ZATO ENE ZVOCAJU? Uvodni ekspoze

Da,stvarno,zato ene zvocaju?Teko pitanje!?Verovatno da se,zbog teinepitanja,niko nije upustio u ozbiljno traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako rairenupojavu.Nema ozbiljne literature o zvocanju.Zato?

Moja supruga se,videvi samo radni naslov "Knjiga o zvocanju",pre nego to samita napisao,nasmejala i bez mnogo premiljanja dala odgovor: "To je seksistika tema. Rastrgnue te feministkinje...ha, ha...Uostalom, zvocaju i mukarci..."

"Ali,ree.Zvocanje je ipak tipino za ene,kao diferencija specifika pola... Uostalom,naslov je 'Knjiga o zvocanju',a ne'Knjiga o enskom zvocanju'. Zato si odmah predpostavila da e se tekst odnositi samo na ene?Ili je toliko vezano za ene, da se samo po sebi namee.?.",pokuao sam da argumentiem.

"Pa,jeste...Ali,ta tu ima da se objanjava?ene zvocaju zato to su nezadovoljne."Ree,i ode.

Odista,ta tu ima da se objanjava?ene zvocaju zato to su nezadovoljne. Logino. Ali,ostaje otvoreno pitanje zato bi me zbog toga "rastrgle feministkinje?"I to je logino!Zato to je "tema seksistika. " ta da radim? Da li da se upustim u rizinu temu,u opasnost da postanem rastrzana linost,ili rastrgnut?Ma,nee one mene... Uostalom, i ja sam feminista!

Ne,nisam prevrta koji menja stranu im oseti opasnost.Ja sam pravi ubeeni feminista.Ako treba,spreman sam i da se zakunemna neku ensku "Bibliju",po izboru "nevernih Tomislava".Imam elju da inim dobro enama koje,uzgred budi reeno,volim.Moda je njima sve jasno,i nemaju potrebu za ovakvom knjigom,ali nije jasnomukarcima.Oni tee shvataju.Ako mukarci budu sposobniji da razumeju ene,onda e dame biti manje nezadovoljne,pa e moda i manje zvocati.Zvui logino(mada prilino naivno).Eto,ja u,kao pravi feminista,pokuati da pomognem mukarcima da shvate ononeshvatljivo,transcendentalno u enskoj prirodi,radei tako,zapravo,u korist ena.Potajno se nadam da u,kao nagradu,dobiti lansku kartu...Zamalo da kaem do kraja,a onda moja nadanja vie ne bi bila potajna.

Definisanje pojma "zvocanje"

Elem,da preemo na temu.ta je to zvocanje?Neki autori pojavu nazivaju:"antranje","kvocanje","dangrizanje","pridikovanje","popovanje","sranje","vakela","histerisanje","ronzanje"...i sl.Sve ove pojave su razliite manifestacije osnovnog, mada sloenog oblika ponaanja nazvanog zvocanje.(Opodvrstama i specifinim ispoljavanjima sutinski iste pojave, bie rei kasnije.)

Zvocanje je masovna pojava najrairenija u enskom rodu.Oblik komunikacijekarakteristian za pripadnice lepeg pola,mada se moe, sporadino, neveto,amaterski i ne tako autentino,sresti i kod pripadnika "runijeg pola". (Poput bradavica na maljavim mukimgrudima koje podseaju na enske,ali ne znamo emu slue.)Moglo bi se, dakle, definisati kao "primarna polna karakteristika" enskepsihe.U najmanju ruku kao sekundarna. Da li je bioloki ili socijalno determinisana,nauci, naalost, jo nije poznato. Rairenost pojave u prostoru i vremenu(Premaistorijskim izvorima pojavljuje se u svim vrstama drutvenog ureenja, od prvobitnezajednice do savremenih demokratskih drutava.) navodi na predpostavku da,moda,postoji poseban gen koji regulie ovo ponaanje. Nadajmo se da e iitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju.

ak iako takav gen postoji,to ne iskljuuje potrebu socijalno-psiholoke analize dotinog oblika komunikacije.Ljudski instinkti su podloni promenama jer je ovek i bioloko i socijalno bie.Mada su,kau brojni istraivai,ene blie prirodi i svojoj biolokoj osnovi.Blie ivotu.Iz tog razloga,njihovi instinktisu manje podloni promenama.

Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo,moralo bi da ima i svrhu.Instinkti su svrhom usmerena ponaanja,tipina za vrstu.Priroda ne podrava besmislene i nesvrsishodne instinkte.Ona je dobramajka.Racionalna i dosledna. U instinktivne radnje se pretvaraju,dakle,samo onaponaanja koja vode do nekog cilja znaajnog za opstanak vrste.Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje?

Objekti zvocanja su,pre svega,mukarci,zatim deca,a povremeno i sporadino je usmereno i na druge osobe.Veoma retko na ene.ta se eli postii kod objekata na koje je usmereno zvocanje?Za poetak,kod mukaraca?

Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima runijeg pola podrazumeva i neketipine predpostavke koje se tiu bio-socio-psiholokih odlika objekata. Zbog tih predpostavljenih odlika mukaraca,o

ekuje se da e odreeni oblik komunikacije postii eljeni cilj.Koje su to osobine mukog roda koje,po rairenom uverenju ena,ine zvocanje svrsishodnim ponaanjem?

Pre nego to navedem tipine "velike istine" o mukarcima,napomenuu da one nisu plod mog izmiljanja.Naime,niz godina sam radio kao psiholog u timu zarazvod braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad.Razveo sam nekoliko hiljadabrakova,i uo isto toliko branih pria.Svaku storiju u dve, ili vie verzija. Verziju supruge(dame imaju prednost),verzijusupruga,zatim verzije dece,ponekad baba i deda,roaka,komija...Bilo je tu tunih pria,jer razvod braka je tuna pojava.Ali, mnogo toga je i komino."Sve mi te ivotne prie jedna na drugu lie",izrazio sam se u stihu.Ne samo da lie,ve su,u osnovi,indentine.Kao neka matrica,ili formula u koju moete stavljati razliite sadraje,ali je ishod,rezultat,odreen samim obrascem.Neto kao:"Kvadrat nadhipotenuzom,to zna svako dete,daje zbir kvadrata nad obe katete."Ve na prvu reenicu jednog suprunika,unapred sam u svoju belenicu upisivao odgovor onogdrugog.Tano sam znao ta e ko rei. Nikakva mudrost.Pa,svi priaju isto,sa malim,dekorativnim varijacijama.A veina veruje da su originalni,da se to samo njima deava."Zamislite vi, gospodine,ta on(iliona) meni radi i govori!" Ne mogu ni da zamislim.Znam.

I mukarci i ene imaju stereotipne prie.Ali,poto je ovaj put tema zvocanje, otkriu vam velike enske istine o mukarcima.Istine onih ena koje zvocaju i veruju udelotvornost metode zvocanja.

SEDAM MUKIH SMRTNIH GREHOVA

1)Mukarci su,po prirodi, lenji. Skloni su da se izvlae iz kunih poslova.Povrni su. Kad i rade,rade to "kao maka repom".Hedonisti su.Zato im treba zameniti zadovoljstvo u lenarenju zadovoljstvom koje osete po prestanku zvocanja.Potrebno je,zvocanjem,stvoritikod njih napetost koja remeti uivanje,kako bi privremeni prestanak rada izvora napetostidoiveli kao zadovoljstvo.Nikada se sami ne bi setili da neto urade u kui.Ako se to i desi,onda je u pitanju oseanje krivice zbog neega to treba tek ispitati.esto su lenji ne samo da fiziki rade,ve i da razmiljaju o bitnim stvarima,da se duhovno usavravaju,da se suoe sa sopstvenim nedostacima.2)Mukarci su,po prirodi, samoivi. Nisu spremni na rtve i odricanja.Lepo im je da sepomaze sa decom,da se poigraju sa njima,ali da neto ozbiljnije rade-to ne. im aktivnostnije zabavna,i zahteva napor,i nije usmerena na njihovo lino ostvarivanje i ambiciju,oni bi da zbriu.kolske obaveze dece, pravilna ishrana...sveono protiv ega se deca bune,njih zamara.Tate su za lepe stvari,a mame za teranje na obaveze.Stiu jeftinu popularnost kod dece. Potkupljivanjem.To rade zato to su i samidetinjasti.Najvanije im je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati,kao i decu. Skloni su daracionalizuju ovakva svoja ponaanja parolama da deca treba da budu samostalna,da radesama,i da ih ne treba daviti obavezama,ve im uiniti uenje i rad zabavnim.Teoretiu mnogo,ali nisu spremni da se uloe i dokau svojeteorije.Zvocanje je dobar metod.3)Mukarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodnonavedenih osobina.Nisu u stanju da se dublje ulau u odnos i ispravljaju ono to u njemune valja(itaj ono to kod njih ne valja.)Lake ima je da pobegnu u avanturu gde se od njih ne oekuje ozbiljnost i odricanje koje je nuno za dobar brak.Ipak,skloni su oseanju krivice,te tu sklonost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnimispitivanjem,izgradila dovoljna doza napetosti.Ta napetost se unosi u vanbranu vezu i kvari jeftino steeno zadovoljstvo,a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva.Skloni su daracionalizuju svoja ponaanja glupostima kao: "Prevara mukarca je bezopasna zabrak,on se ne vezuje emotivno kao to to ine ene kad ulaze u ljubavne avanture..." Ili: "Mukarac koji ima ljubavnicu je mukarina,a ena koja ima ljubavnika je kurva..."U prirodi je mukarca de eli da oplodi to vieenki,a u prirodi ene je da svije gnezdo i vee mujaka za porodicu..." Zvocanje je dobarmetod.Moe se koristiti i preventivno.

