ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO - kckzz.hr

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVOKOPRIVNIÈKO-KRIŽEVAÈKE ŽUPANIJE

SLUŽBA ZA JAVNO ZDRAVSTVO I SOCIJALNU MEDICINU

Koprivnica, 2013.

Davorka Gazdek

Stanje i trendovi zlouporabe sredstava ovisnosti

meðu srednjoškolcima Koprivnièko-križevaèke županije

- komparativna studija 2002., 2007., 2012.

Stanje i trendovi zlouporabe sredstava ovisnostimeđu srednjoškolcima Koprivničko-križevačke županije

- komparativna studija: 2002., 2007., 2012.

NAKLADNIK:Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županijeTrg Tomislava dr. Bardeka 10/10, Koprivnica

ZA NAKLADNIKA:dr. sc. Draženka Vadla, dr. med.

AUTOR:dr. sc. Davorka Gazdek, dr. med.

RECENZENTI:mr. Milan Čapalija, prof. psih.dr. sc. Iva Pejnović Franelić, dr. med.

PRIKUPLJANJE, UNOS I OBRADA PODATAKA:Služba za javno zdravstvo i socijalnu medicinuAleksandar Vrhovec, bacc. inf.dr. sc. Davorka Gazdek, dr. med.

GRAFIČKA PRIPREMA I TISAK:Tiskara Rihtarić, Koprivnica

NAKLADA:100 primjeraka

CIP zapis dostupan u računalnom kataloguNacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 864133ISBN 978-953-95987-3-8

Publikacija fi nancirana od strane Ministarstva zdravlja u okviru projekta Zajedno protiv ovisnosti

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO KOPRIVNIČKO-KRIŽEVAČKE ŽUPANIJESlužba za javno zdravstvo i socijalnu medicinu

Stanje i trendovi zlouporabe sredstava ovisnostimeđu srednjoškolcima Koprivničko-križevačke županije

- komparativna studija: 2002., 2007., 2012.

dr. sc. Davorka Gazdek, dr. med.

Koprivnica, 2013.

ZAHVALE

Istraživanja o zlouporabi sredstava ovisnosti među učenicima srednjih škola Koprivničko-križevačke županije provodila

su se periodično, odnosno 2002., 2007. i 2012. U realizaciji toga sudjelovale su osobe koje ovom prilikom

neizostavno treba spomenuti.

Mr. Milan Čapalija, profesor psihologije, bio je glavni inicijator i nositelj svih aktivnosti vezanih uz istraživanja provedena 2002. i 2007. Organizirao je istraživanja, osmislio anketna pitanja te obradio podatke.

Njegovom zaslugom, okupljena je skupina stručnjaka koja je pripomogla što boljoj realizaciji i kvaliteti istraživanja. To su bili:

dr. Mirna Zagrajski-Brkić, dr. Mirjana Gašparić-Sikavica i Branko Kresonja, socijalni radnik, (2002.) te dr. Davorka Gazdek (2007.).

Zahvaljujući tome, u našoj Županiji mogu se pratiti trendovi zlouporabe sredstava ovisnosti kod srednjoškolaca kontinuirano i dugi niz godina.

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim ravnateljima, stručnim suradnicima pedagozima i psiholozima te profesorima u

srednjim školama na njihovoj svesrdnoj pomoći i angažmanu.

Zahvaljujemo Povjerenstvu za suzbijanje zlouporabe droga Koprivničko-križevačke županije što su podržali aktivnosti,

te ostalim predstavnicima državne i lokalne uprave Koprivničko-križevačke županije na svekolikoj pomoći.

Zahvaljujemo se svim đacima na njihovim iskrenim odgovorima.

SADRŽAJ

Predgovor ............................................................................................................. IX dr. sc. Draženka Vadla

Izvodi iz recenzija ................................................................................................ XI mr. Milan Čapalija, prof. psih., dr. sc. Iva Pejnović Franelić, dr. med.

Sažetak .................................................................................................................. 1

Uvod ...................................................................................................................... 3

Ciljevi istraživanja ................................................................................................. 4

Ispitanici i metode rada ........................................................................................ 5

Rezultati ................................................................................................................ 8 Odaziv ........................................................................................................... 8

Pušenje ........................................................................................................ 8 Pijenje alkoholnih pića ................................................................................ 11 Zlouporaba droga ...................................................................................... 16

Zaključci ............................................................................................................. 21

Dodatak: Detaljan tabelarni prikaz istraživanja .................................................. 22 Odaziv ......................................................................................................... 22 Rezultati istraživanja po anketnim pitanjima i godinama istraživanja ................................................................ 25

O autorici ............................................................................................................ 37

PREDGOVOR

Iako predstavlja lošu životnu naviku, pušenje duhana i konzumacija alkoholnih pića još je uvijek široko prihvaćeno u populaciji odraslih u našoj kulturi. Ponašanje odraslih u svakom pogledu predstavlja primjer, pa makar to bio i loši primjer, za raz-voj te usvajanje životnih stavova i ponašanja naših mladih generacija. Kako smo mi pojedinci svojim primjerom, društvo u cjelini i neposredna zajednica djelovali na razvoj svijesti o štetnosti pušenja, alkohola i droga te na oblikovanje ponašanja mladih prema sredstvima ovisnosti, pokušali su istražiti djelatnici Zavoda za javno za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije provođenjem tri periodična istraživanja u proteklih desetak godina.

U publikaciji Stanje i trendovi zlouporabe sredstava ovisnosti među srednjoškolcima Koprivničko-križevačke županije - komparativna studija: 2002., 2007., 2012., dr. sc. Davorka Gazdek, dr. med. specijalistica javnog zdravstva, analizirala je po-datke o raširenost pušenja, pijenja alkoholnih pića i uzimanja opojnih droga među učenicima prvih i završnih razreda svih srednjih škola u Koprivničko-križevačkoj županiji te utvrdila postojanje razlika obzirom na dob i spol učenika. S podacima iz 2012. godine, prema kojima 23% naših srednjoškolaca puši svakodnevno, 5,3% pije alkoholna pića gotovo svakodnevno, a 1,5% konzumira redovito drogu te da je konzumacija sredstava ovisnosti izraženija od strane starijih učenika, ne možemo kao društvo nikako biti zadovoljni. Stoga nam predstoji da dobro iskoristimo ove podatke, još jednom razmislimo kakav primjer dajemo mladima i što kao zajednica možemo i moramo učiniti kako bi budućnost mladih, ali i naša budućnost, bila bolja, zdravija i sretnija.

Nadam se da će i ova publikacija biti mali doprinos te još jedan poticaj za bolju suradnju svih zainteresiranih skupina u osmišljavanju te provođenju javnozdravst-venih i društvenih mjera usmjerenih ka smanjenju zlouporabe sredstava ovisnosti u mladih osoba.

Zahvaljujem autorici i svim sudionicima koji su ovim putem opet potakli raspravu o zdravlju.

dr. sc. Draženka Vadla, dr. med. spec. epidemiologije

IX

IZVODI IZ RECENZIJA

Istraživanje je provedeno na velikom broju ispitanika, obuhvaćene su cijele gen-eracije učenika i to rezultatima daje visoku pouzdanost u procjeni raširenosti konzumiranja sredstava ovisnosti među mladima u lokalnoj zajednici. U njemu su uspješno surađivali stručnjaci iz javnog zdravstva i pedagoški djelatnici, koji uz roditelje imaju najveću odgovornost u suzbijanju ovisnosti. Autorica je prepoznala vrijednost dobivenih podataka i na sustavan način ih obradila te prikazala u pub-likaciji, koja je jedinstvena u tom pogledu u našoj sredini, a koliko je poznato i šire. Posebno su vrijedni dodaci s tabelama o detaljima istraživanja na kraju publikacije koji se mogu koristiti kao dopunski izvor analize rezultata i biti referentne točke u novim istraživanjima i praćenju raširenosti konzumiranja sredstava ovisnosti među novim generacijama mladih.

Publikacija je kvalitetan i pouzdan izvor informacija svima koji rade s mladima i sudjeluju u njihovom odgoju i sprječavanju devijantnih ponašanja u procesu psiho-socijalnog sazrijevanja i odrastanja. Može poslužiti kao dobar putokaz u kreiranju, provođenju i evaluaciji programa i mjera aktivnosti prevencije ovisnosti na nivou Koprivničko-križevačke županije.

mr. Milan Čapalija, prof. psihologije

Mladi su danas suočeni s mnogim izazovima od kojih neki mogu narušiti njihovo tjelesno i mentalno zdravlje. Publikacija Stanje i trendovi zlouporabe sredstava ovisnosti među srednjoškolcima Koprivničko-križevačke županije – komparativna studija: 2002., 2007., 2012., autorice dr. sc. Davorke Gazdek, dr. med., pruža uvid u konzumaciju alkohola, droga i duhana koprivničko-križevačkih srednjoškolaca te je vrijedan doprinos u praćenju navedenih ponašanja tijekom proteklog desetljeća u određenom društvenom okruženju. Okruženje u kojem mladi odrastaju od presudne je važnosti za njihovo zdravlje i razvoj. U skladu s rezultatima istraživanja, škole su i dalje mjesto gdje mladi dobivaju najviše informacija o sredstvima ovisnosti, stoga uključivanjem cjelokupne školske zajednice, aktivnosti treba usmjeriti na stjecanje zdravih životnih navika, usvajanje pravilnih stavova, prevenciju ovisnosti te zaštitu mentalnog zdravlja s posebnim naglaskom na aktivnu ulogu mladih u kreiranju istih.

