Zbornik radova iz 2006. godine

VOJNOGEOGRAFSKI INSTITUT

ZBORNIK RADOVA

12

BEOGRAD 2006.

VOJNOGEOGRAFSKI INSTITUT Na~elnik: pukovnik doc. dr Mirko Borisov, dipl. in`. Glavni i odgovorni urednik: pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`. Redakcijski odbor: pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`, predsednik Odbora pukovnik mr Milan Jevti}, zamenik predsednika Odbora major sci Ivan [ikora, sekretar kapetan Marko Mila{inovi}, dipl. in`, ~lan cl mr Zoran Milosavqevi}, dipl. in`, ~lan Tehni~ki urednici: kapetan Marko Mila{inovi}, dipl. in`. kapetan Sr|an Kotur, dipl. in`. Jezi~ki redaktor: Jasna Filipovi}, profesor

CIP - Katalogizacija u publikaciji Centralna biblioteka Vojske Srbije

UDK 528(082):355/359 ZBORNIK radova / [priredio] Vojnogeografski institut ; glavni i odgovorni urednik mr Milan Filipovi}. - Br. 1 (1974)- .-Beograd : Vojnogeografski institut, 1974-2006.-24 cm ISSN 0351-4242 = Zbornik radova – Vojnogeografski institut Zbornik radova Vojnogeografskog instituta broj 12 sadrì radove nastale u periodu od 2004. do 2006. godine. Radovi sadrè prikaz dostignu}a iz oblasti osnovnih delatnosti Vojnogeografskog instituta. Pored stru~nih radova iz oblasti geografskih informacionih sistema i primene novih tehnologija, geodezije, geotopografskog obezbe|ewa, geofizike, kartografije i fotogrametrije, Zbornik sadrì i radove od istorijskog i monografijskog zna~aja.

S A D R @ A J:

str.

STO TRIDESET GODINA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ......7 Stevan Radoj~i}

ASTRONOMSKI RADOVI STEVANA P. BO[KOVI]A U KRAQEVINI SRBIJI........................................................................................9

Zoran Milosavqevi}

DESET GODINA OD GEOMETRIJSKOG NIVELMANA NA EKSPERIMENTALNOM POLIGONU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ........................................................................................................19

Zoran Milosavqevi}, Nikola Babi}

METODA ODRE\IVAWA KOORDINATA RADIO-FARA NA AERODROMU KOVIN 2004. GODINE ..........................................................29

Sa{a Stankovi}

KOMBINOVAWE SATELITSKIH I AEROFOTO SNIMAKA U PROCESU DETEKCIJE TOPOGRAFSKIH PODATAKA ....................43

Sa{a Stankovi}, Dejan \or|evi}

VI[EKRITERIJUMSKI IZBOR AVIONA ZA AEROFOTOGRAMETRIJSKO SNIMAWE.................................................57

Aleksandar Ili}, Luka ^vorovi}

UTICAJ PROMENE PARAMETARA ELIPSOIDA, ORIJENTACIJE I RAZMERA NA TA^NOST TRANSFORMACIJE KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA....................73

Aleksandar Ili}

ODRE\IVAWE NEPOZNATE PROJEKCIJE U KOJOJ JE IZRA\ENA KARTA ...........................................................................................81

Dragoqub Sekulovi}, Radoje Bankovi}

GUSTINA I HIPSOMETRIJSKI RAZME[TAJ IZVORA I BUNARA SRBIJE NA KARTI VODOOBJEKATA (KVO50)...............89

Safet Muratovi}

MODEL INFORMACIONOG SISTEMA U FUNKCIJI UPRAVQAWA EKOLO[KIM RIZIKOM U VODOSNABDEVAWU OP[TINE.................................................................99

DOKTORSKE DISERTACIJE Milan Filipovi}

MODEL I ORGANIZACIJA GEOPROSTORNIH PODATAKA ZA RAZMERU 1:50 000 - prikaz doktorske disertacije ...........................105

Milan Filipovi}

KARTOGRAFSKO-HIPSOMETRIJSKI POLO@AJ SEOSKIH NASEQA I GUSTINA IZVORA PITKE VODE .....................................................................................................................109

MAGISTARSKE TEZE Ivan [ikora

MULTIMEDIJALNI GIS PROJEKAT NA PRIMERU REALIZACIJE POLIGONA POSEBNE NAMENE.............................113

POSETE Milan Filipovi}, Slavi{a Tatomirovi}

PREDSTAVNICI VGI NA 23. SEDNICI GRUPE EKSPERATA UJEDIWENIH NACIJA ZA GEOGRAFSKE NAZIVE (UNGEGN) I TRENING KURSU IZ TOPONIMIJE...................................................116

Aleksandar Ili}

POSETA GEOINFORMACIONOJ SLU@BI BUNDESVERA...........121 Milan Jevti}

POSETA PREDSTAVNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA GEOGRAFSKOJ SLU@BI ORU@ANIH SNAGA Ê[KE REPUBLIKE ......................................................................................123

Predgovor

Zbornik radova Vojnogeografskog instituta je periodi~na publikacija, koja izlazi od 1974. godine. Do sada je objavqeno jedanaest brojeva. Od desetog broja registrovan je me|unarodnim brojem za serijske publikacije, ~ime je ukqu~en u Me|unarodni sistem serijskih publikacija (ISSN).

Vojnogeografski institut, putem Zbornika radova svojih pripadnika, informi{e stru~nu javnost o sadràju i rezultatima svoje delatnosti, afirmi{e svoje stru~wake i stimuli{e wihovo dodatno angaòvawe na osvajawu novih tehnologija. Osim toga, Zbornik radova je svojevrstan pokazateq vremena i stawa vojnogeodetske slu`be i sluì kao izvor informacija sada{wim i budu}im generacijama.

Dvanaesti broj Zbornika radova izlazi u vreme kada Vojnogeografski institut obeleàva 130 godina svoga postojawa. Radovi objavqeni u ovom broju nastavak su vi{edecenijske tradicije plodonosnog nau~noistraìva~kog i stru~nog rada pripadnika Vojnogeografskog instituta i spoqnih saradnika.

Septembra 2006. godine REDAKCIJSKI ODBOR

7

STO TRIDESET GODINA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

Sve~ana akademija povodom 130. godi{wice

Vojnogeografskog instituta, odràna je 3. februara 2006. godine u prisustvu visokih vojnih stare{ina i

predstavnika vojnih i civilnih institucija

Vojnogeografski institut je jedna od na{ih najstarijih vojnih ustanova. Formiran je 5. februara 1876. godine (24. januara po starom - julijanskom kalendaru), kada je na predlog ministra vojnog, kwaz Milan M. Obrenovi} IV, dokumentom FN0 577 propisao "Ustrojstvo \eneral{taba" tada{we srpske vojske. ^lanom tre}im Ustrojstva \eneral{taba propisano je da "Glavni |eneral{tab ima tri odelewa i op{tu kancelariju." Drugo odeqewe \eneral{taba, kasnije preimenovano u Geografsko, dobilo je zadatak da "... vr{i poslove, koji se odnose na vojni~ko premeravawe Srbije, na sastavqawe za vojnu potrebu nu`nih karata, na snimawe i izra|ivawe raznih vojni~kih planova, na osmatrawe i prou~avawe zemqe svoje i susedne u pogledu geografskom, topografskom i statisti~kom itd." Ovim je prvi put u srpskoj vojsci vojnogeodetska delatnost stavqena u nadle`nost zasebnog organa, {to je posluìlo kao osnov da se datum dono{ewa ovog ustrojstva usvoji za Dan Vojnogeografskog instituta (Sbornik zakona, uredaba, nare|ewa i objasnewa vojnih, izdanih u 1876. godini).

Vojnogeografski institut je ustanova koja se bavi nau~noistraì-va~kim i proizvodnim radom u oblastima geodezije, fotogrametrije, kartografije, kartografske reprodukcije, metrologije i drugih geodisci-plina od zna~aja za prikupqawe podataka o prostoru i wihovom predstavqawu u grafi~kom, slikovnom, numeri~kom, digitalnom i tekstua-lnom obliku. Institut je jedan od najzna~ajnijih nosilaca fundamentalnih istraìvawa iz oblasti geodezije i geofizike, neophodnih za uspo-stavqawe poloàjnog, visinskog i geofizi~kog dràvnog sistema. Jedini se u zemqi bavi fundamentalnim fotogrametrijsko-topografskim preme-rom i izradom topografskih i drugih karata namewenih prvenstveno vojsci, ali po{to se odlikuju visokim kvalitetom i imaju {iri dru{tveni, nau~ni i stru~ni zna~aj, koriste se i izvan sistema odbrane za mnogobrojne potrebe (dràvna administracija, policija, sudstvo, statistika, saobra}aj, telekomunikacije, obrazovawe, urbanizam, turizam, istraìvawa priro-dnih resursa, poqoprivreda, vodoprivreda, {umarstvo, elektroprivreda, osigurawe, za{tita ìvotne sredine i dr.).

Izvr{avaju}i zadatke za potrebe vojske, VGI je dao zna~ajan doprinos u oblasti fundamentalnih geodetskih radova i izvr{io je topografski premer na{e zemqe, ~ime je stvorio ogromnu bazu podataka o prostoru od {ireg dru{tvenog zna~aja. Zna~ajno angaòvawe kadrovskih i

8

materijalnih resursa Vojnogeografskog instituta bilo je i na premeru i ure|ewu dràvne granice. U svojoj bogatoj stotridesetogodi{woj istoriji, VGI je dao poseban doprinos na poqu kartografske produkcije, zasnovane na sopstvenom premeru. Rezultati rada, iskazani u brojnim i raznovrsnim kartografskim projektima i publikacijama, visoko je ocenila i uvaàva ih stru~na javnost i naj{iri krugovi korisnika, kako u zemqi, tako i u inostranstvu, dok se kartografska produkcija meri desetinama miliona primeraka razli~itih karata.

Poznat po zaokruènom i standardizovanom razmernom nizu karata u analognom obliku od 1:25 000 do 1:1 500 000, posledwih desetak godina VGI usmerava snage prema digitalnoj kartografiji. Za relativno kratko vreme prevedeni su iz analognog u digitalni rasterski oblik svi listovi i originali karata koje VGI izra|uje i odràva u aùrnom stawu, ura|ene su dve digitalne vektorske karte sa bazama podataka u razmerama 1:300 000 i 1:1 000 000 i digitalni model visina na osnovu Topografske karte 1:25 000. U toku je realizacija jo{ jednog kapitalnog projekta od nacionalnog zna~aja - izrada digitalne topografske karte 1:25 000.

U referatu Na~elnika VGI posve}enom Danu Vojnogeografskog instituta, istaknuto je da VGI danas izvr{ava sve istraìva~ko-razvojne i proizvodne zadatke u oblasti geotopografskog obezbe|ewa vojske, da su u protekloj godini, uz prisutne finansijske probleme, izvr{eni svi teì{ni zadaci i da se u narednom periodu najve}a pa`wa mora posvetiti wegovom opremawu, tehnolo{koj modernizaciji i reorganizaciji, ~ime bi se zadovoqile neophodne potrebe komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i drugih subjekata sistema odbrane za geotopografskim materijalima i pospe{ila modernizacija vojske uop{te.

Ministar odbrane, je u svojoj ~estitki pripadnicima ustanove, istakao da je rad Instituta u prethodnih trinaest decenija obeleèn vidnim rezultatima u oblasti geotopografskog obezbe|ewa i doprinosom izgradwi borbene gotovosti Vojske. Odao je priznawe za celokupni nau~noistraìva~ki rad i zaèleo da Vojnogeografski institut, nastavqaju}i bogatu tradiciju i u narednom periodu postiè vrhunske rezultate.

Povodom Dana Vojnogeografskog instituta pohvaqen je i nagra|en ve}i broj pripadnika VGI koji su se svojim angaòvawem i radom posebno istakli u prethodnoj godini. Vojnogeografski institut je ovim povodom dobio veliki broj ~estitki od institucija i pojedinaca. VOJNOGEOGRAFSKI INSTITUT 3. februara 2006. godine REDAKCIJSKI ODBOR

9

ASTRONOMSKI RADOVI STEVANA P. BO[KOVI]A U KRAQEVINI SRBIJI

potpukovnik mr Stevan Radoj~i} UDK: 521/524:528](497.11) "1900/1911":355/359 S a ` e t a k

U ~lanku su opisani astronomski radovi Stevana P. Bo{kovi}a izvr{eni u Kraqevini Srbiji, u periodu od 1900. do 1911. godine.

Kqu~ne re~i: istorija; astronomski radovi; Geografsko odeqewe; Vojnogeografski institut. S u m m a r y

This article describes astronomical works in Kingdom of Serbia conducted by Stevan P. Boskovic from 1900. to 1911.

Key words: History; Astronomical Works; Geographical Department; Military Geographical Institute. U v o d

Akademik i general, geodeta, dugogodi{wi na~elnik Vojno-geografskog instituta Stevan P. Bo{kovi} (1868-1957) prvi je oficir Srpske vojske sa vi{im geodetskim obrazovawem. Nakon zavr{ene Vojne akademije u Beogradu (19. klasa, diplomirao 1889. godine) i kra}eg rada u trupi, 1892. godine upu}en je na sedmogodi{we {kolovawe u Rusiju, u Sankt Peterburg. Prve dve godine {kolovao se na Vojnotopografskom u~ili{tu (gde je potvrdio diplomu koju je imao i ovladao ruskim jezikom), a potom na Geodetskom odeqewu (smer) Nikolajevske general{tabne akademije, koju je poha|ao pet godina, od 1894. do 1897. u Sankt Peterburgu i od 1897. do 1899. u Pulkovu (1897-99), na Glavnoj astronomskoj opservatoriji.

Oficir sa takvim znawima bio je neophodan Srpskoj vojsci (i dràvi) kao projektant i organizator uspostavqawa savremene geodetske osnove neophodne za izradu krupnorazmernih topografskih karata i drugih geodetskih, topografskih i kartografskih radova.

10

Slika 1: Stevan P. Bo{kovi} (1868-1957)

Tokom zavr{nog dela {kolovawa, "u blaènoj atmosferi pulkovske opservatorije" - kako je zapisao tridesetak godina docnije1 - Bo{kovi} je obavio sve pripreme za predstoje}i rad u Srbiji – nabavio instrumente i ispitao ih (dva univerzalna teodolita {vajcarske firme Kern, 12 marinskih hronometara Ericson i Narden, ve}i broj aneroida i termometara i jedan Jederinov aparat za merewe osnovica), izradio projekat trigonometrijske mreè i program astronomskih radova, sra~unao efemeride parova zvezda, potrebne za odre|ivawe vremena i geografske {irine i sl.

Obim i sadràj ovih priprema ukazuju na to da je Bo{kovi} pro{irio osnovni zadatak, daju}i mu i odre|enu nau~nu dimenziju. To se posebno ogleda u delu koji se odnosi na astronomske radove, pa je zahvaquju}i wima Srbija postala prva zemqa u svetu kojoj se pristupilo izu~avawu oblika geoida na ~itavoj dràvnoj teritoriji.

1 Koncept predavawa pod naslovom Iz mojih uspomena sa pulkovske Opservatorije, koji se ~uva u Arhivu SANU, u ostav{tini akademika Stevana P. Bo{kovi}a.

11

1. Ciq astronomskih radova i pripreme

Astronomska merewa koja je Bo{kovi} planirao imala su za ciq odre|ivawe skretawa vertikala, a na osnovu wih i oblika geoida na teritoriji Srbije. Kao {to je poznato, prostorni ugao koji obrazuju pravac sile teè i pravac normale na elipsoid u istoj ta~ki - skretawe vertikale - razmatra se projektovan u dve ravni, u ravni meridijana (komponenta ξ) i ravni prvog vertikala (komponenta η), pri ~emu je: ξ″ = (ϕ - B) ″ η″ = ( λ - L)″ cosϕ = (α - A)″ctgϕ, (1) gde su ϕ, λ, i α astronomska {irina, duìna i azimut, a B, L i A geodetska {irina, duìna i azimut.

Neposredan povod za ovaj, u to doba prvorazredni nau~ni zadatak, bilo je utvr|ivawe porekla i uzroka neslagawa ruskih i austrougarskih geodetskih radova, izvr{enih u drugoj polovini 19. veka, do kojih je dolazilo upravo du` srpske teritorije. O tome i o pripremama za ovaj poduhvat Bo{kovi} je, pola veka docnije, zapisao slede}e:

"[to se ti~e ... pitawa o poreklu i uzroku geodetskog te i kartografskog, uglavnom longitudinalnog, neslagawa u zemqama Pontiskog i Panonskog basena ja sam jo{ krajem pro{log stole}a, studiraju}i to pitawe na Pulkovskoj opservatoriji, a priori naslu}ivao da to neslagawe proizlazi uglavnom zbog vrlo verovatnog suprotnog skretawa vertikale (viska) od wenog normalnog poloàja prema idealnoj krivoj povr{ini zemnog sferoida, {to proizlazi usled lokalnog atrakcionog poreme}aja intenziteta teè, izazvanog strukturom spomenutog karpatsko-balkanskog planinskog luka. Zato sam jo{ tada stvorio plan svojih geodetskih i astronomskih radova tako da bih na tim ekspedicijama a posteriori utvrdio istinitost tih svojih naslu}ivawa. Pripremio sam za to dva univerzalna instrumenta za geodetska i astronomska posmatrawa, 12 hronometara, aneroide i termometre; sra~unao efemeride parova zvezda za odredbu vremena iz astronomskih opservacija metodom Cingera za ta~ke svih geografskih {irina tadawe Srbije; tako isto, i za iste geografske {irine, sra~unao sam efemeride parova zvezda za odredbu geografske {irine mesta iz astronomskih opservacija metodom Pjevcova i efemeride Polarne zvezde (α Ursae minoris) za odredbu azimuta klasi~nom metodom. Planirao sam rad tako da paralelno sa merewem horizontalnih i vertikalnih uglova triangulacije izvr{im i astronomska merewa za odredbu vremena, geografske {irine i azimuta, izabrav{i za to niz ta~aka na najvi{im na{im planinama kao i niz ta~aka u na{im re~nim dolinama, ra~unaju}i da }e se tako najboqe ispitati i otkriti naslu}ivani lokalni atrakcioni uticaji na poreme}aj normalnog pravca intenziteta teè, pa otud i skretawe vertikale."

"Po{to su ekspedicije za te radove na izabranim najvi{im ta~kama na{ih planina skop~ane sa znatnim fizi~kim naporima, to sam program

12

geodetskih i ovih svojih astronomskih radova udesio tako da to bude izvr{eno jo{ prvih godina, a zatim i na ta~kama u na{im re~nim dolinama" (Bo{kovi}, 1952).

Dva univerzalna instrumenta koje Bo{kovi} spomiwe su teodoliti {vajcarske firme Kern (16417 i 16418). Wih je Bo{kovi} u Pulkovu ispitao, a visinske libele preuredio tako da su se mogle koristiti kao Talkotove, kako se posmatra~ prilikom opservacija ne bi morao kretati oko instrumenta, radi odràvawa durbina na istoj visini (almukantaratu) i ~itawa libele. 2. Realizacija radova

Od 1900. do 1911. godine Bo{kovi} je izvr{io navedena merewa na 30 ta~aka, ravnomerno raspore|enih na dràvnoj teritoriji (Slika 2).

Slika 2: Raspored astronomskih ta~aka

Para}inski b.

Rtaw

Mixor

Trem

Ni{

Jastrebac

V.Stre{er

Petrova gora

Milanov vrhJankov kamen

Tornik

Povlen Deli Jovan

V.Sumurovac

Crni vrh

Bukuqa

Cer Lozni~ki b. Podgorica

Avala Kuli~Osojna

Negotin

Pirot

Zlatokop

Hisar

Trstenik

â~ak

Ozerovac

Zaje~ar

Crkva kao astronomska ta~ka Astronomska ta~ka

Strana ~iji je azimut odre|ivan (duìna strane je prikazana proizvoqno)

Legenda:

13

Tabela 1: Ta~nost azimuta

Interval gre{ke [″]

U~estalost (broj

ta~aka) 0,38 - 0,44 1 0,45 - 0,54 6 0,55 - 0,64 5 0,65 - 0,74 9 0,75 - 0,84 5 0,85 - 0,94 5 0,95 - 1,08 2

Svaka ta~ka sa koje su obavqena astronomska merewa stabilizovana je kao trigonometrijska ta~ka I reda, kamenim ili betonskim stubom fundiranim na dubinu od oko jednog metra, postavqenim nad podzemnim centrom. Pre merewa, da bi za{titio instrument i sam proces merewa od nepovoqnih uticaja sredine, Bo{kovi} je oko stuba postavqao tzv. pokretnu opservatoriju, tj. jako kudeqno platno visine 1,8 metara zategnuto izme|u 6 stubova pobodenih vertikalno oko instrumenta.

Rad na ta~ki po~iwao je odre|ivawem azimuta, jo{ u vidnom delu dana, a zatim je sledilo odre|ivawe vremena, {irine, pa opet vremena. Takvim postupkom obezbe|eno je da su parovi zvezda za odre|ivawe vremena posmatrani gotovo jednovremeno sa parovima zvezda za odredbu {irine, a da pri tome odre|ivawe azimuta nije bilo mnogo ~asova udaqeno od odredbe vremena. 2.1 Merewe i ra~unawe azimuta

Azimuti su odre|ivani klasi~nom metodom po Polari. Ovo je prirodan izbor, jer se s obzirom na ciq radova ne traì ta~nost azimuta boqa od ±1″. Merewa su vr{ena u 12 duplih girusa1.

Vizirawe terestri~kog signala Bo-{kovi} je vr{io metodom koju je docnije, na wegov predlog, Me|unarodna geodetska i geofizi~ka unija (MGGU) usvojila i preporu~ila za merewe horizontalnih uglo-va uop{te. Su{tina metode je u tome da se lik signala ne uvodi izme|u para vertika-lnih konaca kon~anice, ve} se vizira pomo}u zadebqawa ili neke karakteristi~ne ta~ke na horizontalnom koncu kon~anice2.

Azimuti su ra~unati prema formu-lama koje je N. J. Cinger3 publikovao 1899.

godine u svom znamenitom delu Kurs astronomije (dve kwige), koju je Bo{kovi} docnije (1925. i 1928. godine) preveo na srpski jezik.

Ostvarena ta~nost ( odstupawa od aritmeti~ke sredine ) prikazana je u Tabeli 1. 2.2 Odre|ivawe vremena

Za odre|ivawe vremena (tj. korekcije hronometra u) Bo{kovi} je koristio Cingerovu metodu, posmatrawem parova zvezda na jednakim

1 Detaqnije u: Radoj~i}, 1998a. 2 Isto. 3 Nikolaj Jakovqevi~ Cinger (1842-1918), Bo{kovi}ev profesor.

14

visinama (oko prvog vertikala)1. Ra~unawe je obavqeno prema Vitramovim2 formulama. Korekcije hronometra (u) su ra~unate za svaki par zvezda, za dati datum i sredwi trenutak posmatrawa; odatle je ra~unata sredwa korekcija hronometra za svako ve~e, zatim hod hronometra za protekli broj ~asova izme|u svake dve uzastopne no}i, a na kraju jedno~asovni hod hronometra iz kojeg se interpolacijom odre|ivala korekcija u za svaki èqeni (potrebni) trenutak vremena.

Tabela 2: Pregled zna~ajnijih podataka po ta~kama Broj parova zvezda R.br. TA^KA Godina rada

i broj no}i Kern broj vreme {irina

1 I ta~ka para}inske osnovice 1900, 15 16417 42 37 2 Rtaw 1900, 19 oba 42 29 3 Mixor 1901, 3 oba 11 6 4 Trem 1901, 5 oba 9 8 5 Jastrebac 1901, 3 oba 11 7 6 Veliki Stre{er 1902, 4 oba 8 5 7 Petrova gora 1902, 3 oba 7 7 8 Milanov vrh 1902, 2 oba 3 7 9 Jankov kamen 1902, 2 oba 7 6

10 Tornik 1902, 2 oba 8 12 11 Mali Povlen 1903, 2 oba 6 9 12 Deli Jovan 1903, 2 oba 8 7 13 Veliki Sumurovac 1903, 3 oba 7 8 14 Crni vrh (dulenski) 1903, 2 oba 3 11 15 Bukuqa 1903, 2 oba 2 9 16 Cer 1903, 5 oba 12 5 17 Ni{ 1905, 5 oba 9 17 18 Zaje~ar 1905, 5 16417 8 15 19 Negotin 1905, 2 16417 9 9 20 Pirot 1906, 4 16417 9 12 21 Zlatokop 1906, 3 16417 9 11 22 Hisar 1907, 6 16417 21 14 23 Trstenik 1907, 3 16417 10 16 24 â~ak 1907, 4 16417 10 13 25 I ta~ka lozni~ke osnovice 1908, 4 16417 18 14 26 Ozerovac 1908, 2 16417 17 12 27 Avala 1909, 4 16417 38 25 28 Kuli~ 1909, 4 16417 19 15 29 Podgorica 1909, 2 16417 17 13 30 Osojna 1911, 3 16417 5 5 31 Pirot (ponovqeno merewe) 1911, 7 16417 15 13

1 Detaqniji opis Bo{kovi}evog rada po ovoj metodi u: Radoj~i}, 1998a. 2 Fedor Fedorovi~ Vitram (1854-1914), Bo{kovi}ev mentor u Pulkovu.

15

Tabela 3: Ta~nost {irina

Gre{ka [″] U~estalost (broj ta~aka)

0,9 2 0,7 2 0,6 1 0,5 6 0,4 5 0,3 10 0,2 2 0,1 2

S obzirom na ciq ovih radova i odabranu metodu merewa {irine i azimuta, ta~nost korekcije hronometra nije morala biti ve}a od ±1s. Me|utim, u prve dve kampawe (Para}in i Rtaw, 1900. godine) Bo{kovi} je izvr{io mnogo ve}i broj merewa (po 42 para zvezda tokom skoro 20 ve~eri), eksperimenti{u}i sa oba instrumenta i vi{e hronometara, u nameri da utvrdi koja se najve}a ta~nost moè ostvariti raspoloìvom opremom i odabranom metodom, a da pri tome rad na ta~ki ostane ekonomi~an. Na kraju je i uspeo - sa desetak parova po ve~eri i svega nekoliko ve~eri, ostvarivao je deset puta boqu ta~nost (podaci o parovima i ve~erima su dati u Tabeli 2). 2.3 Merewe i ra~unawe {irina

Za odre|ivawe {irine Bo{kovi} je koristio Pjevcovqevu1 metodu, zasnovanu na posmatrawu parova zvezda na jednakim visinama (oko meridijana) 2.

Kao i Cingerovu, i ovu je metodu Bo{kovi} posebno izu~avao u Pulkovu i tamo 1899. godine na originalan na~in sastavio vlastite efemeride za posma-trawa u Srbiji. Za obradu je, umesto Pjevcovqevih, koristio Vitramove fo-rmule, objavqene 1898. god. (Bo{kovi}, 1952), koje su jednostavnije, a omogu-}avaju boqu kontrolu tokom rada i detaqniju ocenu ta~nosti. Ostvarena ta~nost odre|ivawa geografske {irine se nalazi u granicama od ±0.1″ do ±0.9″ (Tabela 3), {to je sasvim dovoqno s obzirom na ciq merewa i primereno

mogu}nostima instrumenta i metode (samo na 5 ta~aka je gre{ka ve}a od ±0.5″). Razlika u ta~nosti odre|ivawa na pojedinim ta~kama posledica je uglavnom razlike u broju posmatranih parova - {to je vi{e posmatranih parova, ta~nost je boqa. Op{ti podaci o ovim merewima dati su u Tabeli 3. 3. Prikazivawe rezultata

Potpuna obrada navednih merewa obavqena je nakon prvog svetskog rata. Za kona~nu obradu elaborata Bo{kovi} je angaòvao ruske geodetske oficire koji su se beè}i pred Oktobarskom revolucijom na{li u Vojnogeografskom institutu u kojem su, zahvaquju}i svojoj brojnosti i stru~nosti, ~inili okosnicu svih masovnih radova VGI neposredno nakon

1 Mihail Vasiqevi~ Pjevcov (1843-1902). 2 Detaqniji opis Bo{kovi}evog rada prema ovoj metodi u: Radoj~i}, 1998a.

16

rata. Prvi rezultati su bili gotovi 1923. godine i Bo{kovi} ih je odmah prikazao, u okviru jednog predavawa o radovima VGI, koje je odrào u Srpskom geografskom dru{tvu (elaborat je sa~uvan do danas i nalazi se u Biblioteci VGI).

Na kongresu MGGU u Pragu 1927. godine Bo{kovi} je dao potpun i detaqan prikaz geoida Srbije, sa rezimeom na francuskom jeziku. Na àlost, iako je Bo{kovi} ovo preduzeo, kako sam navodi, "radi prioriteta" (Bo{kovi}, 1952), tekst je objavqen tek 12 godina docnije, u okviru izve{taja MGGU za kongres u Va{ingtonu, u tomu XVI Travaux Géodésiques MGGU.

Najiscrpniji izve{taj, odnosno prikaz rezultata Bo{kovi} je dao 1952. godine u kwizi Skretawe vertikala u Srbiji, u izdawu Srpske akademije nauka (Slika 3). Tom prilikom Bo{kovi} se, osim vlastitim merewima, posluìo i raspoloìvim geolo{kim podacima, prete`no onim koje je prikupio dr Vladimir K. Petkovi} (1873-1935). 4. Valorizacija

Prvi koji je poku{ao da valorizuje dobijene rezultate bio je, naravno, sam Bo{kovi}. U vreme kada je pisao Skretawe vertikala u

Srbiji do{ao je na ideju da svoj geoid uporedi sa odgovaraju}im rezultatima susednih zemaqa. Iako je ve} za{ao u devetu deceniju ìvota, Bo{kovi} je i daqe neumorno pratio aktivnosti u geodetskoj struci u svetu i znao da se upravo tada dovr{avao veliki evropski projekat - uspostavqawe zajedni~kog datuma koji je docnije dobio naziv European datum 1950 – ED50. Time su stvoreni uslovi za upore|ewe rezultata nacionalnih ispitivawa geoida. Po{to Jugoslavija nije u~estvovala u ovom projektu, Bo{kovi} se za pomo} obratio svom prijatequ i kolegi, pukovniku G. Bomfordu (Guy Bomford, 1899-1996) koji ga, pismom od 7. juna 1954. godine obave{tava da nije uspeo da poveè wegov geoid sa susednim zemqama i da ne zna ta~no {ta treba daqe ~initi (Radoj~i}, 1998b).

Slede}u i, na àlost, posledwu ocenu Bo{kovi}evog geoida dao je prvi

istraìva~ koji se posle Bo{kovi}a bavio geoidom kod nas, pukovnik

Slika 3: Naslovna strana kwige S. P. Bo{kovi}a

17

Abdulah Muminagi} (1919-2001). U svom, savremenijem i obimnijem istraìvawu (doktorska disertacija Ispitivawe realnog geoida u Jugoslaviji) Muminagi} nije koristio Bo{kovi}eve rezultate. Ipak, uporedio je svoj geoid sa Bo{kovi}evim i dobijene razlike komentarisao slede}im re~ima:

"Kao {to se vidi, ne radi se tu samo o nivou - apsolutnim vrijednostima visina geoida - obojica smo taj nivo izabrali u skladu sa li~nim gledi{tima. Osnovno je to {to se ne slaèmo po formama i generalnim tendencijama reqefa geoida. Tako, na primjer, dok se Bo{kovi}ev geoid brzo spu{ta prema zapadu za 5 metara, kod mene se blago diè za 0,5 m na istoj distanci. Doista, u sjevero-isto~noj Srbiji se kod mene i kod Bo{kovi}a uo~ava pribli`no ista slika, ali je kod Bo{kovi}a izraènija i po o{trini oblika i po apsolutnoj veli~ini.

