1) Dr Svetislav Lj. Markovi , profesor, Visoka škola tehni kih strukovnih studija ak, Ulica SvetogSave 65, 32000 ak, Srbija, E-mail: svetom@open.telekom.rs

2) Miloje Ostoji , spec. menadžmenta, Turisti ka organizacije opštine Ivanjica, Milinka Kuši a 47,32250 Ivanjica, Srbija, E-mail: ostojaiv@ptt.rs i E-mail: tooivanjica@eunet.rs

3) Dr Ilija V. Popovi , docent, Ljubi ki kej, soliter 5, stan 65, 32000 ak, Srbija, E-mail:ilijapop@ptt.rs

ZDRAVSTVENI TURIZAM U FUNKCIJI POBOLJŠANJA KVALITETAŽIVOTA

HEALTH TOURISM IN THE FUNCTION OF THE LIFE QUALITYIMPROVEMENT

dr Svetislav Lj. Markovi 1), Miloje Ostoji 2), dr Ilija V. Popovi 3)

Rezime: Srazmerno meri kojom e se savremena medicina okretati zdravom oveku, odnosno,zaštiti i o uvanju njegovog zdravlja, brže e se razvijati svest o turisti koj rekreaciji kao obliku iiniocu preventivne medicine. Reprezent zdravstvenog turizma u Ivanjici je Zavod za

specijalizovanu rehabilitaciju – sada Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Ivanjica“, kojaraspolaže sa oko 270 ležaja. U 2010. Zavod je posetilo oko 7.000 gostiju, ostvarivši preko 66.000no enja.Klju ne re i: zdravstveni turizam, Ivanjica, Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju.

Abstract: While the contemporary medical science has been recently focused on the health care ofa healthy man, the awareness of the importance of the recreation in tourism as an important factorin the preventive medicine will be raised as well. A representative of health tourism in Ivanjica isthe Institute for specialized rehabilitation - now special hospital for rehabilitation, which has 270beds. In 2010 the Institute was visited by more than 7,000 guests and the 66 000 overnight stays.Key words: health tourism, Ivanjica, the Institute for specialized rehabilitation.

„Zdravlje je najve e bogatstvo“narodna poslovica

1. UVOD

Zdravlje je najve i izvor ovekove sre e,uslov njegovog stvaralaštva i društvenogpotvr ivanja. Nauka koja se bavi zdravljem nazivase medicina. Suzbiti bolest zna i izle iti, sa uvatiživot, vratiti u život. Ukoliko ima bolesti predkojima je medicina nemo na, ili bolesti koje su uširenju i kod kojih se pove ava smrtnost, onda jerazumljivo zašto je sve više bolnica i zašto sespecijalizacija u ovoj struci diferencira premavrstama bolesti.

Pove anjem broja specijalista medicine ja a ipotreba za timskim radom. Sve eš i su i lekarskikonzilijumi. Za uspešno le enje sve važnija jepomo psihologa i sociologa, ali i roditelja, škole,radne sredine. U vezi sa tim ponešto se menja i urezimu le enja. Uporedo sa kompjuterizacijomdijagnostike, napredovanjem hirurgije,farmakologije... sve više je i specijalizovanihinstitucija za le enje kao što su sanatorijumi,zavodi za prevenciju, rehabilitacioni centri i sli no.Naravno, „ku na nega“ ostaje nezamenljiva urežimu le enja ve eg broja oboljenja. Upravo u

fazi rehabilitacije bolni ki i hotelski režim boravkavrlo esto se mogu poistovetiti. U zdravstvenojpreventivi hoteli i, pre svega, njihova lociranostdobijaju prvorazredni zna aj. Re je o hotelima idrugim oblicima za smeštaj u primorskim,banjskim ili planinskim mestima.

