Kosti P (2003): Bioloke i psiholoke razlike izmeu ena i mukaraca, "Psihologija danas", broj 19, str. 12-19, Drutvo za bihevioralnu teoriju i praksu, Ni

Dok je ovek aktivan i u "jo najboljim godinama" ima dobar razlog da se svako jutro zahvaljuje Tvorcu zato to nas stvori razliitim: baka ene, a baka mukarci. Kako da znamo ko su jedni a ko drugi? Pripadnost enskom polu odreena je genetski (dva XX hromozoma), gonadno (jajnici), hormonalno (estrogen), morfoloki (unutranji i spoljasnji genitalni organi), anatomski (sve je drugaije: visina i masa tela, kosti, karlica, ramena, struk, miina masa, koa, dlakavost tela, kosa itd.) i, konano, fizioloki (ene imaju menstrualni ciklus, a bazini metabolizam im je sporiji videti, Medicinska enciklopedija, 1976, s.450).

Za nae istraivanje je zgodnije navesti bioloke razlike koje je napravio jedan nama nepoznat autor (verovatno kompilacijom nekog stranog izvora, videti, 1997). U tom lanku muko-enske razlike su razvrstane u osam podruja: mozak, ula, srce, koa, imuno sistem, reprodukcija, fizike odlike i elasticitet.

Vei mozak u odnosu na masu tela: Mukarci imaju vie sive, a ene bele modane mase. ene ravnomernije koriste obe hemisfvere i mogu da obrauju (procesiraju) vie informacija istovremeno.

Osetljivija ula: ene bolje uju iste tonove na svim talasnim duinama. Mukarci poinju da gube sluh sa 32, a ene sa 37 godina ivota. enino ulo mirisa je osetljivije oko 2000 puta nego kod mukaraca. Svojim ulom ukusa one bolje detektuju slatke, kisele, gorke i slane supstance.

elino srce: Muko srce je veeg kapaciteta i kuca sporije. enski polni hormon estrogen bolje titi srce zato to smanjuje nivo masti i holesterola. Ovaj hormon smanjuje rizik od arterioskleroze i tetnih posledica stresa zato to odrava stabilniji krvni pritisak. Mukarci imaju 4.5 litara krvi, a ene 3.6 litara. Mukarci imaju guu krv i 20% vie crvenih krvnih zrnaca.

Nena koa: ene su osetljivije su na dodir zato to je koa suvlja i tanja. Bore na licu i strije na telu se pre javljaju kod ena zbog nenije koe

Snaniji imunoloki sistem: ene imaju vie antela. Mukarci su 25% podloniji genetskim oboljenjima.

Reprodukcija vrste: ensko telo se svakom novom trudnoom pomalo zanavlja, ali to ima svoje granice: mukarci mogu biti plodni do smrti, ene samo do menopauze (oko 50 godine)

Fizika snaga, starenje i duina ivota: Miina snaga mukaraca je vea za 33%, njihovo telo sadri 40%, a ensko samo 23% miine mase. Uz podjednak fiziki trening mukarac moe da podigne dvostruko vei teret. Kapacitet plua mukaraca je vei za 50%. Ali, sa 55 godina ivota mukarac zadrava samo 70% snage dvadesetogodinjaka, a ena, ak, 90% dvadesetogodinjakinje. enski fetusi kao i enske bebe su manje podloni smrnosti od mukih. Ako bi sredovean mukarac i ena sline fizike grae zapoeli trajk glau, ena bi proivela due. ene due ive izmeu ostalog i zato to je bazalni metabolizma mukaraca 15% bri. Drugim reima, preivljavanje je bolje kod ena.