Osnovni razlog za ovo neslagawe leì u tome {to je Bo{kovi} komponentu η izvodio iz razlika astronomskog i geodetskog azimuta, za koji na~in sam ve} upozorio da je nesiguran. Osim toga on je imao mawi broj ta~aka i jo{ slabije raspore|enih nego {to sam ih ja imao. Zbog toga se o~igledno oslawao prili~no na geolo{ke podatke (a mo`da i na intuiciju iskusnog stru~waka).

Ovim ne èlim da umawim plemenit i znala~ki napor jednog od pionira savremenog postavqawa geodetskih radova kod nas. On sa raspoloìvim materijalom nije ni mogao posti}i ne{to boqe. Ipak ~iwenice govore da za na{a istraìvawa ovaj rad nismo mogli koristiti". (Muminagi}, 1971). Z a k q u ~ a k

Astronomski radovi koje je Stevan P. Bo{kovi} realizovao u Kraqevini Srbiji u periodu od 1900. do 1911. godine spadaju u najzna~ajnije radove Geografskog odeqewa u prvoj polovini dvadesetog veka. To je jedan pionirski rad, ne samo u Srbiji i na Balkanu, ve} i {ire. Ovaj primer uverqivo svedo~i da i zemqe sa skromnim resursima mogu, pod odre|enim uslovima, preduzimati najsavremenija istraìvawa, pa ~ak i predwa~iti u tome. L I T E R A T U R A :

[1] Bo{kovi}, S. P: Skretawe vertikala u Srbiji, SAN, Posebna izdawa, kwiga CXCVI, Geografski institut, Kwiga 4, Beograd, 1952.

[2] Muminagi}, A: Ispitivawe realnog geoida u Jugoslaviji (disertacija), Geokarta, Beograd, 1971.

18

[3] Radoj~i}, S: Prilozi za biografiju Stevana P. Bo{kovi}a : ìvot i rad do Prvog balkanskog rata (1912. godine), Vojnogeografski institut, Odeqewe za NIR, Beograd, 1998a.

[4] Radoj~i}, S: Stevan P. Bo{kovi} (1868-1957), ìvot i delo srpskih nau~nika, SANU, Biografije i bibliografije, Kwiga III, II odeqewe Odbor za prou~avawe ìvota i rada nau~nika u Srbiji i nau~nika srpskog porekla, Kwiga 3, Beograd, 1998b.

19

DESET GODINA OD GEOMETRIJSKOG NIVELMANA NA EKSPERIMENTALNOM POLIGONU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

mr Zoran Milosavqevi}, dipl. geod. in`. UDK:528.37/38:[355/359(497.11) S a ` e t a k

U ~lanku se analizira metod, aktivnosti i dobijena ta~nost radova izvedenih na odre|ivawu visina ta~aka Eksperimentalnog poligona Vojnogeografskog instituta (EPVGI) geometrijskim nivelmanom 1994. godine.

Kqu~ne re~i: visinska razlika, geometrijski nivelman, Eksperi-mentalni poligon Vojnogeografskog instituta S u m m a r y

This article treats the methods, activities and acquired accuracy of the geometric leveling aplicated on the Experimental poligon of Military geografical institut in the year 1994.

Key words: The geometric leveling, the Experimental poligon of Military geografical institut. U v o d

Eksperimentalni poligon Vojnogeografskog instituta (EPVGI) je formiran 1990. godine sa ciqem da sluì za izvo|ewe visokopreciznih radova iz oblasti vi{e geodezije i metrologije. Merewu duìna na EPVGI je posve}ena velika pa`wa s obzirom na ~iwenicu da su one merene laserskim daqinomerom KERN MEKOMETAR ME 5000 ~ija je deklarisana ta~nost σ = 0,2 mm + 0,2 mm/km. Takva ta~nost merewa zahteva da se visinske duìne izme|u krajwih ta~aka strane merene na EPVGI (duìne od 1600 m do 5300 m poznaju sa ta~no{}u od najmawe 5 mm), kako se ta~nost ostvarena merewem ne bi degradirala u postupku redukcije na ra~unsku povr{. Sem toga, planirano je da se utvrdi i vertikalna

20

stabilnost EPVGI pa se 1994. godine pristupilo odre|ivawu visinskih razlika metodom geometrijskog nivelmana.

Ovaj rad karakteri{e visoka ta~nost gre{ke zatvarawa dva poligona koje iznose 0,7 mm/19,7 km i 0,3 mm/17,8 km, a ta~nost visina ta~ka je ve}a od1 mm.

Radovi su osloweni na vlak NVT 1 Beograd - Smederevo tako da su visine ta~aka na EPVGI odre|ene u dràvnom visinskom sistemu. 1. Metoda geometrijskog nivelmana primewena na EPVGI

1994. godine

Programom merewa su obuhva}ene sve ta~ke EPVGI osim ta~ke EPVGI1 koja se nalazi na kuli beogradske Astronomske opservatorije i nije pristupa~na za merewa ovom metodom. Formirane su dve ekipe koje su u kampawi izvedenoj od 18.04. do 15.06.1994. godine iznivelale oko 62.000 metara nivelmanskih vlakova. U prvoj ekipi opremqenoj nivelirom WILD N3 No 35316 operater je bio kapetan I klase Stevan Radoj~i}, dok je u drugoj ekipi, koja je bila opremqena nivelirom CARL ZEISS NI 007 No 455040 operater bio CL Zoran Milosavqevi}. U izvo|ewu radova su u~estvovali kao ~lanovi ekipe i slede}i stru~waci:

1. major Zoran Nikoli}, 2. kapetan Nikola Babi}, 3. kapetan Veqko Bu}kovi}, 4. potporu~nik Stevan Kotarli} i 5. potporu~nik Goran Prodanovi}.

Prva ekipa radila je po propisima predvi|enim za nivelman visoke

ta~nosti, dok je druga ekipa radila po metodi koju je za ovaj zadatak razradio prof. dr Gligorije Perovi}. U oba slu~aja, ciq je bio da se ostvari ta~nost prdvi|ena za precizni nivelman (2 mm/km-1/2), ali i da se sagleda kolika se ta~nost moè ostvariti na ovoj kategoriji zemqi{ta, bez posebnih priprema ekipe, terena i pribora. Naime, zemqi{te na kojem se nalazi EPVGI veoma je teàk teren, sa velikim visinskim razlikama (najnià ta~ka nivelawa bila je na 80 metara, a najvi{a na 280 metara). Nivelawe se obavqalo velikim delom po putevima bez ~vrste podloge (kolski putevi), sa intenzivnim saobra}ajem (po{to je sezona terenskih radova bila u toku).

Metoda geometrijskog nivelmana koja je primewena na EPVGI 1994. godine temeqila se na metodama visokopreciznih merewa. Ona je podrazumevala:

- merewe instrumentima (nivelirima) predvi|enim za tu vrstu geodetskih radova WILD N3 i Carl Zeiss NI 007; niveliri su pre merewa ispitani i rektifikovani.

21

- Upotrebu pomo}nog pribora koji se sastojao od dva para letava (WILD -ove letve broj 4309A i 4309 B i Carl Zeiss letve broj 27371 i 27372), drà~a letava, prstenova za letve, termometara, papu~a, klinova i suncobrana. Letve su pregledane u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale (odre|ene su im gre{ke sredweg metra koje iznose za WILD - ove letve 19,1 μm/m i za Carl Zeiss - ove letve 2,64 μm/m) i rektifikovane su im libele.

- Nivelawe izme|u repera, odnosno ta~aka EPVGI obavqeno je napred - nazad, sa dvostrukim odre|ivawem visinskih razlika (~itawem obe podele na letvama). Visinska razlika je napred odre|ivana u jednom delu dana, a nazad u drugom delu dana. Kontrola nivelanih visinskih razlika ra|ena je direktno na stanici, gde razlika izme|u visinske razlike odre|enih ~itawem na prvoj i drugoj podeli nije smela da pre|e 0,3 mm, kao i izme|u nivelanih visinskih razlika izme|u repera merenih napred - nazad, koja nije smela da pre|e vrednost 2,8 x D-1/2 (D je u km) izraèno u mm.

- Pre po~etka merewa instrument, termometar, letve i drà~i izloèni su spoqnoj temperaturi u trajawu od 30 - 45 minuta. Termometar je slobodno visio oka~en o suncobran, na visini instrumenta, a instrument je bio postavqen na stativ i pribli`no horizontiran. Sve vreme, termometar i instrument su bili u hladu suncobrana, a ekipa je bila udaqena nekoliko metara da bi se omogu}ilo slobodno strujawe vazduha.

- Na stanici se vodilo ra~una o tome da li su noge stativa pravilno raspore|ene i dobro pobodene, da li su letve vertikalne i na propisanom rastojawu do 35 m, kao i da se merewa izvode iz sredine sa ta~no{}u do 0,5 m i da li je ~itawe bilo vi{e od 0,8 m. Pri prelasku sa stanice na stanicu instrument je bio zavijen u belu tkaninu koja se skidala tek kada je instrument bio pod suncobranom. prva ekipa na neparnoj stanici ~itala je letve sistemom Z1 - P1 - P2 - Z2, a na parnoj stanici P1 - Z1 - Z2 - P2, dok je druga ekipa radila sistemom Z1 - Z2 - P1 - P2 koji je predloìo profesor Perovi}. 2. Rezultati merewa i kontrola kvaliteta merenih

visinskih razlika

Realizacija merewa visinskih razlika na EPVGI je {ematski prikazana na Slici 1.

Rezultati merewa nivelmanskih strana, visinske razlike nivelmanskih strana, duìna nivelmanskih strana, razlika izme|u nivelawa napred - nazad i dozvoqena razlika date su u Tabeli 1.

Kriterijum odbacivawa merewa visinskih razlika napred - nazad bio je ispo{tovan za svaku merenu nivelmansku stranu.

22

Tabela 1: Rezultati merewa nivelmanskih strana, visinske razlike nivelmanskih strana, duìna nivelmanskih strana, razlika izme|u nivelawa napred - nazad i dozvoqena razlika

R.b. Strana ΔH (m) d (km) Δ (mm) Δdoz (mm)

1. EPVGI2- GN4218 90.7868

-90.7873 (-90.7869)

1.4 (1.5)

0.5 (0.2)

3.3 (3.4)

2. GN4218-GN9355 33.2929

-33.2938 (33.2947)

0.50.9

(1.4) 2.0

3. GN9355-GN9435 16.8848 -16..8844

0.5 0.4 2.0

4. GN9435-GN6699 23.5908 -23.5906 0.5 0.2 2.0

5. GN6699-GN6995 16.9873 -16.9865 1.2 0.8 3.1

6. GN6995-EPVGI3 58.4868 -58.4857 0.7 1.1 2.3

7. GN6995-GN5878 17.21964 -17.2948

0.8. 1.6 2.5

8. GN5878-GN4951 2.8720 -2.8703

0.8 1.7 2.5

9. GN4951-EPVGI6 104.5909 -104.5914

1.8 0.5 3.8

10. EPVGI6-R101 22.8429 -22.8436

1.0 0.1 2.8

11. R101-R102 6.3352 -6.3360

0.8 0.8 2.5

12. R102-EPVGI7 18.4292 -18.4277

1.4 1.5 3.3

13. EPVGI7-R104 22.6686 -22.6664

0.8 2.2 2.5

14. R104-EPVGI8 24.5016 -24.5040

1.8 2.4 3.8

15. EPVGI8-R103 10.5902 -10.5915

1.0 1.3 2.8

16. R103-EPVGI4 23.9655 -23.9661

1.4 0.6 3.3

17. EPVGI4-Le{}e 32.2150 -32.2160

1.0 1.0 2.8

18. Le{}e-EPVGI2 44.5965 -44.5956

2.9 0.9 4.8

19. GN9355-K1 44.9062 -44.9079

1.6 1.7 3.5

20. K1-K2 42.5950 -42.5952 0.6 0.2 2.2

21. K2-EPVGI5 31.9755

-31.9760 (-31.9770)

0.5 0.5

(1.2) 2.2

22. K3-R107 -48.9716 0.523. K1-K3 -1.7048 1.124. K1-R107 47.2656 1.6

1.2 3.5

25. R107-EPVGI4 19.5266 -19.5266

0.8 0.0 2.5

Napomena: Rezultat u zagradi odnosi se na tre}e merewe nivelmanske strane

23

Slika 1: [ema realizacije merewa visinskih razlika na EPVGI 3. Osnovni pokazateqi geometrijskog nivelmana na EPVGI

1994. godine

Ova vrsta geodetskih radova donela je neka zna~ajna iskustva koja se mogu iskoristiti u slu~aju izvo|ewa sli~nih radova. Ona su bila slede}a:

- vreme predvi|eno za izvo|ewe nivelmana bilo je od 6 h 30 min do 8 h 30 min pre podne, i od 17 h 00 min do 18 h 30 min poslepodne. Usled realnih uslova na terenu prose~no vreme izvo|ewa radova bilo je za prvu ekipu od 6 h 30 min do 8 h 40 min pre podne i od 16 h 20 min do 18 h 50 min posle podne, a za drugu ekipu od 6 h 50 min do 9 h 20 min pre podne i od 16 h 50 min do 18 h 55 min posle podne.

- Rastojawe izme|u letava i instrumenta u velikom broju merewa bilo je do 35 m uz odstupawe od 0,5 m. Od ovog se odstupalo samo u ekstremnim situacijama kada su se prelazile prepreke (vodene povr{ine i nestabilni tereni), ali se u daqem toku merewa vodilo ra~una da se izjedna~i suma duìna vizura napred i vizura nazad.

24

- U toku rada vodilo se ra~una da visina vizure iznad tla bude ve}a od 0,8 metara. To, usled velikog nagiba terena, nije moglo biti ispo{tovano u svim slu~ajevima ali samo u situacijama kada je vizura bila kratka (u nekim slu~ajevima i mawa od 8 m).

- Iskori{}enost efektivnog radnog vremena bila je 54% za prvu ekipu i 57 % za drugu ekipu. Ostalo vreme je izgubqeno zbog meterolo{kih uslova (25%), organizacionih problema (6%) i usled ponavqawa merewa (5%).

- U toku radova iznivelano je 62.050 m sa ukupno 1846 stanica. Od toga je prva ekipa iznivelala 21.998 m sa 684 stanice (za efektivno vreme od 71 h 58 min), a druga ekipa 33.079 m sa 932 stanice (za efektivno vreme od 70 h 33 min). Odnos produktivnosti ekipe 1 i ekipe 2 je 1 : 1,4 i to zbog razli~itih instrumenata, razli~itih metoda ~itawa, razli~ite prose~ne duìne vizura (za prvu ekiru 16,2 m a za drugu ekipu 17.3 m).

- Prose~no vreme nivelawa po stanici se za prvu ekipu kretalo od 9 min u prvom vlaku, 6,3 min u drugom vlaku i 5,5 min za sve ostale vlakove, dok je za drugu ekipu vreme nivelawa u svim vlakovima bilo ispod 5 min. Ovo je nastalo usled toga {to je operater druge ekipe (Milosavqevi}) imao iskustvo u sli~nim radovima, dok je operater prve ekipe (Radoj~i}) u ovaj posao u{ao bez prethodnog kondicionirawa. Ovo iskustvo je pokazalo da je za dobru pripremu dovoqno kondicionirawe u trajawu od nekoliko dana. 4. Odre|ivawe visina ta~aka EPVGI

U odnosu na podatke date u poglavqu 2 mreà EPVGI je izravnata kao slobodna jednodimenzionalna mreà. Izravnawe je izvr{eno programskim paketom NetExpert verzija 2.1 a dobijena ta~nost kota ta~aka EPVGI je 1 mm i ve}a (kote i gre{ke visina ta~aka date su u Tabeli 2), kao i ta~nost visinskih razlika koja je ve}a od 1,3 mm (data u Tabeli 3). Nije detektovana nijedna visinska razlika koja se moè karakterisati kao gruba gre{ka u rezultatima merewa (kontrola kvaliteta merewa visinskih razlika data je u Tabeli 4).

Tabela 2: Kote i gre{ke visina ta~aka oznaka H σΗ oznaka H σΗ

2 279.9986 .0010 r103 243.6520 .0009 3 156.9420 .0008 r104 229.7400 .0009 4 267.6178 .0009 r107 248.0912 .0007 5 275.3962 .0009 gn4218 189.2117 .0010 6 217.4716 .0008 gn4951 112.8802 .0008 7 252.4075 .0007 gn5878 115.7514 .0008 8 254.2428 .0006 gn6699 115.4426 .0006 k1 200.8249 .0008 gn6995 98.4557 .0008 k2 243.4200 .0009 gn9355 155.9179 .0010 k3 199.1197 .0008 gn9435 139.0333 .0007

r101 240.3145 .0009 rlesce 235.4024 .0010 r102 233.9789 .0009

25

Tabela 3: Izravnate visinske razlike i gre{ke izravnatih visinskih razlika

izravnata od do ΔH σ V σV ΔH σΔH

2 rlesce -44.5965 .0028 .0003 .0023 -44.5962 .0013 2 rlesce -44.5956 .0030 -.0006 .0025 -44.5962 .0013 4 r103 -23.9655 .0014 -.0004 .0010 -23.9659 .0009 4 r103 -23.9661 .0014 .0002 .0010 -23.9659 .0009 4 r107 -19.5266 .0008 .0000 .0005 -19.5266 .0005 4 r107 -19.5266 .0008 .0000 .0005 -19.5266 .0005 6 gn4951 -104.5909 .0018 -.0004 .0015 -104.5913 .0008 6 gn4951 -104.5914 .0010 .0001 .0005 -104.5913 .0008 7 r102 -18.4277 .0014 -.0008 .0010 -18.4285 .0009 7 r102 -18.4292 .0014 .0007 .0010 -18.4285 .0009 8 r104 -24.5016 .0018 -.0012 .0013 -24.5028 .0011 8 r104 -24.5040 .0019 .0012 .0014 -24.5028 .0011

k1 k2 42.5952 .0006 -.0001 .0004 42.5951 .0004 k1 k2 42.5950 .0006 .0001 .0004 42.5951 .0004 k2 5 31.9760 .0006 .0002 .0005 31.9762 .0003 k2 5 31.9755 .0006 .0007 .0005 31.9762 .0003 k2 5 31.9770 .0006 -.0008 .0005 31.9762 .0003 k3 k1 1.7048 .0011 .0004 .0006 1.7052 .0008

r101 6 -22.8430 .0010 .0000 .0007 -22.8430 .0006 r101 6 -22.8429 .0010 -.0001 .0007 -22.8430 .0006 r102 r101 6.3352 .0008 .0004 .0005 6.3356 .0005 r102 r101 6.3360 .0008 -.0004 .0005 6.3356 .0005 r103 8 10.5915 .0010 -.0007 .0007 10.5908 .0006 r103 8 10.5902 .0010 .0006 .0007 10.5908 .0006 r104 7 22.6686 .0008 -.0011 .0005 22.6675 .0005 r104 7 22.6664 .0008 .0011 .0005 22.6675 .0005 r107 k1 -47.2656 .0016 -.0007 .0012 -47.2663 .0008 r107 k3 -48.9716 .0005 .0001 .0001 -48.9715 .0004

gn4218 2 90.7869 .0015 .0001 .0012 90.7870 .0007 gn4218 2 90.7868 .0015 .0002 .0012 90.7870 .0007 gn4218 2 90.7872 .0014 -.0002 .0011 90.7870 .0007 gn4951 gn5878 2.8720 .0008 -.0009 .0005 2.8711 .0005 gn4951 gn5878 2.8703 .0008 .0008 .0005 2.8711 .0005 gn5878 gn6995 -17.2948 .0008 -.0008 .0005 -17.2956 .0005 gn5878 gn6995 -17.2964 .0008 .0008 .0005 -17.2956 .0005 gn6699 gn9435 23.5906 .0005 .0001 .0003 23.5907 .0003 gn6699 gn9435 23.5908 .0005 -.0001 .0003 23.5907 .0003 gn6995 3 58.4857 .0007 .0006 .0005 58.4863 .0005 gn6995 3 58.4869 .0007 -.0006 .0005 58.4863 .0005 gn6995 gn6699 16.9865 .0012 .0004 .0008 16.9869 .0008 gn6995 gn6699 16.9873 .0012 -.0004 .0008 16.9869 .0008 gn9355 k1 44.9079 .0016 -.0009 .0012 44.9070 .0009 gn9355 k1 44.9062 .0016 .0008 .0012 44.9070 .0009 gn9355 gn4218 33.2938 .0005 .0000 .0004 33.2938 .0003 gn9355 gn4218 33.2929 .0005 .0009 .0004 33.2938 .0003 gn9355 gn4218 33.2947 .0005 -.0009 .0004 33.2938 .0003 gn9435 gn9355 16.8848 .0005 -.0002 .0003 16.8846 .0003 gn9435 gn9355 16.8844 .0005 .0002 .0003 16.8846 .0003 rlesce 4 32.2160 .0011 -.0006 .0008 32.2154 .0007 rlesce 4 32.2150 .0010 .0004 .0007 32.2154 .0007

26

Tabela 4: Kontrola kvaliteta merenih visinskih razlika

pouzdanost Data Snooping od do

stepeni slobode unutr. spoq. test

stat gruba greska

gran. greska

2 rlesce .77 4.72 2.28 .11 .000 .013 2 rlesce .80 4.63 2.09 .23 .001 .014 4 r103 .55 5.56 3.72 .34 .001 .008 4 r103 .55 5.56 3.72 .23 .000 .008 4 r107 .53 5.68 3.91 .01 .000 .005 4 r107 .53 5.68 3.91 .01 .000 .005 6 gn4951 .78 4.67 2.17 .27 .001 .008 6 gn4951 .30 7.57 6.34 .14 .000 .008 7 r102 .55 5.56 3.72 .77 .001 .008 7 r102 .55 5.56 3.72 .67 -.001 .008 8 r104 .57 5.48 3.60 .91 .002 .010 8 r104 .61 5.28 3.28 .78 -.002 .010

k1 k2 .50 5.84 4.13 .24 .000 .004 k1 k2 .50 5.84 4.13 .24 .000 .004 k2 5 .67 5.06 2.92 .34 .000 .003 k2 5 .67 5.06 2.92 1.36 -.001 .003 k2 5 .67 5.06 2.92 1.70 .001 .003 k3 k1 .39 6.64 5.20 .55 -.001 .007

r101 6 .53 5.69 3.92 .03 .000 .006 r101 6 .53 5.69 3.92 .11 .000 .006 r102 r101 .52 5.74 3.99 .66 -.001 .005 r102 r101 .52 5.74 3.99 .73 .001 .005 r103 8 .53 5.69 3.92 .94 .001 .006 r103 8 .53 5.69 3.92 .86 -.001 .006 r104 7 .52 5.74 3.99 1.94 .002 .005 r104 7 .52 5.74 3.99 1.88 -.002 .005 r107 k1 .70 4.95 2.73 .56 .001 .008 r107 k3 .08 14.62 14.02 .55 -.001 .007

gn4218 2 .71 4.89 2.62 .04 .000 .007 gn4218 2 .71 4.89 2.62 .12 .000 .007 gn4218 2 .67 5.04 2.90 .22 .000 .007 gn4951 gn5878 .52 5.74 3.99 1.51 .002 .005 gn4951 gn5878 .52 5.74 3.99 1.45 -.002 .005 gn5878 gn6995 .52 5.74 3.99 1.42 .002 .005 gn5878 gn6995 .52 5.74 3.99 1.36 -.002 .005 gn6699 gn9435 .51 5.80 4.08 .26 .000 .003 gn6699 gn9435 .51 5.80 4.08 .30 .000 .003 gn6995 3 .50 5.84 4.13 1.21 -.001 .004 gn6995 3 .50 5.84 4.13 1.21 .001 .004 gn6995 gn6699 .54 5.63 3.83 .41 -.001 .007 gn6995 gn6699 .54 5.63 3.83 .50 .001 .007 gn9355 k1 .61 5.28 3.29 .70 .001 .008 gn9355 k1 .61 5.28 3.29 .66 -.001 .008 gn9355 gn4218 .67 5.04 2.90 .01 .000 .003 gn9355 gn4218 .67 5.04 2.90 2.19 -.001 .003 gn9355 gn4218 .67 5.04 2.90 2.21 .001 .003 gn9435 gn9355 .51 5.80 4.08 .58 .000 .003 gn9435 gn9355 .51 5.80 4.08 .54 .000 .003 rlesce 4 .58 5.42 3.51 .68 .001 .006 rlesce 4 .49 5.88 4.19 .62 -.001 .006

27

Z a k q u ~ a k

U radu je opisana metoda preciznog geometrijskog nivelmana koji je izveden na EPVGI 1994. godine. Uprkos veoma nepovoqnom terenu, uspe{no je povezan EPVGI sa dràvnom nivelmanskom mreòm, pri ~emu su kote ta~aka odre|ene sa ta~no{}u jednakom ili ve}om od 1,0 mm, bez odbacivawa rezultata merewa u izravnawu. Izvr{eno je nivelawe preko 62 km preciznog nivelmana. Pretpostavqena metoda ispunila je o~ekivawa preciznog geometrijskog nivelmana. Zbog striktnog pridràvawa usvojene metode i pa`we u radu, do{lo je do izuzetno malog broja ponavqawa merewa. Ste~ena su solidna iskustva u merewu tako da se sli~ni radovi i prema ta~nosti i masovnosti mogu kvalitetno odraditi. L I T E R A T U R A :

[1] Aleksi}, I; Perin, N; Popovi}, J: Programski sistem NetExpert, verzija 2.1. , Univerzitet u Beogradu, Gra|evinski fakultet, Institut za geodeziju, Beograd, 1998

[2] Muminagi}, A: Vi{a geodezija II, Gra|evinski fakultet u Sarajevu, Nau~na kwiga, Beograd, 1987.

[3] Grupa autora: Elaborat EPVGI 1994. godina, Vojnogeografski institut, Beograd, 1994.

28

29

METODA ODRE\IVAWA KOORDINATA RADIO-FARA NA AERODROMU KOVIN 2004. GODINE

mr Zoran Milosavqevi}, dipl. geod. in`. major Nikola Babi} UDK: 528.031 S a ` e t a k

U ~lanku je prikazan postupak odre|ivawa poloàja radio-fara na aerodromu Kovin 2004. godine. Dati su osnovni zahtevi za odre|ivawe koordinata radio-fara (propis SUKL-a) sa osvrtom na ta~nost odre|ivawa poloàja radio-fara, brojem merenih vektora i vremenom opaàwa, kao i na~inom stabilizacije radio-fara. Potom se prikazuje planirawe merewa (odabirawe ta~aka sa kojih }e se opaàti i u odnosu na wih prethodna ocena ta~nosti odre|ivawa poloàja radio-fara, koja bi trebalo da se radi pre merewa, ali je u ovom slu~aju ona ura|ena posle), izvo|ewe merewa, kao i obrada podataka merewa. Analizira se traèna i postignuta ta~nost i izvode zakqu~ci o svrsishodnosti primene ovakve metode pri sli~nim projektima.

Kqu~ne re~i: odre|ivawe poloàja ta~aka, GPS merewa, WGS 84, ITRF96, ETRS 89, prethodna ocena ta~nosti, koordinate ta~aka, radio-far. S u m m a r y

This article treats the methods of determination of the position of radio control point on the airport Kovin. There are also shown mesurements of the points and data processing. At the end are given analysis and conclusions about usefulness of the applied metod.

Key words: the determination of position of points, GPS measurements, WGS84, ITRF96, ETRS89, previous asstimation of accuracy, coordinates of points.. U v o d

Uvo|ewem savremenih mernih tehnika (Globalni pozicioni sistem - GPS) postavqeni su novi zadaci pred stru~wake Vojnogeografskog

30

instituta. Jedan od takvih je i odre|ivawe koordinata radio-fara na aerodromu Kovin.

Da bi se takav zadatak, sa stanovi{ta prakse VGI ostvario, potrebno je zadatak realizovati pomo}u jedne od metoda koja se sastoji od slede}ih faza:

1. Analiza projektnog zadatka, 2. Izrada glavnog projekta odre|ivawa koordinata radio-fara (u

daqem tekstu Glavni projekat), koji treba da sadrì i prethodnu ocenu ta~nosti odre|ivawa poloàja radio-fara,

3. Pripremne radwe, koje je trebalo delimi~no ili potpuno realizovati u toku izrade Glavnog projekta,

4. Merewa, 5. Obrada podataka rezultata merewa i 6. Prezentacija dobijenih razultata.

Postignuta je traèna ta~nost odre|ivawa koordinata radio-fara.

Naknadno je ura|ena prethodna ocena ta~nosti poloàja radio-fara koja je potvrdila da je postignuta aposteriorna ta~nost u skladu sa apriornom ocenom ta~nosti. 1. Metoda odre|ivawa koordinata radio fara na

aerodromu Kovin primenom GPS tehologije

Projektni zadatak je uskla|en sa Tehni~kim pravilom o odre|ivawu poloàja ta~aka od zna~aja za vazduhoplovnu navigaciju u sistemu WGS84 iz 1996. godine, sa izmenama i dopunama SUKL 02/3, br. 1090/1 od 13.06.1997. i br. 72/8 od 11.09.2000. godine i koji je propisao da relativna poloàjna ta~nost odre|ivawa radiofarova (koji pripadaju klasi navigacionih ure|aja za neprecizno prilaèwe i koji na terenu moraju biti obeleèni stabilnom belegom sa podzemnim centrom) u sistemu WGS84 pri normalnoj raspodeli sa verovatno}om 95%, treba da bude oko 30 cm.

Projektni zadatak sadrì slede}e zahteve:

- geodetski datum u odnosu na koji se odre|uju poloàji ta~aka je Svetski geodetski sistem WGS84;

- geodetski referentni okvir na koji se odnose poloàji ta~aka od zna~aja za vazduhoplovnu navigaciju je ETRF89;

- kvalitet dobijenih koordinata mora se dokazati; - ta~nost poloàja odnosi se na verovatno}u od 95%; - merne jedinice moraju biti u skladu sa Zakonom o mernim

jedinicama i merilima (Sl. list SRJ br. 80/94); - koordinate ta~aka izraàvaju se u formi seksagezimalne podele; - odre|ivawe poloàja ta~aka geodetske kontrolne mreè aerodroma

izvodi se metodom direktne geodetske veze, odnosno metodom diferencijalnog GPS-a sa najmawe tri poznate ta~ke;

31

- poloàj ta~aka i radio-navigacionih ure|aja odre|uje se sa minimalnom ta~no{}u prema tabeli priloga A, kolona V. U slu~aju radio-fara koji pripada klasi radio-navigacionih ure|aja za neprecizno prilaèwe, minimalna zahtevana relativna ta~nost poloàja pri verovatno}i 95% iznosi 30 cm;

- aerodromske ta~ke, ukqu~uju}i i ta~ke na heliodromu koje se nalaze na kolovoznom zastoru stabilizuju se kamenim belegom koja se ukopava najmawe 10 cm. U geometrijski centar kamene belege postavqa se bolcna;

- za radio-navigacione ure|aje koji nisu dati u prilozima treba odrediti koordinate geometrijskog centra antenskog ure|aja;

- za sve geodetske radove kojima se odre|uju koordinate treba uraditi tehni~ki izve{taj u formi koja je propisana za radio-navigacione ure|aje i

- kvalitet podataka se proverava na osnovu tehni~kog izve{taja.