Publikacija može poslužiti, ne samo stručnjacima koji djeluju na području prevencije ovisnosti osmišljavajući preventivne aktivnosti i aktivnosti promicanja zdravlja, već svima koji rade s mladima.

dr. sc. Iva Pejnović Franelić, dr. med., spec. školske medicineXI

Zlouporaba sredstava ovisnosti među srednjoškolcima

1

SAŽETAK

Raširenost pojave konzumiranja sredstava ovisnosti među stanovništvom, osobito među mladima, te dobivanje temeljnih podataka i utvrđivanje učestalosti određenih navika i ponašanja, omogućava uvid u zdravlje i utjecaje na njega. Osim toga, slika zlouporabe alkohola, droga i duhana važna je radi stjecanja uvida u uspješnost mjera politike u suzbijanju zlouporabe sredstava ovisnosti i angažmana sudionika društva u akcijama prevencije ovisnosti. Povrh toga, poznavanje proširenosti zlouporabe sredstava ovisnosti bitno je u kreiranju i poduzimanju novih intervencija u prevenciji i suzbijanju ovisnosti.

Iz tih razloga, Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije provodi periodična istraživanja o zlouporabi sredstava ovisnosti među mladima radi procjene učestalosti konzumiranja duhana, alkohola i droga te praćenja trendova kod učenika srednjih škola Koprivničko-križevačke županije.

Provedena su ukupno tri istraživanja - 2002., 2007. i 2012., o zlouporabi duhana, alkohola i droga kod učenika svih srednjih škola u Županiji putem anonimnog anketnog upitnika.

Gotovo četvrtina srednjoškolaca svakodnevno puši, a taj je postotak još i viši kod srednjoškolaca završnih razreda među kojima učenice jednako puše kao i učenici. Sve je više srednjoškolaca koji piju alkoholna pića. Srednjoškolci konzumiraju alkoholna pića najčešće nekoliko puta mjesečno. Kod konzumiranja alkoholnih pića, daleko veći postotak mladića nego djevojaka pije alkoholna pića i češće se opija, a razlika je izražena bez obzira na dob/razred. Raste konzumiranje alkoholnih pića i kod učenika mlađe dobi. Konzumiranje droga je nisko i u padu. Drogu češće konzumiraju učenici nego učenice, te učenici starijih razreda. Najčešće se konzumira marihuana, ali je u porastu konzumiranje sintetičkih droga (sintetičkih kanabinoida).

Ohrabruje podatak da je malo srednjoškolaca u Koprivničko-križevačkoj županiji koji su probali drogu dok zabrinjava podatak da je visok postotak srednjoškolaca koji su probali alkohol i cigarete.


2


3

UVOD

Svjesni smo da život u današnjem suvremenom društvu uključuje život pod učestalijim socijalnim rizicima - zlouporabe duhana, alkohola i droga, lošeg utjecaja vršnjačkih skupina, velike ponude zabava koje potenciraju dokolicu ili konzumiranje sredstava ovisnosti. Osobito smo pozvani na zaštitu djece, mladeži i obitelji pred društvenim i drugim okolnostima koje pogoduju zlouporabi sredstava ovisnosti.

Kako bi se pravo na zdrav život ostvarilo, nužan je angažman svih sudionika društva na unaprjeđenju i provedbi programa prevencije ovisnosti, programa pomoći i zaštite obitelji, liječenju i rehabilitaciji ovisnika, kao i smanjenju dostupnosti droga na svim razinama. Slika zlouporabe alkohola, droga i duhana važna je stoga kao mjerilo uspješnosti tog angažmana sudionika društva u akcijama prevencije ovisnosti. Osim toga, poznavanje proširenosti zlouporabe sredstava ovisnosti bitno je u kreiranju i poduzimanju novih intervencija u prevenciji i suzbijanju ovisnosti.

Iz tih razloga, Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije provodi periodična istraživanja o zlouporabi sredstava ovisnosti među mladima s ciljem snimanja situacije te praćenja trendova kako bi se stekao uvid u uspješnost mjera politike u suzbijanju zlouporabe sredstava ovisnosti.

Prvo sveobuhvatno anketiranje o zlouporabi sredstava ovisnosti među učenicima srednjih škola Koprivničko-križevačke županije provedeno je u listopadu 1995. u sklopu priprema za provođenje Nacionalnog programa strategije suzbijanja zlouporabe droga. Anketiranje je provela Policijska uprava Koprivničko-križevačke županije, a u realizaciji su sudjelovali i stručnjaci Zavoda za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije. Ukupno je bilo anketirano 3.755 učenika od prvog do četvrtog razreda svih srednjih škola u Županiji, a rezultati ankete Što znam o drogama objavljeni su u istoimenoj publikaciji. Od ukupnog broja anketiranih učenika, njih 262 (6,98%) izjavilo je da je probalo drogu, a pretežno je to bila marihuana, u 75,6% učenika.

Od tada, Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije proveo je ukupno tri istraživanja - 2002., 2007. i 2012., o zlouporabi duhana, alkohola i droga kod učenika srednjih škola u Županiji, a rezultati su prikazani u ovoj publikaciji.


4

CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Ispitati kakva je raširenost pušenja, pijenja alkoholnih pića i uzimanja opojnih droga među učenicima srednjih škola Koprivničko-križevačke županije.

Utvrditi postoje li razlike u učestalosti konzumiranja sredstava ovisnosti kod srednjoškolaca s obzirom na dob i spol.

Ispitati u kojoj su mjeri mladi upoznati s načinom djelovanja i štetnosti opojnih droga, te koji su najčešći njihovi izvori informacija o tome.

Ustanoviti kakva su očekivanja mladih u situacijama kad im je potrebna pomoć.

Pratiti kretanje i trendove zlouporabe sredstava ovisnosti među mladima.


5

ISPITANICI I METODE RADA

Istraživanja o zlouporabi sredstava ovisnosti provedena su među srednjoškolcima svih srednjih škola Koprivničko-križevačke županije. Na području Koprivničko-križevačke županije postoji 8 srednjih škola kao što se vidi iz Tablice 1.

Tablica 1. Popis srednjih škola u Koprivničko-križevačkoj županiji

Istraživanja su provedena 2002. (listopad-studeni, prvo polugodište generacije 2002/2003), 2007. (travanj-svibanj, drugo polugodište generacije 2006/2007) te 2012. (veljača-ožujak, drugo polugodište generacije 2011/2012) među učenicima prvih i završnih razreda svih 8 srednjih škola Koprivničko-križevačke županije. Završne razrede činili su učenici kojima je to bio završni razred bilo da su išli po trogodišnjem bilo četverogodišnjem srednjoškolskom programu. Popis škola, broj učenika po razredima kao i odobrenje za provođenje istraživanja među učenicima dobiven je od županijskog Ureda za školstvo. Za istraživanje 2012., konačan broj učenika po razredima dobiven je i od škola neposredno prije početka istraživanja.

Za potrebe istraživanja načinjen je anonimni anketni upitnik. Anketni upitnici su u sva tri istraživanja imala ista pitanja. Ispitivalo se iskustvo i konzumiranje sredstava ovisnosti - duhana, alkohola i droga. Ispitivali su se stavovi i tražila samoprocjena stupnja informiranosti u svezi sredstava ovisnosti. Anketni upitnik


6

je imao ukupno trinaest pitanja - jedanaest pitanja su se odnosila na zlouporabu sredstava ovisnosti, a dva su pitanja bila o spolu i razredu koji su učenici u tom trenutku pohađali. Za anketiranje je bilo dostatno 5-10 minuta. Anketa je bila anonimna i provedena je grupno u razredima.

Anketni upitnici su dostavljeni ravnateljima škola koji su organizirali anketiranje po razrednim odjeljenjima. Nakon anketiranja, ankete su dostavljene na obradu u Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije.

U obradi i analizi podataka primijenio se software Microsoft Offi ce Excel. Koristeći se metodama deskriptivne statistike, podaci su statistički obrađeni uz upotrebu χ2

testa značajnosti, dok se p<0,05 smatrao statistički značajnim.


7

Zavod za javno zdravstvo Koprivni ko-križeva ke županije Centar za prevenciju i izvanbolni ko lije enje ovisnosti

ANKETA

O UZIMANJU SREDSTAVA OVISNOSTI ME U MLADIMA

Uputa: Ovdje su pitanja o iskustvima mladih u vezi s pušenjem, pijenjem alkoholnih pi a i uzimanjem droga. Na svako pitanje odgovorite zaokruživanjem slova ispred izabranog odgovora. Molimo vas da budete iskreni jer odgovarate anonimno, bez upisivanja imena i prezimena, a vaši odgovori e se držati u strogoj tajnosti i bit e korišteni isklju ivo u svrhe istraživanja. Hvala na suradnji.

1. Pušiš li cigarete?

a) ne pušim uop e b) probao/la sam, ali više ne pušim c) pušim rijetko d) povremeno pušim, barem jednom tjedno e) redovito pušim, svaki dan

2. Puše li tvoji roditelji?

a) ne puši niti jedan b) da, samo otac c) da, samo majka d) da, oboje

3. Piješ li alkoholna pi a?

a) nikada ne pijem b) nekoliko puta godišnje c) nekoliko puta mjese no d) nekoliko puta tjedno e) gotovo svaki dan

4. Jesi li si do sada bio/la pijan?

a) nikada do sada nisam bio/la pijan b) jednom u životu c) više puta u životu d) više puta godišnje se opijem e) više puta mjese no se opijem

5. Jesi li si bio u blizini nekog tko uzima drogu?

a) da b) ne

6. Kad bi ti netko ponudio drogu kako bi reagirao?

a) odbio/la bih b) možda bih uzeo/la c) uzeo/la bih

7. Kakva su tvoja osobna iskustva s uzimanjem

droga? a) nisam probao/la b) probao/la sam jednom c) probao/la sam nekoliko puta, ali više ne d) uzimam povremeno e) uzimam redovito

8. Koju drogu si uzimao/la?

a) nisam uzimao/la drogu b) marihuanu/hašiš c) ecstasy d) kokain e) LSD f) heroin g) ljepilo h) neku drugu (navedi koju ___________________)

9. Kako je tvoje znanje o na inu djelovanja i

štetnosti droge? a) gotovo ništa ne znam o tome b) imam malo informacija c) dobro sam informiran/a d) mislim da sam jako dobro informiran/a

10. Odakle si dobio/la najviše informacija o

drogama? a) kod ku e b) u školi c) od prijatelja d) TV, video e) novine, asopisi f) internet g) neki drugi na in (koji ______________________ )

11. U slu aju nekog osobnog problema kome bi se

obratio/la za pomo ? a) roditeljima b) profesoru/razredniku c) prijatelju/prijateljici d) stru noj osobi/doktoru e) nekom drugom (kome _____________________ ) f) nikome

12. Koji je tvoj spol?

a) muški b) ženski

13. Koji razred poha aš?

a) prvi b) drugi c) tre i d) etvrti

HVALA NA ODGOVORIMA !