Pod pojmom turizam prvenstveno sepodrazumeva kretanje, i to kretanje zdravogoveka. Zdravstvene službe samo za odre ene

destinacije propisuju uslove putovanja (kontrolnipregledi, vakcinacija, karantin), u cilju izbegavanjaširenja opakih zaraznih bolesti. Pojedinci tražesavete od lekara o zdravstvenoj vrednosti boravkana moru, u banji, ili na planini. Savete naj eš etraže oni koji imaju eš i kontakt sa lekarom, kao iosobe sa razvijenijom zdravstvenom kulturom.Zbog toga se postavlja pitanje: ukoliko se masovnoputuje na more, u planine ili u banje, zašto u tomene bi bilo više zdravstvenih instrukcija? Kadazdravstvena svest i zdravstvena kultura budurazvijeniji bi e i eš ih obra anja lekaru. To semože o ekivati kada preventivna medicina prihvatizdravstveni zna aj turisti ke rekreacije. U tome,

B-20

svakako, zna ajno mesto zauzima i briga zazdravstveno stanje radnika.

2. TURISTI KA REKREACIJA

Masovna turisti ka kretanja zasnivaju su narekreativnoj i kulturnoj potrebi. Turisti koputovanje je sve zna ajnija kulturna komunikacijai sve mo nije sredstvo kultivisanja. Istovremeno,turisti ko kretanje je i nezamenljiv oblik rekreacijeu najširem smislu tog pojma. ovek u toku radatroši odre enu koli inu energije, koja se moranadoknaditi. Izgubljena energija se nadokna ujeishranom i odmorom. Gubljenje energije dovodido zamora, ali se on individualno veoma razli itoispoljava, pa se ne može govoriti ni ojedinstvenom metodu za njegovo neutralisanje.Ipak, postoje neki normativi o koli ini i vrsti hranekoju treba uneti u organizam, ili o potrebispavanja.

Zamor predstavlja „normalno, prolaznofiziološko stanje u vidu privremenog osoba anjaradnog potencijala posle ja e ili duže aktivnosti“1.Sa promenama uslova života i rada menjali su se ioblici i brzina zamaranja. Savremena civilizacijasa beskrajnim montažnim trakama, intenzivnim ibu nim saobra ajem i industrijskim na inomstanovanja uti e da zamor postaje hroni na pojavasa sve izrazitijim psihološkim obeležjem. Sve ve aaerozaga enost i nesnosnija buka poja avajuzamor. Od današnjeg oveka se traži sve ve i

inak na manjem prostoru, u što kra em vremenui u sve nepodobnijim uslovima. Ubrzani ritam iprevelika teskoba dovode do nezadovoljstva,konflikata, stresova, kao i sve raširenijihkardiovaskularnih i psihi kih oboljenja.

Teško da e se nešto zna ajnije u initi nasmanjivanju štetnih posledica civilizacije, ali semože mnogo toga uraditi na ublažavanju njihovogdejstva. Ljudi e se sve više zamarati, ali je nužnostvarati uslove i navike za odmorom. Potreba zaodmorom, odnosno rekreacijom je aktuelna iveoma akutna. Nije dovoljno odmarati se, ve jeneophodno suprotstaviti se zamoru. Ako smanjenjefizi ke aktivnosti u procesu rada dovodi dohroni nog psihi kog zamora, onda odmor morabiti fizi ki aktivan, rekreativan. Postoji potreba zarekreacijom na radnom mestu, u stanu, u mestustalnog boravka i van njega. U vezi sarekreativnom potrebom javlja se itav niz novihfenomena, kao što su: rekreativna pauza,rekreativni centar, rekreativni oporavak, godišnjiodmori, izleti, turisti ka rekreacija.

