ZBORNIKMATICE SRPSKE

ZA DRUTVENE NAUKE

125

NOVI SAD

2008ZBORNIKMATICESRPSKEZADRUTVENENAUKE

125

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA DRUTVENE NAUKE

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA DRUTVENE NAUKE

MATICA SRPSKADEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES

Pokrenut 1950. godineDo 10. sveske (1955) pod nazivom Nauni zbornik, serija drutvenih nauka,od 11. sveske (1956) Zbornik za drutvene nauke, a od 76. sveske (1984)

pod danawim nazivom

GLAVNI UREDNICIDr Milo Jovanovi (1950), ivojin Bokov (19511952),

Rajko Nikoli (19531965), akademik Slavko Gavrilovi (19661969),dr Aleksandar Magaraevi (19701973), dr Mladen Stojanov (19741999)

dr Milovan Mitrovi (20002004), dr aslav Oci (2005 )

125

Urednitvo

Dr BOKO BOJOVI (Francuska)Dr SAWA AJI

Dr BRANISLAV S. UREVDr MASAJUKI IVATA, inostrani lan SANU (Japan)

Dr MILO MARJANOVIDr BOO MILOEVIDr MILOVAN MITROVI

Dr DRAGO WEGOVANDr ASLAV OCI, dopisni lan SANU

Dr MILIJAN POPOVIDr ALEKSANDRA PRAEVIDr PITER RADAN (Australija)

Dr VOJISLAV STANOVI, dopisni lan SANU

Glavni i odgovorni urednikDr ASLAV OCI, dopisni lan SANU

YU ISSN 0352-5732 / UDK 3(05)

Z B O R N I K

MATICE SRPSKEZA DRUTVENE NAUKE

125

NOVI SAD2008

Ilustracija na korici

gravira Zaharije Orfelinaovek pie za stolom

PRIVATNO PRAVO U VOJVODINIIZMEU DVA SVETSKA RATA

Tematsko izdawe Zbornika za drutvene nauke, u kojem su izloe-ni preliminarni rezultati istraivawa raenih u okviru istoimenognaunoistraivakog projekta iji je nosilac Matica srpska.

Priredio:prof. dr Duan Nikolirukovodilac projekta

PRIVATE LAW IN VOJVODINABETWEEN TWO WORLD WARS

Special issue of the Collection of Papers for Social Sciences has been de-voted to the preliminary results of the research undertaken within the researchproject Private Law in Vojvodina between Two World Wars" launched byMatica Srpska.

Edited by:Professor Duan NikoliScientific Project Leader

SADRAJTABLE OF CONTENTS

D u a n N i k o l i , Privatno pravo u Vojvodini izmeu dva svetskarata: zaostavtina za evropsku budunost (umesto predgovora) Pri-vate Law in Vojvodina between Two World Wars: Legacy for EuropeanFuture (instead of a preface) . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

LANCI I RASPRAVEARTICLES AND TREATISES

R a d e n k a C v e t i , Stvarno pravo u Vojvodini izmeu dva svetska ra-ta Property Law in Vojvodina between Two World Wars . . . . . 21

O l g a C v e j i - J a n i , Brano pravo u Vojvodini izmeu dva svet-ska rata Law on Marriage in Vojvodina between Two World Wars . 33

N a t a a S t o j a n o v i , Nasledno pravo u Vojvodini izmeu dva svet-ska rata Succession Law in Vojvodina between Two World Wars . . 53

J e l e n a V i d i , Zakonsko i nuno nasleivawe u Vojvodini izmeudva svetska rata Legal and Compulsory Inheritance in Vojvodina bet-ween Two World Wars . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

PRILOZI I GRAACONTRIBUTION AND MATERIALS

G o r d a n a K o v a e k - S t a n i , Analiza sudske prakse u Vojvodini izoblasti odnosa roditeqa i dece u dvadesetim i tridesetim godinamaHH veka (graa za budui nauni lanak) Analysis of Court Practicein Vojvodina in the Field of the Relations between Parents and Children inthe 1920s and 1930s (material for a future scientific article) . . . . . 109

P e t a r u n d i , Odluke u oblasti meunarodnog privatnog prava upraksi Kasacionog suda u Novom Sadu izmeu dva svetska rata De-cisions in the Field of the International Private Law in the Practice of theCassation Court in Novi Sad between Two World Wars . . . . . . . 121

S a w a R a d o v a n o v i , Uloga Pravnog fakulteta u Subotici u prav-nom ivotu Kraqevine Jugoslavije The Role of the Faculty of Lawin Subotica in the Legal Life of The Kingdom of Yugoslavia . . . . . 131

M a a K u l a u z o v, Postanak, razvitak i razvojaewe Vojne granice au-strijske monarhije The Emergence, Development and Demilitarizationof the Military Bordor of the Austrian Monarchy . . . . . . . . . 141

Zbornik Matice srpske za drutvene nauke izdaje Matica srpskaIzlazi dvaput godiwe

Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1Telefon: 021/420-199

Proceedings for Social Sciences published by Matica SrpskaPublished twice a year

Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1Phone: 381 21 420-199

www.maticasrpska.org.yue-mail: zmsd@maticasrpska.org.yu

Redakcija Zbornika Matice srpske za drutvene nauke zakquila je

125. svesku 11. jula 2008. godineZa izdavaa: Prof. dr Duan Nikoli

Struni saradnik Odeqewa: Julkica BoarovLektor i korektor: Mirjana ZrniTehniki urednik: Vukica Tucakov

tampawe zavreno oktobra 2008. godine

Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sadtampa: IDEAL, Novi Sad

tampawe ovog Zbornika omoguilo jeMinistarstvo nauke Republike Srbije

CIP Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

3(082)

ZBORNIK Matice srpske za drutvene nauke /glavni i odgovorni urednik aslav Oci. 1984,sv. 76 . Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe zadrutvene nauke, 1984. 24 cm

Dva puta godiwe. Rezimei na eng. jeziku. Na-stavak publikacije: Zbornik za drutvene nauke

ISSN 0352-5732

COBISS.SR-ID 3360258

UDC 347(497.113)Originalan nauni rad

D u a n N i k o l i

PRIVATNO PRAVO U VOJVODINI IZMEUDVA SVETSKA RATA: ZAOSTAVTINA

ZA EVROPSKU BUDUNOST(Umesto predgovora)

SAETAK: U radu su prikazane razliite pravne kulture. Autor jeuporedio pluralistiku regulativu, svojstvenu istowakim drutvima, samonistikom regulativom koja je karakteristina za zapadnu civilizaciju.Ukazano je na uzajamno zbliavawe razliitih tradicija, koje se odvijapod uticajem regionalnih i svetskih integracionih procesa.

Posebna pawa je posveena zapadnoj pravnoj kulturi. U tom kontek-stu, razmotrena su osnovna obeleja evropskog kontinentalnog prava, kojestvaraju organi zakonodavne vlasti i angloamerikog prava koje prevashod-no oblikuju najvii sudovi.

U Evropskoj uniji se traga za kompromisnim reewem. Ciq je da sestvori meoviti pravni sistem koji bi objedinio oba modela pravne regu-lative. Takav oblik regulisawa drutvenih odnosa ve due vreme postojiu kotskoj, Kvebeku, Lujzijani i Junoafrikoj Republici. Mawe je po-znato da je slian, meoviti pravni sistem postojao i u Vojvodini izmeudva svetska rata. To naslee bi, po miqewu autora, moglo posluiti kaoprimer za oblikovawe novog ius comunae europaeum. Ono predstavqa svedo-anstvo o uspenoj fuziji zakonskog (parlamentarnog) i sudskog prava.

Da bi upoznala domau i meunarodnu javnost s tim delom pravnognaslea, Matica srpska je 2005. godine pokrenula naunoistraivakiprojekat Privatno pravo u Vojvodini izmeu dva svetska rata". Na stra-nicama ovog Zbornika izloeni su preliminarni rezultati istraivawa.

KQUNE REI: pravna tradicija, evropsko kontinentalno pravo,angloameriko pravo, sudsko pravo, konvergencija pravnih sistema, har-monizacija privatnog prava

MULTIKULTURALNI SVET I RAZLIITEPRAVNE KULTURE

Pravo je bitan inilac kulture svakog naroda. Svet u kojem ivi-mo je multikulturalan. Otuda je prirodno da postoje razliiti modeli

i metodi regulisawa drutvenih odnosa. Na wihovo oblikovawe utiemnotvo faktora, poev od istorijskog naslea i nivoa ekonomske raz-vijenosti, do geostrategijskog poloaja drave, klimatskih uslova i sl.Do sada je pod tim uticajima formirano nekoliko specifinih i usvetu prepoznatqivih regulativnih modela, koji su u pravnoj nauci po-znati kao pravne tradicije (K a t z, 1986), veliki pravni sistemi (D a v i d,1985; L o s a n o, 2000) ili pravne kulture

Raznoliko istorijsko naslee nesumwivo predstavqa kulturno bo-gatstvo sveta u kojem ivimo. Meutim, ono nekad oteava uzajamnorazumevawe i negativno utie na pravnu sigurnost. Zato neki smatrajuda bi trebalo postepeno smawivati kulturne razlike i stvarati jedin-stveno, uniformno pravo. Drugi, pak, tvrde da treba ouvati raznoli-kost pravnih kultura i vie raditi na uzajamnom upoznavawu.

Za saradwu pravnika iz razliitih delova sveta i za unapreewepravne delatnosti veoma su znaajne uporedne studije. One se vre urazliitim oblicima i na razliitim nivoima. Ponekad se porede sa-mo naela na kojima su zasnovani pojedini pravni sistemi. Meutim,posledwih godina sve vie pawe se posveuje konkretnim normativ-nim reewima i pojedinim pravnim institutima, a naroito onima izdomena privatnog prava, koji su u vezi s kretawem qudi, roba, usluga ikapitala.1

Dosadawa uporedna istraivawa pokazala su da postoje brojneslinosti, ali i razlike koje su ponekad toliko velike da pojedini au-tori govore o pravu u radikalno razliitim kulturama (B a r t o n, 1983).

MONISTIKA I PLURALISTIKA REGULATIVA

U literaturi se najee ukazuje na razliku koja postoji izmeu za-padwakog (monistikog) modela koji je vekovima razvijan u evropskimdravama i wihovim kolonijama i istowakog (pluralistikog) modelakoji je karakteristian za pojedine azijske i afrike zemqe (N i k o l i ,2007).

Na Zapadu se pravni ivot odvija pod dominantnim uticajem dr-ave. Dravni organi donose pravna pravila. Oni ih tumae i prime-wuju po unapred utvrenoj proceduri. Sporovi meu graanima se u naj-veem broju sluajeva reavaju pred sudom. Nasuprot tome, u azijskim iafrikim drutvima dravna regulativa u oblasti privatnog pravaima znatno mawi znaaj. ivot se odvija u skladu sa obiajnim, ver-skim i drugim, spontano nastalim, pravilima. Sporovi se uglavnomreavaju vansudskim putem. Drugim reima, uloga dravnih organa jesvedena na minimum.2

10

1 Poreewem pravnih kultura bave se pravnici koji su dobri poznavaoci kako do-maeg, tako i stranog prava. Oni su komparativisti, a nauna disciplina kojom se baveje komparativno ili uporedno pravo Opirnije o tome: Z w e i g e r t K t z, 1998).

2 U Kini jo uvek vlada miqewe da svako treba da postupa u skladu sa obiajimai moralnim naelima drutvene zajednice kojoj pripada. Dravna regulativa je po tradi-

U savremenom svetu, meutim, drave imaju kontrolu nad relevant-nim drutvenim odnosima, ak i kada wihovo regulisawe preputajudrutvenoj ili verskoj zajednici. Direktno ili indirektno saglaava-we sa obiajima i verskim pravilima uvek je deo dravne politike.(opirnije: N i k o l i , 2004). To vai i za drave sa istowakompravnom kulturom. Osim toga, iwenica je da u wima, uz obiajna iverska pravila, postoje i pravne norme koje stvaraju organi dravnevlasti. Primetno je da broj takvih regula raste.

ZAPADNA (MONISTIKA) PRAVNA REGULATIVA

U okviru zapadne kulture mogue je razlikovati tri tipa pravnihsistema. Jedan je poznat kao evropski (kontinentalni), drugi kao anglo-ameriki (anglosaksonski) i trei kao meoviti. Wihovi koreni suisti (Z i m m e r m a n n, 1998). Meutim, svaki od navedenih tipova imaposebnu liniju razvoja i itav niz specifinih obeleja.

Evropsko kontinentalno pravo. U zemqama kontinentalne Evrope,pravo stvaraju organi zakonodavne i izvrne vlasti. Opta pravila sedonose u formi zakona i drugih optih akata, po unapred utvrenojproceduri i u okviru precizno odreene nadlenosti.

Zakon je osnovni izvor prava. Pravila iz drugih izvora su pravnoobavezujua samo ako je wihova obaveznost, direktno ili indirektno,utvrena zakonskom normom.

