__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________1__________________________________________

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA L E S K O V A C d.o.o.

Ul. Jug Bogdanova 8 A, 16000 Leskovac ,

Tel. 016/212-246, fah: 016/54-639, zavodle@nadlanu.com

Banka Intesa 160-6906-19 PIB 100408283, Matični broj 07105444

B I L T E N br. 9

IV 10.09.2010.godina Broj 9.

S t o ĉ a r s t v o

Priprema objekta za useljenje konzumnih nosilja

Ovo je jedan od bitnih momenata u proizvodnji konzumnih jaja na koji moramo obratiti posebnu paţnju.

Pošto znamo da se odgoj koka nosilja najčešće vrši na podu sa prostirkom do 18 nedelja kada vršimo

preseljenje u kavezima, to znači da moramo temeljno izvršiti pripremu kompletnog objekta.

Priprema se sastoji u sledećim radnjama koje moramo pravovremeno odraditi i ispoštovati sve

zootehničke uslove gajenja a to su:

Mehaničko čišćenje,

Pranje opreme, podova i zidova kao i sistema za napajanje,

Provera funkcionalnosti celokupne opreme,

Dezinfekcija opreme i objekta i

Odmor objekta.

Mehaničko čišćenje

Pošto je predhodni turnus iseljen iz objekta najpre moramo pokupiti sve ostatke hrane iz valova, očistiti-

izĎubriti objekat. I pored ventilacije koju ovakvi objekti obavezno imaju ima dosta prašine kao i paučine

koju takoĎe moramo ukloniti. Kada sve ovo uradimo, znači dobro očistimo i uklonimo svu mehaničku

nečistiću, iz objekta moţemo pristupiti sledećoj fazi pripreme objekta za useljenje. Ukoliko smo ovo

dobro odradili sledeća faza će biti lakša i jednostavnija.

Pranje objekta

U predhodnoj fazi uklonjena je sva krupna mehanička nečistoća, ali još uvek ima ostataka izmeta,

ostataka od polomljenih jaja, sitna prašina, koju samo voda moţe da ukloni. Moramo dobro oprati sve

delove opreme kao što je celokupni sistem za izĎubravanje, hranjenje i napajanje kako u toku perioda

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________2__________________________________________

eksploatacije ne bismo imali odreĎene probleme. Posebnu paţnju treba pokloniti sistemu za napajanje

jer taloţenjem nečistoće dolazi do zapušenja niplica, pa koke nemaju mogućnost da uzimaju dovoljne

količine vode za piće. Sistem za napajanje i hranjenje treba dezinfikovati sa odgovarajućim rastvorom

nekih od hlornih preparata, kao i celokupnu opremu.

Provera funkcionalnosti celokupne opreme

Pre useljenja obavezno treba proveriti kako funkcioniše sistem za hranjenje, sistem za izĎubravanje kao i

sistem za napajanje (da li sve niple imaju vodu) i da li dobro zatvaraju. OdreĎene sklopove u sistemu za

izĎubravanje treba proveriti, očistiti i podmazati ukoliko treba i zameniti neispravne delove.

Dezinfekcija opreme i objekta

Dezinfekcija predstavlja vrlo vaţan segment u pripremi objekta pred useljenje pa mu zato treba pokloniti

posebnu paţnju. Pored dezinfekcije opreme i sistema za napajanje sa hlornim preparatima, pošto je

objekat prazan obavezno bi trebalo izvršiti dezinfekciju celog objekta nekim od preparata na bazi

formalina. U ovom slučaju treba objekat "hermetički" zatvoriti maksimalno što je moguće sve otvore,

isprskati i ostaviti zatvoren najmanje 24 časa. Posle toga treba ga otvoriti uključiti ventilaciju dobro

provetriti i ostaviti da se odmori najmanje 15 dana. Po mogućstvu dobro je da sve površine gde je to

moguće okrečiti gašenim krečom kako bi se izvršila dezinfekcija a i objekat učinio prijatnijim i sveţim

za boravak ţivine.

Odmor objekta

Po završetku svih prethodnih radnji objekat treba odmoriti 15-20 dana. Nakon ovog perioda pristupa se

useljenju ţivine sa posebnom paţnjom pošto ovo za njih predstavlja stres, veliku promenu u sistemu

drţanja.