Pod pojmom turisti ke rekreacijepodrazumeva se rekreaciju izvan mesta stalnog

1 Prema mišljenju fiziologa akademika Ilije uri a(1898-1965).

boravka, u prostorima koji deluju rekreativno, gdene postoji aerozaga enost, buka, pa i mogu nost zastresove. U rekreativnim prostorima bogatimkiseonikom, zelenilom i slobodnim površinamadolazi do poja ane fizi ke aktivnosti kada je ovekprakti no zašti en od delovanja psihi kih stresovaurbane sredine. Turisti ka rekreativna potreba semože definisati kao razvijeniji stadijumrekreativne potrebe. Turisti ka rekreativna potrebauslovljava kretanje izvan mesta stalnog boravka ito se naziva rekreativnim turizmom. Rekreativniturizam je osnovni oblik turisti kih kretanja, iniosnovu masovnosti turisti kog prometa i može se,po svojim dimenzijama i zna aju, tretirati kaojedan od karakteristi nih fenomena savremeneepohe.

Preventivni medicinski zna aj rekreativnihturisti kih potreba je nesporan. Rekreacija ima, sajavno-zdravstvenog aspekta, sve pozitivne osobinekoje ima i sport, ali i prednosti: šire mogu nostiprimene u odnosu na životno doba i u odnosu nazdravstveno stanje.

3. ZDRAVSTVENI TURIZAM

Rekreativni turizam ima veliki zna aj zauvanje zdravlja, ali se u novije vreme sve eš e

govori i o zdravstvenom turizmu. Ako se turizamdefiniše kao kretanje i potrošnja radi zadovoljenjaturisti ke potrebe, onda je nužno te dve odredniceidentifikovati u bilo kojem obliku turisti kogprometa. U vezi sa seoskim turizmom, selo jedestinacija kretanja i u tom pogledu postojipotpuna analogija sa gradskim, primorskim,banjskim ili planinskim turizmom. Putovanja radizdravstvenih usluga i u cilju u eš a na kongresnimskupovima ne mogu se tretirati kao tipi ni oblicituristi kog prometa, ali se pojavljuju kao njegovdeo. Još manje je mogu e zanemariti efekteturisti ke potrošnje u vezi sa ovom vrstomputovanja. Kod kongresnih, zdravstvenih i bilokojih drugih poslovnih putovanja obavlja se ituristi ka potrošnja, što zna i da se zadovoljavaju ituristi ke potrebe koje nisu primarne u ciljevimakretanja.

Pojam zdravstvena putovanja iskazuje ciljkretanja, to jest putovanja se organizuju izzdravstvenih razloga, a da se pri tome ne isklju ujuefekti potrošnje vezani za zadovoljavanjesekundarnih turisti kih potreba. Zdravstvenaputovanja predstavljaju kretanja iz zdravstvenihrazloga i obuhvataju:a) lica koja putuju radi lekarskog pregleda i

utvr ivanja dijagnoze,b) lica koja putuju radi kra eg ili dužeg le enja,c) lica koja su u pratnji bolesnika,d) lica koja putuju na kontrolni pregled ie) lica koja putuju radi medicinske rehabilitacije.

B-21

Za razliku od u esnika rekreativnih turisti kihkretanja, gde su konsultacije sa lekarom mogu e, aponekad i poželjne (retko nužne), kod zdravstvenihputovanja saveti lekara bi trebalo da buduodlu uju i. Nekad je to preporuka, ponekad uput,neki put hitna pomo , u zavisnosti ne samo odvrste i težine oboljenja ve i od prava po osnovusocijalno-zdravstvene zaštite, ili od materijalnihmogu nosti pacijenta.