U veini evropskih zemaqa privatno pravo je kodifikovano. Toznai da se pravne norme nalaze u jednom zakonskom tekstu (zakonik, ko-deks, sistemski zakoni).

11

cionalnom uewu samo nuno zlo, nedostojno asnog oveka. Konfucijanci su tvrdilida narodom treba upravqati pomou li (rituali, obiaji i sl. prim. D. N.) i morala, ane zakonom i kawavawem" (J u - L a n, 1992: 190). Zato su obiajnim pravilima ureenamnoga pitawa iz svakodnevnog ivota, koja su u ostalim zemqama iskquivo predmet za-konske regulative.

Slino je i u Japanu koji je vekovima bio pod snanim uticajem kineske kulture.(W a n g, 1978; K r i t z e r, 2002; N o d a, 2000). U toj zemqi regule dravnih organa takoeimaju ogranienu ulogu. Naroito one iz domena graanskog prava. Razloge za to trebatraiti u kulturnom nasleu i ivotnoj filozofiji Japanaca. Poznato je da se harmoni-ja drutvenih odnosa (wa) u Japanu smatra jednom od najveih vrednosti. U literaturi seistie da upravo zbog toga proseni Japanac osea odbojnost prema svakom otvorenom su-kobu. Tuba sudu, uestvovawe u parnici, javno opisivawe konflikta, pa i samo pomi-wawe imena u sudnici smatraju sramotnim i obeaujuim. Zato se veina Japanacaopredequje za mirno reavawe sporova izvan suda, putem kompromisa, koji se najeeostvaruje uz posredovawe treih lica (K a w a s h i m a, 1973). U takvim sluajevima me-rodavnim se smatraju pravila obiajnog prava (kansh h). Obiaji imaju veliki znaaji u pravnim sistemima pojedinih afrikih zemaqa, ali uglavnom iz drugih razloga.Naime, u nekim delovima Afrike stanovnitvo je na relativno niskom nivou drutve-nog razvoja, s jakom plemenskom organizacijom koja poiva na obiajnim pravilima. U ta-kvim okolnostima, dravna regulativa ima ogranien domaaj. Ona prevashodno pokrivaoblast javnog prava, dok su pitawa iz domena privatnog (i posebno graanskog) pravauglavnom ureena obiajima.

Pravila koja su sadrana u zakonima odlikuju se visokim stepenomoptosti. Ona su tako formulisana da se (dedukcijom) mogu primenitina neodreeni broj istovrsnih situacija kao i na sva lica koja se uwima nau. Osim toga, u teoriji, ali i u pravnoj praksi zemaqa konti-nentalne Evrope, ustaqeno je pozivawe na pravna naela, logika pra-vila i na apstraktne pravne kategorije.

Privatno pravo, meutim, nije isto u svim zemqama kontinental-ne Evrope. Vremenom su se formirala tri pravna kruga: romanski, ger-manski i skandinavski. Meu wima postoje znaajne razlike u pogledupredmeta (obuhvaene materije), pravnopolitikih ciqeva, osnovnihnaela, sistematike i konkretnih normativnih reewa. Osim toga, imeu zemqama istog pravnog kruga postoje izvesne razlike. Ta dishar-monija je posledica nacionalizacije privatnog prava koja je vrena to-kom epohe velikih kodifikacija, od kraja H do poetka HH veka.

Evropski tip prava rasprostrawen je irom sveta. Na wemu su za-snovani pravni sistemi mnogih zemaqa, pre svega bivih kolonija kojesu vekovima bile pod snanim kulturnim uticajem kolonijalnih silakontinentalne Evrope (opirnije: N i k o l i , 2007).

Angloamerikog pravo. U pravnim sistemima angloamerikog tipapravna pravila uglavnom nastaju kroz sudsku praksu. To pravo je veimdelom stvoreno od strane sudova (judge-made law). Opta pravna pravi-la mogu ustanovqavati samo sudovi vieg ranga (Supreme Court of Judi-cature; High Court of Justice; Court of Appeal). Wihove odluke imaju ka-rakter presedana (precedenata), pa se otuda takav tip pravnih sistemanaziva i precedentnim. Presedani obavezuju nie sudove da na isti na-in presuuju sve budue istovrsne sporove. Poto opta pravila na-staju povodom pojedinanih sluajeva (case), za angloameriko pravo sekae da je kazuistiko (za razliku od prava kontinentalne Evrope, kojeje opte i apstraktno). Presedani su vekovima stvarani kroz praksusudova koji su sudili po optem pravu (courts of common law) i sudovakoji su sudili po pravinosti (courts of equity). Otuda u zemqama anglo-amerikog pravnog podruja postoje dve vrste precedentnog prava (caselaw). Jedna je poznata kao opte pravo (common law) a druga kao pravopravinosti (equity law).

U angloamerikom pravu, takoe postoje zakoni i drugi opti akti(statute law). Istina, wih je relativno malo. Veina relevantnih dru-tvenih odnosa ureena je po pravilima koja su stvorili sudovi. Zbogtoga se moe stei pogrean utisak o hijerarhijskom odnosu u pravnomsistemu. Kao i u zemqama kontinentalne Evrope, prednost imaju zako-ni. Meutim, oni su pravno obavezujui samo ako nisu u suprotnosti saustavnim pricipima. O tome pak, odluuju najvii sudovi. Takvomkoncepcijom dodatno je ojaana pozicija organa sudske vlasti, koji iinae imaju dominantnu ulogu u procesu kreirawa celokupnog pravnogsistema.

Angloameriko pravo je takoe veoma rasprostraweno. To se presvega moe objasniti iwenicom da je Velika Britanija dugo bila naj-

12

vea kolonijalna sila i da je pod svojom kontrolom drala ogromnaprostranstva irom sveta. U posledwih nekoliko decenija ireweovog modela pravne regulative na direktan ili indirektan nain pod-stiu i Sjediwene Amerike Drave (opirnije: W h i t t a k e r, 2007;S e l l e r s, 2007).

Meoviti pravni sistemi. Neki pravni sistemi dravne regulati-ve (mixed legal systems) imaju meovita obeleja. U wima postoje zakonii drugi opti akti koje donose organi zakonodavne i izvrne vlastiali je ostavqena mogunost da i najvii sudovi stvaraju pravo (krozodluke precedentnog karaktera). Oni su, s jedne strane, bliski evrop-skom, a s druge, angloamerikom pravu. To, meutim, nije prost spoj dvepravne tradicije. U wima se prepliu razliita normativna reewaiz kojih izrastaju osobeni pravni instituti i poseban pravni stil, zakoji se u literaturi tvrdi da predstavqa sintezu francuske koncizno-sti (le style franais) i angloamerike preciznosti (le style anglais).

Takvi pravni sistemi postoje u kotskoj, Kvebeku, Lujzijani, Ju-noafrikoj Republici, a u neto mawe naglaenom obliku i u nekimdrugim zemqama.3

13

3 kotsko pravo je zasnovano na: starom feudalnom pravu, rimskom pravnom nasle-u, crkvenom ili kanonskom pravu, jednim delom na engleskom common law-u kao i na op-tim aktima dravnih organa. Ono u osnovi poiva na istom konceptu na kom i pravozemaqa kontinentalne Evrope, ali je osobeno po tome to nije kodifikovano. kotskopravo se u znaajnoj meri razlikuje od prava koje vai u drugim delovima UjediwenogKraqevstva. Meutim, evidentno je da postepeno dolazi do wegove transformacije i pri-bliavawa angloamerikom konceptu.

U kanadskoj pokrajini Kvebek (koja je ranije bila francuska kolonija) razvijen jepravni sistem evropskog tipa. U drugim delovima drave zastupqen je angloamerikikoncept. Meutim, jo poetkom HH veka zapoet je proces ujednaavawa prava. Godine1918. poela je s radom Uniform Law Conference of Canada. Konferencija se decenijama ba-vi ujednaavawem razliitih pokrajinskih regula i ujedno pospeuje wihovu harmoniza-ciju s federalnim propisima. Uprkos tome, pokrajine su nastavile da razvijaju pravnesisteme u tradicionalnim okvirima. U Kvebeku je tako 1991. godine donet Graanski za-konik (Qubec Civil Code). Time je potvrena namera da se zadri evropski koncept. Me-utim, Graanskim zakonikom su obuhvaeni i neki instituti koji su svojstveni angloa-merikom pravu. Redaktori Kodeksa su zadrali tradicionalne nazive koji potiu iz ci-vil law-a, ali su napravili znaajan koncepcijski iskorak ka common law-a sistemu kojije razvijen u drugom delu Kanade. Daqem zbliavawu ova dva koncepta doprineo je Akt oharmonizaciji Federalnog i civilnog prava iz 2001. godine. Wegovim donoewem oznaenje poetak opsenog programa harmonizacije kojim e biti obuhvaene stotine federal-nih propisa. Taj sloeni proces podstaknut je Graanskim zakonikom Kvebeka koji jestupio na snagu 1994. godine. On, kako tvrde struwaci, sutinski mewa koncept, insti-tucije i terminologiju civilnog prava.

Lujzijana, koja je od 1803. godine u sastavu Sjediwenih Amerikih Drava, takoe jenekada bila francuska, a nekoliko decenija i panska kraqevska kolonija. U woj je 1808.godine donet Graanski zakonik (Louisiana Civil Code), po uzoru na francuski Code civil(Code civil des Franais; Code Napoleon) iz 1804. godine. Time je potvrena namera da se nadravnom nivou zadri evropski koncept prava. I dva potowa Graanska zakonika (jedaniz 1825. i drugi iz 1870) ostala su na istim pozicijama. Pravni sistem drave Lujzijanei danas nosi obeleja evropskog tipa, ali postepeno poprima i neke karakteristike an-gloamerikog prava.

Graansko pravo Junoafrike Republike je moda najoigledniji primer uspenekoegzistencije i interakcije dva tipa pravnih sistema dravne regulative. U wemu su

Meoviti pravni sistemi u sebi nose znaajnu poruku. Oni suoigledan dokaz uspene koegzistencije i interakcije razliitih regu-lativnih modela. Zato su posledwih godina postali predmet detaqnihuporednopravnih istraivawa u vodeim svetskim naunim i razvoj-nim institucijama.

ZBLIAVAWE RAZLIITIH PRAVNIH KULTURAU SVETU

Oigledno je da ivimo u epohi velikih drutvenih promena. Onee se neminovno odraziti na normativna reewa ali i na same osnovetradicionalnog privatnog prava. Ve sada je jasno da je na pomolu ve-lika pravna sinteza iz koje e, pre ili kasnije, nastati specifianmeoviti sistem pravne regulative iji se obrisi nisu mogli ni na-slutiti do pre nekoliko decenija (opirnije: B a s e d o w, 2000).

O tome svedoe neki trendovi o kojima je do sada malo pisano udomaoj literaturi.

Uloga i znaaj obiajnog prava su se tokom posledwih nekoliko go-dina bitno izmenili u pojedinim delovima sveta. U Kini, pod utica-jem snanog ekonomskog razvoja i intenzivirawa saradwe s drugim dr-avama, dolazi do slabqewa obiajnopravne komponente i do istovre-menog jaawa dravne pravne regulative. S druge strane, pravnici saZapada pokazuju veliko interesovawe za obiajno pravo, a posebno za ja-panski model regulisawa privatnopravnih odnosa. Mnogi smatraju dabi to mogao da bude jedan od uzora za izgradwu jedinstvenog privatnogprava.

U Sjediwenim Amerikim Dravama od 1923. godine postoji pose-ban institut (American Law Institute) koji radi na unapreewu pravneregulative. Ciq je da se putem tzv. ristejtmenta (Restatements of Law)sistematizuju, modernizuju i kodifikuju pravila sadrana u precedent-nim odlukama, meu kojima ima i onih koje su stare nekoliko stotina

14

podjednako zastupqeni izvori koji su svojstveni evropskom pravu, kao i oni koji su diffe-rentia specifica angloamerikog prava. Razloge za to treba traiti u politikoj i pravnojistoriji ovog dela Afrike. Naime, teritorija danawe Junoafrike Republike je naj-pre vekovima bila pod kolonijalnom upravom Holandije, a potom je postala deo engleskeimperije. Tokom holandske vladavine uoblien je pravni sistem evropskog tipa koji jepoivao na rimskom pravnom nasleu. Meutim, posle preuzimawa uprave nad kolonijomod strane Engleske, 1815. godine, poeo je proces transformacije. Promene su vrene naspecifian nain. Naime, mnoga pravila i principi common law-a nali su se u zako-nima, postajui tako deo pravnog sistema. Nakon Burskog rata (18991902) i stvarawaUnije June Afrike (1910) dolo je do fuzije rimsko-holandskog prava, s jedne strane, iengleskog prava, s druge strane. Danas u ovom pravnom sistemu podjednak znaaj imajupravna pravila iz optih pravnih akata zakonodavne i izvrne vlasti kao i ona koja suproistekla iz sudskih odluka precedentnog karaktera. Osim toga, nakon politikih pro-mena koje su se odigrale krajem HH veka, sve vie se insistira na primeni afrikog obi-ajnog prava. Time pravni sistem Junoafrike Republike dobija jo naglaenija meo-vita obeleja (opirnije: N i k o l i , 2007. i tamo navedenu literaturu).

godina ( a j i , 2007). Istovremeno, u veini zemaqa angloamerikogkruga ima sve vie zakona. Imajui u vidu te trendove, pojedini ame-riki autori tvrde da je re o evropeizaciji amerikog prava.

