qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui

opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh

jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb

nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer

tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas

dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx

cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq

wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio

pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj

klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn

mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty

uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf

ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc

vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrty

uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf

ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc

vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw

Zemlja Ukradenih Snova

Zbirka pesama

1/1/2013

Nikola Matid

Predgovor i autobiografija

Moje ime je Nikola Matid, rođen sam 25.09.1996. u Negotinu, I završavam srednju Tehničku školu, Smer za računare... a pesmama se bavim još otkako znam za sebe... Zatim sam, posle nekog vremena, na društvenoj mreži „Facebook“ upoznao neke ljude koji su mi davali savete, kritike i pomogli mi da postanem bolji u tome što radim... Iza sebe imam puno pesama, ali sa vama du podeliti samo one koje smatram boljima. Dok vedina dečaka se bavi sportom, ja se bavim poezijom, muzikom, računarima, filmovima, A najviše volim romantiku... Smatram da umem biti vrlo otmen, da sam vrlo dobra i druželjubiva osoba... Volim da pomognem, i rado to i radim... Sa 16. Godina, ja sa ved dosta nesudjenih ljubavi i počinjem da pišem malo ozbiljnije... Priču o životu nemam, ali imam priče o ljubavi, koje dete videti kroz sledede nekoliko pesme... Svako ima svoju ljubavnu priču, možda i nekoliko, ali ne uspe svaka... Svako se ponekad rastužio zbog te ljubavi ili nešto drugo... Nekom je sunce, nekom je kiša, nekom duga, nekom sreda, nekom tuga...

Uporno Uporno gadjam vazduh,

a on mi stalno izmice...

K'o da vetar i ja merimo snagu

i pisemo dve iste price...

Uporno sa suncem

igram jedan te isti ples,

iako vrlo dobro znam da pece,

ali opek'o sam se vec...

Uporno ulazim na ista vrata

i uvek se hvatam za istu slamku,

iako sam vec mnogo puta,

opet upadam u istu zamku...

Uporno sanjam isti san,

svako vece kada padne mrak,

samo polako sklopim oci

i pojavi se nekakav znak...

Tajni, misteriozni znak...

Uporno radim to,

a svestan sam da mozda gresim,

mozda se i plasim, imam problem,

a ne znam kako da ga resim...

Uporno sklapam isti pakt,

sa nebom jos isti vodim rat,

stalo je vreme i stao je sat,

neprijatelj je postao k'o rodjeni brat...

Uporno trazim sebe,

ali ne mogu se naci,

nikad se ne potrazim u sebi,

mozda se sebe i plasim...

Uporno cupam sebi srce,

pa ga posle tesko vratim,

ali zivot visa je sila,

moram prvo njega da shvatim.

Tajni, misteriozni rat...

Uporno lutam

poput nekog duha,

mozda jednom nadjem nacin,

ako dozivim sutra...

Tajni, misteriozni dan...

Potpisujem

Potpisujem poslednje

te sudbonosne reci...

Potpisujem najgore,

da nocas cu bez tebe leci...

Potpisujem najnemilije,

stvari koje ni ne zelim...

Potpisujem raskid,

sa srcem i sa razumom...

Potpisujem da crv u meni

grize sve konce koji me sastavljaju

i da me vuce levo-desno,

kao sanke koje klize po ledu...

Potpisujem da se i samo srce

umorilo od ove borbe,

da je diglo belu zastavicu

i da spremno je da ode...

Potpisujem da ruke moje

jos zele da te dodirnu i zagrle,

a da usne moje jos

zele onako lepo da te poljube...

Potpisujem da me ubija

svaka tvoja rec, unistava...

Demoni tvojih reci me prozdiru

i halapljivo se hrane mojom srecom,

dok ne ostanem sam u trulom mraku,

sam sa tugom i jednom pesmom.

Potpisujem da te zelim, ali te zaboravljam...

I znam da nije lako, ali za nas bolje je tako...

Potpisujem...

Da je dosao kraj...

Prasina

Prasina...

Svuda oko uzanog tela!

Tisina...

Cutanje

je govor mudrih,

istina...

Istina

je teska bolest,

ubija...

Ubistvo

pocinjeno je nad 'mnom,

ostao je samo pepeo...

