@eqko Karan

Sa~iwena septembra 2009.

7

GLIBdrama

8 @eqko Karan

@EQKO KARAN, ro|en i `ivi u Kostolcu, gde je zavr-{io osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu.

^ari pozori{ta otkrio kao osnovac, od kada, u ama-terskim pozori{tima, ni`e nagrade za gluma~ka ostvarewa akasnije i za pozori{nu re`iju. Animirao omladinu u Ko-stolcu i sa uspehom vodio “Mikro teatar” pri KUD-u “Ko-stolac” (1979-1982).

Zna~ajnija rediteqska ostvarewa:Opera za tri gro{a, Bertold Breht (U selekciji za

“BRAMS” – 1980), Dva jelena, Slobodan Stojanovi},Milivoje Ili} (U selekciji za “BRAMS” – 1981).

Osnovao Udru`ewe gra|ana “Pozori{te Castellum” (2001),jedan je od osniva~a Udru`ewa gra|ana “Klub qubiteqakwige – Majdan” u Kostolcu (2002). Dramatizovao pripo-vetku @ivotiwska farma Yorya Orvela (2003 – objavqena u

Dobitnik je nagrade “Branislav Nu{i}” i plakete “BenAkiba”, za najboqi savremeni dramski tekst u 2009. godini.

Pi{e drame i dramatizuje pri~e i romane.

prvom broju “Majdan”-a).

LICA:

ILINKA, starija sestra Jovankina,

JOVANKA, mla|a sestra Ilinkina,

SRETEN, “SRETA POLITI^KI”, vlast u selu

STOJAN, mla|i brat Sretenov

BO@ANA, majka Sretenova i Stojanova

MILADIN, otac Sretenov i Stojanov

DRAGI[A, paroh glibski

ZLATOJE – “]ATA”, Sretenov pomo}nik

MITAR, Sretenov izvr{iteq

SREDOJE, stra`ar u radnom logoru

Glib 9

@eqko KARAN

GLIBdrama

PRVA SLIKA

Wive, vinogradi, na periferiji Gliba – jutro.

Jovanka i Ilinka – Kasnije Dragi{a, zatim, Stojan.

Iz daqine prilaze ka nama Jovanka i Ilinka u crnini, s motikamai torbama o ramenu.

Ilinki je tridesettri, a Jovanki tek osamnaest godina.

ILINKA: Jovanka, sejo mila, {ta }emo sad nas dve same, jadnice,bez igde ikoga? Ko }e ovu zemqu da radi, ko }e ku}u dadr`i?

JOVANKA: Nas dve }emo same, izgleda mi. – Nema nam druge.

ILINKA: Tako ti je to, kad nema{ u ku}i mu{ku glavu daposavetuje. – Je l’ pamti{ oca?

JOVANKA: Nisam ga zapamtila.

ILINKA: Ja ga k’o ne{to pamtim pre nego {to ga Mlava odne-la... E, da je bio `iv, da nam posavetuje bra}u, na kojustranu da idu. – Al’ zajedno.

JOVANKA: Ako misli{ majku da krivi{ {to im je rekla da idu,jedan na jednu a drugi na drugu stranu...

ILINKA: Ne krivim, ne ka`em ni{ta. Samo eto... I wu namstreqa{e Nemci zbog wi’ dvo’ice, a sad nam i oniizgibo{e... Zajedno odo{e, na pravdi Boga.

JOVANKA: Znala sam od po~etka da }e tako da bude, ~im je Ilijadon’o onaj crven barjak u ku}u i kad sam videla onewegove...

ILINKA: Ne vredi nam sad ni{ta – da l’ smo znale il’ nismo. –Iliju ju~e sa’ranismo, al’ Jovanu ni grob ne znamo.

Iz daqine, brzim korakom, prilazi Dragi{a, seoski paroh, osvr}ese, gleda da li ga neko prati.

Dragi{a je dobro dr`e}i sredove~an, prosed, sredweg rasta.

JOVANKA: Ti mo`da ne zna{, al’ ja...

Obe primete dolazak Dragi{e ali ne prekidaju razgovor.

ILINKA: [ta, ti?

JOVANKA: Ja znam gde su ga zakopali.

ILINKA: Ko?

10 @eqko Karan

JOVANKA: Sreta i wegovi...

Dragi{a je nesumwivo ~uo deo razgovora u vezi Jovana, ali ne `eliodmah da insistira.

DRAGI[A: Pomoz’ Bog.

ILINKA: Bog ti pomog’o o~e, blagoslovi.

JOVANKA: Blagoslovi.

Dragi{a ih oseni krsnim znakom.

DRAGI[A: Bo`iji blagoslov. – Obilazite imawe?

Ilinka nastoji da stavi do znawa Dragi{i da im je sada po-trebno mu{ko u ku}i.

ILINKA: Eto, na nama je sad sve, i ku}a i imawe...

DRAGI[A: ]e da vam se na|e neko da vam pomogne, da}e Bog.

JOVANKA: A, otkud vi, o~e Dragi{a?

DRAGI[A: Obi|o’ grob moje Stanije, pa da pro{etam malo uosamu. Danas je, evo, ~et’ri godine kako se upokojila.

JOVANKA: A, parastos?

DRAGI[A: Ti{e, dete. Smutna su vremena do{la. Sad i zemqaima u{i. – ^ujem te malo pre gde govori{ o Jovanu. –Nemoj da te neko ~uje... Svaka ~as’ tvom Stojanu, al ovinovi... – Da ne ~uju za Boga. – Ni parastos nisam smeoda sazovem, nego ovako u potaji opojem na grobu.

ILINKA: Ju, Bo`e.

DRAGI[A: (Jovanki)Kako zna{ za Jovana?

JOVANKA: Pratila sam ih preksino}, kad su ga odneli.

DRAGI[A: Gde su ga zakopali?

JOVANKA: Izme|u druge logorske barake i mo~vare. Pet korakaod krivog hrasta, prema mo~vari...

DRAGI[A: Bez opela, bez...\avo do{’o na vlast, deco, |avo... Daobara zapis, da natera brata na brata. – Namerno suposlali Iliju kod Jovana u brda. Misle, brat mu je, }eda ga poslu{a i }e da se preda.

ILINKA: Znali su ta~no da obojicu {aqu u smrt.

Dragi{a pogleda Ilinku ali ne kao paroh, ve} kao mu{karac.

Ilinki imponuje takav pogled.

Jovanka to primeti, ali ne reaguje. Daje sestri za pravo.

Glib 11

Dragi{a se brzo prene.

DRAGI[A: (Jovanki)Vi|a{ li Stojana?

JOVANKA: Na kratko, al’ vi|am. Sve nekud `uri, sve neke noveobaveze.

DRAGI[A: Od va{e veridbe je pro{lo ve} dosta vremena. Kad stere{ili da se ven~ate?

JOVANKA: Kad Stojan odlu~i.

DRAGI[A: Samo, zna{, sad ovi novi, ne daju da se narod ven~ava uCrkvi. U stvari sve zabrawuju – Crkvu zabrawuju!

ILINKA: Gospode! Jel mogu}e? Pa, de }e im du{a?

DRAGI[A: Jeste, javili mi iz Eparhije, {ta sprema nova vlast.Danas-sutra }e da objave u selu.

ILINKA: Pa, gde }e narod da se ven~ava?...

DRAGI[A: U varo{, kod novih vlasti, kod mati~ara.

ILINKA: ...Da se pri~esti, da se opoje?

DRAGI[A: ]e da se snalazimo...

ILINKA: Kako, snalazimo?

DRAGI[A: Mo`emo mi i tajno, da niko ne zna – da se ven~ate. Kadodlu~ite, a vi javite.

Ilinka je jo{ u ~udu i neverici.

JOVANKA: Kako Stojan odlu~i...

DRAGI[A: Dobro, a za wivu, vinograd i vo}wak, na}i }e se ve}neko da vam pomogne. Ja }u da se postaram za to. – ’Ajd’s Bogom deco.

JOVANKA: Zbogom, o~e

ILINKA: Zbogom.

Dragi{a ode u vinograde.

Ilinka gleda za Dragi{om.

JOVANKA: Ilinka, ’o}e{ sa mnom, no}as – il’ sutra u no}?

ILINKA: [ta?

JOVANKA: Da sa’ranimo Jovana sa na{ima.

ILINKA: Ju, sejo mila! Pa, zna{ {ta je Sreta rek’o ako samoneko i pita za Jovanov grob?

12 @eqko Karan

JOVANKA: Znam. I rek’o je da je Jovan izdajnik. – Na{ Jovan nijeizdao ni Boga ni narod.

ILINKA: Znam, al’ sila Boga ne moli...

JOVANKA: On nema prava, niko nema prava, da me odbija od mogro|enog...

ILINKA: Jao, Jovanka, seti se o~evog groba, seti se majke stre-qane zbog Ilije i Jovana, pa sad evo, wih dvo’ica...Ako nas dve stradamo, ko }e koga da oplakuje?

JOVANKA: Ilinka, – ja suza vi{e nemam. Ja }u brata da premestim– da sa’ranim.

ILINKA: Ja ne mogu. Ja se molim Bogu da mi oprosti – i Bog }eda oprosti, jer zna Bog da je sila ja~a od ~oveka.

JOVANKA: Ne prisiqavam te. A ti, kad bi i pristala, to bi bilopreko voqe. Radi kako ho}e{, ja }u brata da sa’ranim.

ILINKA: Te{ko meni! Stra’ me strada}e{.

JOVANKA: Ne boj se za mene. Gledaj {ta }e{ sa sobom.

ILINKA: Bar nikom ne kazuj {ta si namerila. A ja }u da }utim.

Osvr}u se obe.

ILINKA: Pa, jel }e da do|e?

JOVANKA: Stojan uvek dolazi.

ILINKA: Da se barem ti uda{, kad sam ja moje propustila.

JOVANKA: Nemoj tako Ilinka, ima nade i za tebe. ]e da se na|eneko... Samo da zna{, da smo ti uvek zahvalni {to sinas odnegovala i {to si svoju mladost za nas `rtvo-vala... Mo`da ti Jovan i Ilija to nisu rekli za`ivota, al’ ja ti evo, ka`em, mesto wih.

Iz daleka nailazi Stojan.

Ilinka spazi Stojana kako nailazi, pomisli da treba da ostaviverenike nasamo.

ILINKA: Ide Stojan. – Idem u vinograd, da se pomolim – daokopam.

Ilinka ode za Dragi{om, popravqa maramu na glavi.

Jovanka se osvrne i vidi Stojana, sva protrne, po~ne da petqane{to oko torbe i motike, popravqa maramu na glavi, pognula jeglavu i oborila pogled... Jovanka je u dubokoj `alosti, ali... qubavje – qubav.

Glib 13

Stojan je vitak stasit mladi}, dvadesetdruga mu je godina. Naglavi, sivi ka~ket sa pri{ivenom crvenom petokrakom, vojnabluza sa opasa~em, na opasa~u futrola i u woj pi{toq, tamno –sive, gra|anske pantalone.

Prilazi Stojan. On zna da je Jovanka u dubokoj `alosti, nela-godno se ose}a.

Jovanka podigne pogled ka Stojanu, snebiva se, zate~ena.

Stojan ne zna kako da zapo~ne razgovor, kako da otkloni nela-godnost.

Oboje, sigurno znaju jedno: da se vole.

Stojan, nekako smu{eno prilazi bli`e Jovanki, malo ra{iri rukekao poziv u zagrqaj.

Sada ih razdvaja samo jedan korak.

Jovanka u~ini taj korak, pri|e Stojanu, stavi ruke na wegovaramena i priqubi obraz uz wegove grudi.

STOJAN: Bi {ta bi, al’ ne dam nikom da nas rastavi. Ne dam. –Moramo da se ven~amo, {to pre. Da odemo iz Gliba. UPalanku, u grad gde nas niko ne zna. Da te sklonim...Dase sklonimo od mog brata...

JOVANKA: Stojane, jel’ istina da su Iliju terali da ide Jovanu uskrovi{te?

STOJAN: Nije. – Ilija je sam tra`io, navaqivao. I rek’o je –Il’ }emo zajedno da se vratimo, il’ nijedan... Odvra}aosam ga: – [uro, {ta }e ti to, – al’ jok on. I rek’o mi jena uvo “ On je moj brat, a brat je brat i ako je ~etnik”. –Video sam mu u o~ima da ta~no zna {ta radi i da ne}eda se vrati. Znam ga. A i ti ga zna{...

JOVANKA: Znam. – Voleli su se mnogo wih dvo’ica...Ilija ne bimog’o `iv da pre`ali Jovana. Nisu imali drugi izlaz.

STOJAN: Sa~uvao me, da ne okaqam ruke. Kako bi posle mog’o dati pogledam u o~i.

JOVANKA: Znam.

Stojan malo popusti zagrqaj, dr`i Jovanku oko struka.

STOJAN: ’Ajdemo u varo{, da se ven~amo i tamo da `ivimo. Zamoja tri razreda gimnazije ima posla odma’.