Ovako temeljito pripremljen objekat uz pretpostavku da je ţivina dobro odgajena, preventivno zaštićena

po propisanim programima koje daju ovlašćene institucije, uz kvalitetnu ishranu, nećemo imati

probleme u periodu eksploatacije. Vrlo je vaţno da se po useljenju ukoliko je ţivina duţe

transportovana odmori, zatim da ima na raspolaganju sveţu pijaću vodu i dostupnu hranu. Sve ovo

moramo imati na umu i kontrolisati, pogotovu kad je voda u pitanju da kokice što je moguće pre

pronaĎu niple, a povremeno im treba i pokazati. Reţim osvetljenja treba podesiti prema tehnologiji kako

ne bi došlo do preranog pronošenja i cepanja pa i uginuća.

Reţim ishrane takoĎe treba ispoštovati i u ovom periodu na vreme preći na smešu za nosilje kad se

dostigne nosivost od nekih 10%.

Savetodavac iz oblasti stočarstva

Dipl. ing. Slavko Mladenović

V O Ć A R S T V O

Radovi u voćarstvu i vinogradarstvu u mesecu septembru 2010 godine

Mesec septembar se odlikuje po završnim radovima tekuće proizvodne godine u voćarstvu i

vinogradarstvu. Naime, u ovom mesecu se svode bilansi uspešnosti proizvodnje. Od radova, koji su

ostali, jeste samo berba za pojedine vrste voća i groţĎa. Pošto su meseci avgust i septembar bili skoro

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________3__________________________________________

bez kiše, a nije bilo uslova za navodnjavanje, sazrevanje jabuke se malo produţilo, tako da proizvoĎači

ove vrste voća, tek ovih dana razmišljaju o početku berbe. Preporučuje se proizvoĎačima koji svoju

proizvodnju čuvaju i improvizovanim objektima za čuvanje plodova po mogućstvu upotrebe novu ne

korišćenu ambalaţu. Ako nisu u mogućnosti preporučuje se da staru ambalaţu potope u 0,7 % rastvor

preparata na bazi bakra, i istu ostave da se osuši pa tek je onda mogu koristi.

Pri branju oraha obratiti posebno paţnju kako se isti čuvaju, u provetrenim prostorijama i to u

holandezima ili mreţastim vrećama. Kod maline i kupine treba iskoristiti, ovako fino vreme, da se kod

isih, izdanci prorede i usprave uz naslon, kako bi se jesenji radovi mogli obaviti bez smetnji, kod istih u

ovom mesecu treba izvršiti i zadnje tretiranje bakarnim preparatima, kako bi se uticalo na bolje

sazrevanje letorasta, a samim tim isti spremili za niţe zimske temperature. Pošto je godina bila teška za

zaštitu skoro svih vrsta voća ovu meru trebamo primeniti i kod ostalog voća.

Ko je šljivu brao krajem avgusta i stavio u kominu, oko 20 septembra bi trebao da vrši destilaciju iste, da

ne bi došlo do sirćetnog vrenja a samim tim i gubitka alkohola.

Što se tiče vinove loze, sorte za kvalitetna vina, vinogradari trebaju stalno kontrolisati prisustvo šećera u

groţĎu, jer to će odrediti momenat početka berbe.Nije poţeljno da šećera bude više od 22% da bi ostao

dobar odnos šećera i kiselina u širi, što kasnije i uslovljava kvalitet vina. Ko nije u mogućnosti to sam da

uradi moţe da donese prosečne uzorke groţĎa u PSS Leskovac gde će mu se refraktometrom to za

kratko vreme izmeriti, bez ikakve novčane nadoknade. Kod crnih sorti koje ranije sazrevaju (Burgundac,

Game, Game bojadiser) septembar je mesec u kom se ove sorte beru. Kod mladih vinograda gde nisu

postavljeni stubovi i potporna ţica, sada je pravi momenat da se to uradi.