8

REZULTATI

Odaziv

Broj učenika koji su ispunili ankete je vrlo visok. Tako je u istraživanju provedenom 2012. bilo 2.299 (90,5%) učenika koji su odgovorili na anketu. Vrlo visok odaziv bio je i u oba ranije provedena istraživanja kao što se vidi iz Tablice 1.

Tablica 1. Broj učenika i odaziv prema godini istraživanja

* Od ukupno 2.568 upisanih učenika, učenici jednog razreda (28 učenika), zabunom nisu primili upitnike. Od preostalih 2.540 učenika, 2.299 učenika je vratilo ispunjen anketni upitnik, dok je 241 anketni upitnik bio vraćen prazan i neispunjen jer učenik nije bio u školi.

Pušenje

Istraživanje provedeno 2012. je pokazalo da u Koprivničko-križevačkoj županiji redovito, svaki dan puši 23,1% učenika srednjih škola, 15,5% učenika puši rijetko/povremeno, dok 61,4% učenika ne puši kao što se vidi iz Tablice 2.

Očekivana razlika postoji između djevojaka i mladića te između učenika prvihi završnih razreda. Po spolu je nađeno da jedna četvrtina (25,3%) mladića puši redovito i svakodnevno u odnosu na djevojke kod kojih se petina (20,4%) izjasnila da puši redovito i svaki dan (χ2 =9,56; df=2; p=0,008). Čak 30,7% učenika završnih razreda puši redovito i svakodnevno u odnosu 16,9% učenika prvihrazreda (χ2=67,20; df=2; p=0,000). Statistički značajno više mladića nego djevojaka prvih

godina naziv i metoda istraživanja broj u enika odaziv

2002. „Anketa o uzimanju sredstava ovisnosti me u mladima“

2.695 (1. i završni razredi-ukupno 99

razreda)

2.370 (87,9%)


2.664 (1. i završni razredi-ukupno 98

razreda)

2.213 (83,1%)


2.540*

(1. i završni razredi-ukupno 102 razreda)

2.299 (90,5%)


9

razreda puši (20,0% prema 12,9%; χ2 =14,37; df=2; p=0,000), dok između mladića i djevojaka završnih razreda takve razlike nema (32,3% prema 28,9%; χ2 =1,40; df=2; p=0,496).

Tablica 2. Navika pušenja među srednjoškolcima 2012. po spolu i razredu

Trendovi pokazuju kako je prevalencija pušenja među srednjoškolcima do 2007. rasla, a da je od tada u blagom padu (Grafi kon 1, Slika 1). Slična dinamika prevalencije pušenja je nađena kod djevojaka i učenika prvih razreda. Nasuprot tome, kod učenika završnih razreda je ona ostala ista kao i 2007., dok je kod mladića nađeno da je prevalencija pušenja konstanto rasla te je zabilježen porast i 2012. godine (Slika 1 i 2).

Grafi kon 1. Navika pušenja među srednjoškolcima

SVI mladi i djevojke prvi razred

završni razred

broj ispitanika 2.299 1.188 1.096 1.260 1.024 ne pušea 61,4 60,8 62,5 68,3 53,4 puše rijetko/povremenoa 15,5 14,0 17,1 15,0 16,0 puše redovito, svaki dana 23,1 25,3 20,4 16,7 30,6 pvrijednostb p=0,008 p=0,000

a : % b : 2

ne puše pušerijetko/povremeno

puše redovito,svakidan

2002. 64,7 17,3 17,92007. 60,3 15,4 24,32012. 61,4 15,5 23,1

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

%


10

Slika 1. Trend prevalencije pušača među srednjoškolcima po spolu

Slika 2. Trend prevalencije pušača među srednjoškolcima po razredima

2002. 2007. 2012.

ukupno 17,9 24,3 23,1mladi i 18,0 23,6 25,3djevojke 17,9 24,4 20,4

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0%

2002. 2007. 2012.

ukupno 17,9 24,3 23,1prvi razredi 12,1 18,4 16,9završni razredi 25,2 30,8 30,7

0

5

10

15

20

25

30

35

%


11

Roditelji mogu utjecati na naviku pušenja kod svoje djece pa je bilo važno utvrditi kolika je učestalost pušenja kod roditelja. Prema izjavama učenika godine 2012., njih 49,7% je izjavilo da im niti jedan roditelj ne puši, 33,5% je izjavilo da im puši jedan roditelj, a 16,9% učenika je izjavilo da im puše oba roditelja. Prateći taj podatak od 2002., može se uočiti kako ipak, sve više učenika izjavljuje da im ne puši niti jedan roditelj, a sve je manje onih koji izjavljuju da im puši jedan ili oba roditelja.

Pijenje alkoholnih pića

Istraživanje provedeno 2012. pokazalo je kako samo 12,1% srednjoškolaca nikada nije konzumiralo alkoholna pića. Od 87,9% mladih koji imaju iskustvo pijenja alkoholnih pića, njih 5,3% je izjavilo da pije svakodnevno. Istraživanje je pokazalo kako mladi pretežno konzumiraju alkoholna pića povremeno i prigodno. Da piju alkoholna pića nekoliko puta mjesečno izjavilo je 38,1% učenika, nekoliko puta godišnje 31,3%, a nekoliko puta tjedno 13,1% učenika (Tablica 3).

Između djevojaka i mladića te između učenika prvih i završnih razreda nađena je očekivana razlika u navici pijenja alkoholnih pića. Dok je podjednako djevojaka i mladića koji piju alkoholna pića nekoliko puta mjesečno (38,3%), daleko više mladića nego djevojaka je izjavilo da pije nekoliko puta tjedno (18,5% prema 7,2%) te svakodnevno (7,2% prema 3,3%). Razlika je bila statistički značajna (χ2=109,64; df=4; p=0,000).

Učestalost pijenja alkoholnih pića se povećava u višim razredima te je tako samo 8,0% učenika završnih razreda izjavilo da nikada nije pilo alkoholna pića nasuprot 15,4% učenika prvih razreda. Razlika je još izraženija kad se tome pridoda gotovo polovica (42,3%) učenika završnih razreda koji su izjavili da piju nekoliko puta mjesečno, mada nije zanemariva niti trećina učenika (34,8%) prvih razreda koji su izjavili da piju nekoliko puta mjesečno (χ2=57,81; df=4; p=0,000). Sve to bi se moglo dovesti u vezu s vikend izlascima kada mladi češće izlaze.

Dok je gotovo isti postotak mladića i djevojaka, bilo prvih (35,8% prema 32,2%) bilo završnih razreda (39,8% prema 44,8%), koji su izjavili da piju nekoliko puta mjesečno, daleko je veći postotak mladića nego djevojaka koji piju nekoliko puta tjedno i svakodnevno. Statistički značajno više mladića završnih razreda nego prvih razreda ima naviku tjednog pijenja alkoholnih pića (15,2% prema 6,7%; χ2=39,53; df=4; p=0,000), dok je između mladića i djevojaka završnih razreda ta razlika još izraženija (23,0% prema 7,8%; χ2=89,55; df=4; p=0,000).


12

Tablica 3. Pijenje alkoholnih pića među srednjoškolcima 2012. po spolu i razredu

U protekloj dekadi smanjio se broj učenika koji nikada ne konzumiraju alkoholna pića, povećao se broj učenika koji konzumiraju alkoholna pića i to naročito onih koji konzumiraju alkoholna pića nekoliko puta mjesečno, a što se može dovesti u vezu s običajem sve učestalijih izlazaka, pogotovo vikendom.Takav trend je nađen i kod djevojaka i mladića te učenika prvih razreda, dok kod učenika završnih razreda nije nađena neka veća razlika u učestalosti konzumiranja pića u protekloj dekadi (Grafi koni 2, 3 i 4).