Promene evropskog kontinentalnog prava intenzivirane su sredi-nom HH veka. Tome je posebno doprinela praksa Evropskog suda za qud-ska prava u Strazburu i Suda pravde evropskih zajednica u Luksemburgu.Ove dve institucije ve decenijama na specifian nain stvaraju op-ta pravna pravila. Time je doveden u pitawe princip podele vlasti,koji je karakteristian za pravo kontinentalne Evrope. Kritiari tvr-de da je to posledica amerikanizacije evropskog prava.

Ukoliko se opisani procesi dovedu u vezu, postaje oigledno da jezapravo re o uzajamnom zbliavawu pravnih kultura, odnosno, o kon-vergenciji razliitih pravnih sistema.

Nekada se konvergencija odvijala spontano (opirnije: N i k o l i ,2002). Danas je to planska aktivnost iza koje stoji itava strategija kojubriqivo pripremaju brojni nacionalni i meunarodni ekspertskitimovi. Postoje razliiti regionalni projekti ali i projekcije ujedna-avawa pojedinih segmenata privatnog prava u svetskim okvirima. Wi-hov domaaj je razliit.

HARMONIZACIJA I UNIFIKACIJAPRIVATNOG PRAVA

Veina projekata je usmerena na harmonizaciju prava. Ciq je da senacionalna zakonodavstva u poetnoj fazi usklade sa unapred utvre-nim regionalnim ili univerzalnim (svetskim) pravnim standardima.Time se obezbeuje minimum pravnog jedinstva koji je neophodan zauspenu saradwu u oblasti prava i za pravnu sigurnost stranaka u pri-vatnopravnim, i ue, graanskopravnim odnosima, iz razliitih zema-qa. Istovremeno, harmonizacija podrazumeva i postojawe odreenihrazlika. Ona ostavqa dosta prostora da se nacionalno pravo razvija uskladu s posebnostima odreene drutvene zajednice, wenim sistemomvrednosti i praktinim potrebama.

Mnogi smatraju da je harmonizacija samo prvi korak ka unifikaci-ji, odnosno, ka stvarawu jedinstvenog (jednoobraznog, uniformnog) pra-va u pojedinim sektorima, koje treba da vai za sve graane na odree-nom prostoru.

Znatan broj uniformnih pravila stvoren je putem meunarodnihsporazuma (konvencija), zakquenih izmeu dve ili vie zemaqa, uskladu s principima meunarodnog prava. Ovaj model ujednaavawa jedoao do izraaja jo u HH veku zbog sve izraenije potrebe da se upojedinim oblastima prevazie partikularizam nacionalnog prava. Uizvornom obliku, on je podrazumevao punu dobrovoqnost i aktivno ue-e drava potpisnica pri formulisawu jednoobraznih pravila. Uposledwe vreme, meutim, meunarodne konvencije sve ee poprimajuobeleja adhezionih ugovora. Zainteresovane drave po pravilu pristu-

15

paju unapred formulisanom sporazumu iz kojeg e za wih i wihove gra-ane proistei odreena prava i obaveze. Modele takvih ugovora estopripremaju nadnacionalni ekspertski timovi, iza kojih stoje razlii-te meunarodne organizacije koje deluju na regionalnom i globalnomplanu (opirnije: S t r a u s, 2006).

REGIONALNI PROCESI

U svetu postoji nekoliko regionalnih projekata. Harmonizacijaprivatnog prava je zapoeta u Aziji i Africi, a poseban politiki irazvojni znaaj posledwih godina imaju procesi koji se odvijaju u islam-skim zemqama i u Evropi. U strunoj literature se ve due vreme go-vori o islamskom pravnom krugu u okviru kojeg nastaje posebno islamskopravo (Islamic law). Ono, po miqewu pojedinih autora, treba da poslu-i kao kohezioni faktor za stvarawe regionalnog saveza drava (UnitedStates of Islamic), koji kasnije treba da preraste u Islamsku federaciju(Islamic Federation) (A m i n, 1989). Istovremeno, u Evropi se radi nastvarawu nadnacionalnog (komunitarnog) privatnog prava koje treba daomogui vre povezivawe zemaqa lanica Evropske unije (EuropeanUnion).

EVROPEIZACIJA PRAVA

Postojawe harmonizovane, a u nekim segmentima ak i jednoobra-zne (unifikovane), pravne regulative jedan je od bitnih preduslova zastvarawe snane panevropske integracije. Nema sumwe da je to jedan odprioriteta pravne politike Evropske unije. Re je, meutim, o veomasloenom i delikatanom poslu. Izmeu ostalog i zbog toga to trebaiznai reewa koja predstavqaju kompromis izmeu evropskog konti-nentalnog i angloamerikog koncepta, (The Clifford Chance MillenniumLectures: 2000) kao i izmeu razliitih pravnih krugova na Kontinentu,a naroito izmeu romanskog i germanskog prava. Kompromisi su neop-hodni jer bi promovisawe bilo kog nacionalnog zakonodavstva u jedin-stveno pravo Evropske unije grubo povredilo princip ravnopravnostisvih drava lanica.

Kao to je poznato, novi model uobliavawa nadnacionalne prav-ne regulative u Evropi poeo je da se razvija poetkom pedesetih godi-na HH veka u okviru Zajednice za ugaq i elik, a kasnije i pod utica-jem drugih evropskih zajednica. Drave potpisnice osnivakih ugovoraograniile su svoj suverenitet i ovlastile komunitarne institucije dastvaraju jedinstvena pravila u pojedinim sektorima privatnog prava. Uduhu Moneove doktrine, broj tih sektora se postepeno uveavao. Isto-vremeno, rastao je i broj drava koje su pristupale panevropskoj inte-graciji. Tako je vremenom nastao poseban komunitarni pravni poredakkoji obavezuje drave lanice da neposredno primewuju jedinstvenapravila.

16

Osim toga, komunitarni organi donose direktive za harmonizacijupojedinih sektora privatnog prava. One obavezuju drave lanice dausklade nacionalno zakonodavstvo s minimalnim standardima koji obez-beuju zatitu zajednikih interesa. Slinu obavezu imaju i zemqe kojesu potpisale sporazum o pridruivawu Evropskoj uniji. Kao to je po-znato, usklaenost nacionalnog zakonodavstva s pravnim standardima ikomunitarnom pravnom tekovinom (acquis communautaire), jedan je odosnovnih uslova za prijem u lanstvo.

OBLIKOVAWE MEOVITOG PRAVNOG SISTEMAU EVROPSKOJ UNIJI

Komunitarno pravo jo uvek nema obeleja pravnog sistema, madase sastoji od nekoliko desetina hiqada regulativnih akata. U odsustvupune normativne nadlenosti, regulisani su samo pojedini delovipravno relevantne materije. I ta fragmentarna (sektorska) regulativaesto je nepotpuna i neprecizna. Zbog toga Sud pravde evropskih zajed-nica (Court of Justice of the European Communities) ima veoma velik uti-caj na pravni ivot Unije. Toj instituciji je povereno autentino tu-maewe komunitarnog prava, a pod odreenim uslovima ak i stvarawepravnih pravila ( i a n s k i, 2002).

Zakonodavna nadlenost Evropskog parlamenta i Saveta Evropskeunije, s jedne strane, i veoma aktivna uloga Suda pravde u stvarawuprava, s druge strane, jasno nagovetavaju da u Evropskoj uniji nastajespecifian, meoviti pravni sistem dravne regulative (S m i t s). Utim okvirima se ve sada mogu jasno uoiti elementi zakonskog prava,svojstvenog kontinentalnoj Evropi i sudskog prava koje je karakteri-stino za Englesku i druge drave angloamerikog pravnog podruja.

PREISPITIVAWE NAELA PODELA VLASTII NOVI INSTITUCIONALIZAM

U strunoj literaturi se govori o nebuloznosti institucionalnogkoncepta (la nbuleuse institutionnelle) i o funkcionalnoj konfuziji (laconfusion fonctionelle) koja vlada u Evropskoj uniji (B l a u m a n n D u -b o i s). Funkcije i nadlenosti pojedinih institucija se esto pre-pliu, uzajamno proimaju i nadopuwuju. Zato se u literaturi s razlo-gom primeuje da jo uvek nema jasne podele vlasti, ili je bar nema uonom tradicionalnom monteskijeovskom smislu. Organizaciona struk-tura Evropske unije i nain wenog funkcionisawa se vie uklapaju ujedan noviji teorijski model (tzv. novi institucionalizam, new institu-tionalism), razvijan tokom HH veka, koji se zasniva na ideji o saradwi ikoordinisanom delovawu razliitih organa. Osnovna teza je da sve in-stitucije jednog sistema moraju biti funkcionalno povezane i da mora-ju saraivati radi postizawa jedinstvenih ciqeva i interesa drutve-

17

ne zajednice. Teorija saradwe je fleksibilnija od klasinog konceptapodele vlasti i omoguuje lake postizawe kompromisa. Osim toga, onaotvara prostor za drugaiju ulogu suda u kreirawu pravnog sistema.

Sud pravde evropskih zajednica sve progresivnije razvija pravo za-jednice, kako irokom interpretacijom osnovnih normi ugovora, takoi stvarawem novog pravnog poretka. () Na brojne naine Sud delujekao fino podeen zakonodavac, a tvorci Ugovora su ba to i hteli,"kae uveni vajcarski analitiar srpskog porekla ( i a n s k i, 2002:62). No, zato su se kreatori novog poretka opredelili za takav meto-doloki pristup? Jedan od razloga verovatno lei u iwenici da sudkao mawi organ sa strogo profesionalnim kadrom, moe efikasnijeuticati na to da se pravni sistem razvija u eqenom pravcu, nego, naprimer, parlament s velikim brojem lanova, u kome se prelamaju raz-liiti nacionalni, politiki, ekonomski i drugi interesi. Jedno-stavnije reeno, mnogo je lake doneti sudsku odluku nego zakon. Naj-zad, ne treba odbaciti ni druge razloge. Poveravawe tako znaajne ulogesudu je verovatno motivisano i potrebom da se stvori meoviti modelpravnog sistema koji bi predstavqao kompromis izmeu evropskog kon-tinentalnog i angloamerikog prava.

ISTORIJSKI PRIMER: PRIVATNO PRAVO U VOJVODINIIZMEU DVA SVETSKA RATA

Mawe je poznato da je u Vojvodini izmeu dva svetska rata postojaomeoviti pravni sistem koji je predstavqao uspenu sintezu sudskog izakonskog (parlamentarnog) prava. O tome se posledwih decenija malogovorilo i malo pisalo. Svedoanstva o wegovom postojawu mogla su senai samo u uzgrednim napomenama pojedinih uxbenika. Svesno ili ne-svesno, ovo dragoceno pravno naslee bilo je potisnuto na marginepravne nauke.

Okolnosti su se promenile pre nekoliko godina, kada je meuna-rodnoj javnosti na vie naunih skupova predstavqen koncept vojvo-anskog privatnog prava sa iskustvima koja su steena tokom wegovedvodecenijske primene. Tada su se za ovaj deo naeg istorijskog nasle-a zainteresovali komparativisti s vodeih evropskih univerziteta inaunih instituta. Za wegovo daqe afirmisawe posebno je znaajan na-unoistraivaki projekat Matice srpske Privatno pravo u Vojvodiniizmeu dva svetska rata, koji je pokrenut 2005. godine.

Na stranicama koje slede izloeni su dosadawi rezultati istra-ivawa. Re je o fragmentarnoj obradi pojedinih tema. Sveobuhvatanprikaz sistema bie prireen i prezentovan javnosti u formi mono-grafije tokom narednih godina.

Za uspeh naunog poduhvata vana je svaka dobronamerna sugestija ikonstruktivna kritika, koju e istraivaki tim primiti i razmotri-ti s posebnim uvaavawem i zahvalnou.