Savetodavac iz oblasti voćarstva i vinogradarstva

Dipl. ing. Duško Jovanović

Z a š t i t a b i lj a

Zasnivanje i zaštita lucerišta

Najvajţnije višegodišnje leguminoze na našim prostorima su lucerka i crvena detelina Glavni razlog

zbog kojeg se veliki broj proizvoĎača odlučuje da na svojim parcelama gaji ove vrste jeste, pre svega,

visok prinos kvalitetnog sena. U četiri do pet otkosa godišnje, dobije se preko 18 tona po hektaru suve

materije. Dobijeno seno, u zavisnosti od vremena košenja i načina čuvanja, odličnog je kvaliteta s

visokim sadrţajem sirovih proteina (18-22%), odlične svarljivosti, povoljnog aminokiselinskog sastava i

s visokim sadrţajem mineralnih materija, posebno fosfora i kalcijuma, kao i karotena, vitamina itd.

Uz pomoć bakterija iz roda Rhisobium, lucerka i crvena detelina imaju sposobnost fiksacije azota iz

vazduha, što im omogućava ne samo da zadovolje svoje potrebe za azotom već i da nakon razoravanja u

zemljištu ostave veliku količinu azota za naredne useve, što u velikoj meri smanjuje ukupne potrebe za

korišćenjem azotnih mineralnih Ďubriva i daje ovim vrstama ekološki značaj. Velika količina organske

materije koja ostaje u zemljištu nakon razoravanja lucerišta izuzetno povoljno utiče na strukturu i

kvalitet zemljišta.

Prosečno ostvareni prinosi lucerke i crvene deteline kreću se od pet do šest tona po hektaru, a površine

pod ovim usevima često se ranije razoravaju. Najčešći razlog su propusti u zasnivanju lucerišta koji

vode proreĎivanju sklopa biljaka, a samim tim smanjenju prinosa i kvaliteta krme, kao i duţine

eksploatacije površina pod ovim usevima.

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________4__________________________________________

Odabir parcele i Ďubrenje

Jedna od grešaka u zasnivanju lucerke i crvene deteline, koja se kasnije ne moţe ispraviti jeste pogrešan

izbor parcele. Pri odabiranju parcela za setvu ovih vrsta obavezno treba proveriti kiselost zemljišta, jer je

to limitirajući faktor za njihovo gajenje. Na pojedinim zemljištima, lucerka se moţe gajiti samo uz

primenu mera kalcifikacije. U zavisnosti od stepena kiselosti zemljišta, preporučuje se unošenje dve do

šest tona dehidratisanog kreča ili četiri do osam tona kalcijum-karbonata po hektaru zajedno sa

osnovnom obradom. Crvena detelina je nešto tolerantija prema zemljištima s visokim pH vrednostima.

Površine na kojima su u poslednjih nekoliko godina primenjivane veće količine herbicida na bazi

atrazina, ne treba koristiti za setvu leguminoza zbog spore razgradnje ovih preparata u zemljištu, a time i

njihovog negativnog delovanja na leguminoze.

Za ostvarivanje visokih prinosa kvalitetnog sena, lucerka zahteva i odgovarajuće Ďubrenje. Odlično

reaguje na unošenje organskih Ďubriva u količini od 30 do 40 tona po hektaru, pod predusev. Pri

zasnivanju lucerišta koristiti kompleksna Ďubriva sa smanjenom količinom azota NPK 10:20:30 ili

8:24:16 u količini od 300 do 400 kilograma po hektaru u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Zbog čestog

nedostatka ovih Ďubriva na trţištu, opravdano je koristiti i NPK 15:15:15 u istoj količini. Pri osnovnoj

obradi neophodno je uneti dve trećine potrebnih količina mineralnih Ďubriva, a u predsetvenoj pripremi

ostatak. Činjenica koju nikako ne treba zanemariti jeste da je hemijska analiza zemljišta neophodna za

pravilno Ďubrenje svih useva, pa i lucerke i crvene deteline.

Obrada zemljišta i setva

Nakon jesenje osnovne obrade, u proleće treba obaviti kvalitetnu pripremu na dubinu od šest do osam

santimetara koja će obezbediti dobro usitnjen oranični sloj. Od kvalitetno izvedene predsetvene pripreme

umnogome zavise nicanje i razvoj useva u početnoj fazi. Optimalni rokovi za setvu lucerke jesu treća

dekada marta i prva polovina aprila, a crvena detelina se, u zavisnosti od meteoroloških uslova, moţe

sejati ranije.