JOVANKA: Dobro.

Stojan ~vr{}e zagrli Jovanku.

STOJAN: Joko moja......

14 @eqko Karan

JOVANKA: Mo`e{ da me zamisli{ kao varo{ku devojku?

STOJAN: Kao devojku – ne mogu, ali kao `enu jednog op{tinskog~inovnika – mogu... U beloj haqini sa cveti}ima, sacipelama na {tikle i {nalom u kosi.

Stojan odnekud izvadi, kao da sad stvori, prelepu {nalu i pru`ije Jovanki.

JOVANKA: Ah, Jovane...

Jovanka se odu{evi {nalom, da ~ak na tren zaboravi na okolnostistvarnog `ivota, ne`no prihvati {nalu obema rukama. Ubrzo jojodu{evqewe pre|e u zabrinutost.

JOVANKA: A, da l’ }u ja umeti da hodam u tim cipelama na{tikle?

Stojan se blago nasme{i.

STOJAN: Ho}e{ – nau~i}e{.

Stojan se seti svoje obaveze, popusti zagrqaj, i daqe je dr`i okostruka.

Jovanka zagleda {nalu.

STOJAN: Skoro }e devet sati. – Sreta sazvao sastanak, moram daidem.

Jovanka svije ruke oko Stojanovog vrata i vu~e ga u poqubac.

JOVANKA: Idi...

Stojan sav u|e u poqubac koji potraje i ~vrsto zagrli Jovanku,kao da ga je strah da }e je izgubiti.

MRAK

Glib 15

DRUGA SLIKA

Mesna kancelarija, sokak ispred kancelarije – pre podne.

Sreta, Stojan, Zlatoje – ]ata, Mitar.

Jedan stari sto s fiokom, dve stolice i hoklica. Preko stolastari kariran stolwak od damasta. Na zidu, Brozova foto-grafija, naravno.

Sreti su na nogama vojni~ke ~izme, vojni~ke ~ak{ire, tu je oba-vezna partizanska bluza, opasa~ – i naravno, futrola s pi{to-qem. Na glavi nosi “titovku” s metalnom petokrakom. Sreti jeoko dvadeset{est godina. – Zlatoje ima oko trideset godina.Zlatoje nosi crn ka~ket, ostalo na wemu je sli~no kao na Sreti –i pi{toq naravno. – Mitar, preko trideset godina, na sebi imasme|e seqa~ke ~ak{ire, vunene ~arape, cokule, vojnu bluzu, opasa~ okome visi crna palica. Mitar ne trpi na glavi nikakvu kapu,“titovku” stavi samo kad mora, ina~e stalno je dr`i zadenutuza opasa~, kao upravo sada.

Sede na stolicama Zlatoje i Mitar. Stojan sedi na ivici stola,svoj ka~ket dr`i u ruci. Zlatoje je o naslon stolice oka~io svojukurirsku torbu.

Sreta hoda i stoji.

Zlatoje – ]ata vodi zapisnik, ru~no, olovkom.

SRETA: ...I onda, da zakqu~imo, da je akcija hvatawa i likvi-dirawa posledwih ~etni~kih bandi uspe{no zavr-{ena... Da je na{ drug Ilija pogin’o hrabro se bo-re}i... i...

ZLATOJE: I da je sahrawen uz sve po~asti koje dolikuju jednompalom borcu.

SRETA: Jeste. Je l’ se sla`ete sa ovim zakqu~kom?

SVI: Sla`emo se.

SRETA: Zapi{i ]ato.

ZLATOJE: Pi{em.

SRETA: Je l’ mo`emo da pre|emo na slede}u ta~ku?

STOJAN: Mo`e.

MITAR: Mo`e.

Zlatoje pi{e i klima glavom.

16 @eqko Karan

SRETA: Onda, slede}e. – Kao prvo da predlo`imo u komitet dapokojni Ilija bude posthumno odlikovan, – kojim od-likovawem, to neka odlu~e oni. Jel’ se sla`ete saovim predlogom?

SVI: Sla`emo se.

ZLATOJE: Da predlo`imo, kad se oni ve} nisu setili, negopobego{e posle sa’rane odma’, ko furije.

SRETA: Pi{i, Zlatoje, predlog za odlikovawe.

ZLATOJE: (Pi{e)Pi{em, predlog...

SRETA: I pre nego {to }e da odu, re~e mi Mladen iz komiteta,da obratimo pa`wu na, kako re~e, kontrolu delovawaCrkve. To zna~i da nad grobom ~asno poginulog komu-niste, n e m a opela. I re~e mi jo{ da “likvidiraniizdajnik ne sme da ima groba, kao i svi izdajnici idoma}i neprijateqi do sada.”

STOJAN: Tako je sve i ura|eno...

Stojan gleda ostale, jednog po jednog.

MITAR: Jeste, kol’ ko ja znam...

SRETA: Da l’ jeste? – [ta radi onaj pop ovih dana? Jel’ nekoobratio pa`wu na wega?

Zgledaju se me|usobno.

Mitar se kratko po~e{e po glavi.

SRETA: Nije. – Zna~i, mog’o je da izmakne kontroli i da ne{touradi, a da mi ne znamo.

STOJAN: Zna~i da od sada, posebno poo{travamo kontrolu de-lovawa Crkve u selu?

SRETA: Tako je. – Zna~i, nema verskih obreda, slu`be, ven-~awa, opela, slave – nema Boga! Ti Mitre, posebno daobrati{ pa`wu na popa Dragi{u. I svo wegovo kre-tawe i radwe da referi{e{ meni – ili ]ati, akonisam tu.

Mitar se kratko po~e{e po glavi. – Mitar, kad god ima nekiproblem, po~e{e se po glavi. [to je problem ve}i, intenzivnije se~e{e.

MITAR: ’O}u ja, al’ ne mogu sam da stra`ar~im pred crkvomdan-no} i jo{ da ga vijam po Glibu i koje – gde.

STOJAN: Nema nas dovoqno za tako ne{to.

Glib 17

ZLATOJE: ^ak i da se svi anga`ujemo, pa ne bi postigli.

STOJAN: [ta da radimo?

Razmi{qaju – Mitar se ~e{e po glavi. – Stojan lupka ka~ketompo kolenu.

MITAR: Da uzmemo kqu~eve od popa?

SRETA: To Mitre, da uzmemo kqu~eve i da mi lepo u crkvusmestimo otkupqenu letinu i re{ena stvar.

MITAR: I crkva zbrinuta i letina da ne ubu|avi.

ZLATOJE: I tako nemamo uslova za vaqano ~uvawe, a rodilo jevala...

SRETA: Rodilo je. – Jel’ se sla`ete?

SVI: Sla`emo se.

SRETA: Neko protiv?

Svi }ute.

SRETA: I do daqweg, ja kao Ilijin zamenik, vr{im vlast uselu.

SVI: Da, da – da.

SRETA: Protivnih nema. – To je za sad sve. Jel ima neko ne{tojo{ da ka`e, da doda?

STOJAN: Ne.

MITAR: Ja nemam.

ZLATOJE: Ni ja.

SRETA: Dobro. Onda, zatvaram sastanak. – Zavr{ava{, Zla-toje?

ZLATOJE: Zavr{avam.

Zlatoje dovr{ava zapisnik i pismo za komitet.

SRETA: Jutros idem ka ovamo i sve gledam okolo, ne vidimonog popa. Jel’ ga video neko od jutros?

STOJAN: Ja nisam.

ZLATOJE: Ni ja.

Mitar sle`e ramenima.

SRETA: Mitre, prona|i ga i dovedi mi ga u kancelariju.

MITAR: Ima da ga na|em, makar iz zemqe da ga iskopam.

SRETA: Kreni. – A ti, ]ato, pravo u komitet.

18 @eqko Karan

Mitar iza|e, pa preko sokaka, ode.

ZLATOJE: Evo, gotovo. Potpi{i pismo.

Sreta potpisuje.

ZLATOJE: I zapisnik...

Sreta potpisuje.

ZLATOJE: Stojane overi.

Stojan potpisom overava zapisnik.

Zlatoje uzima zapisnik i stavqa u svoju svesku, a svesku u ku-rirsku torbu.

SRETA: Pismo da preda{ sekretaru li~no i da sa~eka{ direk-tive napismeno.

ZLATOJE: Va`i dru`e stari.

Zlatoje prebacuje torbu preko ramena i polazi.

SRETA: I odma’ da po`uri{ nazad. Uzmi moju biciklu i ’ajd.

Zlatoje ode iza ku}e po bicikl.

Sreta najpre uzdahne, ~ekao je ovaj trenutak – nasamo sa bratom.

Dok razgovaraju, bra}a se skoro po pravilu ne gledaju u o~i. Za-pravo Sreta izbegava Stojanov pogled.

SRETA: Burazeru...

STOJAN: Ka`i, buraz.

SRETA: Ti se jo{ vi|a{ sa Jovankom?

STOJAN: Da. [to?

Zlatoje uzja{i bicikl i krene.

Sreta istr~i na vrata i vi~e za Zlatojem.

SRETA: Ej, i pitaj za name{taj za kancelariju!

ZLATOJE: O}u!

Zlatoje se odveze biciklom preko sokaka.

Sreta se vrati u kancelariju, jednu nogu stavi na hoklicu. Mi gagledamo u lice, o~ekujemo ne{to vrlo va`no.

STOJAN: I? – [ta sa Jovankom?

SRETA: Da pripazi{ malo na wu i wenu sestru Ilinku.

Stojan pogledom probode Sretu.

Sreta ne vidi taj pogled, ali ga i te kako ose}a.

MRAK

Glib 19

TRE]A SLIKA

Kod pose~enog Zapisa – oko podne.

Paw {to osta od pose~enog Zapisa i prostor oko wega. Na pawuje Dragi{ina crna, ko`na torba.

Dragi{a sedi na pawu i bri{e ~izme od blata.

Nailazi Ilinka, s kotaricom u ruci, prilazi Dragi{i.

ILINKA: O~e Dragi{a.

Ilinka se odmah prihvata brisawa Dragi{inih ~izama. Ilinkapru`a pa`wu Dragi{i, ne samo kao parohu, ve} i kao mu{karcu.

DRAGI[A: O, Ilinka ’ }eri.

Dragi{a se osvr}e, govori u poverewu.

DRAGI[A: Da ti odma’ ka`em – Opev’o sam i Jovana i Iliju. Tiobi|i grobove i vidi da nisam neki trag u `urbiostavio. Ako vide ili doznaju ove pustahije, te{komeni.

ILINKA: ’O}u o~e, o}u...

DRAGI[A: Strogo pazi da te niko ne vidi. Ovi su mnogo opasni.

ILINKA: ]u da pazim, o}u... ^ek’ jo{ ovo da otrem, da se nepozna ovo ciglansko blato. Kad bi videli, odma’ biznali ’de si bio.

Dragi{a se osvrne i primeti da neko iz daleka dolazi, brzo vadistvari iz torbe i gura ih Ilinki u ruke.

DRAGI[A: Dr`’ ovaj epitrahiq i kadionicu. Sakrij u tu kota-ricu. – Ide onaj...

Prilazi Mitar, dovikuje.

MITAR: Oo, pope, tu si!

DRAGI[A: A, gde bi bio? Moje se zna – sa narodom.

Mitar pri|e bli`e, se po~e{e po glavi.

MITAR: Ilinka, primi moje sau~e{}e za Iliju... Pogibe odizdajni~ke ruke...

ILINKA: Pogibe od bratske ruke... I ubi brata.

Dragi{a sevne o~ima na Ilinku kao znak da ne izaziva Mitra ipokrene drugu temu.

DRAGI[A: Od kako posekoste ovaj zapis, Glib se u crno zavija.

20 @eqko Karan

MITAR: [ta bre, bulazni{ pope?

DRAGI[A: Ti sigurno ne zna{, mlad si jo{...

MITAR: A, {ta to treba da znam?

DRAGI[A: Onaj koj’ pose~e Zapis il’ ne daj Bo`e, Crkvu ru{i –ne prolazi dobro u `ivotu.

Nailazi Bo`ana i zastaje.

MITAR: Da ne}e{ mo`da neku vraybinu da obaje{?

DRAGI[A: Tome se ogwi{te gasi i seme zatire. – A, za vas je tosamo hrastovina.

MITAR: I to dobra ’rastovina. Dali smo ga u varo{, da namodonud prate name{taj za kancelariju. – A ti sad ide{sa mnom, pravo u tu kancelariju.

DRAGI[A: [ta }u ja tamo? – Da osve{tam kancelariju?

MITAR: Nemoj da zajebava{, pope. Polazi, Sreta te tra`i. –Ima da ~uje{ {ta ima novo...

DRAGI[A: [ta to ima novo?

MITAR: Dogovoreno je da se u Crkvu napravi magaza, letina dase dr`i.

Dragi{a se prekrsti.

Bo`ana se prekrsti.

BO@ANA: Iju! Bo`e me sakloni. Pa, di }e vam du{a?

MITAR: (Bo`ani)Prvo }emo da na’ranimo telo. Za to treba magaza zaletinu.

