo fre nog, i to ni ma nje ni vi še ne go u ra du, u pro iz vo đe nju shi zo fre nih pred me ta ko ji se ne mo gu kon zu mi ra ti, pro-iz vo đe nju ko je pro is ti če iz go mi la nja i ta lo že nja.20 Ov de je, da kle, struk tu ra Dru gi ono što ho će da se ras pr ši: psi ho ti čar po ku ša va da pri kri je od su stvo stvar nih dru gih i ta ko us po sta vi po re dak ljud skih tra go va, da pri kri je ras pr ši va nje struk tu re or ga ni zu ju ći nad ljud sko po re klo.

Ne u ro za i psi ho za, to je avan tu ra du bi ne. Struk tu ra Dru gi or ga ni zu je du bi nu i pa ci fi ku-je je, či ni je po god nom za ži vot. Isto ta ko po re me ća ji te struk tu re im pli ci ra ju ne red, po mu-će nost du bi ne, kao na sil ni po vra tak bez da na ko ji vi še ne mo že mo da ot klo ni mo. Sve je iz gu bi lo smi sao, sve po sta je si mu la krum i trag, čak i pred met ra da, čak i vo lje no bi će, čak i svet u se bi sa mom i ja u sve tu... Osim ako, ipak, ne do đe spas za Ro bin so na. Osim ako Ro bin son ne iz mi sli no vu di men zi ju ili tre ći smi sao iz ra za „gu bi tak dru gog“. Osim ako od su stvo dru-gog i ras pa da nje nje go ve struk tu re ne dez or ga ni zu ju svet na pro sto, ne go, na pro tiv, otva-ra ju mo guć nost spa sa. Po treb no je da se Ro bin son vra ti na po vr ši nu, da ot kri je po vr ši ne.

18 Isto, str. 27. 19 Isto, str. 74.20 Up. stra ni ce An ri ja Mi šoa gde opi su je sto ko ji je na pra vio shi zo fre ni čar, Les Gran des épre u ves de l’e sprit, Gal li mard, str. 156. Ro bin so no vo gra đe nje ne po me ri vog bro da ni je bez ana lo gi je.

Či sta po vr ši na, to je mo žda ono što nam je dru gi skri vao. Mo žda se na po vr ši ni, po put pa re, oslo ba đa no va ne po zna ta sli ka stva ri i, iz ze mlje, jed na no va ener gič na fi gu ra, po vrš na ener gi ja bez mo gu ćeg dru gog. Jer ne bo ni ka ko ne ozna ča va ne ku vi si nu ko ja bi bi la tek pro tiv nost du bi ni. U svo joj su prot no sti s du bo kom ze mljom, va zduh i ne bo su opis či ste po vr ši ne, i pre le ta nje po lja te po vr ši ne. So lip si stič ko ne bo ne ma du bi nu:

Čud na pred ra su da, ipak, ko ja sle po vred nu je du bi nu na ra čun po vrš no sti i ko ja ho će da po-vrš no zna či, ni ka ko ve li ke di men zi je, ne go ma le du bi ne, dok du bo ko, na pro tiv, zna či ve li ke du bi-ne a ni ka ko ma le po vr ši ne. A, me đu tim, ose ća nje kao što je lju bav me ri se mno go bo lje, či ni mi se – ako se uopšte me ri – po zna ča ju svo je po vrš no sti ne go po ste pe nu svo je du bi ne...21

Na po vr ši ni se naj pre uz di žu dvoj ni ci ili va zduš ne Sli ke; po tom, u ne be skom pre le ta nju po lja, ti či sti i oslo bo đe ni Ele men ti. Po opšte na erek ci ja je ste erek ci ja po vr ši na, nji ho vo us-pra vlja nje, ne sta li dru gi. On da se si mu la kru mi pe nju i po sta ju fan ta zmi, na po vr ši ni ostr va i u pre le ta nju ne ba. Dvoj ni ci bez slič no sti i ele men ti bez pri si le je su dva aspek ta fan ta zma. To re struk tu ri sa nje sve ta, to je ve li ko Ro bin so no vo Zdra vlje, po be da ve li kog Zdra vlja, ili tre ći smi sao „gu bit ka dru gog“.