Za setvu obavezno koristiti kvalitetno, doraĎeno seme proverenih proizvoĎača i doraĎivača. NedoraĎeno

ili loše doraĎeno seme nepoznatih doraĎivača najčešće je puno semena korova i viline kosice. Setva

ovakvog semena utiče na još veću zakorovljenost parcela i u većini slučajeva vodi propadanju lucerišta.

U semenu lucerke je vrlo teško utvrditi golim okom prisustvo viline kosice, a samo par zrna je dovoljno

da lucerište bude napadnuto, a često i uništeno. Osnovna mera borbe protiv viline kosice jeste korišćenje

doraĎenog i kvalitetnog semena, sve ostalo je teško, skupo i mukotrpno ispravljanje grešaka u

zasnivanju.

Posebnu paţnju treba obratiti i na pravilan izbor sorte. U poslednje vreme na našem trţištu je zastupljen

veliki broj stranih sorti lucerke i crvene deteline, od kojih veći broj nije plilagoĎen našim agroekološkim

uslovima. Kod višegodišnjih vrsta koje se gaje u uslovima suvog rastenja kao što je lucerka, setva

domaćih sorti je od velikog značaja jer obezbeĎuje stabilne i visoke prinose u toku višegodišnjeg perioda

eksploatacije ovih površina.

Treba sejati od 16 do 20 kilograma semena lucerke i 14 do 18 kilograma crvene deteline po hektaru

sejalicom za ţito na meĎurednom rastojanju od 12,5 i na dubini od dva do tri centimetra. Nakon setve,

neophodno je primeniti valjanje glatkim valjcima, koje omogućava bolji kontakt semena sa zemljištem i

vodi ujednačenijem klijanju i nicanju useva, što je posebno vaţno za pravovremenu i uspešnu borbu

protiv korova.

Borba protiv korova i štetoĉina

Nakon brzog nicanja lucerka se sporo razvija u početnim fazama rasta i razvoja. Brz porast korova u

istom periodu moţe dovesti do ugušivanja biljaka i velikih proreĎivanja biljaka i useva, što znatno

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________5__________________________________________

smanjuje duţinu eksploatacije lucerišta. Iz navedenih razloga za setvu lucerke i crvene deteline treba

izbegavati jako zakorovljene površine.

Nakon nicanja, u zavisnosti od korovske flore na parceli, koristiti preparat PIVOT ili RITAM (aktivna

materija imazetapir) u količini tri litra po hektaru. Veoma vaţno je da lucerka u vreme tretiranja bude u

fazi porasta od 15 do 20 cm. U suprotnom, herbicidi iz ove grupe mogu izazvati oţegotine na listovima,

koje u zavisnosti od koncentracije mogu biti prolazne ali mogu i naneti trajne štete.

Uskolisni korovi u lucerki i crvenoj detelini mogu se uspešno suzbiti preparatima FUSILADE FORTE

(fluazifop-p-butil) u količini od 0,8 do 1,2 litra po hektaru i FOCUS ULTRA (cikloksidim) u količini od

dva do četiri litra po hektaru, ako se koristi u vreme kada je korov oko 10 do 12 cm.

Ukoliko su lisne štetočine napale mlade biljčice, neophodna je zaštita insekticidima na bazi piretroida.

Prvi otkos je u vreme precvetavanja

Veoma je vaţno da se prvi otkos u godini zasnivanja kosi što kasnije, u vreme precvetavanja lucerke.

Svaka znatno ranija kosidba dovodi do čupanja mladih biljaka lucerke koje se još uvek nisu dovoljno

ukorenile, a samim tim i do proreĎivanja useva. Naţalost, često primenjivana mera borbe protiv korova

u godini zasnivanja jeste upravo rana kosidba, koja moţe naneti velike štete lucerištima. Ovo se odnosi

samo na prvi otkos u godini setve, jer sve ostale otkose treba kositi u fazi butonizacije i početka cvetanja

lucerke, tj., kada se pojavi cvet, jer je u toj fazi najpovoljniji odnos prinosa i kvaliteta dobijene krme.