Mitar pogleda Dragi{u ispod oka.

MITAR: A za du{u }e da se pobrinemo – polako...

Dragi{a se jo{ jednom prekrsti.

MITAR: Krstio se ti, ne krstio, to ti je {to ti je. – ’Ajd’polazi, Sreta te ~eka.

Nailazi Sreta, `uri.

MITAR: Sreto! – Evo, na{’o sam ga, k’o {to sam rek’o.

SRETA: Vodi ga u kancelariju i pri~uvaj mi ga tamo do ve-~eras.

BO@ANA: Sretene...

SRETA: Ne mogu sad, majko, `urim.

Glib 21

BO@ANA: Sretene, sine, jesi ti pri ~istoj svesti? – Letinu ucrkvu da...

SRETA: Ti se ne me{aj, nego gledaj ku}u!

BO@ANA: Aman, sine... zar da nam se ugasi ogwi{te?

SRETA: Idi i ~ekaj Miladina, ~ujem da je pu{ten, da se vra}a itreba da stigne.

BO@ANA: Moj Miladin.

SRETA: Jeste, tvoj Miladin. – @urim, nemam kad.

Sreta odjuri.

BO@ANA: Moj ~ovek mi se vra}a ku}i...

Bo`ana ode.

MITAR: ’Ajd’ polazi pope.

Mitar odvodi Dragi{u.

Ilinka sama, osvr}e se, muva po kotarici, pakuje epitrahiq ikadionicu.

Tiho nailazi Jovanka.

Ilinka se trgne kad primeti Jovanku.

ILINKA: Ju! – [to me upla{i...

JOVANKA: Re{ila sam. – No}as }u.

Ilinka se brzo prekrsti.

MRAK

22 @eqko Karan

^ETVRTA SLIKA

Mesna kancelarija – ki{na no}.

Sreta, Mitar, Dragi{a.

Povremeno, sevne poneka muwa, u daqini zatutwi poneki odjekgroma.

Dragi{a sedi na hoklici.

Sreta je uzeo iz Dragi{ine torbe “Sveto Pismo”, dr`i ga u ruci,sedi na stolici za stolom.

Mitar stoji i dr`i u ruci kwigu “Komunisti~ki manifest”.

SRETA: Vadi kqu~eve od Crkve.

Dragi{a mirno vadi sve`aw kqu~eva i stavqa na sto.

Sreta je ve} nervozan zbog Dragi{ine mirno}e i dostojanstvenogdr`awa. Re{io je da mu slomi dostojanstvo. Uzima sve`aw kqu-~eva i vrti ih oko prsta.

SRETA: Od sad tim zdawem upravqamo mi.

DRAGI[A: I da propovedate tamo? – Il’ da vam bude magacin?

SRETA: To vi{e nije tvoja briga.

SRETA: I sviwe }u da dr`im unutra, ako treba.

MITAR: (Podrugqivo)I sviwe spadaju u otkup.

DRAGI[A: Znam, sila Boga ne moli – Al’ Bog silu ne voli.

(Sreta ustane i udari Dragi{u po potiqku “Svetim Pismom”.)

SRETA: Jeb’o te Bog! – Od sad ovo tvoje Sveto Pismo vi{e neva`i. Ono {to sad va`i, to pi{emo mi.

Mitar ma{e kwigom “Komunisti~ki manifest”.

MITAR: Sad }emo da te prevaspitamo pope.

SRETA: Sad }e{ ti nama malo da ~ita{, na glas. – ’Ajde!

Mitar pru`a Dragi{i kwigu, ovaj prihvata.

DRAGI[A: Pro~it’o sam ja ovo, sinko, jo{ dok ti nisi ni sawaoda }e{ da stavi{ petokraku na ~elo.

SRETA: Nije ti to “ovo”! To je bre, Komunisti~ki manifest!Ej, bre!

DRAGI[A: Znam, to je va{e novo Jevan|eqe, raj na zemqi...

Glib 23

Sreta na svaku nagla{enu re~ lupi Dragi{u po glavi kwigom,“Sveto Pismo”.

SRETA: Ne}e{ t i da mi tuma~i{! I nema { t a da mi tuma~i{,nego da ~ita{! Naglas, ’ajde, da ~ujem.

DRAGI[A: (^ita)“... Istorija svakog dosada{weg dru{tva je istorijaklasnih borbi. Slobodan ~ovek i rob, patricij iplebejac, baron i kmet, cehovski majstor i kalfa;ukratko – ugweta~ i ugweteni stajali su jedan premadrugom u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, ~asprikrivenu, ~as otvorenu borbu – borbu koja se uvekzavr{avala revolucionarnim preobra`ajem celogdru{tva ili zajedni~kom propa{}u klasa koje su seborile.”

Sreta ustane, obi|e oko stola i pri|e sasvim blizu Dragi{i.

SRETA: Dobro, a sad, kao dobar |ak, ti }e{ da nau~i{ komu-nisti~ki manifest napamet, k’o O~e Na{. U nedequujutro da si ovde na proveru znawa. To }e da ti budedoma}i zadatak... Ne, Sveti zadatak.

DRAGI[A: Moj Sveti zadatak je da u~vrstim Boga u qudima.

Sreta tresne “Sveto Pismo” na sto i zamotava ga u stolwak.

SRETA: A moj sveti zadatak je da ubijem Boga u wima!!! – A,najpre }u da ga ubijem u tebi!"

DRAGI[A: Ko na nebo pquje, u lice mu se vra}a.

Sreta ovim smotuqkom udari Dragi{u, obori ga sa hoklice, izastola, na pod.

Dragi{i ispadne iz ruku kwiga.

Sreta nastavi da ga tu~e, ispadne mu kapa sa glave, udari Dra-gi{u smotuqkom jo{ tri-~etiri puta, onda podigne s poda svojukapu i preda smotuqak Mitru.

SRETA: Dr`i. – Ubij Boga u wemu.

Mitar tu~e Dragi{u koji le`i na podu zgr~en, ubrzo se zamori.

Sreta name{ta svoju frizuru i stavqa kapu na glavu.

U Mitrovim rukama popusti stolwak, “Sveto Pismo” padne napod, raskupusano.

MITAR: Uh!... Nisam znao da se ovako ubija Bog... Uhh...

Sreta se sagne i uzme tu kwigu “Sveto Pismo” , zagleda, smi{qauvredu.

24 @eqko Karan

SRETA: Ide zima, a nemamo drva za potpalu.

Mitar, zadihan, prihvata izrugivawe, ali neve{to.

MITAR: [ta }e{, moramo da se snalazimo.

SRETA: Dobro si pro{’o, pope. A kad mi stignu “Sabrana delaMarksa i Engelsa”... – Jel’ zna{ Mitre kol’ka je tokwiga?

MITAR: Ne znam.

SRETA: Video sam je jednom u komitetu, k’o cepanica...(Pokazuje rukama)...Ovako debela.

MITAR: Auu!?

SRETA: Pa kad je uvijem u dupli ~ar{av, tek onda si ga najeb’opope.

Mitar nogom mune Dragi{u.

MITAR: Di`i se.

Dragi{a se polako na kolenima dovla~i do hoklice.

SRETA: Nedeqom ujutro da mi se javqa{ ovde. –

DRAGI[A: Nedeqom?

SRETA: Ili }e{ malo u Hrastova~u da pravi{ ciglu.

MITAR: Da zna{, korisniji bi bio tamo, nego da se mi mlatimoovde sa wim.

SRETA: Nee, nego ovde. – Da mi ~ita. [to ja da se mu~im, kad onba{ lepo ~ita.

MITAR: Di`i se i sedi tu.

Dragi{a se pridigne s poda i sedne na hoklicu.

Mitar ode do stolice i sedne da slu{a.

Sreta uhvati Dragi{u za uvo i povu~e mu glavu nani`e, ka podu.

SRETA: Uzmi tu svetu kwigu sa poda. Kako si smeo da jeispusti{?

Dragi{a uzima kwigu “Komunisti~ki manifest” s poda, poredhoklice.

Sreta pusti Dragi{ino uvo i sedne na stolicu za stolom.

SRETA: ’Ajde – Da ~ujemo.

MRAK – SVETLOSNA PROMENA

Glib 25

SLI^ICA – UMETNUTA

Hrastova~a, pored mo~vare – ista ova, ki{na no}.

Tek poneka muwa i slaba tutwava groma.

Sasvim u dubini levo, o zemqu tresnu a{ov i motika, Jovankazadihana, pretr~i s leva na desno. Odmah zatim, sa desne strane,Jovanka dovla~i dvokolice i ostavqa ih na sredini, svla~i sadvokolica {iroku dasku i postavqa je kao kosu rampu, i dvo-kolice nagne nakoso. Odmah odjuri levo, dohvati krajeve debqegkonopca i vu~e na desno. – Vu~e Jovanovo telo koje le`i na le|ima.

Sredinu konopca je prometnula preko grudi Jovanovog tela iispod oba pazuha, a krajeve konopca dr`i preko svog levog ramena ivu~e.

JOVANKA: Zlotvori te u jamu baci{e ko pseto... I o~i ti isko-pa{e, krvnici... Al’ nisi ti bez svojte...

Jovanka dovla~i telo do dvokolica i navla~i ga na dvokolicepreko kose rampe – daske.

JOVANKA: ...Ima ko da te oplakuje i da te sa’rani...

Jovanka ispravi dvokolice vodoravno.

JOVANKA: ...Ide{ ti kod tvoga brace Ilije, ne da tebe tvojaseja...

Jovanka otr~i levo, brzo pokupi a{ov i motiku, donosi i stavqaih na dvokolice.

JOVANKA: Bez groba da le`i{... Ne dam... Ne dam!

Jovanka energi~no odvla~i dvokolice na desno.\

MRAK – SVETLOSNA PROMENA

26 @eqko Karan

^ETVRTA SLIKA – NASTAVAK

Mesna kancelarija – ista ova, duboka no} s ki{om.

Sreta na stolici spava oslowen o sto.

Mitar spava na stolici.

Dragi{a sedi na hoklici i ~ita, primetno umoran.

DRAGI[A: ... Komunisti preziru prikrivawe svojih pogleda inamera. Oni izjavquju otvoreno da se wihovi ciqevimogu posti}i samo nasilnim ru{ewem ~itavog dosa-da{weg dru{tvenog poretka. Neka vladaju}e klasedrhte pred komunisti~kom revolucijom. U woj pro-leteri nemaju {ta da izgube osim svojih okova. Adobi}e ~itav svet.

Na kraju ~itawa, Dragi{a zalupi kwigu.

Sreta i Mitar se trgnu, probude se.

MRAK

Glib 27

PETA SLIKA

Mesna kancelarija, sokak ispred kancelarije – jutro.

Sreta, Sredoje, zatim Stojan i Mitar, kasnije Jovanka i Ilinka.

Sredoju je oko ~etrdeset godina. Uvek je u {iwelu i sa pu{kom oramenu.

Sreta sam, napu{ta kancelariju.

Iz dubine sokaka dotr~i Sredoje, sav usplahiren.

SREDOJE: Sreto, lo{ glas ti donosim.

SRETA: [ta je sad? – Taman sam po{’o da spavam.

SREDOJE: Nema spavawa, Sreto, raskopana jama, tela nema.

SRETA: [ta pri~a{? Koja jama?

SREDOJE: Pa, zna{ bre, koja jama... ’De smo ga zakopali...

Sreta se trgne, kao oparen.

SRETA: Nemoj da ... U sunce ti `arko! – Pa, kad si primetio?

SREDOJE: Jutros u obilasku, rano, kad sam mew’o stra`u. Vidi sesve`e raskopano, no}as...

SRETA: Pa, ko je mog’o da zna gde je zakopan?

SREDOJE: Samo ti, ja i Mitar znamo. Ni tvoj Stojan ne zna. –Ili si mu reko?

SRETA: Taman posla! – Zovi Mitra, nije daleko odmak’o. –Mitree!

SREDOJE: Mitree!

Sreta i Sredoje ma{u rukama Mitru.

SRETA: ’Ajmo unutra, brzo.

Ulaze u kancelariju.

SREDOJE: Ma, onaj pop je sigurno...

SRETA: Ma, jok, bio je ovde celu no}.

Dolazi Stojan.

STOJAN: Zdravo...

SREDOJE: (Preko voqe)Zdravo.

Sreta napeto }uti, umesto pozdrava, samo klimne glavom.

STOJAN: ... [ta ste se namr~ili? – Ne{to ne vaqa?

I Stojan postaje napet, shvata da je ne{to jako ozbiqno.

28 @eqko Karan

Sti`e, dotr~i Mitar.

MITAR: [ta je, {ta me vi~ete? [ta je po{lo naopako?

SREDOJE: Raskopana jama a tela nema.

MITAR: Kakvo telo? Kakva...

SRETA: Onu mrcinu je neko iskop’o i odneo.

MITAR: U, sunce ti `arko!

STOJAN: U, bre...

SREDOJE: Tragovi kola vode do grobqa, a odatle u selo.