Sva lica koja putuju u vezi sa zdravstvenimrazlozima nisu bolesnici sa podjednako ozbiljnimtretmanom. Na primer, lica u pratnji, kao i licakoja putuju radi rehabilitacije po tretmanu, nalazese u kategoriji obi nih turisti kih putnika. Oni e usvom kra em ili dužem boravku izvan mestastalnog stanovanja imati više mogu nosti zazadovoljenje turisti kih potreba (pokretljivost,slobodno vreme...). Ovoj kategoriji posetilacatreba ponuditi bogatije i raznovrsnije sadržajeturisti kog boravka. To isto važi i za hroni ne,pokretne bolesnike u banjskim i klimatskimmestima, ali je u takvim slu ajevima merodavnijemišljenje lekara. Nema sumnje da bi umedicinskim stacionarima za pokretne, hroni nebolesnike i zavodima za medicinsku rehabilitacijumoralo postojati radno mesto za turizmologa kojibi usko sara ivao sa ekipom lekara. Lekariodlu uju kojoj grupi više odgovara planinarenje,ribolov, izlet do obližnjeg mesta, ili neki drugioblik turisti ke ili sportsko-turisti ke aktivnosti, aturizmolog e, u saradnji sa lokalnom turisti komorganizacijom osmisliti, organizovati i izvestiutvr eni program.

4. ODNOS ZDRAVSTVA I TURIZMA

Kod rekreativnog turizma korisnici prihvatajuponu ene programe putovanja i boravka, amedicinska usluga bi mogla biti sastavni deoponude. Prilikom putovanja zbog zdravstvenihpotreba medicinska služba je osnovni razlog, aturisti ka ponuda, uklju uju i tu i motivskeosobenosti lokacije, zna ajno poja ava kretanje.Kod rekreativnog turizma turizmolog je kreatorprograma i organizator putovanja, a kod putovanjaiz zdravstvenih razloga presudna je re lekara pa jei delatnost turizmologa u funkciji najširemedicinske pomo i. Kada su u pitanju inostraniposetioci i ostvarivanje deviznih efekata onda jezajedni ki rad medicinara i turizmologa i poželjani neophodan. Kod rekreativnih kretanja stranca esvakako privu i priroda turisti kog mesta, dobrosa injen program boravka i prikladne cene, ali ispecijalizovana medicinska usluga. Medicinskeusluge (kontrolni pregled, testovi optere enja pa ineki oblici fizio-terapije) mogu biti organizovanena nivou turisti kog mesta ili u okviru vepostoje e medicinske institucije. Kod zdravstvenih

putovanja ve i broj poslovnih operacija zahtevaangažovanje turizmologa i lokalne turisti keorganizacije: pomo kod uspostavljanja poslovnogkontakta, pri istraživanju pravaca i oblikaposlovnog nastupa, kod informativno-propagandnog animiranja, pri kreiranju programavanmedicinskih sadržaja boravka...

U istraživanju mogu nosti poslovne spregezdravstva i turizma prvenstveni cilj mora bitiboravak stranaca u našoj zemlji i ostvarivanjedeviznog priliva. Manje je važno da li emostrance smatrati pacijentima ili turisti kimposetiocima, a najvažnije je da oni masovnijedolaze u našu zemlju, zbog ega im moramoukazati puno gostoprimstvo. Medicinske usluge jenužno integrisati u programe turisti kog boravka,bilo kao psihološku potrebu, bilo kao mogu nostopredeljenja u kretanju. ini se da su hotelipovoljno mesto za proveru zdravstvenog stanja kaonajbitnije stvari u medicinskoj prevenciji. S drugestrane, u nekim elementima odre ene medicinskeinstitucije, uglavnom centri za prevenciju irehabilitaciju, zna ajno se približavaju hotelskomrežimu boravka, a pojedini su i prevazišli hotelskismeštaj.

Mnogi hoteli u Srbiji ve sada nudespecijalizovane medicinske tretmane, a svakinoviji hotel je gotovo nezamisliv bez manjeg spa-centra i u svojoj ponudi ima wellness program.Ovakvom uslugom hoteli sti u prednost naturisti kom tržištu.