Grafi kon 2. Učestalost konzumiranja alkoholnih pića među srednjoškolcima

SPOL RAZRED

SVI mladi i djevojke prvi

razred završni razred

broj ispitanika 2.298 1.187 1.096 1.271 1.027 nikadaa 12,1 11,7 12,5 15,4 8,0 nekoliko puta godišnjea 31,3 24,5 38,9 34,4 27,6 nekoliko puta mjese noa 38,1 38,1 38,1 34,8 42,3 nekoliko puta tjednoa 13,1 18,5 7,2 11,3 15,4 gotovo svakodnevnoa 5,3 7,2 3,3 4,1 6,8 p vrijednostb p=0,000 p=0,000

a : % b : 2

nikadanekolikoputa

godišnje

nekolikoputa

mjese no

nekolikoputa tjedno

gotovosvakodnevn

o

2002. 17,4 33,7 32,2 12,8 4,02007. 13,1 27,3 38,6 15,1 5,92012. 12,1 31,3 38,1 13,1 5,3

051015202530354045

%


13

Grafi kon 3. Učestalost konzumiranja alkoholnih pića među srednjoškolcima po spolu

Grafi kon 4. Učestalost konzumiranja alkoholnih pića među srednjoškolcima po dobi

mladi i djevojke mladi i djevojke mladi i djevojke mladi i djevojke mladi i djevojke

nikada nekoliko putagodišnje

nekoliko putamjese no

nekoliko putatjedno

gotovosvakodnevno

2002. 15,7 19,1 28,7 38,7 30,9 33,5 18,6 6,9 6,2 1,82007. 13,1 13,1 20,1 34,8 37,1 40,1 21,4 9,0 8,3 3,02012. 11,7 12,5 24,5 38,9 38,1 38,1 18,5 7,2 7,2 3,3

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

40,0

45,0

%

1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni

nikada nekoliko putagodišnje

nekoliko putamjese no

nekoliko putatjedno

gotovosvakodnevno

2002. 22,8 10,6 38,3 27,9 25,4 40,7 11,2 14,8 2,3 6,12007. 17,5 8,2 28,3 26,3 34,6 43,0 15,0 15,3 4,6 7,22012. 15,4 8,0 34,3 27,6 34,8 42,2 11,3 15,4 4,1 6,8

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

40,0

45,0

50,0

%


14

Što se tiče opijanja, samo 20,3% srednjoškolaca je izjavilo da se nikada nije napilo i bilo pijano. Nasuprot tome, gotovo 80% učenika je izjavilo kako je bilo pijano. Od toga 16,4% je navelo kako se napilo jednom u životu, dok zabrinjava podatak kako je njih čak više od trećine (36,8%) navelo da je bilo pijano više puta u životu. Neki, su naveli (13,8%) kako se opijaju više puta godišnje, dok je čak 12,8% izjavilo da je bilo pijano i više puta mjesečno (Tablica 4).

Mladići se češće opijaju od djevojaka te čak 18,3% mladića prema 6,9% djevojaka izjavljuje kako je bilo pijano više puta mjesečno (χ2=98,81; df=4; p=0,000). Očekivano, opijanje je učestalije među srednjoškolcima završnih razreda nego među srednjoškolcima prvih razreda (20,1% prema 6,9%; χ2=210,39; df=4; p=0,000), međutim, ako se izdvoji opijanje kod djevojaka, posebno zabrinjava podatak da je među mladićima završnih razreda gotovo trećina onih koji se opijaju više puta mjesečno (29,2% mladića).

Tablica 4. Opijanje među srednjoškolcima 2012. po spolu i razredu

Broj učenika koji nikada u životu nisu bili pijani ili su bili pijani jednom u životu evidentno se smanjuje, dok raste broj učenika koji su bili pijani više puta u životu i onih koji se opiju više puta godišnje (Grafi kon 5). Slično je izraženo kod djevojaka te kod učenika prvih razreda dok se kod mladića takva promjena tijekom vremena ne može uočiti. Kod učenika završnih razreda, naprotiv, bilježi se porast opijanja više puta godišnje više puta mjesečno (Grafi koni 6 i 7).

SPOL RAZRED

SVI mladi i djevojke prvi


broj ispitanika 2.290 1.184 1.091 1.267 1.023 nikadaa 20,3 16,8 24,1 28,0 10,8 jednom u životua 16,4 14,4 18,6 20,0 11,9 više puta u životua 36,8 33,9 39,7 34,8 39,2 više puta godišnjea 13,8 16,6 10,7 10,3 18,0 više puta mjese noa 12,8 18,3 6,9 6,9 20,1 p vrijednostb p=0,000 p=0,000

a : % b : 2


15

Grafi kon 5. Učestalost opijanja među srednjoškolcima

Grafi kon 6. Učestalost opijanja među srednjoškolcima po spolu

nikada jednom uživotu

više puta uživotu

više putagodišnje

više putamjesečno

2002. 24,9 22,6 30,4 10,4 11,62007. 18,6 15,1 34,8 14,9 16,62012. 20,3 16,4 36,8 13,8 12,8

05

10152025303540

%

mladići djevojke mladići djevojke mladići djevojke mladići djevojke mladići djevojke

nikada jednom u životu više puta uživotu

više putagodišnje

više putamjesečno

2002. 17,9 31,9 20,3 24,9 33,6 27,3 12,8 8,1 15,4 7,82007. 15,9 21,4 11,0 19,0 34,2 35,5 17,0 12,9 21,8 11,32012. 16,8 24,1 14,4 18,6 33,9 39,7 16,6 10,7 18,3 6,9

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

40,0

45,0

%


16

Grafi kon 7. Učestalost opijanja među srednjoškolcima po dobi

Zlouporaba droga

Prema istraživanju provedenom 2012., ohrabruje podatak kako velika većina srednjoškolaca nije probala droge (85,4%). Od 14,6% osoba koje su navele da su probale neku od droga, većina njih (10,7%) je probala svega jednom ili nekoliko puta, dok 2,3% njih uzima povremeno, a 1,5% redovito (Tablica 5).

Očekivana razlika postoji između djevojaka i mladića te između učenika prvih i završnih razreda, a uočava se kako su eksperimentiranju s drogama ipak skloniji mladići te učenici viših razreda.

Tablica 5. Učestalost konzumiranja droga među srednjoškolcima 2012. po spolu i razredu

1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni 1.razred završni

nikada jednom u životu više puta uživotu

više putagodišnje

više putamjesečno

2002. 32,6 15,1 25,9 18,4 27,5 34,3 7,2 14,5 6,8 17,82007. 24,8 11,7 17,7 12,1 33,5 36,3 11,9 18,3 12,1 21,62012. 28,0 10,8 20,0 11,9 34,8 39,2 10,3 18,0 6,9 20,1

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

40,0

45,0

%

SPOL RAZRED

SVI mladići djevojke prvi


broj ispitanika 2.294 1.185 1.094 1.268 1.026 nikadaa 85,4 81,6 89,9 90,9 78,8 probali jednom/nekoliko putaa 10,7 13,2 8,0 7,3 14,9

uzimaju povremenoa 2,3 3,2 1,1 1,3 3,6 uzimaju redovitoa 1,5 1,9 1,1 0,6 2,7 p vrijednostb p=0,000 p=0,000

a : % b : 2


17

U svezi konzumacije droga može se reći kako je stanje u posljednjem desetljeću relativno stabilno. Dok je broj učenika koji redovito uzimaju drogu nizak i stabilan, ohrabruje podatak kako je od 2007. čak malo i povećan broj učenika koji nikada nisu probali drogute smanjen broj učenika koji su probali ili su je konzumirali povremeno (Grafi kon 8, Slika 3).

Grafi kon 8. Učestalost konzumiranja droga među srednjoškolcima

Slika 3. Srednjoškolci koji su konzumirali neku od droga (ikada u životu)

nisu probali probali uzimajupovremeno

uzimajuredovito

2002. 81,9 13,2 3,6 1,32007. 81,5 13,0 3,9 1,62012. 85,4 10,7 2,3 1,5

0,010,020,030,040,050,060,070,080,090,0

%

7,0

18,1 18,5

14,6

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

18,0

20,0

1995. 2002. 2007. 2012.

%


18

Najčešća droga koju navode mladi da su probali bila je marihuana (53,3%), na drugom mjestu je ljepilo (12,7%), a zatim dolaze neke druge droge (11,1%) te ecstasy (6,5%). Iako se stanje nije mnogo promijenilo tijekom proteklog desetljeća, ipak se uočava kako mladi nešto manje eksperimentiraju s marihuanom, a nešto više s ljepilom i nekim drugim drogama koje su dostupnije na tržištu te koje su se nedavno pojavile kao što su sintetički kanabinoidi (Grafi kon 9).

Grafi kon 9. Vrsta psihoaktivne tvari koju najčešće konzumiraju srednjoškolci

Rizične situacije s kojima se mladi susreću i zbog kojih bi mladi probali drogu postoje. Tako je 2012. gotovo trećina srednjoškolaca odnosno 29,9% izjavilo kako je bilo u blizini nekoga tko uzima drogu. Unatoč tome, čini se kako je droga nedostupnija jer je 2002. 40%, a 2007. 38% srednjoškolaca izjavilo da je bilo u blizini nekoga tko uzima drogu.

Većina srednjoškolaca je svjesna rizika koji nosi eksperimentiranje i uzimanje droga. Naime, 2012., njih 84,8% bi odbilo drogu kad bi im netko ponudio, 11,2% bi možda uzelo, a 4,0% bi uzelo drogu kad bi im netko ponudio. Taj očigledni strah koji pobuđuje droga u mladih i njihova svjesnost o teškim posljedicama ako se uzima droga prisutna je u cijelom proteklom desetljeću.

Srednjoškolci procjenjuju kako posjeduju solidno znanje o načinu djelovanja i štetnosti droga. Njih 45,3% misli kako su dobro informirani, podjednako je onih koji misle da imaju malo informacija (23,0%) i onih koji misle da su jako dobro informirani (22,8%), a dok je 8,7% izjavilo kako gotovo ništa ne zna o drogama.

64,1

10,1

2,66,0

1,6

8,4 7,1

62,5

9,05,3

4,34,6 7,6 6,7

53,3

6,55,7 6,6

4,1

12,7 11,1

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

Marihuana Ecstasy Kokain LSD Heroin Ljepilo Nekadruga

% 2002

2007

2012


19

Usporedba podataka svih triju istraživanja provedenih u razdoblju 2002.-2012. pokazuje kako nije došlo do bitne promjene u razini znanja. Trebaju li stručnjaci, a misli se na sve profi le - zdravstvene, prosvjetne, policija, koji se bave prevencijom biti zadovoljni time? Naime, sigurno se tijekom toga vremena ulagao određeni napor u edukaciju mladeži jer su postojali školski preventivni programi, no možda ipak nije bilo dovoljno snažnog sustavnog educiranja. Zato vjerujem kako će uvođenje zdravstvenog odgoja u škole - modul prevencije ovisnosti, bitno podići razinu znanja srednjoškolaca, što bi se moglo vidjeti tek nakon nekoliko godina primjene.