SRETA: Koja kola? Kakva kola?

SREDOJE: Pa, reklo bi se, ova ciglarska, na dva to~ka, za qudskusnagu.

SRETA: A-ha.

STOJAN: Da nije pop Dragi{a...

SRETA: Nije mog’o, bio je tu celu no}.

MITAR: Tu je bio...

Napeto razmi{qaju.

SRETA: Sredoje, dovedi mi Trailovi}ke.

SREDOJE: Jovanku i Ilinku?

SRETA: Wih. – Odma’.

Sredoje polazi i ode trkom.

SREDOJE: Odma’.

STOJAN: Ne misli{ vaqda da su one...

SRETA: Ne mislim, nego sam skoro siguran. – Nema ko drugi.

STOJAN: Pa, zar snaju da napada{?

SRETA: U partiji nema familijarnosti.

STOJAN: Pa to je samo devojka, {ta ona...

SRETA: [ta, “samo devojka”? I sam zna{ da su devojke i pu{kenosile i na tenkove i{le.

Neizvesnost, razmi{qawe.

STOJAN: Da mi ostavimo to k’o da se ni{ta nije desilo. Nikone}e ni da zna...

SRETA: Ne mo`e, neko ve} zna, ~im je iskop’o mrcinu.

MITAR: Pa, jes’.

]ute, zgledaju se, nervoza raste.

Glib 29

SRETA: Ovo mora da se istra`i – do pojedinosti. – Sve – Ko jeu~estvov’o, kako – i gde je sad to truplo.

MITAR: Sve }e da saznamo i to brzo. Glib je malo selo, nema nisto ku}a, pa taman da svaka ku}a ima ciglarska kolica,al’ nema.

STOJAN: A, kol’ko ku}a ih ima?

Mitar se ~e{e, prise}a se.

MITAR: Jedanaes’ – dvanaes’. – Jo{ bi lak{e bilo da su tragoviod taqiga, samo ~et’ri ku}e imaju volove.

SRETA: Da, al’, kako Sredoje ka`e, nisu taqige.

Sredoje privodi Jovanku i Ilinku.

SREDOJE: Evo ih, – obe.

ILINKA: Dobar dan.

STOJAN: Zdravo...

MITAR: ]e da vidimo da l’ je dobar...

SRETA: Jel’ znate za{to ste ovde?

Ilinka sle`e ramenima, upla{ena je.

Jovanka je smirena.

JOVANKA: Ona ne zna. – Ja znam.

SRETA: Zna~i, ti zna{... A, {ta zna{?... I kako ona ne zna?

JOVANKA: Lepo, ni{ta joj nisam kazala.

SRETA: Ilinka, ’de si bila no}as i {ta si radila?

ILINKA: Ku}i, ’de bi bila no}u. I spavala sam, {ta bi drugo...

JOVANKA: Lepo ti ka`em, ne zna Ilinka ni{ta.

Sreta pogleda svakog ponaosob i na kraju Ilinku.

SRETA: Ilinka, iza|i napoqe. – Sredoje...

Ilinka izlazi, Sredoje je prati i napoqu stoji uz wu.

SRETA: A, gde si ti bila no}as i {ta si radila?

JOVANKA: U Hrastova~i, izme|u mo~vare i krivog hrasta. Isko-pala sam mog brata Jovana i sa’ranila ga pored na{ihpokojnih, uz Iliju.

Svi se iznenade, svako na svoj na~in. Blenu u Jovanku.

SRETA: Sama?

JOVANKA: Sama.

SRETA: A, znala si za naredbu da neprijateq naroda ne sme daima grob? – Da ne sme da se pita za wega?

30 @eqko Karan

JOVANKA: Znala sam.

SRETA: Pa, kako si smela da se drzne{?...

JOVANKA: Jer ta naredba nije od Boga. I kazna koja mi sledi, odtebe je, nije od Boga. Tu kaznu }u lak{e da nosim, negokaznu od Boga.

SRETA: Je l’? Jo{ }e{ da mi propoveda{ tu?

JOVANKA: Samo govorim istinu.

SRETA: Ti jedina si se na{la da prkosi{! I nije te stra’.

JOVANKA: I drugi bi to za svoje ro|ene u~inili. – To je ja~e odstraha, jer brat je brat, bio on partizan ili ~etnik.

SRETA: Zna~i, tako.

JOVANKA: Tako, iskopala sam brata i videla sam – mrtvom ste muo~i iskopali...

SRETA: ]ut’ more!

Sreta krene da udari Jovanku.

Stojan zadr`i Sretinu ruku.

JOVANKA: ...Krvnici!

STOJAN: Nemoj da te |avo nosi...

SRETA: T i }e{ meni...

STOJAN: J a }u da ti ka`em da si preter’o. Mi komunisti nebijemo `ene i ne vadimo o~i mrtvima.

Sreta navaquje na Jovanku.

SRETA: La`e ku~ka!

Mitar se pridru`i Stojanu da zadr`e pobesnelog Sretu.

MITAR: Aman Sreto, {to je mnogo, mnogo je. Priznala je lepoi sad da vidimo {ta }emo. – Al’ mirne glave.

SRETA: To se re{ava po kratkom postupku.

STOJAN: Nema vi{e “po kratkom postupku”! Pro{lo je to.

Stojan i Mitar malo smire Sretu, postave ga u stolicu.

MITAR: Sedi malo smiri se.

STOJAN: Jesi ne{to rekla Ilinki?

JOVANKA: Ni{ta. Ni{ta joj nisam rekla.

STOJAN: Neka tako i ostane, da joj ni{ta ne ka`e{.

Sreta krene napoqe.

SRETA: ^ekajte tu, da niko ne izlazi.

Sreta iza|e napoqe do Ilinke i Sredoja.

Glib 31

SRETA: Ti Ilinka mo`e{ da ide{. – Ajde, {ta ~eka{?

Ilinka ode.

SRETA: Sredoje, hitno da spremi{ jednu posebnu samicu, }e-liju u logoru.

SREDOJE: Za...(Sredoje pokazuje glavom na kancelariju, misle}i naJovanku)

SRETA: Aha. Kreni odma’. – I – ~ekaj. – Ti mi za wu li~noodgovara{. S nikim da se ne vi|a, s nikim da nerazgovara. Jasno?

SREDOJE: Jasno.

Sredoje ode trkom, Sreta se vrati u kancelariju.

SRETA: Do daqweg, Jovanka da se pritvori u Hrastova~u.Mitre...

STOJAN: Za {ta, bre, u logor? ^ekaj malo...

SRETA: Ja sam vlast u selu! I ovde se slu{a moja re~.

MITAR: Stojane, mora{ da s’vati{ da je ovo preozbiqna stvar,obra~un sa doma}im izdajnicima jo{ nije zavr{en,jo{ traje borba...

SRETA: Vlast ima da sprovodi zakone, a ako to ne radi ondanije nikakva vlast.

MITAR: Odluke komiteta su ovde zakon, a ko ne po{tuje zakontaj je reakcionar i ide na sud... Ma, {ta ti ja pri~amkad ti to zna{ boqe od mene.

STOJAN: Znam... Sve ovo mo`e da pro|e lepo, da niko ne sazna.

SRETA: Mo`e{ da garantuje{?

Stojan pogleda Jovanku.

STOJAN: Mogu.

SRETA: Kako?

STOJAN: Tako {to }u ve~no da budem sa Jovankom, dok nas smrtne rastavi, svi znate da smo se verili.

SRETA: I t o sad ima da odobri i da re{i komitet.

STOJAN: [ta t o da odobri? [ta da re{i?

SRETA: To. – Tvoju zajednicu sa Jovankom. – Da l’ mo`e ko-munista sa reakcionarkom... I celu ovu stvar da re{i,a dotle, ima da se izoluje, da se sprovede u logor. Daimamo telefon, odma’ bi’ zvao tamo, al’ ovako – dodaqweg u Hrastova~u.

32 @eqko Karan

MITAR: Stojane, ka`em ti, prevelika je ovo stvar za nas, da jemi re{avamo. To mora komitet da re{i. – A dotle...

Sreta krene napoqe.

SRETA: (Stojanu)Ako imate jedno drugom {ta da ka`ete nasamo...

SRETA: Mitre, do|i ovamo.

Sreta i Mitar iza|u napoqe, za to vreme verenici se opra{taju.

Stojan polako pri|e Jovanki, zagrli je sasvim ne`no, zatim sve~vr{}e i ~vr{}e. Jovanka spontano prihvata zagrqaj, svesna davi{e ne}e videti Stojana.

Stojan bi zaplakao, urliknuo, no samo guta suze.

MITAR: Ako se pro~uje da su mu iskopane o~i, ne}e da budedobro. Sad je najboqe da ostane u porodi~noj grob-nici. I da se ne ~a~ka vi{e.

SRETA: Da je preda{ Sredoju li~no, da je stavi u samicu. Nesme nikog tamo da vidi, niti da je vide.

MITAR: Znam, da ne ispri~a nekom...

SRETA: Sve zna{... kad pri|e{ Hrastova~i, stavi joj neki yakpreko glave da je ne prepoznaju. – A grob... Kad je ve}tako, neka ostane tako, al’ grob ne sme da se obele`i,ne sme da pi{e ime. To da ka`e{ Ilinki i da je dr`i{na oku.

MITAR: Budi bez brige.

SRETA: Dobro. ’Ajmo sad.

Mitar i Sreta se vra}aju u kancelariju.

STOJAN: Ja }u da te izvadim. Ne mo`e to tako. Ne dam te...

JOVANKA: Ne brini ti za mene... I ~uvaj se... ^uvaj se od greha.

Ulaze Sreta i Mitar, prekinu ih.

SRETA: ’Ajde, Mitre, vodi je.

Mitar prilazi Jovanki, pogledom tra`i od Stojana da pustiJovanku. Stojan popu{ta, dr`i Jovanku za ruku dok ih Mitar nerastavi.

Mitar odvede Jovanku.

Sreta i Stojan sami. Stojan pogledom probada Sretu.

Sreta ne mo`e da izdr`i taj pogled.

SRETA: Idem da spavam.

MRAK

Glib 33

[ESTA SLIKA

Mesna kancelarija, sokak ped kancelarijom – predve~erje.

Stojan, zatim Zlatoje, pa Sreta.

Stojan je sam u kancelariji. Sedi za stolom, prebira po papirima,ne mo`e da se koncentri{e, ostavqa papire, razmi{qa.

Zlatoje – ]ata, sokakom iz dubine, pristi`e na biciklu, prolazii ostavqa bicikl iza kancelarije, zatim, ulazi u kancelariju. Nalicu mu je sme{ak zadovoqstva.

Na Zlatojevoj glavi je novi, ko`ni ka~ket.

ZLATOJE(“]ATA”): Zdravo Stojane!

Kad ]ata spazi zabrinutog Stojana, splasne mu sme{ak.

Stojan, bez izraza na licu poluodsutan, progovara posle kra}epauze.

STOJAN: Zdravo Zlatoje.

ZLATOJE: [ta sad ne vaqa?

STOJAN: Jovanka je u Hrastova~i...

ZLATOJE: Kako to misli{, u Hrastova~i?

Stojan ga gleda tupo, ne zna {ta }e re}i.

ZLATOJE: Sprovedena?... Pritvorena?

Stojan klima glavom.

ZLATOJE: Sunce mu `arko, pa, za{to? [ta se desilo?

STOJAN: Ne staj mi na muku ]ato, ne znam ni sam {ta }u. – Amoglo je sve da pro|e k’o da se ni{ta nije desilo.

ZLATOJE: Ama, {ta se desilo?

STOJAN: Jovanka iskopala Jovana i premestila ga u porodi~nugrobnicu.

ZLATOJE: A – uu! Sunce ti... Pa, kako je uop{te znala gde jezakopan, kad ni ja ne znam? Jesi ti znao?

STOJAN: Ne.

ZLATOJE: I {ta sad?

STOJAN: I sad bi moglo da se ni{ta ne sazna i da ne puknebruka i ribawe u komitetu...

ZLATOJE: Kako?

STOJAN: Lepo – Da se odma’ o`enim Jovankom k’o {to smo iplanirali, da je dr`im uz sebe i pazim da ne...

34 @eqko Karan

ZLATOJE: Zvu~i razumno... A, da nije malo kasno za to?

STOJAN: Nije. – Nego Sreta navalio da se sili, da isterujezakone... A i wemu }e da se obije o glavu kad ~uju ukomitetu da je dozvolio da se ovako ne{to desi.

ZLATOJE: Stvarno, nije smelo da se desi – A desilo se...

Stojan i ]ata malo po}ute, razmi{qaju.

ZLATOJE: A, jesi siguran da mo`e{ da je ubedi{ da ne progovarao tome?

STOJAN: Garantujem ]ato, garantujem `ivotom...

Ulazi Sreta – naspavao se, jo{ je zabrinut.

SRETA: Zdravo ]ato, {ta ima novo u komitetu?

ZLATOJE: Zdravo. – Ja evo, ~uh da ovde ima ne{to novo, {to nijesmelo da se desi.