Savetodavac iz oblasti zaštite bilja

Dipl. ing. Mirjana Petrović

Štetni organizmi na voćnim vrstama pod posebnim nadzorom u Republici Srbiji

1. Ekonomski značajni štetni organizmi na koštičavom voću sa kojima se proizvodjači susreću u

vegetaciji i manje više uspešno ih suzbijaju - Monilinia laxa (sušenje cvetova,grančica i grana),

Blumeriella japii/Coccomices hiemalis (pegavost lišća), Clasterosporium carpophilum (rupičavost

lišća), Venturia inaequalis (čadjava krastavost jabuke), Podosphaera leucotricha (pepelnica jabuke),

Plasompara viticola (plamenjača vinove loze), Uncinula necator (pepelnica vinove loze)

2. Štetni organizmi koji su pod posebnim nadozom koji su prisutni u zemljama EPPO, ali ima

podataka da su registrovani i u našoj zemlji. - Flavescence doree (FD) - crvenilo i ţutilo vinove

loze, Bois Noir (BN) – stolbur vinove loze Plum Pox Virus – virus šarke šljive, Erwinia amylovorа –

bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka, Apple proliferation phytoplasma - prolifercija “veštičije

metle” jabuke, Candidatus Phytoplasma prunorum (European Stone Fruit Yellows phytoplasma)

ESFY - sušenje i propadanje koštičavog voća, Pear decline phytoplasma -sušenje i propadanje kruške,

Phytophtora fragaria spp – plamenjača jagodastog voća, Virusi (TSWV, INSV, PepMV, CSNV,

IYSV, TYLCV).

Na području Jablaničkog okruga registrovano je prisustvo sledećih karantinskih štetnih organizama:

- Erwinia amylovora na jabučastom voću, na celom području Jablaničkog okruga, u svim šest opština.

- Plum pox virus na koštičavom voću (šljiva, breskva, kajsija) na celom području Jablaničkog okruga,

-Flavescence doree na vinovoj lozi sorte, sorte Plodvina i Afus-ali, na lokalitetu komasiranog vinograda

Kozare (Grdelica )i selu Sejanica.

- Fitoplazma stolbur na vinovoj lozi sorte, sorte Frankovka na lokalitetu komasiranog vinogorada

Kozare (Grdelica).

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________6__________________________________________

Erwinia amylovorа

bakteriozna plamenjača jabučastog voća

Inficirane grane i grančice venu, dobijaju mrku nijansu,dolazi do povijanje vrha u vidu “pastirskog štapa”.Lišće tamnomrke nijanse ostaje na grani da visi.

Pojava rak rana koje su vodenaste, ulegle, okruţene nepravilnim pucanjem kore.

Plum Pox Virus

virus šarke šljive i ostalih koštičavih voćnih vrsta

Plodovi su deformisani,manjih dimenzija lakši od zdravih, sa svetlim pegama i prstenovima. Deo mezokarpa dobija tamniju boju,javljaju se kapljice smole koje se dozrevanjem uvećavaju i mogu izići na površinu pokoţice

Prstenaste i poluprstenaste pege sa središtem svetlozelene bojeOboleli plodovi opadaju pre

fiziološke zrelosti

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________7__________________________________________

Apple proliferation phytoplasmafitoplazmozna prolifercija jabuke

“veštičije metle”

Zdravi i zaraţeni list jabuke

Inficirani list hlorotičan,nepravilno nazubljen sa uvećanim palistićima, lisna drška kraća,

lišće se razvija ranije,sitnije

Oboleli spljošteni plodovi, sitniji, sa izmenjenimsadrţajem šećera i kiselina,seme i semena kućića sitnija

Kašnjenje porasta lateralnih pupoljaka,pojava rozete vršnog lišća, prevremen razvoj bočnih pupoljaka i pojava „ veštičijih metli‟

Candidatus Phytoplasma prunorum (European

Stone Fruit Yellows phytoplasma) ESFYfitoplazmozno sušenje i propadanje koštičavog voća

Bledo zeleno, sitno lišće, uvijeno oko glavnog nerva Nekroza floema,naglo ili postepeno sušenje stabla Vršno sušenje pojedinih grana i ranije kretanje vegetacije kajsije od 1do 4 godine