18

LITERATURA

Kwige

A m i n, S. H. (1989). Islamic Law Its implications for Modern World, Glasgow.B a r t o n, John H. (1983). Law in Radically Different Cultures, St. Paul.B a s e d o w, Jrgen (2000), Legal aspects of globalization. The Hague: Kluwer Law

International.B l a u m a n n, Claude D u b o u i s, Louis, (2004). Droit matriel de l'Union eu-

ropenne. Paris: Montchrestien.D a v i d, Ren (1985). Major Legal Systems in the World Today, London: Stevens.J u - L a n, Fung (1992). Istorija kineske filozofije, Beograd.K a t z, Alan N. (editor), (1986). Legal Traditions and Systems, New YorkLondon:

Greenwood Pr.K r i t z e r, Herbert M. (editor) (2002). Legal Systems of the World, Santa Barbara

DenverOxford: ABC-CLIO.L o s a n o, Mario G. (2000). I grandi sistemi giuridici Introduzione ai diritti europei

ed extraeuropei, RomaBari.N i k o l i , Duan (2004). Harmonizacija i unifikacija graanskog prava elementi za

strategiju razvoja pravne regulative, Novi Sad: Univerzitet u Novom SaduPrav-ni fakultetCentar za izdavaku delatnost.

N i k o l i , Duan (2007). Uvod u sistem graanskog prava, Novi Sad: Univer-zitet u Novom SaduPravni fakultetCentar za izdavaku delatnost.

S m i t s, Jan (2002). The Making of European Private Law Toward a Ius CommuneEuropaeum, Antwerp: Intersentia.

i a n s k i, Duan (2002). U tragawu za novim evropskim federalizmom, Beo-grad: Gutenbergova Galaksija.

V o t s o n, Alan (2000). Pravni transplanti, Beograd: Dosije.W a n g, Dominique T. C. (1978). Les sources du droit japonais, Genve: Droz.Z w e i g e r t, Konrad K t z, Hein (1998). Introduction to Comparative Law, Oxford:

Clarendon Press.

lanci u kwizi

K a w a s h i m a, Takeyoshi (1973). Dispute Settlement in Japan, u kwizi: The SocialOrganization of Law (Ed.: Donald Black i Maureen Mileski). New York: SeminarPr, str. 5874.

N o d a, Yosiyuki (2000). Comparative Jurisprudence in Japan: Its Past and Present, ukwizi: The Japanese Legal System Introductory Cases and Materials, (Ed.:Hideo Tanaka), Tokyo; University of Tokyo Press, str. 223.

The Clifford Chance Millennium Lectures: The Coming Together of the CommonLaw and the Civil Law (2000) OxfordPortland Oregon.

Z i m m e r m a n n, Reinhard, (1998). Roman Law and European Legal Unity, u: To-wards a European Civil Code (editors: Arthur Hartkamp etc.), NijmegenTheHagueLondonBoston: Kluwer, str. 2139.

lanci u asopisima

a j i , Sanja (2007). Ristejtmenti prava Amerikog pravnog instituta, Evropski prav-nik / European Lawyer Journal, broj 3, str. 133138.

N i k o l i , Duan (2002). Konvergencija pravnih sistema u oblasti graanskogprava, Pravni ivot, broj 10.

19

S e l l e r s, Mortimer N. S. (2007). The Doctrine of Precedent in the United States ofAmerica (Doktrina precedenta u Sjedinjenim Amerikim Dravama), Evropskipravnik / European Lawyer Journal, broj 3, str. 89131.

S t r a u s, Joseph (2006) O ulozi intelektualne svojine u novom svetskom ekonomskomporetku, Evropski pravnik / European Lawyer Journal, broj: 3, str. 2542.

W h i t t a k e r, Simon (2007). Precedent in English Law: A View from the Citadel(Precedent u engleskom pravu: pogled s tvrave), Evropski pravnik / EuropeanLawyer Journal br. 3, str. 987.

PRIVATE LAW IN VOJVODINA BETWEEN TWO WORLD WARS:HERITAGE FOR EUROPEAN FUTURE

by

Duan Nikoli

Summary

This article represents an overview of different legal cultures. Author comparespluralistic legal systems, concomitant to Eastern societies, with monistic legal systemstypical for Western civilizations. This article demonstrates the convergence of differentlegal traditions as the result of regional and global integration processes.

Special attention has been given to Western legal culture. In this respect, theauthor analyzes fundamental features of European continental law, created by legisla-ture, and of Anglo-American law primarily formed by judiciary.

European Union has been in search for a medium solution. The aim is creating acombined legal system which would include both models of law. Such combined legalsystems have existed in Scotland (United Kingdom), Quebec (Canada), Louisiana (TheUnited States of America), and South Africa. However, it has not been well known thata similar combined legal system existed in Vojvodina between two world wars. This legalheritage, in the opinion of the author, could serve as a model for creating a new ius co-munae europaeum. This model represents the evidence of a successful fusion of legisla-tive (parliamentary) law and common law.

In 2005 Matica Srpska launched the research project Private Law in Vojvodinabetween Two World Wars" in order to present this legal heritage nationally and inter-nationally. This Collection of Papers displays preliminary results of this research.

20

L A N C I I R A S P R A V E

UDC 347.2(497.113)Originalan nauni rad

R a d e n k a C v e t i

STVARNO PRAVO U VOJVODINI IZMEUDVA SVETSKA RATA

SAETAK: Nakon napomena o izvorima ugarskog privatnog prava iprincipu pravnog kontinuiteta, u radu je kroz konkretne primere, vezanesa stvarnopravnim institutima (dravinu i pravo svojine), prikazanauloga novosadskog odeqewa Kasacionog suda (B. odeqewe) u formirawu po-sebnog sistema privatnog prava kakav je postojao u Vojvodini izmeu dvasvetska rata (u naoj pravnoj literaturi oznaen kao meoviti pravni si-stem dravne regulative). Ukazano je na neke slinosti i razlike u odnosuna nae pozitivno pravo i naroito istaknuta potreba da se sauva svakokorisno pravno pravilo (bez obzira na wegovo poreklo) i stvori prostorza kreativnu ulogu suda u delikatnom poslu tumaewa i primene prava.

KQUNE REI: privatno pravo, pravni kontinuitet, posed, otue-we nepokretnosti, pouzdawe u gruntovne kwige, sudska praksa

PRETHODNE NAPOMENE:PRAVNI KONTINUITET I PRAVNI PARTIKULARIZAM

IZVORI UGARSKOG PRIVATNOG PRAVA

Nastanak Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, nijeznaio novi poetak u privatnom pravu.1 U novoj dravi koja je nastalaod do tada samostalnih drava i delova teritorija drugih drava, kaoprirodna nametnula se primena naela pravnog kontinuiteta, odnosnoprimena zateene regulative na pojedinim teritorijama, do wene izme-ne ili zamene novim propisima. Uprkos unitarnom ureewu nove dr-ave, postojala su samostalna pravna podruja na kojima su primewiva-ni, u mawoj ili veoj meri, razliiti pravni propisi. Pravni konti-nuitet u datim istorijskim okolnostima znaio je, dakle, pravni par-

1 O periodizaciji razvojnih faza stvarnog prava u Srbiji i karakteristikama sva-ke od wih videti vie u: C v e t i , Radenka (2004). Razvoj stvarnog prava u Srbiji Institut sticawa prava svojine nalazom tue izgubqene stvari, Zbornik radova Pravnogfakulteta u Novom Sadu, HHH, broj 2, tom , str. 337358.

tikularizam, to je oteavalo pravni saobraaj i usporavalo razvojpravnog sistema. Meutim, kako e se kasnije pokazati, pravni parti-kularizam, uprkos izvesnim negativnim efektima, naneo je znatno ma-we tete razvoju samog privatnog prava od diskontinuiteta koji jeusledio po zavretku Drugog svetskog rata.

Pravno podruje Vojvodine s Meumurjem obuhvatalo je teritorijuVojvodine, bez Srema i odreenih podruja na prostoru nekadawe Voj-ne Krajine2, i Meumurja. U primeni je, najoptije reeno, bilo ma-arsko obiajno i precedentno pravo. Ugarsko privatno pravo nije sakupqeno u jednom zakonu nego se sastoji iz rasejanih starih i novihpravnih pravila. Praznine tih pravila ispuwava obiajno pravo, kojese obrazovalo na osnovu sudske prakse, napose na osnovu presuda kra-qevske Kurije kao najvieg suda i to u najvanijim takozvanim decisi-jama. To su ili reewa poradi pravne jednoobraznosti (RJ) ili ree-wa plenuma (RE). Kurijalne decisije moraju da sudovi slede tako dugodok ih kurija ne preinai."3

Pre samog izlagawa o vojvoanskom stvarnom pravu izmeu dvasvetska rata, treba jo precizirati da je u tom periodu u Vojvodini,uprkos principu kontinuiteta, ugarsko privatno pravo, zateeno 1918.godine, stalno mewano. Neposredno nakon ujediwewa stavqeni su vansnage svi ugarski propisi koji su bili protivni interesima nove dr-ave. Ostatak nasleene pravne regulative je povremeno upotpuwavan,mewan ili potiskivan zakonima i podzakonskim aktima KraqevineTako je u Vojvodini nastao poseban sistem privatnog prava koji se raz-likovao od ugarskog pravnog naslea, ali i od prava koje je vailo udrugim delovima Kraqevine" (N i k o l i , 2004:157). Naroitu ulogu uformirawu takvog posebnog privatnopravnog sistema imalo je novosad-sko odeqewe Kasaciong suda (B. Odeqewe) koje je svojim naelnim odlu-kama stvaralo pravna pravila precedentnog karaktera.

STVARNO PRAVO

Pravni sistem koji je u Vojvodini postojao izmeu dva svetska ratau naoj pravnoj literaturi oznaen je kao meoviti pravni sistem dr-avne regulative, s obzirom na to da je vojvoansko privatno pravo utom periodu nastalo kao rezultat delovawa i sudske i zakonodavne vla-sti (N i k o l i , 2004:157). Ciq ovog rada i jeste da se kroz prikaz

22

2 To su podruje Okrunog suda u Panevu i sreskih sudova u Banatskom Karlovcu,Beloj Crkvi, Kovinu, Titelu i abqu, na kojima je primewivan Austrijski graanski za-konik.

3 P i k u l i , Zvonimir, e r , Imre (1924). Osnovi privatnog prava u Vojvodi-ni, Beograd, str. 8. Na navedenom mestu istie se jo da kraqeva ili ministrova naredbapredstavqa izvor prava ako je zasnovana na nekom zakonu ili je ula u obiaj", te dagradski upanijski statuti (municipijski statuti) mogu samo izuzetno na osnovu nekogzakona propisivati obavezna privatnopravna pravila (kao primer navode se gradskeuredbe o stanovima i municipijske uredbe o sluinadi).

stvarnopravnih instituta istakne takav karakter vojvoanskog privat-nog prava i znaaj principa kontinuiteta za pravni sistem, posebnowegov privatnopravni segment.

Razmatrawe svih stvarnopravnih instituta niti je mogue, s obzi-rom na obim rada, niti je potrebno, s obzirom na ciq rada. Pawa e,stoga, biti posveena, pre svega, dravini kao iwenici koja sama posebi proizvodi odreena pravna dejstva, a u tom smislu naroito naosobenost zatite i dravine koja ne samo da se ne zasniva na nekompravnom osnovu (nezakonita), ve je i nesavesna (dralac je svestan4

iwenice da se wegova faktika vlast na stvari ne temeqi na pravu).Pored toga, baviemo se kardinalnim institutom stvarnog prava, pra-vom svojine, ali samo onim aspektima koji su od znaaja za ciq rada.

POSED (DRAVINA)

Nismo mogli da za ove pojmove, posednika i poseda, uzmemo u Sr-biji uobiajene nazive, dralac i dravina, jedno, to su naziv posedi posednik u osloboenim krajevima tako popularni, u praksi i teori-ji, da bi ovo zamewivawe za sada bilo prerano, a drugo, to je jo veasmetwa, pod draocem i dravinom razumeva se u tim krajevima deten-tor i detencija stvari" (P i k u l i e r , 1924:27).

Posednik je onaj ko u pogledu odreene stvari uspostavi takav fak-tiki odnos na osnovu kojeg s tom stvari moe da raspolae (po svojojvoqi i za sebe). Dakle, ko stvar dri kao svoju u svojoj vlasti, ali ionaj ko je ne dri kao svoju ve na woj vri odreeno pravo (na pri-mer, pravo stvarne slubenosti). Takva wegova faktika vlast nazivase posed nezavisno od toga da li je dato postupawe sa stvari pravnoosnovano ili nije, tj. da li on kao posednik ima pravo svojine, odno-sno pravo iju sadrinu vri.

Onaj ko dri stvar za nekog drugog nije posednik ve je dralac.5

U tom smislu, razlikuje se detentor kao sluga koji dri poverenu mustvar za gospodara (pomonik u dravini) i detentor kao posednik pra-va (koji stvar dri kod sebe, ali kao svojinu nekog drugog lica).

Iz navedenog se vidi da je u Vojvodini u periodu izmeu dva svet-ska rata prihvaena tzv. subjektivna (rimska, romanska, tradicionalna)koncepcija dravine (poseda), po kojoj dralac (posednik) nije licekoje vri faktiku vlast na stvari priznajui da stvar nije wegova,6

23

4 Ili bi s obzirom na okolnosti to morao biti. Podseamo na jedan u pravu veomastar i veoma vaan princip: Scire, et scire debere, aequiparantur in iure (Znati, i biti du-an znati, u pravu je isto).