4)Mukarci su inertni .Skloni su rutini.Nisu svesni da brak treba negovati,"zalivati"...Lako gube interes i smisao za romantiku i avanturu u braku.Ne znaju koliko jerazgovor "o nama" bitan za odravanje i razvijanje odnosa.O svemu treba priati, a oni to ne vole.Dosadu ne vide kao problem,ve je smatraju normalnim stanjem branog odnosa(Uz dopunsko uzbuenje "sa strane") Rutina ubija elju. eni je potrebnapromena ambijenta,"neko novo,lepo mesto...gde bi smo ponovo doiveli jedno drugo nanov nain." Njena seksualna elja je vezana za ambijent i promenu. etri zida je gue.Umesto daprobudi njenu elju,njemu je lake da se,na gotovo,sretne sa seksualnou neke druge ene,neke neuspavane lepotice.Ne treba popustiti pred njihovom inertnou i potrebom za rutinom.Treba ih uzdrmati i pokrenuti.Zvocanje je dobar metod.5)Mukarci su neozbiljni .to sledi iz gore pomenutih osobina.Neozbiljni su unajvanijim stvarima.Umeju da se uozbilje kada je u pitanju njihov posao, karijera, ugledu drutvu...Kad se to tie lino njih.A ta e njima sav taj ugled?Da bi bili privlaniji drugim enama?Da bi mogli da se hvale pred drugim mukarcima?Da se oseaju nadmono nad njima?Opet zbog drugih ena.Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bizaustavili.Potreba za kurenjem je jaa od njih.Zato treba uvek nositi makazice sa sobom, i skraivati im ga po potrebi na pravu meru.Onu porodinu.Treba ih suoiti sa time da je njihova navodna ozbiljnost,ozbiljnost u obavljanju neke funkcije van kue,biznisa,prehranjivanja porodice,gradnji karijere... samo povrna ozbiljnost.Imid.Zarsve to ne ine zbog zajednike sree? Ako je tako,zato su neozbiljni u odnosu na svoju enu,na brani odnos,na ono najvanije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove spoljanjeozbiljnosti. Moraju postati svesni ta ine. Zvocanje je dobar metod.6)Mukarci tee dominaciji nad enama .Oni su,ustvari,edipalno vezani za majke(i tu sene sme imati milosti.Za njihovo dobro,taj uticaj se mora neutralizovati), pa pokuavaju dase bore protiv straha i zavisnosti tako to e se truditi da dominiraju nad sopstvenom enom.Ako im se pokau slabe take,sigurno e ih iskoristiti.Ne potujui svoju suprugu, ostaju,nesvesno,verni majci.ena koja ne dozvoljava dominaciju nadsobom, lek je za muke edipalce.Tera ih da odrastu.Tu zvocanje pomae,ali naalost:7)Mukarci sporije odrastaju.Ba zbog tog prekomernog hedonizma.Skloni su da idulinijom manjeg otpora,i,ako ih neko ne bi gonio,kao decu,nikada ne bi odrasli. Naivni su i

podloni manipulacijama(pogotovo drugih ena.Onih kojima nije stalo do njihovedobrobiti,ve samo ele da ih iskoriste.)Pogledajte devojice i deake u osnovnoj koli.Odmah se vidi koliko su devojice visprenije u socijalnim kontaktima, koliko bolje razumeju namere i tenje drugihljudi(posebno ena). Socijalna inteligencija mukaraca se sporo razvija i treba jepodsticati stalnim ukazivanjem na greke,naivnost u odnosu na druge ene,(osobitomajku)lakomislenost i podlonost raznim uticajima.Za njihovo dobro.Pridikovanje izvocanje su dobri metodi.

Ovo su neke od tipinih predpostavki od kojih ene polaze,svesno ili nesvesno,kada primenjuju metodzvocanja u komunikaciji sa mukarcima.Sedam osnovnih mukih grehova.(Koji mogubiti i smrtni)Ima jo takvih pretpostavki,ali bi se mogle svesti jedna na drugu,te ih ne bihposebno pominjao.Mora se priznati da u njima ima puno istine, i da mogu posluiti kaoosnova za delanje.Pitanje je,samo,da li se postiu oekivani efekti,to bi se moralo desiti ako su polazne predpostavke ispravne,a metodikarada(zvocanje) zasnovana na njima.Ali,o tome u govoriti kasnije.

Jo je u Starom zavetu reeno da je savrena supruga "ezer keneged".Te hebrejske rei znae "protivno korisna."Rabini su lupali glavu i vodili opsene debate o znaenju ove fraze.Kako to supruga moe biti korisna, ako je stalno antiprotivna, protiv vas?(Slino se, dodue, govorilo i o ulozi Lucifera, prvog i najvoljenijeg Bojeg anela-oficira, luonoe, nosioca svetlosti.Njegova uloga,od Boga poverena,bila je da se suprotstavljaljuskom rodu,i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao onda kada mu seto previe dopalo, i kada je poeo da preteruje. Osporavajui arumente mukarca, ena ga tera da ih iskristalie, razmotri iz razliitih uglova,da ne podlegne potrebi da ide linijom manjeg otpora...Nije sukob ono tounitava brak.On se mora oekivati jer se zaljubljujemo i ulazimo u branu zajednicu sa nekim ko je razliit od nas.

Interesantno je to da su,prema iskustvu branih savetodavaca,razlozi zbog kojih se ljudi razvode isti oni zbog kojih su uli ubrak."Suprotnosti se privlae"-kau.Ali,kasnije,razlike koje su bile tako privlane postaju odbojne, izvor svaa i neprijateljstava.Ni svae ne moraju bitidestruktivne.Mnogi parovi tvrde da je seks bolji posle svae.Neki partneri se,posledobrog sukoba, pribliavaju jedno drugom,dok se neki udaljavaju.U emu je razlika?

Moglo bi se re

i da nije toliko bitan sadraj konflikta,ve nain na koji ga oni reavaju.Nije toliko vano zbog ega se ljudi ne slau,ve kako se ne slau.Jednom viegodinjom studijom,sprovedenom na univerzitetu u Jejlu, uinjen je napor da se utvrdi koje osobine linosti kod branih partnera preskazuju koji e parovi ostati zajedno.Utvrdilo se da ne postoje osobine linosti koje predskazuju ko e ostati u braku.Umesto toga,zakljueno je da na to da li e brak preiveti ne ukazuju razlike u linostima,ve to kako parovi postupaju sa razlikama.

Da vidimo prvo koji su tipini sadraji ukljueni u metod zvocanja,da bismo kasnije analizirali sam metod.Videli smo da je formakomunikacije usmerena ka odreenim ciljevima.Da li su i sadraji usmereni ka postizanjuistih? Zvocajui,ene pokuavaju da mukarcima saopte deset velikih istina,zadajui im, na taj nain, deset enskih zapovesti.Koje su to istine i zapovesti?

DESET ENSKIH ZAPOVESTI

1.Istina:ena nikada nema ta da obue. Njen ormar je prazan.To jest,pun je,ali iznoenih,demodiranih prnja.To treba prihvatitikao aksiom.Ne osporavati! eni je,naravno,potrebno mnogo vie nego mukarcu.Ne smeda izgleda zarozano, i da se vidi da je rtva porodice.ena treba da izgleda negovano.Nezbog drugih mukaraca,ve zbog svog mukarca(a i drugih ena,zlobnica,koje bi odmah primetile garderobne znakeslabosti) i ,pre svega,zbog sebe.Ona je estetsko bie.Dok mukarac,kako kau psihoanalitiari, investira psihiku energiju u svoj penis(ili njegove simboline zamene: automobil, novac, ugled, karijeru, pamet...) ,ene psihiku energiju,ili libido,investiraju u itavo telo,njegovu spoljanost. Garderoba je deo "telesne eme" ene. Psiholozi suustvrdili koliko je telesna ema vana za samopotovanje i vrstinu identiteta osobe.Mukarci koji ne razumeju vanost garderobe i minke za ouvanje samopotovanja ene,i tumae njene potrebe kao povrnost,kinurenje i egzibicionizam,investiciju u spoljanjostumesto u dubinu,nesvesni su latentni homoseksualci.to i jesu.Oni bi,naime,voleli daene imaju muku psihu. Ali,suprotnosti se privlae.Oni koje privlai istovetnost sa sobom, narcisoidni su i homoseksualni.Potujte potrebu ene da se dopadasama sebi,jer e se, takva, dopadati i vama.Ona samo eli da je vi oboavate.to je dobro.Iz navedenogsledi i prva enska zapovest:

Prva enska zapovest: Oboavaj enu svoju vie nego sebe samog.Nee imati drugih ena pred licem mojim.

2. Istina: Mukarcima je uvek lake. To je,naravno,apsolutna istina.Treba jeshvatiti kao aksiom.Mukarci se igraju celog ivota,dok ozbiljnost poiva na pleima ene.Da ne govorimo o trudnoi i poroaju.Takav bol nijedan mukarac ne bi podneo.Odsluenje vojnog roka je deija igra naspram raanja i uzgajanja dece. Pored toga,ene brinu osvemu.Mukarci,uglavnom,izvravaju ono to im ena kae. Ali,onaj kojibrine,misli,predvia,pomno prati razvoj dece...je ena. Upamtite-brinuti brigu je teakposao na pleima ene.Mukarci su lakopametasti. Zato veruju da ene preteruju u brinosti,i da timedave decu i komplikuju ivot.Lako je biti leeran otac kad ima nekoga ko je brian idosledan,makar se deci to ne svialo.Oevima,opet,zapadne laki deo posla-uloga onoga koji zabavlja, doputa, ne davi,nekomplikuje...Da,mukarcima je uvek lake!Lake im je i na poslu.ivimo upatrijarhalnom drutvu u kojem mukarci imaju mnogo privilegija.Oni mogu i da sezabave radei,jer ne razmiljaju i ne brinu mnogo o tome ta se deava sa decom, kod ku

e.Mogu da se opuste.Zato to imaju ene koje vode rauna o svemu.Njihova psihika energija je usmerena na njih same,na njihov narcizam.Zbog toga su vie okupiranisobom nego enom i decom.to nije poteno.Takozvani "enski poslovi" susvakodnevni,nezaobilazni i, uglavnom,dosadni.Uz pomo dece,i nezrelog mua, ena je zatvorena izmeu etri zida.On uvek ima opravdani razlog da bude napolju,tamo gde se dogaa netonepoznato.Ono to on radi se vidi,a ono to ona radi(uz njegovu malu i povremenu pomo)kratko traje.Sreena kua se brzo dovede u nered,ruak se pojede...i sve opet iznova...Da ne nabrajamo vie.A,da,mukarci nemaju nimenstruaciju,ne mue ih hormonalni problemi,kontracepcija...Nee muki petlii ii na kiretau ako budu neoprezni pri zajednikom zadovoljstvu...Sve se svali na enu.Tomovi bi se mogli napisati u prilog ovojistini.enama je tee.Tano.Dama samo,sa punim pravom, eli potovanje.to je dobro.Iz navedenog sledi drugaenska zapovest:

Druga enska zapovest:Potuj enu svoju vie nego sebe sama!Ne gradi sebi kiparezana, niti drugog idola (karijera, posao, automobil, novac, ugled, mo...ne daj boe druga ena...) Nee im se klanjati niti im sluiti!Jer,to zasluujem samo Ja,ena tvoja,ena ljubomorna...