Elastinost tela: ensko telo vie lui hormon relaksin, koji utie da one bolje koriste svoju manju telesnu masu, prave relativno due korake, vie se isteu kada preskau prepreke, imaju manji kontakt sa tlom. Dakle, one su (relativno) bre. Mada Florens Grifit-Dojner 100 metara istrava za 10.49 sekundi, a Karl Luis 9.92 sekunde ona je, relativno bra, za 5.3% ako bi ih doveli, ujednaavanjem masu, u istu boksersku kategoriju. Sportski posmatrano, ene ne samo da bre tre ve i bre plivaju jer imaju veu koliinu masnog tkiva, a ono olakava zadravanje nogu u horizontalnom poloaju u vodi.

TEINA MOZGA I INTELIGENCIJA MUKARACA I ENA

Prva, gore navedena, bijoloka razlika se tie modane mase ena i mukaraca. Zbog poznatih i priznatih razlika u funkcionisanju muke i enske pameti malo bolje emo osvetliti anatomsku osnovu tih razlika. Najpre, pogledajmo tabelu!

Tabela 1: Teina mozga mukaraca i ena (prema Petz, 1991)

AS - aritmetika sredina (prosek teina mozga), SD standardna devijacija, RASPON najmanja i najvea izmerena teina

Bela masa zapravo potie od mijelinskog omotaa i vanove opne nervnih produetaka (aksona) koje su bele boje, dok su elijska tela neurona sive boje

Korelacije su dobijene serioznim procedurama kojima je u merenju teine mozga koriena tehnika magnetne rezonance, a teine su korigovane zbog razlika izmeu visine i mase tela ena i mukaraca

Ujednaavanje poduzoraka u pogledu uzrasta i obrazovanja izvreno je zato to su to, takozvane, ekosenzitivne varijable koje generiu razlike nezavisno od polne pripadnosti

Imajui na umu injenicu da je korelacija izmeu teine mozga i inteligencije znaajna (statistiki i praktino, u iznosu od 0.30 0.35, videti Densen, 1991, s.), mi sumnjamo u jednaku inteligenciju meu polovima. To je zato to (Gur, Rakel i Ruben, prema Petkovi, 2000, str.14): "Mukarci imaju vei procenat sive modane mase zaduene za obradu informacija, a ene vei procenat bele modane mase zaduene za prenos informacija izmeu udaljenih oblasti mozga". I kod corpus collosuma, masivnog snopa nervnih vlakana koji povezuje modane hemisfere, ene opet imaju vie bele, a mukarci sive mase. Dakle, ene imaju BRU komunikaciju izmeu razliitih modanih sfera (ulno saznanje iz vie ulnih analizatora i zakljuivanje iz raznorodnih podataka o svetu oko nas), a mukarci SNANIJU sposobnost ulnog procesiranja, usredsreenja, analize i zakljuivanja u bilo kojoj od posebnih sfera. Dakle, mada ene imaju manje mozga, one to to imaju bolje, odnosno, bre koriste.

Da ne bude nesporazuma, nema dokaza da se ene i mukarci znaajno razlikuju u pogledu inteligencije ako se ona izraava preko G-faktora. Meutim, i unutar polova opet postoji znaajna korelacija izmeu G-faktora i teine mozga. Ovaj nalaz jo vie osnauje gore diskutovanu razliku. S druge strane u pogledu panje koja je jedan od vanih aspekata inteligencije (videti Stankov, 1991, s.65-92) opet postoje ubedljive polne razlike: ene bolje dele panju, a mukarci snanije odravaju budnost panje. Da zakljuimo: anatomski modana prednost je na strani mukaraca, ali je funkcionalna prednost enska pa su, po svemu sudei, ujednaeni u intelektualnom pogledu. S druge strane muko-enske razlike u posebnim vrstama inteligencije su ogromne koje odreuju i odabiranje zanimanja. Na primer, poslovine su muko-enske razlike u verbalnim i prostornim sposobnostima. Prostorne (ne)sposobnosti ena su postale predmet aljivih snimaka na drutvenim mreama (internetu). Meutim, individualne razlike unutar pola su tim vee to su vee razlike izmeu polova. ta to znai? Na primer kada bih mogao da biram izmeu ene i mukarca pilota, priblinih godina starosti, da me preveze na 100 kilometara ja bih bez razmiljanja odabrao damu. Ona je zasigurno bolji pilot od proseka pilota-mukaraca (moja greka u ovom sluaju je manja od 5%).PSIHOLOKE RAZLIKE ENA I MUKARACA -NAE ISTRAIVANJE