Sreta odmeri obojicu i shvati da je Stojan ispri~ao Zlatoju ode{avawima oko Jovanovog groba.

SRETA: A eto, desilo se. – Ne brini, sve }u ja to da sredim...[ta nam donosi{ iz komiteta?

ZLATOJE: Za tebe li~no, usmena preporuka da malo obuzda{svoje strasti. – Komunisti se ne rukovode strastima,nego partijskom idejom.

SRETA: Ja?- Da obuzdam strasti? – A otkud oni znaju da se ja“rukovodim strastima”?

ZLATOJE: Ozna sve dozna. – Zar si mislio da ovde u Glibu nemaozna{a?

SRETA: ([okiran)– Ti?

I Stojan se iznenadi.

Zlatoje potvrdno klimne glavom, vadi i poka`e legitimaciju.

ZLATOJE: I da pripazi{ malo na svoje postupke. – Ni{ta ishi-treno da ne preduzima{.

Zlatoje izvadi dva pisma iz torbe i jedno pru`i Sreti – ovajprihvata jo{ u {oku.

ZLATOJE: Ovo ti je tvoje postavqewe za politi~kog komesara uGlibu sa preporukom da za zamenika postavi{ Stojana.

Zlatoje pru`a drugo pismo Stojanu – ovaj prihvata pomalo zbuwen.

ZLATOJE: Tebi Stojane poziv, da se javi{ u komitet. [aqu te nakurs za politi~ke komesare.

Glib 35

Sreti o~igledno ne prija Stojanovo politi~ko napredovawe.

Stojan i Sreta ~itaju svaki svoje pismo.

ZLATOJE: Usput, video sam spisak pre`ivelih logora{a iz Cr-venog krsta. – I va{ otac Miladin je na spisku, vra}ase iz zarobqeni{tva.

Stojan se iskreno obraduje i ponada se da }e otac mo`da pomo}ida izbavi Jovanku iz Hrastova~e.

STOJAN: Jel’? A, kad?

SRETA: I ja sam ne{to na~uo... Stvarno, kad dolazi?

ZLATOJE: Ne znam, nisam siguran. – Ako je kren’o onim jutarwimvozom iz Beograda, sad bi bio u Krsni.

STOJAN: To zna~i da bi do jutra mog’o da bude ovde.

ZLATOJE: Sreto, nemoj da obruka{ oca. – Jesi pro~it’o re{ewei preporuku?

SRETA: Aha, da, jesam. Pa, dobro. – Imenujem Stojana za svogzamenika. – Po preporuci.

ZLATOJE: A, odakle si na~uo da ti dolazi otac?

SRETA: Od Brane kamionyije, ju~e kad je do{’o da tovariciglu.

ZLATOJE: A-ha... Vidi to oko Jovanke da se re{i mirno, bez{irewa glasina.

STOJAN: Da. – Mora da na|emo neko re{ewe, bez galame.

SRETA: Kako? – Da joj se sudi tajno?

ZLATOJE: Sreto, sad vi{e nema ni tajnih ni prekih sudova...

SRETA: Znam, bre... Nisam mislio... Nego... ]u da smislimne{to.

ZLATOJE: Vidi {ta }e{... I ne zaboravi – Ozna sve dozna. –Hvala za bicikl. Malo `uqa sedlo kad du`e vozi{,ina~e dobro ide.

Zlatoje pogledom ohrabruje Stojana da insistira na svom pred-logu u vezi Jovanke.

ZLATOJE: ’Ajd zdravo. Odo’ ja da malo odmorim.

Zlatoje ode, Stojan i Sreta sami.

STOJAN: Sreto, da mi napravimo kao da se ni{ta nije desilo.Da izvadimo Jovanku iz Hrastova~e, da se ona i javen~amo odma’ i da Jovanka bude stalno uz mene. – I jaodgovaram za wu.

36 @eqko Karan

SRETA: ^ime garantuje{ da }e Jovanka da }uti do groba?

STOJAN: Svojim `ivotom ti garantujem!

Gledaju se kratko u o~i.

STOJAN: Burazeru, i tebi odgovara da se ovo zata{ka.... [ta }eda ka`u u komitetu, {ta }e Mladen da ka`e kad sazna{ta se desilo. Lepo ka`e ]ata “nije smelo da se desi”.Pa kad nije smelo, lepo - nije se ni desilo.

SRETA: Ali desilo se i Jovanka previ{e zna.

STOJAN: A, ti bi sad da je u}utka{? – Kako? Ka`i mi samo kakosi smislio da je u}utka{?

SRETA: @ensko je to. @eni nije za verovati....

STOJAN: A? @ensko? Jedino `ensko koje ti se nije dalo, pa sadbi da se sveti{?

SRETA: Burazeru, pazi {ta pri~a{!

STOJAN: Da mi nisi brat i da te ne znam, ne bi’ ti ovo ni rek’o.– Nego znam te. I znam jo{ {ta znam. – Spopad’o si je,rekla mi je.

SRETA: Eto, i `eni da veruje{...

STOJAN: Hteo si da je ima{. – Nisi mog’o da je ima{, Jer se nijetebi obe}ala! – Smetali ti wena bra}a, Ilija i Jovan.

SRETA: ]ut!!(Hvata i vadi pi{toq iz futrole)

Stojan prilazi Sreti, unosi mu se u lice.

STOJAN: Nisu ti je dali tako nakrivo nasa|enom! Jovanu si o~iiskopao, mrtvom da mu se osveti{!

Sreta nasloni pi{toq na Stojanove grudi, cev uperena ka Sto-janovoj bradi.

SRETA: Umukni!!

STOJAN: Sad ti vi{e ne smetaju. Sad ti ja smetam. ’Ajde – Ajdeubij i mene! Iskopaj o~i i meni!! – Da te ne gledam vi{e!

Sreta se trese od besa, skoro da }e povu}i oroz... kona~no se trgnei urliknuv{i, sna`no odgurne Stojana ka vratima.

SRETA: Uuuuuhh! – Sunce ti jebem `arko! ]e da vidi{ ti!...

Stojan otetura napoqe – ode.

Sreta dah}e od besa. U besu mu sine paklena ideja.

SRETA: E, sad }u da je imam. Ne zvao se ja Sreta – Politi~ki!

MRAK

Glib 37

SEDMA SLIKA

Ku}a Bo`anina – kasno ve~e, no}.

Stojan i Bo`ana kod ku}e.

Sto, dve stolice, na zidu ogledalo, iznad ogledala dr`a~ zakandilo (O~igledno je ogledalo zamenilo ikonu).

Stojan sedi za stolom, jede ali – “jelo jede wega”.

Bo`ana prinosi bokal s vodom i ~a{u, stavqa na sto. Bo`ana,kao svaka majka, poznaje svog sina.

BO@ANA: Koja muka sine?

STOJAN: Sreta...

BO@ANA: Eh, oduvek ste se slagali ko rogovi u vre}i. – Uvek jehteo da bude glavni kao stariji, al’ sve na silu. A, tisi od malena bio bistriji, pametniji i {kola ti jelako i{la...

STOJAN: Znam, ti majko mo`e{ samo da me te{i{, al da meute{i{, ne mo`e{. Ovo sad mo`e da re{i samo ko-mitet.

BO@ANA: [ta?

STOJAN: Ne mogu da ti ka`em... Neke stvari... Mnoge stvarimoraju da ostanu tajna.

BO@ANA: Samo ne{to tajite, skrivate... Od koga?

STOJAN: Od sebe samih, izgleda mi.

BO@ANA: Mnogo je zla u~iweno u zadwe vreme. I to, svoj svome~ini.

STOJAN: Majko, moram sutra u komitet i to rano ujutro.

BO@ANA: Dobro... I to je ne{to tajno?

STOJAN: Ma, ovo nije. Dobio sam poziv. [aqu me na kurs zapoliti~ke komesare.

BO@ANA: A Sreti krivo i posva|ali ste se?

STOJAN: Posva|ali smo se – ali zbog Jovanke... – A, nije mupravo ni to, {to me {aqu na kurs.

BO@ANA: A {to sad, zbog Jovanke?

38 @eqko Karan

STOJAN: Sproveo je Sreta u Hrastova~u... I... nemoj da mepita{ ni{ta, idem sutra u komitet da to re{im...

BO@ANA: I – ju! Pa, za{to? [ta je ona mogla da uradi takostra{no da bi...

STOJAN: Ma, uradila je ne{to... [to nije smela i... Mo`e sve toda se zaboravi i da niko ne zna.

BO@ANA: Bre, deco znala bi da vas posavetujem i da vas pomirimda ste k’o i svi drugi, al’ vi ste sad vlast. – Kad decauzmu vlast u ruke... – E, onda ne znam...

STOJAN: Zapeo da se sveti, eto {ta je!

BO@ANA: Znam. – Uvek ti je zavideo kad ne{to uspe{... – Mi-sli{ da to mogu da re{e ovi va{i – odozgo?

STOJAN: Mora da re{e. Mora da je izbave odande.

BO@ANA: E, onda odspavaj, pa ujutro lepo tamo...

STOJAN: Ne mogu da spavam...

BO@ANA: Samo ti lezi, a san }e da do|e ve}, sam od sebe.

STOJAN: Ponekad mi do|e da ga ubijem, – il’ da se ubijem.

Bo`ana spusti ruke na Stojanova ramena.

BO@ANA: Kad ode{ sutra tamo, gledaj da tamo i ostane{... Vasdvo’ica ovde – ne mo`ete zajedno.

STOJAN: ’O}u al’ sa Jovankom. Bez we...Meni nema mesta, nigde.

BO@ANA: Ajd’ da legne{. – Jutro je pametnije od no}i.

MRAK

Glib 39

OSMA SLIKA

Samica u Hrastova~i.

Jovanka, Sreta, Sredoje.

Jedna klupa i jedna kibla.

Jovanka sedi na klupi.

Ulaze Sreta i Sredoje.

Jovanka naglo ustane.

Sreta je bez bluze, samo u ko{uqi u`agrio je o~ima.

Sredoje nema pu{ku, dolazi Jovanki iza le|a.

SRETA: Ne boji{ se da prkosi{ vlasti. A?

JOVANKA: [ta ho}e{?

SRETA: Da vidim da l’ se sad boji{. Oduvek mi prkosi{...

JOVANKA: Znam za{to si do{’o. Vidim ti iz o~iju. – I ne bojimte se.

SRETA: Sad }emo da vidimo.

Sreta uhvati Jovanku obema rukama za grudi.

JOVANKA: Gade!! Sve {to dodirne{ ti oskrnavi{!

SRETA: Tebe }u sa zadovoqstvom...

Sreta gurne Jovanku ka Sredoju i brzo otkop~ava opasa~ na pan-talonama i {lic.

SRETA: ... Dr`i je!

Sredoje uhvati Jovanku za nadlaktice s le|a i dogura je do klupe.Tu je polo`i na klupu pole|u{ke.

Sreta uhvati Jovankine noge i kleknuv{i postavi svoje teloizme|u wih.

JOVANKA: Silom se sili{ silni~e, od tvoje sile }e{ i dacrkne{!

SRETA: Sad }e{ ti da oseti{ silu.

Sreta penetrira u Jovanku.

Jovanka trgne telom.

JOVANKA: (Prigu{eno, kroz zube)A – aa.

MRAK

40 @eqko Karan

DEVETA SLIKA

Ku}a Bo`anina, sokak pred ku}om – jutro.

Stojan, Bo`ana, zatim Sredoje, pa Miladin.

^uje se petao iz daqine.

Na stolu ~inija sa ka~amakom, malo sira, dve kri{ke hleba iupravo ispra`wen tawir.

Stojan ustaje od stola, bri{e usta, zatim odlazi do ogledala nazidu i ~e{qa se.

Bo`ana mu sprema zamotuqak hrane za put u varo{. /sir, barenajaja i vo}e.

Bo`ana pru`a Stojanu zamotuqak.

Stojan prihvata i stavqa u torbu koja mu visi preko ramena.

BO@ANA: Evo, da ti se na|e usput.

STOJAN: Znam {ta }u da im ka`em, samo da stignem {to pre..

BO@ANA: Eto, vidi{ da je jutro pametnije od no}i.

Stojan kratko zagrli Bo`anu, pa krene.

STOJAN: I nemoj da prosipa{ vodu za mnom.

Stojan izlazi iz ku}e na sokak, `uri.

Nailazi Sredoje, s pu{kom o ramenu, o~igledno tra`i ba{ Sto-jana.

SREDOJE: Stojane, stan’ da ti ka`em ne{to... Ovaj...

STOJAN: Govori brzo, `urim.

SREDOJE: Pa, kako da ti ka`em...

STOJAN: ’Ajde govori, `urim u komitet.

SREDOJE: Pa... Jovanka...

STOJAN: [ta Jovanka?

Stojan napet “kao struna”.

SREDOJE: Jutros u Hrastova~i, u kupatilu...

STOJAN: [ta bre? Govori!

SREDOJE: Na{li je obe{enu...