3. Istina:enini roditelji su bolji. Ako ona tako kae,onda je to apsolutna istina.Netreba je dovoditi u pitanje.Shvatite je kao aksiom.Sasvim je normalno da su eniniroditelji bolji.Posebno njena majka.Osim ako sama ena ima primedbe na raun svojih roditelja.Takve primedbe ne treba jedva doekati,jer se situacija moe promeniti. U sluaju ene i njenih roditelja,sukobi su,obino,proizvod intenzivne emotivne komunikacije koja tei razrenju.Za razliku od,uglavnom, emotivno prazne i predrasudama ispunjene komunikacije mukarca sa svojimroditeljima. Poznato je da se roditelji vie vezuju za ensku decu, i da su erkina deca,na neki nain blii unuci od sinovljeve dece.(Osim, moda,u primitivnim sredinama.A to nije sluaj sa nama...?)Kada je tata vezana za svoju erku,onda je to u interesu vae porodice,stvarna zainteresovanost za dobrobitunuka,razmena iskustava,(ne sitniarite oko telefonskih rauna) pomo, briga...Nikako ne posesivnost. Posesivnost je odlika svekrva. Tastovi i svekrovi nisutoliko bitni.Oni su,ionako,kao i svi oevi-kolevi. Vezanost mukarca za majku prava je opasnost za porodicu.Zar nije Bog rekao:"Za toe

ovek ostaviti oca svoga i mater svoju,i prionue uz enu svoju,i bie njih dvoje jedna put." Za enu to nije rekao.Dakle,vezanost ene za svoje roditelji,iobratno, nije smatrao negativnom.Odatle sledi i trea enska zapovest:

Trea enska zapovest:Pripadaj eni svojoj vie nego sebi samom,i ocu svome,i majcisvojoj.Prioni uz nju, i budite jedna put.

4. istina:ena nikada nije neopravdano nezadovoljna. To je velika istina. Ne trebaje osporavati.Prihvatite je kao aksiomu.Svako nezadovoljstvo ima svoj razlog,a posebnokod ene.Ono slui da pokrene na akciju,da ne dozvoli umalost, pad kvaliteta veze,ivota,ljubavnog,seksualnog,kulturnog...i svakog drugog.Mukarci bi se lako uspavali.Nezadovoljstvo ene je indikator da neto nije u redu i trebaga shvatiti ozbiljno.ena najbolje zna ta je dobro za decu,za brak, za nju,zamua...Budalasto je njeno nezadovoljstvo tumaiti kao predmenstrualni sindrom,ili neiivljenost(u ostalom,iivljenost je loa pojava jerse od nje umire),ili histerinost, ili nezadovoljstvo sobom, ili neispunjenost,ili...Da ena svojim nezadovoljstvom nesignalizira opasnost,ko zna ta bi bilo sa porodicom. Ona opasnost osea intuitivno, ne novokomponovanim korteksom,ve starijim i pouzdanijim delovima mozga, celim telom,svakom elijom-senzorom. Mukarci se,nadobudno,smatraju racionalnijim biima.Pa,korteks je poslednji izdanak modanog stabla. Najnepouzdaniji. ta logika zna oivotu.Limbiki sistem,koji je enama dostupniji, nosi u sebi instiktivnu mudrost sticanu milionimagodina.ena je blia prirodi. Ona bolje zna.Verujte joj!

etvrta enska zapovest:Veruj eni svojoj vie nego sebi samom!Vera e te tvoja,u enu svoju,spasti.

5.Istina:ene su lepe i pametnije. to se lepote tie,to je oigledno.Nema se ta ni dodadi,ni oduzeti.Mukarci to ne spore.Dostojevski ree:"Lepota e spasiti svet."Ako je po njemu-ene su zaduene za spas sveta.Ali,to se tie pameti,mnogi mukarci to poriu.Ako im se oduzme i primat pameti,ta e onda sirotim mukarcima ostati?Samo sirova snaga?U samoodbranu ono malo preostaletatine muki iznose brojne argumente.Veliki stvaraoci kulture su, mahom, mukarci.Slikari,filosofi,pisci,kompozitori....sve sam go mukarac(ne mislim bukvalno go, ve literarno. ene se pojavljuju gole u "literaturi",one su njen sadraj,a mukarci je samopiu, obueni.)A tek na polju humora,ili duhovitosti.Tu je muki primat oigledan. Za duhovitost je neophodno imati i britke inteligencije i duha.ene su pravaretkost na tom polju. Tanko je objanjenje da je to tako jer su ene,u istoriji (a idanas),bile potla

ene, u nemogunosti da se iskau,okupirane porodicom i zatvorene u kuhinju. Ali, za duhovitost to ne bitrebalo da bude neka smetnja. Neki smatraju da je muka duhovitost nastalausavravanjem majmunisanja pred enama.Naime,da bi zabavili enu i biliinteresantni,mukarci se,od malih nogu, trude da budu smeni,(mada su enama smenisami po sebi.)pa tako postaju i duhoviti.enama ta sposobnost nije potrebna.Zato bi onezabavljale mukarce kad imaju jae adute.

Savremene ene se sve vie ukljuuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju,ili se ne udaju uopte,obrazuju se kao imukarci,nisu vie ograniene viktorijanskim moralom...ali, rezultati su, ipak, mravi.Velika dela kulture i daljestvaraju mukarci. Kako im Bog nije dao mogunost da raaju ivot, izgleda kao da im je,za utehu,omoguio da se poraaju u mukama stvaralatva.Za razliku od ene, bioloki,mukarcima su svidani plodni.Moda se ta svakodnevna plodnost prenosi i na duhovnu razinu. Ili je, pak,injihova duhovnost,kao i duhovitost,razvijena zato to se vie trude,da bi bili privlani enama.A damama takav trud nije ni potreban,jer su privlane same po sebi(Osim ako nisu runjikave.Onda i one moraju da razvijaju duh.)ta godda je razlog,ostaje injenica da su stvaraoci kulture uglavnom mukarci.

Ali,postoji i drugi enski argument koji "pije vodu".Muka pamet je apstraktna,aenska konkretna, ivotna.Kao to je i muko stvaralatvo simboliko i "predmetno",a ensko je sam ivot-dete.E,tu nema kontraargumenta.Nije valjdakultura vanija od ivota?On jeste sastavni deo ivota, ali nije sam ivot.Onaj pol ija je pamet blia ivotu,koji je najvaniji, pametniji je.Iz toga sledi:

Peta enska zapovest: Divi se i raduj eni svojoj vie nego sebi samom.Ona jeizvor ivota,od Boga dar.Sve ostalo je,kako ree propovednik u bibliji: "Tatina, tatina, samo tatina...i lovljenje vetra.""Uivaj ivot sa enom koju voli,kroz sve dane veka svoga tatega,koje ti je Bog podsuncem dao,kroz sve dane tatine svoje;jer je to udeo tvoj u ivotu,u raboti koju radi podsuncem."

6. Istina:Mukarci razmiljaju "glavom".Mukarac koji je privren eni, privrenje i deci.Kod ena je privrenost deci nezavisna.Privrenost ene deci retko e se umanjiti ako izgubi interesovanje za njihovog oca.Deca su deo njenog tela, njenaput,ivot koji je iz nje iznikao,produetak.Ako oevi izgube interesovanje za majku svoje dece,to se,esto,odraava i na njihov odnos prema deci.Prevarivi svoju enu,mukarac vara i svojudecu.Zato je muka prevara opasnija za porodicu od enske,iako mukarci tvrde da onito,mahom,ine bez vezivanja,isto seksualno...kao sport.Poznato je,naime,iz prakse,da veina mukaraca,u kontaktu sa atraktivnim enama,ne razmilja glavom,ve "glavom" (Samo nazivanje vrha penisa "glavom" potvruje iznetu istinu.)Pored sveghvalisanja svojom racionalno

u,za razliku od ena koje su,kako kau , iracionalne,mukarci zaboravljaju na oiglednu istinu da ene imaju samo jednu glavu.Kod njih e mnogo tee doi do dvovlaa nego kod dvoglavih mukih ivotinja.Ona druga "glava" ne razmilja po principimaAristotelove logike.I zato:

esta enska zapovest:Ne ini preljubu.Varajui enu svoju,vara i decu svoju,a i sebe sama.Ako ti je "glava" kamen spoticanja,bolje je"odseci"(figurativno) nego da svoju izgubi duu.

7. Istina:ene su suptilnija i sloenija bia od mukaraca.Njihove su potrebe kompleksnije,i zato ih je tee razumeti odmukaraca.Mukarac je sliniji ivotinji. Potrebe su mu,ako nije previe neurotian,jednostavne,ak proste. Dobro,prosto proirene,u najboljem sluaju.Treba ga napojiti, nahraniti, seksualno zadovoljiti, pohvaliti njegovu mukost...i on jemiran.Ne komplikuje ivot zato to nije komplikovan.eni nije teko da ga "odradi",akojoj nije preko glave da zadovoljava jo i potrebe odraslog deteta.Pa nije mu ona mama!Znaju ene da je sa mukarcima, uglavnom,lako izai na kraj.Malo mrdnu repom,malo "cico-maco","ljubavi moja", "mukarino moja" i sl. i on je odobrovoljen.Podloan je,dakle,manipulaciji.ak voli da budeizmanipulisan na taj nain.Ali,zar to nije ispod enskog dostojanstva?Zato da ga tretira kao dete?To onetamo,koristoljubive enske(u koje spadaju i majke), koriste takve trikove da obrlateinfantilce.ena eli da od mukarca napravi oveka.Ona je njegov "Pigmalion".Potenije je skresati mu u lice.Pravi mukarac bi umeoda ceni tu vrstu potenja.Infantilni mukarac,naprotiv,poteno kresanje u lice tumai kao histerinost, zvocavost, lajavost, agresivnost, impulsivnost...i ko zna ta jo. On bi radije da muena bude uvijua i prenemagua.ena nee da cilj postigne na laki,ali nepoteniji i nedostojanstven nain.Istinu treba rei u lice,makar bila i bolna.Tako se odrasta.Da bi razumeo enu,mukarac ne moe dapolazi od sebe, mora da izae izvan sebe, izvan svoje proste jednostavnosti ivotinjskogtipa,izvan racia i kompjuterske logike,i da spozna transcendentalno,petu dimenziju,enskikvantni vakuum.