Iz uzorka od 7338 studenata, devojaka, momaka, ena i mukaraca, uzrasta od 17 do 68 godina ivota, odabrano je 1446 osoba, jedna polovina mukog a druga enskog pola, uzrasta izmeu 24 i 46 godina starosti i priblino podjednakog obrazovanja. Ipak, meu njima je bilo vie mukaraca sa postdiplomskim i osnovnokolskim obrazovanjem ali je bilo vie ena sa srednjom i viom kolom. Oba poduzorka su ispitana testom linosti NEO-PI-R (BIG FIVE) i to u istraivakoj situaciji bez potpisivanja protokola.

Test o kome je re je, takozvani, strukturalni inventar linosti koji su 30 godina razvijali (popravljali i prepravljali) Kosta i MeKri (Coste & McCrae) tako da je, poev od 90-tih godina ovaj test jedan od deset najvie upotreblivanih psiholokih mernih instrumenata u svetu. Dakle, imajui na umu da se vie koriste testovi sposobnosti BIG je, verovatno, najee korieni test linosti u istraivanjima i psiholokoj praksi. Otuda mu je i, drugo, ime: BIG (velikih) FIVE (pet).

Kada se kae PET misli se na ve 20-godina prisutnu naunu orijentaciju da se ljudska linost, psiholoka struktura svakog od nas sastoji od PET glavnih, robusnih VELIKIH delova, pet domena ili faktora. U prvom domenu je smetena naa manja ili vea EMOCIONALNOST, odnosno dvopolna emocionalna labilnost-stabilnost. U drugom domenu je naa DRUTVENA ORIJENTACIJA sa svoja dva pola: INTROVERZIJOM i EKSTROVERZIJOM. U treem domenu strukture je naa SAZNAJNA ORIJENTACIJA sa polovima ZATVORENOSTI spram OTVORENOSTI PREMA NOVINAMA I SAZNANJIMA. etvrti domen obuhvata nae MEULJUDSKE RELACIJE I ODNOSE sa polovima SEBINOSTI i DOBROTE. U petom domenu je na KARAKTER koji je manje-vie HEDONISTIKI ili MORALISTIKI izraen. Meutim, svaki od ovih pet velikih gromada nae osobenosti sadri po est aspekata, manjih delova iliti crta linosti koje se odnose na razliite aspekte svakog od domenskih oblasti funkcionisanja koji su, takoe, bipolarno upareni. Na primer, emocionalna stabilnost ima aspekte hrabrost-prestraenost, smirenost-uzbuenost, dinaminost-ojaenost itd. (vidi narednu tabelu).

Tabela 2: Domeni i aspekti linosti (prema Kneevi, Radovi, Opai i Stojnov, 1997)

(Napomena: Razlike u domenima i aspektima ena i mukaraca obeleene su zvezdicom, a enska svojstva su iskoena)

Za nae itaoce koji vie vole preciznost neka poslui naredna tabela gde su psiholoke razlike statistiki odreene i dokazane. Pogledajmo je!

Tabela 3: Muskarci (N=773, iznad crte) i zene (N=773, ispod crte), starosti 25-45 godina

MeanStd.

DeviationMean DifferencetSig.

N1_PRESTRAENMuki 23.264.54-2.23-10.044.000

ene 25.505.03

N2_BESAN23.214.42-.69-3.439.000

23.904.09

N3_OJAEN22.25.01-1.33-5.559.000

23.545.23

N4_BOJA.