Slika 1 – Ivanjica

Zna ajne mogu nosti poslovne saradnjeizme u zdravstva i turizma postoje u banjskim iplaninskim mestima. To posebno važi za Srbiju,koja u odnosu na druge države u okruženju imanajve i broj banja, ali banjski turizam i banjskole enje koje nije adekvatnio iskoriš eno. U banjeSrbije vrlo malo novca je uloženo za adaptaciju irenoviranje kapaciteta. Nosioci razvoja banjskogturizma, koji uglavnom ima rekreativno obeležje,

B-22

su ugostiteljsko–turisti ka preduze a. Banjskole enje, koje se uglavnom zasniva na terapijskojprimeni termo-mineralnih voda, obavlja se uspecijalizovanim institucijama, koje se ponegdenazivaju banjskim le ilištima. Re e se to ini udomovima zdravlja ili zdravstvenim stanicama, a unovije vreme i u specijalizovanim zavodima ilicentrima za prevenciju, le enje i rehabilitacijupojedinih vrsta oboljenja. Par takvih zavodaizgra eno je u planinskim mestima (Ivanjica,Zlatar...). Poznato je da su ovi zavodivisokokonforni objekti, imaju modernumedicinsku opremu i raspolažu stru nimmedicinskim kadrovima. Zavodi bi mogli daprihvataju pacijente iz inostranstva, što i ine, alito nije masovna pojava.

5. IVANJICA - PRVA SRPSKAVAZDUŠNA BANJA

Izvanredni prirodni i klimatski uslovi pružilisu mogu nost stanovništvu Ivanjice da se još preosam decenija po ne organizovano bavititurizmom. Dugogodišnja nepravda uzapostavljanju ogromnih turisti kih potencijalaovog podru ja ispravljena je 1978. godine, kada je,na inicijativu Instituta za hematologiju iHematološke sekcije Srpskog lekarskog društva,osnovan Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju -Anemija. Na osnovu dugogodišnjih ispitivanjauticaja podneblja na zdravlje ljudi i posle iscrpnogelaborata, usledila je 25. januara 2000. godineuredba Vlade Republike Srbije o proglašenjuIvanjice za prvu vazdušnu banju u našoj zemlji.

Slika 2 – Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju– Anemija, osamdesetih godina 20. veka

Prostor banje obuhvata 2.156,50 hektara, odega 7 hektara pripada Zavodu za specijalizovanu

rehabilitaciju „Ivanjica“. Reprezent zdravstvenogturizma u Ivanjici je Zavod za specijalizovanurehabilitaciju – sada Specijalna bolnica zarehabilitaciju „Ivanjica“, koja raspolaže sa oko 270ležaja. Promet koji je u 2010. godini zabeležio

Zavod je 6.935 dolazaka, od ega 6.895 dolazakadoma ih gostiju, uglavnom iz ravni arskih predelai urbanih industrijskih sredina, i 40 dolazakastranaca. Ostvareno je ukupno 66.056 no enja, odega su 65.749 hiljada no enja doma ih gostiju, a

307 no enja stranaca, koji su posetili Ivanjicu iSpecijalnu bolnicu za rehabilitaciju.

Banja Ivanjica se nalazi na srednjojnadmorskoj visini od 468 m, i smatra seoptimalnom, kako za zdrave, tako i za ve inuosoba sa razli itim bolestima.

Vazduh i voda su izrazito isti, a industrijskiobjekti po strukturi ne uti u bitno na životnusredinu, niti remete prirodne pogodnosti ovogpodru ja.

Osnovni lekoviti faktor je vazduh, odnosnoskup karakteristi nih klimatskih faktora.

Dosadašnja ispitivanja nedvosmisleno supokazala da je ovo podru je izrazito povoljno zale enje i rehabilitaciju malokrvnosti, plu nihoboljenja, alergija i neuroloških oboljenja.

Dana 15. septembra 2001. godine UNESCO jeGoliju - naš planinski biser na ijem se obronkunalazi vazdušna banja Ivanjica - proglasio zaekološku zonu, prvi rezervat biosfere u našojzemlji. To je još jedna potvrda i razlog da turistiotkriju kako se zdravo živi.