Na pragu osećanja

Tišina...

Čuju se zvukovi

prašine koja pada na tlo...

Mrak...

Vide se mrvice

svetlosti što dopire...

Osećaj...

U tvojim rečima

se oseća laž...

Miris...

Sećam se tog

tvog parfema...

Nosila si ga

i onog dana

kada smo se upoznali...

Vec osećam

gorak ukus u mojim usnama...

Telo se priprema...

Polako padaju i zadnje reči...

To se ne planira,

to spontano se desi...

Bio sam sam

Bio sam sam...

Usamljeni lutak!

Sedeo u cosku

i imao svoj kutak...

Bio sam sam...

Nisu me zanimale te price!

Te lazi, te bajke,

te da sve, jedna na drugu lice...

Bio sam sam...

Nisam hteo da znam!

Samo hteo sam da volim,

nekom ljubav svu da dam...

Bio sam sam...

Bio sam sam...

Ti si to promenila!

Moj zivot si u bajku pretvorila,

ljubav si jaku, ti u meni stvorila...

Bio sam sam...

Ti si bila lepa laz!

Ali bilo je neceg u tebi

u cemu bio je draz...

Bio sam sam...

Sam sam i ostao!

Veciti samotnjak

sad sam postao...

Cas zivota

Uputi pogled,

bar jos jedan,

kreni ka meni,

napravi korak,

pa stani!

Tama sputava

sve iskonske granice,

zatvara prolaze

za vozove

slobodne stanice...

Oslobodi stanje

uma i razuma,

od neprijatelja

ti nacini kuma,

zagrli ga...

Djavola poljubi

u njegova prljava usta,

zaboravi na prezir

i da postoji ta mrznja,

poljubi ga...

Klanjaj se i krsti,

jer ti ne cinis greh,

jednostavno si covek

i volis ceo svet,

sve ih lepo pozdravi...

Govori mrznje

nisu govori ljudi,

neka se tama

u njima budi,

pa totalno ih sludi...

Istina je sloboda,

neprijatelj lazi,

ali neprijateljstvo

nije ono sto se trazi,

pusti mrznju, nek ispari...

Zaustavimo ratove,

dignimo bele zastave,

spustimo koplja,

ne dozvolimo da nas rastave,

smatraj ovo delom zivotne nastave!

Krv u casi

Nalet vetra

u hladnoj noci,

krv u casi toci.

Crvena boja,

poslednje kapi

uplakane mati.

Crna odora,

krece molitva,

gde si otisao?

Ko ce ga znati?

Ciste misli

Tvoj zivot

muzika cini,

muzika stane!

Tvoje misli

negde lutaju,

brojis dane!

Osecas vetar,

kako duva,

otvara rane!

Njene usne

se krecu,

mislis: Laze!

Zatvaras oci

pred njom,

neka kaze!

Pusti neka

lepe reci

ona slaze!

Ciste misli

otvaraju put

duge staze!

Pratim

Pratim korake

tvojih stopala,

gazim putem

kojim si gazila,

ne bih li te stigao!

Pratim zvuk

tvog glasa,

mozda mi je ovo

jedina sansa

da te stignem!

Pratim srce,

ne i misao,

najgorim putem

ja bih isao

da te dohvatim!

Ja zelim

da delim

sa tobom sve,

tvoje nocne more,

one najgore!

Tvoje suze...

Placi na mom ramenu!

Moje je srce

vec u plamenu,

zeli da te uzme!

Lek moga srca

Ti stvaras sunce

usred najvece zime,

a u mom srcu duboko

izrezano je tvoje ime...

Ono me iznova greje

i raznim bojama sara,

ali me ljubav opet

iza ledja ogovara...

Tvoje su reci,

put na kome klecim...

Tvoje su misli,

ono cime se dicim...

Tvoje su pesme

lek moga srca,

jer ono sreco

ipak za tebe kuca...

Samar

Stojim i gledam...

Nepomicno, sasvim predan...

Zaljubljeno, kako samo ja umem,

i pravim se da sve razumem...

A nemam pojma gde sam,

ni zasto sam tu gde jesam...

Nemam pojma ni ko sam

a opet, apsolutno svoj sam.