SAMOUSREDSRE22.304.17-.89-4.597.000

23.194.12

N5_IMPULSIVNO24.023.95-.88-4.755.000

24.913.97

N6_OSETLJIVO19.504.03-1.73-8.957.000

21.234.18

N0_NEUROTIN134.5118.87-7.75-8.647.000

142.2619.54

E3_NADMONO22.773.99.814.333.000

21.964.01

E5_ULNOST24.994.792.028.714.000

22.975.07

E0_EKSTROVERZ154.0016.432.753.443.001

151.2517.43

O2_ESTETIKA27.024.99-1.31-5.457.000

28.335.19

O3_OSEANJA28.104.05-1.10-5. 723.000

29.204.18

O4_AKCIJA22.013.60-.50-2. 940.003

22.513.64

O5_INTELEK.

RADOZNALOST26.174.65.562.440.013

25.615.01

O6_NADLINE

VREDNOSTI25.843.41-.43-2.673.008

26.273.43

O0_OTVOR.PREMA ISKUSTVU153.6816.31-3.24-4.090.000

156.9217.30

A2_ISKRENOST27.604.46-.88-4.167.000

28.484.57

A3_ALTRUIZAM29.704.05-.99-5.107.000

30.694.19

A4_SARADLJIV23.304.17-.78-3.812.000

24.084.52

A5_SKROMNOST24.964.35-.78-3.774.000

25.744.43

A6_BLAGOST28.103.52-.33-2.012.043

28.423.43

A0_DOBROTA160.0516.06-3.71-4.868.000

163.7616.44

C1_EFIKASNOST28.533.97.703.831.000

27.823.89

C2_RED IORGANIZACIJA26.344.06-.72-3.815.000

27.063.97

C3_DUNOST30.754.32-.74-3.742.000

31.494.15

AGRESIVNOST15.887.271.123.353.001

14.767.00

IRACIONALNE

MISLI41.8018.14-4.93-5.832.000

46.7317.94

Razlike su utvrene uporeivanjem aritmenikih sredina mukaraca (brojevi IZNAD crte) i ena (ISPOD crte). Broj u koloni "Mean Difference" je bruto razlika koja se dobija kada se od gornje, "muke AS" oduzme donja, "enska AS". Broj "t" je skor za takozvani t-test koji govori o statistikoj veliini dobijene bruto razlike, a broj "Sig." je signifikantnost, odnosno znaajnost t-testa. to je taj broj blii broju 0.00 to je znaajnost vea, ali se za psiholoku interpretaciju uzimaju samo one osobine linosti iji je "Sig." manji od 0.05. Kae se da je razlika znaajna na nivou veem od 5%.

Jedini razuman, preliminarni, zakljuak izvediv iz gornje tabele jeste da su ene i mukarci psiholoki antipodni polovi.

Pre nego to opiemo razlike valja istaci na opti utisak: mukarci i ene su psiholoki sasvim razliiti svetovi. Naime, od 35 moguih razlike su se javile na 25 crta linosti. Drugim reima, ene i mukarci su se 25 puta nali na suprotnim polovima dimenzija kojima se danas opisuju ljudi.

ene se vie brinu bez stvarnih razloga, ee se uplae i ee oseaju napetost i strah. Mukarci sve to ine ree i manje. ene su razdraljivije, ogorenije i gnevnije dok su mukarci smireniji i spokojniji u interpersonalnim odnosima. ene se oseaju ee usamljeno, bezvredno, sumorno i obeshrabreno, a mukarci su dinamini i preduzimljivi i bez negativnih misli o samima sebi. ene se u reavanju problema vie usmeravaju na sebe brinui o utisku koji e ostaviti na druge, a mukarci tee da brinu o zadacima i poslovima, a ne o svom ponaanju.