Crvenilo lišća breskve iz kojeg tkivo ispada i uvijenost lista, lišće opada pre P.sallicina – uvijenost lista kraja vegetacije,plodovi opadaju pre zrenja,sušenje voćke za 2-3 godine

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________8__________________________________________

Pear decline phytoplasma

fitoplazmozno crvenilo lista, sušenje i

propadanje kruške

Brzo propadanje voćaka , sudovi floema su potpuno nefunkcionalni, dolazi do brzog uvenuća lišća i ploda i sušenja stabla za nekoliko nedelja

Sporo propadanje voćaka , vršni rast grana usporen ili ga uopšte nema, lišće malobrojno, sitno, povijeno na gore , crveno i opada prevremeno. Pojava skraćenja internodija, glavni koren neoštećen,korenove dlačice atrofirale.

Phytophtora fragarie var. fragarie plamenjača jagodičastog voća

Biljke sa jakom infekcijm su krţljave i brzo venu. Mladje lišće plavo zeleno,a starije crveno,ţuto ili bronzasto

Masa glavnog korena karakteristično povijena ka nadzemnom delu u vidu

“mišjeg repa”.Na uzduţnom preseku jasno vidljiva crvena obojenost floema

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________9__________________________________________

Phytophtora fragaria var. rubi

plamenjača maline

Infekcija počinje na maloj površini i širi se niz padinu. Pouzdan znak simptoma je odsustvo ovogodišnjih izdanaka. Tipićna pojava “oaza” u malinjaku.

Na dvogodišnjim izdancima pupoljci ne kreću, mladi izdanci se suše i dolazi do povijanja “pastirski štap”

Mikoplazme na vinovoj lozi FD i BN

Fitoplazma Flavescence doree Fitoplazma Stolbur

na vinovoj lozi sorte Afus-ali na vinovoj lozi sorte Frankovka

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________10__________________________________________

Suzbijanje

1. zdrav sadni materijal

2. zdrav repromaterijal prilikom

kalemljenja

3. suzbijanje vektora tokom vegetacije

koji su prenosioci mikoplazmi

4. krčenje obolelih stabala

Savetodavac iz oblasti zaštite bilja

Mr Gordana Jovanović

R a t a r s t v o

Berba kukuruza

Kukuruz ravnomerno sazreva i ne osipa se. Vreme berbe kukuruza uslovljeno je sadrţajem vlage u zrnu.

Pri klasičnoj berbi kukuruza berba se obavlja u punoj zrelosti, kada je sadrţaj vlage sveden na nivo koji

omogućava čuvanje kukuruza u koševima. U savremenijoj proizvodnji kukuruza teţi se da se berba vrši

ranije, u tkzv. tehničkoj zrelosti. Za ovu zrelost bitno je da je zrno u takvom fizičkom stanju koje

omogućava uspešnu berbu, čuvanje i upotrebu. Smatra se da tehnička zrelost nastupa na prelazu izmeĎu

ţute i pune zrelosti, kada zrno dobije svoju prirodnu boju.

U tehničkoj zrelosti različiti hibridi imaju različit sadrţaj vlage. Vrlo rani do 15%, rani 15-20%, srednje

rani 20-25%, sredne kasni 25-30%, i kasni 30-35%. Prema tome berba kukuruza moţe da se vrši sa gore

navedenim sadrţajem vlage.

Berba kukuruza vrši se ručno ili mehanizovano. Ručna berba se obavlja na sledeće načine: istovremeno

komišanje klipa; otkidanje klipa bez komišanja u ovom slučaju komišanje se obavlja u ekonomskom

dvorištu.

Danas se sve više primenjuje mehanizovana berba kukuruza. Ona moţe da se vrši beračima sa

komišanjem i kombajnima. Berba kombajnima je najsavršeniji način berbe kukuruza.

Smeštaj i čuvanje kukuruza

Kukuruz moţe da se čuva u klipu ili zrnu. Kukuruz u klipu čuva se u koševima, a kukuruz u zrnu u

magacinima ili silosima. MeĎutim, čuvanje kukuruza u zrnu moguće je samo u slučaju oko je u njemu

sadrţaj vlage sveden na 14%.