Posle analize projektnog zadatka (umesto glavnog projekta koji se radi na sli~nim zadacima) izra|en Plan merewa predvideo je slede}e:

- geodetska osnova za odre|ivawe koordinata radio-fara u sistemu WGS84 je Osnovna dràvna referentna mreà Srbije (u daqem tekstu SREF),

- za definisawe datuma izabrane su 4 fiksne ta~ke mreè SREF koje su najbliè poloàju radio-fara i koje ga okruùju (slika 1) i za wih su prona|eni poloàjni opisi, kao i koordinate koje su kori{}ene u daqem toku realizacije zadatka,

- merewa se izvode sa tri dvofrekventna prijemnika tipa Trimble 4400 u dve sesije, tako da se formiraju dve nezavisne figure,

- duìna baznih linija od datih ta~aka do ta~ke radio-fara ne prelazi 10 km,

- merewa se izvode u trajawu od 1 ~asa po slede}em planu, a) prva sesija: R732, R733, RADIO-FAR, b) druga sesija: R730, R742, RADIO-FAR,

- merewa se izvode metodom statike koja obezbe|uje ta~nost odre|ivawa vektora od 5 mm + 5 mm/km,

- elevaciona maska satelita pode{ava se na 15o, - merewa se izvode u periodu od 10.00 do 14.00 h. U tom periodu nad

mestom opaàwa sa izabranom elevacionom maskom vidqivo je 7-9 satelita, - koristi se antena sa za{titnom plo~om, - visina antene meri se koso do sredine za{titne plo~e, - podaci se registruju u internoj memoriji TSC kontrolera.

Naknadno je izvr{ena prethodna ocena ta~nosti odre|ivawa

poloàja radio-fara pomo|u programskog paketa WINADJUST (prikaz prethodne ocene ta~nosti dat je u Prilogu 1). Ona je potvrdila da se moè o~ekivati zahtevana ta~nost (koja se u odnosu na raspored datih ta~aka, merenih vektora i upotrebom BROADCAST efemerida na svakoj koordinatnoj osi 11 mm) i da daleko nadma{uje zahtevanu ta~nost.

32

Prethodnu ocenu ta~nosti trebalo je uraditi pre samog merewa, da bi se imala sigurnost u ta~nost odre|ivawa poloàja traènih ta~aka.

Slika 1: Poloàj radio-fara u odnosu na ta~ke mreè SREF koje su izabrane kao date ta~ke

Od pripremnih radwi obavqeno je prikupqawe podataka o datim ta~kama, dok je rekognoscirawe terena i stabilizacija ta~ke radio-fara izvr{ena u toku samog merewa (radio-far je propisno stabilisan betonskom belegom dimenzija 0.20m x 0.20m x 0.60m sa ubetoniranom cevi pre~nika 20 mm i na dubini 0.90m postavqen je podzemni centar dimenzija 0.20m x 0.20m). Slede}i radovi ovakve vrste, rekognoscirawe terena i stabilizaciji ta~aka, trebalo bi obaviti pre merewa, da bi se spre~ili zastoji u merewu.

U skladu sa Planom merewa izvr{ena su terenska GPS merewa. Odstupawe od Plana merewa bilo je samo u vremenu realizacije terenskih GPS merewa koja se nisu obavila u roku od 4 ~asa i koja nisu zavr{ena do 14 ~asova. U toku rada na ispuwewe plana uticale su izvesne te{ko}e i prevozi ekipa do ta~aka SREF. Zbog toga rad je produèn za dva sata, a posledica je nepovoqniji raspored satelita u drugoj sesiji. S obzirom na malu duìnu baznih linija, to nije uticalo na dobijene rezultate.

Organizacija rada bila je takva da su najpre dva prijemnika upu}ena u reon Bavani{ta i ta~ke SREF R732 i R733 su otkrivene i posednute, dok je tre}i prijemnik postavqen nad ta~kom radio-fara. Prva sesija je ralizovana u periodu od 11.40 do 12.40 h. Zatim su prijemnici preme{teni na preostale dve ta~ke SREF (R730 i R742), i u periodu 15.20 do 16.20 h realizovana je druga sesija. Prilikom izvo|ewa merewa nije bilo posebnih pote{ko}a.

33

Obrada podataka (kreirawe projekta, procesirawe vektora i izravnawe koordinata radio-fara) izvr{ena je upotrebom softvera Trimble Geomatics Office v 1.6 i dati su u Prilogu 2.

Pre procesirawa pregledani su terenski zapisnici i konstatovano da su izmerene visine antena korektno unete u TSC kontroler. Kada je konstatovano da nema pogre{no unetih podataka, izvr{eno je procesirawe vektora. Procesirawe vektora je postupak kojim se, na temequ rezultata merewa na pojedina~nim ta~kama i podataka o poloàju ta~aka u odnosu na satelite u nekom registrovanom trenutku vremena, izra~unava relativni koordinatni odnos izme|u dve ta~ke. Svaka registracija signala sa satelita predstavqa jedno re{ewe za pojedina~nu ta~ku. Vi{e registracija signala daje vi{e razli~itih re{ewa, ~iji se broj pove}ava pove}awem broja satelita. S obzirom da se za svaku ta~ku dobije veliki broj re{ewa, u postupku procesirawa uklawaju se neprihvatqivi rezultati i na osnovu toga dobijaju definitivna re{ewa.

U projektu su pode{ene standardne grani~ne vrednosti osnovnih parametara:

- faktor Ratio (koli~nik uzastopnih najboqih re{ewa) iznad 3; - referentna varijansa (RV) ispod 5 i - sredwa gre{ka (RMS) pojedinog merewa (duìne vektora) ispod

0.02m.

Nakon procesirawa ustanovqeno je da su ovi kriterijumi zadovoqeni, pa nije bilo potrebe za dodatnom optimizacijom vektora i pristupilo se izravnawu. Izravnawe i ra~unawe definitivnih koordinata radio-fara izvr{eno je u skladu sa tehni~kim zahtevima navedenim u Tehni~kom pravilu o odre|ivawu poloàja ta~aka od zna~aja za vazduhoplovnu navigaciju u sistemu WGS84. Postavqeni su slede}i zahtevi:

- izravanawe se obavqa prema metodu najmawih kvadrata; - sve 4 ta~ke SREF fiksirane su kao date; - sva merewa imaju jednaku teìnu; - globalni test modela obavqa se upore|ewem sa kvantilom χ2

rasporeda za verovatno}u 95% i 11 stepeni slobode; - test grubih gre{aka za svaku pojedina~no merenu veli~inu obavqa

se na osnovu wihovih standardizovanih reziduala i upore|uje sa kvantilom τ rasporeda sa nivoom poverewa 95% i jednim stepenom slobode);

Nakon analize zatvarawa oba poligona (Slika 2) i pode{avawa parametara za izravnawe, sra~unate su definitivne koordinate radio-fara u sistemu WGS84, odnosno ITRF96 (International terestric reference frame), epoha 1998.7, koji je referentan za SREF.

34

Slika 2: Mikro-mreà sa dva poligona koja je kreirana prilikom izravnawa koordinata radio-fara

Dobijene su slede}e geodetske (krivolinijske) koordinate na elipsoidu WGS84:

B= 44°45'44.49624"N L= 20°57'46.10602"E h= 120.989m Z a k q u ~ a k

Prilikom rada na ovakvim vrstama geodetskih zadataka koji nisu prethodno ra|eni u VGI, ova predloèna metoda odre|ivawa poloàja ta~aka radio-fara pokazala je da je mogu}e posti}i ta~nost koju zahteva Tehni~ko pravilo o odre|ivawu poloàja ta~aka od zna~aja za vazduhoplovnu navigaciju u sistemu WGS84. Napravqen je plan i izvr{ena su odgovarju}a merewa GPS opremom. Na osnovu dobijenih rezultata moè se zakqu~iti slede}e:

1. Primewena metoda odre|ivawa poloàja ta~ke radio-fara je prema dobijenim pokazateqima ta~nosti nadma{ila zahteve naru~ioca. Ta~nost izravnatih koordinata radio-fara, prikazana u Prilogu 1, za sve tri koordinate iznosi σxyz = 5 mm (iz prethodne ocene ta~nosti 11mm) i

2. Dobijene koordinate odnose se na zvani~an dràvni sistem Republike Srbije, u sistemu ETRF89, koji je propisan Tehni~kim pravilom i kao takve mogu se regularno koristiti.

35

L I T E R A T U R A :

[1] Programski paket WINADJUST verzija 1.0

[2] Babi} N: Elaborat odre|ivawa radio-fara na aerodromu Kovin, Vojnogeografski institut, Beograd, 2004.

[3] Slu`beni list SRJ br. 80/94

36

Prilog 1 Least Squares Adjustment of GPS Distance Vectors - Provera ocene tacnosti radiofara Control stations Station X Y Z R732 4236493.47010 1614002.03794 4471529.89203 R733 4231490.70469 1620506.43255 4473920.90999 R742 4237578.84463 1625799.37832 4466246.14332 R730 4241709.40748 1618498.21637 4464997.79926 Distance Vectors From To dX dY dZ Covariance matrix elements ============================================================================= R732 RF -427.1347 8917.2940 -2808.7975 6.9E-4 0 0 6.9E-4 0 6.9E-4 R733 RF 4575.6307 2412.8994 -5199.8155 5.4E-4 0 0 5.4E-4 0 5.4E-4 R732 R733 -5002.7654 6504.3946 2391.0180 6.3E-4 0 0 6.3E-4 0 6.3E-4 R742 R730 4130.5628 -7301.1619 -1248.3441 6.3E-4 0 0 6.3E-4 0 6.3E-4 RF R730 5643.0721 -4421.1156 -3723.2952 6.0E-4 0 0 6.0E-4 0 6.0E-4 RF R742 1512.5093 2880.0463 -2474.9512 3.0E-4 0 0 3.0E-4 0 3.0E-4 Degrees of Freedom = 15 Reference Variance = 1.000 Standard Deviation of Unit Weight = ±1.0 Adjusted Distance Vectors From To dX dY dZ Vx Vy Vz ============================================================================= R732 RF -427.1347 8917.2940 -2808.7975 0.00000 0.00000 0.00000 R733 RF 4575.6307 2412.8994 -5199.8155 0.00000 0.00000 0.00000 R732 R733 -5002.7654 6504.3946 2391.0180 0.00000 0.00000 0.00000 R742 R730 4130.5628 -7301.1619 -1248.3441 0.00000 0.00000 0.00000 RF R730 5643.0721 -4421.1156 -3723.2952 0.00000 0.00000 0.00000 RF R742 1512.5093 2880.0463 -2474.9512 0.00000 0.00000 0.00000 Advanced Statistical Values -- Rejection Level = 3.29 Standardized Residuals Red. Numbers From To ｱS Slope Dist Prec Vx Vy Vz rx ry rz ============================================================================= R732 RF 0.0191 9,358.949 490,000 0.00 0.00 0.00 0.83 0.83 0.83 R733 RF 0.0191 7,334.614 384,000 0.00 0.00 0.00 0.78 0.78 0.78 RF R730 0.0191 8,077.961 423,000 0.00 0.00 0.00 0.80 0.80 0.80 RF R742 0.0191 4,087.510 214,000 0.00 0.00 0.00 0.60 0.60 0.60 Adjusted Coordinates Station X Y Z Sx Sy Sz ============================================================================= R732 4,236,493.47010 1,614,002.03794 4,471,529.89203 R733 4,231,490.70469 1,620,506.43255 4,473,920.90999 R742 4,237,578.84463 1,625,799.37832 4,466,246.14332 R730 4,241,709.40748 1,618,498.21637 4,464,997.79926 RF 4,236,066.33538 1,622,919.33198 4,468,721.09449 0.0110 0.0110 0.0110 Station Latitude Longitude h S-lat(") S-lon(") S-n S-e S-h ============================================================================= R732 44ｰ47'52.59656" 20ｰ51'20.29059" 123.723

R733 44ｰ49'41.25546" 20ｰ57'18.05535" 140.006

R742 44ｰ43'51.83420" 20ｰ59'23.73631" 113.968

R730 44ｰ42'54.63478" 20ｰ53'06.81406" 122.787

RF 44ｰ45'44.49624" 20ｰ57'46.10602" 120.989 0.00036 0.00050 0.0110 0.0110 0.0110

37

Prilog 2

Network Adjustment Report

Project : Radiofar

User name VGI Date & Time 9:32:07 AM 5/21/2004 Coordinate System Default Zone Default Project Datum WGS 1984 Vertical Datum Geoid Model Not selected Coordinate Units Meters Distance Units Meters Height Units Meters

Adjustment Style Settings - 95% Confidence Limits

Residual Tolerances

To End Iterations : 0.000010mFinal Convergence Cutoff : 0.005000m

Covariance Display

Horizontal Propagated Linear Error [E] : U.S. Constant Term [C] : 0.00000000mScale on Linear Error [S] : 1.96

Three-Dimensional Propagated Linear Error [E] : U.S. Constant Term [C] : 0.00000000mScale on Linear Error [S] : 1.96

Elevation Errors were used in the calculations.

Adjustment Controls

Horizontal and Vertical adjustment performed

Set-up Errors

Error in Height of Antenna : 0.002m Centering Error : 0.004m

38

Statistical Summary

Successful Adjustment in 2 iteration(s)

Network Reference Factor : 0.77 Chi Square Test (α=95%) : PASS Degrees of Freedom : 11.00

GPS Observation Statistics

Reference Factor : 0.77 Redundancy Number (r) : 11.00

Individual GPS Observation Statistics

Observation ID Reference Factor Redundancy Number

B1 0.84 2.10

B2 0.90 1.54

B3 0.91 1.82

B4 0.54 1.44

B5 0.63 2.26

B6 0.69 1.84

Weighting Strategies

GPS Observations Alternative Scalar Applied to All Observations

Scalar : 1.00

39

Adjusted Coordinates

Adjustment performed in WGS-84

Number of Points : 5 Number of Constrained Points : 4 Horizontal and Height Only : 4

Adjusted Geodetic Coordinates

Errors are reported using 1.96σ.

Point Name Latitude N error Longitude E error Height h error Fix

R732 44°47'52.59656"N 0.000m 20°51'20.29059"E 0.000m 123.723m 0.000m Lat Long h


RF 44°45'44.49624"N 0.005m 20°57'46.10602"E 0.005m 120.989m 0.003m


P730 44°42'54.63478"N 0.000m 20°53'06.81406"E 0.000m 122.787m 0.000m Lat Long h

Coordinate Deltas

Point Name ΔNorthing ΔEasting ΔElevation ΔHeight ΔGeoid Separation

R732 0.000m 0.000m N/A 0.000m N/A

R733 0.000m 0.000m N/A 0.000m N/A

RF -1.435m -0.199m N/A -3.701m N/A

R742 0.000m 0.000m N/A 0.000m N/A

P730 0.000m 0.000m N/A 0.000m N/A

Control Coordinate Comparisons

Values shown are control coord minus adjusted coord.

Point Name ΔNorthing ΔEasting ΔElevation ΔHeight

R732 N/A N/A N/A N/A



P730 N/A N/A N/A N/A

40

Adjusted Observations


GPS Observations

GPS Transformation Group: <GPS Default>

Number of Observations : 6 Number of Outliers : 0

Observation Adjustment (Critical Tau = 2.58). Any outliers are in red.

Obs. ID From Pt. To Pt. Observation A-posteriori Error

(1.96σ) Residual Stand. Residual

B3 R732 RF Az. 114°57'22.3425" 0°00'00.1170" -0°00'00.0492" -0.62

ΔHt. -2.746m 0.005m 0.000m -0.04

Dist. 9358.766m 0.005m -0.007m -1.91

B2 R733 RF Az. 175°10'30.5386" 0°00'00.1560" -0°00'00.0642" -0.67

ΔHt. -19.020m 0.005m 0.000m -0.20

Dist. 7334.436m 0.006m 0.006m 1.76

B6 RF P730 Az. 229°33'10.3824" 0°00'00.1389" 0°00'00.0917" 1.00

ΔHt. 1.804m 0.004m -0.003m -0.99

Dist. 8077.804m 0.005m 0.002m 0.50

B4 RF R742 Az. 148°17'33.8123" 0°00'00.2739" 0°00'00.0158" 0.09

ΔHt. -7.025m 0.004m 0.001m 0.92

Dist. 4087.427m 0.005m 0.003m 0.91

41

Histograms of Standardized Residuals

Point Error Ellipses

RF

Tick Size: 0.0010m Horizontal Bivariate Scalar: 2.45σ Vertical Univariate Scalar: 1.96σ

42

Covariant Terms


From Point To Point Components A-posteriori Error(1.96σ)

Horiz. Precision (Ratio)

3D Precision (Ratio)

R732 RF Az. 114°57'22.4154" 0°00'00.1023" 1:2012439 1:2012439

ΔHt. -2.734m 0.003m

ΔElev. ? ?

Dist. 9358.770m 0.005m

R733 RF Az. 175°10'30.6116" 0°00'00.1298" 1:1568844 1:1568844

ΔHt. -19.017m 0.003m

ΔElev. ? ?

Dist. 7334.439m 0.005m

RF R742 Az. 148°17'33.8853" 0°00'00.2327" 1:873112 1:873112

ΔHt. -7.021m 0.003m

ΔElev. ? ?

Dist. 4087.428m 0.005m

RF R730 Az. 229°33'10.4555" 0°00'00.1195" 1:1750650 1:1750650

ΔHt. 1.798m 0.003m

ΔElev. ? ?

Dist. 8077.807m 0.005m

43

KOMBINOVAWE SATELITSKIH I AEROFOTO SNIMAKA U PROCESU DETEKCIJE TOPOGRAFSKIH PODATAKA

kapetan prve klase Sa{a Stankovi}, dipl. in`. UDK:528.7:528.425 S a ` e t a k

U radu su ukratko obja{weni osnovni pojmovi i karakteristike senzora i aerofotogrametrijskih snimaka, kao i neke od metoda kombinovawa istih radi dobijawa kvalitativno novih informacija o pojavama i wihovim karakteristikama.

Kqu~ne re~i: daqinska detekcija, snimak, senzor, kombinovawe. S u m m a r y

This article presents basic notions about sensors and aerophotogrammetric images, as well as some methods of combining in aim of gathering new date about objects and features in quality means.

Key words: Remote sensing, Image, Sensor, Combining. U v o d

Termin daqinska detekcija se kod nas ustalio u posledwe dve decenije. Nastao je kao slobodan prevod engleskog termina Remote sensing. U na{oj literaturi se koriste i termini daqinska opaàwa, daqinska istraìvawa, teledetekcija, daqinski metodi, i sl.

Naj~e{}a definicija za odre|ivawe zna~ewa ovog termina je definicija koju je dala Evelin Pryit 1974. godine: "Daqinska detekcija predstavqa metod prikupqawa informacija putem sistema koji nisu u direktnom, fizi~kom kontaktu sa ispitivanom pojavom ili objektom" .

Daqinska detekcija i fotogrametrija su snaàn alat za mnoga istraìvawa u raznim oblastima. Daqinska detekcija i fotogrametrija, pored prikaza terena, pruàju mogu}nost prikupqawa dodatnih podataka o

44

samom terenu, fenomenima i objektima ispod, na i iznad wega, wihovim fizi~kim i drugim kvalitativnim karakteristikama.

Metode daqinske detekcije koriste razli~ite elektromagnetne odraze objekata i pojava koji se registruju pomo}u odgovaraju}ih senzora u razli~itim delovima elektromagnetnog spektra ~ime se omogu}ava prikupqawe informacija o svojstvima samih objekata i pojava.

Konstrukcija jednog univerzalnog satelitskog sistema, koji bi obezbedio sve neophodne podatke potrebne za istraìvawe, ne postoji ni u projektima zbog sloènosti takvog sistema. Zato se pribegava kombinovawu podataka dobijenih iz razli~itih sistema i sa razli~itim karakteristikama, koji omogu}avaju kvalitativno nove podatke. Ova problematika predstavqa temu ovog rada. 1. Senzori i snimci

Stalnim usavr{avawem teorije, metoda i prakse fotogrametrije i daqinske detekcije i jo{ brìm usavr{avawem sistema za daqinska snimawa Zemqe, iz aero i kosmi~kih snimaka se ekstrahuju sve raznovrsniji i sve sofisticiraniji podaci. Fotogrametrija i daqinska detekcija su svojim kvalitetom, brzinom izrade i cenom digitalnih i analognih grafi~kih topografskih podloga i prikupqawu tematskih podataka za podru~ja velikih kompleksa, celih dràva, regiona, kontinenata i Zemqe kao celine neprevazi|ene (Babi}, 2000).

Senzori se mogu podeliti na fotografske i nefotografske senzore.

Fotografski senzori ukqu~uju kamere sa objektivima i foto-osetqivim slojevima. Elektromagnetno zra~ewe (naj~e{}e reflektovani vidqivi spektar elektromagnetnog zra~ewa od objekta snimawa) prolazi kroz objektiv i dejstvuje na fotoosetqive slojeve pri ~emu se formira snimak.

Kod nefotografskih senzora postupak registracije emitovanih ili reflektovanih elektromagnetnih talasa izvan vidqivog podru~ja spektra ne obavqa se neposredno na fotografske slojeve, ve} na neki posredan na~in, konvertovawem u elektronski zapis ili snimawem samog signala.

Sezori se, tako|e, mogu podeliti na pasivne i aktivne. Pasivni senzori registruju emitovano i reflektovano zra~ewe koje poti~e iz prirodnih ili ve{ta~kih izvora zra~ewa, koji nisu u vezi sa opaà~kim senzorima. U pasivne senzore spadaju fotografske kamere i skeneri. Aktivni senzori su radarski sistemi i oni imaju sopstveni izvor elektromagnetnog zra~ewa koji emituje zra~ewe ka objektu prou~avawa od koga se jedan deo elektromagnetnog talasa reflektuje ka senzoru. Senzori su projektovani tako da beleè odre|eni ciqani deo elektromagnetnog spektra i omogu}avaju {to kvalitetniji prikaz objekta, pojave koje opaàni elektromagnetni talasi prezentuju (Stankovi}, Kosti}, 2003).

45

Kvalitet opaànih elektromagnetnih talasa razli~itih senzora u velikoj je zavisnosti od wihove interakcije sa sredinom kroz koju prolaze, od delova dana ili no}i, temperature atmosfere i drugog. U Tabeli 1 dat je pregled podru~ja EME, koji se registruju odgovaraju}im senzorima.

Tabela 1: Tipovi senzora i wihova primena (Reeves,1975)

Nijedan pojedina~ni senzor ne poseduje sve ono {to je potrebno za optimalni ure|aj, ali nijedan senzor nema toliko nedostataka da bi bio bezvredan. Tabela 2 sumira prednosti i nedostatke karakteristi~nih daqinskih senzora. Konvencionalne kamere poseduju najboqu prostornu rezoluciju i daju geometrijski ta~ne prikaze, infracrveni sistemi beleè temperaturne razlike u minuti, bo~ni radari funkcioni{u nezavisno od doba dana u skoro svim vremenskim uslovima i zadràvaju konstantan kvalitet slike sve do tre}eg reda planimetrijske ta~nosti pri krajwe velikom opsegu (Babi}, 2000).

Daqinski senzori Komentar Gama spektrometar, Gajgerov broja~

0,03 – 10nm Merewe emitovanih prirodnih radijacija gama detektorima: film i itd.

Skeneri sa fotomultiplikacijom Kamere sa filtriranim IC filmom

10 – 400nm Zabeleèni doga|aji uz pomo} prirodne radijacije. Raspoloìva ultravioletna spektroskopija.

Upotreba konvencionalnih "W&B" i kolor filmova i digitalne kamere

400 – 700nm W&B filmovi za prostorne podatke sa velikom koli~inom detaqa. Poboq{awe kontrastima.

Upotreba IC filmova (W&B i IC kolor) i digitalne kamere

600 – 900nm Ve}i stepen refleksije koristan za opaàwe vegetacije.

Multispektralne jedinice 300 – 900nm Skeneri koji raspolaù sa vi{e kamera i opaàju pojedina~ne uske delove elektromagnetnog spektra.

Laserski radar 400 – 900nm Monohromatski aktivni sistem za merewe bo~no rasutih elektromagnetnih zraka iz atmosfere, partikularnih ~estica.

Radiometri IC Termalno IC

podru~ije 2,5 - 1,4µm

Generalno merewe ukupnog zra~ewa u {irokom opsegu IC dela elektromagnetnog spektra. Slika se dobija tehnikom skenirawa.

Fotometri 400 – 700nm Merewe fluksa luminiscencije u razli~itim opti~kim delovima elektromagnetnog spektra za distribuciju, boju itd.

Spektrometri U bilo kom delu spektra Uzak deo spektra i dostupni podaci o wemu.

^vrsto utemeqeni detektori Pojedina~ni detektori

Linearni niz Matrice

1µm – 1mm Pojedina~ni elementi detekcije koji se koriste u skenerima, radiometrima. Jedno/dvodimenzionalni nizovi za prikupqawe podataka koji se slaù.

Radari 1mm – 1m Aktivni sistemi za uske delove spektra. Na raspolagawu su i analogni podaci i slika.

Mikrotalasni radiometri 1mm - 0,8m Pasivni sistemi. na raspolagawu su i analogni podaci i slika.

46

Tabela 2: Pore|ewe daqinskih senzora (Holz, 1973)

Za interpretaciju se koriste razne vrste fotogrametrijskih i nefotogrametrijskih snimaka dobijenih snimawem na konvencionalni i nekonvencionalni na~in. Pod konvencionalnim na~inom smatramo snimke dobijene fotografskim putem, a pod nekonvencionalnim snimcima smatramo sve ostale snimke dobijene raznim tehnikama nefotografskog snimawa.

Fotografski postupci koriste se vidqivim delom spektra i nadovezuju}im uìm delovima nevidqivih zraka (UV i IC zraka), koji imaju dovoqno energije da neposredno eksponiraju fotosloj.

Nefotografski postupci dele se na pasivne i aktivne.

Pasivni postupci (npr. termalni skener-postupak) se koriste termalnom ili radioaktivnom radijacijom. Kako one pri snimawu iz vazduha nisu dovoqno sna`ne za neposredno eksponirawe fotosloja, registracija se obavqa posredno (bilo na fotografske slojeve, bilo na elektronski na~in).

Kod aktivnog postupka elektromagnetni talasi se emituju sa platforme, gde se posle refleksije od objekta registruju u senzoru.

Opti~ki sistem, koji neposredno daje sliku na ekranu u prijemnoj stanici, najvi{e se koristi u meteorolo{ke svrhe.

Opti~ko-mehani~ki sistemi rade uglavnom posredno. Ako satelit nije u povoqnom poloàju za predaju podataka zemaqskoj stanici, podatke }e pohraniti u memoriju, te }e ih emitovati naknadno kada do|e u povoqniju poziciju. TV sistemi se obi~no sastoje od dve ili vi{e kamera, ovakav TV sistem ima satelit Landsat (Stankovi}, Kosti}, 2003) 2. Kombinovawe aerofotogrametrijskih i satelitskih

snimaka

Savremeno shvatawe daqinske detekcije je nezamislivo bez upotrebe ra~unarske tehnike. Zapisivawe slikovnih podataka u digitalnom obliku

Parametar Kamera IC senzor Radari Dan/no} 5 10 10

Kroz maglu 3 7 10 Kroz oblak 1 2 9

Uticaj temperature 2 10 1 Dubinska detekcija 4 6 3 Stereo mogu}nosti 10 6 6

Geometrijska ta~nost 9 7 8 Domet 7 4 9

Rezolucija 9 7 5 Interpretabilnost snimka 9 6 6

Raspoloìvost opreme 10 6 6

47

omogu}ava da se primenom ra~unara kombinuju razli~iti tipovi podataka. Time se omogu}ava dobijawe potpuno novih setova podataka iz kojih se izdvajaju informacije bitne za daqi proces istraìvawa i rada. Procesi koji se primewuju u digitalnoj obradi snimaka mogu se razvrstati u slede}e grupe (Lipplesad i Kiefer, 1994) :

- preprocesirawe i rektifikacija snimka (image preprocessing and image rectification),

- poboq{awe vizuelnog kvaliteta snimka isticawem finih elemenata snimka koji su te{ko uo~qivi klasi~nim postupkom analize i interpretacije radi pove}awa "koli~ine" informacija (image enhancment),

- spajawe (kombinovawe) razli~itih tipova podataka (data set merging),

- klasifikacija podataka sa snimka (image classification), - predstavqawe snimaka u razli~itim dvodimenzionalnim i

trodimenzionalnim prikazima (vizuelizacija), - biofizi~ko modelirawe i povezivawe sa biofizi~kim

karakteristikama i fenomenima merenim na Zemqi (koncentracija zaga|ewa, prihodi useva, itd; biophysical modeling), itd.

Broj komercijalno dostupnih multisenzorskih satelita i podataka koje oni obezbe|uju stalno se pove}ava. Svaki satelit ima svoju misiju i aplikaciju. êsto je poèqno posedovawe podataka sa kvalitetnim prostornim i spektralnim karakteristikama. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva instrumenti ne mogu da zadovoqe taj zahtev, {to zbog konstrukcije, {to zbog ograni~ewa opservacije. Integracija spektralno i prostorno komplementarnih podataka moè poboq{ati vizuelnu i automatsku interpretaciju snimaka.

Obrada digitalnih slika se poboq{ava spajawem vi{estrukih setova podataka koji pokrivaju isto geografsko podru~je. Ovi podaci mogu biti u razli~itim formama, a mogu}nosti kombinovawa najve}im delom zavise od kvaliteta ulaznih podataka i potreba istraìvawa. 2.1 Prostorna, spektralna, radiometrijska i vremenska

karakteristika snimaka

Prostorna, spektralna, radiometrijska i vremenska komponenta snimaka obezbe|uju informacije za interpretaciju o materijalima i uslovima. Za sve komponente moè se definisati rezolucija koja odre|uje kvalitet i kvantitet dobijenih podataka sa snimaka.

Prostorna rezolucija predstavqa meru prostorne detaqnosti snimka, koja je u funkciji konstrukcije senzora i visine leta, tj. orbite platforme. Rezolucija se naj~e{}e izraàva kao veli~ina povr{ine piksela na zemqi. Da bi se neki objekat mogao raspoznati, potrebno je da su wegove dimenzije ve}e od veli~ine piksela. Me|utim, i objekat koji je piksel "progutao" moè biti detektovan, ako je on mnogo svetliji ili tamniji od svoje okoline jer }e on dominirati u sumi vrednosti energije

48

koja je dospela do senzora za tu elementarnu povr{inu. Na taj na~in zna}emo da se tu ne{to nalazi, iako ne}emo znati {ta je to. U Tabeli 3 su dati podaci o rezoluciji za neke satelite.

Tabela 3: Prostorne rezolucije nekih satelitskih misija

Misija Panhromatski (m) Multispektralni (m)

Landsat 7 ETM 15 30, 60 Spot 4 10 20 Spot 5 2.5, 5, 10 20 Ikonos 1 4

Radarsat 12.5, 1000 Alos 2.5 2.5

IRS-P5 2.5

Spektralna rezolucija moè se opisati kao mogu}nost registracije razli~itih delova elektromagnetnog spektra. Tako se na jednom snimku moè registrovati jedan kanal sa {irokim intervalom talasnih du`na, nekoliko uìh kanala ili mnogo bliskih uskih kanala. Ovako registrovani snimci se nazivaju panhromatski, multispektralni i hiperspektralni.

Radiometrijska rezolucija: signal koji dospeva do senzora je kontinualnog tipa, pa se mora kvantifikovati u obliku diskretnih vrednosti. Ako je digitalni zapis 8-bitni, broj tih diskretnih vrednosti je 256, u 12-bitnom zapisa taj broj je 4096, u 24-bitnom zapisu imamo tri 8-bitna kanala, itd.