STOJAN: I – jao!

Stojan potr~i i na sokaku, projuri nedaleko od oca Miladinakoji upravo dolazi.

Glib 41

Pantalone, opasa~ i ko{uqa na Miladinu su delovi ameri~keradne vojne ode}e, a bluza ruska, vojna.

Miladin malo te`e kora~a desnom nogom. Miladin se osvr}e zaStojanom.

Sredoje vidi mimoilazak oca i sina, ali se ne usu|uje da im skrenepa`wu; uostalom, Stojan je tako muwevito odjurio... Sredojedo~ekuje Miladina.

SREDOJE: Miladine, jesi to ti?

MILADIN: Ja sam. A ti be{e Sredoje, jel tako?

SREDOJE: Jeste, Miladine. Dobro ti nama do{’o.

Sredoje pru`a ruku, Miladin prihvata, rukuju se.

MILADIN: Pa, da ka`em, boqe te na{’o. – [ta }e ti ta pu{ka?

SREDOJE: Pa, ja sam stra`ar u Hrastova~i, na ciglani.

Sredoje se koleba da mu ka`e, ne{to o doga|ajima u toku.

MILADIN: Pa, {ta sad ~uva{, od koga ~uva{?

SREDOJE: ^uvam one {to tamo rade.

MILADIN: Aha, Nemce, zarobqenike?

SREDOJE: Jok. – Doma}e neprijateqe naroda i jo{ kojekakve.

Miladin se prekrsti.

Sredoje htede ne{to da ka`e ali samo se naka{qe.

MILADIN: ’Teo si ne{to da mi ka`e{?

Sredoje vidi da mu Miladin skoro ~ita misli, ali se brzo snalazi.

SREDOJE: Ni{ta, nego se mislim, kol’ko dugo si bio u zarobqe-ni{tvu?

MILADIN: Skoro ~et’ri godine.

SREDOJE: A, gde?

MILADIN: U Mauthauzenu.

SREDOJE: [ta je to?... Gde je to?

MILADIN: To ti je ne{to k’o sad ova ciglana, logor, samo mnogogore. – U Austriji je to.

SREDOJE: Aha... Dobro si ti nama `iv... Ni{ta, ’ajd ti tvojojBo`ani.

MILADIN: Ajd’ zbogom.

Miladin krene svojoj ku}i.

SREDOJE: Ajd...

42 @eqko Karan

Sredoje je jo{ na kratko tu, ispred ku}e Miladinove, razmi{qakako }e i kome da javi za tragediju, zatim ode.

Miladin ulazi u svoju ku}u.

Bo`ana je u drugoj prostoriji.

Miladin zagleda sobu – trpezariju, pogledom tra`i uspomene,promene... Spazi ogledalo na mestu ikone koje sada nema – ostao jesamo dr`a~ za kandilo iznad ogledala... Miladin se prekrstiispred ogledala, zatim korakne do stola...

Bo`ana se pojavi, spazi Miladina, ispusti neki predmet iz ruku,u neverici gleda Miladina, zatim potr~i Miladinu u zagrqaj.^vrsto i dugo se grle, bez re~i. Bo`ana pla~e, tiho jeca od sre}e.Miladin jedva zadr`ava suze. Najzad opuste zagrqaj. Bo`ana bri-{e suze.

BO@ANA: Sedi.

Miladin seda za sto.

BO@ANA: Sigurno si gladan, sad }u ja...

Bo`ana, `ivahna, hitro ode u drugu prostoriju i ubrzo donese jo{sira, dve kri{ke hleba.. i stavi na sto.

MILADIN: Gledam, nije se mnogo promenilo... Samo, – neki qudisu se skroz promenili.

BO@ANA: Neki su se podelili – na jedne i na druge... A neki suostali isti.

Miladin za stolom priprema se da jede, prekrsti se ali ne po~iwesa jelom.

MILADIN: Gde je ikona?

BO@ANA: Pa... Sklonili je Sreten i Stojan. – Ka`u sad to...

MILADIN: Znam {ta ka`u, donesi je.

Bo`ana zna da }e oko ikone biti nevoqe u ku}i, ali bez kolebawaposlu{a Miladina.

Miladin ustane da do~eka Bo`anu sa ikonom.

BO@ANA: Sa’ }u.

Bo`ana brzo ode i jo{ br`e se vra}a s ikonom, zamotanom ujastu~nicu. Spremila je ikonu za Miladinov povratak. Polakoodmotava ikonu i pru`a je Miladinu.

Videv{i da Bo`ana tako brzo donosi ikonu, Miladin zakqu~i...Imilo mu je.

MILADIN: Znala si da dolazim.

Glib 43

Bo`ana samo slegne ramenima i kratko uzdahne.

MILADIN: Sti`em ja skoro pred ku}u, kad vidim, protr~a poredmene... ja bi reko Stojan.

BO@ANA: Jeste, samo {to je izi{’o iz ku}e a ti sti`e.

MILADIN: Zar da me ne vidi?... A Sreten?

BO@ANA: Taj nikad nije ku}i. Sam Bog zna ’de se smuca. Jednakogovori “partija zove, partija zove”.

Miladin se prekrsti pred ikonom, celiva je i uzima je iz Bo`a-ninih ruku jednom rukom, drugom skida ogledalo i predaje gaBo`ani. Zatim oka~i ikonu Svetog Nikole. – Prekrsti se.

Bo`ana u~ini isto.

BO@ANA: E, koja ga muka sna{la.

Miladin prilazi stolu i seda.

MILADIN: Koga?

BO@ANA: Stojana. – A sa wim i nas. Nije ni ~udo {to te nijepozn’o. Oti{’o u varo{ u taj wihov, komitet da re-{ava muku.

Bo`ana ode da donese jo{ ne{to.

MILADIN: Koja muka, Bo`ana?

BO@ANA: (Dovikuje iz druge prostorije)Sna’u nam oterali u logor, u ciglanu.

MILADIN: Je l’ se to Stojan o`enio?

Bo`ana se vra}a sa ~inijom punom vo}a – jabuke, gro`|e, kru{ke.

BO@ANA: Nije jo{, al’ verili se, sad treba da se ven~aju.

MILADIN: A, koja nam je snaja?

BO@ANA: Jovanka Zlatijina.

Miladin se iznenadi, ali to krije od Bo`ane – kao, zamisli se.

MILADIN: Trailovi}ka?

BO@ANA: Aha. – Zlatna devojka, vredna ko mrav. I lepa... – Al’sve to zbog wone bra}e.

MILADIN: ^ekaj, a ko je oter’o? I za{to?

BO@ANA: E, to je jo{ ve}a muka. – Otera je na{ Sreta. Sad je onglavni u selo. Zovu ga “Sreta Politi~ki”.

MILADIN: Sreta Politi~ki!?... – I nikad nije ku}i ka`e{?

44 @eqko Karan

BO@ANA: Po ceo bo`iji dan jurca negde, pa i no}u... Nekad ganema po nekol’ko dana.

MILADIN: E, onda moram da ga na|em, i to hitno.

BO@ANA: Otera je, ka`em, na pravdi Boga...

MILADIN: Al’ za{to u logor?

Miladin se odjednom zamisli, odluta i kao da ne ~uje Bo`anu. Uovom trenutku samo on vidi slike iz Mauthauzena, dok mi nemamopojma o tome.

BO@ANA: E, to je... Zbog wene bra}e, ka`em ti.

MILADIN: Bo`ana...

BO@ANA: A?

MILADIN: Jel’ ima{ u ku}i jo{ ’leba?

BO@ANA: Ima jo{ dve vekne, no}as sam ispekla. – [to?

MILADIN: Donesi, stavi ih na sto.

Bo`ana se za~udi, htela bi da pita ne{to, pa se predomisli i odepo hleb. Ubrzo donosi hlebove i oprezno, vi{e u ~udu stavqa nasto, te dve vekne hleba. Posmatra Miladina, nije joj jasno wegovo~udno pona{awe.

Miladin zuri u hleb na stolu, polako se prekrsti.

Bo`ana gleda ~as u Miladina ~as u hleb, polako shvata o ~emu seradi, naviru joj suze.

MILADIN: Tri i po godine nisam video ’leba, a sawao sam gasvaku no}... Ovaj, na{ seqa~ki iz na{e pe}i... kako sepu{i – kako miri{e.(Zasuze mu o~i)– Mislio sam da nikad vi{e ne}u da ga vidim, omi-ri{em – okusim.

Bo`ana obri{e suze.

BO@ANA: ’Ajd, jedi, pa da ti sve polako ispri~am.

MRAK

Glib 45

DESETA SLIKA

Mesna kancelarija, sokak ispred kancelarije – podne.

Sreta, Miladin, kasnije Mitar, Zlatoje i na kraju Bo`ana.

Miladin i Sreta se rastavqaju iz zagrqaja.

Sreta prilazi stolu i vadi iz fioke stola dve ~a{ice i polu-litarsku fla{u sa rakijom, stavqa na sto i sipa rakiju u ~a{ice.Zadovoqan je {to vidi oca posle skoro ~etiri godine. I zado-voqan je {to mo`e sada pred ocem da se poka`e kao “neko” i“ne{to”.

Miladin stoji i posmatra svaki Sretin pokret, svaki mig.

SRETA: Dobro je {to si sam do{’o.

MILADIN: Jel’ a {to?

SRETA: Da nisi do{’o sam, ja bi posl’o po tebe. Da do|e{ narazgovor. Da pri~a{, gde si sve bio, {ta si radio, skim si sve bio...

Miladin ose}a da ga i ovde prati senka okolnosti u kojima jeproveo vi{e od tri godine.

MILADIN: A-ha? To mi ne{to poznato. I zato sam do{’o. I zajo{ ne{to. – A gde su ti kamaradi?

SRETA: Povukli se da ne izgleda ba{ kao saslu{awe, da seopusti{... Lak{e kad sa svojima razgovara{. – Sedi.

Miladin do|e do stolice, sedne i prihvati se ~a{ice.

MILADIN: A ti to mene kao saslu{ava{? – Pa dobro, onda otvoriu{i.

Sreta primeti Miladinov ote`an hod.

SRETA: Za sre}an povratak.

MILADIN: @iveli.

Ispijaju po gutqaj.

SRETA: [ta je sa nogom?

MILADIN: Naprsla kost, pa lo{e zarasla. – [ta ima novo kodvas? Niste se jo{ po`enili?

SRETA: Stojan se verio, ja jo{ ne. Partija mi ne da.

MILADIN: Kako partija ne da?

SRETA: Nemam vremena za veridbu, `enidbu, za mene borbajo{ nije gotova.

46 @eqko Karan

MILADIN: A-ha... Nisam jo{ video Stojana. Treba da ga vidim{to pre.

SRETA: Tu je, }e da do|e.

MILADIN: Kako je Zlatija Trailovi}?

Sreti je ~udno to {to se Miladin interesuje za Zlatiju.

SRETA: Je l’ ti majka nije rekla?

Miladin vrti glavom.

SRETA: Streqali je Nemci, tu u Hrastova~i.

Miladin sklopi o~i, malo obori glavu... podigne glavu otvori o~ii promeni temu.

MILADIN: Borba re~e. – Bori{ se vidim, pose~en zapis...

Miladin gucne malo iz ~a{ice.

SRETA: Tako naredili iz komiteta. A nare|ewe je nare|ewe.Od wega }e da naprave name{taj.

MILADIN: Zna{, bio jedan Gradimir iz Rogojevca... Bogat je bio –kulak. A, posek’o zapis... Turci mu platili za to...Ogwi{te mu se ugasilo i seme mu se zatrlo. Prvo jewega ubio grom – Izme|u {esnaj’s’ qudi {to se sklo-nili od oluje, ba{ wega da udari grom. Ubrzo zatim,wegovi volovi, upla{e se, ko zna od ~ega i survajukola u potok. – I tu mu strada svo troje dece. @ena muposle poludi, ode u {umu i niko je vi{e nije video. Odku}e osta samo temeq i korov.

SRETA: I ti veruje{ u te izmi{qotine?

MILADIN: Verov’o, ne verov’o – qudi to pamte. – @iveli.

Miladin gucne iz ~a{ice.

SRETA: Mani sad te pri~e, rekla kazala. – [ta je bilo ulogoru?

MILADIN: ]u da ti pri~am. Ti si sad nova vlast, va`no je da~uje{ – da zna{.

SRETA: Dobro, ’ajde, da ~ujem.

Sreta potegne gutqaj.

MILADIN: Bio sa mnom u logoru jedan gospodin, advokat izPo`arevca. Nije smeo da ka`e da je advokat, sve sedr`ao nas seqaka. – Mudar ~ovek. Imao je sre}u da muse dokumenta zaturila jo{ u transportu.

SRETA: [to nije smeo da ka`e da je advokat?

Glib 47

MILADIN: Zato {to su Nemci one najobrazovanije najgore mu-~ili – do smrti. I ta~no je, da su Nemci taj logornapravili zato da prisilnim radom uni{te inte-ligenciju, obrazovane qude, iz zemaqa koje su osvo-jili. A sad vidim, – ono malo {to je od wih pre`iveloi vratilo se, to }ete vi da dokusurite.