Upra vo ov de se upli će Pet ko. Jer glav ni lik, ka ko ka že na slov, je ste taj mom čić Pet ko. Sa mo on mo že da po stig ne pre o bra žaj ko ju je ot po čeo Ro bin son, da upra vlja nji me i da ot kri je nje gov smi sao, nje gov cilj. I to ne vi no, po vr šin ski. Upra vo Pet ko uniš ta va eko nom ski po re dak i mo ral ko je je Ro bin son us po sta vio na ostr vu. Baš je on Ro bin so nu oga dio uva lu, jer svo jim užit kom uči nio da u njoj iz ra ste no va vr sta man dra go re. On di že ostr vo u va zduh, a pri tom spa lju je i zaš ti će ni du van bli zu jed nog bu re ta s ba ru tom i vra ća ne bu, ne sa mo vo du i va tru, već i ze mlju. Upra vo on te ra mr tvog jar ca (= Ro bin so na) da po le ti i za pe va. Ali baš on Ro bin so nu pred sta vlja sli ku lič nog dvoj ni ka, kao nu žnu do pu nu sli ke ostr va:

Ro bin son obr će ovo pi ta nje u se bi. Po pr vi put ja sno na zi re, is pod gru bog i glu pog me šan ca ko ji ga raz dra žu je, mo gu će po sto ja nje dru gog Pet ka – kao što je na slu tio ne kad, mno go pre ne go što je ot krio pe ći nu i uva lu, dru go ostr vo, skri ve no is pod pot či nje no ga ostr va.22

Naj zad, on je taj ko ji vo di Ro bin so na do ot kri ća slo bod nih Ele me na ta, ra di kal ni jih od Sli ka ili Dru gih, uto li ko što ih oni stva ra ju. Šta mo že mo da ka že mo o Pet ku osim da je vra-go lan i de ran, sav na po vr ši ni? Ro bin son ne će pre sta ti da ga ji am bi va lent na ose ća nja pre-ma Pet ku, bu du ći da ga je spa sao slu čaj no: ho te ći da ga usmr ti stre lom, pro ma šio ga je.

Naj va žni je je, me đu tim, da Pet ko ni poš to ne funk ci o ni še kao pro na đe ni dru gi. Pre ka sno je, struk tu ra je već ne sta la. On funk ci o ni še čas kao neo bi čan pred met, čas kao čud ni sa u-če snik. Ro bin son s njim po stu pa čas kao s ro bom ko jeg po ku ša va da in te gri še u eko nom ski po re dak ostr va, bed ni si mu la krum, čas kao s po sed ni kom taj ne ko ji pre ti po ret ku, ta jan-stve ni fan ta zam. Čas go to vo kao s pred me tom ili ži vo ti njom, čas kao da je Pet ko s one stra ne sa mog se be, jed no s-one-stra ne Pet ka, dvoj nik ili sli ka se be. Čas s jed ne, čas s dru ge stra ne dru gog. Raz li ka je suš tin ska. Jer dru gi, u svo joj nor mal noj funk ci ji, iz ra ža va mo gu ći svet; ali taj mo gu ći svet po sto ji u na šem sve tu i, ako se ne raz vi je ili ostva ri a da ne pro me-

21 Tur ni je, op. cit., str. 47.22 Isto, str. 121.

164

165

ni kva li tet na šeg sve ta, to se bar zbi va pre ma za ko ni ma ko ji us po sta vlja ju po re dak re al nog uopšte i sled vre me na. Pet ko funk ci o ni še sa svim dru ga či je, on na go veš ta va dru gi svet, pret po sta vlje no isti nit, ne svo di vi dvoj nik ko ji je je di ni stva ran, i u tom dru gom sve tu dvoj-nik dru gog ko ji Pet ko vi še ni je, ko ji ne mo že da bu de. Ne dru gi, već sa svim dru go od dru gog od dru gog. Ne re pli ka, već Dvoj nik: onaj ko ji ot kri va či ste ele men te, onaj ko ji ras pr šu je pred me te, te la ze mlje.