5 Treba voditi rauna da termini posednik i dralac nisu sinonimi, ve da susinonimi dralac i detentor u ugarskom stvarnom pravu, odnosno stvarnom pravu u Voj-vodini u posmatranom periodu.

6 U tom smislu, plodouivalac, zaloni poverilac, zakupac, poslugoprimac, osta-voprimac, nije dralac (posednik) ve je detentor (pritealac, pridrnik).

ve samo onaj ko pored corpus possessionis (faktike vlasti) ima i ani-mus domini (voqu da se prema stvari ponaa kao vlasnik).

Pored toga, vojvoansko stvarno pravo tretira posed (dravinu)kao samostalan institut nezavisan od prava na dravinu stvari,7 i zasamu iwenicu postojawa faktike vlasti na stvari vezuje odreenepravne posledice (zatita, odraj).

Pravila za zatitu poseda (dravine) zasnivaju se na civiliza-cijskoj tekovini da niko ne treba da bude sudija u svojoj sopstvenojstvari. Naime, kao i u naem danawem pravu, postojao je jedan sumar-ni parnini postupak u kome se pruala zatita povreenom fakti-kom stawu bez raspravqawa o wegovom skladu ili neskladu s pravnimstawem.8 Sa aspekta zatite poseda u sumarnoj parnici nebitno je bilorazlikovawe poseda i dravine (posed prava), jer su i posednik i dr-alac imali aktivnu legitimaciju odnosno mogli su se pojaviti kaotuioci u parnici za zatitu poseda.9 Tubu zbog smetawa poseda nijemogao podneti jedino detentor kao sluga, tj. pomonik u dravini (alije mogao odbraniti faktiku vlast doputenom samopomoi).

Da bi se dobila zatita poseda bez dokazivawa prava na posed, bi-lo je potrebno reagovati u roku od jedne godine raunajui od asa odu-zimawa stvari odnosno uiwenog smetawa na drugi nain. Dakle, bio jepredvien samo jedan objektivni rok za tubu, koji se nije skraivaozavisno od saznawa za smetawe i uinioca smetawa (kao to je sluaj unaem danawem pravu u kojem je, pored jednogodiweg objektivnog ro-ka, predvien i subjektivni rok od trideset dana10). Protekom tog rokafaktika vlast se mogla zatiti samo u optem parninom postupku, ukome su raspravqana sva relevantna i faktika i pravna pitawa (za-tita se uslovqava pravom na dravinu) a, takoe, pruena zatita usumarnom posesornom sporu nije bila smetwa za wegovo pokretawe.

Sudska praksa . Osnova repozicije jeste samovlasno stavqaweu posed. Prema tome onaj, koji trai povraaj u preawe stawe, imada dokae samo svoj istiniti posed t.j. da je vlastan bio posedovati ida je faktino i bio u dravini stvari onda, kada se neko samovlasno

24

7 Dakle, dralac je i onaj koji nema pravo na dravinu i to bez obzira na iwe-nicu da li je savestan (opravdano veruje da ima pravo) ili nesavestan (zna ili bi moraoznati da nema pravo na dravinu stvari).

8 Taj tako zvani spor o posedu razlikuje se od ostalih pravnih sporova time, totuiteq nije duan dokazati, da stav sa pravom u svojem posedu dri, nego samo da je do-ista posednik, a tueni nasuprot ne moe da se brani time, da je imao pravo da stvaruzme. im je zabraweno samovlae dokazano mora tueni da povrati stvar; ako je tuenidoista imao kako pravo na stvar moe da to pravo ostvari samo posebnom tubom." (P i - k u l i e r , 1924:28).

9 Dakle, zatitu je uivao posed, bez obzira na wegov obim i kvalifikovanost, tj.usklaenost s pravom. Jedini prigovor kojim se tueni mogao braniti u ovoj sumarnojparnici bio je prigovor manqivosti tuioeve dravine u odnosu na tuenog koji je(manqivo) oduzetu stvar samovlasno povratio u jednogodiwem roku u kojem je povraajmogao traiti putem suda.

10 To znai da dralac moe da podigne dravinsku tubu u roku od trideset danaod saznawa za smetawe dravine i uinioca smetawa, s tim to je to saznawe pravno re-levantno u roku od godine dana od kada je izvreno smetawe.

stavio u posed. . Od nadlene vlasti izvreno uvaawe u posedsvakako daje prava na zatitu poseda. . Po -u 579. Gp. u parnica-ma radi povraaja u preawe stawe, tuiteq ima prava zahtevati na-knadu one tete, koja potie iz smetawa poseda. . Ko samovlasnozauzme posed nekretnine, duan je naknaditi onu dobit, do koje je do-ao samovlasnim stavqawem u dravinu" (Kasacioni sud B. Odeqewe uNovom Sadu br. 215/1921, Zbirka viih sudskih odluka, , Novi Sad,1922, odl. br. 73, str. 138141).

U konkretnom sluaju, utvreno je sledee iwenino stawe: tui-lac i tueni su, na osnovu presude donete u parnici radi ukidawa za-jednice, sudski uvedeni u posed. Stranke su po tom uvoewu u posed,sve do prolea 1920. godine i upotrebqavale date nekretnine, da bi ta-da tueni okupirao nekretninu (tako to ju je uzorao, posejao i sabraoplodove) koju je do tog vremena koristio tuilac. Sud je zauzeo stav daje tueni time samovlasno zauzeo nekretninu koju je tuilac do tadakoristio i odredio povraaj u preawe stawe, ne uputajui se u raz-matrawe navoda tuenog da uvoewe u posed nije pravilno izvreno, teda je on vlasnik nekretnine koju je koristio tuilac. Jer, sve su topravna pitawa koja se ne raspravqaju u parnici u kojoj se trai povra-aj u preawe stawe zbog izvrenog smetawa dravine.11

Treba naglasiti da je po naem vaeem pravu, u parnicama zbogsmetawa dravine, raspravqawe o tubi ogranieno samo na pretresa-we i dokazivawe iwenica posledweg stawa dravine i nastalog sme-tawa, te da je iskqueno pretresawe o pravu na dravinu, o pravnomosnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine i o zahtevima za nakna-du tete.12 Kao to se vidi iz navedene presude Kasacionog suda, uparnicama radi povraaja u preawe stawe, tuiteq je imao pravotraiti naknadu tete koja je prouzrokovana smetawem poseda, te da jeonaj ko samovlasno zauzme posed nekretnine, duan naknaditi dobit dokoje je doao samovlasnim uspostavqawem dravine.

Isto tako, razlika je i to po naem vaeem pravu, protiv re-ewa donetog u parnici zbog smetawa dravine revizija nije dozvoqe-na,13 dok je navedena odluka Kasacionog suda upravo doneta po revizij-skoj molbi tuenog.

Kao veoma interesantne i instruktivne navodimo jo neke stavovenovosadskog odeqewa Kasacionog suda: Ovlaeni ne moe pokrenutiparnicu radi sumarne repozicije ako (bez pretwe i strawe) dobro-voqno napusti vrewe prava. Ni onda nema mesta ovom odbrambenomsredstvu, ako je posednik ve sam povratio ili mu je povraena iskqu-

25

11 Isto tako su irelevantna po sudbu ove parnice i ta pitawa: koja je parcela do-suena tueniku u parnici radi ukidawa zajednice, i da li su stranke dole do sporazu-ma u pogledu izmene nekretnina, jer sve da je tuenik i vlasnik parcele 'b', nije imaoprava samovlasno zauzeti onu parcelu, koju je tuiteq drao u svojoj dravini" (iz nave-dene presude).

12 lan 448/1 Zakona o parninom postuku (Sl. glasnik RS, br. 125/2004). Istopravilo bilo je sadrano i u ranije vaeem Zakonu o parninom postupku iz 1977. go-dine.

13 lan 450/5 Zakona o parninom postupku.

iva vlast; ako tek ne preti ponovna povreda poseda, odnosno ako je uopasnosti sadawe stawe. Tuiteq u ovim parnicama mora dokazatida je u posedu bio on ili pravni prethodnik mu, iji posed je vlastannastaviti. Ma kako kratak posed je dovoqan; prema tome netana je sud-ska praksa, koja bezuslovno zahteva posed od jedne godine, a u sluajukraeg poseda opravdanost wegovu. Rok za pokretawe parnice je godi-na dana. Ovaj rok se ima raunati od smetawa, a ne od dana kada je tu-ilac saznao za smetawe. Kasnije predata tuba, kao zakaswena, ima seodbiti."14

PRAVO SVOJINE

Kao to je ve istaknuto, pravo svojine, kao osnovni institutstvarnog prava iz kojeg su sva ostala stvarna prava izvedena, nee bitirazmatrano sa svih relevantnih aspekata (subjekti, objekti, ograniewa,sticawe, prestanak, zatita), ve samo sa onih koji su od znaaja zaciq ovog rada. U tom smislu, bie rei o vanosti Naredbe o dopuniprivatnopravnih propisa u pogledu nekretnina, br. 4420/1918. po prin-cipu pravnog kontinuiteta, te kreativnoj ulozi sudske prakse koja jeneophodna da se stroga primena pravila koja ne uzima u dovoqnoj meriu obzir konkretne drutvene okolnosti ne bi izrodila u svoju suprot-nost, odnosno dovela do nepravinog reewa.

Primena Naredbe o dopuni privatnopravnih propisau pogledu nekretnina,15 br. 4420/1918

Ministarskom Naredbom o dopuni privatnopravnih propisa u po-gledu nekretnina iz oktobra 1918. godine, propisana je obaveza saiwa-vawa odnosno izdavawa isprave o pravnom poslu kojim se otuuje nepo-kretnost, da bi taj posao bio punovaan (forma kao uslov punovano-sti pravnog posla, ad solemnitatem). S obzirom na to da je Naredba stu-pila na snagu u vreme kada je ve bilo izvesno da e politika kartasveta uskoro bitno drugaije izgledati i da e se raspasti Austro-Ugar-ska monarhija, to se ubrzo i desilo, dolo je do spora u pogledu we-nog vaewa odnosno primene. Naime, veina advokata je praktino sa-znala za ovu Naredbu tek kada su je sudovi u Vojvodini, potujuiprincip kontinuiteta u vaewu privatnog prava, poeli primewivati.Odluke donete po osnovu Naredbe napadane su albama i revizijama,

26

14 Zbirka viih sudskih odluka, , Novi Sad 1925, uz odl. br. 3, str. 10.15 Radi se o ministarskoj naredbi Ugarskog ministarstva (izdata 8, objavqena 10, a

stupila na snagu 15. oktobra 1918. godine) donetoj pozivom na 16 zak. l. H iz 1912.godine koji daje izuzetna ovlaewa ministrima za sluaj rata. Prevod teksta navedenenaredbe (s prateom sudskom praksom) objavqen je u: Mali zbornik naredaba, sveska 3,tamparija Danii" D.D. Novi Sad, 6724; tekst je preveo, obrazloio primenu Nared-be od strane sudova, te izabranu sudsku praksu sredio dr Nikola Igwatovi, kasacionisudija.

koje su Apelacioni i Kasacioni sud, Odeqewe u Novom Sadu bez izu-zetka odbijali, a advokati su od Ministarstva pravde u Beogradu zahte-vali weno stavqawe van snage, to se, meutim, nije desilo.

Paragraf 1. Naredbe ija je primena toliko osporavana, glasi:Za vaqanost pravnog posla, kojim se otuuje nekretnina, potrebno

je da se o pravnom poslu istavi isprava.Isto to stoji i za predhodne pogodbe, koje predhode sklapawu ugo-

vora.Pravilo, predvieno u zaelu 1. i 2., ne prostire se na pravne po-

slove, sklopqene pre stupawa na snagu ove naredbe, ako je do dana stu-pawa na snagu ove naredbe:

1. pravni posao na odnosnom mestu ve prijavqen, da bi se izdej-stvovalo eventualno potrebno odobrewe, da bi se odmerila prepisnapristojba ili da bi se u Katastarskim radovima sprovela promena, na-stala u osobi draoca, ili ako je

2. ugovorna stranka uzela u dravinu otuenu nepokretnost, iliako je

3. pokrenula parnicu radi ispuwewa ugovora, koji je navodno usme-nim putem sklopqen.

Osim stavqawa na pismeno, kakvi su jo drugi zahtevi potrebniza vaqanost pravnog posla, kojim se otuuje nekretnina, i osobito u ko-jim sluajevima je potreban pristanak vlasti, u tom pogledu merodavnesu odredbe postojeih pravnih propisa."

Postavqa se nekoliko bitnih pitawa u vezi navedene Naredbe: za-to su advokati osporavali vanost Naredbe, ime su sudovi argumen-tovali wenu primenu i zato je bitan takav stav suda?