SRETA: Je l’ ?

MILADIN: To isto i vi sad radite. Evo, u toj ciglani.

SRETA: Ma, nemoj.

MILADIN: Tom gospodinu, advokatu, kad smo stigli u Beograd,rekli su da mu je sin pogin’o na sremskom frontu –juna~ki. A kad smo ju~e stigli u Krsnu, odma’ su gaskinuli sa voza i strpali sa kojekakvima. Oka~ili mutablu oko vrata na kojoj pi{e: “Ja sam neprijateqnaroda”. Terali ga da vi~e naglas, to {to pi{e natabli.

Miladin gucne jo{ jednom.

SRETA: Zanimqivo.

MILADIN: Zanimqivo je to, {to pored ku}e, ima esnafsku zgraduu centru i vilu na brdu. To je naro~ito “zanimqivo”ovima tvojima. Ne ostavqaju im se zaposednute zgrade.A on je advokat, poznaje pravo. Mo`e zakonski datra`i svoje nazad, a mo`e i da pokloni, k’o {to mi jerek’o da ima nameru, za dom za siro~ad...

SRETA: Zna~i, dru`io si se sa narodnim neprijateqem.

MILADIN: Ako je on neprijateq, ja sam ^er~il.

SRETA: Nije tvoje da sudi{. Ima ko }e.

MILADIN: Jedini pravi sud je u Boga, a ovo {to ~ovek uzme u svojeruke, – to je sve greh.

SRETA: Sa Bogom smo raskrstili, to da zna{.

MILADIN: Ogre{iste se o Boga, ogre{iste se o qude, a greh jegreh, i mora da se okaje, da bi sve do{lo na svoje. –Polako, }e da vidi{...

Sreta ustane, povisi ton, pro{eta po prostoriji.

Miladin smiren, gucne malo i zadr`i ~a{icu u ruci.

SRETA: Partija ne gre{i! Partija se beskompromisno obra-~unava sa svima koji ometaju izgradwu novog dru{tva.

MILADIN: Ta tvoja partija je sad samo slepa sila.

48 @eqko Karan

SRETA: Slu{aj Miladine... Pazi {ta pri~a{! Za to se sadodgovara, ako nisi znao. Za to se {aqe u Hrastova~u!

MILADIN: A, sad sam Miladin. Kad je partija u pitawu, nema{ nioca ni majku, ni brata.

SRETA: Partija mi je i otac i majka i sve!

Sretin povi{en ton za trenutak, ostane da lebdi u vazduhu.

Potpuno smiren, Miladin gucne, iskapi ~a{icu i stavi je na sto.

MILADIN: Sila i samo sila. Nijedna sila ne mo`e bez logora.Al’ svaka sila za vremena. – Bre, onoliki Hitler,drhtala cela Evropa i pola sveta od wega, pa ’di jesad?

SRETA: Ne mo`e{ komuniste da poredi{ sa tim zlotvorom.

MILADIN: Lepo ti ka`em da je sila slepa – i zato ne vidi kad~ini zlo, nego misli da ~ini dobro. – U tome je kvaka.

Sreta kratko razmisli pa spusti ton.

SRETA: Dobro. – Nisi ovde da se sva|amo, a ni da mi pridi-kuje{, nego da pri~a{ o tom logoru, {ta su tamoNemci radili, {ta si t i tamo radio s kim si sve bio...pre i posle oslobo|ewa logora...

MILADIN: Oslobo|ewe... To ne}u da zaboravim nikad. – Kad suNemci pobegli i ostavili nas, prvo su do{li Ame-rikanci. I {ta }e prvo da mi ponudi jedan Ame-rikanac? – ^okoladu?! – Ka`u da ~okolada zatvara, aja sam se tako prosr’o od we... I odma’ sam bio prvi zakupawe. Tad su mi dali i ovo amerikansko odelo. I`aketu mi dali al’ mi tra`io jedan Rus da se mewamo,posle kad su do{li Rusi, i dao mi ovu rusku...

SRETA: A {ta su radili Rusi?

MILADIN: Otimali se s Amerikancima o ono malo naju~enijihqudi {to je pre`ivelo. Znaju {ta vredi {kola inauka. Pa ne bi bili svetske sile bez nauke. – A vibiste sve {to ume da misli, da zatrete.

SRETA: Opet ti?... Rek’o sam ti da pazi{ {...

MILADIN: [ta pri~am... Pa, ne}u vaqda da idem okolo i dapri~am ovo {to sad tebi pri~am? Znam ja {ta je sila ida “pognutu glavu ma~ ne se~e”. Ovo samo tebi kazujem,jer si mi sin. Treba i Stojan ovo da ~uje. – Kome }u, akone}u vama, sinovima da ostavim predawe. – O mojimmukama tamo, ne}u da ti pri~am. To je Bog samo menidodelio. To je samo za mene.

Glib 49

SRETA: Dobro, pri~aj o toj “u~enoj gospodi”. Kol’ko vidim tisi se samo sa u~enima dru`io. Mog’o si tamo fakultetda zavr{i{. Taman – tri i po godine.

MILADIN: Pa, jes’ – Bilo je tamo ponajvi{e profesora i na-u~nika. Od svakog sam po ne{to nau~io. – Al’ i oni suod mene ne{to nau~ili.

SRETA: A, {ta to, ’leba ti?

MILADIN: O grehu, o pokajawu i oprostu. O tome smo svi imalivremena da razmi{qamo... Mnogo vremena.

SRETA: M – hm. – A, Nemci? [ta su vas terali da radite?

MILADIN: Zidawe, kamen, beton, cigla, pa opet kamen... I takogodinu i po dana..

SRETA: A posle?

MILADIN: Posle, kad je fabrika bila gotova, sklapawe koje-kakve ma{inerije, gvo`|e, tone i tone gvo`|a...

SRETA: Kol’ko je trajalo to gvo`|e?

MILADIN: Oko tri meseca i onda nas prebace na drugo gradi-li{te, mene, onog advokata i jo{ neke Poqake.

SRETA: Fabrike, zna~i... Kol’ko fabrika?

MILADIN: Tri – i jedna je ve} bila – ~et’ri.

SRETA: A, {ta su pravili u te fabrike?

MILADIN: To smo mogli samo da naga|amo. Dr`ali su nas podaqe iuvek na novom gradili{tu. Ko je radio u fabrikama tajnije pre`iveo. Sve su ih pobili pre nego su pobegli.

SRETA: Pravio si fabriku oru`ja za Nemce?

MILADIN: Lomio sam kamen, nosio cigle i trpeo muke.

Sreta smawi pritisak na Miladina.

SRETA: Koje muke? Koja su mu~ewa vr{ili?

Miladinu sa za trenutak na licu vidi u`as.

MILADIN: Ne mogu da ti objasnim. Ne mogu ni sebi... Eto tajRihter, doktor – macolom mi slomi kost i pusti me daidem, da vidi dal’ }e i kako da zaraste. Svakog petkami pregled’o nogu i ne{to bele`io... O drugima ne}uda ti pri~am kako ih je na `ivo kasapio...

Sreta blene u neverici.

MILADIN: ... Svejedno, mu{ko – `ensko...

50 @eqko Karan

Miladin gleda Sretinu reakciju i promeni intonaciju, sada kaoda govori o ne~em normalnom. Na umu mu je snaha Jovanka, a mi tojo{ ne znamo.

MILADIN: ... A `ene silovali, tro{ili ih onako, k’o cigare,pivo, kad im se }efne...

Sreta se unervozi, seti se {ta je uradio Jovanki.

Miladin primeti Sretinu nervozu i progovori ozbiqno, odse~no.

MILADIN: [ta je sa snajom?

Sreta se trgne, odjednom postane zvani~an.

SRETA: Ima da joj se sudi kao reakcionaru.

MILADIN: Pa, kakvu je to reakciju napravila jedna seoska de-vojka?

SRETA: E, mnogo pita{. A nisi ovde da pita{ nego da odgo-vara{.

MILADIN: Ne pitam ja... Kad joj se sudi, mislim, s u d }e da pita za{ta je optu`ena. Za kakvo delo?

Sreta ne zna {ta da ka`e.

MILADIN: Il’ da ne misli{ mo`da da joj sudi{ tajno?

SRETA: Ma, ne dolazi u obzir, pro{lo je vreme tajnih i prekihsudova...

MILADIN: Bo`ana mi re~e da sve radite ne{to tajno, sve ne{totajite od naroda. – Al uvek do|e vreme da tajne iza|una videlo.

Sreta se koleba, Miladin ~eka, Sreta najzad progovori.

SRETA: Prona{la je mesto ’de je zakopan... wen brat...

MILADIN: A-ha, ~uo sam da su se bra}a poubijala – i to, okosa’rane.

SRETA: ... Iskopala telo i kako ona ka`e, premestila ga nagrobqe uz wihove. Nismo jo{ proverili.

MILADIN: Reakcionar je zato {to voli i po{tuje svoje najro-|enije? Voli ona i onog drugog brata. – [ta }emo sad?

SRETA: E, ovog ne sme da voli. Jer ako ga voli...

MILADIN: Ne sme da voli brata?! – I porodicu bi sad da razbi-ja{?... Wenu porodicu, svoju porodicu... Slu{aj Sre-tene, Porodica je oduvek bila i treba da ostane –svetiwa. ’De nema porodice tu nema ni dr`ave.

Glib 51

Sreta, vidno nervozan, naliva sebi ~a{icu i odmah popije polo-vinu.

MILADIN: I ako to iznese{ ovim tvojima, jo{ mo`e{ i danagrabusi{, da se ti na|e{ u Hrastova~i. I Stojan stobom. – A mi da gledamo kako nam prekopavaju gro-bove.

Sretu pogodi pomisao o prekopavawu grobova. Sreta navrne iiskapi ~a{icu.

SRETA: Dobro, }u da naredim da se o tome ne govori, dodaqweg. Onda }e da smislimo ne{to.

MILADIN: Najboqe da se za to i ne sazna. – Za tvoje dobro. Sna’uda izvadi{ i da se ne zna da je bila tamo. A ona }e da}uti i da slu{a svog ~oveka. – Zadovoqila je svoje.

Sreta bi samo izgovorom da zadovoqi oca a iskreno ne zna {ta dapreduzme.

SRETA: Dobro, }e da je izvadimo, al mora da boravi tamo nekidan. Da svati da je ovo ozbiq....

Naglo ulazi Mitar.

MITAR: Obesila se.

SRETA: Ko, bre?

MITAR: Jovanka.

SRETA: Sunce mu `arko!...

MILADIN: Koja Jovanka?

SRETA: Nesu|ena sna’a, Trailovi}ka... Auh, Sunce mu...

Miladin uzdahne polako, duboko i ustane da bi krenuo.

MILADIN: K’o {to rekoh, vreme je da tajne i gresi iza|u navidelo.

Miladin krene ka vratima.

SRETA: ’De }e{?

MILADIN: U Hrastova~u.

SRETA: [ta }e{ tamo?

MILADIN: Da vidim dete.

SRETA: Kakvo dete?

MILADIN: Moje dete, Sreto sine. Jovanka je moje dete. PokojniJevrem Trailovi}, Bog da mu du{u prosti, bio ne-plodan.

52 @eqko Karan

Sreta se zaledi.

Miladin je sada kod vrata (izlaza).

Mitar zine u Miladina.

SRETA: A, Ilija?... Jovan?

Miladin za svako izgovoreno ime klima glavom.

SRETA: A Ilinka?

Na Ilinkino ime Miladin odri~no ma{e glavom.

MILADIN: Ilinku je Zlatija dovela Jevremu... – I pokojni Je-vrem Trailovi} nije u pao u Mlavu, nego sko~io. – Tosu sakrili zbog dece.

Sreta shvati da je u~inio incest.

SRETA: Pa, oni su...

MILADIN: [ta oni?

SRETA: Oni su... Mislim Stojan i Jovanka su mogli da oskr-nave rod.

MILADIN: Mogli? – Ili su ve} u~inili?

Sreta zapawen, otvorenih usta, ne zna {ta da misli.

MILADIN: K’o {to vidi{, i mi smo gre{ili. Ja naro~ito. Al’ jasam, fala Bogu svoje okaj’o. Sad mogu na miru daumrem... A, vi, sada{wi – vi }ete tek da gre{ite.

Miladin se okrene i ode. Odlazi sokakom put Hrastova~e izamakne za ugao.

Mitar, zate~en novim saznawem, oborio glavu, po~e{e se sna`no,baci koji pogled, ispod oka na Sretu.

Sreta zgranut, ni sam nije primetio kad se na{ao na stolici,sedi tako i zuri u prazno.

Sokakom, iz pravca Hrastova~e, brzim korakom nailazi Zlatoje.

Zlatoje sada, uz ko`ni ka~ket, nosi i ko`nu jaknu!

SRETA: (Mitru)A, ti? [ta blene{?