Vremenska rezolucija: promene na Zemqinoj povr{ine de{avaju se u intervalima od nekoliko sekundi do nekoliko godina i vekova. Sezonske promene vegetacije dobar su primer za to. Ponovno snimawe istog podru~ja posle nekog vremena nam pruà mogu}nost razli~itih analiza promena nastalih uticajem vremena, ~oveka, vremena ili prirode. 2.2 Kombinovawe podataka

Za kvalitetno kombinovawe i ekstrahovawe podataka sa snimaka razli~itih karakteristika, potrebno je da snimci budu oslobo|eni geometrijskih, radiometrijskih i atmosferskih deformacija. Ove deformacije se javqaju zbog neravnina terena, zakrivqenosti Zemqine povr{ine, nesavr{enosti sistema za snimawe, uticaja sredine kroz koju prolaze elektromagnetni zraci, razli~itih vrsta senzora, kamera, platformi itd.

Pre kori{}ewa i obrade aerofoto snimaka potrebno je prostorno orijentisati snimke. Izvo|ewem relativne i apsolutne orijentacije aerofotogrametrijskih snimaka i svo|ewem odstupawa u poloàjnom i visinskom smislu u dozvoqene granice, snimci su spremni za obradu, tj. izdvajawe èqenih elemenata sadràja.

49

Kada su u pitawu deformacije satelitskih snimaka, uzroci su i u promeni visine platforme, brzini platforme, panoramskoj distorziji, isto~noj rotaciji Zemqe ispod satelita u trenutku snimawa itd. 2.2.1 Kombinovawe podataka iz razli~itih perioda

Mogu}a je kombinacija aerofoto i satelitskih snimaka iz vi{e perioda i na taj na~in dobijawa produkta veoma korisnog za vizuelnu interpretaciju, npr. snimak terena pod usevima i pra}ewe terena tokom sezone. Spajawe razli~itih kombinacija opsega iz dva vremenska perioda moè stvoriti sliku koja moè posluìti za razlikovawe useva na snimku. Od sezonskih promena isti~u se pokrivenost terena snegom, pra}ewe razvoja i stawa vegetacionog pokriva~a, promene nastale poqoprivrednim radovima, pomerawa re~nih korita, aktivirawe klizi{ta, monitoring ugroènosti ìvotne sredine, razvoj naseqa itd.

Sam postupak se zasniva na razlici digitalnih vrednosti prostorno odgovaraju}ih piksela. Dobijeni rezultati mogu biti pozitivni, negativni ili jednaki nuli. Rezultat se formira dodavawem na vrednost 127, kao sredi{nu u 8 - bitnom zapisu. Na taj na~in nastaju tamniji tonovi kao rezultat razlike, odnosno svetliji tonovi kao rezultat pozitivnih promena.

Kombinovawem snimaka istog kanalnog podru~ja na~iwenih u razli~itim vremenskim periodima dobija se wihov vremenski odnos. On se odre|uje deqewem digitalnih vrednosti, ~ime se otklawaju osvetqewa prvog reda izazvana karakteristikama reqefa (Pavlovi} i drugi, 2001.). 2.2.2 Kombinovawe podataka registrovanih razli~itim senzorima

Ovo je kombinacija slikovnih podataka koji su "skupqeni" sa vi{e senzora. Na ovaj na~in postoji mogu}nost dobijawa ve}eg spektra interpretacije snimka, nego kad bi se ti snimci koristili posebno. Kompozitne slike su namewene iskori{}avawu prednosti svakog senzora.

Fuzionisawem snimaka razli~itih senzora spajaju se podaci razli~itih spektralnih i prostornih karakteristika. Ovo kombinovawe se koristi naj~e{}e za pove}awe razmere Landsat snimaka, ~ija je prostorna rezolucija 30 metara. Ovi se snimci kombinuju sa Spot panhromatskim snimcima ~ija je prostorna rezolucija 10 metara. Novoformirani snimak ima i daqe spektralne karakteristike Landsat snimka, sada prikazanog u krupnijoj razmeri (Pavlovi} i drugi, 2001.).

Ovakvo kombinovawe snimaka se moè izvesti i za MSS Landsat snimke i multispektralne Spot snimke, kako sa Spot panhromatskim tako i sa snimcima visoke rezolucije drugih satelitskih misija. Za potrebe detaqnih istraìvawa kombinuju se i satelitski multispektralni snimci sa klasi~nim i kolor infracrvenim aerofoto snimcima.

50

2.2.3 Kombinovawe slikovnih i pomo}nih podataka

Ovo je jedan od najva`nijih formi spajawa podataka u digitalnoj obradi snimaka. Na ovaj na~in se kombinuju neslikovni podaci sa snimcima, ~ime se poboq{ava vizuelna interpretacija i olak{ava izdvajawe delova snimaka sa specifi~nim osobinama. Ti podaci mogu biti geolo{kog karaktera, digitalni modeli visina (DMV), katastarski podaci, podaci procene zemqi{ta itd.

Veoma je ~esto spajawe snimaka sa DMV i ono se koristi za dvodimenzionalni i trodimenzionalni prikaz i analizu. Kod dvodi-menzionalnog prikaza se kombinuje transparentni osen~eni prikaz reqefa i aeorofoto ili satelitski snimak. Na taj na~in se birawem pogodnog poloàja izvora svetla veoma lako izdvaja linijska struktura terena na snimcima. U trodimenzionalnim prikazima se preko DMV postavqa snimak, tako da se svaki piksel DMV pridodaje odgovaraju}em slikovnom pikselu. 2.2.4 Multi-image manipulacija - analiza glavnih komponenti

Na snimcima se ~esto registruju podaci koji su isti ili sli~ni za vi{e kanala. Zbog toga dolazi do pojave redudantnosti, koja se otklawa analizom glavnih komponenata. Uporedivost se ogleda kako u vizuelnom, tako i u pogledu digitalnih vrednosti odgovaraju}ih piksela razmatranih spektralnih podru~ja. To prakti~no zna~i da se primenom pravilne kompjuterske analize moè dobiti maksimalna koli~ina kvalitetnih podataka i upotrebom maweg broja kanala. Analiza se svodi na utv|ivawe informacija o spektralnoj sli~nosti izabranih kanala i prikazivawe rezultata u vidu novog snimka (Pavlovi} i drugi, 2001.). Ciq ovih postupaka je da se od originalnih n-kanala generi{e mawi broj novih, a time se smawuju dimenzije originalnog seta podataka.

Podaci glavnih komponenti su linearna kombinacija originalnih podataka:

DN1 = a11DNA + a12DNB DN11 = a21DNA + a22DNB

gde su DN1 i DN11 – digitalni brojevi u "novom" koordinatnom sistemu DNA i DNB – digitalni brojevi u "starom" koordinatnom sistemu a11, a12, a21 i a22 – koeficijenti transformacije

Osa I u glavnim komponentama se naziva prva glavna osa i podaci du` we imaju ve}u varijansu nego podaci du` druge glavne komponente. Ovo je karakteristika svih glavnih komponenti. Ova se metoda koristi kada se zna mali broj informacija od zna~aja za scenu. Kada se ima vi{e informacija, koristi se metod kanonskih komponenata. Ose se postavqaju tako da maksimiziraju odvojenost svake klase od poznatih klasa, ali se minimiziraju varijanse izme|u wih.

51

2.2.5 Multi-image manipulacija IXS (intensity-xye-saturation)

Za red-green-blue (RGB) kolor paletu crvena, zelena i plava boja su osnovne. U slu~aju 8-bitnog zapisa opseg mogu}ih DN vrednosti se kre}e od 0-255 za svaki kanal. U kompozitnoj slici svaki piksel se moè predstaviti trodimenzionalnom koordinatom u okviru koloritne kocke.

Slika 1: RGB kolor kocka

Linija koja spaja koordinatni po~etak sa suprotnim uglom naziva se

siva linija. Kao alternativa RGB sistemu boja se koristi sistem inetnzitet - boja - zasi}enost. Intenzitet se odnosi na totalni sjaj kolora, boja na dominantnu sredwu vrednost talasne duìne svetlosti koja uti~e na boju, a zasi}ewe odre|uje ~isto}u boje u odnosu na sivu.

Transformacija RGB komponenti u IXS, pre obrade, moè obezbediti ve}u kontrolu koloritnog poboq{awa. Jedan od na~ina transformacije je preko heksagona. Na ivici koloritne kocke se postavi tangentna ravan, upravna na sivu liniju. Ako se ravan kre}e po sivoj liniji upravno nastaje serija heksagona, koji ~ine telo koje se naziva hexgone. U modelu hexgone intenzitet se defini{e rastojawem du` sive linije, od crne do bilo koje projekcije. Boja i zasi}ewe se odre|uju na osnovu datog intenziteta, u okviru datog heksagona. Boja je prikazana na osnovu ugla oko heksagona, a zasi}ewe se defini{e rastojawem od sive ta~ke, u centru heksagona. IXS tehnika se koristi ~esto za spajawe podataka sa razli~itih daqinskih sistema. 3. Primer kombinovawa satelitskih i aerofoto snimaka

Za prakti~nu realizaciju kombinovawa kori{}en je SPOT snimak iz 1998. godine i odgovaraju}i aerofoto snimak, tako|e iz 1998. godine. Osnovne karakteristike SPOT i aerofoto snimaka dati su u nastavku rada. 3.1 Ulazni podaci kori{}eni u procesu kombinovawa

Kao osnovni izvor podataka kori{}en je snimak satelitskog sistema za konstantno osmatrawe SPOT 4 XRVIR 2. Ovaj sistem je opremqen sa dva senzora tipa XRVIR (High Resolution Visible Infra Red System - sistem visoke rezolucije u vidqivom i infracrvenom delu spektra) sa slede}im karakteristikama:

DN (crveno)

DN (zeleno)

DN (plavo)

crno

ùto

cian

magenta belo

52

Tabela 4: Karakteristike HIRV senzora

Talasne duìne Podru~je u spektru Rezolucija

Kanal 1 0.50 - 0.59 μm Zeleno 20 m

Kanal 2 0.61 - 0.68 μm Crveno 20 m

Kanal 3 0.79 - 0.89 μm Blisko infracrveno 20 m

Kanal 4 1.53 - 1.75 μm Sredwe infracrveno 20 m

Snimak zahvata slede}e geografsko podru~je:

Tabela 5: Poloàj snimka u geografskim koordinatama

Vreme snimawa 13.07.1998 u 09:40:45

Geografska {irina Geografska duìna

1 440 28` 37 `` 210 07 ` 18 ``

2 440 21 ` 34 `` 210 51 ` 24 ``

3 430 57 ` 17 `` 200 55 ` 34 ``

4 430 50 ` 18 `` 210 39 ` 17 ``

SPOT-4 je projektovan tako da mu se radni vek produì sa tri na pet

godina, ~ime je o~uvan kontinuitet SPOT usluga. SPOT-4 ima senzore nove generacije, pove}anog kapaciteta i rezolucije.

Da bi snimci razli~itih lokacija bili pogodni za pore|ewe, moraju biti snimqeni sa iste visine (cirkularna orbita) i pod istim ili sli~nim uslovima luminiscencije. Zbog toga, orbita mora biti sinhronizovana sa Suncem tj. orbitalna ravan formira konstantan ugao u odnosu na pravac Sunca.

Snimak je isporu~en na nivo 2A {to zna~i da je ura|en preprocessing koji podrazumeva radiometrijsku korekciju snimka, georeferencirawe u UTM WGS84 projekciju bez upotrebe kontrolnih ta~aka i rektifikaciju snimka sa sredwom visinom scene. Poloàjna ta~nost scene sa ovakvim ulaznim parametrima je 350 m. Po{to ovakva poloàjna ta~nost ne omogu}ava dobijawe validnih rezultata, prvo je ura|eno georeferencirawe snimka u Dràvni koordinatni sistem (DKS) birawem karakteristi~nih ta~aka za koje su koordinate o~itavane pomo}u koordinatometra sa TK25 i TK50. Sredwa kvadratna gre{ka 29 o~itanih ta~aka je imala vrednosti od 0.21 do 1.48, odnosno 21 ta~ka je imala vrednost ispod 1.0, a osam preko 1.0 po pikselu (sredwa kvadratna gre{ka ne bi trebalo da bude ve}a od vredosti 1 piksela). Po{to je rezolucija snimka 20 m potrebno je uraditi {to preciznije georeferencirawe, jer se svaka nepreciznost odraàva na kasnije generisanim podacima sa snimaka.

Aerofotogrametrijski snimci se skeniraju sa veli~inom piksela koja je najmawe tri puta ve}a od rezolucije satelitskog snimka, da bi svojom detaqno{}u omogu}ili da se pove}a rezolucija satelitskom snimku postupkom poznatim kao pan-sharpening, odnosno kombinacijom snimaka sa razli~itim karakteristikama. Za potrebe ovog rada skeniran je diapozitiv

53

na skeneru koji nema dodatak za transparentne materijale, pa zato kvalitet snimka nije zadovoqavaju}i, ali je on ipak iskori{}en za rad. Prostorni zahvat snimka prikazan je u Tabeli 6 :

Tabela 6: Prostorna lokacija aerofotogrametrijskog snimka

Vreme snimawa 1998. godina Fokus = 152.88 mm

Geografska {irina Geografska duìna

1 440 05` 44 `` 210 18 ` 23 `` 2 440 05 ` 24 `` 210 22 `` 49 `

3 440 02 ` 20 `` 210 17 `58 `` 4 440 02` 01 `` 210 22 ` 24 `

3.2 Kombinovawe snimaka

Kombinovawe snimaka je ura|eno u programskom paketu ER Mapper, koji ve} ima programske algoritme, odnosno template ({ablone), pa se postupak svodi na u~itavawe odgovaraju}ih fajlova.

Za potrebe ovog rada ura|ene su tri na~ina kombinovawa snimaka.

Prvim na~inom su jednostavno preklopqena oba snimka, a zatim se regulacijom nivoa transparentosti odre|uje vidqivost detaqa jednog ili drugog snimka. Na taj na~in se moè upore|ivati sadràj oba snimka i na osnovu toga izdvajati oblasti i pojave interesantne za istraìvawe (Slika 2 ).

Slika 2: Transparentan prikaz aerofoto snimka preko satelitskog snimka

Kod drugog na~ina izvr{eno je izo{travawe satelitskog snimka preuzimawem rezolucije arerofoto snimka i zadràvawem spektralnih karakteristika satelitskog snimka (Slika 3).

54

Slika 3: Izo{travawe satelitskog snimka preuzimawem rezolucije aerofoto snimka i zadràvawem spektralnih karakteristika satelitskog

snimka

Na Slici 4 su prikazane i vrednosti za odabrani piksel na aerofoto snimku i satelitskom snimku. Slika 4: Vrednosti za odabrani piksel na aerofoto snimku i satelitskom

snimku

Prilikom ovog na~in kombinovawa se zadràva RGB koloritni sistem za prikaza satelitskog snimka, a dodaje mu se aerofoto snimak na intensity nivo radi pove}awa rezolucije.

55

Kod tre}eg na~ina je izvr{ena transformacija RGB sistema boja snimaka u IXS koloritni sistem, koji je u radu obja{wen. Ova se transormacija koristi obi~no za vizuelno poboq{awe multispektralnog kolor kompozita. Izgled IXS algoritma, sa podacima o vrednosti odabranog piksela prikazan je na Slici 5.

Slika 5: Prikaz snimka u IXS sistemu

Procedura kojom se kombinuju dva snimka razli~itih karakteristika realizuje se kroz ~etiri faze:

- tri multispektralana kanala se konvertuju u IXS sistem, - izo{trava se kontrast na aerofoto snimku, - izo{treni aerofoto snimak se ubacuje na intensity kanal

multispektralnog snimka i - konverzija IXS u RGB sistem.

Fal{ kolor kompozit nastao na ovaj na~in ima prostornu rezoluciju

panhromatskog kanala aerofoto snimka i spektralne karakteristike multispektralnih kanala SPOT snimka. Z a k q u ~ a k

Analiza i monitoring promena u integrisanom okruèwu topografskih podataka i podataka prikupqenih daqinskom detekcijom bi}e glavni zahtev u budu}im projektima, kao i dopuna i pra}ewe promena elemenata topografskog sadràja. Zbog relativno niske rezolucije postoje}ih satelitskih sistema, analiza se danas ograni~ava na op{te klase objekata na zemqi kao {to su {ume, vode itd. Poznavawem procesa fuzije karakterno razli~itih podataka omogu}ava se boqe razumevawe

56

podataka koje pruà jedna scena satelitskog snimka, nego {to bi se to moglo kori{}ewem samo satelitskog snimka. L I T E R A T U R A :

[1] Alzir Felippe Antunes: Thematic resolution merging Landsat and Spot 10m, International archives of photogrammetry and remote sensing, 2000. g.

[2] Jasmin Babi}: Kompleksna analiza prostora logora Jasenovac metodima daqinske detekcije, specijalisti~ki rad, 2000.g

[3] Radmila Pavlovi}, Tomas ^., Markovi}: Daqinska detekcija, Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd 2001.g.

[4] Sabbins F.F. W.H. Freeman and co.: Remote sensing: Principles and interpretation, New York, 1987. g.

[5] Sa{a Stankovi} i Kosti} Miodrag: Zbornik radova VGI, 2003.g.

[6] Thomas M. Lilesland i Ralph W. Kiefer: Remote sensing and image interpretation, New York, 1994. g.

[7] ER Mapper 5.0, Application, 1995. ER Mapper 5.0, Reference, 1995. ER Mapper 5.0, Tutorial, 1995.

[8] EASI/PACE to Geomatica, Transitions guide, 2001. Getting results with Geomatica Focus, 2001. Orthoengine, Reference Manual, 2001. Orthoengine, User’s guide, 2001.

[9] www.rsccc.com [10] www.spot.com

57

VI[EKRITERIJUMSKI IZBOR AVIONA ZA AEROFOTOGRAMETRIJSKO SNIMAWE

kapetan prve klase Sa{a Stankovi} dipl. in`. UDK: 528.715:629.735 S a ` e t a k

U radu je prikazana prakti~na primena metode za vi{e-kriterijumsku optimizaciju sistema VIKOR na primeru izbora aviona za aerofotogrametrijsko snimawe. Sastavni deo radu su i prilozi sa rezultatima rangirawa odnosno optimizacije.

Kqu~ne re~i: vi{ekriterijumska optimizacija, alternativa, kriterijum, optimalno re{ewe. S u m m a r y

This article presents method for multicriteria optimization VIKOR and ranking of airplane for aerophotogrammetric records.

Key words: Multicriteria optimisation; Alternative; Criteria; Optimal solution. U v o d

êsto se u profesionalnoj praksi javqa problem izbora najboqeg re{ewa za odre|eni zadatak. Prilikom izbora treba razmatrati sistem u stru~nom, ekolo{kom, ekonomskom, socijalnom, politi~kom, zakonskom, institucionalnom smislu. Pogre{na odluka moè da dovede do pove}awa tro{kova, vremena, nezadovoqavaju}eg kvaliteta i kvantiteta radova, neudobnosti u radu, doradu (korigovawe) usvojenog neoptimalnog re{ewa, pove}anog ekolo{kog rizika... Da bi se izbegli ili umawili konflikti izborom odre|enog re{ewa potrebno je izabrati kompromis izme|u èqa (kriterijuma) i mogu}nosti. Traèwe najboqeg re{ewa u vi{ekrite-rijumskom smislu jeste zadatak vi{ekriterijumske optimizacije.

58

1. Alternativna re{ewa

Pronalaèwe optimalnog sistema za letewe za specifi~ne zadatke i prostore (u smislu horizontalne i vertikalne konfiguracije terena) jeste proces za optimizaciju. Takav proces odlu~ivawa treba da ima jasno definisane ciqeve koji treba da se postignu optimizacijom. Sa aspekta odlu~ivawa optimalno re{ewe jeste sistem koji ima najpovoqniji odnos kvaliteta (u smislu karakteristika) i cene. U terminologiji aerofotogra-metrijskog merewa to je sistem koji postiè zadovoqavaju}e rezultate (optimalni kavalitet i kvantitet informacija) naspram minimalnih investicija i operativnog ko{tawa. Model odlu~ivawa treba da uzme u obzir sve relevantne paramatre za odlu~ivawe usmerene ka najraciona-lnijem re{ewu.

Elementi i efekti koji mogu biti uzeti u obzir prilikom izbora odgovaraju}eg tipa aviona za aerofotogrametrisko snimawe :

- najmawe mogu}e investirawe, - mogu}nost krupnorazmernog snimawa ({to podrazumeva male brzine

prilikom letewa), - mogu}nost sitnorazmernog snimawa ({to podrazumeva ve}e visine

snimawa), - najnià cena ko{tawa po snimku, - mogu}nost upotrebe aviona i za druge namene (transport robe i

qudi), - klasa aviona koja obezbe|uje efikasnost pri snimawu, merni

navigacioni sistemi koji omogu}avaju maksimalnu ekonomiju u mernom smislu,

- adaptivnost aviona radi obezbe|ivawa optimalne ergonomije... - prisustvo najaktivnijeg predstavnika odre|enog proizvo|a~a, - li~ne preference, - minimalna po~etna cena ko{tawa, - tip aviona i instrumenti koje koriste druge dràve i organizacije

u istoj nameni itd.

Za potrebe konkretnog zadatka izbora aviona definisani su zahtevi i parametri koji bi trebali da budu ispuweni da bi bilo mogu}e kvalitativno i kvantitativno snimawe, a to su :

- autonomija leta 5 sati i vi{e, - brzina leta pri snimawu : 250 km/h < v <450 km/h, - plafon leta preko 7 000 metara (optimalne visine leta zavise od

razmere snimawa, konstante kamere, parametara snimawa), - kabina pod pritiskom ili evantualno kvalitetna oprema za

kiseonik, - prostor aviona gabarita koji omogu}ava organizovan rad posade od

5 qudi (pilot, kopilot, snimateq, navigator i lice na obuci), - interfonska veza izme|u pilota i ekipe za snimawe,

59

- poèqno je da avion bude visokokrilac i da motori budu van trupa aviona,

- brzina pewawa preko 1 300 (6.7 m/s) stopa u minuti, - u rasponu brzine od minimalne do maksimalne, promena uzdu`nog

poloàja trupa aviona treba da je mawi od 50 , - neophodno je da avion ima mogu}nost adaptacije otvarawem trupa i

ugradwu aerofotogrametrijske kamere i navigacionog ni{ana.

Na osnovu karakteristika izdvojeno je nekoliko tipova aviona (alternativa) koji u ve}oj ili mawoj meri poseduju potrebne karakte-ristike aviona za aerofotogrametrijsko snimawe:

- CESNA “Golden eagle” 421, - CESNA Grand caravan, - PIPER Cheyenne, - DORNIER 228, - GRAND COMMANDER 680 FL, - AN – 72.1

2. Kriterijumske funkcije

Na osnovu zahteva za aerofotogrametrijsko snimawe koje avion treba da zadovoqi, kao i raspoloìvih podataka o avionima, odabrani su kriterijumi koji defini{u neophodne karakteristike aviona za snimawa iz vazduha, prema konkretnim zahtevima.

f1: Snimawe u sitnoj razmeri Rs < 1 : 10 000

Za sitnorazmerno snimawe avion mora da leti na ve}im visinama. Na kojoj }e visini leteti zavisi od zahtevane razmere i konstante kamere (sa ve}im fokusom potrebna je ve}a visina leta). Osnovni problem leta na ve}im visinama je mawi atmosferski pritisak i zato avioni treba da su opremqeni kvalitetnom kiseoni~kom opremom. Postoje dva na~ina reguli-sawa pritiska. Prvi podrazumeva kori{}ewa maski sa kiseonikom, dok je u drugom cela kabina pod pritiskom, {to omogu}ava komforniji rad prilikom snimawa.

f2: Snimawe u krupnoj razmeri Rs > 1 : 10 000

Da bi bilo mogu}e snimawe u krupnoj razmeri potrebno je da avion leti na mawim visinama i da se brzina leta prilagodi uslovima u kojima }e biti mogu}e vaqano snimawe. Ako je brzina leta ve}a od potrebne, eksponirawe filma ne}e biti zadovoqavaju}e, a samim tim i kvalitet snimka. Kori{}ewem novijih tipova kamere (npr. RC-30, RC-20, RMK Top, LMK 2000), koje imaju mogu}nost kompezacije kretawa aviona u trenutku

1 U Tabeli 1 su prikazane karakteristike aviona koje su bitne za odlu~ivawe i

dono{ewe odluke.

60

eksponirawa (u zavisnosti od brzine i trajawa ekspozicije izra~unava se koliko i kojom brzinom treba da se pomeri nosa~ filma, ~ime se kompezuje kretawe aviona u trenutku snimawa) brzina aviona moè biti i ve}a.

f3: Efektivnost snimawa

Ovu kriterijumsku funkciju moèmo definisati sa dve varijable, autonomijom leta i brzinom pewawa, tj. dostizawa odgovaraju}e visine leta.

Kada se snima ve}a povr{ina, kada je snimali{te daqe od mati~nog aerodroma i kada su geografski uslovi sloèni, potrebna je ve}a autonomija leta, bez dodatnog tankirawa aviona. Pored toga, ve}a autonomija smawuje potrebu za vra}awem na mati~ni aerodrom, a mawa eventualne tro{kove garaìrawa na nekom drugom aerodromu ili eventualne popravke i angaòvawe stru~waka sa strane itd.

Brzina pewawa, kao parametar, ukazuje na mogu}nost brzog dostizawa odgovaraju}e visine leta, kao i wene promene da bi se uspostavili odgovaraju}i parametri za snimawe. Ve}om brzinom pewawa rad je efikasniji, a samim tim je i cena snimawa mawa uz mogu}nost izvr{avawa razli~itih zadataka. Tako|e, brzim pewawem se mogu najboqe iskoristiti pogodne vremenske prilike za snimawe

f4: Veli~ina radnog prostora i upotreba aviona za transport

Radi komotnijeg rada, u uslovima kada snimateqsku ekipu ~ine navigator, snimateq i jedno lice na obuci, radni prostor bi trebalo da bude dimenzija: visina 1,6 metara, duìna 2,5 metara i {irina 1,3 metara. Pored toga, ve}i prostor omogu}ava ugradwu dve kamere koje rade u razli~itim spektralnim opsezima, {to omogu}ava efikasnije iskori{}a-vawe avio resursa. Tako|e, avion sa ve}im unutra{wim prostorom omogu}a-va brzu adaptaciju i kori{}ewe aviona u transportne svrhe, kada letelica nije angaòvana na zadacima snimawa.

Prilikom definisawa kriterijuma prevashodno se vodilo ra~una o tehni~kim karakteristikama aviona prema prirodi zadataka. Razlog za neukqu~ivawe tro{kova kao kriterijuma jeste nedostatak korisnih i validnih podataka (na internetu) o avionima, kao i nepostojawe razra-|enog modela ekonomi~nosti. 3. Vrednovawe alternativa

Nakon definisawa kriterijumskih funkcija potrebno je obaviti pojedina~no vrednovawe alternativa . 3.1 Snimawe u sitnoj razmeri

Razmera snimawa je direktno proporcionalna visini leta, a obrnuto proporcionalna konstanti kamere.

61

chM = ,

Razmera snimawa 1:M je projektni parametar i unapred je definisan, dok je izbor konstante kamere u zavisnosti od zara{}enosti terena, visine objekata koji se snimaju i zahtevane visinske ta~nosti.

Moè se prakti~no re}i da snimawe u sitnoj razmeri najvi{e zavisi od visine leta, za koju je uobi~ajena tolerancija od 2%.

f1j=hj, j - indeks alternative

3.2 Snimawe u krupnoj razmeri

Poèqno je da avion koji se koristi za aerofotogrametrijsko snimawe ima {to mawu minimalnu brzinu, radi snimawa u krupnoj razmeri, kao i zbog zadovoqavawa stroìh zahteva u pogledu kvaliteta aerofoto-grametrijskog snimka.

Mada je pri aerofotogrametrijskom snimawu vreme ekspozicije veoma kratko i izraàva se stotim delovima sekunde, pri ve}im brzinama aviona dolazi do "razvla~ewa" slike.

Slika 1: Prikaz razvla~ewa detaqa

Ta~ka S na slici odgovara poloàju centra projekcije vertikalnog snimka u momentu otvarawa blende, a ta~ka S′ odgovara poloàju projekcionog centra u momentu zatvarawa blende kamere, tada }e se ma koja ta~ka A na povr{ini Zemqe preslikati u ta~ku a, odnosno a′. Ako kroz ta~ku S′ povu~emo du` paralelnu sa duì Sa, tada }e du` aa′ predstavqati linearni iznos ″razvla~ewa″ slike usled kretawa aviona i preme{tawa kamere za vreme trajawa ekspozicije. Prema tome, slika ta~ke A na zemqi{tu nije predstavqena ta~kom na snimku, ve} linearnim odse~kom Δd.

Moèmo postaviti odnos:

( ) ( ) H:foaMSS:oad =⋅+′+Δ ,

gde je tvSS ⋅=′ put koji avion pre|e za vreme eksponirawa.

h– visina leta c– konstanta kamere M- imenilac kamere

62

Nakon sre|ivawa se dobije:

Htvfd ⋅⋅

=Δ .

Iz ovoga sledi da je veli~ina Δd proporcionalna brzini kretawa aviona, fokusu objektiva i vremenu trajawa ekspozicije, a obrnuto proporcionalna visini leta. Po{to su fokus, trajawe ekspozicije i visina leta unapred zadati planom snimawa proizlazi da je jedina promenqiva brzina aviona.

f2j=vj, j - indeks alternative

Ako je fokus objektiva f=200 mm, vreme ekspozicije t=1/200 s, t=1/300 s i t=1/400 s, dozvoqeni iznos Δd=0.005 mm, dobijamo slede}e maksimalne brzine leta aviona za pojedine razmere snimawa.

Tabela1: Pregled maksimalne brzine aviona za fokus objektiva f=200 mm u zavisnosti od razmere snimawa, visine leta i trajawa ekspozicije

Imeniteq razmere snimawa рс 25 000 10 000 7 500 5 000 Visina leta h (m) 5 000 2 000 1 500 1 000

t= 1/200 900 360 270 180

t = 1/300 1350 540 405 270 Maksimalna brzina v (km/h) t = 1/400 1800 720 540 360

Iz tabele se moè videti da snimawe u sitnoj razmera i sa kra}im vremenom ekspozicije dozvoqava brì let aviona. Snimawe u krupnoj razmeri sa ekspozicijom t=1/200 s moè da zadovoqi jedino Dornier 228 (osim u razmeru 1: 5000). Skra}ivawe vremena ekspozicije, upotrebom filmova1 ve}e osetqivosti i snimawe u optimalnim uslovima, dozvoqava se pove}awe brzine aviona. Tako|e, upotrebom kamere koja ima mogu}nost kompezacije kretawa aviona, brzina aviona se moè pove}ati i do 100% od brzina prikazanih u tabeli, tako da se prakti~no svi avioni, kao alternative, mogu koristiti za krupnorazmerno snimawe. Prilikom izbora aviona sa mawom mogu}om brzinom leta tro{kovi bi bili mawi, jer ne bi bila neophodna nabavka skupih kamera im filmova. 3.3 Efektivnost snimawa

Kao {to je navedeno u opisu, ova kriterijumska funkcija zavisi od dve varijable, autonomije leta i brzine pewawa. Po{to se radi o veli~inama koje su raznorodne, potrebno ih je prevesti u bezdimenzionalni

1 Kori{}ewem filma ve}e osetqivosti moè se skratiti vreme ekspozicije, a time pove}ati brzina leta aviona. Film AGFA 400 ima strukturu zrna dovoqnu za dobijawe veoma kvalitetnog snimka, {to nije bilo mogu}e sa filmovima ve}e osetqivosti ali po{to je to problematika fotografije nije posebno razmatrana u radu.

