VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIHSTRUKOVNIH STUDIJA-ČAČAK

SEMINARSKI RAD IZOSNOVA MAŠINSTVA

Student: Predmetni nastavnik: Petronijević Miloš 805/05 Dr Svetislav Marković

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

ZAVRTANJSKI SPOJEVI

Pri definisanju zavrtanjskih veza treba imati u vidu da su najpovoljnije one veze koje se ostvaruju posredstvom zavrtnja i navrtke. U slučaju da nema prostora za smeštaj navrtke najpovoljnije je da se navoj urezuje u otvor, a tek zatim u rupu (sl. 1). Pri definisanju oblika spajanih delova treba voditi računa da oni budu što jednostavniji za izradu i da se, u slučaju potrebe za hermetičnošću, ne koriste otvori, za spajanje spoljašnjeg prostora sa unutrašnjim, već rupe.

Sl. 1 Karakteristične zavrtanjske veze /2/

Pored toga, potrebno je voditi računa da se zavrtanjskom vezom dodatno ne opterećuje konstrukcija (sl. 2). Naime, ako je konstrukcija dodatno opterećena usled pritezanja zavrtnja, to opterećenje može da prouzrokuje lom dela, pa je u tim slučajevima potrebno, neznatnom izmenom oblika, drugačije opteretiti konstrukciju, na primer, umesto savijanja na sabijanje. Da bi se pri tome mogla obezbediti hermetičnost treba voditi računa o dužini pojedinih detalja (kota – a na sl. 2).

Sl. 2 Karakteristično rešenje zavrtanjske veze /2/

Pri definisanju zavrtanjske veze treba voditi računa i o izboru vrste zavrtnja, pre svega obliku glave, stabla i kraja zavrtnja, o izboru navrtke, kao i o izboru načina osiguranja od samoodvrtanja. Izbor oblika glave zavisi od veličine sile pritezanja, učestanosti pritezanja (montaže i demontaže) i mesta njenog obavljanja, tj. posedovanja odgovarajućih alata za pritezanje i opuštanje zavrtnja (navrtke).

Izbor oblika tela zavisi od vrste i veličine opterećenja. Najpogodniji su oni zavrtnji gde na stablu zavrtnja nema oštrih prolaza (sl. 3).

2

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

Sl. 3 Karakteristični oblici stabla zavrtnja /2/

Što se tiče kraja zavrtnja, on se obično obara pod uglom od 45º, ako se zavrtnji izrađuju rezanjem, ili zaobljava, ako se izrađuje valjanjem (sl. 4). U slučaju da se montaža vrši pneumatskim alatima, što je najčešći slučaj, potrebno je obezbediti površinu za vođenje zavrtnja. U slučaju da se zavrtnjem fiksira položaj, kraj zavrtnja mora biti oštar, a u slučaju da se želi obezbediti ravnomerno opterećenje navojka u spoju, potrebno je koristiti zavrtnjeve sa upustom na kraju, koji omogućava različite deformacije kraja zavrtnja, odnosno, ravnomerno opterećenje navojka.

Sl. 4 Karakteristični oblici kraja zavrtnja /2/

Posebno su interesantna rešenja krajeva zavrtnja sa kojima se sprečava njihovo samoodvrtanje (sl. 5). Izradom zavrtnja sa rupom (postižu se različite deformacije), ili posebnog konusa (kojim se vrši njegova deformacija), sprečava se samoodvrtanje, mada se ono može sprečiti i ugradnjom gumenog prstena (veći koeficijent trenja) ili deformacijom „navrtke“.

Sl. 5 Krajevi zavrtnja kojim se sprečava samoodvrtanje /2/

Samoodvrtanje zavrtnjeva se, pored deformacije zavrtnja i navrtke, ili lepljenja i zavarivanja zavrtnja, sprečava se primenom specijalnih osigurača (sl. 6), kao i primenom posebnih podloški i žica za osiguranje (sl. 7).

3

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

Sl. 6 Karakteristični načini sprečavanja samoodvrtanja zavrtnjeva /2/

Sl. 7 Karakteristični načini sprečavanja samoodvrtanja zavrtnjeva /2/

Danas postoji izuzetno mnogo različitih oblika elestičnih podmetača kojima se sprečava samoodvrtanje zavrtnjeva (sl. 8). Međutim, oni sve više bivaju potiskivani primenom lepljenih spojeva, kojima se ujedno i sprečava pojava korozije na mestu spoja.

Sl. 8 Načini sprečavanja samoodvrtanja zavrtnjeva sa upuštenom glavom /2/

U slučaju primene navrtke, u okviru zavrtanjske veze, treba definisati i njen oblik. U slučaju da nema nekih posebnih zahteva, koriste se klasične navrtke. Međutim, u slučaju većih opterećenja i potrebe za ravnomernim opterećenjem zavojaka, koriste se specijalne navrtke (sl. 9).

Sl. 9 Karakteristična rešenja navrtki /2/

Sprečavanje samoodvrtanja navrti se obično vrši sa dve navrtke, sa tzv. kontranavrtkom (sl. 10), ili sa zavarivanjem, ili sa deformacijom navrtke i zavrtnja (sl. 11).

4

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

Sl. 10 Načini sprečavanja samoodvrtanja navrtke /2/

Sl. 11 Načini sprečavanja samoodvrtanja navrtke /2/

Posebno je važno istaći da se posebnim oblikom navrtke, sa konusom i rasečenim konusom (sl. 12), može povećati otpor na mestu obrtanja i time sprečiti njihovo samoodvrtanje, kao i ugradnjom gumenih umetaka, koji takođe povećavaju otpor i time sprečavaju njihovo samoodvrtanje (sl. 13).

Sl. 12 Karakteristična rešenja navrtke sa konusom /2/

Sl. 13 Rešenja navrtke sa gumenim umetkom /2/

Samoodvrtanje zavrtnjeva često se sprečava i primenom rascepke (sl. 14), kao i specijalne rascepke (sl. 15), kojom se omogućava veoma jednostavno sastavljenje i rastavljanje veze.

5

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

Sl. 14 Karakteristična rešenja navrtke sa rascepkom /2/

Sl. 15 Rešenja navrtke sa specijalnom rascepkom /2/

Za sprečavanje samoodvrtanja koriste se razne podloške (sl. 16 i 17) i osigurači (sl. 18 – 20), mada se mogu koristiti i žičani osigurači (sl. 21).

Sl. 16 Karakteristično rešenje elastičnog podmetača /2/

Sl. 17 Karakteristična rešenje elastičnog podmetača /2/

Sl. 18 Karakteristična rešenje osigurača /2/

6

Seminarski rad iz Osnova mašinstva Petronijević Miloš 805/05

Sl. 19 Karakteristična rešenje osigurača /2/

Sl. 20 Karakteristična rešenje osigurača /2/

Sl. 21 Karakteristična rešenje osigurača sa žicom /2/

Pri oblikovanju zavrtanjskih veza treba voditi računa i o obezbeđenju potrebnog prostora za prilaz alata (ključa) za pritezanje (otpuštanje) zavrtnjeva (sl. 22 i 23).

Sl. 22 Potreban prostor za smeštaj zavrtnjeva /2/

Sl. 23 Karakteristična rešenja prostora za smeštaj zavrtnjeva /2/

7