Po odluci nove vlasti16 i principu pravnog kontinuiteta, na te-ritoriji Banata, Bake i Barawe svi maarski zakoni i naredbe donetido 30. oktobra 1918. godine koji nisu upereni protiv narodnosti, osta-ju na snazi i primewuju se. Budui da se radi o Naredbi privatnoprav-nog karaktera, da je ciq wenog donoewa bila pojaana zatita inte-resa ugovornih strana za vreme rata, bez obzira kojoj narodnosti pripa-daju, te da je doneta pre navedenog datuma, za sudove nije postojala dile-ma da li je treba primewivati ili ne.

Iako je, kao to je istaknuto, ciq donoewa ove Naredbe bila po-jaana zatita interesa ugovornih strana za vreme rata, prigovor dasamim prestankom rata, odnosno ratifikovawem mirovnog ugovora, we-na primena postaje izlina, sudovi su odbijali iwenicom da je re oNaredbi koju nadlena vlast treba izriito da stavi van snage ako neeli wenu primenu i u posleratnom periodu,17 a to nije bilo uiweno.

27

16 Plenarna sednica biveg Narodnog Vea, odrana 25. novembra 1918. godine uNovom Sadu.

17 Sve naredbe donete na osnovu ovlaewa iz zak. l. H iz 1912. godine kojidaje izuzetna ovlaewa ministrima za sluaj rata, ne gube pravnu snagu prestankom ra-ta, ve treba izriito da budu stavqene van snage. Videti str. 89 u: Mali zbornik nare-daba (detaqniji podaci navedeni u napomeni 30).

Prigovor na raun primene ove Naredbe na ugovore zakquene prewenog stupawa na snagu, sudovi su odbijali pozivom na retroaktivnodejstvo odredaba Naredbe o obaveznoj formi ugovora o otuewu nepo-kretnosti, koje proistie iz izriitog predviawa izuzetka u kojima seovo pravilo nee primewivati na ranije zakquene ugovore. Kao to sevidi iz navedenog 1. (stav 3, take 13) pravilo se ne odnosi samo naone ranije zakquene ugovore koji su do stupawa na snagu Naredbe naneki nain ve realizovani ili je pokrenuta parnica radi wihovogispuwewa.18

Sudska praksa Za vaqanost otuivawa nekretnine potrebno je,da isprava sadri u sebi bitne elemente kupoprodajnog ugovora, a tosu: predmet kupoprodaje i kupoprodajnu cenu. Prazna blanketa, koja nesadrava ta dva elementa, sve ako su je stranke i potpisale, ne odgovara-u 1. Naredbe br. 4420/1918."19 iwenino stawe konkretnog sluajapovodom kojeg je doneta navedena odluka veoma je interesantno i poka-zuje koliko je u pravu neophodno podjednako voditi rauna o zadovoqe-wu propisane forme, ali i o iwenici da ona nikada nije sama sebisvrha. Ono izgleda ovako: Ugovorne strane su se dugo pogaale oko uslo-va kupoprodaje pred optinskim belenikom koji je trebao da sastaviispravu o wihovom ugovoru. Kada su se sporazumele radno vreme bele-nika ve je bilo isteklo, pa im je on predloio da potpiu praznublanketu o kupoprodajnom ugovoru koju e on istog dana popodne popu-niti. Stranke su to i uinile, ali potpisana blanketa nije ispuwenakako je planirano, jer je jedna od ugovornih strana isto popodne dolai soptila da su stranke odustale od postignutog sporazuma. Istiobrazac je, tako prazan, predat drugoj ugovornoj strani (tuenom u po-stupku u kojem je ova odluka doneta) koja ga je ispunila i na osnovu wegaizvrila gruntovni prevod vlasnitva. Tim povodom wegov nesuenisagovornik, koji je sebe i daqe smatrao vlasnikom, jer ugovor o otuewusporne nepokretnosti nikada u sutini i nije bio zakquen u propi-sanoj formi, podneo je tubu jer ukwiewe nije zasnovano na vaqanojispravi. Tuba je usvojena, a alba, kao i revizija tuenog odbijena sobrazloewem da potpisivawe prazne blankete u kojoj nisu bili sadr-ani bitni elementi kupoprodajnog ugovora predmet kupoprodaje ikupoprodajna cena ne predstavqa zakquewe ugovora, te da takva is-prava nije vaqan osnov otuewa nepokretnosti u smislu Naredbe 4420/1918.

Burno protivqewe koje je pratilo primenu navedene Naredbe vre-menom je, pod uticajem argumentovane i dosledne sudske prakse, presta-lo. tavie, pravilo kojim se vaqanost ugovora o otuewu nepokret-nosti uslovqava postojawem zakonom propisane forme (sastavqawe is-

28

18 Kada je ugovor o otuewu nepokretnosti ve prijavqen nadlenom organu radiishodovawa eventualog odobrewa ili radi razrezivawa fiskalnih obaveza ili radi pro-mene u Katastru zemqita; kada je ugovorna strana stupila u posed date nepokretnosti;kada je pokrenuta parnica radi ispuwewa usmeno zakquenog ugovora.

19 Kasacioni sud, Odeqewe B. u Novom Sadu, br. G. 96/1927, Objavqeno u Zbirka od-luka viih sudova Kraqevine SHS, , 1927, str. 125126.

prave), vremenom se pokazalo celishodno i kao dobar zatitnik inte-resa obeju ugovornih strana. To je dovelo do predloga da se takvo pravi-lo ozakoni, to je i uiweno svim kasnijim propisima, ukquujui idanas vaei,20 kojima se regulie promet nepokretnosti. Tako je jednopravilo doneto od strane ministra Ugarskog kraqevskog ministarstva,u jednoj vanrednoj situaciji, zbog svoje korisnosti postalo optepri-hvaeno.21

Domaaj naela pouzdawa u gruntovnu (zemqinu) kwigu

Svojinski odnosi u Vojvodini u pogledu nepokretnosti, odnosnozemqita ureeni su Gruntovnim redom iz 1855. godine, uvoewem si-stema zemqinih (gruntovnih) kwiga. U pogledu nepokrentosti koje subile uvedene u gruntovnicu22 stvarna prava mogla su se sticati, po pra-vilu,23 samo gruntovnim upisom.

Ciq gruntovnice jeste, da iz we svaki moe da upozna pravni po-loaj nekretnine t.j. kakav je wezin pravni kvalitet, ko je wen vlasnik,sa kakim ograniewima i kaki tereti lee na nekretnini. Gruntovnicaslui autentinosti wenih upisa u tom pravcu, da se svako moe pou-zdati, da, u jednu ruku, prava koja su u gruntovnicu uvedena pripadaju uistinu nosiocu tih prava, u drugu ruku, da ne postoje tereti, koji ugruntovnicu nisu uvedeni. Gruntovnica je javna, te za vreme zvaninihasova moe svako u wu da zagleda; zato se niko ne moe da pozove nato (s obzirom sticawa gruntovnih prava) da nije poznavao sadrajgruntovnice" (P i k u l i , e r , 1924:5556).

Potrebno je istai da ovakvo opte poverewe u gruntovnicu po-stoji samo u korist savesnih sticalaca, odnosno onih koji opravdano

29

20 Ugovor o prometu nepokretnosti zakquuje se u pismenoj formi, a potpisi ugo-varaa overavaju od strane suda.

Ugovori koji nisu zakqueni na nain iz stava 1. ovog lana, ne proizvode pravnodejstvo.

Sud moe da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2.ovog lana, koji je zakquen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovaraa nisu overeniod strane suda, pod uslovom da je ugovor ispuwen u celini ili pretenim delom, da nijepovreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis." (l. 4 Zakona oprometu nepokretnosti, Sl. glasnik RS, br. 42/1998)

21 Videti jo neke odluke B. Odeqewa Kasacionog suda u Novom Sadu o primeninaredbe 4420/1918 kojima se obrazlae wena primena i nakon prestanka rata i raspadaAustro-Ugarske, weno retroaktivno dejstvo i sutina pravila sadranog u woj: Zbirkaviih sudskih odluka, , 1921, str. 7680 (G. 13/1921); Zbirka viih sudskih odluka, ,1923, str. 2830 (G. 260/1922) i str. 166167 (G. 138/1923).

22 U sluaju da nepokretnost nije bila uvedena u gruntovnicu (zbog propusta ilizbog jo uvek nesprovedenog upisa za neke delove katastarske optine ili zato to jenepokretnost nastala nakon osnivawa gruntovnice) pravo svojine moglo se sticati kao ina pokretnim stvarima (ugovor usmeren na prenos svojine i predaja stvari u svojinu sti-caocu od strane vlasnika). Videti vie: Zvonimir P i k u l i , Imre e r , op. cit.,str. 5152 i 55.

23 Sticawe svojine na nepokretnosti izvan gruntovnice, odnosno bez upisa, mogueje po osnovu nasleivawa i putem odraja.

veruju u autentinost upisanih podataka. Budui da je bilo sluajevasticawa nepokretnosti izvan gruntovnice (stupawe u posed nepokret-nosti nije bilo praeno gruntovnim prenosom, na primer, da bi se iz-beglo plaawe dabina ili zbog nepostojawa vaqane isprave za upis)deavalo se da lice koje je i daqe upisano kao vlasnik istu nepokret-nost kasnije otui nekom drugom i wemu dozvoli upis. Ove sluajeve,tzv. viestrukog otuewa iste nepokretnosti, sudska praksa je reavalau korist savesnog sticaoca, proirujui savesnost i na faktiko od-nosno vangruntovno stawe. Dakle, savesnost se morala temeqiti naproveri i gruntovnog i faktikog stawa. To praktino znai da bi uparnici pobedio raniji kupac nepokretnosti koji je stupio u posed (anije upisan), kasnijeg kupca koji je upisan kao vlasnik, budui da je onmogao saznati za raniju prodaju da je ispitao i faktiko stawe nepo-kretnosti. Takav stav sudova u primeni pravila pouzdawa u gruntovni-cu znaio je samo tumaewe pravila u skladu s konkretnim drutvenimokolnostima: poveawe broja sluajeva sticawa izvan gruntovnice. Ta-kva praksa je bila neophodna da se stroga primena pravila (koja ne uzi-ma u dovoqnoj meri u obzir konkretne drutvene okolnosti) ne bi iz-rodila u svoju suprotnost, odnosno dovela do nepravinog reewa.24

Identian je stav nae sudske prakse u tom pogledu, u periodu na-kon Drugog svetskog rata, jer je to bio nain da se u okviru postojeihpravila pronae nain da se odgovori stawu drutvenih odnosa. Op-te je poznato da je evidencija nepokretnosti u posleratnoj Jugoslavijibila i ostala nezadovoqavajueg kvaliteta (nepostojawe jedne evidenci-je na teritoriji cele zemqe, nepotpunost, neaurnost).25 Uvoewe si-stema jedinstvene evidencije nepokretnosti u vidu katastra nepokret-nosti koji vodi Republiki geodetski zavod (tzv. integrisani kata-star)26 sigurno nee samo po sebi reiti decenijama nagomilane pro-bleme u ovoj oblasti. Stoga je veoma vano sauvati ovo dragoceno pra-vilo stvoreno od strane sudova. Postojei pozitivni propis koji seodnosi na pouzdawe u registar nepokretnosti glasi: Podaci o nepo-kretnostima i pravima na wima upisani u skladu sa odredbama lana 5.ovog zakona smatraju se tanim i trea lica ne mogu trpeti tetne po-ledice u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi po-

30

24 Sud polazi sa tog stanovita, da onaj ko hoe da stee svojinu nekretnine, morada gleda ne samo u gruntovnicu, nego i samu dotinu nekretninu i ako nae na woj odgruntovnoga vlasnika razlinu osobu treba da ispita na osnovu kakvog prava se ta osobana nekretnini nalazi. Ako ispadne, da je sadawi posednik ve pre stekao nekretninuod gruntovnoga vlasnika ne treba nekretninu da kupuje i tako potpomogne izigravaweprava ranijeg sticateqa. Ako posledwi sticateq nije ispitivao ko i po kakom naslovu seisti u posedu nekretnine nalazi neka nosi posledice te nehatnosti." Zvonimir P i - k u l i , Imre e r , op. cit., str. 6869.

25 Videti vie u: C v e t i , Radenka (2002, 2003). Evidencija nepokretnosti, Zbor-nik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, HHH, broj 13, str. 297312; C v e t i ,Radenka (2004). Evidencija nepokretnosti , Zbornik radova Pravnog fakulteta u NovomSadu, HHH-3, str. 327344.

26 O tom sistemu evidencije nepokretnosti videti u radovima navedenim u pret-hodnoj napomeni i u: C v e t i , Radenka (2006). Stvarno pravo Srbije kako daqe?,Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, H, broj 2, str. 241242.

daci koriste."27 Takvo pravilo ne spreava sudove da, u okviru pravnogsistema u kome je kao jedno od optih naela deklarisano naelo save-snosti i potewa, pruaju zatitu samo savesnim licima, pri emu ekonkretne drutvene okolnosti diktirati obim podataka koje svest sa-vesnog lica treba da obuhvati.