Nezavisno od toga da li turista u Zavod dolazina le enje i oporavak, ili na odmor i rekreaciju,može koristiti medicinske usluge 24 sata dnevno.Kvalitetan tretman pružaju lekari-specijalisti:internista, hematolog, fizijatar i stru nomedicinsko osoblje. Medicinski tim Zavoda zarehabilitaciju preporu uje najprikladniji inajkorisniji program le enja i rehabilitacije.Medicinske usluge se obavljaju u modernoopremljenom internisti ko-hematološkom bloku ibloku za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

Slika 3 – Specijalna bolnica za rehabilitaciju,danas

Zavod za rehabilitaciju – sada Specijalnabolnica za rehabilitaciju ima razli ite programe zasvoje posetioce i to:

- Program ja anja imuniteta podrazumevapovratak prirodi i zdrav na in života kao osnov

B-23

poboljšanja imuniteta. Tako e, podrazumeva iishranu koja je bazirana na zdravoj hrani bogatojbelan evinama i vitaminima, zatim stru napredavanja o pojmu „imunitet“ - kako ga sa uvati ipoboljšati, od strane hematologa, psihologa isocijalnih radnika. U m dicinskom delu programasu uklju eni specijalisti iz raznih oblasti kako bi seutvrdio stepen pada imuniteta, procenazdravstvenog stanja i na in kako uticati napoboljšanje imuniteta i kojim metodama. Klju nastvar ovog programa je da se lek nalazi u prirodi, aza to su najbolje šetnje i aktivnosti u Rezervatubiosfere Golija, koji je u neposrednoj blizini ovogZavoda.

Slika 4 – Vodopad u Ivanjici

- Pripreme sportista. Povoljni klimatskiuslovi i zdrava hrana su prednosti za pripremesportskih ekipa u ovom kraju u svim pripremnimfazama. Brojni tereni su na raspolaganju svimvrstama sportista, a Ivanjica je dugi niz godina ikamp odbojkaške reprezentacije Srbije. U Zavodusu na raspolaganju i zatvoren bazen, teretana,sauna, trim sala kao i otvoreni tereni za malesportove. Po potrebi se angažuju i dve sportskesale za pripreme.

- Rekreativna nastava. Zavod „Ivanjica“pruža izvanredne uslove školskoj deci zarekreativnu nastavu. Nastavne aktivnosti sesprovode u nekoliko sala u Zavodu, koje suopremljene za sve vrste kongresa.

- Odmor i rehabilitacija radnika. Uslovi zaoporavak i rehabilitaciju radnika, koji su na svojimradnim mestima izloženi dejstvu razli itihhemijskih i toksi nih agenasa i koji mogu dovestido ozbiljnih ošte enja zdravlja, u Zavodu suprilago eni njihovim potrebama i zahtevima.Boravkom u Ivanjici i Zavodu doprinosi sepoboljšanju zdravstvenog stanja obolelih odmalokrvnosti, obolenja respiratornih organa,alergijskih i neuroloških obolenja. Stru ne ekiperekreatora Zavoda uvek pomažu da slobodnovreme bude iskoriš eno na pravi na in.

Slika 5 – Gradski park u Ivanjici

- Vikend programi uvek mogu biti korisni zasve populacije koje dolaze u Ivanjicu i u Zavod zarehabilitaciju, jer u Ivanjicu nije dovoljno jednomdo i, u nju treba dolaziti i uživati.

U skladu sa izrekom „U zdravom telu - zdravduh“ gostima su na raspolaganju:

bazen (20x12 m) s toplom vodom, koji raditokom cele godine,sauna,teretana,sala za fitnes,sala za stoni tenis,trim staza (800 m),tri otvorena sportska terena za odbojku,košarku i rukomet.Za sportiste na pripremama na raspolaganju su

dve zatvorene sportske sale: sala osnovne školeudaljena od Zavoda 200 m i gradska hala sportova.Koriš enje ovih sadržaja je pod nadzorom dvavisokostru na rekreatora koji za najmla ekorisnike organizuju obuku plivanja.