Sedma enska zapovest:Upoznaj i razumi enu svoju bolje nego sebe samog.Jasam put tvoj ka onostranom.

8.Istina:ene su,i pored sve svoje superiornosti,nena i krhka bia.ak i kada izgledaju kao goropadi,to je samo zato to su osetljive i povredljive kaoprinceza na zrnu graka.Poznato je da su sloeniji organizmi osetljiviji.Nije lako povreditidinosaurusa,debelokoca,nosoroga...ali to su nie ivotinje.ovek je vie bi

e,ali zato je i neniji,suptilniji i lake povredljiv od tamo nekih zveri.Filigranska psihaene je na vrhu stabla evolucije(ili kreacije),i stoga je svaka nepaljivost prema njoj kaoponaanje slona u staklarskoj radnji.Zato je Bog stvorio mukarca da titi enu(I naravnopotomstvo).Zato mu je dao snagu i jednostavnost(podsetimo se, jednostavniji ureaji setee kvare.)Dao mu je junatvo i ojstvo.Mada se mnogi mukarci junae,ak i pred enama,veina na ojstvo zaboravlja.Smisao mukog ivota je da titi enu svoju i porod svoj.

Osma enska zapovest:titi enu svoju i decu svoju vie nego sebe samog.Posebno ih titi od sebe samog.

9.Istina:ena je dijalektiko bie.Jedinstvo suprotnosti.Negacija negacije. Kao i ivot. A mukarci bi hteli da joj nametnujednosmernost i determinisanost logike. Oni sve shvataju bukvalno.Za njih je crnocrno,belo belo,dva i dva su etri,a kontradikcija je iracionalna.Ne shvataju da ena,u isto vreme,i bez doivljajakontradikcije, moe eleti da mu obezbedi dovoljno novca za ureenje doma,zaputovanja, za garderobu,za decu,za...sve to je normalno da se ima i moe,a da,pritom,bude to vie kod kue.Ona je "puna radosnih elja,ba kao ipak pun kotica, uvek je puna veselja."Zar toveselje treba kvariti zakonima Njutnove fizike,koje su,ustalom,teorija relativiteta ikvantna teorija prevazile. Kao na primer tvrdnju da jedno telo ne moe biti na dva mestau isto vreme(to,dodue, nije rekao Njutn,ali nema veze.Imam i ja pravo da budem maloenski leeran.),ili da dva tela ne mogu biti na istom mestu u isto vreme.Dosadnakauzalnost. Ovosvetska i nematovita. Deterministika.Pa,i nauka sve vie osporava determinizam.Kako moe elektron, prema kvantnojteoriji,da bude,u atomskom klupetu,na svim moguim pozicijama u isto vreme,u stanju potencije.To bi trebalo da moe i potentanmukarac.Ako moe mali,siuni elektron...koji je as estica,as talas..,a talas nije na jednom mestu,ve se iri, dopire do rubova vasione...Malo razdragane mate, i sve je mogue...pa i to da kamila proe kroz iglene ui.Ali oni, eto,nemaju dovoljno mate.Zato se ipovinuju zakonima nunosti.Pa tek nekakvi njihovi "psiholoki zakoni" kao:"Ne moeotac biti autoritet deci ako majka ne pokazuje potovanje prema njemu",ili,"Koliina nemonog histerisanja pri vaspitanju dece obrnuto je srazmerna poslunosti...", ili...Ma,nemavie ili.Dosadni su sa svojim frazama.Opsednuti su,porobljeni logikom nunosti.Neshvataju da je racio samo povrina uma. Neznaju slede

e:Deveta enska zapovest:U ene je sve mogu

e.Budi potentan, pa joj to i ostvari. Tako e razvijati svoje sposobnosti.

10.Istina.Najdublji uvid koji obuhvata sve predhodne istine i zapovesti:"All she needs is love!" Ili,u prevodu na naa lepa srpska jezika:Ona,u stvari,eli da je onvoli.Sve predhodno znai,zapravo,to.Uvod i razrada vode zakljuku i konanoj, sveobuhvatnoj,desetoj enskoj zapovesti.

Deseta enska zapovest:Voli enu svoju vie nego sebe samog.Naravno,to jenemogue ako ne voli i sebe samog.Ako bi je voleo 100% vie od 0,to bi opet bila nula.Sebetreba voleti mnogo,da bi enu voleo mnogo vie.Ipak,enu treba voleti bar malo vie odtoga.Da bi je voleo dovoljno,a to je bezgranino,sebe mora voleti samo malo manje od bezgranino.Ljubav je alfa i omega,poetak i kraj.

Zar nisu sve ove istine istinite, i sve ove zapovesti potpuno opravdane?Jesu!Samobi budala rekla da nisu.Ali,ta onda nije u redu?Zato ih se veito buntovno i greno pleme muko ne pridrava?Ne bi pomoglo ni da ih plamen sa nebauree na kamene ploe.

Eh,da.Plamen sa neba je to ve jednom uradio sa svojim zapovestima.Pie u Bibliji.On,moan i svemoan,olienje pravde, znanja, dobrote, ljubavi...Tvorac, zapovedio je. I? Nije ilo. Slao je i potope,iskakavce,razne pomore...I? Nije ilo. I propovednike i proroke...i uda inio. I? Nije uspelo.Valjda se,posle svega,upitao zato."Moda ne valja metod?Zapovestisu u redu.One su za dobro oveka.Nema nita loe u njima.Moda bi se mogla jo koja dodati...ali se nema taoduzeti...Mora da je metodika vaspitanja pogrena.Izgleda da ih ne vredi kanjavati,nipridikovati,ni propovedati...Izgleda da zakon stvara greh!Jer,da nema zakona, ne bi biloni greha. Moda bi trebalo oprostiti,iskupiti krivicu ljudsku...rtvovati se,dati primer,bitiu njihovoj koi.Da!Da bi razumeo nekoga mora biti u njegovoj koi.Daj da ja poaljemsina svoga ljubljenoga da postane ovek, i da vidim kako je biti u njihovoj koi."

I Bog postade ovek.Sin Boji,Sin oveiji,razumeo je ljude.Nastao je Novi zavet izmeu Boga i

oveka.Samo je slobodna ljubav,Ljubav.Jedino takva mu i treba. Ona koja se iz srca daje,ane ona koja se zahteva, ili dobija strahom(ili zvocanjem,ili iz oseanja krivice...).Tako se ne moe ni dobiti.To to se dobija je neto drugo.A to drugo Bogui ne treba.Nedostojno ga je.

A nedostojno je i ene.I ona to zna.U dubini svoje due napaene.Svoje Boanske due.Zato je i nezadovoljna.Ali,jo ne zna kako dosei pravu Ljubav, jedinu koja bi ispunila njenu Boansku samou.Koliko je samo Bogu bilo potrebno da shvati,da izmeni svoj pedagoki kredo.Vreme jeprolazilo,a muki bunt je rastao. Uveli su patrijarhat,osilili se...ak su smislili i razneenohulne,kvazinaune teorije po kojima su ene..,sauvaj me, Boe, ta su sve smislili.Evo i nekoliko mukih planetarnih gluposti o enama.

MUKE PLANETARNE GLUPOSTI O ENAMA

Onaj ludi Frojd je obznanio da ene zavide mukarcima na penisu! U svombezumnom strahu od ene,u ijem prevazilaenju mu nije pomogla ni psihoanaliza koju je sam izmislio,istripovao jekako ene zavide mukarcima na penisu!I to je nazvao "penis zavist",ili "zavist zapenisom". Navodno, devojice, kada prvi put vide nago muko bie,shvate da postoji anatomska razlika.One nemaju mali visuljak izmeu nogu.Ondaumisle kako su ga nekada imale,ali su,za kaznu,jer su bile nevaljale,kastrirane.Ispadakako ene imaju predstavu o sebi kao o kastriranim, obogaljenim mukarcima.Nad njimaje izvrena drakonska kazna zbog nedozvoljenih elja.Kakva nepravda!I zato,itavog ivota,oseaju da se sa njima postupa nepravedno.Kao Kalimero.Naravno,to vodi do zavisti premamukarcima,koja se, poto su mukarci jai,drutveni moniji,ispoljava kroz oblike agresivnosti poput zvocanja,hroninog nezadovoljstva, obezvreivanja, histerisanja, prebacivanja, popovanja i sl. Ako biena prihvatila zadovoljstvo koje joj mukarac prua,ako ga ne bi obezvredila na neki odspomenutih naina,prihvatila bi i nanesenu nepravdu.I injenicu da on ima, a ona nema dragocenu stvar,izvor ponosa(Setimo se onemuke,vulgarne izreke:"popui mi ponos"),statusa,simbola slobode,kip slobode...