ene su impulsivnije, ee preteruju bez mere i razloga, a kasnije se kaju, izvinjavaju i "posipaju pepelom" dok su mukarci sasvim drugaiji oni, jednostavno, vode rauna o ponaanju i vie "smanjuju doivljaj". ene vie "zvocaju" jezikom, mukarci (kao to emo kasnije videti) vie rade miiima kad ustreba. ene su povredljive, labilne, tee podnose stresove i jae podleu oseanjima bespomonosti i malodunosti, mukarci su, naravno, otporniji. Na osnovu prethodnih crta linosti moemo zakljuiti o najveoj razlici u strukturi linosti: mukarci su emocionalno stabilni, a ene labilne.

ene cene estetiku i vole umetnost, uivaju u skladu i lepoti, a mukarci su praktini, razloni usmereni na "ono od ega se ivi". ene su oseajne, sentimentalne, romantine, emaptine i sklone da se preputaju "trenutku" gubei iz vida dugorone ciljeve i potrebe do su mukarci oseajno neosetljivi. ene ee i vie menjaju stvari i ponaanje promene radi do su muki "okovani navikama i rutinom" koje menjaju retko i malo. ene su saznajno radoznalije, sa ire interesovanja, sa povrnim zanimacijama dok su mukarci zatvoreniji, manje oadazivljivi na intelektualne ari i drai. ene vie od mukaraca naginju nadlinim vrednostima i idealima, vie potuju obiaje i lake toleriu neoekivane razlike i stalno prisutne slinosti. Ukratko, mukarci su manje od ena otvoreni za novo i drugaije.

Mukarci su dominantniji, agresivniji, eljni da predvode, dominiraju i rukovode, dok su ene "meke", podlonije a drugi na njih manje raunaju u preuzimanju akcija i regulisanja meuljudskih odnosa i obaveza i, uopte, manje im je stalo da budu u "prvom planu".

ene su manje sklone avanturizmu i uzbuenjima, manje ulne i manje odazivljive, a vie vole miran ivot i "prazno vreme" bez dogaanja. Njima nasuprot, mukarci vole adrenalnsku buku, stravu, bljetavilo i uzbuenja. Mukarci su ekstroverirani, a ene introvertirane, mukarci vole ljudske gomile, a ene samou. Mukarci su siroviji, otporniji, seksualno aktivniji, a ene su prefinjenije, romantinije i seksualno manje adazivljive.

Mukarci su neiskreni, veti manipulanti, prevaranti i dvolinjaci, dok su ene vie iskrene, manje prepredene, manje varaju u "igrama", a jo manje koriste nagradu i kaznu da bi profitirale u muko-enskim odnosima. ene su obzirne, samilosne i tople dobroiniteljke, dok su mukarci sebini, nemilosredni i neljubazni egoisti. Mukarci i kada pomognu ine to videi u izgledu neku dobit ili korist.

Mukarci su efikasniji, takmienju i borbi usmereniji, vie se rukvode zdravim razumom u ponaanju, samostalniji su, logikom usmeravani, pripremju se za poslove koje ih ekaju i politiki su angaovaniji. ene reaguju emocijama odbacujui logiku, manje su efiksane i manje pripremljene za budue poslove i zadatke, slabije su informiane i menje politiki aktivne. ene su skromnije, manje govore o sebi i svojoj veliini dok su mukarci hvalisavi i "ja-pa-ja" govoru naklonjeni. Mukarci su vrsti, otri, radikalni i nemilosrdni, a ene su fine, uglaene, konzervativne i lepim manirima posveene.

Mukarci su manje uredni i isti, manje sistematini u proceduralnim aktivnostima, manje organizovani, a vie haotini u svakodnevnom ivotu dok su ene, mukarcima nasuprot, urednije, organizovanije, probirljivije i sistematinije. ene su odgovornije, obavezama posveenije, dunostima odanije, potenije i moralno ispravinije. Mukarci su manje moralne varalice, manje savesni, manje temeljiti, pouzdani i odgovorni.