Či ni lo se da [Pet ko] pri pa da dru gom car stvu, u opre ci s te lur skim car stvom svo ga go spo da ra, na ko je je ru ši lač ki de lo vao ako je ne ko ma kar ma lo na sto jao da ga u nje mu za ro bi.23

Upra vo zbog to ga on ni je Ro bin so nov pred met že lje. Ro bin son mu uza lud ob ujm lju je ko le na, po sma tra nje go ve oči, to či ni sa mo da bi na taj na čin shva tio sve tle ćeg dvoj ni ka ko ji tek je dva dr ži slo bod ne ele men te iz be gle iz nje go vog te la.

No, ka da se ra di o mo joj sek su al no sti, pri me ću jem da Pet ko ni je dan je di ni put ni je u me ni pro bu dio so do mit sko is ku še nje. Naj pre za to što je pre ka sno do šao: mo ja sek su al nost je već bi la po sta la ele men tar na i okre nu ta Spe ran ci... Ni je se ra di lo o to me da me una za di pre ma ljud skim lju ba vi ma, ne go o to me da me, ne iz la ze ći iz ele men tar nog, na gna da pro me nim ele ment.24

Dru gi oba ra: on oba ra ele men te na ze mlju, ze mlju na te lo, te la na pred me te. Ali Pet ko ne vi no is pra vlja pred me te i telâ, on no si ze mlju na ne bo, on oslo ba đa ele men te. Us pra vi ti, is pra vi ti, to zna či i skra ti ti. Dru gi je čud na za o bi la zni ca, on spuš ta mo je že lje na pred me te, mo je lju ba vi na sve to ve. Sek su al nost je za ra đa nje ve za na sa mo kroz za o bi la zni cu ko ja do vo di do to ga da pol na raz li ka pro đe naj pre kroz dru gog. Pol na raz li ka se ute me lju je, us po sta vlja, naj pre u dru gom, po sred stvom dru gog. Us po sta vi ti svet bez dru gog, us pra-vi ti svet (kao što to či ni Pet ko, ili pre, ka ko Ro bin son ose ća da Pet ko to či ni), to zna či iz be ći za o bi la zni cu. To zna či odvo ji ti že lju od nje nog pred me ta, od nje ne za o bi la zni ce kroz te lo, da bi se po sta vi la u od nos sa či stim uzro kom: Ele men ti ma.

Ne sta la je i ske la usta no va i mi to va ko ja omo gu ću je že lji da uzme te lo, u dvo stru kom smi slu re či, to jest da dâ se bi odre đen ob lik i da na sr ne na žen sko te lo.25

Ro bin son vi še ne mo že da shva ti sa mog se be, ili Pet ka, s gle diš ta za seb nog po la. U tom uki da nju za o bi la zni ce, u tom odva ja nju uzro ka že lje od pred me ta, u tom po vrat ku ele men ti ma, psi ho a na li za mo že slo bod no da vi di znak in stink ta smr ti – in stink ta ko ji je po stao sun čan.