ZAKQUNE NAPOMENE

Izneta razmatrawa imala su za ciq da ukau na sledee. Pravilokoje je dobro i korisno treba sauvati. Ne treba ga apriori odbacivatisamo zato to ga je donela neka druga vlast. Tu mislimo i na one situa-cije kada u jednoj zemqi doe do promene vlasti i dravnog ureewa(jer je za graansko pravo veoma vaan kontinuitet), ali i na one kojese tiu prividne povrede principa podele vlasti. Sudska vlast u sva-kom pravnom sistemu mora imati kreativnu ulogu, koja ne mora auto-matski znaiti da sudovi preuzimaju ulogu stvaraoca prava. U evrop-sko-kontinentalnim pravnim sistemima u kojima je osnovni izvor gra-anskog prava zakon kao opti pravni akt, uloga suda ne moe se sim-plifikovati na prostog primewivaa prava. Jer, kao to je to Platonistakao najvea vrednost zakona wegova optost, ujedno je i wegovabitna slabost, zato to pod opte zakonsko pravilo treba podvesti e-sto nesvodivo osobene sluajeve. Zato izmeu osobenosti svakog kon-kretnog sluaja i optosti zakonske norme treba da posreduje sudija ida svojom kreativnou prevazie tu poetnu suprotnost. Posao tuma-ewa i primene prava zato i jeste ozbiqan i odgovoran. Reewa kojaproistiu iz wega ponekad su toliko dragocena da im od snage nitane oduzima ni iwenica da formalnopravno ne obavezuju nikoga osimuesnika konkretnog sluaja povodom koga su doneta. S druge strane,moda takav znaaj sudske vlasti, sam za sebe govori u prilog tzv. me-ovitih pravnih sistema u kojima, pod odreenim uslovima, pravostvaraju i sudovi.

LITERATURA

Kwige

M i l i , Ivo (1921). Pregled madarskog privatnog prava u poreenju sa austrijskimgraanskim zakonikom, Subotica, Naklada autorova.

N i k o l i , Duan (2004). Harmonizacija i unifikacija graanskog prava, Novi Sad:Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

P i k u l i , Zvonimir, e r , Imre (1924). Osnovi privatnog prava u Vojvo-dini, Beograd: Izdavaka kwiarnica Gece Kona.

31

27 lan 6. Zakona o dravnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretno-stima Republike Srbije, preien tekst iz 2002. godine.

lanci u asopisima

C v e t i , Radenka (2002, 2003). Evidencija nepokretnosti, Zbornik radova Prav-nog fakulteta u Novom Sadu, HHH, broj 13, str. 297312.

C v e t i , Radenka (2004). Razvoj stvarnog prava u Srbiji Institut sticawaprava svojine nalazom tue izgubqene stvari, Zbornik radova Pravnog fa-kulteta u Novom Sadu, HHH, broj 2, tom , str. 337358.

C v e t i , Radenka (2004). Evidencija nepokretnosti , Zbornik radova Pravnogfakulteta u Novom Sadu, HHH-3, str. 327344.

C v e t i , Radenka (2006). Stvarno pravo Srbije kako daqe?, Zbornik radovaPravnog fakulteta u Novom Sadu, H, broj 2, str. 237249.

Zbirke sudskih odluka

Zbirka viih sudskih odluka, , (1921). Novi Sad: tamparija brae GrujiZbirka viih sudskih odluka, , (1922). Novi Sad: tamparija brae GrujiZbirka viih sudksih odluka, , (1923). Novi Sad: tamparija brae GrujiZbirka viih sudskih odluka, , (1925). Novi Sad: tamparija brae GrujiZbirka odluka viih sudova Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, , (1927).

Novi Sad: tamparija brae Gruji

PROPERTY LAW IN VOJVODINA IN THE PERIODBETWEEN WORLD WARS

by

Radenka Cveti

Summary

In the first part of this article, the author offers an outline of Hungarian legalsources of private law applied in Vojvodina, as they were applicable in this area due tothe principle of legal continuity for private law sources in the territory of the Kingdomof Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia). The second part of the article describes therole of the Novi Sad Chamber of the Cassation Court (Chamber B) in creating theunique system of private law between world wars (denoted as mixed system of law),which is illustrated by case-law related to property law (peaceful possession and owner-ship rights). The author compares this system with the existing Serbian private law in-dicating the need to preserve well-drafted legal rules regardless of their background inorder to create the space for a delicate task of interpreting and applying law.

32

UDC 347.61/.64(497.113)Originalan nauni rad

O l g a C v e j i - J a n i

BRANO PRAVO U VOJVODINI IZMEUDVA SVETSKA RATA

SAETAK: Uslovi za zakquewe braka su prema predratnom vojvo-anskom pravu bili mnogobrojniji i sloeniji nego to je sluaj s naimsavremenim pravom. Na pretenom delu danawe Vojvodine vaio je ugar-ski Zakon o braku iz 1894. kojim je bila uvedena graanska forma braka, arazlika u veri ukinuta kao brana smetwa. Crkvena forma braka je i daqevaila u Sremu i delovima Vojvodine koji su pre ujediwewa bili pod au-strijskom jurisdikcijom (Vojna krajina). Vanbrana zajednica nije bilapriznata i nije proizvodila porodinopravna dejstva, a pravni poloajvanbrane dece je bio nepovoqniji nego to je bio poloaj brane dece.Diskriminacija prema polu se podrazumevala, ne samo u vojvoanskom pra-vu, nego i u pravu koje je vailo na svim ostalim podrujima KraqevineJugoslavije. ena je, na primer, mogla stupiti u brak, uz dispenzaciju mi-nistra pravde, sa 16, a mukarac sa 18 godina, ena je bila podreena mu-u i bila je zakonski zastupnik samo svoje vanbrane dece a izuzetno jemogla biti zakonski zastupnik svoje brane dece. Za punovanost malolet-nikog braka traio se pristanak pre svega oca, u reim sluajevima maj-ke, zatim staraoca, ako otac nije bio zakonski zastupnik svoje dece, a istarateqska vlast je imala nadlenost u odreenim sluajevima.

KQUNE REI: brak, veridba, brane smetwe, brane zabrane, for-malnosti za zakquewe braka

UVOD

Kada se govori o branom pravu u Vojvodini izmeu dva svetska ra-ta treba imati u vidu da je nakon stvarawa zajednike drave Kraqevi-ne Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine1 glavna briga no-

1 Prva jugoslovenska drava je bila monarhija na ijem elu je bila dinastija Kara-orevi, koja se od 1918. do 1929. zvala Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. KraqAleksandar Karaorevi 6. januara 1929. zavodi apsolutistiku vlast, suspenduje UstavKraqevine SHS od 28. juna 1921. i rasputa Narodnu skuptinu, a zatim 3. oktobra 1929.izdaje Zakon o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podruja kojim, je ime drave izme-weno u Kraqevina Jugoslavija (vie u: J a n k o v i , 1997; K r k q u , 2004).

ve drave bilo regulisawe dravnog ureewa i obezbeewe dobrog funk-cionisawa tek stvorene drave, to nije bio lak zadatak. Pravno ure-ewe privatnopravne sfere drutvenih odnosa stoga nije imalo prio-ritetno mesto, a reewe je naeno u primeni principa pravnog konti-nuiteta propisa koji su na pojedinim podrujima nove drave vailido ujediwewa. Usled toga je osnovno obeleje privatnog prava toga dobabilo pravni partikularizam, odnosno primena razliitih pravnih pro-pisa na razliitim pravnim podrujima unutar iste drave. Jedno odtakvih podruja je bila i Vojvodina, koja se u pravno-politikom smi-slu ne poklapa s teritorijom danawe Autonomne Pokrajine Vojvodine(vie u: C v e j i - J a n i , 2001).

Naime, tadawa Vojvodina (Baka, Banat i Barawa) s Meumurjemi Prekomurjem predstaqala je pravno podruje na kome je vailo ugar-sko pravo. U oblasti porodinog prava najznaajniji izvori su biliZakon o braku iz 1894 (Zakonski lanak HHH iz 1894. koji je stupio nasnagu 1. oktobra 1895, u daqem tekstu ZB), Zakon o dravnim maticama(zakonski lanak HHH iz 1894. koji je takoe stupo na snagu 1. okto-bra 1895. i zakonski lanak HHH iz 1904), Zakon o tutorstvu i stara-teqstvu (Zakonski lanak HH iz 1877. i zakonski lanak iz 1885),zatim Tripartitim tj. Verbecijeva zbirka dotadaweg maarskog pisa-nog i obiajnog prava iz 1514.2 koja formalno nikada nije proglaenaza zakon, ali je na osnovu obiaja imala obaveznu snagu kao i obiajnopravo.

Za razliku od pravnog podruja tadawe Vojvodine na kome je va-ilo ugarsko pravo, pojedini delovi danawe Vojvodine nisu potpada-li pod ugarsku jurisdikciju i na wima je vailo austrijsko pravo tj.Opti austrijski graanski zakonik iz 1811. godine. To je uglavnombilo podruje Srema i nekadawe Vojne granice koja je obuhvatala te-ritoriju panevakog Okrunog suda i kovinskog, abaqskog, karlsdof-skog (danawi Banatski Karlovac), belocrkvanskog i titelskog Sre-skog suda (B o g d a n f i N i k o l i , 1925:15).

Opta karakteristika tadaweg branog prava i prema Optemaustrijskom GZ i prema ugarskom ZB je bila izrazita neravnopravnostbranih drugova. Mu je bio glava porodice, ena je dobijala prezimemua, dravqanstvo, zaviajnost i graanski stale mua, on je odre-ivao mesto stanovawa a ena je u naelu bila duna da ga sledi (vieo tome: C v e j i - J a n i , 1989:5).

Ravnopravnost polova i izjednaavawe mua i ene u branim iroditeqskim odnosima, kao i u svim ostalim (porodino) pravnim od-nosima je naelno proklamovana tek posle Drugog svetskog rata, Usta-vom iz 1946. i svim docnijim ustavima.

34

2 Itvan Verbeci (Istvn Verbczy), sastavio Tripartitum 1514. Tripartitum je biopodnet maarskoj Skuptini na usvajawe. tampan je tri godine docnije u Beu. Jesen-ski i Proti, 1922:4 istiu da Verbecijev Tripartitum samo radi formalnosti nije do-bio zakonsku mo". Isto pomiwu i B o g d a n f i N i k o l i , 1925:8.

BRANO PRAVO PREMA UGARSKOM ZAKONODAVSTVU

Veridba

Veridba koja se moe definisati kao uzajamno obeawe braka dvalica razliitog pola predstavqala je pravnu ustanovu prema ugarskomZakonu o braku iz 1894, to meutim nije sluaj s naim savremenimbranim pravom. Zakon iz 1894. ne sadri definiciju veridbe ali sa-dri pravno ureewe odreenih pitawa povodom veridbe (zaruke, vere-we, sponsalia, desponsatio) i meusobnih odnosa u sluaju raskida verid-be. Pravno regulisawe posledica raskida veridbe nastalo je kao realnaivotna potreba zbog obiaja koji je postojao, ne samo kod naroda kojisu iveli u tadawoj Ugarskoj, nego koji je nastao jo u doba Rimqana,da pre sklapawa braka roditeqi, najee verenice, organizuju svetko-vinu kojom proslavqaju najavqeno sklapawe braka. Time se pre svega je-dan srean predstojei porodini dogaaj slavi s najbliima, srodni-cima i prijateqima, a istovremeno se i javno objavquje namera dvojemladih da e uskoro sklopiti brak. Ukoliko pak do toga ne doe, biloje potrebno predvideti pravila kojima e se regulisati pitawe obe-teewa", tj. naknade materijalnih trokova koji bi nastali povodomveridbe kao i druga s tim povezana pitawa.

Osnovno pravilo ugarskog, odnosno predratnog vojvoanskog pravakoje se odnosi na veridbu sadrano je u par. 1 Zakona o braku u kome sekae da veridba ne povlai nikakvu pravnu obavezu sklapawa braka od-nosno ne nastaje pravo na tubu radi sklapawa braka. Brak se, kao i usavremenom pravu, sklapao slobodnim pristankom mukarca i ene, inikakvo prethodno obeawe sklapawa braka odnosno veridba nije mogloimati za posledicu prinudu bilo koje vrste da se to obeawe odri.Sve do momenta davawa izjave o pristanku za sklapawe braka sa odree-nim licem pred nadlenim organom (svaki) verenik je mogao odustatiod nameravanog ili obeanog sklapawa braka. Ugovarawe bilo kakvogdavawa za sluaj da do sklapawa braka ne doe je bilo nitavo (par. 2).Meutim, to ne znai da veridba nije bila pravni institut. Kao tosmo rekli Zakonom je regulisano pitawe meusobnih prava i obaveza usluaju raskida veridbe.