Dve poslednje uparene razlike u gornjoj tabeli su izvedeni skorovi na dve dimenzije za ije merenje ovaj test, inae, nije namenjen. Radi se o agresivnosti (AGR) i sklonosti iracionalnim mislima (IRM). Prva dimenzija je naslinost. Oigledno je da su mukarci agresivniji od ena, ali (uzevi u obzir dimenziju N2 "BESAN") mi znamo da ene nasilnitvo izraavaju verbalno, a mukarci ponaanjem (pretnjom i upotrebom fizike sile).

IRM, "sklonost iracionalnim mislima" ili "Iracionalna uverenja" (vidi Berger, Kosti i Joksi, 2003) pripadaju pojmovnom aparatu kognitivne psiholoke terapije. Naime, Bek je uzrono-posledini sled klasine psihijatrije afekat-kognitivni sadraj-poremeaj ponaanja, "obrnuo naglavce" tvrdnjom da je poremeaj afekta posledica, a ne uzrok, kognitivne distorzije. Iracionalna uverenja su jedan od oblika negativnih automatskih misli koje otpoinju lanac koji se zavrava poremeajem ponaanja. Merenje koliine i snage iracionalnih uverenja (negativnih automatskih misli i disfunkcionalnih poremeaja) jeste posao svakog kognitivnog terapeuta pre nego to otpone njihovu modifikaciju i uenje novog ponaanja. Ukratko, IRM je samo drugo, ime za domen "emocionalne labilnosti" ili "neurotinosti".

OSTALA ISTRAIVANJA POLNIH PSIHOLOKIH RAZLIKA

Nismo mi jedini koji tvrdimo da su mukarci i ene psiholoki razliita bia. Hoek i Momirovi (2001) navode da su jo 1973 godine naene znaajne razlike u kognitivnoj sferi jer mukarci postiu bolje rezultate na testovima efikasnosti paralelnog procesora (prostorne sposobnosti), ali nisu naene razlike u rezultatima na testovima efikasnosti serijalnog procesora (verbalne sposobnosti). Isti autori navode da postoje ue psiholoke razlike meu osnovnih konativnih karakteristika, jer mukarci imaju znaajno vee rezultate na jednom testu agresivnosti, a ene vee rezultate na testu anksioznosti i testu poremeaja integrativno-evaluativnih funkcija. U drugom istraivanju Hoek, Momirovi i Jovanovi, (2001), nalaze da najvee razlike izmeu ena i mukaraca gradi neuroticizam, a zatim otvorenost, introverzija, moralnost i rigidnost, te najzad, dobroudnost i savesnost. Oni takoe navode da je testovno tee tano identifikovati ene (58%) nego mukarce (70%). Dakle, nae istraivanje dosta dobro potvruje njihove rezultate, mada je metodologija istraivanja razliita, ali je test strukture linosti, NEO-PI-R, isti.

Ostale psiholoke razlike izraavaju se u korienju odbrambenih mehanizama (Obradovi, Lapevi, Stefanov, Kosti, Mitrovi, Gai, 2001): ene ee i vie koriste psiholoke odbrambene mehanizme od mukaraca, pa je to, moda i izmeu ostalog, razlog da mukarci oko tri puta ee poboljevaju od duevnih bolesti. Naime, odbrambeni mehanizmi su brana pred ugroavajuim pulsijama i due tite osobu od dekompenzacije strukture linosti. Sa druge strane bolja i bra distribucija panje na reverzibilne sadraje svesti odrava ene u tenjem kontaktu sa ulnim poljem stvarnosti dok snanije usredsreivanje na monotone sadraje kod mukaraca ih ini podlonijim psihopatogenim noksama. ...ene ee i vie koriste psiholoke odbrambene mehanizme od muskaraca, pa je to mozda, izmeu ostalog, razlog da muskarci oko tri puta ee poboljevaju od duevnih bolesti. Naime, odbrambeni mehanizmi, kao somatski imunoloki sistem, su brana pred ugroavajuim pulsijama i due tite osobu od dekompenzacije strukture linosti. Sa druge strane, bolja i brza distribucija panje na reverzibilne sadrzaje svesti odrzava ene u tenjem kontaktu sa ulnim poljem stvarnosti, dok snanije usredsreivanje na monotone sadraje muskarce ini podlonijim psihopatogenim noksama. Posle ovoliko navedenih razlika valja odgovoriti nekim zakljukom! Evo ta mi mislimo: ove razlike imaju i teorijske i praktine implikacije. Teorijske, zbog toga to bez uoavanja problema nema ni njegovog reavanja. Da li e ovo istraivanje voditi tom cilju-cilju nalaenja naina boljih muko-enskih veza i odnosa. Praktini znaaj ovih rezultata ogleda se u vienju da ako elimo bilo ta postii u bilo emu nije dovoljni istim putevima ii ka svim ljudima. Ljudi su razliiti, a najvee razlike su polne. Poseban delotvoran znaaj ovih rezultata je psihometrijski: meriti individualne razlike, a nemati razliite testovne norme za mukarce i ene znai loe raditi taj (psiholoki) posao. Bolje od toga je ne raditi ga.