Škole su mjesto na kojem učenici mogu najviše naučiti pa zato one trebaju i nadalje ostati najznačajnije mjesto educiranja mladih o svemu pa tako i o sredstvima ovisnosti. Naime, sva ova istraživanja pokazuju kako najviše informacija o drogama mladi dobiju u školi. U istraživanju provedenom 2012., tako je 29,1% srednjoškolaca izjavilo kako je dobilo informacije o drogama u školi, 23,7% putem interneta, a 16,3% putem televizije. Međutim, čini se kako internet postaje sve interesantniji medij širenja informacija, a štampa (novine i časopisi) sve slabiji. Naime, dok su u ranijim istraživanjima provedenim 2002. i 2007. informacije o drogama mladima stizale putem časopisa i novina, bilježi se porast izvora informacija putem interneta (Grafi kon 10).

Grafi kon 10. Izvori i načini informiranja o drogama

10,3

25,7

11,4

18,5

22,4

5,6 4,4

11,3

25,7

9,8

19,3

16,7

12,3

3,6

11,1

29,1

8,2

16,3

10,0

23,7

1,1

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

kod ku e u školi od prijatelja TV, video novine, asopisi Internet neki drugi na in

%2002.

2007.

2012.


20

Najviše je mladih osoba izjavilo kako bi se za pomoć obratilo svojima roditeljima (51,4%) i što je bilo očekivano jer je naša kultura još uvijek obitelji orijentirana, a zatim prijatelju (27,7%) te stručnoj osobi/doktoru (8,1%). Nažalost, mladi ne percipiraju svoje profesore i razrednike kao osobe kojima se mogu obratiti za pomoć (Grafi kon 11).

Grafi kon 11. Kome bi se mladi obratili za pomoć u slučaju nekog problema

44,9

2,5

35,2

7,14,2

6,1

47,2

0,9

32,2

5,7 4,79,3

51,4

2,9

27,7

8,13,0

6,9

0

10

20

30

40

50

60

2002.

2007.

2012.


21

ZAKLJUČCI

Ohrabruje podatak kako je malo srednjoškolaca koji su probali drogu, dok zabrinjava podatak kako je visok postotak srednjoškolaca koji su probali alkohol i cigarete.

Gotovo četvrtina srednjoškolaca svakodnevno puši, a taj je postotak još i viši kod srednjoškolaca završnih razreda među kojima učenice jednako puše kao i učenici.

Sve je više srednjoškolaca koji piju alkoholna pića. Srednjoškolci konzumiraju alkoholna pića najčešće nekoliko puta mjesečno. Kod konzumiranja alkoholnih pića, daleko veći postotak mladića nego djevojaka pije alkoholna pića i češće se opija, a razlika je izražena bez obzira na dob/razred. Raste konzumiranje alkoholnih pića i kod učenika mlađe dobi.

Konzumiranje droga je nisko i u padu. Drogu češće konzumiraju učenici nego učenice, te učenici starijih razreda. Najčešće se konzumira marihuana, ali je u porastu konzumiranje sintetičkih droga (sintetičkih kanabinoida).


22

DODATAK: DETALJAN TABELARNI PRIKAZ ISTRAŽIVANJA

ODAZIV

Broj svih upisanih i anketiranih učenika po školama i godinama istraživanja

2002. 1 razred završni razred UKUPNO

škola polaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv

N N % N N % N N %

Gimnazija dr. Ivana Kranj eva ur evac 62 61 98,4 56 54 96,4 118 115 97,5

Strukovna škola ur evac 249 208 83,5 207 166 80,2 456 374 82,0

Gimnazija „Fran Galovi “, Koprivnica 197 193 98,0 162 142 87,7 359 335 93,3

Srednja škola Koprivnica 246 170 69,1 195 155 79,5 441 325 73,7

Obrtni ka škola Koprivnica 325 322 99,1 265 240 90,6 590 562 95,3

Gimnazija Ivana ZakmardijaDijankove koga Križevci

91 85 93,4 101 88 87,1 192 173 90,1

Srednja škola „Ivan Seljanec“ Križevci 156 142 91,0 140 120 85,7 296 262 88,5

Srednja gospodarska škola Križevci 154 137 89,0 89 87 97,8 243 224 92,2

UKUPNO 1.480 1.318 89,1 1.215 1.052 86,6 2.695 2.370 87,9


školapolaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv

N N % N N % N N %

Gimnazija dr. Ivana Kranj evaur evac 53 50 94,3 56 48 85,7 109 98 89,9

Strukovna škola ur evac 231 203 87,9 236 197 83,5 467 400 85,7

Gimnazija „Fran Galovi “, Koprivnica 170 149 87,6 194 145 74,7 364 294 80,8


Obrtni ka škola Koprivnica 217 151 69,6 213 163 76,5 430 314 73,0

Gimnazija IvanaZakmardijaDijankove koga Križevci 98 76 77,6 82 69 84,1 180 145 80,6

Srednja škola „Ivan Seljanec“Križevci 155 131 84,5 123 99 80,5 278 230 82,7


UKUPNO 1.374 1.160 84,4 1.290 1.053 81,6 2.664 2.213 83,1


23


škola polaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv polaznici anketirani odaziv

N N % N N % N N % Gimnazija dr. Ivana Kranj eva

ur evac 51 49 96,1 52 50 96,2 103 99 96,1

Strukovna škola ur evac 227 213 93,8 224 209 93,3 451 422 93,6 Gimnazija „Fran Galovi “, Koprivnica 197 186 94,4 143 127 88,8 340 313 92,1


Obrtni ka škola Koprivnica 251 227 90,4 226 201 88,9 477 428 89,7 Gimnazija Ivana ZakmardijaDijankove koga Križevci

90 84 93,3 82 74 90,2 172 158 91,9

Srednja škola „Ivan Seljanec“ Križevci 154 143 92,9 101 82 81,2 255 225 88,2


UKUPNO 1.388 1.271 91,6 1.152 1.028 89,2 2.540 2.299 90,5

Napomena: 1 četvrti razred (28 učenika) nije zabunom primilo ankete, što je uočeno na kraju, pa oni

nisu bili anketirani

REZULTATI ISTRAŽIVANJA PO ANKETNIM PITANJIMA I GODINAMA ISTRAŽIVANJA

PUŠENJE

Raširenost pušenja među učenicima (Pitanje 1. Pušiš li cigarete?)

2002. Razred Mladi i Djevojke Ukupno

N % N % N %

Nikada nisu pušili Prvi 165 24,7 186 28,7 351 26,7 Završni 106 20,4 88 16,5 194 18,5 Ukupno 271 22,8 274 23,2 545 23,0

Jednom su pušili Prvi 136 20,4 162 25,0 298 22,6 Završni 85 16,4 72 13,5 157 14,9 Ukupno 221 18,6 234 19,8 455 19,2

Nekoliko puta su pušili Prvi 142 21,3 156 24,0 298 22,6 Završni 112 21,6 123 23,1 235 22,4 Ukupno 254 21,4 279 23,6 533 22,5

Povremeno puše Prvi 119 17,8 91 14,0 210 15,9 Završni 108 20,8 92 17,3 200 19,0 Ukupno 227 19,1 183 15,5 410 17,3

Redovito puše Prvi 106 15,9 54 8,3 160 12,1 Završni 108 20,8 157 29,5 265 25,2 Ukupno 214 18,0 211 17,9 425 17,9

Ukupno Prvi 668 100,0 649 100,0 1.317 100,0 Završni 519 100,0 532 100,0 1.051 100,0 Ukupno 1.187 100,0 1.181 100,0 2.368 100,0


24

2007. Razred Mladi i Djevojke Nepoznato Ukupno

N % N % N % N %

Ne puše uop e

Prvi 290 49,8 257 45,1 0 0,0 547 47,3

Završni 216 42,8 200 37,2 2 25,0 418 39,8

Ukupno 506 46,6 457 41,2 2 15,4 965 43,7

Probali pušiti, ali više ne puše

Prvi 105 18,0 115 20,2 0 0,0 220 19,0

Završni 58 11,5 87 16,2 0 0,0 145 13,8

Ukupno 163 15,0 202 18,2 0 0,0 365 16,5

Puše rijetko

Prvi 42 7,2 56 9,8 1 20,0 99 8,6

Završni 48 9,5 48 8,9 0 0,0 96 9,1

Ukupno 90 8,3 104 9,4 1 7,7 195 8,8

Povremeno puše, barem jednom tjedno

Prvi 40 6,9 37 6,5 1 20,0 78 6,7

Završni 31 6,1 37 6,9 0 0,0 68 6,5

Ukupno 71 6,5 74 6,7 1 7,7 146 6,6

Redovito puše

Prvi 105 18,0 105 18,4 3 60,0 213 18,4

Završni 152 30,1 166 30,9 6 75,0 324 30,8

Ukupno 257 23,6 271 24,5 9 69,2 537 24,3

Ukupno

Prvi 582 100,0 570 100,0 5 100,0 1.157 100,0

Završni 505 100,0 538 100,0 8 100,0 1.051 100,0

Ukupno 1.087 100,0 1.108 100,0 13 100,0 2.208 100,0


N % N % N % N %

Ne puše uop e

Prvi 324 47,6 286 49,3 4 36,4 614 48,3

Završni 198 39,0 207 40,1 1 25,0 406 39,5

Ukupno 522 43,9 493 45,0 5 33,3 1020 44,4

Probali pušiti, ali više ne puše

Prvi 133 19,6 117 20,2 0 0,0 250 19,7

Završni 67 13,2 75 14,5 0 0,0 142 13,8

Ukupno 200 16,8 192 17,5 0 0,0 392 17,1

Puše rijetko

Prvi 51 7,5 48 8,3 0 0,0 99 7,8

Završni 43 8,5 46 8,9 0 0,0 89 8,7

Ukupno 94 7,9 94 8,6 0 0,0 188 8,2

Povremeno puše, barem jednom tjedno

Prvi 36 5,3 54 9,3 3 27,3 93 7,3

Završni 36 7,1 39 7,6 0 0,0 75 7,3

Ukupno 72 6,1 93 8,5 3 20,0 168 7,3

Redovito puše

Prvi 136 20,0 75 12,9 4 36,4 215 16,9

Završni 164 32,3 149 28,9 3 75,0 316 30,7

Ukupno 300 25,3 224 20,4 7 46,7 531 23,1

Ukupno

Prvi 680 100,0 580 100,0 11 100,0 1.271 100,0

Završni 508 100,0 516 100,0 4 100,0 1.028 100,0

Ukupno 1.188 100,0 1.096 100,0 15 100,0 2.299 100,0


25

Pušenje među roditeljima (Pitanje 2. Puše li tvoji roditelji?)