Da li je ovo kosmar,

ili samar u sled najlepseg sna?

Jesam li bogat, jesam li klosar?

Ko sam uopste ja?

Ima li neko odgovor?

Postoji li neko ko zna?

Moze li mi neko reci

ko sam uopste ja?

Kad samoca ucini svoje

Sklapam oci, zamisljam sliku,

jednog broja kog nemam u imeniku:

Ulicom setam na trotoaru,

i krajem oka ugledah glavu,

drsku zenu, ali lepu i plavu

sto za sve misli da je u pravu.

Ne volim takve pametnjakovicke,

ali nesto moj pogled na njoj zadrza...

Ugledah oci uplakane, pune suza,

prilazim joj polako i donosim buket ruza.

Samo malo podize glavu i pogleda me u oci,

kleknuse na kolena, a ruke pocese da se tresu,

nikad na to zaboraviti necu, jadna, imala je losu srecu.

Samo je trazila ljubav, trazila je nekog da je voli,

ali su je unistavali toliko da je prestala da se bori.

Kleknuvsi, kao da me moli, gleda me, ni rec da progovori.

Okretoh se da podjem, al' me jako steze za ruku,

kao da govori: "Ne idi, ne dozvoli da me odvuku!".

Jako mocne su sile tame, povuci ce i mene dole,

ali nisam je mogao pustiti samu, njene reci bole.

Doprela je do mene, obojila me u punom sjaju,

uzivao sam u njenoj izmisljenoj lepoti, izmisljenom zagrljaju.

Trn

Trn,

taj tvrdoglavi trn!

Narusava zivot

koji je ionako crn.

Pojavi se niotkuda,

a onda izbledi kao magla:

Nocna ptica, nocna senka

ovoga grada!

Ponekad navrati

tek koliko da zaboli,

a onda udje duboko pod kozu

i pusti da gori...

Mali, tamni trn...

Ne vidis ga u mraku.

Taman i crn,

ljubav pokvari svaku.

Kada si konacno sam

i ponadas se da je kraj,

tu je taj mali crni trn

da zaboli, to dobro znaj!

Boja bezboja

Pogled na svet,

boja bezboja

i dalje ista ulica,

i kuca bez broja.

Razne nijanse sive

prikazuju sljive

koje su u dilemi

da li da sazreju.

Eno pogledaj,

tresnja je sazrela,

pa ju je sljiva

sada prezrela.

Odvija se bitka

izmedju dve vocke,

a drvo nemocno

uzaludno vice:

"Stanite!

Jeste li braca?

Zar se uvek

lose dobrim vraca?";

Ali stoji nepomicno,

tuznim pogledom na svet...

Gleda kako se boje gube

kako polako sve nestaje.

Zasto je sarena boja

postala boja bezboja?

Zasto su ljudi postali slepi,

a ulice providne?

Zasto ljudi cuju lose o njima,

a ono lepo zaboravljaju?

Kako je sarena boja

postala boja bezboja?

Opsovacu

Opsovacu!

Svecano u crkvi,

tek tako pred svima,

u Bozijoj kuci

opsovacu!

Pokazacu

prstom na krst,

svestenika odgurnucu...

Nek bude Bozja volja,

neka mi odsece prst,

ja svejedno pokazacu!

Volecu!

Volecu sveto,

volecu slepo,

jer sa tobom

sve mi je lepo,

ja svejedno

volecu!

Ubij me

O, ubij me!

Boze, ubij me!

Daj mi da je zadnji put

vidim, zagrlim,

poljubim i dodirnem.

A onda, ubij me!

Dozvoli,

pusti da je osetim,

pusti da je pogledam,

pusti da je poljubim,

pusti da se podsetim.

A onda, ubij me!

U nama

ista krv teci ce,

vodicu je svuda...

Na mesec i na zvezde,

samo neka kaze kuda.

A onda, ubij me!

Samo ona

neka bude srecna.

Neka bude nasmejana,

Neka voli i bude voljena.

Neka bude po njenom.

A onda, onda ubij me!

Izdaja

Izdalo me je srce

sto jos vuce i mrsi konce,

pa me je poput lutke

stavilo u cosak

samog da brojim ovce!