* * *

Ov de je sve ro ma nesk no, ra ču na ju ći i te o ri ju ko ja se br ka s nu žnom fik ci jom: iz ve sna te o ri ja dru gog. Naj ve ću va žnost naj pre mo ra mo pri da ti kon cep ci ji dru gog kao struk tu ri: ni ka ko po seb noj „for mi“ u per cep tiv nom po lju (raz li či toj od for me „pred me ta“ ili od „ži vo-

23 Isto, str. 126.24 Isto, str. 154.25 Isto, str. 80.

166

tinj ske“ for me), već si ste mu ko ji uslo vlja va funk ci o ni sa nje je din stva per cep tiv nog po lja uopšte. Mo ra mo, da kle, da raz lu či mo Dru gog a pri o ri, ko ji od re đu je tu struk tu ru, od ovog dru gog i od onog dru gog, a oni od re đu ju re al ne od no se ko je ostva ru ju struk tu ru u ovom ili onom po lju. Ako je ovaj dru gi uvek ne ko, ja za vas, vi za me ne, to jest u sva kom per cep tiv-nom po lju su bjekt dru gog po lja, Dru gi a pri o ri, na pro tiv, ni je ni ko, jer struk tu ra je tran scen-dent na pre ma od no si ma ko ji je ostva ru ju. Ka ko je de fi ni sa ti? Iz ra žaj nost ko ja de fi ni še struk-tu ru Dru gog us po sta vlja ka te go ri ja mo gu ćeg. Dru gi a pri o ri, to je po sto ja nje mo gu ćeg uopšte: u onoj me ri u ko joj mo gu će po sto ji sa mo kao ono iz ra že no, što će re ći u ono me što iz ra ža va ko je mu ni je slič no (is kri vlje nost iz ra že nog u ono me što iz ra ža va). Kad Kjer ke go-rov ju nak va pi: „mo gu ćeg, mo gu ćeg, ina če se gu šim“, kad Džejms tra ži „ki se o nik mo guć-no sti“, oni sa mo pri zi va ju Dru gog a pri o ri. Po ku ša li smo da u tom smi slu po ka že mo ka ko je dru gi uslo vlja vao je din stvo per cep tiv nog po lja, pri me nu ka te go ri ja opa že nog pred me-ta na to po lje i di men zi je su bjek ta ko ji opa ža, i, ko nač no, ras po de lu ovih-dru gih u sva kom po lju. U stva ri, za ko ni per cep ci je za kon sti tu ci ju pred me ta (for ma-sa dr ži na, itd.), za vre-men sko od re đe nje su bjek ta, za suk ce siv ni raz voj sve to va, po ja vi li su nam se kao za vi sni od mo gu ćeg kao struk tu re Dru gi. Čak i že lja, bi lo že lja za pred me tom ili že lja za dru gim, za vi-si od struk tu re. Ja že lim pred met sa mo ona ko ka ko ga iz ra ža va dru gi u mo du su mo gu ćeg; u dru gom že lim sa mo mo gu će sve to ve ko je on iz ra ža va. Dru gi se po ja vlju je kao onaj ko or ga ni zu je Ele men te na Ze mlji, ze mlju u te lu, te lo u pred me ti ma, i ko isto vre me no is cr ta va i od me ra va pred met, per cep ci ju i že lju.

Ko ji je smi sao fik ci je „Ro bin son“? Šta je ro bin zo ni ja da? Svet bez dru gog. Tur ni je pret po-sta vlja da Ro bin son s mno ge mu ke ot kri va i osva ja ve li ko Zdra vlje, u me ri u ko joj se stva ri na kra ju or ga ni zu ju pot pu no dru ga či je ne go što bi to bi lo s dru gim, jer one oslo ba đa ju sli ku bez slič no sti, dvoj ni ka se be sa mih ko ji je obič no po ti snut, i taj dvoj nik sa svo je stra ne oslo ba đa či ste ele men te ko ji su obič no za to če ni. To ni je svet po re me ćen od su stvom dru-gog, na pro tiv, to je slav ni dvoj nik sve ta ko ji je zbog pri su stva dru gog skri ven. Eto Ro bin so-no vog ot kri ća: ot kri ća po vr ši ne, onog ele men tar nog s-one-stra ne, onog Dru gog ko ji ni je Dru gi. Zaš to on da ima mo uti sak da je to ve li ko Zdra vlje per verz no, da je to „is pra vlja nje“ sve ta i že lje isto ta ko i de vi ja ci ja, per ver zi ja? Ro bin so no vo po na ša nje ni kad ni je per verz no. Ali sva ka stu di ja per ver zi je, sva ki ro man per ver zi je na sto je da po ka žu po sto ja nje „per verz-ne struk tu re“ kao prin ci pa iz ko jeg na kra ju pro iz la ze sva per verz na po na ša nja. U tom smi slu per verz na struk tu ra mo že da se raz ma tra ta ko da se su prot sta vlja struk tu ri Dru gog i do la zi na nje no me sto. Isto kao što su kon kret ni dru gi ak tu el ni i pro men lji vi od no si ko ji ostva ru ju struk tu ru Dru gi, po na ša nja per verz nja ka, ko ja uvek pret po sta vlja ju te melj ni ne-do sta tak dru gog, sa mo su pro men lji vi od no si ko je ostva ru ju per verz nu struk tu ru.