Nije to tek tako reeno.Samo zato to ima taj smeni visuljak,deaku je doputeno mnogo vie nego devojici.Moe slobodnije da se igra,da se prlja, kree bez kontrole,due izlazi,da ima brojne ljubavne veze, a da ga zbog toga ne smatrajukurvom, da ima bolji tretman pri zapoljavanju,da bude izabran u skuptinu(ena je tamoprocentualno mnogo manje,protiv ega se,sa pravom, bune...i jo mnogo toga zbog pareta mesa koje visi meu butinama. To, svakako, nije u redu ali je,na alost, istina.I nekeene, psihoanalitiarke, petokolonaice, verovatno iz zavisti za penisom, pridruile su se ovoj planetarnojgluposti prihvatajui tezu da "zavist za penisom" postoji,ali da je ona simbolika. Ne zavide ene mukarcima,zapravo,na samom penisu,ve na preimutstvima koje mukarci imaju u patrijarhalnom drutvu. Penis je samo logotip,simbol za tapreimustva i nepravdu.Ostaje,ipak,prihvaena teza da ene zvocaju iz zavisti.Na penisu ili preimustvima,ili na zadovoljstvu koje je dostupnije mukarcima...Ipak je zavist prihvaena kao pokretaki motiv.

Ali,ni to nije sve!enomrzac Frojd je otiao jo dalje.On je pristao na to da delimi

no uvredi mukarce kako bi totalno obezvredio ene.Super ego,ili savest, premanjemu,naslednik je edipalnog konflikta,to jest kastracionog straha. Deaci postaju savesni,prihvataju oeve zapovesti,unose ih u sebe,a time i zapovesti drutva, drutvene i moralne norme,iBoje...sve iz straha da im ga ne odseku. Odriu se infantilnih,edipalnih elja za majkom, da ne bi ostali bez "ponosa".Da ne bi prolikao jadne devojice.Iz toga sledi da devojice,poto nemaju ta da im kastriraju jer su ve kastrirane,nemaju ta da izgube,pa ne mogu ni da izgrade super ego, iliti savest.Upravom smislu te rei.Njihova obogaljenost se,tako,prenosi i na duhovni plan.Kastrirane su i dole i gore.Ustrukturi psihe imaju jedan organ(super ego) manje.Imaju,dodue, neto defektno to lii na taj Super Ego.Neki arhaini nadomjestak koji je,u odnosu na veliki muki super ego,patrljak.Kao to je klitoris uodnosu na penis.Ne ostaje im nita drugo do da zavide, i potajno(ili ak otvoreno jer nemaju ta da izgube)mrze i zvocaju.Ili da nadkompenzuju svojnedostatak nerealnim oseanjem grandioznosti, uzvinosti, arogancijom....jednom reju-narcizmom. One bi, da su mukarci,sve radile bolje.Ne kao ove dede koje je,na pravdiBoga,imaju visuljak,a eto emu im slui.Ni enu ne mogu da zadovolje kako treba, pa jadna zvoca. Da one imajupiu,eh kako bi je koristile...Tako je nastala izreka: "E,da baba ima muda..." Eto ti gana.Ba lepa teorija.

Da je samo taj Frojd,ni po jada.Jedan jadni filozof,koji je iveo u velikom strahuod ena,strahu od sopstvene zavisnosti od njih,Fridrih Nie,usudio se da kae kako,kada krene eni,treba da ponese bi.Mada, ideja nije naroito originalna. Radi se samo o sofisticiranom izrazu takozvanog metoda "govnjive motke"odavno promovisanog u narodu.Problem je u tome to je Nie,ipak,bio filosof i cenjeni intelektualac,te je narodnu doktrinu uzdigao na metafiziku ravan.Sada intelektualci, koji bi se inae toga stideli,mogu da se die kako su Nieovi sledbenici u odnosu prema eni,a ne primitivci iz naroda.Nije ni udo to je posle poludeo.To se moglo predvideti i na osnovu pomenute reenice mu.Ti psihijatri i filozofi posebno su iaena vrsta mukaraca. (Ja sam,kao psiholog po profesiji,neto izmeu.pricer.)Zapsihijatre je razumljivo. Svako se ee tamo gde ga svrbi,pa tako bira i profesiju.A filosofi su posebno problematini. Kako i ne bi bili kada su rodonaelnici dotine nauke u staroj Groj bili sve sami pederi.Ili kako bi rekli bosanci-upak meraklije.Oni to ak nisu ni krili,ve

su se ponosili svojom neprirodnom orijentacijom.U Platonovoj Gozbi je sve lepoopisano.Crno na belo.Od ena tih vajnih filosofa nijedna nije ula u muku istoriju osimKsantipe,i to kao zvocave rospije. Ne,trebalo je da bude srena to joj se mu vata sa mladiima.Vano da je pametan, blago mami...A taj enomrzaki trend traje meu filosofskim tupikurejcima ohoho dugo.

Varate se ako mislite da samo meu Grcima,Jevrejima i Nemcima ima takvihizroda.Ima ih svuda.I meu mukarinama kakvima se smatraju Rusi,Crnogorci i Srbi. Da,da...ak se i jednom velikomruskom filosofu kakav je Nikolaj Berajev omaklo da kae neto ovako:

"U enskom elementu,odvojenom od mukog,nema linosti." Ili : "ena je postala sutinska,moda jedina slabost mukarca,taka njegove ropske veze sa prirodom koja mu je postala zastraujue tua." Ili: "ena je nosilac polne stihije u ovom svetu." Ili "Kroz enu se ostvarujevladavina roda nad ovekom.Vladavina Eve nad Adamom postala je vladavina itave prirode nad njim..." Dosta!Dosta!

Jeste dosta,ali ima jo.Naalost.Kad se na ovakvu priu nadovee i jedan Njego koji je,koliko je poznato,ba voleo ene,i bio mukarina,a jo duhovan i pesnik koji ume da bude duboko uzbuen enskom lepotom,pa takavjedan kae da je "ud enska smijena rabota!",kako da ena ne uzvikne:"Zar i ti sine Brute!?"

Nije ni udno da se onda u rodu srpskom pojavi tamo neki Jovo Toevski(koji moda i nijeSrbin?) to tvrdi da je ova planeta planeta ena koje koriste sva dostupna sredstva daostvare "biovlast" nad mukarcima.Zato im je,za razliku od enki drugih vrsta, polniorgan sakriven meu butinama i teko dostupan."Ne moe kad oe,nego kad zaslui." Ili,kako se kae u onoj pesmi grupe "Atomsko sklonite"-"Vaginalna manipulacija." Mujaci homosapiensa stalno imaju teranje, ali, nije dovoljnosamo da nanjukaju i naskoe.Zakonom je kanjivo da to urade na silu. Da bi doli do objekta svoje udnje, moraju dauine neto to enka od njih trai, da se odriu,da rade,da budu usluni,da zavedu i zabave.Takvo stanje stvari pesniki je izrazio ak i savremeni srpski pesnik ika Nea Zmaj u recitaciji sa nazivom "Stubovikulture".Evo odlomka:

...Deak to shvati i pati

sve e od sebe dati

samo da privue cure.

Na to ga tera kure. (Lude zbog enske golotinje dvoglave muke ivotinje.)

A curice to znaju. Ne

e tek tako da daju. E,nema penetracije bez dobre animacije.

Eto,zbog takvih cura, nastala je kultura. Zato su cure i kure stubovi nae kulture...

Ideja je jasna.I u teoriji pomenutog Toevskog enama se,dodue,odaje priznanjeda su podstrekai nastajanja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraeni mukarci,ali,one to ine,prema dotinom autoru,putem vaginalne manipulacije. Ostvarujui,tim putem,"biovlast" nad hedonistiki ustrojenom mukom ivotinjom, enke homosapiensa utiu na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu energiju.Slavaim.Da su dareljivije,mukarci,koji se toliko hvale svojom bogomdanom duhovnou, ostali bi divljaci.(Neto slino proistie i iz Frojdovih teorija sublimacije nagona.)Poniavajua teorija za ene(ako emo poteno,i za mukarce).

Neki ak tvrde da ene bre sazrevaju jer su nia bia.Poznato je da ovek,kao najsavreniji stvor u prirodi, najsporije sazreva.Kue prohoda i pone da tri veoma brzo,tele ustane, maltene, im se oteli...a pogledajte bebu homosapiensa. Koliko dugo je bespomona, i koliko joj vremena treba da savlada osnovne funkcije kao to susedenje,stajanje,hodanje...Izvodi se zakljuak da sloeniji organizmi sporije sazrevaju,te da je,poto sporije sazreva(to tvrde i ene),mukarac sloenije bie na stablu evolucije.Kakav zakljuak! Pa,u ljudskoj vrsti najsporije sazrevaju idioti!(Mentalno,ali ne i seksualno).Valjdazato to su najsavreniji?!(Moda i jesu! Makar nisu u stanju da prave ovakve teorije.)

Dosta smo papira potroili na muke planetarne gluposti koje su ak dobile poasti velikih teorija.ene su morale uiniti neto.Morale su da se emancipuju, organizuju,aktiviraju,bave prosvetiteljskimdelovanjem.I,tako je nastao feministiki pokret.Naravno,to je,od strane uplaenih i agresivnih mukaraca, do

ekano na krv i no.Gorepomenuti Berajev, na primer,na jednom mestu kae:"enski emancipatorski pokret je u sutini karikaturalan,majmunoliko

podraavajui,u njemu postoji hermofroditska izopaenost i nema androginske lepote. (Androginstvo je sjedinjenost mukog i enskog ujednom telu i duhu. Postoji legenda po kojoj je prvi ovek,poput Boga, bio androgin,muka devica.A onda se,padom u greh,podelio na dvepolovine-mukarca i enu,koje su polubia. Androginstvo nije hermafroditizam,ve polna celovitost.)Ideja enske emancipacije do sada se zasnivala na dubokomneprijateljstvu polova,na zavisti i imitaciji. Najmanje se u feministikom pokretu 'poslednjih ljudi' moe traiti androginska tajna sjedinjavanja.ena mehanikim podraavanjem iz zavisti i mrnje prisvaja muke osobine i postaje duhovni i fiziki hermafrodit,tj. karikatura,pseudo-bie. Neprijateljstvo polova,zavist,konkurencija i podraavanje,suprotni su tajnisjedinjavanja..."