63

prostor. Jednostavnom statisti~kom analizom se dolazi do zakqu~ka da se radi o kvantitativno veoma sli~nim pojavama, po svojim ekstremima i intenzitetima promena vrednosti:

9.0109

maxmax

2

1 ==KK

11.15.4

5minmin

2

1 ==KK

∑=

==n

kkX

nmX

1

1 m1= 6.5 m2= 7.4

( )∑ −= 22 1 mXn

S in Sn1= 1.26 Sn2= 2.02

gde su: m-uzora~ka sredina i S-disperzija K1 - vrednost podkriterijuma autonomije leta K2 - vrednost podkriterujuma brzine pewawa

Na osnovu vrednosti statisti~kih pokazateqa moèmo tretirati vrednosti odkriterijuma kao vrednosti wihovih ocena i jednostavnim sabirawem dobiti vrednosti za kriterijumsku funkciju:

f3i ii KK 21 += ∑ , i =1,…, ј 3.4. Veli~ina radnog prostora i upotreba aviona za transport

Vrednost za kriterijumsku funkciju f4 odre|ena je ocenom 1 ako je prostor za putnike u avionu dovoqan za sme{taj do 5 qudi, ako je dovoqan za sme{taj od 6 do 9 qudi ocena je 3, a za sme{taj vi{e od 9 qudi ocena je 2. Sa aspekta snimawa iz vazduha idealan je avion iz druge grupe aviona, pa je zato data najvi{a ocena, dok se u tre}em slu~aju radi o ve}im avionima koji se u principu ne koriste za aerofotogrametrijsko snimawe, ali sa aspekta komercijalne isplativosti (kori{}ewe aviona u transportne svrhe, kada se ne obavqa snimawe) treba uzeti u obzir i avion takvih gabarita. Avioni prve grupe zadovoqavaju neophodan uslov za snimawe.

Tabela 2: Pregled vrednosti kriterijumskih funkcija prema alternativnim re{ewima

f1 f2 f3 f4

Oznaka ekstrema funkcije maks. min. maks. min.

Jedinica mere m km/h ocena ocena

CESNA “Golden eagle” 421 8300 364 15.5 3

CESNA Grand caravan 7600 310 11 2

PIPER CHEYENNE 8800 400 15.9 3

DORNIER 228 7600 250 15 2

GRAND COMMANDER 680 FL 8700 320 13.5 3

АН – 72 10600 450 13.5 2

64

4. Numeri~ki rezultati

Kori{}ewem VIKOR metode (Vi{ekriterijumsko kompromisno rangirawe) analizirano je 6 alternativnih re{ewa za avion za aerofotogrametrijsko snimawe uz pomo} 4 kriterijumske funkcije. Ulazni podaci su prikazani u Prilogu 1.

Izbor teìna je bio takav da se prikaù razli~iti zahtevi koji se mogu postaviti prilikom izbora aviona u realnoj situaciji. Prikaz nenormalizovanih vrednosti teìna dati su u Tabeli 3.

Tabela 3: Prikaz nenormalizovanih vrednosti teìna

ТежинеРанг листа ω1 ω2 ω3 ω4

I 1 1 1 1 II 2 2 2 1 III 2 2 1 1 IV 1 1 1 2 V 2 1 1 1 VI 1 2 1 1

U prvom slu~aju svim kriterijumima dat je isti zna~aj, pa se ova kombinacija moè posmatrati kao referentna (u smislu pore|ewa sa ostalim). U drugom slu~aju je dat zna~aj tehni~kim karakteristikama koje su optimalne za snimawe prilikom postavqawa razli~itih zahteva u smislu razmere snimawa i teritorije snimawa, tako da je mogu}e snimawe u {to mawe radnih sati (dana). Tre}a kombinacija teìna omogu}ava izbor aviona koji "pokriva" neophodne zahteve koji se postavqaju prilikom izbora aviona za aerofotogrametrijsko snimawe. êtvrtom kombinacijom teìna se defini{e ekonomski aspekt kupovine aviona, ~ime se omogu}ava kori{}ewa aviona i van osnovne namene, tj. kao transportnog sredstva, kada se avion ne koristi za snimawe. Kombinacijama 5 i 6 je definisana preferencija donosioca odluke da se avion specijalizovano koristi za krupno, odnosno sitno razmerno snimawe.

Pregled rang lista za date kombinacije teìna prikazane su u Prilogu 2.

Prva rang lista je dobijena davawem istih teìna svim krite-rijumima, na osnovu ~ega se vidi da alternativa br. 5 ima prednost na dve rang liste - prema Q, QR, dok je na listi QS vode}a alternativa br. 3. Alternativa 5 nema "dovoqnu prednost" (11.8%), ali ima "dovoqno ~vrstu" poziciju jer ima prvu poziciju i na listi QR. Kona~no, alternativa A5 nije "dovoqno boqa" jer ne ispuwava istovremeno oba uslova U1 i U2.

Druga rang lista je formirana prema prednosti koja se daje tehni~kim karakteristikama aviona. U ovom slu~aju alternativa broj 5 ima prednost po minimaksi strategiji od 30% i 10,9% na kompromisnoj rang listi, dok je po strategiji ve}ine kriterijuma prva alternativa broj 3 sa predno{}u od 4,7% u odnosu na alternativu broj 1 i 8,5% u odnosu na

65

alternativu broj 5. Prema tome, alternativa A5 nije "dovoqno boqa" jer ne ispuwava uslov U1, iako ima dovoqno ~vrstu poziciju prema uslovu U2.

Tre}a rang lista, sa vrednostima koeficijenata teìna koji potenciraju neophodne karakteristike aviona, ponovo daje prednost alternativi broj 5. U ovom slu~aju, alternativa A5 ima "dovoqnu prednost" (21%), a tako|e i "dovoqno ~vrstu" prednost jer ima prve pozicije na listama QS i QR. Na osnovu ovih pokazateqa alternativa 5 je veoma blizu ocene "dovoqno boqe".

Analiza preferentne stabilnosti ovog kompromisnog re{ewa pokazuje stabilnost u slede}im intervalima teìna (Prilog 3): 0 ≤ ω1 ≤ 0.435 0.291 ≤ ω2 ≤ 0.551 0 ≤ ω3 ≤ 0.345 0 ≤ ω4 ≤ 0.984

Kao {to se vidi iz rezultata, intervali su relativno "{iroki" a kompromisno re{ewe najvi{e je osetqivo na promenu teìna ω2 , ω3. Na osnovu toga, kao i razlike na kompromisnoj rang listi, moèmo zakqu~iti da alternativa A5 ima preferentnu stabilnost u odnosu na kriterijumsku funkciju f4, dok je u odnosu na ostale tri funkcije stabilnost ograni~ena.

Me|usobnim odnosom teìna kojima se daje mogu}nosti da se odabrani avion koristi za transport robe i putnika, formirana je ~etvrta rang lista. Alternativa br. 5 ima prednost na dve rang liste dok je na listi QS vode}a alternativa br. 3. Prednost alternative br. 5 na listama Q, QR je nedovoqno zna~ajna - 8% odnosno 2,1%, pa je formiran skup alternativa A5, A3 i A1. Alternativa A5 nema "dovoqnu prednost" (2,1%) nad slede}om alternativom na kompromisnoj rang listi, ali ima "dovoqno ~vrstu"poziciju jer ima i prvu poziciju na listi QR. Alternativa A5 nije "dovoqno boqa" jer ne ispuwava istovremeno oba uslova U1 i U2.

Kori{}ewem pete kombinacije teìna alternativa A3 prvi put dolazi na prvo mesto kompromisne rang liste sa predno{}u od 1,7% u odnosu na alternativu A6 i 6,6% u odnosu na A5. Visina leta koju moè da dostigne Piper dolazi do izraàja, a definisanim odnosom teìna se potire prednost koju ima Grand commander na osnovu vrednosti ostalih kriterijumskih funkcija.

Analizom preferentne stabilnosti za teìnu ω1 dobija se slede}i interval stabilnosti:

0.275 ≤ ω1 ≤ 0.406

Vidimo da je interval veoma uzak i da se prednost koju je imao Piper na osnovu svojih karakteristika, kao i na osnovu odnosa teìna veoma brzo gubi.

[estom kombinacijom teìna alternativa A5 ponovo dolazi na prvo mesto i to na svim rang listama, ~ime se ona deklari{e kao "dovoqno dobra" i sa "~vrstom" pozicijom u odnosu na ostale alternative.

66

5. Predlog kona~nog re{ewa

Moèmo videti na rang listama 1, 2, 3 i 4 da se alternative A5, A3 i A1 upravo ovim redosledom javqaju kao kompromisna re{ewa sa me|usobno malim razlikama, a u isto vreme sa zna~ajnim razlikama u odnosu na ostale alternative. Na petoj i {estoj rang listi taj redosled je izmewen jer je dat naglasak na jednoj od karakteristika, pa su u prvom planu avioni koji imaju parcijalno dobre karakteristike. Na osnovu analize svih rang lista moè se donosiocu odluke predloìti prihvatawe alternative A5 Grand commander 680 FL kao kompromisno re{ewe za izbor aviona za aerofotogrametrijsko snimawe. Z a k q u ~ a k

Ciq svih metoda vi{ekriterijumske optimizacije jeste izbor optimalnog re{ewa. Koliko }e se u tome uspeti najvi{e zavisi od toga koliko je sistem koji se optimizuje realno i racionalno analiziran i modelovan. U ovom radu je na~iwen poku{aj da se jedan sistem, tj. avion realno opi{e u smislu tehni~kih karakteristika koje treba da ima da bi se moglo uspe{no snimiti iz vazduha prema zahtevu naru~ioca. U radu nije razmatran ekonomski aspekt, kao veoma vaàn u procesu odlu~ivawa zbog nedostatka validnih podataka. Zbog toga, ovaj rad je osnova za daqe realnije modelovawe sistema, u koji bi se uvrstilo i razmatrawe i izbor kamere ili senzora za snimawe, instrumenti i navigacioni sistemi, mogu}nost tehni~ke podr{ke i obuke, kao i ekonomski faktor. Tako|e, trebalo bi da se pro{iri skup kriterijuma (stabilnost leta, preglednost iz aviona, sigurnost ...) radi boqeg diferencirawa izme|u alternativa i usvajawa optimalnog re{ewa.

Na osnovu rezultata ovog rada moè se zakqu~iti da postoji realna mogu}nost primene vi{ekriterijumske optimizacije u ovoj oblasti i da se weni rezultati mogu koristiti kao zna~ajan faktor u procesu odlu~ivawa. L I T E R A T U R A :

[1] Kraus, K. 1985: Fotogrametrija, kwiga I, Institut za fotogrametriju TU Wien, Nau~na kwiga, Beograd.

[2] Opricovi}, S. 1998: Vi{ekriterijumska optimizacija sistema u gra|evinarstvu, Gra|evinski fakultet, Beograd.

[3] Corten, F. 1976: A decisio model for optimising the survey flight system, including chioce of aircraft, ISP COMMISSION I - presented paper, Helsinki.

[4] \etvaj, J. 2001: Aerofotogrametrijsko snimawe avionom Do- 28, rad za sticawe I kategorije CBO.

[5] Uputstvo za rad kamerom Wild RC – 10

67

Prilog 1

Ulazna i izlazne datoteke za program VIKOR VIŠEKRITERIJUMSKO KOMPROMISNO RANGIRANJE 6 ALTERNATIVA NA OSNOVU 4 KRITERIJUMA SPISAK ALTERNATIVA SPISAK KRITERIJUMA A 1. CESNA "Golden eagle" 421 f 1. Snimanje u sitnoj razmeri A 2. CESNA Grand caravan f 2. Snimanje u krupnoj razmeri A 3. PIPER Cheyenne f 3. Efektivnost snimanja A 4. DORNIER 228 f4. Veličina radnog prostora i A 5. GRAND COMMANDER 680 FL upotreba aviona za transport A 6. AN - 72 POKAZATELJI EKSTREMIZACIJE 1. 0. 1. 1. VREDNOSTI KRITERIJUMSKIH FUNKCIJA A 1 8300,000 364,000 15,500 3,000 A 2 7600,000 310,000 11,000 2,000 A 3 8800,000 400,000 15,900 3,000 A 4 7600,000 250,000 15,000 2,000 A 5 8700,000 320,000 13,500 3,000 A 6 10600,000 450,000 13,500 2,000 VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,250 0,250 0,250 0,250 REZULTATI VIKOR-A RANG-LISTE PREMA MERAMA QR , Q i QS QR - MINIMAKS STRATEGIJA Q - KOMPROMISNA LISTA QS - STRATEGIJA VEĆINE KRITERIJUMA R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 5 0.000 A 5 0.032 A 3 0.000 A 3 0.299 A 3 0.150 A 1 0.035 A 1 0.342 A 1 0.189 A 5 0.063 A 4 0.971 A 4 0.699 A 4 0.428 A 6 0.979 A 6 0.782 A 6 0.585 A 2 1.000 A 2 1.000 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 11,8 % A 3.PIPER Cheyenne 3,9 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 51,1 % OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA

R.B.AL. / MESTA NA JEDNOKRITERIJUMSKIM RANG-LISTAMA A 1 4 4 2 1 A 2 5 2 6 4 A 3 2 5 1 2 A 4 6 1 3 5 A 5 3 3 4 3 A 6 1 6 5 6

68

2.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,286 0,286 0,286 0,143 REZULTATI VIKOR-A R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 5 0.000 A 5 0.042 A 3 0.000 A 3 0.303 A 3 0.152 A 1 0.047 A 1 0.347 A 1 0.197 A 5 0.085 A 4 0.971 A 4 0.601 A 4 0.230 A 6 0.979 A 6 0.710 A 6 0.441 A 2 1.000 A 2 1.000 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 10,9 % A 3.PIPER Cheyenne 4,5 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 40,4 % OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA 3.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,333 0,333 0,167 0,167 R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 5 0.000 A 5 0.000 A 5 0.000 A 3 0.307 A 3 0.210 A 3 0.114 A 1 0.351 A 1 0.245 A 1 0.139 A 4 0.981 A 4 0.660 A 4 0.339 A 6 0.985 A 6 0.734 A 6 0.482 A 2 1.000 A 2 1.000 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : ALTERNATIVA : A 5. GRAND COMMANDER 680 FL OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA 4.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,200 0,200 0,200 0,400 R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 5 0.000 A 5 0.021 A 3 0.000 A 3 0.084 A 3 0.042 A 1 0.023 A 1 0.096 A 1 0.060 A 5 0.042 A 4 0.992 A 4 0.807 A 4 0.622 A 6 0.994 A 6 0.860 A 6 0.725 A 2 1.000 A 2 1.000 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 2,1 % A 3.PIPER Cheyenne 1,8 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 74,7 % OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA

69

5.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,400 0,200 0,200 0,200 R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 6 0.000 A 3 0.098 A 3 0.000 A 3 0.196 A 6 0.115 A 5 0.067 A 5 0.261 A 5 0.164 A 1 0.100 A 1 0.521 A 1 0.311 A 6 0.230 A 4 0.989 A 4 0.757 A 4 0.525 A 2 1.000 A 2 1.000 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 3.PIPER Cheyenne 1,7 % A 6.AN - 72 4,9 % A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 14,7 % OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA 6.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,200 0,400 0,200 0,200 R.L.QR R.L.Q i Q(J) R.L.QS A 5 0.000 A 5 0.000 A 5 0.000 A 2 0.231 A 1 0.216 A 1 0.093 A 4 0.231 A 4 0.217 A 3 0.156 A 1 0.338 A 3 0.386 A 4 0.203 A 3 0.615 A 2 0.615 A 6 0.938 A 6 1.000 A 6 0.969 A 2 1.000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : ALTERNATIVA : A 5. GRAND COMMANDER 680 FL OVO JE REŠENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA

70

Prilog 2

Analiza preferentne stabilnosti za kompromisno re{ewe VREDNOSTI TEZINA KRITERIJUMA W(I) 0,000 0,500 0,250 0,250 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 11,4 % A 4.DORNIER 228 6,2 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 19,9 % OVO JE REČENJE ZA DATE TEŽINE KRITERIJUMA 2.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,435 0,282 0,141 0,141 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 0,0 % A 3.PIPER Cheyenne 8,8 % A 6.AN - 72 16,2 % 3.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,354 0,291 0,177 0,177 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 0,1 % A 3.PIPER Cheyenne 21,8 % 4.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,225 0,551 0,112 0,112 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 4.DORNIER 228 0,1 % A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 31,5 % 5.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,400 0,400 0,000 0,200 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : ALTERNATIVA : A 5. GRAND COMMANDER 680 FL 6.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I)) 0,262 0,262 0,345 0,131

71

KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 3.PIPER Cheyenne 0,1 % A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 3,8 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 25,8 % 7.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I)) 0,400 0,400 0,200 0,000 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : ALTERNATIVA : A 5. GRAND COMMANDER 680 FL 8.RANGIRANJE VREDNOSTI TEŽINA KRITERIJUMA W(I) 0,006 0,006 0,003 0,984 KOMPROMISNO REŠENJE ZA DONOŠENJE KONAČNE ODLUKE JE : SKUP KOMPROMISNIH REŠENJA : ALTERNATIVA PREDNOST A 5.GRAND COMMANDER 680 FL 0,1 % A 3.PIPER Cheyenne 0,0 % A 1.CESNA "Golden eagle" 421 99,7 %

72

73

UTICAJ PROMENE PARAMETARA ELIPSOIDA, ORIJENTACIJE I RAZMERA NA TA^NOST TRANSFORMACIJE KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA

potpukovnik mr Aleksandar Ili} major Luka ^vorovi} UDK 528.9:519.87 S a ` e t a k

U radu su date jedna~ine koje sluè kao osnova za analizu uticaja parcijalnih promene parametara elipsoida, elemenata orijentacije i razmere na ta~nost transformacije kartografskih projekcija. Na konkretnom primeru ispitan je uticaj promene parametara elipsoida (Besel-Krasovski, Besel-Hejford, Besel-WGS84) na geodetske koordinate za teritoriju Srbije i Crne Gore.

Kqu~ne re~i: kartografska projekcija; transformacija; geodetske koordinate; parametri elipsoida, orijentacije i razmera. S u m m a r y

In the paper are given equations that serves as base for analysis of partial influences of changing parameters of elipsoid, elements of orientations and scale on a accuracy of transformation of chartographic projection. Trough a concrete example is examined an influence of changing of parameters of elipsoid on a geodetic coordinates for the territory of Serbia and Montenegro.

Key words: Map projection, Transformation, Geodetic coordinates, Parameters of the spheroid, orientation and scale. U v o d

Kartografske projekcije ne odnose se samo na kartu, plan ili crte`, ve} kartografska projekcija daje kona~an smisao svakoj geotopografskoj bazi podataka. Kartografska projekcija je sastavni deo svakog konceptualnog modela geotopografske baze podataka. Konceptualni model

74

podrazumeva definisawe baze podataka u smislu geometrijskih entiteta kao {to su ta~ke, linije, povr{ine i opisi. Ovi geometrijski entiteti naj~e{}e su definisani u prostoru odgovaraju}om kartografskom projekcijom. Transformacija kartografskih projekcija se svodi na transformaciju koordinata, odnosno prevo|ewe koordinata iz jednog referentnog koordinatnog sistema u drugi referentni koordinatni sistem baziran na razli~itom datumu, iz jedne u drugu operaciju.

Sa vojnog aspekta potreba za transformacijom kartografskih projekcija znatno je ~e{}a u armijama velikih dràva i vojnih saveza, ali ta potreba postoji i u dràvama odnosno armijama kao {to je na{a. Sama transformacija kartografskih projekcija obuhvata mno{tvo ra~unskih i drugih radwi prevo|ewa koordinata ta~aka, odnosno grafi~kih (slikovnih) podataka iz izvorne u èqenu kartografsku projekciju, uz uslov promene datuma. Svaka transformacija kartografskih projekcija se temeqi na odgovaraju}em matemati~kom re{ewu kojim se izme|u dva poqa1 uspostavqa jednozna~an odnos "po ta~kama". Konkretno, re~ je o uspostavqawu jednozna~nog odnosa "po ta~kama" izme|u elipsoida (lopte) i ravni, odnosno u krajwem izme|u dve ravni. Odnos "po ta~kama" je jasan i evidentan kada govorimo o transformaciji geodetskih ta~aka, a to vaì i za transformaciju kartografskog (slikovnog) prikaza koja se svodi na transformaciju diskretnih ta~aka koje ~ine neku figuru, odnosno liniju poqa. Rezultat ove transformacije je novo poqe sa figurama i linijama u wemu kao slika izvornog poqa. 1. Uticaj promene parametara elipsoida, orijentacije i

razmera

Terminolo{ki transformacija kartografskih projekcija podra-zumeva promenu datuma. Osnovni zadatak svake geodetske osnove je da na celom podru~ju obezbedi kontinuitet geodetsko-kartografskih podataka i wihovo nesmetano kori{}ewe. Geodetska osnova teritorije na koju se ona odnosi treba da pripada jedinstvenom sistemu geodetskih koordinata, odnosno da su koordinate ta~aka sra~unate u odnosu na jednu polaznu osnovu i da se odnose na povr{ istog referentnog elipsoida. Na ta~nost pri transformaciji koordinata, dakle, i na ta~nost transformacije kartografskih projekcija, uti~e pored izabranog matemati~kog aparata i promena parametara elipsoida, orijentacije i razmera.

Geodetske koordinate neke ta~ke na elipsoidu (ϕi, λi) i azimut strane u toj ta~ki (αi) mogu se izraziti u funkciji (ϕ0, λ0)-koordinata fundamentalne ta~ke sistema, α0-azimuta po~etne strane, s0-faktora razmera mreè, a- vrednosti velike poluose referentnog elipsoida i μ-spqo{tenosti referentnog elipsoida:

1 Poqe - skup ta~aka raspore|enih na ravni ili nekoj drugoj matemati~ki jednozna~no definisanoj povr{i.

75

(1)

Promena bilo kog od navedenih parametara dovodi do odgovaraju}ih diferencijalnih promena koordinata (ϕi,λi). Za ra~unawe ovih promena koriste se diferencijalne jedna~ine geodetske linije:

(2)

Austrijanac Leder{teger je prvi upotrebio Helmertova izvo|ewa diferencijalnih jedna~ina geodetske linije za povezivawe geodetskih mreà u Evropi, koriste}i jedna~ine oblika (Jovanovi}, 1973):

(3) pri ~emu je :

Jedna~ine (3) moèmo pojednostaviti za prostor odgovaraju}ih dimenzija uzimaju}i da je:

( )( ).,,,,,

,,,,,,

00002

00001

μαλϕλμαλϕϕ

asfasf

i

i

==

.sinseccos"seccos"

seccos"sec"

sin

,coscos

02

00

0000

0

000

00

0

μϕϕϕϕϕ

ϕϕαϕρ

ϕϕλλ

μαϕϕϕ

dla

dal

kldgldtgNNdd

tda

dagdMNgkld

MMd

ii

iiii

i

ii

−−

−+++=

+−−+=

ii N

N

M

N

M

M 0

0

00==

.

,

220

20

20

20

2

110

10

10

10

1

μμ

αα

λλ

ϕϕ

λ

μμ

αα

λλ

ϕϕ

ϕ

ddfda

afds

sfdfdfdfd

ddfda

afds

sfdfdfdfd

i

i

∂+

∂∂

+∂∂

+∂∂

+∂∂

+∂∂

=

∂+

∂∂

+∂∂

+∂∂

+∂∂

+∂∂

=

( ).sin"4

"l"bg,2

,"b,singcos"b2t

,sdsk,"l

i0

2

5i0

m

0im2

5m2

0i

ϕ+ϕρ

−=ϕ+ϕ

=ϕ

ϕ−ϕ=ϕ−ϕ=

=λ−λ=

76

pa dobijamo:

(4)

Primenom jedna~ina (4) mogu}e je odrediti vrednosti za dϕi i dλi sa ta~no{}u od ± 1× 10-2 lu~ne sekunde za zonu od ± 6° po geodetskoj latitudi i longitudi oko po~etne ta~ke ra~unawa {to, na~elno, zadovoqava ne samo vojne, nego i sve prakti~ne kartografske potrebe, odnosno zadovoqava traènu ta~nost i u planovima krupnog razmera. Navedene jedna~ine se mogu uzeti i kao osnova za analizu parcijalnih uticaja promene parametara elipsoida, elemenata orijentacije i razmera na vrednost koordinata ϕi i λi. 2. Uticaj promene parametara elipsoida

Uticaj promene parametara elipsoida na vrednost koordinata ϕi i λi, odnosno u krajwem na ta~nost transformacije, izraèn je preko posledwa dva ~lana u jedna~inama (4). Postoji i indirektan uticaj, sadràn u ~lanovima M0, N0, Mi i Ni, ali je on za podru~je transformacije odnosno za veli~inu mreè kao {to je na{a prakti~no zanemarqiv.

Ilustracije radi, ispita}emo ovde uticaj promene parametara elipsoida na koordinate ϕi i λi, za teritoriju Srbije i Crne Gore. Za analizu ovog uticaja mogu se koristiti pribli`ne formule za transformaciju koordinata zbog zamene elipsoida, koje zadovoqavaju grafi~ku ta~nost u kartografiji: gde je :

(5)

.sinseccosseccos

seccossec"

sin

,coscos

02

00

0000

000

μϕϕϕϕϕ

ϕϕαϕρ

ϕϕλλ

μαϕϕϕ

dla

dal

kldgldtgdd

tda

dagdgkldd

ii

iiii

i

−−

−+++=

+−−+=

( ) ( )

( ) ,sin"

,2sin3"

20

20

⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ +−=

⎥⎦⎤

⎢⎣⎡ −+−=

μϕλλλ

μϕϕϕϕ

da

dad

da

dad

mi

mi

77

- relativna razlika velikih poluosa izvornog aIZ i novog aN elipsoida,

- razlika spqo{tenosti izvornog μIZ i novog μN

elipsoida, - koordinate fundamentalne ta~ke, - koordinate zadatih ta~aka (i=1,4), .

Pod pretpostavkom da se fundamentalna ta~ka T0 nalazi u sredi{tu teritorije Srbije i Crne Gore ϕ0=44° 00′ 00″ λ0=20° 45′ 00″ , i da su koordinate karakteristi~nih ta~aka:

T1: ϕ1=42° 00′ 00″ λ1=18° 30′ 00″ T2: ϕ1=46° 00′ 00″ λ1=18° 30′ 00″ T3: ϕ1=46° 00′ 00″ λ1=23° 00′ 00″ T4: ϕ1=42° 00′ 00″ λ1=23° 00′ 00″

dobijeni su slede}i rezultati:

Tabela 1: Razlike geodetskih koordinata u odnosu na parametre elipsoida

Ti

Diferencijalna promena

E L I P S O I D Besel-Krasovski Besel-Hejford Besel-WGS84

1 + 0.91 + 1.01 + 0,79 2 - 0.92 - 1.03 - 0.80 3 - 0.92 - 1.03 - 0.80 4

dϕ ″

+ 0.91 +1.01 - 0.79 1 + 1.11 + 1.35 + 0.98 2 + 1.11 + 1.36 + 0.98 3 - 1.11 - 1.36 - 0.98 4

dλ ″

- 1.11 - 1.35 - 0.98 da=a2 -a1 da/a2

dμ=μ2-μ1

+ 848 m + 1.330⋅ 10-4

0.953⋅10-5

+991 m 1.554⋅10-4

2.420⋅10-5

+ 740 m 1.160⋅10-4

1.056⋅10-5

Potrebno je uo~iti da ta~ke T1 do T4 imaju simetri~an raspored u odnosu na T0 {to je osnova sistemati~nosti i regularnosti dobijenih rezultata. U konkretnom slu~aju povr{i dva elipsoida se dovode do tangirawa u ta~ki T0, pri ~emu im obrtne ose i ekvatorske ravni zadràvaju paralelni poloàj. Jasno je da su najve}e promene koordinata

2

,,

0

00

im

ii

NIZ

IZ

NIZ

d

aaa

ada

ϕϕϕ

λϕλϕ

μμμ

+=

−=

−=

78

pri zameni onih elipsoida ~iji se parametri najvi{e me|usobno razlikuju. Apsolutne vrednosti promena rastu sa udaqavawem od ta~ke T0 i dostiù maksimalne iznose u karakteristi~nim ta~kama (T1 do T4). Za navedene primere najmawe diferencijalne promene (dϕi, dλi) su pri prelasku sa Beselovog na elipsoid WGS84. U zavisnosti od razmera kartografskog prikaza, uticaj promene parametara elipsoida pri transformaciji kartografskih projekcija se uzima u obzir ili odbacuje. 3. Uticaj promene elemenata orijentacije i razmera

Za analizu uticaja promene elemenata orijentacije na ta~nost koordinata va`no je uo~iti razliku izme|u geodetskih (elipsoidnih) i geografskih (astronomskih) koordinata. Geografske koordinate se odnose na vertikalu (normalu na geoid-pravac sile teè) u datoj ta~ki, a geodetske na normalu povr{i elipsoida u odnosnoj ta~ki. Vertikala i normala na povr{i elipsoida za istu ta~ku se naj~e{}e ne poklapaju, pa odatle i razlika izme|u vrednosti geografskih i geodetskih koordinata za veli~inu otklona vertikale od normale. Otklon ili skretawe vertikale se prakti~no defini{e komponentama skretawa ξ i η, pri ~emu je ξ projekcija punog skretawa na meridijansku ravan date ta~ke, a η projekcija punog skretawa na ravan upravnu na meridijansku ravan, dakle, na ravan prvog vertikala. Preko komponenata skretawa uspostavqa se veza izme|u geografskih (ϕa,λa) i geodetskih (ϕi,λi) koordinata i azimuta strane iste ta~ke:

(6)

Navedene jedna~ine poznate kao jedna~ine relativnih skretawa vertikale primewene na fundamentalnu ta~ku glase:

(7)

Ove jedna~ine omogu}avaju dobijawe potrebnih podataka za orijentaciju mreè. Uo~qivo je da ta~nost orijentacije referentnog elipsoida zavisi, pre svega, od ta~nosti komponenata skretawa vertikale.

Za odre|ivawe uticaja promene elemenata orijentacije dovoqno je poznavati razlike pojedinih elemenata orijentacije za dva razmatrana sistema, dakle, ne moraju se znati iznosi gre{aka orijentacije. Koriste}i jedna~ine (4) mogu}e je izra~unati diferencijalne promene koordinata (dϕi,dλi) karakteristi~nih ta~aka u uslovima promene elemenata orijentacije.

.,sec, aiaiaiaiai tgϕηααϕηλλξϕϕ −=−=−=

( )( ) ( )( ) ( ) .

,sec,

0000

0000

000

aa

aa

a

tg ϕηααϕηλλ

ξϕϕ

−=

−=

−=

79

Prema nekim ispitivawima (Jovanovi}, 1974) promena orijentacije nekog sistema za dϕ0 i dλ0 (razlika orijentacije dva sistema) dovodi do sistematske promene koordinata za pribli`no iste iznose.

Detaqnija analiza jedna~ina (4) bi pokazala da presudan uticaj u tom smislu imaju prvi ~lanovi jedna~ine, dakle promene dϕ0 i dλ0. Uticaj promene samo elemenata orijentacije pri transformaciji kartografskih projekcija uzimamo u obzir u zavisnosti od vrednosti samih promena i od razmera kartografskog prikaza. Ako razlike elemenata orijentacije (posebno za dϕ0 i dλ0) ne prelaze ± 0.″5 ovaj uticaj se na~elno moè zanemariti za kartografski prikaz u razmeru 1:100 000 i sitnijem (Jovanovi}, 1974.). Naravno ovo je samo parcijalan zakqu~ak, imaju}i u vidu da je stvarna promena koordinata pri transformaciji rezultat svih uticaja, u izuzetno kompleksnom procesu ra~unawa jedna~ina (4). Ovome treba dodati i ~iwenicu da sama promena parametara elipsoida, mada zanemarqivo, uti~e na orijentaciju sistema. Uticaj promene razmera u jedna~inama (4) je sadràn u ~lanovima sa koeficijentom k. Sva dosada{wa ispitivawa ukazuju da ovaj uticaj moèmo u potpunosti iskqu~iti iz razmatrawa. Z a k q u ~ a k

Nacionalni sistemi obi~no koriste razli~ite geodetske datume, referentne elipsoide i kartografske projekcije dràvnog koordinatnog sistema. Generalno, razlike u orijentaciji sistema i elipsoidima pri transformaciji kartografskih projekcija izazivaju relativno male promene koordinata korespondentnih ta~aka, tako da se one u sitnorazmernim kartografskim prikazima mogu zanemariti, ali se o ovim parametrima mora voditi ra~una kada se zahteva ve}a ta~nost i u kartografskim prikazima krupnijih razmera od 1:100 000. L I T E R A T U R A :

[1] Eckels, R: Surveying with GPS in Australia, The University of New South Wales, Kensington, Australia, 1987.