N % N % N %

Ne puši niti jedan roditelj

Prvi 317 47,7 307 47,2 624 47,5

Završni 256 49,2 233 44,1 489 46,7

Ukupno 573 48,4 540 45,8 1.113 47,1

Puši samo otac

Prvi 133 20,0 134 20,6 267 20,3

Završni 117 22,5 137 25,9 254 24,2

Ukupno 250 21,1 271 23,0 521 22,0

Puši samo majka

Prvi 89 13,4 91 14,0 180 13,7

Završni 59 11,3 60 11,4 119 11,4

Ukupno 148 12,5 151 12,8 299 12,7

Puše oboje

Prvi 126 18,9 118 18,2 244 18,6

Završni 88 16,9 98 18,6 186 17,7

Ukupno 214 18,1 216 18,3 430 18,2

Ukupno Prvi 665 100,0 650 100,0 1.315 100,0

Završni 520 100,0 528 100,0 1.048 100,0 Ukupno 1.185 100,0 1.178 100,0 2.363 100,0


N % N % N % N %


Prvi 253 43,4 265 46,6 2 40,0 520 44,9

Završni 247 49,3 254 47,0 3 37,5 504 48,0

Ukupno 500 46,1 519 46,8 5 38,5 1.024 46,4

Puši samo otac

Prvi 134 23,0 112 19,7 1 20,0 247 21,3

Završni 104 20,8 127 23,5 1 12,5 232 22,1

Ukupno 238 22,0 239 21,6 2 15,4 479 21,7

Puši samo majka

Prvi 104 17,8 93 16,3 0 0,0 197 17,0

Završni 69 13,8 73 13,5 0 0,0 142 13,5

Ukupno 173 16,0 166 15,0 0 0,0 339 15,4

Puše oboje

Prvi 92 15,8 99 17,4 2 40,0 193 16,7

Završni 81 16,2 86 15,9 4 50,0 171 16,3

Ukupno 173 16,0 185 16,7 6 46,2 364 16,5

Ukupno

Prvi 583 100,0 569 100,0 5 100,0 1.157 100,0

Završni 501 100,0 540 100,0 8 100,0 1.049 100,0

Ukupno 1.084 100,0 1.109 100,0 13 100,0 2.206 100,0


26

ZLOUPORABA ALKOHOLA

Pijenje alkoholnih pića (Pitanje 3. Piješ li alkoholna pića?)


N % N % N % N %


Prvi 334 49,3 298 51,4 4 36,4 636 50,1

Završni 246 48,5 256 49,7 2 50,0 504 49,1

Ukupno 580 48,9 554 50,6 6 40,0 1.140 49,7

Puši samo otac

Prvi 118 17,4 121 20,9 3 27,3 242 19,1

Završni 93 18,3 93 18,1 1 25,0 187 18,2

Ukupno 211 17,8 214 19,5 4 26,7 429 18,7

Puši samo majka

Prvi 102 15,0 72 12,4 1 9,1 175 13,8

Završni 86 17,0 77 15,0 1 25,0 164 16,0

Ukupno 188 15,9 149 13,6 2 13,3 339 14,8

Puše oboje

Prvi 124 18,3 89 15,3 3 27,3 216 17,0

Završni 82 16,2 89 17,3 0 0,0 171 16,7

Ukupno 206 17,4 178 16,3 3 20,0 387 16,9

Ukupno

Prvi 678 100,0 580 100,0 11 100,0 1.269 100,0

Završni 507 100,0 515 100,0 4 100,0 1.026 100,0

Ukupno 1.185 100,0 1.095 100,0 15 100,0 2.295 100,0


N % N % N %

Nikada ne piju

Prvi 134 20,2 165 25,4 299 22,8

Završni 51 9,8 60 11,3 111 10,6

Ukupno 185 15,7 225 19,1 410 17,4

Piju nekoliko puta godišnje

Prvi 222 33,4 281 43,3 503 38,3

Završni 117 22,6 176 33,1 293 27,9

Ukupno 339 28,7 457 38,7 796 33,7

Piju nekoliko puta mjese no

Prvi 169 25,5 165 25,4 334 25,4

Završni 196 37,8 231 43,4 427 40,7

Ukupno 365 30,9 396 33,5 761 32,2

Piju nekoliko puta tjedno

Prvi 114 17,2 33 5,1 147 11,2

Završni 106 20,5 49 9,2 155 14,8

Ukupno 220 18,6 82 6,9 302 12,8

Piju gotovo svaki dan

Prvi 25 3,8 5 0,8 30 2,3

Završni 48 9,3 16 3,0 64 6,1

Ukupno 73 6,2 21 1,8 94 4,0

Ukupno Prvi 664 100,0 649 100,0 1.313 100,0

Završni 518 100,0 532 100,0 1.050 100,0 Ukupno 1.182 100,0 1.181 100,0 2.363 100,0


27


N % N % N % N %

Nikada ne piju

Prvi 103 17,7 99 17,4 0 0,0 202 17,5

Završni 39 7,7 46 8,5 1 12,5 86 8,2

Ukupno 142 13,1 145 13,1 1 7,7 288 13,1


Prvi 142 24,4 185 32,6 0 0,0 327 28,3

Završni 76 15,1 200 37,1 0 0,0 276 26,3

Ukupno 218 20,1 385 34,8 0 0,0 603 27,3


Prvi 183 31,5 215 37,9 1 20,0 399 34,6

Završni 220 43,7 229 42,5 3 37,5 452 43,0

Ukupno 403 37,1 444 40,1 4 30,8 851 38,6


Prvi 117 20,1 55 9,7 1 20,0 173 15,0

Završni 115 22,8 45 8,3 1 12,5 161 15,3

Ukupno 232 21,4 100 9,0 2 15,4 334 15,1


Prvi 36 6,2 14 2,5 3 60,0 53 4,6

Završni 54 10,7 19 3,5 3 37,5 76 7,2

Ukupno 90 8,3 33 3,0 6 46,2 129 5,9

Ukupno

Prvi 581 100,0 568 100,0 5 100,0 1.154 100,0

Završni 504 100,0 539 100,0 8 100,0 1.051 100,0

Ukupno 1.085 100,0 1.107 100,0 13 100,0 2.205 100,0


N % N % N % N %

Nikada ne piju

Prvi 93 13,7 101 17,4 2 18,2 196 15,4

Završni 46 9,1 36 7,0 0 0,0 82 8,0

Ukupno 139 11,7 137 12,5 2 13,3 278 12,1


Prvi 199 29,3 236 40,7 1 9,1 436 34,3

Završni 92 18,1 190 36,8 2 50,0 284 27,6

Ukupno 291 24,5 426 38,9 3 20,0 720 31,3


Prvi 250 36,8 187 32,2 5 45,5 442 34,8

Završni 202 39,8 231 44,8 1 25,0 434 42,2

Ukupno 452 38,1 418 38,1 6 40,0 876 38,1


Prvi 103 15,2 39 6,7 2 18,2 144 11,3

Završni 117 23,0 40 7,8 1 25,0 158 15,4

Ukupno 220 18,5 79 7,2 3 20,0 302 13,1


Prvi 34 5,0 17 2,9 1 9,1 52 4,1

Završni 51 10,0 19 3,7 0 0,0 70 6,8

Ukupno 85 7,2 36 3,3 1 6,7 122 5,3

Ukupno

Prvi 679 100,0 580 100,0 11 100,0 1.270 100,0

Završni 508 100,0 516 100,0 4 100,0 1.028 100,0

Ukupno 1.187 100,0 1.096 100,0 15 100,0 2.298 100,0


28

Opijanje (Pitanje 4. Jesi li do sada bio/la pijan?)