Teke rei.Ali,ima u njima pomalo istine.Reklo bi se da Berajev tei sjedinjavanju mukog ienskog u odnos koji nije samo bioloki,ve metafiziki. Kosmiki. Moda ga,zbog te lepe ideje,ne treba tek tako prezreti i odbaciti.Moglo bi se desiti dase iza ovih nezgrapno grubih rei krije i neto sutinski dobro. On,barem,ne svodi muko-enski odnos nabiologiju.Kritikuje postojee stanje, verujui da su mukarci i ene predodreeni i sposobni za neto mnogo uzvienije,za "put premasjedinjavajuem otkriu koji vodi preko ljubavi".I dalje kae:"Nad ljubavlju ne treba ni bogosloviti,nimoralisati,ni sociologizirati ni biologizirati(ni ironisati-dodajem)-ona je izvan svegatoga..." Pametne ene bi se,sasvim sigurno, sloile sa ovim reima.Moda treba zakopati ratnu sekiru,i pedagoku sekiru,i moralnu sekiru, i polnusekiru,i sve ostale sekire.Sekiri nije mesto u krevetu.Sekira pravi sekiraciju. Ali,taumesto nje?

To je,znate,veoma kompleksno pitanje.Tako se zove pitanje na koje nemate jasanodgovor.Odgovor koji ne podrazumeva samo "ta bi trebalo",ve i "kako to ostvariti".Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao,i jo uvek ih ima,ugraenju svog odnosa sa ovekom.Ipak,izgleda da se jasno opredelio za jedan nain-nain bezuslovne ljubavi."Ma gde to ima?",pitae neki.ta je to uopte bezuslovna ljubav?Doi

emo i do odgovora na to pitanje,ili barem do pokuaja odgovora,ali malo kasnije.Jo uveknismo dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji,sa punim pravom,primenjuju,vie ilimanje,brojne ene.Zato ga se tako teko odriu?Daje li on,ipak,izvesne rezultate?Da li su oni u dovoljnoj meri zadovoljavajui?Da li se ene plae uspeha koji bi mogao doi ako bi promenile metod?Hajde da,pre nego to preporuimo neki drugi metod,ipak detaljnije proanaliziramo zvocanje,njegove dobre i loe strane.

METOD ZVOCANJA Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata:Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zasnovanih na uslovljavanju

koje je primenjivao ruski naunik Pavlov.Metod uslovljavanja se zasniva na tome da se jedna uslovna dra primenjujezajedno sa bezuslovnom drai.Time se postie njihova asocijativna veza,ojaana stalnim ponavljanjem,i uslovna dra,tako, moe izazvati rakciju kao i bezuslovna,ionda kada se ne daju zajedno.To se zove uslovni refleks.Npr. ako se psima hrana dajezajedno sa nekim zvukom,ili svetlom...kasnije e psi salivirati,t.j. luiti pljuvaku,i na samu pojavu zvuka ili svetla.Bezuslovna dra moe biti prijatna(npr.hrana), ilineprijatna(neto to izaziva bol).Neutralni stimulus, koji se vezuje ponavljanjem zabesuslovnu dra,postaje,dakle,emotivno obojen.

U toploj porodinoj atmosferi,koja spada u bezuslovne drai,muka ivotinja tei da zadovolji svojeelementarne,bezuslovne potrebe.Potrebu za odmorom, sigurnou, zadovoljstvom (konzumiranje hrane, gledanje televizije, itanje novina, reavanje ukrtenih rei,zadovoljenje seksualnih potreba...) Porodina atmosfera je,dakle,bezuslovna dra koja izaziva navedene refleksne radnje, bezuslovnereflekse. Ali,ivot je takav da se ne moemo ponaati samo u skladu sa principomzadovoljstva ili "primarnim principom",kako ga je nazivao Frojd.Zbog nunih ogranienja i frustracija,neophodno je razviti i tzv. "sekundarni princip", ili princip realnosti.Arealnost je da treba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kuna atmosfera,zatim hranu treba nabaviti i spremiti,kuu treba srediti da ne bi liila na svinjac,decu treba vaspitavati...A sve to nije prirodno. ivotinje ne zarauju,ne iduna pijacu,ne spremaju hranu,ne iste kuu,ne rade domae zadatke.ovek se odvojio od majke prirode,i za to se mora platiti izvesna cena-nuneneprirodne aktivnosti.

Metod uslovljavanja podrazumeva,u ovom sluaju,da se izvesna bezuslovno neprijatna dra,zvocanje, povee stalnim ponavljanjem zaupranjavanje pomenutih zadovoljstava,a da se ispunjavanje zahteva principa ralnosti(rad, ispunjavanje zahteva ene) povee sa bezuslovno pozitivnom drai-prestankomzvocanja, pohvalom i sl.Uenje uslovljavanjem se kombinuje sa "uenjem putem potkrepljenja", kako ga nazivaju bihejvioristi.Time bi se trebalo postii automatizovano poeljno ponaanje objekata uslovljavanja.

Problem sa ovom vrstom uenja je taj to ona dovodi do jedne vrste unutranjeg konflikta koji umanjuje efikasnostnau

enog ponaanja. Dolazi, naime, do "konflikta dvostruke privlanosti", a istovremeno i do "koflikta dvostruke odbojnosti",kako ih nazivajupsiholozi.Konflikt dvostruke privlanosti je situacija u kojoj se sueljavaju dve podjednako snane potrebe koje jedna drugu iskljuuju.Kada obe spadaju u kategoriju bezuslovnih drai,konflikt je otriji i dovodi dopasivizacije akcije.Jedinka ne ide ni tamo, ni vamo.Da bi se konflikt razreio potrebno jeda jedna dra postane jaa od druge kako bi se energija usmerila na eljenu stranu.

Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom,zabavom,slobodom...) dolazi ukonflikt sa isto tako bezuslovnom potrebom prestanka zvocanja(za tiinom ilipodnoljivim nivoom buke,osloboenjem od oseanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se postigla prevlast druge potrebe, nuno je poveati intenzitet i kvalitet stimulacije-zvocanja.Meutim,postoji i pojava takozvanog"podizanja praga drai", ili, reeno svakodnevnim renikom, "otupljivanja", ili, "oguglavanja". Potrebne su sve jae i jae doze,kao u sluaju narkomanije,da bi se postigao eljeni efekat.U odreenom trenutku koliina energije upotrebljene za postizanje eljenog ponaanja objekta prevazilazi nivoenergije koja je potrebna da bi se samostalno obavila odreena aktivnost, ili posao.Slina situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se,dodatno, negativnouslovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samogzvocanja,to umanjuje ili ak negira predhodno postignute rezultate.Kod uspenog uslovljavanja,prisetimo se,refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom,a ne sa bezuslovnim. Dovoljno jeupaliti sijalicu,ili zazvoniti na zvono,i pas salivira.U sluaju dresure zvocanjem,trebalo bi postii upravo to,pucnuti prstima,ili pogledati okom...a on skokom. Bez zamaranjazvocanjem.Tada bi postojala uteda energije i postigla bi se prava efikasnostuslovljavanja.Ali,kod muke ivotinje to veoma retko uspeva.Rei mu da je pseto,ne bi odgovaralo naunim injenicama.Pseto lake ui.

Do slinih zakljuaka doli su i psiholozi koji su izuavali takozvano "uenje putem pozitivnog ili negativnog potkrepljenja",ili uenje putem nagraivanja i kanjavanja.Ustanovili su,naime,da je uenje putem nagraivanja efikasnije od uenja putem kanjavanja.Tano je to da je "batina iz raja izala"(misli se na figurativnu batinu), ali je ta

no i to da ljubav nije ni izala iz raja, tamo joj jo uvek ima mesta. Postavlja se pitanjeprimata primarnog pozitivnog potkrepljenja (neto lepo) nad sekundarnim pozitivnimpotkrepljenjem (prestanak neeg runog, neprijatnog.)Metod zvocanja,iako moralno-sadrinski opravdan,izgleda nijedovoljno efikasan sa stanovita uloene energije i neizvesnih pozitivnih efekatapodlonih opadanju tokom vremena.

Analiza neeljenih efekata sa bihejvioralnog stanovita(stanovita ponaanja)

Poznato je da sve ima svoju dobru i lou stranu.Svaki lek ima i neeljene,usputneefekte,"kolateralne greke",kontraindikacije.Pogotovo ako se koristi u prekomernimdozama.Zbog pomenutog fenomena "oguglavanja",esto se deava da se intenzitet i kvantitet zvocanja moraju poveavati,te dolazi do nunog prekoraenja dozvoljene doze,i javljaju se neeljeni efekti.Neeljeni efekti:1)Izazivanje revolta i ponaanja suprotnog eljenom.Naime,zaboravlja se injenica da objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarnekognitivne funkcije,kao i jezgro onoga to bi se moglo nazvati "linost", ili "karakter".Ukljuivanje ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazinijim oblicima uenja putem uslovljavanja i potkrepljenja,i uveliko umanjuje rezultate ili ih,ak,negira i dovodi do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnihponaanja.Potrebno je,stoga,prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcijeoguglavanja, inata ili revolta.Indikativne su reenice tipa: "Govori tie, ne ujem te.",Ili :"Ti e mi kae...","More,nosi se bre,kvoko jedna zvocava...", "E,sad ba neu...kad toliko sere.","Odo ja,a ti zvocaj sama sebi..." 2)Slabljenje seksualnih apetita mukaraca.Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodido pada motivacije na svim podrujima zajednikog ivota,a time opada drastino i podlonost uticaju od strane ene.Moe se desiti da se,zbog opravdanog dodatnognezadovoljstva od strane ene,pojaa intenzitet zvocanja,to dovodi do daljeg komplikovanja situacije sa nesagledivimposledicama po odnos.3)Beanje od kue.Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih mehanizama, niske tolerancije nafrustraciju,nesposobnosti suoavanja sa problemom,dolazi do pojave izbegavanja i beanja od kue.Slino kao kod dece u periodu puberteta. Takva ponaanja se racionalizuju obavezama naposlu,tekom situacijom u drutvu zbog koje je neophodno da se mukarac vie angaujeu borbi za opstanak, neophodnou da se bavi sportskim aktivnostima iz zdravstvenih razloga,obavezama da se pomognefamiliji...Ili se,u teim sluajevima,ak i ne racionalizuju. On,jednostavno,bei ne trae