[2] Jovanovi}, V: Koordinatni sistemi i potreba obezbe|ewa geodetsko kartografskog kontinuiteta sa susednim zemqama, VA KOV, Beograd, 1974.

[3] Sakari, H: Instructions for use coordinate transformations between WGS84 and KKJ, National Land Survey of Finland, Helsinki, 1997.

[4] Jovanovi}, V: Obezbe|ewe kontinuiteta geodetskih i kartografskih podataka na podru~ju razli~itih koordinatnih sistema, Vojnogeografski institut, Beograd, 1973.

80

[5] Jovanovi}, V: Zadaci transformacija pri obezbe|ewu kontinuiteta geodetsko-kartografskih podataka, Zbornik radova, Vojnogeografski institut, Beograd, 1974.

[6] Muminagi}, A: Orijentacija na{e triangulacije, Geodetski list, Zagreb, 1967.

[7] Sve~nikov, N.: Transformacije geodetskih koordinata, IV Kongres SGIGJ, Sarajevo 1968.

[8] Fran~ula, N: Primena automatizacije u transformaciji sadràja planova starih koordinatnih sustava u Gaus-Krigerovu projekciju, Savetovawe "Kartografska dokumentacija u dru{tveno politi~kim zajednicama", Dubrovnik, 1977.

[9] Fran~ula, N: Lapaine M., Petrovi} S.: Transformacija sadràja karte iz jedne projekcije u drugu, 6. Me|unarodni simpozijum "Kompjuter na sveu~ili{tu", Dubrovnik, 1984.

81

ODRE\IVAWE NEPOZNATE PROJEKCIJE U KOJOJ JE IZRA\ENA KARTA

potpukovnik mr Aleksandar Ili} UDK 528.9:519.87 S a ` e t a k

U ovom radu je ukazano na osnovne karakteristike mreè meridijana i paralela u funkciji odre|ivawa nepoznate kartografske projekcije u kojoj je izra|ena karta. Eksperimentalnim putem dat je odgovor na pitawe: "Kako odrediti nepoznatu kartografsku projekciju na karti?"

Kqu~ne re~i: kartografska projekcija, kartografska mreà, meridijani, paralele, nepoznata projekcija. S u m m a r y

In this paper charasteristics of the meridian and parallel network are pointed out in a function of determining a unknow cartographic projection in which map was created. By experimenting it was given an answer to a guestion : "How to determinate a unknow cartographic projection on a map ?"

Key words: Map projection, Map network, Meridians, Parallels, Unknown projection. U v o d

Prostornost je po~etna ta~ka kartografskog istraìvawa. Kartografija utvr|uje merni, kvantitativni aspekt prostornosti sadràja i pojava na matemati~ki na~in. Koordinatni sistem je definisan imenom, jedinicama koje koristi, smerom i redosledom osa i ~ini skup uslovqenih fiksnih linija koje sluè za jednozna~no odre|ivawe poloàja ta~ke na nekoj ravni, matemati~ki zadanoj krivoj povr{i ili u prostoru uop{te. Kartografska projekcija je slika u ravni izabrane koordinatne mreè na elipsoidu, odnosno naj~e{}e slika meridijana i paralela u ravni. Meridijani i paralele na elipsoidu su jednozna~no odre|eni geodetskim koordinatama φ i λ, a wihova slika u ravni naj~e{}e pravouglim koordinatama x i y. Sistem linija na elipsoidu, u specijalnom slu~aju

82

meridijana i paralela, naziva se koordinatna mreà a wihova projekcija u ravni kartografska mreà. Kartografsku mreù koju ~ine meridijani i paralele nazivamo geografskom mreòm. Geografska mreà nalazi se na svim sitnorazmernim kartama, obi~no kao jedina koordinatna mreà, dok je na ostalim kartama data u kombinaciji sa pravouglom koordinatnom mreòm ili nazna~ena na okviru karte. 1. Odre|ivawe nepoznate projekcije

Op{te je poznato da se prema nameni karte odre|uje wen razmer i projekcija u smislu svojstava preslikavawa. Uobi~ajeno je da se za karte krupnih razmera koriste konformne projekcije, za karte sredwih razmera ekvidistantne a za sitnorazmerne karte ekvivalentne projekcije. Ponekad nailazimo na karte na kojima nije nazna~ena projekcija u kojoj je karta izra|ena odnosno u kojoj je konstruisana kartografska mreà. Nepozna-vawe projekcije u kojoj se karta nalazi ograni~ava nas u realizaciji razli~itih kartometrijskih zadataka. Nepoznata projekcija na karti karakteristi~na je za karte starijih izdawa. Odre|ivawe projekcije na karti moè da bude bitno, posebno ako je re~ o sitno razmernim kartama. Za karte krupnih razmera razlike izme|u projekcija su neznatne, odnosno mawe i od zahtevane grafi~ke ta~nosti pri izradi karte.

I pored toga {to postoji veliki broj kartografskih projekcija koje se mogu koristiti pri izradi sitnorazmernih karata, u praksi se koristi relativno mali broj projekcija. Pomorske i vazduhoplovne karte redovno se izra|uju u Merkatorovoj projekciji. Za sam postupak odre|ivawa nepoznate projekcije u kojoj je izra|ena neka karta va`no je imati u vidu mogu}e slu~ajne gre{ke u konstrukciji kartografske mreè i uvek prisutne gre{ke nastale usled deformacije papira. Odre|ivawe projekcije neke sitnorazmerne karte mogu}e je, mada ne uvek i ne sasvim pouzdano, kada se karakteristike projekcije izraàvaju jasno i ne podleù sumwi zbog slu~ajnih gre{aka u konstrukciji kartografske mreè i deformacije papira. Za karte izrazito sitnog razmera1 projekcija se ~esto moè odrediti na prvi pogled. Pri odre|ivawu nepoznate projekcije pa`wu je potrebno usmeriti na karakteristike mreè meridijana i paralela na slede}i na~in2 :

- odrediti oblik meridijana i paralela, - odrediti {to ta~nije ugao izme|u meridijana i paralela na

razli~itim mestima karte, - odrediti rastojawe izme|u paralela na sredwem meridijanu i na

ostalim meridijanima, - odrediti rastojawe izme|u meridijana (obi~no tetiva) na raznim

paralelama karte i

1 karte Zemqine polulopte ili karte ~itavog sveta. 2 Bor~i}, B.: "Matemati~ka kartografija" , Zagreb, 1955.

83

- o~itati koordinate preseka meridijana i paralela na karakteristi~nim mestima karte (u sredini i na krajevima karte).

Dominantna karakteristika koja se koristi za odre|ivawe nepoznate projekcije je izgled meridijana i paralela. Veli~ina ugla izme|u meridijana i paralela ukazuje na to da li je projekcija konformna ili ne. Rastojawe izme|u paralela na sredwem i ostalim meridijanima ukazuje na razmer u pravcu meridijana, odnosno rastojawe izme|u meridijana (tetive) na raznim paralelama ukazuje na razmer u pravcu paralela. Koordinate preseka meridijana i paralela na karakteristi~nim mestima u funkciji su odre|ivawa izgleda kartografske mreè. Na~elno, navedeni postupak moè, ali ne sa punom sigurno{}u dovesti do odre|ivawa nepoznate projekcije. Kao prakti~na pomo} za odre|ivawe nepoznate projekcije moè da posluì tabela za odre|ivawe vrste projekcije profesora Urmaeva3.

Za test moè posluìti karta Balkanskih dràva, izdata u Pragu 1967. godine u razmeri 1:1 500 000 u nepoznatoj projekciji. Karta je skenirana a zatim ispitivana kao digitalna rasterska slika, pri ~emu je vrednost piksela u navedenoj razmeri 127 metara.

Koordinate preseka meridijana i paralela na karti o~itane su u pikselima. U Tabeli 1 date su razlike pravouglih koordinata ΔΥ izme|u meridijana du` paralela, a u Tabeli 2 razlike pravouglih koordinata ΔΧ izme|u paralela du` meridijana. Na osnovu koordinata ta~aka preseka meridijana i paralela uo~ava se da su meridijani prave linije koje se seku u jednoj ta~ki a paralele luci koncentri~nih krugova sa centrom u preseku meridijana.

U Tabeli 3 prikazane su duìne meridijana izme|u paralela. Imaju}i u vidu deformacije papira, mogu}e gre{ke u konstrukciji kartografske mreè, gre{ke u ~itawu koordinata, a sve u vezi sa grafi~kom ta~no{}u karte, moè se re}i da su duìne meridijana izme|u paralela me|usobno jednake. Prethodno zapaàwe implicira zakqu~ak da je razmer du` meridijana jednak jedinici (m=1).

Iz Tabele 4 sledi da su du` jedne paralele deformacije pribli`no me|usobno jednake, odnosno da deformacije zavise jedino od {irine.

Tabela 5 prikazuje odstupawe uglova ime|u meridijana i paralela od 90°. Uglovi su sra~unati iz koordinata prese~nih ta~aka kao razlika odgovaraju}ih direkcionih uglova prema trigonometrijskom obrascu broj 8. Na~elno se moè re}i da se meridijani i paralele seku pod pravim uglom.

3 Urmaev, N.A.: "Matemati~ka kartografija", Moskva, 1941.

84

Tabela 1: Razlike pravouglih koordinata ΔΥ izme|u meridijana du` paralela[u pikselima]

meridijani paralele

20°-21°

21°-22°

22°-23°

23°-24°

24°-25°

25°-26°

26°-27°

27°-28°

48° 74295 74930 74676 74549 74803 73660 74549 73914

47° 76454 75438 75819 75692 75311 75565 75819 73914

46° 77343 77089 77470 76327 77343 76708 76708 76708

45° 78740 78232 79121 77724 78740 77597 77851 78232

44° 79883 79502 79883 79629 79883 78740 79629 79375

43° 81026 80645 81915 80772 81026 80518 80391 81026

42° 82169 82677 82169 82296 82042 81915 81915 81915

41° 83820 83820 83820 83439 83566 83058 83312 83312

40° 85090 84709 85471 85090 84709 84201 84709 86455

39° 86868 85852 86995 85471 86360 84493 86106 86106

38° 86487 87884 88265 86741 87884 86360 87249 87630

37° 88392 88646 89027 88900 88648 87884 88646 88138

36° 89408 90678 89916 90043 89789 89535 89535 89789

35° 90932 91440 91440 91313 91567 90424 90932 92075

Tabela 2: Razlike pravouglih koordinata ΔΧ izme|u paralela du`

meridijana [u pikselima] paralele meridijani

48°-47°

47°-46°

46°-45°

45°-44°

44°-43°

43°-42°

42°-41°

15° 111379 110871 111506 111379 111379

16° 111125 111379 111633 111633 111379 111125

17° 111633 111633 111125 111760 110871 112014 110871

18° 111633 111633 111125 111760 110871 112014 110871

19° 111633 111633 111125 112014 111379 111125 111760

20° 111125 111887 111125 112014 111633 111125 111633

21° 111887 111506 111125 111887 111887 111125 111506

22° 111506 111887 110744 112014 112014 111125 111506

23° 112014 111125 111506 111506 111887 111506 111125

24° 111125 112014 110363 112014 111760 111125 111760

25° 111125 112014 110363 112014 111760 110617 112014

26° 110617 112014 110617 112776 111760 111379 111125

27° 111125 111125 110490 111633 111760 111760 110617

28° 110617 111125 110363 111760 110617 110760 111506

29° 110617 110871 109982 111506 112014 111506 110871

85

Tabela 3:Duìne meridijana izme|u paralela [u pikselima] meridijani

paralele

20°

21°

22°

23°

25°

27°

28°

45°- 46° 111125 111125 110744 111506 110363 110744 110617

43°- 44° 111633 112014 112014 111887 111760 111887 110617

40°- 41° 111887 111506 111506 111506 111506 111633 112014

37°- 38° 111506 111125 111125 110744 110998 110998 110744

35°- 36° 110871 110744 110236 110744 110617 110998 110998

Tabela 4: Duìne tetiva paralela izme|u meridijana [u pikselima]

paralele meridijani

45° 43° 40° 38° 35°

16°- 17° 77978 80645

19°- 20° 78232 80899 84455

20°- 21° 78613 81026 86233 86360 90805

21°- 22° 78232 80645 84709 87884 91440

22°- 23° 79121 81788 85471 88265 91440

23°- 24° 77724 80772 85090 86741 91313

25°- 26° 77724 80518 84201 864871 90424

27°- 28° 78359 81280 84582 87376 92329

28°- 29° 78359 81280 85598

86

Tabela 5: Odstupawe ugla izme|u meridijana i paralela u projekciji od 900

meridijani paralele

19° 20° 21° 22° 23° 25° 27° 28°

45° -0°19′ 0°06′

-0°25′

0°12′ -0°22 ′ 0°12′ -0°25′ -0°18′

43° -0°12′ 0°10′ -0°37′ -0°17′ -0°21′

-0°25′

-0°31′ 0°10′

40° -0°06′ 0°04′ -0°25′ -0°16′ -0°27′ -0°08′ -0°09′ -0°18′

38° 0°24′ -0°34′ -0°19′ -0°41′ -0°26′ -0°03′ -0°15′

35° 0°15′ -0°25′ -0°30′ -0°21′ 0°01′ -0°22′ 0°49′

Imaju}i u vidu navedeno, moè se zakqu~iti da je re~ o upravnoj konusnoj projekciji, odnosno po{to deformacije zavise jedino od {irine o prostoj konusnoj projekciji. Re~ je verovatno o ekvidistantnoj projekciji koja se uobi~ajeno primewuje za izradu sitnorazmernih karata, i to za teritorije koje se proteù vi{e po duìni, odnosno u pravcu istok-zapad. Navedeni zakqu~ak treba prihvatiti sa rezervom, imaju}i u vidu da se sem oblika meridijana i paralela ostali parametri koji karakteri{u neku projekciju ne mogu odrediti sa potrebnom ta~no{}u zbog slu~ajnih gre{aka u konstrukciji mreè, deformaciji papira, gre{ke u skenirawu i gre{aka u o~itavawu koordinata. Z a k q u ~ a k

@eqa da se Zemqina povr{ ili pojedini weni delovi predstave u ravni {to vernije dovela je danas do postojawa velikog broja kartografskih projekcija. Mnoge od projekcija su me|usobno srodne i imaju dosta zajedni~kih osobina. Upravo iz tog razloga prepoznati sa punom sigurno{}u konkretnu projekciju na karti skoro je nemogu}e, ali je mogu}e prili~no pouzdano utvrditi kojoj grupi projekcija pripada. L I T E R A T U R A :

[1] Bor~i}, B: Matemati~ka kartografija, Tehni~ka kwiga, Zagreb, 1955.

87

[2] Milovanovi}, V: Prakti~na i tematska kartografija, skripta, Beograd, 1993.

[3] Milovanovi}, V: Op{ta kartografija, Beograd, 1981. [4] Fran~ula, N: Izbor projekcije, skripta, Zagreb, 1974.

[5] Urmaev, N.A: Matemati~ka kartografija, Moskva, 1941.

88

89

GUSTINA I HIPSOMETRIJSKI RAZME[TAJ IZVORA I BUNARA SRBIJE NA KARTI VODOOBJEKATA (KVO50)

pukovnik doc. dr Dragoqub Sekulovi} kapetan prve klase mr Radoje Bankovi}, dipl. in`. UDK: 528.94:628.112(487.11) S a ` e t a k

Pra}ewe stawa kvaliteta voda po visinskim zonama ima svojevrsnu prednost i ve}i zna~aj u odnosu na druge metode za{tita voda. Pitku vodu Srbije u najve}em obimu zaga|uju otpadne vode naseqenih mesta i industrije. Ve}ina zaga|iva~a nalazi se na najniìm nadmorskim visinama, dok su izvori{ta pija}e vode uglavnom na visinama preko 500 metara.

Za analizu izvora i bunara na teritoriji Srbije kori{}eno je 193 lista karte vodoobjekata razmera 1:50 000 (KVO50), izdawa Vojnogeografskog instituta (VGI) od 1959. do 1993. godine.

Kqu~ne re~i: gustina, hipsometrijski razme{taj, izvori, bunari, karta vodoobjekata. S u m m a r y

The monitoring of water quality condition from elevation zones have a specialy advantage and bigger importance than other methods for water protection. Water for drink in Serbia dominately pollute junk waters of settlements and industry. The greater number of pollutants egzist on the lowest heights, but drink waters springs egzist dominately over 500 meters heights

For springs and wells analysis in Serbia were used 193 Map sheets of water facilities at scale 1:50 000 (KVO50), published by Military Geographical Institute (VGI) between years 1959. and 1993.

Key words: Density, Hipsometry arrangement, Springs, Wells, Map of water facilities

90

U v o d

Savremena prou~avawa reìma povr{inskih i podzemnih voda u Srbiji ukqu~uju u teorijsko razmatrawe i one hidrolo{ke veli~ine i pojave koje se ne mogu dobiti direktno merewem. Tako se u dana{we vreme prou~ava povr{inski i podzemni oticaj, utvr|uju rezerve vodnih resursa, prou~ava infiltracija, evidentiraju se promene re~nih reìma i vodnog bilansa pod uticajem ~oveka. Posebno se iskazuju hidrolo{ki rejoni, izra|uju hidrolo{ki modeli, prognoziraju hidrolo{ke pojave i veli~ine. Me|utim, u okviru ovakvih prou~avawa, izostavqa se aspekt hipso-metrijskog razme{taja i gustine izvora pitke vode Srbije. S druge strane, ovaj problem je aktuelan budu}i da se zdrava voda moè sve mawe na}i u niìm i naseqenijim, a sve vi{e u brdskim i planinskim mawe naseqenim predelima. U VGI se kreiraju baze prostornih podataka KVO50, generisawem digitalnog modela na osnovu topografske karte razmera 1:25 000 (TK25), {to omogu}ava mnogobrojne prostorne analize, posebno u oblasti analize vodnih resursa Srbije. 1. Izvori u Srbiji

Raznovrsnost reqefa, sloènost geotektonske gra|e, biqni pokriva~ i neravnomerne koli~ine padavina, uslovile su pojavu velikog broja izvora u Srbiji.

Za analizu izvora i bunara na teritoriji Srbije kori{}ena su 193 lista karte KVO50, izdawa VGI od 1989. do 1993. godine. Karta sluì za:

- unos podataka u katastar izvora i objekata za snabdevawe vodom za pi}e,

- procenu stawa i mogu}nosti izvora i objekata za snabdevawa vodom i

- kao osnova za analize i nau~no-stru~nu obradu obezbe|ewa vodom za pi}e.

Od ukupno 21 453 registrovana stalna izvora sa izda{no{}u preko 0,1 l/s, slivu Jadranskog mora pripada 2 739 stalnih izvora (12,76%), slivu Crnog mora 18 008 stalnih izvora (83,95%) i slivu Egejskog mora 706 stalnih izvora (3,29%). 1.1 Izvori u Vojvodini

Najpovoqniji uslovi za pojavu izvora u Vojvodini su kontakti razli~ite geolo{ke gra|e i povoqne topografske povr{ine. Ovi izvori se nalaze na Fru{koj gori i u wenom podno`ju, kao i na Vr{a~kom bregu, dok u ravnici tih uslova nema. Ima malo stalnih izvora, ukupno 228, a od toga:

- stalnih izvora od 0,1 - 1 l/s ....... 98 i

91

- kaptiranih izvora - stalnihod 0,1 - 1 l/s ....... 130.

Nadmorska visina izvora je razli~ita i kre}e se od oko 70 do 480 metara (Iri{ki venac). Prose~na nadmorska visina za sve izvore iznosi 162 metara, na padinama Fru{ke gore i Vr{a~kog brega. Najve}u izda{nost ima sedam izvora na padinama Vr{a~kog brega sa prose~nom izda{no{}u vode od 37 m³/dan i prose~ne nadmorske visine od 147 metara. To su izvori: Tir, Alunajka i îka Jovin oko sela Mesi}, Todora i Kureki oko sela Ku{tiq, kao i Ra|etku kod sela Kusi} i izvor MZ Jablanka.

Predeo in|ijske op{tine, na primer, najve}im delom pripada tzv. ravnom Sremu, te je otuda broj izvora mali u pore|ewu sa susednom iri{kom op{tinom. Izvori koji se javqaju vezani su za deo fru{kogorske oblasti koji pripada in|ijskoj op{tini. Druga wihova karakteristika je da su mawe izda{nosti i da se od wih formira mawi broj vodotoka.

Izvori in|ijske teritorije mogu se podeliti u tri grupe. U prvoj grupi su oni koji neposredno hrane potoke (Qukovski potok sa sastavnicama \evus i In|ijski potok i Patka bara - Budovar) sa wihovim pritokama. U drugoj grupi su izvori na severnoj supodini Fru{ke gore, prema Dunavu. U tre}oj grupi su pi{taline u aluvijalnim ravnima potoka i aluvijalnoj ravni Dunava.

Izvori u severnoj supodini Fru{ke gore sme{teni su u supodini Kalaka~a i Ko{evca. Pojavquju se na prelomu topografske povr{ine Fru{ke gore i aluvijalne ravni Dunava. Ovi izvori pripadaju grupi kontaktnih izvora. Ovaj tip izvora je i najbrojniji na Fru{koj gori, jer stene koje u~estvuju u wenoj geolo{koj gra|i imaju raznovrsne vodokolektorske osobine. 1.2 Izvori u centralnoj Srbiji

Ukupan broj svih stalnih izvora u centralnom delu Srbije iznosi 17 157, i to su:

- stalni izvori od: 0,1 - 1 l/s ...................... 10 665 1 - 10 l/s ...........................701 10 - 100 l/s ...........................103 preko 100 l/s .............................15

- kaptirani izvori - stalni: 0,1 - 1 l/s ........................5 407 1 - 10 l/s ...........................246 10 - 100 l/s .............................19 preko 100 l/s ...............................1

Izvori sa slabom izda{no{}u su u okolini naseqa îtluk, Koèq, Ore{ac, Balanovac, Beli Potok i Kwaèvac. Stalni izvori izda{nosti od 0,1 - 1 l/s kojih ima 62, prose~no daju vodu 7 m³/dan, dok kaptirani stalni

92

izvori od 0,1 - 1 l/s (31) imaju prose~nu izda{nost od 14 m³/dan. Krajevi koji oskudevaju izvorskom vodom su i oko Prokupqa, @itora|e, Pasja~e i Bojnika, sa stalnim izvorima od 0,1 - 1 l/s (51) prose~ne izda{nosti 3 m³/dan i kaptirani stalni 0,1 - 1 l/s (20) prose~ne izda{nosti 8 m³/dan.

U Prijepoqskoj op{tini postoje izvori sa velikom prose~nom izda{no{}u oko 26 m³/dan (0,1 - 1 l/s); od 1 - 10 l/s 6 (241 m³/dan); od 10 - 100 l/s 2 (2 915 m³/dan) i preko 100 l/s 2 (12 965 m³/dan). Krajevi bogati izvorskom vodom su i oko Prijepoqa, Sjenice i Aleksinca. Oko Prijepoqa, Drenove i Mataruge ima mnogo stalnih izvora, 239 (kaptiranih i nekaptiranih) sa prose~nom izda{no{}u preko 20 m³/dan.

Postoje i izvori sa ve}om izda{no{}u uglavnom locirani na Zlataru i Jadovniku. Sli~no je i na Rado~elu, Goliji i Pe{teru. Karakteristi~no podru~je sa velikim brojem izvora i velike izda{nosti vode je na planini Malenik i dolini Crnog Timoka: stalni od 0,1 - 1 l/s 160 izvora (prose~ne izda{nosti 21 m³/dan), u dolini Crnog Timoka ju`no od Bogovine; stalni od 1 - 10 l/s 20 izvora (prose~ne izda{nosti 209 m³/dan); od 10 - 100 l/s 6 izvora (prose~ne izda{nosti 1890 m³/dan) i 3 izvora preko 100 l/s (prose~ne izda{nosti 83 520 m³/dan). Sli~na je situacija i sa kaptiranim stalnim izvorima. 1.3 Izvori na Kosovu i Metohiji

Od ukupno 4 068 registrovanih stalnih izvora sa izda{no{}u preko 0,1 l/s, slivu Jadranskog mora pripada 2 739 ili 67,32%, Crnog mora 1 047 (25,74 %) i slivu Egejskog mora 282 ili 6,93%. Najve}u izda{nost imaju izvori u slivu Jadranskog mora, dok je izda{nost u slivu Crnog i Egejskog mora mala, usled mawe koli~ine padavina, geolo{ke gra|e (kras u slivu Jadranskog mora), vegetacije, nagiba terena i drugo.

Nadmorska visina izvora je razli~ita i kre}e se od 315 metara (Vrbnica) do preko 2 200 metara na [ar-planini i padinama Rudoke. Prose~na nadmorska visina izvora u slivu Jadranskog mora iznosi 740 metara, Crnog mora 750 metara i Egejskog mora 1 080 metara. Prose~na nadmorska visina za sve izvore na Kosovu i Metohiji je 850 metara. Ve}ina izvora nije kaptirana i ako se u kaptirane ubrajaju i oni sa namenom za pojili{ta. Postoje izvori izda{nosti sa preko 100 l/s koji jo{ uvek nisu kaptirani i ~ija se voda ne koristi, a zna se da mnoga naseqa nemaju dovoqno kvalitetne pija}e vode.

Metohija je bogata izvorima, dok je Kosovo vrlo siroma{no. Pojavu ve}eg broja izvora i izvora sa ja~om izda{no{}u uslovila je geolo{ka gra|a, reqef, padavine i biqni pokriva~. Obod Metohijske kotline je sastavqen mahom od kre~waka kroz koji voda lak{e ponire, kre}e se podzemno i izbija na povr{inu na spoju sa mla|im stenama tercijarne i kvartarne starosti. Tako|e, obod Metohijske kotline ima ve}u koli~inu padavina, ve}u energiju reqefa i oskudniji biqni pokriva~. To je uslovilo ponirawe vode kroz pukotine i formirawe podzemnih tokova.

93

Isto~ni deo Kosova ima mawe u~e{}e kre~waka, mawu koli~inu padavina, slabiju energiju reqefa, gu{}i biqni pokriva~ {to uslovqava mawe ponirawe i povr{insko kretawe vode, a time i mawi broj izvora. 2. Bunari u Srbiji

Na osnovu analize tematskog sadràja KVO50 do{lo se do podataka da u Republici Srbiji ima ukupno 352 841 bunar, od toga: 333 182 kopana, 16 890 bu{ena, 323 arteska i 2 446 subarteska (stawe tematskog sadràja 1986 - 1993. godine). Na prostoru Vojvodine ima 465 kopanih bunara (najvi{e u okolini sela Jamena 212, Zrewanina 49, Novog Sada 56, Ba~ke Palanke 45 i Vr{ca 37), 939 bu{enih (sela Ugrinovci 700 i Batajnica kod Beograda 101), 256 arteskih i 1 985 subarteskih. Na Kosovu i Metohiji stawe je slede}e: kopanih - 75 530 (op{tina Pe} ima preko 5 000, dok u selu Ko{are ima samo 1 bunar), bu{enih - nema, arteskih - 1 (severozapadno od s. \ake u podno`ju Radana), a reni bunara nema. U centralnoj Srbiji zastupqene su sve vrste bunara, i to: 257 187 kopanih, 15 954 bu{ena, 66 arteskih i 461 subarteski.

Da bi se iskazalo bogatstvo izvora vode na teritoriji Srbije, na osnovu KVO50, u tabela 1 dati su kvantitativni pokazateqi izvora pitke vode koji sluè za snadbevawe stanovni{tva.

Tabela 1: Broj i vrste vodnih objekata na teritoriji Republike Srbije za snabdevawe stanovni{tva vodom

Red.br. NAZIV OBJEKTA

centralnaSrbija Vojvodina

Kosovo i Metohija

SRBIJA UKUPNO

1. Izvori - povremeni (do 1 l/s) 142 12 16 170 2. Izvori - povremeni (1-10 l/s) 2 - - 2 3. Izvori - povremeni (10-100 l/s) 2 - 2 4 4. Izvori - povremeni (preko 100 l/s) 10 - - 10 5. Izvori - stalni (do1 l/s) 10 665 98 2 472 13 235 6. Izvori - stalni (1-10 l/s) 701 - 630 1 331 7. Izvori - stalni (10-100 l/s) 103 - 82 185 8. Izvori - stalni (preko 100 l/s) 15 - 12 27 9. Kaptirani - povremeni izvor (do 1l/s) 30 16 - 46 10. Kaptirani - stalni izvor (do 1 l/s) 5 407 130 772 6 309 11. Kaptirani - stalni izvor (1-10 l/s) 246 - 96 342 12. Kaptirani - stalni izvor (10-100 l/s) 19 - 1 20 13. Kap. stalni izvor (preko100 l/s) 1 - 3 4 14. Bunar - kopani 257 187 465 75 530 333 182 15. Bunar - bu{eni 15 954 936 - 16 890 16. Bunar - arteski 66 256 1 323 17. Bunar - subarteski 461 1 985 - 2 446 18. Cisterna 7 - - 7 19. Ponor sa vodom - - 1 1 20. Zahvat podzemne vode 927 726 206 1 859 21. Zahvat povr{inske vode 2 909 - 143 3 052 22. Ure|aj za pre~i{}avawe vode 31 - 5 36 23. Crpno-potisna stanica 118 35 66 219 24. Rezervoar 2 253 124 226 2 603 25. Primarna gravitaciona vodovodna mreà 5 560 10 567 6 137 26. Primarna crpna potisna vodovodna mreà 916 842 45 1 803 27. Primarna crpno gravitaciona vodovodna mreà 115 13 3 131

94

Ukupan broj izvora i bunara u Srbiji po visinskim pojasevima i upore|ewe broja izvora i bunara po visinskim pojasevima prikazano je na Grafikonu 1, na osnovu podataka dobijenih sa KVO50. Grafikon 1: Pregled broja izvora i bunara po visinskim pojasevima

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

Broj

0-100 100-200 200-300 300-400 500-750 750-1000 1000-1500 1500-2000 >2000 (m)

BROJ IZVORA PO VISINASKIM POJASEVIMA

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

Broj

0-100 100-200 200-300 300-500 500-750 750-1000 1000-1500 1500-2000 >2000 (m)

BROJ BUNARA PO VISINASKIM POJASEVIMA

47080

152

105860

1710

65253

1802

66978

3496

57610

47878170

4125 1890 4246 0 860 0 2750

20000

40000

60000

80000

100000

120000

Broj

0-100 100-200 200-300 300-500 500-750 750-1000 1000-1500 1500-2000 >2000 (m)

BROJ IZVORA I BUNARA PO VISINSKIM POJASEVIMA

Bunari

Izvori

95

Visinska regionalizacija voda je danas nu`na i neophodna. Nastala je kao rezultat sve ve}ih potreba za kori{}ewem voda u brdsko-planinskim oblastima, koje su hidrolo{ki slabo prou~ene, a ~ine bogata izvori{ta zdrave pija}e vode, koju ~ovek sve mawe moè da na|e u niìm i naseqenijim predelima.