N % N % N %

Nikada do sada nisu bili pijani Prvi 157 23,6 273 41,9 430 32,6 Završni 54 10,5 103 19,5 157 15,1 Ukupno 211 17,9 376 31,9 587 24,9

Jednom su u životu bili pijani Prvi 165 24,8 176 27,0 341 25,9 Završni 74 14,4 118 22,3 192 18,4 Ukupno 239 20,3 294 24,9 533 22,6

Više su puta u životu bili pijani Prvi 216 32,4 146 22,4 362 27,5 Završni 181 35,2 176 33,3 357 34,3 Ukupno 397 33,6 322 27,3 719 30,5

Više puta godišnje se opiju Prvi 63 9,5 32 4,9 95 7,2 Završni 88 17,1 63 11,9 151 14,5 Ukupno 151 12,8 95 8,1 246 10,4

Više puta mjese no se opiju Prvi 65 9,8 24 3,7 89 6,8 Završni 117 22,8 68 12,9 185 17,8 Ukupno 182 15,4 92 7,8 274 11,6



N % N % N % N %

Nikada do sada nisu bili pijani

Prvi 129 22,2 157 27,6 0 0,0 286 24,8

Završni 43 8,6 79 14,7 0 0,0 122 11,7

Ukupno 172 15,9 236 21,4 0 0,0 408 18,6

Jednom su u životu bili pijani

Prvi 81 13,9 124 21,8 0 0,0 205 17,7

Završni 38 7,6 86 16,0 2 25,0 126 12,1

Ukupno 119 11,0 210 19,0 2 15,4 331 15,1

Više su puta u životu bili pijani

Prvi 200 34,4 185 32,6 2 40,0 387 33,5

Završni 170 34,1 207 38,5 2 25,0 379 36,3

Ukupno 370 34,2 392 35,5 4 30,8 766 34,8

Više puta godišnje se opiju

Prvi 85 14,6 51 9,0 1 20,0 137 11,9

Završni 99 19,8 91 16,9 1 12,5 191 18,3

Ukupno 184 17,0 142 12,9 2 15,4 328 14,9

Više puta mjese no se opiju

Prvi 87 14,9 51 9,0 2 40,0 140 12,1

Završni 149 29,9 74 13,8 3 37,5 226 21,6

Ukupno 236 21,8 125 11,3 5 38,5 366 16,6

Ukupno

Prvi 582 100,0 568 100,0 5 100,0 1.155 100,0

Završni 499 100,0 537 100,0 8 100,0 1.044 100,0

Ukupno 1.081 100,0 1.105 100,0 13 100,0 2.199 100,0


29

ZLOUPORABA DROGA

Blizina s nekim tko uzima drogu (Pitanje 5. Jesi li bio u blizini nekog tko uzima drogu?)

Nikada do sada nisu bili pijani

Prvi 150 22,1 203 35,1 2 18,2 355 28,0

Završni 49 9,7 60 11,7 1 25,0 110 10,8

Ukupno 199 16,8 263 24,1 3 20,0 465 20,3

Jednom su u životu bili pijani

Prvi 127 18,7 124 21,5 2 18,2 253 20,0

Završni 43 8,5 79 15,4 0 0,0 122 11,9

Ukupno 170 14,4 203 18,6 2 13,3 375 16,4

Više su puta u životu bili pijani

Prvi 237 35,0 198 34,3 6 54,5 441 34,8

Završni 164 32,4 235 45,8 2 50,0 401 39,2

Ukupno 401 33,9 433 39,7 8 53,3 842 36,8

Više puta godišnje se opiju

Prvi 95 14,0 36 6,2 0 0,0 131 10,3

Završni 102 20,2 81 15,8 1 25,0 184 18,0

Ukupno 197 16,6 117 10,7 1 6,7 315 13,8

Više puta mjese no se opiju

Prvi 69 10,2 17 2,9 1 9,1 87 6,9

Završni 148 29,2 58 11,3 0 0,0 206 20,1

Ukupno 217 18,3 75 6,9 1 6,7 293 12,8

Ukupno

Prvi 678 100,0 578 100,0 11 100,0 1.267 100,0

Završni 506 100,0 513 100,0 4 100,0 1.023 100,0

Ukupno 1.184 100,0 1.091 100,0 15 100,0 2.290 100,0


N % N % N %

Da

Prvi 225 34,0 200 30,9 425 32,4

Završni 261 50,5 278 52,4 539 51,4

Ukupno 486 41,2 478 40,5 964 40,9

Ne

Prvi 437 66,0 448 69,1 885 67,6

Završni 256 49,5 253 47,6 509 48,6

Ukupno 693 58,8 701 59,5 1.394 59,1

Ukupno

Prvi 662 100,0 648 100,0 1.310 100,0

Završni 517 100,0 531 100,0 1.048 100,0

Ukupno 1.179 100,0 1.179 100,0 2.358 100,0


30

Reakcija u slučaju kad bi bila ponuđena droga (Pitanje 6. Kada bi ti netko ponudio drogu kako bi reagirao?)


N % N % N % N %

Da

Prvi 158 27,1 186 32,6 3 60,0 347 30,0

Završni 248 49,6 243 45,5 5 62,5 496 47,6

Ukupno 406 37,5 429 38,9 8 61,5 843 38,3

Ne

Prvi 424 72,9 384 67,4 2 40,0 810 70,0

Završni 252 50,4 291 54,5 3 37,5 546 52,4

Ukupno 676 62,5 675 61,1 5 38,5 1.356 61,7

Ukupno

Prvi 582 100,0 570 100,0 5 100,0 1.157 100,0

Završni 500 100,0 534 100,0 8 100,0 1.042 100,0

Ukupno 1.082 100,0 1.104 100,0 13 100,0 2.199 100,0


N % N % N % N %

Da

Prvi 150 22,1 113 19,5 3 27,3 266 20,9

Završni 244 48,1 174 33,9 3 75,0 421 41,1

Ukupno 394 33,2 287 26,2 6 40,0 687 29,9

Ne

Prvi 530 77,9 467 80,5 8 72,7 1.005 79,1

Završni 263 51,9 340 66,1 1 25,0 604 58,9

Ukupno 793 66,8 807 73,8 9 60,0 1.609 70,1

Ukupno

Prvi 680 100,0 580 100,0 11 100,0 1.271 100,0

Završni 507 100,0 514 100,0 4 100,0 1.025 100,0

Ukupno 1.187 100,0 1.094 100,0 15 100,0 2.296 100,0


N % N % N %

Odbili bi drogu

Prvi 574 86,1 587 90,3 1.161 88,2

Završni 404 78,1 417 78,5 821 78,3

Ukupno 978 82,6 1.004 85,0 1.982 83,8

Možda bi uzeli drogu

Prvi 69 10,3 54 8,3 123 9,3

Završni 85 16,4 83 15,6 168 16,0

Ukupno 154 13,0 137 11,6 291 12,3

Uzeli bi drogu

Prvi 24 3,6 9 1,4 33 2,5

Završni 28 5,4 31 5,8 59 5,6

Ukupno 52 4,4 40 3,4 92 3,9

Ukupno Prvi 667 100,0 650 100,0 1.317 100,0

Završni 517 100,0 531 100,0 1.048 100,0 Ukupno 1.184 100,0 1.181 100,0 2.365 100,0


31


N % N % N % N %

Odbili bi drogu

Prvi 508 87,1 495 87,1 1 25,0 1.004 86,9

Završni 383 75,8 431 80,0 4 57,1 818 77,8

Ukupno 891 81,9 926 83,6 5 45,5 1.822 82,6


Prvi 56 9,6 64 11,3 1 25,0 121 10,5

Završni 87 17,2 83 15,4 0 0,0 170 16,2

Ukupno 143 13,1 147 13,3 1 9,1 291 13,2

Uzeli bi drogu

Prvi 19 3,3 9 1,6 2 50,0 30 2,6

Završni 35 6,9 25 4,6 3 42,9 63 6,0

Ukupno 54 5,0 34 3,1 5 45,5 93 4,2

Ukupno

Prvi 583 100,0 568 100,0 4 100,0 1.155 100,0

Završni 505 100,0 539 100,0 7 100,0 1.051 100,0

Ukupno 1.088 100,0 1.107 100,0 11 100,0 2.206 100,0


N % N % N % N %

Odbili bi drogu

Prvi 595 87,9 525 90,5 8 72,7 1.128 89,0

Završni 378 74,7 435 84,6 1 33,3 814 79,6

Ukupno 973 82,2 960 87,8 9 64,3 1.942 84,8


Prvi 59 8,7 47 8,1 2 18,2 108 8,5

Završni 89 17,6 59 11,5 1 33,3 149 14,6

Ukupno 148 12,5 106 9,7 3 21,4 257 11,2

Uzeli bi drogu

Prvi 23 3,4 8 1,4 1 9,1 32 2,5

Završni 39 7,7 20 3,9 1 33,3 60 5,9

Ukupno 62 5,2 28 2,6 2 14,3 92 4,0

Ukupno

Prvi 677 100,0 580 100,0 11 100,0 1.268 100,0

Završni 506 100,0 514 100,0 3 100,0 1.023 100,0

Ukupno 1.183 100,0 1.094 100,0 14 100,0 2.291 100,0


32

Osobna iskustva učenika s drogom (Pitanje 7. Kakva su tvoja osobna iskustva s uzimanjem droga?)


N % N % N %

Nisu probali Prvi 563 84,5 610 93,8 1173 89,1Završni 382 73,5 382 72,2 764 72,8Ukupno 945 79,7 992 84,1 1937 81,9

Probali su jednom Prvi 46 6,9 28 4,3 74 5,6 Završni 49 9,4 60 11,3 109 10,4 Ukupno 95 8,0 88 7,5 183 7,7

Probali su nekoliko puta, ali više ne

Prvi 22 3,3 7 1,1 29 2,2Završni 48 9,2 51 9,6 99 9,4Ukupno 70 5,9 58 4,9 128 5,4

Uzimaju povremeno Prvi 23 3,5 4 0,6 27 2,1 Završni 31 6,0 28 5,3 59 5,6 Ukupno 54 4,6 32 2,7 86 3,6

Uzimaju redovito Prvi 12 1,8 1 0,2 13 1,0Završni 10 1,9 8 1,5 18 1,7Ukupno 22 1,9 9 0,8 31 1,3



N % N % N % N %

Nisu probali

Prvi 513 88,3 521 91,4 4 80,0 1038 89,8

Završni 356 70,5 401 74,3 5 62,5 762 72,4

Ukupno 869 80,0 922 83,1 9 69,2 1800 81,5

Probali su jednom

Prvi 30 5,2 20 3,5 0 0,0 50 4,3

Završni 46 9,1 48 8,9 0 0,0 94 8,9

Ukupno 76 7,0 68 6,1 0 0,0 144 6,5


Prvi 20 3,4 17 3,0 0 0,0 37 3,2

Završni 52 10,3 55 10,2 0 0,0 107 10,2

Ukupno 72 6,6 72 6,5 0 0,0 144 6,5

Uzimaju povremeno

Prvi 11 1,9 7 1,2 0 0,0 18 1,6

Završni 38 7,5 30 5,6 0 0,0 68 6,5

Ukupno 49 4,5 37 3,3 0 0,0 86 3,9

Uzimaju redovito

Prvi 7 1,2 5 0,9 1 20,0 13 1,1

Završni 13 2,6 6 1,1 3 37,5 22 2,1

Ukupno 20 1,8 11 1,0 4 30,8 35 1,6

Ukupno

Prvi 581 100,0 570 100,0 5 100,0 1.156 100,0

Završni 505 100,0 540 100,0 8 100,0 1.053 100,0

Ukupno 1.086 100,0 1.110 100,0 13 100,0 2.209 100,0


33

Vrste droga koju su učenici konzumirali (Pitanje 8. Koju su drogu uzimao/la?)