Sušenje merkattilnog kukuruza obavlja se na temperaturi od 60 C.

Savetodavac iz oblasti ratarstva i povratsrtva

Dr Miodrag Djordjević

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________11__________________________________________

P Ĉ E L A R S T V O

Stršljen – neprijatelj pĉela

Stršljen je najveći iz porodice osa koja ţivi na našem području .U proleće, oploĎena ţenka gradi novo

gnezdo i nikada na useljava u staro.Gnezda gradi u šupljem drveću, ili zapuštenim staništima. Jaja hrane

skakavcima, dok se odrasla jedinka hrani slatkim sokovima. Ţenka osnovnu formu gnezda gradi sama,

polaţe jaja i sama podiţe ovu prvu generaciju. Prva generacija radilica preuzima svu brigu o dogradnji

gnezda i podizanju idućih generacija. U jesen iz larvi se razvijaju buduće matice i trutovi pare se, a

društvo se raspada i jedinke stradaju. Zimu preţivljavaju samo oploĎene ţenke, i ciklus se ponavlja.

Stršljenovi su ugroţena vrsta, ponegde su istrebljeni, a kako je njihova uloga u odrţavanju ekološke

ravnoteţe značajna, u nekim drţavama su uvršteni na listu ugroţenih vrsta a u nekim su zaštićeni.

Opasnost od stršljana za čoveka i ţivotinje se preuveličava,ona je manja nego što se obično iznosi sedam

uboda konja, tri za čoveka.

To je pogrešno i preuveličano u pogledu otrova stršljena, on se moţe uporediti sa otrovom drugih osa,

po sastavu nije isti, a manje je toksičan. Ubod stršljena je bolniji od uboda ose, zato što je u otrovu

stršljena više supstance koja izaziva osećaj pečenja, stršljenova ţaoka je deblja i duţa pa dopire do

dubljih delova koţe.

Ubod nije smrtonosan, osim za alergične ljude, ali ubod u predelu vrata grla traţi lekarsku pomoć.

Stršljeni su tri puta veći od pčela, I oni ih lako mogu ubiti jednim ugrizom.

Stršljeni uglavnom ubijaju odrasle članove legal i hrane se pčelinjim potomcima.Tako da pčelari mogu

izgubiti gotovo trećinu kolonije zbog učestalih napada opasnih stršljenova. Ubod kao pčelinja glavna

odbrana ne donosi previše rezultata zbog jakog oklopa. Ali, istraţivanjem je utvrĎeno da su neke vrste

pčela razvile novu taktiku celom leglu i tek u zadnji čas slete u masi na stršljena, gde nastavljaju da

vibriraju i podiţu temperaturu iznad 40 stepeni, koja je tik iznad granice tolerancije meĎu pčelama, ali

je pogubna za stršljena. Iz ulovljene pčele, stršljeni isišu sav prikupljeni nectar, a ostatkom saţvakane

pčele hrane mlade larve.

Preventivno uništavanje stršljenova u blizini pčelinjaka odnosi se na spaljivanje mogućih gnezda ili

stavljanjem plastičnih boca na pčelinjaku u koje ulijemo mešavinu soka od jabuke, sirćeta ili piva. Pčele

neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stršljenovi namamljeni lakom hranom ući u bocu iz

koje ne mogu izaći.

Savetodavac iz oblasti voćarstva i vinogradarstva

Dipl.ing.polj.Nenad Stefanović

__________________________________________________________________________Bilten br.9

________________________________________12__________________________________________

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje moţete se obratiti

Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj sluţbi Leskovac

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŢBA LESKOVAC,

tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

Savetodavna sluţba za ratarstvo i povratsrtvo

Dr Miodrag Djordjević, 064/6454731, 016/237-361

Dipli.ng. Novica Milenkovič, 064/6454734, 0167237-364

Savetodavna sluţba za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360

Dipl. ing. Nenad Stefanović, 016/212-246

Savetodavna sluţba za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243

Dipl. ing. Mirjana Petrović, 016/212-246

Savetodavna sluţba za stočarstvo

Dipl. ing. Slavko Mladenović,064/6454732, 016/237-362