Slika 6 – Bazen u Hotelu „Park“

Koriš enje rekreativnih sadržaja uklju eno jeu cenu pansiona, osim koriš enja saune i sportskihsala.

Slobodno vreme može se provesti u jednoj odtri TV sale, biblioteci ili sali za bilijar. Najmla i

B-24

posetioci imaju na raspolaganju „mini vrti “ uobjektu, ili Luna park u krugu Zavoda.

Za završetak dana preporu uje se terasarestorana, sa koje se pruža prekrasan pogled nagrad, ili neki od mnogobrojnih kafe barova ugradu.

Slika 7 – Restoran „Vodopad“ u centru grada

Za ljubitelje filmova i pozorišnih predstava naraspolaganju je bioskopska sala Doma kulture.

Specijalna bolnica u Ivanjici u partnerskomodnosu sa klubom za rekreaciju i fitnes „My Gym“od 2007. godine sprovodi obuku nepliva a starostido 15 godina.

Slika 8 – Motiv sa Golije

6. ZAKLJU AK

Nesporno je da se na turisti kom putovanjumože nešto novo videti, odmoriti se, kupovati,obaviti neki posao, ali i proveriti stanje zdravlja pai poboljšati zdravstvena kondicija u celini. Nekemedicinske delatnosti se prožimaju sa turizmomkao mogu im faktorom medicinske rehabilitacije.Linije razgrani enja izme u medicine i turizma susavršene, ali su linije približavanja nužne. Potrebnisu i novi ljudi i organizovaniji rad. U Srbiji postojeuslovi da se pitanja povezivanja zdravstva iturizma efikasnije rešavaju. To je širi društveni iekonomski interes naše države. Specijalizovanizavodi i centri za prevenciju, zajedno sa hotelima iprivatnim smeštajem u svojim mestima iprogramima koje nudi lokalna turisti kaorganizacija, oboga uju ukupnu turisti ku ponudu.Bez kreativnih i komercijalnih kadrova za poslovedovo enja i prihvatanja turisti kih grupa, zavodie se i dalje baviti svojim statusom nesvesno

ignorišu i potrebe naše države za deviznimsredstvima. Ni udruženja ovih institucija, nisu sedovoljno angažovala u ispitivanju mogu nosti zadovo enje stranih gostiju u svoje objekte, bezobzira da li e to biti pacijenti ili turisti kiposetioci.

LITERATURA[1] Smodlaka V., Uvod u sportsko-medicinski

rad, Beograd, 1951.[2] Medved T., Sportska medicina, „Sportska

knjiga“, Zagreb, 1977.[3] Kotljarov A. E., Geografia odtiha i turizma,

Moskva, 1978.[4] Fransola F., Potreba za promenom, „Nolit“,

Beograd, 1978.[5] Dimitrijevi Lj., Zamor, Savez za fizi ku

kulturu Jugoslavije, Beograd, 1978.[6] Roger S., Le Loisir, Presses Universitaires de

France, Paris, 1980.[7] Jovi Ž., Osnovi turizmologije, „Nau na

knjiga“, Beograd, 1980.[8] Markovi S., Ostoji M., Turisti ki vodi kroz

ivanji ki kraj, Turisti ka organizacija opštineIvanjica, Ivanjica, 2006.

[9] Markovi S., Popovi I., Ostoji M., Turisti kiresursi i promet turista u ivanji kom kraju,Nau ni skup „Srbija i Republika Srpska uregionalnim i globalnim procesima“, Zbornikradova, Trebinje, 2007.

[10]Osto M., Markovi S., Popovi I.: Uticzvo turisti kih ponud n poboljš nje

kv litet život ljudi u iv nji kom kr u, 35.Konferencija o kvalitetu života „Festivalkvaliteta 2008“, Zbornik radova, Kragujevac,13 15. maj 2008.