Svetlo se obojilo u tamu,

nema zvezda koje cu moci da brojim...

Pa u mracnom i tihom,

tuznom i nikakvom danu,

ostavilo samog da se bojim!

Jos vucem korake,

pa ponekad krenem u pogresnu stranu...

Izdali su me bas svi,

ova voda i ovaj pesak,

svaka se vrlina pretvorila u manu!

Kapi

Kad' krenu kapi

da padaju, kap za kap,

vrata su jos uvek otvorena...

Al' kad to prodje,

kad ostane mrak,

tad je vrhunac problema.

Kapi klize

kao niz vodopad.

Dal' je osecajnost,

il' slucajnost,

ali svaki pogled

srce tera da vibrira.

Svaka kap

jednom mora da prestane,

prestace i ova kap.

Sve mora jednom da nestane.

Svaki dodir moze znaciti kraj

i unistiti taj prelepi raj.

Zato ako ne znas sta je,

bolje ne diraj!

Jos uvek

Jos uvek mogu da se setim

tih tvojih tamnih ociju,

te tvoje andjeoske kose

i mirisa tvog parfema.

Jos uvek mogu da se setim

u kom restoranu veceras,

tvoj broj mobilnog

i tvoje kucne adrese.

Jos uvek mogu da se setim

nasih prvih reci, razmene pogleda,

naseg prvog poljupca, nasih poruka.

Jos uvek mogu da se setim.

Jos uvek mogu da se setim

svih tvojih tajni,

imena svih tih osoba

koje si pre i posle mene volela.

Jos uvek mogu da se setim

i nikada necu to da zaboravim,

ako srecna si sa njim, reci,

pa da mogu na miru da ostarim.

Poslednja tebi

Hodam ulicom, zastanem!

Idem u korak s' vremenom.

Kad tad se samo osvrnem,

na probleme koje sam ostavio.

Ali postajem umoran, sporiji!

svi me problemi polako sustizu.

Ne mogu da ih resim, umoran sam,

ali osetim da su mi blizu.

Okrenuo sam ti ledja, sebicno!

Ostavio sam te samu da trunes.

Samo otputovao, praznih ruku,

cekao da se problemi dovuku.

Ne mogu tako, odlazim!

Ovo je poslednja pesma tebi.

Samo sam hteo da se pozdravim,

da ne odem, bez reci.

Iza senke

U nocnoj tami,

skriven iza senke,

posmatram svoje greske.

U bezizlaznom lavirintu

gde su sva vrata pogresna,

na izlazu, moja je uteha.

Trazim izlaz.

Trazim svetlo u tami,

sunce u noci,

dani govore da necu moci.

Smrtonosni san

Noc je hladna, telo drhti,

svi prsti u njega uprti.

Mesecev sjaj dopire do prozora

i budi ga iz tog ruznog sna.

Glava spustena, dzelat ceka da presece,

dok se oprasta, priblizava se vece

i tihim, piskavim glasom nesto rece.

Odjednom nastanu pljusak i poce grmeti:

"Ne zelim ziveti s tim, radije cu umreti!",

Svi su otisli, on ostao je sam,

stigao je dan, sve je bio samo san.

Smrtonosni san.

Ustao je iz kreveta, stigao do vrata,

nasao novine, ubili su mu brata...

Isto kao u snu, kod istog dzelata.

Popio je vodu iz bunara mladosti,

nadajuci se da ce naci malo radosti,

al' nije se nadao da ce biti otrovan,

samo mu je brat, tada bio potreban.

Pogledao je sliku i samo je pao,

od tog dana vise nikad nije ustao.

Nepokretna majka, klackajuci se u fotelji

lagano zaspa, sa klupkom u ruci...

Osmeh na licu sakrio je njene bore,

kao da misli: "Bice im bolje tamo gore!".

Dan Zaljubljenih

Muva! Zuji mi na uvo,

kaze nece da se skloni:

"Pozovi nju prvo

i reci da je volis.

To ce joj poklon

biti od drugih veci,

samo ce on

doprineti njenoj sreci!".

"Ali to je nemoguce

i ako mi je san,

ne zelim da joj

upropastim dan.

Toliko je volim

da nisam siguran,

ne zelim da ostanem

tuzan i sam!".