i opravdanje za to. Moe zaglaviti u kafani,odati se porocima, ili ilegalnimaktivnostima.A moe doi i do:4)Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu enu ili ene.U potrebi zapranjenjem tenzije(izazvane neispranjenim agresivnim ili seksualnim pulzijama)mukarac esto dolazi u iskuenje,kojem obino podlegne,da prusmeri svoj libido na drugu enu.Tano je to da je u pitanju sklonost da se ide linijom manjeg otpora,ali se,iz prdhodno iznetihistina o mukarcima,takvo ponaanje moe i oekivati. Potrebno je,dakle,ili promeniti navedene istine o mukarcima,otkriti nove istine isa njima uskladiti metod-da bi se mogao oekivati drugaiji ishod,ili,usavrititi postojei metod i uskladiti ga sa ve utvrenim,napredpomenutim osobinama objekata na kojima se sprovodi.Zamenitikonkretnog mukarca nekim drugim nije od neke vajde. Poznato je,naime,"da su sviisti".Varijacije u okviru vrste su ograniene,kao to je poznato iz genetike,a mutacije koje bi mogle neto bitno promenitideavaju se retko(potrebni su milioni godina da bi se ustalile),i nepredvidljive su.Veina mutacija su negativne mutacije.Ne treba se na njih oslanjati. 5)Zatvaranje u sebe.To se esto deava kod mukaraca koji nemaju snage da ispolje revolt,hrabrosti da aktivno izrazeinat ili preusmere seksualnost,previe su vezani za enu, ali ih i previeodbija.Takozvanih "onja".Kod njih konflikt suprotnih oseanja dovodi do pasiviziranja i zatvaranja.Neke vrste Gandijevskog pasivnog otpora.estoje to praeno umrtvljavanjem i padom svih ivotnih funkcija, opsesivnim bavljenjemkvaziintelektualnim aktivnostima,t.j.stvaranjem nekog svog zatvorenog, autistinog sveta.

Analiza sa psihodinamskog stanovita:

Izvesna psihoanalitika istraivanja super ega pokazuju da ta instanca linosti prolazi kroz dve faze razvoja."Arhaini",ili progoniteljski super ego,koji je prva faza razvoja savesti,nastaje iz primitivnihmehanizama projekcije i introjekcije. On je pretei,progoniteljski,uniavajui,destruktivan.Narodski je nazvan "gria savesti". Nastaje veoma rano,u prvim mesecimai godinama ivota. Kau da je vezan za takozvanu paranoidnu poziciju u razvoju psihekroz koju svi prolazimo.Izreka "Setie se kad si majku za sisu ujeo!" vezana je za taj progoniteljski oseaj krivice. Teko ga je podneti,pa se,da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega esto bei u delikventna ponaanja."Poto nema anse da za njega(ili nju) budem dobar,onda u biti zao..." Kod mnogih delikvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnimponaanjem,moe se uoiti izraeni uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega.Osobe sa progoniteljskom saveu se prema drugima ponaaju sadistiki, kao i njihova savest prema njima-progone, pridikuju, zvocaju, popuju,osuuju,tee daizazovu griu savesti...ili se ponaaju masohistiki kao prema svom super egu:neprekidno se ale,tee da izazovu samilost,kukumave,uvlae se, ropu, cvile...a, ustvari,potuljeno mrze.

Druga faza u razvoju savesti,koju veina ljudi nikada ne dostigne,je takozvana autonomna ili humanistika savest.Njena osnova je potreba da se zadri dobro oseanje koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim sobom.Kada se neki prijatan odnosnarui,mi oseamo tugu(ne mrnju ili bes,ne ni strah.).ao nam je to smo pokvarili neto dobro.Tunismo zbog toga, i elimo da ispravimo tetu i povratimo dobro oseanje.Tu potrebu da popravimo tetu i uinimo neto kako bismo "rekonstruisali" oteeni "objekt" (voljeno bie, odnos sa njim, samopotovanje...), psihoanalitiari zovu "potreba za reparacijom".Od nje se ne bei jer ne grize, ne pee...samo je tuna.Autonomna savest se tako zove jer je nije potrebno stalno spoljapodsticati i izazivati.Ona deluje iz sebe i trajno utie na ponaanje jedinke.Dobra joj je osobina to se,iz jednog duboko zadovoljavajueg odnosa, prenosi i na druge odnose.ovek,jednostavno,postaje dobar ovek.Ne iz straha, ve iz ljubavi.Preimustva ovakve savesti za brani, ili bilo koji zajedni

ki ivot su neizmerna.Podsetimo se,meutim,da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Presvega iz ranog odnosa sa majkom(koja se,naalost,kasnije pretvara u svekrvu). Mrnja istrah ljude nagone da bee,kao to ih arhaini,progoniteljski super ego nagoni da bee ak i od samoga sebe,od vlastite dobrote i savesti.Meutim,beanje nas ne ini nezavisnim. Naprotiv. Mrnja nas ini zavisnijim nego ljubav.Prava ljubav ne stvara zavisnost.Tek nezavisan ovek moe stvarno biti sa nekim,biti jedno,bez straha da e se utopiti i izgubiti linost u odnosu.

Ljubav se ne moe iskamiti.Bog to ne dozvoljava.Moe se iskamiti neto drugo,ali to drugo nije ljubav,iako moe da lii,ve njena bedna i nezadovoljavajua zamena.Sudei po upornom pridravanju metoda zvocanja, mnoge ene, izgleda, nisu svesne ovepsiholoke istine.Svesne su,naime,toga da ono to dobijaju nije prava ljubav.A one pravuele,to se vidi iz deset enskih zapovesti.Kada se te duboke potrebe ne ispunjavaju,i timeizazivaju opravdano nezadovoljstvo,ene, nesvesno, kao da zaboravljaju ta zapravoele,pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i pojave koje ne zadiru u sutinu njihovepotrebe.Zar nije lake i delotvornije rei: "Tuna sam,boli me to oseam da me ne voli dovoljno.Verovatno da sam i ja doprinela tome.ta se to desilo sanama?Kako bi smo mogli da ispravimo iskrivljeno. ta ti eli?ta bih ja mogla da uinim da bi se ti oseao bolje?Da li i tebi nedostaje ono to i meni?Volim te.Ne elim da se izgubimo..."nego:"Ti meni nikad ne..." ili: "Mogao bi ba da...","Nezadovoljna sam tobom...","Ja samrtva..."...i sl.

Izazivanje oseanja krivice nee vratiti ljubav.Samo e izazvati krivicu.A ljubav i krivica nisu prijateljice.Ljubav se priziva ljubavlju,razumevanjem, potovanjem, brigom,radou,zadovoljstvom,igrom...Samo se priziva.Nije sigurno da e i doi,jer ljubav ima svoj ukus i slobodnu volju.Ona je nezavisna.Ona nije od ovoga sveta, i nepada na ovosvetske ucene i uslovljavanja.Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo.Doekad hoe, i ode kad hoe.Jedino to moemo je da je upoznamo i pokuamo da budemo dobri domaini.Da joj ugodimo ne bi li dolazila to ee i ostajala to due.To je sve to moemo.Da budemo za nju poeljan dom.

Besmisleno je optuivati bilo koga za to to vas ne voli.Da se ljubav moeproizvesti, ili da se moe odlu

iti da se voli,optuba bi imala smisla.Ne moe se odluiti da se voli.Mi moemo upravljati svojim ponaanjem,ali ne i oseanjima. Oseanja moemo sputavati, ili im dopustiti da se ispolje,ali ih ne moemo proizvesti,odluiti da ih oseamo.Neka oseanja se mogu izazvati vetakim putem, hemijskim supstancama,nadraivanjem odreenih regiona mozga...Ali,to nijeisto.I erekcija se moe izazvati vijagrom,ali svaka zdrava ena bi uoila razliku.Nije poznato da postoje supstance za takvo izazivanje ljubavi(osim ubajkovitim priama o ljubavnim eliksirima.)Pored toga,ljubav nije samo emocija.Ona je mnogo vie odtoga. Ljubav je odnos, susret sutina dva bia.Novo bie.Ako je dobro ne poznajemo, moe se desiti da je na svesni ego pomea sa nekimdrugim oseanjima ili njenim legurama.Naa sutina ne moe pomeati ljubav sa bilo ime drugim,jer naa sutina je zapravo-ljubav.Ako ljubav retko boravi u nama,to znai samo da mi retko boravimo u sebi samima.Pa gde smo onda?Da li se zbog toga oseamo izgubljeno?Usamljeno?Prazno?Nezadovoljno?

Stara je istina da ovek,ako eli da upozna Boga,mora spoznati sebe sama. "Upoznaj sebe sama"-rekla jejedna ena,Pitija proroica.Kau da je Bog ljubav. Upoznajui ljubav,upoznajemo sebe sama.I obratno.Ako upoznam sebe samog, upoznau i ljubav.Znau ta ona voli,i ta ne voli...I tako u imati vie ansi da je prizovem sebi.Da se prizovem sebi.Ono to ja stvarno,iz dubinesvog bia volim,voli i ljubav.Ono to,iz te iste dubine,ne volim,ne voli ni ona.Ona i ja smo,dakle,isti u dubini bia.Stvoreni smo po njenom(Bojem)liku i podobiju.Predpostavljam i to da ne postoje dveljubavi(ili dva Boga)-jedna koja ulazi u ene,a druga koja ulazi u mukarce.Muka ienska ljubav.Ona je,duboko verujem,jedna.Ima isti ukus,bez obzira u ijem telu ili dui boravila.Dakle,ne bi trebalo da inim drugima ono to ne bih eleo da meni ine,jer jedna ljubav je u nama.

A ta to ljubav voli?Pa isto ono to volim i ja.I Ti.Ono to stvarno volimo. Ono toostaje kad se proseje trunje izmiljenih potreba,potreba koje izviru izsujete,narcizma,samoivosti,oholosti,bahatosti,gordosti...i slinog ivog blata u koje se zaglavljujemo.Ljubav ne voli blato.Ne voli ni senzacije grienjaili peenja koje izaziva krivica.Pa ko normalan to voli?Moda je ovek i napravljen od blata,ali ljubav nije.Ona je dah i dar koji smo primili od tvorca.Beznje smo blato.