Zaš to per verz njak ima ten den ci ju da se be za miš lja kao bli sta vog an đe la, sa či nje nog od he li ju ma i va tre? Zaš to on isto vre me no ose ća mr žnju pre ma ze mlji, pre ma plo đe nju i pred-me ti ma že lje, tu mr žnju ko ju već na la zi mo si ste ma ti zo va nu kod Sa da? Tur ni je ov ro man ne nu di ob jaš nje nje, on po ka zu je. Na taj na čin on sje di nja va, po sve dru ga či jim sred stvi ma, no ve psi ho a na li tič ke stu di je ko je, či ni se, mo ra ju da ob no ve sta tus poj ma per ver zi je, a naj pre da ga iz vu ku iz mo ra li za tor ske ne si gur no sti gde su ga za jed no dr ža li psi hi ja tri ja i pra vo. La kan i nje go va ško la du bo ko in si sti ra ju na nu žno sti da per verz na po na ša nja raz u me va mo po šav ši od struk tu re i da de fi ni še mo tu struk tu ru ko ja uslo vlja va sâma po na ša nja; na na čin kroz ko ji

167

že lja tr pi ne ku vr stu iz meš ta nja u toj struk tu ri, i na ko ji se Uzrok že lje odva ja od pred me ta; na na čin na ko ji per verz njak po ri če pol nu raz li ku u ko rist an dro gi nog sve ta dvojnikâ; na po niš ta-va nju dru gog u per ver zi ji, na po zi ci ji jed nog „s one stra ne Dru gog“ ili na Dru gom ko ji ni je Dru gi, kao da je dru gi u oči ma per verz nja ka oslo bo dio sop stve nu me ta fo ru; na „de su bjek ti-va ci ji“ per verz nog – jer si gur no je da ni žr tva ni sa u če snik ne funk ci o ni šu kao dru gi.26 Na pri mer, sa di sta ne li ša va dru gog nje go ve dru go sti za to što to ho će, za to što že li da ga na te ra da pa ti. Upra vo je su prot no, nje mu ne do sta je struk tu ra Dru gi, on ži vi pod sa svim dru ga či jom struk tu rom ko ja slu ži kao uslov nje go vog do ži vlje nog sve ta, za to on dru ge shva ta bi lo kao žr tve, bi lo kao sa u če sni ke. Ni u jed nom od ta dva slu ča ja, me đu tim, ne shva ta ih kao dru ge, shva ta ih, na pro tiv, kao Dru ge ko ji ni su dru gi. Šta vi še, za pa nju ju će je kod Sa da vi de ti u ko joj tač ki žr tve i sa u če sni ci, ko ji nu žno me nja ju me sta, ni ka ko ni su za hva će ni kao dru gi: već čas kao gnu sna te la, čas kao dvoj ni ci ili otu đe ni Ele men ti (ni ka ko ne kao dvoj ni ci ju na ka, već kao dvoj ni ci se be sa mih, uvek izaš lih is svog te la u bor bi atom skih ele me na ta).27