S druge strane, hidrografska istraìvawa ove vrste su rezultat naraslih potreba za hidroenergetskim iskori{}avawem planinskih voda, jer ìvimo u eri pogor{ane energetske situacije, kada se nastoji da se iskoristi svaki prirodni resurs, ukqu~uju}i i najmawi vodeni tok.

Visinska rejonizacija voda aktuelna je i stoga, {to je skoro polovina Srbije u brdsko-planinskom reqefu, na kome se iz razumqivih razloga nalazi malo hidrolo{kih stanica. Osim nau~nog, visinska regionalizacija voda ima veoma izraèn prakti~ni zna~aj. Wome se postiè boqi uvid u prostorne planove, izgradwu vodoprivredne infrastrukture, neophodne u iskori{}avawu voda, jer se prati visinski odnos izme|u vode - naseqa - gustine naseqenosti - industrije. Ovde se koristi okolnost, da izda{nost re~nog sliva raste sa visinom, a broj zaga|iva~a u istom smeru opada.

Na dana{wem stepenu razvoja GIS u Srbiji, a posebno u VGI, kvalitet analize visinske regionalizacije voda podiè se na znatno vi{i nivo. Preciznije podatke o visinskom rasporedu vodnih resursa (izvora, bunara i dr.) mogu}e je dobiti analizama ura|enim na osnovu preklapawa tematskih podataka BPKVO50 i DMT25, ukqu~uju}i i podatke o visini svakog vodoobjekta.

Dok se kori{}ewem drugih GIS proizvoda razvijenih u VGI moè obezbediti kvalitetnija analiza {tetnih uticaja na vodoobjekte i na osnovu toga donositi odluke u vezi sa kori{}ewem, za{titom i u krajwem sa upravqawem vodnim resursima.

Praksa je pokazala da ovu, uslovno nazvanu, geografsku (kartografsku) metodu, treba koristiti u daqem o~uvawu voda, jer se odgovaraju}im merama (ekonomskim, pravnim, tehni~kim), voda moè da zadrì na ve}im visinama kao nezaga|ena, a odatle daqe pu{ta u niè predele, gde se najvi{e koristi. Pra}ewe stawa kvaliteta i kvantiteta voda po visinskim zonama ima ve}u prednost i zna~aj u odnosu na neke druge metode za{tite i o~uvawe voda.

U Tabeli 2 dat je sumarni pregled svih izvora i bunara po nadmorskim visinama u Srbiji, ura|en na osnovu KVO50. Treba napomenuti da izvesni bunari ne sluè svojoj nameni, pogotovu u Vojvodini, jer se npr, pretvaraju u septi~ke jame i jo{ vi{e doprinose ve}em zaga|ewu kako podzemnih, tako i povr{inskih voda.

96

Tabela 2: Sumarni pregled izvora i bunara po nadmorskim visinama u Srbiji

Visina u metrima

Vrsta

od 0 do 100

od 100 do 200

od 200 do 300

od 300 do 500

od 500 do 750

od 750 do 1000

od 1000 do 1500

od 1500 do 2000

preko 2000 Ukupno

Izvori 152 1 710 1 802 3 496 4 787 4 125 4 246 860 275 21 453

Bunari 47 080 105 860 65 253 66 978 57 610 8 170 1 890 - - 352 841

Ukupno 47 232 107 570 67 055 70 474 62 398 12 295 6 136 860 275 374 294

Z a k q u ~ a k

Uporednim prikazom hidrolo{kih i dru{tvenih elemenata i ~inilaca na topografskim kartama u slivovima ve}ih reka, dolazimo do zakqu~ka da su zaga|enost voda i nadmorska visina obrnuto proporcionalni. Najvi{e zaga|iva~a ima u najniìm predelima, dok se najve}i deo proticaja formira na visinama ve}im od 500 m. Iznad 500 m se nalaze retki zaga|iva~i, dok se oni masovnije pojavquju na povr{inama ispod 500 m. Gustina naseqenosti se nelinearno smawuje porastom nadmorske visine. Zna~ajniji uticaj ovog parametra na zaga|ivawe voda je u ravnicama, kotlinama i re~nim dolinama.

Okolnosti {to su vode u slivovima iznad 500 m visine najmawe zaga|ene treba koristiti u daqoj za{titi. Odgovaraju}im hidrotehni~kim merama voda se na potrebnim visinama moè zadràti kao nezaga|ena i koristiti za budu}e potrebe u najniìm predelima, gde se ona za sada najvi{e koristi. Jednostavno, granicu iznad 500 m, ako se posmatra u odnosu na raspored zaga|iva~a (naseqa, stanovni{tvo), treba proglasiti za nacionalnu visinsku granicu, gde se postoje}im ekonomsko-pravnim merama moè uticati. ôvek i wegova delatnost moraju se s posebnom pa`wom odnositi prema vodi.

Realizacijom projekta BP KVO50 i wegivim integrisanim kori{}ewem sa DMT25, ali i sa drugim GIS proizvodima, omogu}ava se o~uvawe vodnih resursa, racionalno gazdovawe, prostorne analize, ekolo{ki monitoring, kao i neophodna podr{ka raznim hidrotehni~kim i inèwerskim radovima.

97

L I T E R A T U R A :

[1] Bankovi}, R, i ostali: Baza podataka o vodoobjektima na osnovu karte vodoobjekata u razmeri 1:50 000, Zbornik radova VGI, Beograd, 2003.

[2] VGI: Uputstvo za kartografsko-reprodukcijske radove na karti vodoobjekata razmera 1:50 000, VGI, Beograd, 1983.

[3] Vemi}, M: Karta vodoobjekata 1:50 000 (KVO50) - tehni~ki izve{taj, VGI, Beograd, 1993.

[4] Sekulovi}, D: Kartografsko-hipsometrijski poloàj seoskih naseqa i gustina izvora pitke vode Srbije, doktorska disertacija, Prirodnomatemati~ki fakultet, Novi Sad, 2004.

98

99

MODEL INFORMACIONOG SISTEMA U FUNKCIJI UPRAVQAWA EKOLO[KIM RIZIKOM U VODOSNABDEVAWU OP[TINE

mr Safet Muratovi} UDK: 007:528.9]:004 S a ` e t a k

U radu se prikazuje mogu}i na~in upravqawa ekolo{kim rizikom u vodosnabdevawu na nivou op{tine izgradwom informacionog sistema za upravqawe rizikom.

Upravqawe ekolo{kim rizikom u vodosnabdevawu obavezuje politi~ka rukovodstva i menaxment da pravovremeno donose odluke koje ne}e dovesti do zaga|ewa vode.

Kqu~ne re~i: upravqawe; ekolo{ki rizik; vodosnabdevawe; baza podataka; informacioni sistem. S u m m a r y

This work displays multiple possibilities of ecological risk management in water supply on a local community level through information system development. Ecological risk management in water supply obligates political authorities and management to forehead and on time make decisions that won’t bring to water pollution.

Keywords: Management, Ecological Risk, Water Supply, Database, Information System U v o d

Dana{wa ekolo{ka situacija u svetu je veoma zabriwavaju}a. Ako se uzme u obzir da je urbanizovano pola svetske populacije, odrìvi razvoj urbanih bioregiona posta}e jedna od najzna~ajnijih socijalnih i ekolo{kih tema, ukqu~uju}i vodosnadbevawe kao strate{ki ciq.

Potrebno je predvideti budu}i uticaj razvoja na bioregione i vodosnadbevawe uz kori{}ewe svih raspoloìvih informacija i znawa.

100

Pokazalo se da su neophodne informacije naj~e{}e dosta obimne, fragmentarne, nekonzistentne, a veoma ~esto i nedostaju za neke bitne teme.

Obezbe|ewe stanovni{tva vodom za pi}e i druge potrebe, danas predstavqa veliki problem za ve}i broj zemaqa sveta. Zbog nedovoqne brige i o~uvawa rezervi vode, ta~nije, rasipni{tva vode, deficit pitke vode je problem dana{wice. Prema prikazanim podacima u svetu danas milijarda i dvesta miliona qudi (oko 20% svetske populacije) nema zdravu vodu za pi}e, dok dve milijarde i petsto miliona qudi (oko 40% ukupnog stanovni{tva) nema re{enu sanitaciju (odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda).

Me|utim, u ovom trenutku stawe je zaista alarmantno. Zbog zaga|ewa vode za pi}e, u svetu umire dnevno 6 000 qudi, {to godi{we dostiè zabriwavaju}u brojku od oko dva miliona qudi. Zato se u posledwe ~etiri godine intenziviraju skupovi na najvi{em nivou, kojima je osnovna tema, kako sa~uvati zdrava izvori{ta vode i poboq{ati snadbevawe.

Tako je na Milenijumskoj skup{tini UN (odrànoj 2000. godine), postavqen osnovni ciq da se do 2015. godine, dvostruko smawi procenat ugroènog stanovni{tva, zbog nedostatka zdrave vode za pi}e. Ako se taj plan ne ispuni, procewuje se da }e do 2025. godine, ~ak tri milijarde i petsto miliona qudi ose}ati nesta{icu pitke vode.

Generalna skup{tina UN proglasila je 2003. godinu godinom voda, a Tre}i svetski forum o vodama odràn je u japanskom gradu Kjoto od 16. do 23. marta 2003. godine. To je bio najve}i skup u istoriji svetske vodoprivrede. O tome svedo~i 10 000 u~esnika foruma, iz skoro svih zemaqa sveta. Kod svih u~esnika foruma je dominirala svest o vodi kao najzna~ajnijem strate{kom resursu 21 veka, i o urgentnoj potrebi da se ona za{titi. Na{a zemqa je dala veliki doprinos u~estvuju}i na forumu u Japanu, s tim {to postoji obaveza da se i u praksi pridràvamo zakqu~aka foruma, posebno politi~ka rukovodstva koja }e politi~kom voqom i finansijskim sredstvima omogu}iti da se poboq{a vodosnabdevawe stanovni{tva u svim op{tinama zemqe. 1. Model izgradwe informacionog sistema

Analiza, ekolo{ki monitoring vodnih resursa i optimalno gazdovawe tim resursima, kao i implementacija definisanog modela upravqawa ekolo{kim rizikom u vodosnadbevawu zahtevaju izradu informacionog sistema koji }e obuhvatati sve vode, objekte na vodama i hidrotehni~ke objekte.

Osim hidrografskih podataka u informacioni sistem za upravqawe ekolo{kim rizikom u vodosnadbevawu, potrebno je integrisati podatke o naseqima, administrativnoj podeli, konfiguraciji terena (digitalni model terena), kao i o potencijalnim zaga|iva~ima i drugim opasnim uzro~nicima.

101

Pored ovih podataka u informacioni sistem za upravqawe ekolo{kim rizikom u vodosnadbevawu potrebno je integrisati i podatke u rasterskom obliku kao svojevrsne podloge (oleate) za razvoj informacionog sistema i vizuelizaciju finalne GIS aplikacije.

Svi ovi podaci mogu biti integrisani u informacioni sistem na ~etiri nivoa ([ema 1):

- konfiguracija terena - digitalni model terena (DMT), - podaci u rasterskom formatu - rasterska grafika, - podaci u vektorskom formatu - vektorska grafika i - baza podataka izgra|ena nad vektorskom grafikom.

[ema 1: Konceptualni model informacionog sistema 1.1 Mogu}a konfiguracija informacionog sistema u funkciji

upravqawa ekolo{kim rizikom u vodosnabdevawu op{tine

Osnovna svrha izgradwe informacionog sistema jeste da op{tinske vlasti i JKP Vodovod i kanalizacija op{tine raspolaè efikasnim i stvarnim informacijama, kako bi se preduzela upravqa~ka re{ewa i kako bi uloèni napori na re{avawu vodosnabdevawa op{tine bili koordinisani, vodni resursi racionalno kori{}eni i spre~eno zaga|ewe vode.

Informacioni sistem upravqawa ekolo{kim rizikom u vodosnabdevawu op{tine moè se podeliti prema uzoru na sli~ne sisteme primewene u Kanadi na slede}e funkcionalne podsisteme (komponente):

- podsistem za prikupqawe i primarnu obradu podataka o svim vodama, objektima za vodosnabdevawe i uzro~nicima rizika,

- podsistem za prenos podataka, - podsistem za sme{taj i sistematizaciju podataka i - podsistem za obradu i verifikaciju (proveru) rezultata obrade

podataka.

Funkcionalna {ema informacionog sistema je prikazana na {emi 2, gde su S1, S2, ..., Sn izvori informacija o vodnim resursima i uzro~nicima rizika, a U1, U2, ...., Un korisnici informacija.

Podsistem za prikupqawe i primarnu obradu projektuje se sa ciqem da pribavi informacije sa cele teritorije op{tine ukqu~uju}i i lokalne izvore podataka kao {to su mesne zajednica, a u vezi sa obezbe|ewem kvalitetne vode za pi}e i sagledavawem izvora zaga|ewa.

102

Podsistem za prenos podataka projektuje se da obezbedi kori{}ewe raspoloìvih tehni~kih resursa, razmenu informacija izme|u razli~itih preduze}a i ovla{}enih organa op{tine. Telefonski i telegrafski kanali za uobi~ajenu komunikaciju su primenqivi u prvoj fazi implementacije informacionog sistema op{tine, za vreme uspostavqawa osnovnih funkcija i principa upotrebe informacionog sistema. Efektivna razmena podataka, koja je neophodna za preduzimawe ekstremnih (radikalnih) mera, mora u slede}oj fazi podrazumevati primenu specijalnih kanala komunikacije.

[ema 2: Funkcionalna {ema informacionog sistema na nivou op{tine

Informacioni sistem sa podsistemom za sme{taj i sistematizaciju podataka o vodama, objektima za vodosnabdevawe i uzro~nicima rizika bio bi projektovan tako da dugotrajno raspolaè informacijama na ra~unarskim nosa~ima podataka. Ovaj podsistem predstavqa distributivnu bazu podataka koju odràva specijalno obu~eno lice u vodoprivrednoj organizaciji - administrator baze podataka. Baza podataka je zami{qena tako da objedini lokalne baze preduze}a i mesnih zajednica u jedinstvenu distributivnu bazu podataka op{tine. U okviru te distributivne baze podataka op{tine treba objediniti slede}e:

- baze podataka o svim vodama i vodoobjektima op{tine i drugim vodozahvatima koji se koriste na nivou op{tine,

- baze podataka o zaga|enosti na teritoriji op{tine u okviru kojih treba integrisati podatke sadràne u republi~kom katastru zaga|iva~a i koji uti~u na vodosnabdevawe op{tine, kao i podatke o ostalim potencijalnim zaga|iva~ima kao {to su vo}waci, grobqa, industrijski

INFORMACIJA

103

objekti, farme, benzinske pumpe, deponije sme}a i drugi koji nisu sadràni u republi~kom katastru zaga|iva~a i

- baze podataka o industrijskim postrojewima i transportnim organizacijama koje bi zbog eventualnih havarija u wima mogle izazvati zaga|ewe vode.

Na taj na~in moè se kreirati svojevrstan geoinformacioni model op{tine, u okviru kojeg su razvijeni matemati~ki modeli za analizu prostornih podataka, sa mogu}no{}u trodimenzionalnih simulacija i animacija kori{}ewem snimaka, karata i ortofoto podloga kao oleata radi sagledavawa {ireg konteksta razvoja neke ekstremne pojave.

Podsistem za obradu i verifikaciju projektovati za informati~ku podr{ku pri dono{ewu neposrednih li~nih odluka menaxera na op{tinskom nivou i za koordinaciju akcija usmerenih ka upravqawu i za{titi voda u op{tini.

Ovaj podsistem treba da realizuje slede}e funkcije:

- procenu teku}ih i o~ekuju}ih promena na vodama i vodoobjektima op{tine,

- intelektualni interfejs prema korisnicima sa ciqem distribucije informacija koje su sme{tene u distributivnoj bazi podataka,

- simulaciju i utvr|ivawe posledica preduzetih mera u oblasti vodosnabdevawa i kori{}ewa zdravih izvori{ta vode i

- prezentaciju informacija ukqu~uju}i i prostorno orijentisanu upotrebu GIS.

Menaxeri op{tine i vodoprivredne organizacije JKP Vodovod i kanalizacija mogu adekvatno da donose sve neophodne odluke i preduzimaju mere na unapre|ewu vodosnabdevawa stanovni{tva i industrije op{tine. Menaxer op{tine pravovremeno moè da planira i finansijska sredstva za poboq{awe i odràvawe dostignutog nivoa vodosnabdevawa op{tine, da sa relevantnim pokazateqima upozna skup{tinski odbor, kao i vi{e nadle`ne institucije od kojih }e traìti namenska nov~ana sredstva za poboq{awe vodosnabdevawa op{tine. U svemu tome mu pomaè i menaxer vodoprivredne organizacije koji predlaè preduzimawe svih neophodnih mera na neprekidnom vodosnabdevawu svih stanovnika i industrije op{tine. U slu~aju zaga|ewa vode stanovni{tvo se primenom ovog informacionog sistema moè pravovremeno informisati o vrsti zaga|ewa, a menaxment moè doneti odluku o zabrani kori{}ewa vode za pi}e.

Upotreba navedenog modela informacionog sistema zadovoqi}e mnoge potrebe po~ev{i od unapre|ewa zdravstvene za{tite stanovni{tva, specifi~nih potreba svih preduze}a, a posebno op{tinske komunalne inspekcije na preduzimawu za{titnih i kaznenih mera protiv prestupnika koji zaga|uju vodu i, u krajwem, stvoriti mogu}nosti ekolo{ke za{tite zdrave vode za pi}e, {to je i imperativ dana{wice.

104

Z a k q u ~ a k

Neophodno je da se na nivou {ire dru{tvene zajednice preduzimaju sve mere na o~uvawu zdravih izvori{ta vode i da se pravilnim upravqawem vodnim objektima spre~i zaga|ewe vode. To se moè ostvariti edukacijom stanovni{tva, finansijskim ulagawem u vodoprivredne sisteme od najniè lokalne zajednice, pravilnim izborom obu~enih menaxera i dr. Politi~ka rukovodstva, ako èle, uvek mogu na}i put do najboqeg re{ewa. L I T E R A T U R A :

[1] Casio J. Woodside G, M. Tchell Ph (1996.) :ISO 14 000 Guide, MC GRAW-Hill, New York.

[2] Grèti}.I, (1999): Upravqawe rizikom i wegova procena, Rudarsko-geolo{ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

[3] Qe{evi}.M,(2000): @ivotna sredina teorija i metodologija istraìvawa, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, Beograd.

[4] Prouty.R., (1960): Ayormal Approach to Risk Analysis and Evaluation, Washington, DC, Machinery and Allred Products Institute.

[5] http://www.danas.co.yu/ [6] http://www.us.oneworld.net/article/view/82121/1/ [7] http://www.wqa.org/bottledwaterweb.com/ [8] Zbornik radova, VGI,broj 11, (2003), Beograd, str. 9-22 i 37-48.

105

DOKTORSKE DISERTACIJE

MODEL I ORGANIZACIJA GEOPROSTORNIH PODATAKA

ZA RAZMERU 1 : 50 000 - prikaz doktorske disertacije -

Na Institutu za geodeziju Gra|evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, drugog novembra 2004. godine pukovnik geodetske slu`be mr Mirko Borisov, dip. geod. in`., odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom "MODEL I ORGANIZACIJA GEOPROSTORNIH PODATAKA ZA RAZMERU 1 : 50 000".

Doktorska disertacija je ura|ena pod mentorstvom prof. dr Dragana Mihajlovi}a, dipl. geod. in`., a komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije ~inili su jo{ prof. dr Vojislav Milovanovi}, dipl. geod. in`., prof. dr Milan Kukrika, dipl. elek. in`. i doc. dr Ivan Nestorov, dipl. geod. in`.

Autor je za rad na disertaciji koristio 120 bibliografskih jedinica. Tema je obra|ena na 130 stranica i sadrì 41 sliku, 40 tabela i 32 priloga, UDK klasifikaciju, podatke o mentoru, danu odbrane i promocije, saètak na engleskom jeziku, predgovor, pregled kori{}enih skra}enica, biografiju autora i tabelarni pregled izra|enih priloga. Disertacija ima osam poglavqa:

1. Uvod, 2. Analiza sada{weg stawa, 3. Svetska iskustva u organizaciji podataka o prostoru, 4. Postavqawe problema, 5. Idejno re{ewe problema, 6. Eksperiment, 7. Rezultati istraìvawa i wihova primena i 8. Zakqu~ak.

U uvodnom delu obja{wava se predmet istraìvawa, koncepcija i

ciq koji se èli posti}i. Pored toga, dati su najva`niji zadaci i metodolo{ki problemi. Ovde se posebno isti~e potreba da se obezbedi nacionalna infrastruktura digitalnih topografskih podataka sa najve}im nivoom detaqnosti koji se moè ostavariti i koristiti kako za vojne, tako i za civilne potrebe.

U drugom poglavqu je dat kratak pregled na{ih raspoloìvih geotopografskih materijala, razmatraju se geografske karte u analognom obliku, ali i u digitalnom obliku i izgra|ene baze podataka o prostoru. Zatim se ukazuje na op{te odlike, svojstava i izraàjne mogu}nosti

106

topografskih karata, sa posebnim osvrtom na topografsku kartu za razmeru 1:50 000.

Autor disertacije je tre}e poglavqe posvetio prikazu svetskih iskustava u organizaciji podataka o prostoru, posebno modela organizacije geoprostornih podataka, koji su za razmeru 1:50 000 primeweni u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji. Tako|e istaknut je problem i dosada{wi u~inak u oblasti standardizacije geografskih informacija.

U poglavqu pod naslovom "Postavqawe problema" dat je dosada{wi na~in prikaza i upotrebe podataka o prostoru u procesu izrade topografskih karata sa naglaskom na wihovom prevo|ewu u digitalni oblik radi kori{}ewa na savremeniji i efikasniji na~in. Ovde je i definisan problem istraìvawa, tj. pitawe modela i organizacije geoprostornih podataka za razmeru 1:50 000.

Idejno re{ewe problema je najobimnije poglavqe disertacije i u wemu se iznosi koncepcija, organizacija i proces upravqawa podacima o prostoru. U poglavqu su detaqno obra|eni proces digitalizacije i predlog novog modelovawa i organizacije podataka o prostoru, te modelovawe procesa nad podacima koji ukqu~uje skupqawe podataka, odràvawe, distribuciju, arhivirawe i wihovu za{titu. Autor je posebno obradio koncepciju formirawa baze geoprostornih podataka za razmeru 1:50 000 (BGP50), {to obuhvata kreirawe biblioteke znakova, modelovawe i organizaciju vektorske grafike, primenu atributa, te prostorno, konceptualno, logi~ko i fizi~ko ure|ewe/modelovawe podataka.

U {estom poglavqu se proveravaju predloèna re{ewa na izabranom uzorku, u raspoloìvom hardversko-softverskom okruèwu, tj. sa opremom i programima sa kojima raspolaè VGI. U ovom eksperimentu prikazan je celokupan tehnolo{ki postupak izgradwe BGP50 i primewen objektno - orijentisani model i organizacija podataka po tematskim celinama. Eksperimentom je proveren i proces kartografskog izdava{tva.

Sedmo poglavqe disertacije dr Mirka Borisova, dipl. geod. in`., jeste analiza rezultata sprovedenih istraìvawa i mogu}nost wihove vi{enamenske primene. Na osnovu ste~enih iskustava iz eksperimenta, kao i na osnovu rezultata na sli~nim zadacima sagledan je sveukupni efekat i izvr{en predra~un celokupnog postuka na formirawu nacionalne baze geoprostornih podataka u razmeru 1:50 000. Pored toga, u ovom delu se posebna pa`wa posve}uje analizi kvaliteta podataka.

U osmom poglavqu je dat zakqu~ak rada. Dobijeni rezultati pokazuju re{ewa za predloèni model i organizaciju geoprostornih podataka, ~ime se ukazuje na opravdanost i aktuelnost postavqenih teza u radu. Orginalnost u pristupu i metodologiji re{avawa problema predstavqa svojevrsni nau~ni doprinos u razre{avawu takvih pitawa zna~ajnih za geodetsku delatnost, odnosno za prikupqawe, obradu i prezentaciju podataka o prostoru u digitalnoj formi, za razmeru 1:50 000 i za sve korisnike. Su{tina novog pristupa je da se BGP50 kreira GIS tehnologijom kao jedinstvena baza podataka za celu dràvnu teritoriju.

107

Na kraju rada, na 77 stranica su dati prilozi, zatim spisak kori{}ene literature, spisak skra}enica i kratka biografija doktoranta.

Doktoru Mirku Borisovu, dipl. geod. in`. ~estitam na izradi i odbrani kvalitetne disertacije koja }e nesumqivo biti oslonac i putokaz brojnim istraìva~ima i nau~nim radnicima za razvoj GIS-a na na{im prostorima, a wemu li~no èlim uspe{an i plodonosan daqi nau~ni rad u oblasti geoinformacionih tehnologija. Stru~wacima iz ove oblasti iskreno preporu~ujem da se detaqno upoznaju sa sadràjem ove savremene disertacije. U Beogradu, 29.5.2006. godine

pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`.

108

109

KARTOGRAFSKO-HIPSOMETRIJSKI POLO@AJ SEOSKIH NASEQA I GUSTINA IZVORA

PITKE VODE SRBIJE - prikaz doktorske disertacije -

Na Institutu za geografiju Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, 13. marta 2004. godine, pukovnik geodetske slu`be mr Dragoqub Sekulovi} odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom "KARTOGRAFSKO-HIPSOMETRIJSKI POLO@AJ SEO-SKIH NASEQA I GUSTINA IZVORA PITKE VODE SRBIJE".

Doktorska disertacija je ura|ena pod mentorstvom dr Slobodana ]ur~i}a, redovnog profesora PMF u Novom Sadu. Tokom izrade doktorske disertacije autor je koristio 95 bibliografskih jedinica. Tema disertacije je obra|ena na 215 strana i sadrì pet priloga. Disertacija je obra|ena u devet poglavqa:

1. Teorijsko-hipoteti~ke osnove istraìvawa, 2. Vodoobjekti-izvori i bunari, 3. Principi i kriterijumi geografske regionalizacije resursa vode

Srbije, 4. Principi i mere za{tite voda Srbije, 5. Mreè i sistemi naseqa Srbije, 6. Osnovne tendencije i najva`niji problemi u demografskom

razvitku naseqa Srbije, 7. Seoska naseqa Srbije: broj, prostorni razme{taj i struktura

prema demografskoj veli~ini, 8. Razme{taj naseqa Srbije po hipsometrijskim pojasevima, broju

stanovnika i slivovima i 9. Razme{taj stanovni{tva Srbije po hipsometrijskim pojasevima i

slivovima.

Pored navedenih delova tu su jo{ predgovor na srpskom i engleskom jeziku, uvod, odeqak koji obja{wava implementaciju u planirawu i upravqawu resursima voda, zakqu~ak, pregled/spisak kori{}ene literature, podaci o kqu~nim dokumentacijskim re~ima Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (na srpskom i engleskom jeziku) i pet priloga, i to u vidu pregledne karte vodoobjekata u rezmeru 1:50 000 (KVO50), ise~ka karte vodoobjekata podru~ja Novog Sada u razmeru 1:50 000, tabelarnog pregleda podataka o vodoobjektima, legende karte vodoobjekata, spiska analiziranih karata KVO50, tabelarnog pregleda svih vodoobjekata na analiziranim kartama KVO50, kao i sumarnog prikaza svih izvora, bunara i svih vodoobjekata prema nadmorskim visinama i, na samom kraju, ukupni tabelarni pregled svih vrsta izvora i bunara.

110

U prvom poglavqu, "Teorijsko-hipoteti~ke osnove istraìvawa", autor opisuje predmet, ciq i zna~aj istraìvawa, ranija saznawa o tome, polazne pretpostavke, faze, kao i primewene metode istraìvawa, te opravdanost i doprinos istraìvawa. U ovom poglavqu su opisani i osnovni pojmovi primeweni u disertaciji i razli~ita definisawa drugih stru~waka.

Drugo poglavqe "Vodoobjekti - izvori i bunari" sadrì karakteristike podzemnih voda i izvora Srbije. Posebno su izdvojene i analizirane tri regije: Vojvodina, [umadija i Kosovo i Metohija. U navedenim regijama je uo~ena tipi~na situacija koja oslikava karakter naseqa i kori{}ewe voda, {to se najboqe uo~ava u analizi bunara.

Slede}e poglavqe sadrì principe i kriterijume geografske regionalizacije resursa voda Srbije. Ovde je, pre svega, dat zna~aj prou~avawu i analizi nekih dosada{wih radova, a zatim je prikazana re~na mreà i hidrolo{ke oblasti Srbije. Tekst je ilustrovan sa tri karte. U ovom poglavqu su obra|ene podzemne hidrografske veze u kr{u Srbije, koje se u potpunosti ne poklapaju sa topografskim povr{inama slivova, kao i regionalizacija termomineralnih i termalnih voda. U ovom poglavqu je obra|en geolo{ko-strukturni i tektonski sklop reqefa u funkciji gustine izvora mineralnih i termalnih voda.

Poglavqe "Principi i mere za{tite voda Srbije", ~etvrto po redu, obra|uje glavne zaga|iva~e i navodi primere iz vremena agresije NATO snaga na odabranim lokalitetima, kao {to su Novi Sad, Pan~evo, Ram i dr. Obra|eni su ekonomski i pravni aspekti za{tite, a pored tekstualnog dela u poglavqu je sedam karata koje ilustruju navedenu materiju.

Naredno, peto poglavqe, "Mreè i sistemi naseqa Srbije" prezentira rezultate ranijih istraìvawa Jovanovi}a, Veqkovi}a i To{i}a koje je autor koristio za dve karte.

[esto poglavqe "Osnovne tendencije i najva`niji problemi u demografskom razvitku naseqa Srbije" u sebi sadrì analizu ove pojave po okruzima, a na osnovu podataka iz popisa stanovni{tva 1971, 1981. i 1991. godine. U ovoj analizi uo~ene su velike razlike u demografskom razvoju i razvoju mreè naseqa.

Poglavqe "Seoska naseqa Srbije: broj, prostorni razme{taj i struktura prema demografskoj veli~ini" analizira stawe u pojedinim delovima Srbije i daje prikaz wihovog semiorazmernog tematskog kartografisawa na ~etiri tematske karte.

Osmo poglavqe "Razme{taj naseqa Srbije po hipsometrijskim pojasevima, broju stanovnika i slivovima" daje komponovanu hipso-metrijsku skalu. Tu je i algoritam primene kartografskog metoda i sadràj kartona u koji se unose podaci za svako naseqeno mesto. Na osnovu tih podataka ura|ene su tabele razme{taja naseqa prema hipsometrijskim pojasevima, broju stanovnika i slivovima.

U devetom poglavqu je izvr{ena analiza razme{taja stanovni{tva prema hipsometrijskim pojasevima i slivovima.

111

Disertacija se zavr{ava odeqkom "Implementacija i zakqu~ak" koji obja{wava svrhu izvedenih analiza, wihovu primenu u planovima kori{}ewa, ure|ewu, za{titi i gazdovawu vodama, kao veoma va`nim prirodnim resursom kojim raspolaè Republika Srbija.

Uz rad su priloèni i celokupni statisti~ki podaci o vrsti izvora vode, kapacitetu, nadmorskoj visini, broju objekata, izda{nosti, kao i dubini nivoa vode za svako naseqe u Srbiji.

Svojom disertacijom dr Dragoqub Sekulovi} je vrlo kvalitetno, nau~no i temeqno izvr{io neophodne analize i time utvrdio hipsometrijski razme{taj izvora pitke vode u Srbiji, kao i uzro~no-posledi~nu vezu tog razme{taja sa razme{tajem korisnika, ali i zaga|iva~a tog dela vodnih resursa. Ove analize, na ovako {irokom prostoru prikazale su raspodelu resursa voda pogodnih za kori{}ewe, kao i wihovu harmoniju sa razme{tajem glavnih korisnika ili pak wihovu diskoordinaciju. Dobijeni rezultati analize su dragocena podloga za planirawe vodosnabdevawa naseqa i drugih korisnika, kao i za prostorno planirawe i razvijawe naseqa i industrije.