Mitar sle`e ramenima, neprijatno mu je, po~e{e se, iza|e napoqei pred vratima sretne Zlatoja.

Zlatoje uhvati Mitra za nadlakticu i {apne mu ne{to, od ~egami razabiramo.

ZLATOJE: ... u Hrastova~u i sve da mi referi{e{.

Glib 53

Mitar klimne glavom i ode trkom, uzme bicikl iza kancelarije,zaja{e ga i odjuri u pravcu Hrastova~e.

U kancelariju ulazi Zlatoje, stra{no qut.

ZLATOJE: (Prekorno – ironi~no)Lepo si to izveo... Ba{ lepo.

SRETA: [ta to?

ZLATOJE: Sredoje je morao da prizna – da ti je pomog’o da jesiluje{.

Sreta brzo dohvati fla{u sa stola i potegne dva velika gut-qaja.

ZLATOJE: Znao si... O~ekivano je bilo da se posle toga ubije.

Sreta zuri u sto ispred sebe.

ZLATOJE: Re{io si se svedoka, a ujedno re{io problem reak-cionara... Misli{ “ubio si dve muve jednim udarcem”?– Nisi. – Tri si ubio, Sreto. – Tri.

(Sreti, posle {okantnih saznawa, kao da je svejedno, u stvari onje jo{ u {oku, a tu je i rakija.)

SRETA: A? [ta tri?

ZLATOJE: Nad mrtvom Jovankom brat ti se ubio.

Sreta posko~i sa stolice, fla{u stavi na sto tako {to jetresne o sto, poku{a da korakne, ali ga noge ne dr`e i on seosloni o sto, zatim skoro sedne na sto, okrenuv{i le|a Zlatoju.– Mi ga gledamo u lice.

Tamo, na sokaku vidimo Bo`anu kako protr~i, za wom dotr~iIlinka koja susti`e Bo`anu. Wih dve se zagrle kratko i sna`nosa bolom u du{i i nastave `ure}i zajedno, u pravcu Hrastova~e,naravno.

ZLATOJE: Otac ti je sad oti{’o tamo u Hrastova~u. Nije stig’oda vidi Stojana `ivog. Kako }e on, ovako oronuo, to dapodnese? – Nisi o svemu tome razmi{qao? – A leposam ti rek’o, “pazi da ne obruka{ oca”.

SRETA: Ja samo radim {to mi partija nala`e...

Zlatojeva qutwa, prelazi u sa`aqewe.

ZLATOJE: E, moj Sreto... A majka Bo`ana? Jesi bar na wu mi-slio? – Nisi.

SRETA: Ja sam vojnik partije...

54 @eqko Karan

ZLATOJE: Lako je bilo protiv okupatora. Jasna stvar. Zna{ta~no ko ti je neprijateq – Okupator naspram nas, paudri. Al’ sad kad treba da se gradi novo dru{tvo ... —-Treba mudrosti, strpqewa.... Znawa i obrazovawa. –Nije yabe Stojan poslat na kurs... [ta ti ja sad ovopri~am. – Trebalo je ranije, sad je kasno.

SRETA: Revolucija jede svoju decu...

Zlatoje pogledom odmeri Sretu od glave do pete.

ZLATOJE: Mnogo si zasr’o. – Al’ mnogo.

Zlatoje krene, u odlasku se osvrne ka Sreti.

ZLATOJE: Primi moje sau~e{}e i... — Vidi {ta }e{.

Zlatoje iza|e i tek zakora~i na sokak...

Sreta se ne mi~e od stola, uzme onu fla{u i nategne.

Na sokaku, sti`e Mitar zadihan, na biciklu, sja{e i stane predZlatoja. Ne zna kako da po~ne.

ZLATOJE: [ta je?

MITAR: Lak{e mi pred nema~ki bataqon da stanem nego dadonosim zao glas qudima. ]ato, ja ovo ne mogu da muka`em. Ka`i mu ti.

ZLATOJE: Miladin?

MITAR: Jeste.

ZLATOJE: Uhh! – Znao sam. Sunce mu jebem `arko...

MITAR: Samo je, ka`u reko: “Jao deco” i sru{io se.

ZLATOJE: Jao Sreto, jao Sreto! .......

Mitar se ~e{e.

MITAR: Ja ne mogu da mu ka`em. Ka`i mu ti.

ZLATOJE: Uuhh!...

Zlatoje se okrene i polako u|e u kancelariju, gleda Sretu satakvim sa`aqewem... Kao ve} otpisanog ~oveka.

Mitar, na sokaku, odgura bicikl iza kancelarije, zatim se vratii stane, kao nekakav stra`ar, ispred ulaza u kancelariju.

Sreta se nije makao od stola.

ZLATOJE: Sreto, ne znam {ta da ti ka`em...

SRETA: Ka`i. – Da me mrtvog dotu~e{.

Sreti na um pada suicid – mada mi o tome jo{ pojma nemamo. AliZlatoje ga poznaje i sluti.

Glib 55

ZLATOJE: Mrtvog? – Da... Sad si mrtav... A i otac ti je mrtav. –Eto, i oca si sa’ranio. Staro srce nije izdr`alo...

Sreta stegne vilicu i za{krgu}e zubima.

Zlatoje, ose}a deo krivice za sve {to se dogodilo. Mo`da je mogaoda pomogne, da spre~i...

ZLATOJE: Sam si se dotuk’o. Nisam mog’o da ti pomognem, nisamimao kad. Nisam bio tu... Da ti o’ladim tu tvojuusijanu glavu.

Sreta zuri negde daleko, u prazno.

SRETA: [ta }e sad da bude?

ZLATOJE: Ne znam... Znam samo da me ~eka debeo izve{taj.

SRETA: (Odsutno)Aha, izve{taj...

ZLATOJE: Ka`i mi jo{ samo ovo, za pokojnu Zlatiju...

SRETA: Aha...

ZLATOJE: Kako su mogli da znaju da ba{ ona nosi Jaretovo pismou Smederevo?

SRETA: Prosto. Kad im se dojavi, onda je prosto.

ZLATOJE: Prod’o si Jareta? – [vabama!?... I Zlatiju... Onako..!?

SRETA: (Slegne ramenima)Drugovi su mi zahvalni {to su sad oni glavni za okrug.

ZLATOJE: (Pre|e {akom preko lica)E, jebem ti izve{taj... Jebem ti...

Zlatoju je ve} muka i on iza|e na sokak.

Sokakom, iz pravca Hrastova~e, nailazi Bo`ana bez marame na glavi,raspu{tene kose, prepuna gor~ine, jada – i samo ona zna, ~ega jo{.

Bo`ana progovori “iz patosa.”

BO@ANA: Gde je? – Je l’ tu?

Mitar stane ispred Bo`ane, zaustavqa je.

MITAR: Stani, Bo`ana. Nemoj...

ZLATOJE: Tu je. – Pusti je, Mitre.

Bo`ana u|e u kancelariju, stane Sreti iza le|a. Razdvaja ih sto.

Sreta se ne osvr}e ka Bo`ani, poku{ava da se sakrije pred savestiponavqaju}i tromo i odsutno kao automat.

SRETA: Ja sam vojnik partije! Ja samo radim {to mi partijanala`e. Revolucija jo{ uvek traje...

56 @eqko Karan

BO@ANA: Ku}u si opusteo! U crno si je zavio!

Sreta otkop~ava futrolu i vadi pi{toq. Govori odsutno, pre-ko Bo`aninih re~i.

SRETA: ... Revolucija jede svoju decu...

BO@ANA: ’Di }e ti du{a, krvni~e? Na Boga si zaboravio, sve sinas potuk’o!!...

Bo`ana razdire bluzu na grudima.

BO@ANA: Proklet da si!!.. Prokleta ti sisa koja te dojila – a –aaaa!!...

Sreta prinosi cev pi{toqa svojoj desnoj slepoo~nici.

Bo`ana krene, previje telo preko stola, da mu otme pi{toqobema rukama i , preko stola, privu~e, cimne, pi{toq ka svojimgrudima.

BO@ANA: Ne}e{!! – I mene!... Sad kad nemam za {ta da `ivim –I mene ubij!!

A Sretin prst je na obara~u. Pi{toq opali u Bo`anine grudi.

Bo`ana klizne niz sto, dr`e}i Sretinu ruku i pi{toq.

Sreta, potpuno otupeo, nesvestan situacije, ili polusvestan,samo Bog zna, opusti {aku i pi{toq ostane u Bo`aninim rukama.

Bo`ana malak{e, tako ostavi pi{toq na stolu i klizne prekostolice do poda.

Sreta privu~e svoju desnu {aku pred o~i, gleda u wu.

Na sokaku, Zlatoje, kad je ~uo pucaw, potr~i u kancelariju vade}isvoj pi{toq. Zlatoje utr~i u kancelariju i o{trim okom brzopregleda i shvati situaciju, prilazi Bo`ani koja izdi{e, opi-pava joj vratnu `ilu. Zlatoje zakqu~i da joj nema spasa, vra}a svojpi{toq u futrolu.

Sreta potpuno tup i daqe oslowen o sto, bez trunke voqe,malaksao.

Zlatoje vadi maramicu iz yepa stavqa je preko Sretinog pi-{toqa i uzima taj pi{toq. Pogledom prepunim tuge, Zlatoje seopra{ta od Srete. Prinosi cev pi{toqa Sretinoj desnoj sle-poo~nici.

MRAK

Pucaw...

Ti{ina ...

Glib 57

EPILOG

Sredina Aprila 1947. godine.

Wive, vinogradi, na periferiji Gliba – sun~ano prepodne.

Dragi{a, Ilinka.

Ilinka tek za{la u osmi mesec trudno}e. Dragi{a je sa wom. – Da– Ilinka je nova popadija.

Ilinka je jo{ u crnini, ali nekako, raduje se `ivotu. Ilinka nosikorpu od pru}a sa dr{kom, punu nabranog biqa – trava za ~ajeve,zeqa...

Dragi{a jednom rukom prigrlio Ilinku, u drugoj ruci nosi snopi}tek ubranog bosiqka, miri{e ga s vremena na vreme.

[etaju.

DRAGI[A: Lepo... Kad sve ozeleni, kad procveta...

ILINKA: I ja... Nekako, k’o da po~iwem novi `ivot. – K’o danikad vi{e ne}e da bude stradawa.

DRAGI[A: Da Bog da, da ne bude.

Ilinka se seti pro{lih dana u vinogradima.

ILINKA: Da nije ovi’ vinograda, da l’ bismo mi sad bili za-jedno?

DRAGI[A: Bo`ija voqa Ilinka. Da nije vinograda, Bog bi nasve} negde sastavio.

ILINKA: Neznani su putevi Gospodwi...

Ilinka uzme iz korpe stabqiku “maj~ine du{ice” i pomiri{e.

ILINKA: Ne znam, kako neki qudi mogu, tek tako, da se odreknuBoga?

DRAGI[A: ^ovek je slabo bi}e... kad ga sna|e najve}a muka ipatwa, ba{ tad se pojave – nai|u vo}e, obrlate garaznim obe}awima, da }e da ga oslobode te wegovepatwe – i eto... Samo retki uspeju da odole i daizdr`e, jer znaju da je i ta muka i patwa od Boga.

ILINKA: Pa, da... Al’ kako mo`e narod da sledi takve vo|e, kadzna za Boga.

Ilinka i Dragi{a zastanu.

DRAGI[A: Pa, ka`em ti, ~ovek je slaba{no bi}e, a |avo to dobrozna.

58 @eqko Karan

ILINKA: \avo?... Bo`e me prosti.

DRAGI[A: Eh, odavno se lukavi premetn’o u vo|u.

ILINKA: Ne razumem. – Kako?

DRAGI[A: Prosto. – |avo, |a – vo, |a – vo – |a – vo – |a – vo – |a –vo – |a – vo|a — vo|a. – Eto.

Dragi{a se nasme{i.

DRAGI[A: I tako ~oveku okrene pamet, oma|ija ga i ~ovek po~neda ga sledi.

ILINKA: Je l’ tako onaj sa krivim nekrstom oma|ijao onolikinarod?...

DRAGI[A: Ba{ tako.

ILINKA: A, ovi...(Ilinka se “ujede za jezik”)

Dragi{a duboko udahne sve` prole}ni vazduh.

DRAGI[A: Sve vo|e po~iwu, kao, za dobro zajednice za dobronaroda, a kad osete vlast, kad osete i im |avo dao mo},silu, onda misle da mogu protiv Boga. A kad postanunajve}e vo – |e onda im vi{e nije va`an narod, jervi{e ne ose}aju da pripadaju tom narodu – nijednomnarodu, jer |avo nema narodnost... A svaki narod jeBo`iji narod.

ILINKA: Tol’ko stradawa da napravi... Pobi, ojadi onolikenarode...(Prekrsti se)Ne ponovilo se.

DRAGI[A: Odn’o je svoje... Wegovo je da uni{tava, da seje smrt, ana{e – da stvaramo `ivot i da se radujemo `ivotu.

Ilinka i Dragi{a nastave da {etaju.

MRAK

Glib 59