Pre ma ra noj fe no me no lo gi ji per verz nih po na ša nja, a i na te me lju zahtevâ pra va, osnov-ni pro tivs mi sao per ver zi je je u usme ra va nju na od re đe ne uvre de na ne se ne dru gom. I sve nas uve ra va, s gle diš ta po na ša nja, da per ver zi ja ni je niš ta bez pri su stva dru gog: vo a je ri zam, eg zi bi ci o ni zam, itd. Ali, s gle diš ta struk tu re, mo ra se re ći su prot no: upra vo za to što struk-tu ra Dru gi ne do sta je, za me nje na pot pu no dru gom struk tu rom, re al ni „dru gi“ vi še ne mo gu da igra ju ulo gu gra ni ca ko je ostva ru ju pr vo bit nu ne sta lu struk tu ru, već sa mo, u dru goj struk-tu ri, ulo gu telâ-žr ta va (u na ro či tom smi slu ko ji per verz njak da je te li ma) ili ulo gu sa u če sni-ka-dvoj ni ka, sa u če sni ka-ele me na ta (opet, u vr lo na ro či tom smi slu per verz nog). Svet per-verz nog je svet bez dru gog, da kle, svet bez mo gu ćeg. Dru gi, to je onaj ko uno si mo guć nost. Per verz ni svet je svet u ko me je ka te go ri ja nu žnog pot pu no za me ni la ka te go ri ju mo gu ćeg: čud ni spi no zi zam gde ne do sta je ki se o nik, u ko rist ele men tar ni je ener gi je i raz re đe ni jeg va zdu ha (Ne bo-Nu žnost). Či ta va per ver zi ja je dru gi cid, al tru cid, da kle, ubi stvo mogućnostî. Ali al tru cid ni je po či njen per verz nim po na ša njem, on je pret po sta vljen u per verz noj struk-tu ri. To omo gu ća va da per verz njak bu de per ver zan, ali ne kon sti tu ci o nal no, već kao is hod avan tu re ko ja je za si gur no proš la kroz ne u ro zu i okr znu la psi ho zu. Upra vo nas na to upu-ću je Tur ni je u ovom iz van red nom ro ma nu: po treb no je za mi sli ti pe r verz nog Ro bin so na. Je di na ro bin zo ni ja da je sâma pe r ver zi ja.

Iz vor nik: Gil les De le u ze, „Mic hel To ur ni er et le mon de sans atrui“, u: Lo gi que du sens, Les Édi ti ons de Mi nu it, str. 350–372.

(Sa fran cu skog pre ve la Mi li ca Ra šić)

26 Up. zbor nik Le Désir et la per ver sion, éd. du Se uil, 1967. Guy Re so la to, „Stu di ja sek su al nih per ver zi ja po šav ši od fe ti ši zma“ („Etu de des per ver si ons se xu el les à par tir du fétic hi sme“); pred sta vlja vr lo za ni-mlji va za pa ža nja, ali na ža lost pre br za, o „ra zli ci po lo va“ i o „dvoj ni ku“ (str. 25–26). Tekst Ža na Kla vre ja (Cla vreul), „Per verz ni par“ („Le Co u ple per vers“), po ka zu je da ni žr tva ni sa u če snik ne za u zi ma ju me sto dru gog (o „de su bjek ti va ci ji“ vi di: str. 110, a o raz li ko va nju Uzro ka i Pred me ta že lje, up. od istog au to ra „Re mar qu es sur la qu e sti on de la réalité dans les per ver si ons“, La Psycha nalyse, br. 8, str. 290). Či ni se da su ove stu di je, ute me lje ne na La ka no vom struk tu ra li zmu i nje go voj ana li zi Ver le ug nung-a, na pu tu da se raz vi ju.27 Kod Sa da, stal na je te ma kom bi na ci ja molekulâ.