N % N % N % N %

Nisu probali

Prvi 597 88,1 546 94,3 9 81,8 1152 90,9

Završni 370 73,0 437 84,9 1 25,0 808 78,8

Ukupno 967 81,6 983 89,9 10 66,7 1960 85,4

Probali su jednom

Prvi 41 6,0 21 3,6 1 9,1 63 5,0

Završni 45 8,9 26 5,0 1 25,0 72 7,0

Ukupno 86 7,3 47 4,3 2 13,3 135 5,9


Prvi 23 3,4 7 1,2 0 0,0 30 2,4

Završni 48 9,5 33 6,4 0 0,0 81 7,9

Ukupno 71 6,0 40 3,7 0 0,0 111 4,8

Uzimaju povremeno

Prvi 11 1,6 4 0,7 1 9,1 16 1,3

Završni 27 5,3 8 1,6 2 50,0 37 3,6

Ukupno 38 3,2 12 1,1 3 20,0 53 2,3

Uzimaju redovito

Prvi 6 0,9 1 0,2 0 0,0 7 0,6

Završni 17 3,4 11 2,1 0 0,0 28 2,7

Ukupno 23 1,9 12 1,1 0 0,0 35 1,5

Ukupno

Prvi 678 100,0 579 100,0 11 100,0 1.268 100,0

Završni 507 100,0 515 100,0 4 100,0 1.026 100,0

Ukupno 1.185 100,0 1.094 100,0 15 100,0 2.294 100,0

Odgovor 2002. 2007. 2012.

N % N % N %

Marihuana 395 64,1 380 62,5 289 53,3

Ecstasy 62 10,1 55 9,0 35 6,5

Kokain 16 2,6 32 5,3 31 5,7

LSD 37 6,0 26 4,3 36 6,6

Heroin 10 1,6 28 4,6 22 4,1

Ljepilo 52 8,4 46 7,6 69 12,7

Neka druga 44 7,1 41 6,7 60 11,1

Ukupno 616 100,0 608 100,0 542 100,0


34

Informiranost o načinu djelovanja i štetnosti droga (Pitanje 9. Kakvo je tvoje znanje o načinu djelovanja i štetnosti droge?)


N % N % N %

Gotovo ništa ne znaju o tome

Prvi 107 16,1 41 6,3 148 11,3Završni 58 11,2 20 3,8 78 7,4Ukupno 165 13,9 61 5,2 226 9,6

Imaju malo informacija Prvi 178 26,8 153 23,5 331 25,2 Završni 116 22,4 104 19,7 220 21,0 Ukupno 294 24,8 257 21,8 551 23,3

Dobro su informirani Prvi 230 34,6 273 42,0 503 38,3Završni 238 45,9 240 45,4 478 45,6Ukupno 468 39,5 513 43,5 981 41,5

Misle da su jako dobro informirani

Prvi 150 22,6 183 28,2 333 25,3 Završni 107 20,6 165 31,2 272 26,0 Ukupno 257 21,7 348 29,5 605 25,6



N % N % N % N %


Prvi 72 12,4 40 7,1 0 0,0 112 9,7

Završni 71 14,1 20 3,7 1 12,5 92 8,8

Ukupno 143 13,2 60 5,4 1 7,7 204 9,3

Imaju malo informacija

Prvi 138 23,7 125 22,1 1 20,0 264 22,9

Završni 91 18,1 91 16,9 0 0,0 182 17,4

Ukupno 229 21,1 216 19,6 1 7,7 446 20,3

Dobro su informirani

Prvi 250 43,0 260 45,9 2 40,0 512 44,4

Završni 222 44,2 259 48,2 3 37,5 484 46,2

Ukupno 472 43,5 519 47,1 5 38,5 996 45,3


Prvi 122 21,0 141 24,9 2 40,0 265 23,0

Završni 118 23,5 167 31,1 4 50,0 289 27,6

Ukupno 240 22,1 308 27,9 6 46,2 554 25,2

Ukupno

Prvi 582 100,0 566 100,0 5 100,0 1.153 100,0

Završni 502 100,0 537 100,0 8 100,0 1.047 100,0

Ukupno 1.084 100,0 1.103 100,0 13 100,0 2.200 100,0


35

Informiranost o načinu djelovanja i štetnosti droga (Pitanje 10. Odakle si dobio/la najviše informacija o drogama?)

Traženje pomoći u slučaju nekog problema (Pitanje 11. U slučaju nekog osobnog problema kome bi se obratio/la za pomoć?)


N % N % N % N %


Prvi 86 12,7 30 5,2 1 10,0 117 9,2

Završni 59 11,7 23 4,5 0 0,0 82 8,0

Ukupno 145 12,2 53 4,8 1 7,1 199 8,7

Imaju malo informacija

Prvi 163 24,0 134 23,1 0 0,0 297 23,4

Završni 110 21,7 121 23,5 0 0,0 231 22,5

Ukupno 273 23,1 255 23,3 0 0,0 528 23,0

Dobro su informirani

Prvi 291 42,9 281 48,4 7 70,0 579 45,7

Završni 209 41,3 253 49,1 2 50,0 464 45,3

Ukupno 500 42,2 534 48,8 9 64,3 1.043 45,5


Prvi 138 20,4 135 23,3 2 20,0 275 21,7

Završni 128 25,3 118 22,9 2 50,0 248 24,2

Ukupno 266 22,5 253 23,1 4 28,6 523 22,8

Ukupno

Prvi 678 100,0 580 100,0 10 100,0 1.268 100,0

Završni 506 100,0 515 100,0 4 100,0 1.025 100,0

Ukupno 1.184 100,0 1.095 100,0 14 100,0 2.293 100,0

Odgovor 2002 2007 2012

Broj % Broj % Broj % Kod ku e 395 10,3 434 11,3 424 11,1 U školi 985 25,7 985 25,7 1.115 29,1 Od prijatelja 436 11,4 376 9,8 313 8,2 TV, video 711 18,5 742 19,3 627 16,3 Novine, asopisi 858 22,4 641 16,7 385 10,0 Internet 215 5,6 470 12,3 910 23,7 Neki drugi na in 168 4,4 139 3,6 43 1,1 Nema odgovora 0 0,0 8 0,2 18 0,5 Ukupno 3.768 98,3 3.795 99,0 3.835 100,0

Odgovor 2002. 2007. 2012.

Broj % Broj % N %

Roditeljima 1.133 44,9 936 47,2 1.387 51,4

Profesoru/razredniku 62 2,5 18 0,9 77 2,9

Prijatelju/prijateljici 888 35,2 639 32,2 747 27,7

Stru noj osobi/doktoru 180 7,1 113 5,7 220 8,1

Nekom drugom 107 4,2 93 4,7 82 3,0

Nikome 155 6,1 185 9,3 187 6,9

Ukupno 2.525 100,0 1.984 100,0 2.700 100,0


37

O AUTORICI

Rođena je u Koprivnici gdje je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Pripravnički staž je obavila u Medicinskom centru Koprivnica gdje je nakon stručnog ispita nastavila raditi kao sekundarac na odjelu ortopedije. Od 1996. radi u Zavodu za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije kao rukovoditelj Službe za javno zdravstvo i socijalnu medicinu.

Završila je poslijediplomski studij iz epidemiologije i javnog zdravstva na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, te poslijediplomski studij iz medicinskog prava na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Splitu.

Specijalist javnog zdravstva postaje 2005., a specijalist medicinskog prava 2013. godine.

Godine 2004. obranila je magistarski rad pod nazivom Epidemiologija malignih hematoloških bolesti u Koprivničko-križevačkoj županiji u razdoblju od 1971. do 2000., a 2011. disertaciju pod nazivom Informirani pristanak u liječenju ovisnosti o opijatima.

Napisala je nekoliko znanstvenih te više stručnih članaka i kongresnih priopćenja. Posebno treba izdvojiti kako je više godina bila urednik zdravstvene publikacije Staze koju izdaje Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije, da je bila urednik i jedan od autora publikacije Borba protiv raka u Koprivničko-križevačkoj županiji koju je povodom svoje desete obljetnice postojanja izdala Liga protiv raka Koprivničko-križevačke županije te da je bila autor publikacije Trend navike pušenja u zdravstvenim ustanovama Koprivničko-križevačke županije i politika kontrole pušenja - komparativna studija: 1998.-2011. koju je izdao Zavod za javno zdravstvo Koprivničko-križevačke županije prošle godine.

Kao specijalist javnog zdravstva, u svakodnevnom stručnom i znanstvenom radu bavi se prevencijom i istraživanjem raka na području Županije, prevencijom i istraživanjem problema ovisnosti kao i problematikom bolesnika s bolešću ovisnosti koji se nalaze na liječenju u izvanbolničkom sustavu liječenja. Od nedavno, interesi su joj usmjereni prema medicinskom pravu te etičkim problemima u medicinskoj praksi.

Documents

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO - kckzz.hr