Prema par. 3 pomenutog Zakona neopravdani raskid veridbe povla-io je graansko-pravnu odgovornost za naknadu prouzrokovane tete.Za verenika koji je bez osnovanog razloga odustao od veridbe, kao i zaonoga koji drugom vereniku da osnovan razlog da od veridbe odustane,nastajale su sledee obaveze:

1. Prvo, on je bio obavezan da naknadi tetu vereniku i wego-vim srodnicima do visine izdataka uiwenih u ciqu oekivanog za-kquewa braka.3 Tu su spadali, na primer, trokovi gozbe kao i pred-

35

3 U tom smislu i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu (kao revizijskog suda) G.179/1929, objavqena u Zbirci odluka viih sudova H/1933. g., sluaj br. 51.

meti opreme koji su nabavqeni povodom sklapawa obeanog braka (B o g -d a n f i N i k o l i , 1925:168);

2. Drugo, bio je duan da vrati sve ono to mu je drugi verenikili neki wegov srodnik darovao obzirom na sklapawe braka ili u znakveridbe;

3. Tree, ukoliko nije u mogunosti da vrati primqeno, obavezanje da im nadoknadi vrednost do visine svog okoriewa;

4. etvrto, obeawe poklona od strane verenika ili wegovih srod-nika s obzirom na sklapawe braka gubilo je svaku vanost i

5. Najzad, verenik koji je za vreme veridbe bio ogranien u po-slovnoj sposobnosti imao je obavezu naknade tete samo ukoliko je we-gov zakonski zastupnik pristao na veridbu.

Pravo na tubu radi ostvarivawa pomenutih prava zastarevalo je uroku od 1 godine od dana odustanka od veridbe (par. 5 Zakona o braku).

Kao opravdani razlozi za odustanak od veridbe i ostvarivawe pra-va iz par. 3, smatrali su se, na primer, naknadno saznawe za odvratnubolest" jednog od verenika, nedostatak devianstva neveste, zatim sa-znawe za nameru neveste da se za vreme trajawa veridbe veri za drugogmukarca, s kojim se upoznala za vreme trajawa veridbe. Zabluda u po-gledu godina starosti verenice ili protivqewe majke nisu se smatraliopravdanim razlogom za odustajawe od veridbe (B o g d a n f i N i k o -l i , 1925:168). Jesenski i Proti navode da su i neistinita izjava za-runika da nema dugova, zabaurivawe bolesti ili iwenice da je ve-renik bez zanimawa, prikrivawe ranijeg kawavawa kao i prikrivawepostojawa vanbranog deteta bili smatrani opravdanim razlogom za od-ustanak od veridbe i za ostvarivawe prava na naknadu za tete (J e -s e n s k i P r o t i , 1922:18).

Pravo na naknadu tete, prouzrokovane neopravdanim raskidomveridbe, odnosno pravo na povraaj datoga povodom veridbe je linopravo koje je moglo ostvarivati samo ovlaeno lice. To pravo je mo-glo biti predmet ustupawa, prinudnog izvrewa (ovrhe) ili naslei-vawa samo ako je ovlaeno lice pokrenulo parnicu (par. 4).

Veridba, meutim nije bila obavezna prethodna faza sklapawa bra-ka ve je zavisila od voqe i sporazuma verenika i wihovih porodica.

Uslovi za postojawe braka

Bitna osobenost ugarskog branog prava bila je obavezna formagraanskog braka kao jedina priznata forma braka. Graanski brak jeuveden ugarskim Zakonom o braku iz 1894. i od 1. oktobra 1895. godinekada je Zakon stupio na snagu to je bila jedina forma punovanog brakana podruju tadawe Vojvodine, koja je do Ujediwewa bila pod ugarskomjurisdikcijom. Na svim ostalim pravnim podrujima Kraqevine bio jepriznat jedino crkveni brak, koji se sklapao po pravilima one crkvekojoj su brani drugovi pripadali i pred svetenikom wihove verskezajednice, tako da je razlika u veri uglavnom predstavqala smetwu za

36

sklapawe braka. To prema branom pravu u Vojvodini koje je vailo uto doba nije bio sluaj, jer je graanska forma braka trebalo da olakasklapawe braka u Ugarskoj u kojoj je u vreme donoewa zakona iveo ve-liki broj pripadnika razliitih veroispovesti, tako da se bive voj-voansko pravo smatra znatno naprednijim u odnosu na pravne reimeostalih pravnih podruja tadawe Kraqevine.4

Tadawe pravo je, sem toga, pravilo razliku izmeu uslova potreb-nih za postojawe braka, ije je nepotovawe imalo za posledicu da sesklopqeni brak smatrao kao da nikada nije ni bio zakquen (nepostoje-i brak) i uslova koji su povlaili nitavost braka. Nitavi brakovisu se daqe razlikovali prema znaaju uslova koji nisu bili ispuwenina apsolutno nitave i ruqive (oborqive). Iako zakonska termino-logija nije bila dovoqno precizna, jer se esto za sva tri sluaja kori-stio izraz nevaqani" (nevaei brak), ipak se za nepostojee brakoveesto naglaavalo da je re o braku koji uopte ne postoji, a razlozi zanitavost i ruivost su se razgraniavali prema tome koja lica sumogla da trae ponitaj i prema rokovima u kojima se postupak mogaopokrenuti, kao uostalom i u savremenom pravu. Meutim, nae savre-meno porodino pravo vie ne poznaje institut nepostojeeg braka arazlozi koji su nekada, tj. prema Osnovnom zakonu o braku iz 1946, ima-li za posledicu nepostojei brak, poev od Zakona o braku i porodi-nim odnosima iz 1980. povlae posledicu apsolutne nitavosti braka.

Prema tadawem vojvoanskom ZB uslovi za postojawe braka bilisu sledei: da je brak sklopqen pred graanskim inovnikom, da su gasklopila dva lica razliitog pola i da ga nije sklopilo gluvonemo li-ce koje se ni znacima nije moglo sporazumevati, a nije stavqeno podstarateqstvo.5 Neispuwewe tih uslova imalo je za posledicu da brakuope pravno nije postojao. Slino tome i prema naem posleratnompravu pravila se razlika izmeu nepostojeih i nitavih brakova stim to je nepostojei brak nastajao ako nije postojala razliitost po-lova branih drugova, ako nije postojala saglasnost izjavqenih voqa iako brak nije sklopqen pred stvarnonadlenim dravnim organom (pred-sednik narodnog odbora, a docnije predsednik skuptine optine ilidelegat, videti C v e j i - J a n i , 1992: 98101).

Predratna sudska praksa

1. Brak koji nije sklopqen pred graanskim inovnikom ve samo ucrkvi ne smatra se vaqanim brakom. Prema odluci Kasacionog suda B.

37

4 Prema par. 69 ta. i) Srpskog Graanskog Zakonika iz 1844. g. punovaan braknije mogao biti sklopqen izmeu hriana i nehriana, a prema par. 12 ta. 9 Branogpravilnika Srpske pravoslavne crkve iz 1933, koji je vaio za pravoslavne vernike u ce-loj Kraqevini, izuzev Vojvodine gde je bila obavezna graanska forma braka, neuklowivalina smetwa za sklapawe punovanog braka je bila razlika u veri, dok je prema par. 13ta. 8 razlika u veroispovesti bila uklowiva lina smetwa.

5 Ako se radilo o braku koje je sklopilo gluvonemo lice, koje se ni znacima nijemoglo sporazumevati a koje je stavqeno pod starateqstvo, onda je u pitawu brana smetwai brak e biti nitav.

Odeqewa u Novom Sadu nemaju vrednost takvi brakovi koji nisu sklo-pqeni pred nadlenim dravnim inovnikom. Razvod braka pretpo-staqa vaqano sklopqeni brak."6

Tuilac je u ovom sluaju pokrenuo postupak, traei da se brakkoji je sklopqen 20. februara 1919. pred rimokatolikim svetenikomponiti. Tuena je napala odluku Apelacionog suda u Novom Sadu zbogpovrede materijalnog prava, pozivajui se na to da tuilac nema pravoda trai ponitaj ve samo razvod braka, jer se zakonska odredba da sebrak ima sklopiti pred dravnim matiarem odnosi na sluajeve kadaceo dravni mehanizam potpuno funkcionie. U spornom sluaju stran-ke nisu mogle ispuniti zakonske odredbe jer u vremenu prevrata, pa ionda kad je brak sklopqen, dravna matiarska zvawa nisu radila, radiega je izdata naredba za naknadno ubeleavawe svih onih brakova kojisu za vreme prevrata samo crkveno bili sklopqeni." Kasacioni sud jealbu odbio kao neosnovanu. Po shvatawu suda ne moe se tuenastrana uspeno pozivati na okolnost da u vreme sklapawa sporne bra-ne veze dravno matiarsko zvawe u K. nije bilo popuweno, te da su stoga stranke morale sklopiti vezu pred rimokatolikim svetenikom.Neosnovan je i navod revizione molbe da je trebao biti pokrenut sporradi razvoda braka, a neosnovan je zato to je ovde u pitawu postojawebraka kao takvog, a razvod pretpostavqa vaqano sklopqeni brak."

2. Ne moe se meritorno reiti brakorazvodna parnica ako uspisima nema dokaza (izvod) da je brak sklopqen pred dravnim mati-arem, ak ni onda ako ima dokaza o tome da je crkveni brak sklopqen",stav je Kasacionog suda Odelewa B. u Novom Sadu.7 Sud je naime utvr-dio da su stranke sklopile brak u Perlezu 28. novembra 1895, odnosno uvreme kada je ugarski Zakon o braku ve stupio na snagu (da podsetimoto je bilo 1. oktobra 1895). Kao dokaz o sklopqenom braku priloen jeizvod iz matrikularne kwige venanih Perleske Rimokatolike Paro-hije iz koga se vidi da je obavqeno crkveno venawe, ali nisu podnetidokazi da je pre toga sklopqen brak pred matiarem. Sud smatra da beztoga dokaza (o graanskom braku) ne moe biti govora o razvodu brakajer ako brak parninih stranaka nije sklopqen pred nadlenim drav-nim matiarem, ne postoji."

3. Zanimqiva je i presuda doneta na podruju Vojvodine gde je va-io Austrijski graanski zakonik, koju je doneo Sto sedmorice u Zagre-bu,8 gde se kae: Nijedan zakonski propis ne ovlauje redovne gra-anske sudove da oglase presude crkvenih sudova nitavim, a jo mawesu nadleni graanski sudovi da oglase brak pravoslavnih za nitav."

38

6 Odluka Kasacionog suda B. Odelewa u Novom Sadu br. G. 33/1925, obj. U Zbirciviih sudskih odluka br. iz 1925, sluaj br. 65, str. 98100.

7 Odluka Kasacionog suda u Novom Sadu, Odelewa B, br. G.288/1928, obj. U Zbirciodluka viih sudova, br. iz 1928, sluaj br. 191, str. 164166.

8 Odluka Stola sedmorice u Zagrebu od 15. decembra 1938. godine, br. Rek. 1205.938,obj. U Zbirci odluka viih sudova br. HH iz 1939, sluaj br. 89. str. 112113.

Uslovi za punovanost braka

Prema ugarskom Zakonu o braku iz 1894. moemo razlikovati mate-rijalne i formalne uslove za zakquewe punovanog braka, kao i osta-le uslove ije nepotovawe nije povlailo nevanost braka ali je po-vlailo druge, esto dosta stroge sankcije za brane drugove i graan-skog inovnika koji je omoguio sklapawe braka bez ispuwewa svih za-konom predvienih formalnosti.

Materijalni uslovi za sklapawe braka su obuhvatali brane smet-we i brane zabrane, a formalni uslovi su se odnosili na nadlenostza sklapawe braka i na ostale zakonom predviene uslove forme.

Brane smetwe (prepreke)

Brane smetwe su odreene iwenice ili okolnosti koje ne smejupostojati u vreme zakquewa braka, odnosno wihovo postojawe u vremezakquewa braka povlai nevanost braka. iwenice i okolnosti kojesu predstavqale brane smetwe prema bivem vojvoanskom pravu raz-likuju se od iwenica i okolnosti koje predstavqaju smetwe u naemsavremnom pravu. Na razlike koje postoje emo ukazati u toku daqeg iz-lagawa.

Zakonom o braku (1894) bile su predviene sledee brane smetwe:1. Poslovna nesposobnost. Brak pre svega nije moglo sklopiti po-

slovno nesposobno lice (par. 6). Poslovno nesposobnim licima su seprema par. 127 Zakona o braku smatrala sledea lica:

a) Lica mlae od 12 godina;b) Lica koja su usled umobolnosti ili nekog drugog razloga (na

primer, pijanstvo, nesvest) lieni razuma, dok takvo stawe traj