Na kraju cele prie citiraemo Ankicu Hoek i Konstantina Momirovia (2001) koji o ovim muko-enskim razlikama kau: "Iako je to dobro poznato svima koji se bave eksperimentalnom psihologijom, to su podaci koji se nerado objavljuju i, uopte, nerado spominju, kako se ne bi uvredio enski deo humane populacije i dobar deo humanistiki orijentisane muke populacije koji slabo razlikuje znaenje pojmova jednakost i ravnopravnost i koji je spreman da prizna da su, naravno u proseku, mukarci vii i tei od ena i imaju veu relativnu koliinu miine mase, ali ne i da se razlikuju po drugim fiziolokim karakteirstikama, a naroito ne po onima koje mnogi psiholozi pa zbog toga i mnogi laici nazivaju psihikim osobinama."

Literatura

Berger, J., Kosti, P. i Joksi, D. (2003): Empirijska provera skale iracionalnih uverenja, IX nauni skup: Empirijska istraivanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, 13 i 14 februar, Knjiga rezimea, str 91, Beograd

Densen, A., (1991): Spirmanov G-faktor - veza izmeu psihometrije i biologije, u Stankov, L: Savremene perspektive u istraivanuu inteligencije, "Psihologija", asopis saveza dru. psihologije Srbije, Beograd

Hoek A., Momirovi K. (2001): Razlike kognitivnih, konativnih i ponaajnih karakteristika ena i mukaraca starih od 15 do 20 godina,

Hoek A., Momirovi K.,Jovanovi, S. (2001): Prilog analizi seksualnog dimorfizma u konativnom prostoru,

Kneevi, G., Radovi B., Opai, G. i Stojnov, D., (1997): Evaluacija "BIG-FIVE" modela linosti kroz analizu inventara linosti NEO PI-R, "Psihologija", asopis saveza drutava psihologije Srbije, Beograd

Nepoznati autor (1997): Dojnerova bra od Karla Luisa, "M magazin" Broj 1, str.12-13

Obradovi T., Lapevi A., Stefanov G., Kosti A., Mitrovi V. i Gai T., (2001): Uticaj pola ispitanika na korienje mehanizama odbrane, Knjiga rezimea Sabora psihologa Srbije, s.34, Subotica

Petkovi M. (1999), Proporcija sive i bele mase u mozgu, "Psiholoke novine", br. 230, Beograd.

Petz B., (1991): Psiholoki praktikum, Drutvo psihologa Hrvatske, Zagreb

Redakcija enciklopedije(1976):Medicinska enciklopedija, I tom, Vuk Karadi Svjetlost, Beograd- Sarajevo

Stankov, L., (1991): Panja i inteligencija, u Stankov, L: Savremene perspektive u istraivanju inteligencije, "Psihologija", asopis saveza drutava psihologije Srbije, Beograd