"To je tako

sebicna stvar.

Ta rec je magija,

ima svoju car!

To je rec koja

moze osvojiti,

samo treba

iskreno voleti!

Biti neshvacen

Ludak koji luta

ulicom ispod kaputa,

krije svoje lice:

Lice lutalice!

Negde u malom svetu

uvek zamisljen,

o sebi u trecem licu

uvek prica sve,

a prijatelji, ljudi,

uvek zabiju noz u grudi...

Smeju se zbog teskih rana,

zbog ljudskih mana;

ni svesni svojih gresaka,

ni svesni svojih dela,

ne znaju gde su krenuli,

pa odvoje dusu od tela;

Usele se demoni,

veseli kad povrede,

srecni kad pobede,

ne mogavsi da izgube...

Pa kao telo bez uma,

bez drveca suma,

kao ptice, vrapci i golubi,

sprema se patos da poljubi.

Neshvacen od strane svojih ljudi,

u magli nestaje, polako se gubi.

U pesmi utehu trazi,

pakao mu je od zivota drazi,

naviknut, spreman da ode,

pozdravlja se, cini kome sta moze;

Odlazi...

Za sobom ostavlja stvari;

Novi zivot pred njim je:

Zaboravlja stari!

Paucina

Crna udovica

svoju mrezu plete,

muva u zaletu

kao neko malo dete

tako lako postane plen.

Zaboravjena i izgubljena

vodeci se kao nestala.

U mrezi se vrpolji,

nada se da ce naci nacin

da se oslobodi i da pobegne

kao sto mladi beze iz grada.

Sto se vise pomera,

vise se i ulepi.

Paucina je zagrlila,

uzela u svoje

da zauvek ostane tu.

Misli odlutale,

ali tako uhvacena

ne moze da mrdne iz mesta,

a iz tame gleda pretece poglede

sada se vec pomirivsi sa tim

da lagano zauvek nestaje.

Sta je ostalo od nje?

Ni traga, ni glasa,

vise niko ne zna za nju.

Njena dela ostala su ne zapamcena,

nestalo je sve sto je nekad bilo tu.

Ko tu stane, osetice crne emocije

i ucvrstice se u mestu kao zemlja.

Ko tu stane, zaplakace,

nastace kapi za cij razlog niko ne zna.

Zemlja ukradenih snova

Pozelim da te imam,

al' te ima neko drugi,

za ruku da te drzim,

al' neko te vec drzi.

Pozelim da te ljubim,

al' neko to vec cini,

s' tobom da se smejem,

da ti kazem izvini.

Da stalno gresimo,

ali i da prastamo,

samo da se volimo

i zajedno da mastamo.

Zelim da sam sa tobom

na nekom drugom svetu,

da ti kupim zvezde,

neko ti je vec kupio planetu!

Ovo je zemlja gde se kradu snovi,

stari propadnu, ali tu su novi.

Svim srcem, ovo ti sad pisem,

zelim da te volim, zbog tebe da disem.

Feel my feeling

I want to let out my feeling,

to my mind finally can be free,

to people around me feel my feeling,

to feel how is it to be me.

I want to finally feel happy

at least for one day,

i want to see all colors,

because life is not gray.

I want to change body,

i want to they feel my pain,

then they can stop talkin lies,

finally can stop the train.

My life is a long ride,

i wanna to have a break,

lets changing our skin,

just for one day.

Ponos

Svuda tama,

bedna 'zika,

samoca u noci,

neka tuzna slika,

sam sa svojom misli

krijes se u 4 zida,

a tu surovu realnost

izgubis iz vida,

sirove noci,

kosmari i nocne more,

sivo nebo bez zvuka ptice,

ostalo je sada gore,

mesec polu-pun,

tako slican tebi,

daleko je opet,

nasmesis se sebi,

ta prokleta ljubav,

taj prokleti ponos,

ne zelim da zna da patim,

ne zelim da promenimo odnos,

razmena pogleda,

kratkotrajna, jedno-minutna,

a onda odes bez reci i pozdrava

i ostanes bez icega,

ponos ti unisti snove,

a ti ubijas sebe tugom,

places i nadas se:

"Bicu srecan sa nekom drugom!".

KRAJ