U ovoj disertaciji posebnu vrednost predstavqaju prikazani podaci o resursima voda za svako naseqeno mesto Srbije koji su dobijeni na osnovu jednoobraznih izvornih podataka. Celokupna teza je dragocen doprinos primeni kartografskih metoda u geografiji, pruà obiqe podataka i saznawa o resursima voda u Srbiji i predstavqa obiman i kvalitetan materijal za brojna hidrolo{ka istraìvawa.

Doktoru Dragoqubu Sekulovi}u ~estitam na izra|enom delu i nau~nom doprinosu geografskim istraìvawima, èlim daqi uspe{an i plodonosan nau~ni rad, a stru~wacima geodetske i geografske struke preporu~ujem da se detaqnije upoznaju sa sadràjem ove disertacije.

U Beogradu,15.5.2006. godine

pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`.

112

113

MAGISTARSKA TEZA

MULTIMEDIJALNI GIS PROJEKAT NA PRIMERU

REALIZACIJE POLIGONA POSEBNE NAMENE - prikaz magistarske teze -

Na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 08.07.2005. godine kapetan prve klase Radoje Bankovi}, dipl. in`., odbranio je magistarski rad pod naslovom "MULTIMEDIJALNI GIS PROJEKAT NA PRIMERU REALIZACIJE POLIGONA POSEBNE NAMENE ".

Magistarski rad je ura|en pod mentorstvom prof. dr Milana Kukrike, dipl. in`. u komisiji za ocenu i odbranu magistarskog rada bili su jo{ prof. dr Nikola Klem, dipl. in`. i prof. dr Milutin Qe{evi}.

Autor je za rad na magistarskoj tezi koristio 120 bibliografskih jedinica. Tema je obra|ena na 68 stranica i sadrì 17 slika, 9 tabela i 20 priloga, UDK klasifikaciju, podatke o mentoru, danu odbrane i promocije, predgovor, pregled kori{}enih skra}enica, spisak slika, tabela i priloga. Magistarska teza ima pet poglavqa:

1. Uvod, 2. GIS i multimedijalne tehnologije, 3. Istorijska, zakonska i edukativno-ekonomska osnova poligona

posebne namene, 4. Prakti~na realizacija GIS projekta poligona posebne namene i 5. Zakqu~ak.

U uvodnom delu autor obja{wava potrebu postojawa poligona

posebne namene, zbog obuke jedinica i komandi vojske, predmeta istraìvawa, zadatka i ciqa istraìvawa koji se èli posti}i. Pored toga, nabrojane su i metode koje su kori{}ene u istraìvawima i struktura rada.

U drugom poglavqu autor se zadràva na obja{wavawu i definisawu pojma GIS - Geografski informacioni sistem, na istorijskom pregledu razvoja GIS tehnologije i na definisawu komponenti GIS-a. Obja{wava sve komponente posebno, a najve}u pa`wu poklawa prikupqawu podataka i wihovoj obradi, kako bi se iskoristili za rad u nekom od softvera za obradu informacija, a koje autor dodatno opisuje.

Tre}e poglavqe posve}eno je istorijskim, zakonskim i edukativno-ekonomskim osnovama poligona posebne namane. Autor u odvojenim poglavqima analizira i obja{wava aspekte, kako istorijske tako i zakonske, za postojawe i prakti~nu upotrebu ovog (Vojni poligon za obuku

114

jedinica - Pasuqanske livade) i sli~nih poligona posebne namene. Dodatno se analizira i Prostorni plan Republike Srbije, kao dokument koji se mora po{tovati prilikom izgradwe novih ili adaptaciji postoje}ih poligona posebne namene. U ovom poglavqu se obja{wavaju i edukativno-ekonomski razlozi za postojawe ovakvog poligona posebne namene.

U ~etvrtom poglavqu, koje je i najobimnije poglavqe magistarskog rada, autor se bavi prakti~nom realizacijom GIS projekta - Poligon posebne namene, obradom i izradom prostornog modela, koriste}i se odabranim softverima. Izrada baze podataka - B P, poligona posebne namene, svakako je najobimniji proces prilikom izrade projekta poligona posebne namene - P P N. U ovoj fazi autor navodi sve pojedina~ne faze izrade baze podataka, me|u kojima su:

- definisawe zahteva, - pripremni radovi, - skenirawe, - editovawe rasterskih podataka, - vektorizacija, - editovawe vektorskih podataka, - izgradwa topologije, - unos atributa u bazu podataka i - finalni izlaz i primena;

Zatim ih dodatno obja{wava navode}i, tako|e i sredstva i alate bez

kojih izvo|ewe pojedinih faza nije mogu}e, (hardverske i softverske komponente ra~unarske opreme koja bi se koristila u budu}im ovakvim i sli~nim GIS projektima). U logi~kom i fizi~kom modelu, autor defini{e strukturu podataka i analizira kvalitet i ta~nost dobijenih rezultata, bilo da je re~ o ta~nosti poloàjne predstave, bilo da je re~ o ta~nosti visinske predstave modela.

Peto poglavqe magisterskog rada je zakqu~ak. U ovom radu prikazana je duga tradicija izu~avawa geoprostora, na~ini i neophodnost kartirawa prostora, navedene su izabrane definicije GIS-a i obra|ene wegove najva`nije komponente. Ukazano je na neophodnost postojawa jednog ovakvog poligona posebne namene na ovim prostorima, razmatrane su istorijska, zakonska i edukativna funkcija potencijalnog prostora poligona i ponu|en model prostornih podataka i na~in wihove realizacije.

Ovo je svakako po~etak prakti~ne primene softverskih paketa GIS-a u analizi zna~ajnih prostornih kompleksa kod nas. Na osnovu istraìvawa date tematike, prou~avawa strane i doma}e literature, kori{}ewa interneta dolazi do zakqu~ka da je uvo|ewe GIS tehnologije neminovnost, tj. da je kreirawe multimedijalnog GIS projekta poligona za posebne namene zaista realnost i potreba.

Me|utim, bez obzira {to je rad usmeren na analizu i kreirawe poligona za specifi~ne namene (obuka pripadnika oruànih snaga) rezultati istraìvawa ukazuju da primewena metodologija u projektovawu moè biti primewiva i za poligone, tj. prostore koji imaju druga~iju

115

namenu (npr. prostor nacionalnih parkova, prostor prirodnih za{ti}enih zona, prostor od posebnog istorijskog zna~aja i dr.), uzimaju}i u obzir sve specifi~nosti koje ih karakteri{u. To je upravo kqu~ni, nau~ni i stru~ni doprinos, ovog magistarskog rada. U Beogradu, 15.6.2006. godine

major sci Ivan [ikora

116

POSETE

PREDSTAVNICI VGI NA 23. SEDNICI GRUPE EKSPERATA

UJEDIWENIH NACIJA ZA GEOGRAFSKE NAZIVE (UNGEGN) I TRENING KURSU IZ TOPONIMIJE

U v o d

U okviru organizacije Ujediwenih nacija (UN), pri Ve}u za ekonomske i socijalne odnose postoji ekspertsko telo koje se bavi geografskim nazivima u svetu. To telo nosi naziv Grupa eksperata Ujediwenih nacija za geografske nazive (United Nations Group of Experts on Geographical Names - UNGEGN). Do sada su odràne 22 sednice UNGEGN i osam konferencija zemaqa ~lanica UN o standardizaciji geografskih naziva. Konferencije UN za standardizaciju geografskih naziva odràvaju se od 1967. godine svake pete godine, dok se sednice UNGEGN odràvaju svake druge godine. Dvadeset tre}a sednica Grupe eksperata za geografske nazive - UNGEGN

Shodno odluci broj 303 od 23. jula 2004. godine, Generalni sekretarijat Ve}a za ekonomske i socijalne poslove Ujediwenih nacija (UN) pozvao je zemqe, ~lanice UN na 23. sednicu Grupe eksperata Ujediwenih nacija za geografske nazive (UNGEGN). Sednica je odràna u Be~kom internacionalnom centru (Vienna International Centre - VIC), od 28.03. do 04.04.2006. godine. Sednici je prisustvovalo 250 delegata iz 67 zemaqa, kao predstavnici 22 jezi~ko-geografske divizije ili grupe zemaqa. Na{a zemqa u~estvovala je kao ~lanica jezi~ko-geografske grupe za centralno-isto~nu i jugoisto~nu Evropu. U ovoj grupi su, pored na{e zemqe, jo{ i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, ê{ka, Gr~ka, Ma|arska, Poqska, Slova~ka, Slovenija, Makedonija, Turska i Ukrajina. Pored toga, sednici je prisustvovalo i 25 posmatra~a iz drugih organizacija, kao {to su Internacionalna kartografska asocijacija (ICA), Internacionalna hidrografska organizacija (IHO), Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO), Internacionalna geografska unija (IGU), Ameri~ki institut za geografiju i istoriju (PAIGH), Ve}e za geografska vlastita imena (COGNA) i dr. Autori ovog rada u~estvovali su u radu sednice kao posmatra~i, s obzirom da na{a zemqa nema nacionalno telo za standardizaciju geografskih naziva.

Radilo se u plenumu tako da su svi u~esnici potpuno ravnopravno mogli i da posmatraju i da u~estvuju u radu o svakom radnom materijalu, kao

117

i da dobiju detaqna obja{wewa o temama koje se obra|uju. Tokom {estodnevnog rada obra|ene su 22 ta~ke dnevnog reda u okviru kojih su prora|eni slede}i sadràji:

- Izve{taj o radu i izve{taj sekretarijata UNGEGN podnela je predsedavaju}a UNGEGN gospo|a Helen Kerfoot;

- Izve{taji geografsko-jezi~kih divizija o rezultatima rada u periodu od prethodne 22. do 23. sednice;

- Analiza rada stru~nih komisija: za toponimske trening kurseve, toponimske datoteke, baze podataka i ″gazetere″ (re~nike geografskih naziva), toponimsku terminologiju, romanizaciju (upotrebu latini~nog pisma), nazive dràva, izdava~ku delatnost i dokumentaciju, ocewivawe i implementaciju standarda, egzonime, izgovore, o~uvawe plemenskih i mawinskih naziva, toponimske priru~nike za kartografske i druge izdava~e i izradu baze podataka geografskih naziva za Evropu;

- Razmatrawe rezultata primene rezolucija iz okvira nadle`nosti UNGEGN;

- Pripreme za Devetu konferenciju UN o standardizaciji geografskih naziva i 24-u sednicu UNGEGN-a;

- Dono{ewe zakqu~aka i usvajawe nacrta izve{taja sa 23-e sednice UNGEGN-a.

Slika 1:Pripadnici VGI ispred sedi{ta UN u Be~u (mart 2006. godine)

Toponimski trening kurs

U skladu sa pozitivnom praksom da se neposredno pre sesije UNGEGN-a odràvaju trening kursevi iz toponimije, tako je bilo i ovog puta u Be~u. Trening kurs iz toponimije odràn je od 16.03. do 04.04.2006. godine u prostorijama Federalnog ureda za metrologiju i premer (Bundesamt fur Eich- und Vermessungswesen - BEV). Terenske ve`be izvedene su u okolini Ejzen{tada (pokrajina Burgenland), oko 50 kilometra

118

jugoisto~no od Be~a. Kurs je poha|ao pripadnik VGI, major mr Slavi{a Tatomirovi}, kao i jo{ 10 polaznika: 3 polaznika iz Uzbekistana, po 2 iz Ukrajine i Albanije i po 1 polaznik iz Kirgistana, Taxakistana i Makedonije. Tro{kove tog kursa snosile su Ujediwene nacije, odnosno UNGEGN, a kao sufinansijer bila je Radna zajednica dunavskih zemaqa. Glavni organizatori kursa, u saradwi sa UNGEGN-om bili su Austrijska akademija nauka i BEV. Teorijsku nastavu i prakti~ne ve`be izveli su eminentni eksperti UNGEGN-a, Austrijske akademije nauka, Univerziteta u Be~u i BEV-a.

Osnovni sadràji teorijskog dela kursa odnosili su se na jezi~ke i pravne standarde vezane za geografske nazive, procedure wihovog prikupqawa, obrade i prezentacije, kako u oblasti kartografskih potreba, tako i sa aspekta izrade nacionalnih baza podataka i imenika geografskih naziva. Prora|ene su slede}e teme:

- Proces davawa naziva; - Funkcija geografskih naziva; - Nacionalne agencije (modeli) i uloga UN; - Jezici; - Sistemi pisawa (pisma); - Prostorni referentni sistemi; - Pravni status naziva; - Multilingvalna podru~ja; - Egzonimi; - Sistemi transkripcije; - Toponimski priru~nici za kartografske i druge izdava~e; - Postavqawe naziva na sitnorazmernim kartama; - Redakcijska re{ewa - krupnorazmerne karte; - Prikupqawe podataka; - Obrada i vizuelizacija podataka; - Automatsko ispisivawe naziva (labelirawe) u telekartografiji; - Koordinacija izme|u nacionalnih tela za geografske nazive -

model Stalnog komiteta za geografske nazive (StAGN); - Austrijski toponimi i niz topografskih karata; - Austrijska baza podataka geografskih naziva (GEONAM – BEV

verzija); - Baza podataka geografskih naziva Austrije; - Predstavqawe u 3D i vizuelizacija; - Baza podataka EuroGeonames; - Sitnorazmerno kartirawe za {kolske atlase; - Nazivi na turisti~kim kartama.

U okviru prakti~nih ve`bi sproveden je obilazak ~etiri

tehnolo{ke celine BEV-a: Odeqewa za daqinsku detekciju (fotogrametrija), Kartografskog odeqewa, Reprodukcijskog odeqewa ({tamparija) i Odeqewa za digitalni prostorni model (GIS), kao i Pokrajinske uprave za katastar u Ejzen{tadu. Tom prilikom polaznici kursa upoznali su se sa tehnolo{kim linijama za snimawe, izradu

119

digitalnog ortofotoa, digitalnu restituciju i kartografsku dopunu, kartografsku obradu, pripremu za {tampu i {tampu razmernog niza karata BEV-a (1:50 000, 1:200 000 i 1:500 000), kao i za izradu i odràvawe GIS proizvoda DLM (Digital landscape model – Digitalni prostorni model). Posebno je u okviru upoznavawa sa DLM-om prora|en segment izrade i odràvawa baze podataka geografskih naziva koja je integralni deo DLM-a. U okviru posete Pokrajinskom centru za katastar u Ejzen{tadu prikazano je stawe i razvoj katastra na pokrajinskom nivou i mesto pokrajinskog katastra u okviru federalnog katastra koji je pod ingerencijom BEV-a.

Osim ovih sadràja kursa, izvedena je i ekskurzija u Salzburg radi posete Pokrajinskom komitetu za geografske nazive i obilaska grada. Po zavr{etku kursa, a nakon prezentacije i odbrane rezultata prakti~nih radova koje su polaznici uradili u okviru kursa, dodeqene su diplome o poloènom trening kursu iz toponimije ekspertske komisije UNGEGN-a, BEV-a i Austrijske akademije nauka. Te diplome polaznicima kursa daju legitimet u obavqawu poslova iz toponimije u svojoj zemqi i inostranstvu.

Slika 2: Polaznici trening kursa iz toponimije u Austriji (mart/april 2006. godine)

Zakqu~ci i poruke 23. sednice UNGEGN i trening kursa

Prisustvo pripadnika Vojnogeografskog instituta na 23-oj sednici Grupe eksperata Ujediwenih nacija za geografske nazive i trening kursu iz toponimije bilo je vi{estruko korisno za VGI, jedinu instituciju u Srbiji koja se bavi izradom razmernog niza topografskih karata, na kojima geografski nazivi (horonimi, toponimi, oronimi i hidronimi) zajedno sa situacijom zauzimaju zna~ajno mesto i predstavqaju poseban elemenat sadràja. Svi ti geografski nazivi na zvani~noj dràvnoj karti moraju biti ispisani u skladu sa pravilima uobli~enim u rezolucijama koje donosi odgovaraju}e telo UN, a koje na{a dràva kao ~lanica UN, mora primewivati.

120

Za na{u zemqu osnovne poruke 23-e sednice UNGEGN-a i trening kursa iz toponimije su:

- na{a zemqa mora formirati nacionalno telo za standardizaciju geografskih naziva, kako bi ogromna toponimska gra|a koja postoji u zemqi bila standardizovana, pravno regulisana i me|unarodno priznata kao na{e nacionalno kulturno dobro,

- po ugledu na neke zemqe (Rusiju, Poqsku i dr.), na{a zemqa treba da donese i zakon o geografskim nazivima,

- potrebno je aùrirati postoje}i Imenik naziva naseqenih mesta i po ugledu na neke zemqe (Austriju, Nema~ku i dr.) izraditi imenik geografskih naziva,

- osim imenika, potrebno je izraditi i na{e nacionalno izdawe liste naziva dràva i izdati ga kao posebnu publikaciju,

- u oblasti standardizacije geografskih naziva va`no je izraditi i toponimski priru~nik za kartografske i druge izdava~e koji }e respektovati jezike i pisma svih nacionalnih mawina zakonski priznatih u Srbiji,

- osim analognih proizvoda, potrebno je izgraditi i nacionalnu bazu podataka geografskih naziva i

- redovno pratiti aktivnosti UNGEGN-a, kako bi aktivnosti na nacionalnom nivou bile koordinisane sa me|unarodnim.

îwenica je da VGI raspolaè ogromnom koli~inom podataka iz ove oblasti i da ih je, preko odgovaraju}eg dràvnog tela, potrebno prilagoditi savremenim na~inima prikaza radi lak{eg pra}ewa i analizirawa i kao takve dostaviti organu UN na adekvatnu valorizaciju i verifikaciju. Sve ove zahteve VGI nije u stawu sam da sprovede, jer je u pitawu {iri nacionalni posao na kojem moraju biti angaòvani filolozi, lingvisti, pravnici, toponomasti~ari, geografi, kartografi, stru~waci za GIS, kao i odgovaraju}e institucije Srpske akademije nauka (SANU), univerzitetske institucije i nadle`na ministarstva. U su{tini VGI moè biti dobar saradnik na ovom poslu i nosilac izrade nacionalne baze podataka geografskih naziva. Prilikom konstituisawa nacionalnog tela za standardizaciju geografskih naziva, pored predstavnika pomenutih institucija, u wegov sastav mogla bi u}i dva lica iz VGI-a. Ovo dràvno telo moglo bi biti u okviru Ministarstva za nauku ili Ministarstva za kulturu. Formirawem ovog tela re{io bi se sada{wi problem zvani~ne nepovezanosti dràve Srbije, ~lanice UN, sa organima UN radi kontinuiranog pra}ewa svih aktivnosti koje se odnose na standardizaciju geografski naziva i primenu odgovaraju}ih standara u na{im uslovima. Kada je u pitawu {iri interes VGI-a, bilo bi korisno organizovati posetu austrijskom BEV-u radi razmene iskustava u oblasti organizacije radova, standardizacije geotopografskih materijala i razmene tehnolo{kih iskustava.

pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`. major mr Slavi{a Tatomirovi}

121

POSETA GEOINFORMACIONOJ SLU@BI BUNDESVERA

Radna grupa Vojnogeografskog instituta, Ministarstva odbrane i Uprave za operativne poslove General{taba Vojske Srbije koju je predvodio pukovnik Dragan Stevanovi} boravila je u Ojskirhenu, Nema~ka, od 15.5. do 18.5.2006. godine u poseti Geoinformacionoj slu`bi Bundesvera (AGeoBw).

Slika 1: Poseta radne grupe Vojnogeografskog instituta i Uprave za operativne poslove G[ VS Geoinformacionoj slu`bi Bundesvera

Tokom posete na{a radna grupa se upoznala sa na~elima funkcionisawa Geoinformacione slu`be Bundesvera i osnovnim zahtevima koji se pred wu postavqaju. Re~ je o savremenoj, stru~noj, vojnoj slu`bi ~iji je osnovni zadatak prikupqawe i prezentacija aktuelnih i pouzdanih geoinformacija u funkciji podr{ke i efikasnog rukovo|ewa i komandovawa. Sada{wa Geoinformaciona slu`ba Bundesvera je nastala nedavnim objediwavawem Vojnogeografske slu`be i Geofizi~ke savetodavne slu`be Bundesvera i u osnovi ima interdisciplinarni pristup1 u prikupqawu, obradi i prezentaciji geoinformacija. Prostorni aspekt se primarno odnosi na planirawe, pripremu i sprovo|ewe vojnih intervencija Bundesvera u inostranstvu. Geotopografske materijale za vlastitu teritoriju slu`ba dobija od nadle`nih republi~kih institucija. U okviru AGeoBw posebno se razvijaju Geoinformacioni sistem (GIS) operacija i Informativni i osmatra~ki sistem Bundesvera (GIBSBw) uz sna`nu tehni~ku podr{ku ovim sistemima. Geoinformacioni sistem se koristi za razmatrawe operacija u smislu geokarakteristika i brzo

1 Objediwava 17 nau~nih disciplina: geodeziju, geofiziku, fotogrametriju, daqinsku detekciju, geografiju, tgeologiju, geopolitiku, etnologiju, kartografiju, biologiju, hidrologiju, meteorologiju...

122

aktuelizovawe geoinformacionih proizvoda uz pomo} ESRI softvera (ArcGIS, ArcSDE,..), a Informativni i osmatra~ki sistem ima za ciq kontrolu funkcionalnog stawa satelitskih navigacionih sistema i pripremu podataka radi pove}awa ta~nosti u procesu merewa pomo}u satelita.

Tokom posete radna grupa je imala priliku da se upozna i sa modelom {kolovawa i obuke u AGeoBw, odnosno sa napredovawem u slu`bi geoinformacionih oficira.

Poseta Geoinformacionoj slu`bi Bundesvera je otvorila vrata bilateralnoj vojnoj saradwi koja }e se, nadamo se, konkretizovati nakon wihove uzvratne posete Geodetskoj slu`bi Vojske Srbije.

potpukovnik mr Aleksandar Ili}

123

POSETA PREDSTAVNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA GEOGRAFSKOJ SLU@BI

ORU@ANIH SNAGA Ê[KE REPUBLIKE

U okviru bilateralne vojne saradwe sa ê{kom Republikom, radna grupa Vojnogeografskog instituta u sastavu:

- pukovnik doc. dr Mirko Borisov, dipl. in`., zastupnik na~elnika VGI,

- pukovnik mr Milan Jevti}, na~elnik Reprodukcijskog odeqewa VGI i

- kapetan prve klase Vojkan Stanojevi}, dipl. in`., referent kontrole kvaliteta u VGI, slu`beno je boravila u Pragu i Dobru{koj, u uzvratnoj poseti Geografskoj slu`bi OS ê{ke Republike.

Poseta je realizovana od 31.05. do 02.06.2006. godine u skladu sa programom i ciqem posete. Teì{ne aktivnosti su realizovane 01.06.2006. godine u Vojnogeografskom i hidrometeorolo{kom zavodu (Military geographic and hydrometeorologic office-MGHMO), u mestu Dobru{ka (oko 200 km isto~no od Praga).

Radnu grupu Geografske slu`be OS ê{ke Republike, pri do~eku u Dobru{koj, sa~iwavali su:

1. pukovnik Jiří Osička, na~elnik MGHMO, 2. pukovnik Pavel Skála, na~elnik Geografske slu`be Ministarstva

odbrane ê{ke Republike i 3. kapetan Markéta Tempírová, oficir Geografske slu`be-pratilac.

Nakon sve~anog prijema, na~elnik MGHMO upoznao nas je detaqno

sa istorijatom, nadle`nostima, zadacima, organizacionom strukturom, brojnim stawem, kadrovima, opremqeno{}u, proizvodnim programima, me|unarodnim aktivnostima i planovima daqeg razvoja MGHMO.

Zatim je zastupnik na~elnika VGI doma}inima prikazao, za tu priliku posebno pripremqenu, prezentaciju o aktivnostima i dostignu}ima VGI.

Usledio je i planirani obilazak organizacionih jedinica u okviru MGHMO, gde smo se konkretno upoznali sa procesnom tehnologijom i proizvodima koji se izra|uju. Posebno smo se interesovali za tehnologiju aùrirawa, izrade i {tampe razmernog niza karata, pri ~emu smo nai{li na punu otvorenost i spremnost doma}ina za saradwu i razmenu informacija.

124

U skladu sa programom posete, slede}u va`nu aktivnost smo imali 02.06.2006. godine u Geografskoj slu`bi OS ê{ke Republike (Geographic Service, Ministry of Defence of Czech Republic), ~ije je sedi{te u zgradi General{taba OS ê{ke Republike u Pragu.

Slika 1: Predstavnici slu`bi ê{ke i Srbije (MGHMO-1.6.2006.)

Radnom sastanku su sa ~e{ke strane prisustvovali:

1. pukovnik Pavel Skála, na~elnik Geografske slu`be Ministarstva odbrane ê{ke Republike,

2. CL Jakub Cimordaský, pomo}nik na~elnika Uprave za me|unarodno pravo Sektora za politiku odbrane i strategiju,

3. CL Sára Petrová, pravni savetnik iz Uprave za me|unarodno pravo Sektora za politiku odbrane i strategiju i

4. kapetan Markéta Tempírová, oficir Geografske slu`be-pratilac.

Glavna tema ovog susreta bila je usagla{avawe predloga protokola o saradwi u oblasti vojne geografije, koji je sastavilo Ministarstvo odbrane ê{ke Republike u saradwi sa Geografskom slu`bom, a u skladu sa zakqu~cima prethodne posete radne grupe Geografske slu`be OS ê{ke Republike Vojnogeografskom institutu (9. i 10.6.2005. godine).

Predloèni protokol je zasnovan na Sporazumu izme|u Vlade ê{ke Republike, (koju je predstavqalo Ministarstvo odbrane) i Saveta ministara tada{we SCG, o saradwi u oblasti odbrane, potpisanog u Beogradu 30.5.2005. godine.

125

U razgovorima je potenciran obostrani zna~aj predloènog protokola i iznete objektivne okolnosti koje, zbog nere{enog pitawa nadle`nosti, spre~avaju da protokol bude potpisan ovom prilikom.

Na kraju je postignuta obostrana saglasnost, da predloèni protokol sa aneksom o saradwi iz oblasti vojne geografije, bude potpisan u Beogradu 2007. godine, tokom uzvratne posete delegacije Geografske slu`be OS ê{ke Republike.

Poseta radne grupe VGI, Geografskoj slu`bi OS ê{ke Republike i Vojnogeografskom i hidrometeorolo{kom zavodu u Dobru{koj bila je prilika da se na{i predstavnici upoznaju sa funkcionisawem Geografske slu`be OS ê{ke Republike i MGHMO u procesu obezbe|ivawa podataka o prostoru. Za razliku od na{e Geodetske slu`be, Geografska slu`ba OS ê{ke Republike objediwuje vi{e nau~ih disciplina, gde zna~ajno mesto, pored geodezije, geografije, kartografije, kartografske reprodukcije i fotogrametrije zauzimaju hidrologija, meteorologija, klimatologija, geologija, seizmologija itd.

U realizaciji namenskih zadataka, nagla{en je interdisciplinarni pristup u prikupqawu informacija o prostoru, prevashodno za doma}e vojne potrebe i ″krizna podru~ja″ u svetu, u skladu sa prihva}enim NATO standardima.

Tokom obilaska Vojnogeografskog i hidrometeorolo{kog zavoda (MGHMO) radna grupa VGI se konkretno upoznala sa procesom rada i proizvodima koji se izra|uju. Dobijene su korisne informacije o tehnologiji aùrirawa, izrade i {tampe razmernog niza karata, o softverskoj i hardverskoj podr{ci, o profilu i na~inu {kolovawa kadrova i sl.

Radna grupa VGI upoznala se i sa organizacijskom strukturom Geografske slu`be OS ê{ke Republike, {to moè biti primer za budu}e projekcije razvoja Geodetske slu`be Vojske Srbije. Geografska slu`ba OS ê{ke Republike je proteklih godina reorganizovana i transformisana prema potrebama dràve i standardima koje pred wu postavqaju OS i NATO.

ê{ka Republika ima povr{inu od 78 866 km2, koju naseqava 10 278 000 stanovnika. ^lanica je NATO pakta, sa oruànim snagama od 25 000 pripadnika. Zahvaquju}i izda{noj pomo}i ameri~ke vlade, u periodu 1999-2003. godine izvr{ena je kompletna tehni~ko-tehnolo{ka mode-rnizacija Geografske slu`be, odnosno MGHMO.

Organizacijsko-formacijska struktura Vojnogeografskog i hidro-meteorolo{kog zavoda (MGHMO) data je u [emi 1.

Prema dobijenim informacijama, MGHMO u Dobru{koj broji oko 350 pripadnika. Nastao je 2003. godine reorganizacijom i objediwavawem Vojnotopografskog instituta (Dobru{ka), Vojnogeografskog instituta (Prag) i Meteorolo{kog zavoda (Prag) u jednu celinu. Svoje funkcije ostvaruje preko Geografske slu`be OS ê{ke Republike.

126

[ema 1: Struktura MGHMO

Geografska slu`ba OS ê{ke Republike veliku pa`wu posve}uje bilateralnoj vojnotehni~koj saradwi. Do sada su bilateralni ugovori o saradwi sklopqeni sa 15 zemaqa, a u pripremi su protokoli o saradwi sa vi{e zemaqa (me|u kojima i Srbijom).

Tokom posete predstavnika VGI Geografskoj su`bi OS ê{ke Republike, izraèna je obostrana zainteresovanost za nastavak saradwe. Ta saradwa, pored me|usobne razmene proizvoda (definisanih u aneksu protokola), ogledala bi se i u slede}im oblicima:

- razmeni tehni~kih i normativnih dokumenata, specifikacija i radnih instrukcija,

- dostavawu informacija o novim proizvodima i mogu}nostima za wihovu razmenu,

- organizovawu kra}ih studijskih boravaka i kurseva radi doobuke stru~waka,

- razmeni stru~waka, - zajedni~kom u~e{}u na simpozijumima i u radnim timovima, - zajedni~kom nastupu na tre}im trì{tima, kao i zajedni~kim

istraìva~kim i razvojnim projektima.

Preduslov za sve to jeste {to skorija verifikacija protokola o saradwi u oblasti vojne geografije, ~ijim se potpisivawem omogu}uje blià saradwa dveju slu`bi. S tim u vezi, VGI }e u saradwi sa pretpostavqenom komandom, inicirati ubrzawe procedure za verifikaciju i primenu predloènog protokola.

pukovnik mr Milan Jevti}

ZAMENIK NAÊLNIKA

NAÊLNIK

Sekretar

SEKTOR za planirawe i

organizaciju

ODEQEWE za hidro-

meteorolo{ku podr{ku

LOGISTIKA SEKTOR za pripremu, proizvodwu i

kontrolu

ODEQEWE za geodetski i

geografski razvoj

ODEQEWE za geodeziju,

fotogrametriju i daqinsku detekciju

ODEQEWE za informacije

o vojnom zemqi{tu

ODEQEWE za kartografsku

i geografsku proizvodwu

ODEQEWE za {tampu i distribuciju

ODEQEWE za neposrednu

geografsku podr{ku

127

Izdaje i {tampa: Vojnogeografski institut, Beograd, Mije Kova~evi}a 5

Tira` 500 primeraka

128

Vojnogeografski institut, Beograd, Mije Kova~evi}a 5 Tel: 011/768-042, Faks: 011/768-460

http://www.vgi.mod.gov.yu, email: [email protected]

Documents

Zbornik radova iz 2006. godine