Moe li se voleti neko ko je: lenj,samoiv,sklon prevarama, inertan, neozbiljan,tei dominaciji i sporo odrasta?(Sedam mukih smrtnih greha)Pa takvog ni majka ne bivolela!(to je uglavnom tano.Takve ni majka nije volela.Pitanje je samo ta je uzrok, a ta posledica.)Moe lise,dakle,voleti takav?Zvui blesavo,ali izgleda da ipak moe.Zar Bog ne voli sve ljude?A pogledajte samo kakvi sumnogi od njih! (od nas)Da,ali da bi se tako moglo voleti mora se biti Bog.Naravno,utome i jeste "tos".Pa ene to ve znaju,to se vidi i iz deset enskih zapovesti.Bog se ne ljuti zbog toga.On,naprotiv,oekuje od ljudi da budu poput Oca svoga,dakle, savreni. Koji otac ne eli da se decaidentifikuju sa njim?Odakle bi inae poticala potreba za oboavanjem, ako ne iz duboke spoznaje da smo Bogovi.Kao to ipotreba za blaenjem verovatno potie iz spoznaje da smo stvoreni od blata.Pitanje je: da li se vie poistoveujemo sa svojim blatnim ili sa Boanskim poreklom?

No,da se vratimo metodu zvocanja,jer on je tema ovog poglavlja.O metoduljubavi emo govoriti kasnije.Jo nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimirau njegove do sada uoene prednosti i nedostatke.Pozitivni uinci:Metodom zvocanja se mogu postii izvesna eljena ponaanja kod objekata.Npr.-izvravanje zadatih zadataka(bez pevanja utoku njihovog obavljanja), odustajanje od svog stava(barem manifestno),prihvatanje stavaene (isto tako manifestno),ublaavanje otvorenih manifestacija "sedam mukih smrtnihgreha".Negativni uinci:Izazivanje revolta i ponaanja suprotnih eljenom,opadanje seksualnihapetita,beanje od kue,preusmeravanje seksualnog interesovanja i povlaenje u sebe.Sve u svemu-ne ispunjavanje duha deset enskih zapovesti (Ispunjavanje"slova" je puka forma.)

Iz navedenog se moe zakljuiti da negativni efekti interferiraju sa pozitivnim, stvarajui nepovoljnu situaciju slinu onoj koja se,u igri domina,naziva "duplo golo".(Duplo golo, inae, moe biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muko-enskoj igri.)Zato metodopstaje uprkos tako loim rezultatima?Mogue je izneti nekoliko hipoteza.

ZATO METOD ZVOCANJA OPSTAJE-HIPOTEZE

a)Hipoteza "instinkt":Poznato je,naime,iz zoopsihologije,da se instiktivne radnje mogunastaviti i onda kada izgube svoju funkciju.Kakvu bi funkciju,kod pasa kunih ljubimaca,moglo da ima to to se uvaljaju u neto smrdljivo,pa posle dobiju batine odgazde,i jo ih pere u kadi-to ne vole.Nikakvu,ali to je instinkt.Moemo videti, npr.,kodjedne vrste ose da,kad joj probuimo osinjak,ona i dalje nastavlja da u njega lee jaja,kojapropadaju kroz rupu.Njeno ponaanje je automatizovano.Ona ne razume njegovusvrhu,ve samo obavlja instiktivno programirane radnje.Radnje koje su bile korisne,ali ih je razvojdogaaja uinio nekorisnim.Instinkt ne prati razvoj dogaaja.Ono to je bilo korisno moe postatitetno.b)Hipoteza "elim da ode".Moe biti da je skriveni cilj(verovatno sakriven i od sebe) dase odstrani objekt zvocanja.Ako bi on otiao zato to ne moe da podnese pravdu,pravedne zahteve,muku ulogu...izbeglo bi se oseanje krivice.Nije otila ona, nego on.Nije tano to da ga je oterala,ve to da je on slabi koji ne moe da podnese istinu.c)Hipoteza "maska za indifentnost" ili "zvocam,dakle, postojimo." :U osnovi ovehipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti.Zato bismo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni?ta nas briga kakav jeon?"Zvocam,dakle, postojimo." Postoji neto to nas vee.I dokle god zvocam,znai da to neto postoji.Postojimo "Mi".Ako prestanem,moda u morati da se suoim sa svojom indiferentnou prema njemu.A ta onda?d)Hipoteza "veza sa roditeljem":Ova hipoteza nosi u sebi slinu predpostavku kao i predhodna.Kritikovanje,pridikovanje,zvocanje...sve su to izrazibrige i ljubavi. Nije retka pojava da roditelj ispoljava svoj interes za dete uglavnomkritikujui ga(za njegovo dobro).Postajui slini zvocavom roditelju,koji je to inio zato to je bio brian,za nae dobro,mi ostajemo u bliskom kontaktu sa njim.Tojest,uvodimo ga u svoj odnos sa partnerom(ili sa decom).Tako mu odajemopriznanje,ostajemo mu verni,identifikujemo se sa njim.Iz ljubavi,ili oseanja krivice i zavisnosti,ili iz njihove meavine.,.ili se "identifikujemo saagresorom".Mogua su razna objanjenja,ali da ne zalazimo previe u te vode.Pritube partnera tipa: "Kaoda ivim sa tvojim tatom (ili mamom).Uvek nas je troje...",mogu biti prepoznavanjeovakve situacije.Osoba koja zvoca osea da ima pravo na to,ak da joj je pridikovanje dunost.Onaj koji se trudi, brine, posveuje,...ima pravo i da "konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju" (To obi

no tako shvata.Kao svetu roditeljsku, ili supruniku obavezu.)Na alost,retko je prisutna nota humora, ili blagosti koja bi omoguila objektu zvocanja da oseti koliko je ono zaista usmereno ka njegovom dobru. e)Hipoteza "elim status quo": Ona zna da nije zadovoljna,ali,nije spremna nasutinske promene.Uhvaena je u neki konflikt,i odgovara joj da se vrti u krug. Promene je plae.Ne zna ta onenose.Plai se uspeha.Ili neuspeha.Ako bi,na primer,dobila vie slobode,mogla bi uspeti usvojoj karijeri,ostvariti svoj talenat. Ali,to istovremeno znai i biti izloen proceni drugih...Sme li ona to?Sigurnije je kad ima deurnog krivca i tamniara.Nema rizika.Uspeh bi mogao dovesti i do toga da se oseti privlanijom,seksualno slobodnijom.ta ako se otkai,izgubi kontorolu ili, nedaj Boe,odraste?!A moglo bi se desiti i da ne uspe.Onda ne bimogla da se vadi na zarobljenost u kuhinji.Zvocanjem stvari ostaju iste.Nema rizika.Nitase bitno ne menja.To je brak.Predstava braka.Pa svi tako ive. Zvocanjem se delimino prazni napetost, stvara slika aktivnosti i borbe za promene,to odravasamopotovanje, ali nema straha od promene,jer ona sigurno nee doi.Zvocanje je pasivno bezbedno ponaanje.f)Hipoteza "psiholoke frigidnosti", ili-"Ona zavidi".Ova hipoteza nalazi svojuteoretsku podlogu u Frojdovom konceptu "zavisti za penisom",a mogla bi se objasniti i nadrugi nain.Naime,ako je prirodna potreba mukarca da zadovolji enu, stalni izrazinezadovoljstva,koje se ispoljava kroz zvocanje,mogli bi znaiti:"Ja sam nezadovoljna(frigidna) zato to si ti impotentan.ta god radio,ne moe mezadovoljiti jer nisi pravi mukarac(tata),kastriran si kao i ja.Utata.Nema piu.Onufigurativnu,duhovnu,karakternu...Onu obinu vidim svojim oima, i ne mogu da je negiram.A ni ona ti nije neka.Zar niste vi mukarci rekli 'dobarpenis,mir u kui'?A kod nas nema mira u kui.Pa ti sad zakljui." Ona,ipak,ne eli da ga otera. Naprotiv, veoma joj je potreban da bi mogla da gakastrira, i to u kontinuitetu.Da se ne bi desilo da mu,kao pipak hobotnice,ponovoizraste.To je snana veza. Uzgred,ona uspeva i da bude normalna ena-udata,majka-iakonezadovoljna,jo da pri tome ostane verna tati.Verna mu je duevno.Kod tate je bilo bolje.To ona istie. Nezadovoljstvo je njen pojas nevinosti.Pri tome ne izaziva ni zavist kod svoje majke.(Setimo se da je,po Frojdu,fantazirala kako je kastrirana, od strane majke, zbognedozvoljenih elja prema ocu)Nije joj bolje nego to je majci bilo(Oito da nesposobni mu nije "Tata" sa velikim T.).Verovatno je i majka zvocala,ili je bilanema rtva.Ni muu nije bolje nego to je ocu bilo.Poto nikome nije bolje,nema kokome da zavidi.A zavist je runo i opasno oseanje.Zvocanje je kao "kosmodisk"-"zvui glupo,ali nju glava vie ne boli."g)Hipoteza "Kontraflaster"-"plaim se zavisnosti": Moda ona,nesvesno, razmiljaovako:"Ja ne znam ko sam.Moje granice nisu

vrste.Ne znam tano ta hou, ali znam ta neu(makar mislim da znam)Ali,i to je neto.Neki okvir za linost. Nezadovoljstvo stvara izvesne granice.Negujui nezadovoljstvo,razvijam svoju nezavisnost, svoje granice.Nemam druge.Nije vano tosu ove bodljikave.Ako bih prihvatila da mi mukarac prua zadovoljstvo,da meispunjava,moda bi se isuvie vezala za njega i rasplinula,izgubila granice i linost.Nezadovoljstvo je uvar moje linosti. Plaim se svoje potrebe za zavisnou.Ako bih se okaila o njega, moda bih mu bila dosadna.Verovatno sam mu i ovako dosadna,ali nisamflaster ve agresor. To je bolja varijanta.Mukarci lake podnose borbu, nego flaster.Uvek jedan juri,a drugi bei.Kada bi se meni neko zalepio,pobegla bih.Postoji rizik da ga oteram,ali jebolje to nego da mi pobegne kad mu se prepustim.".... h)Hipoteza "Lartpurlartizam"-Umetnost radi umetnosti:Mogue je da iza zvocanja ne stoji potreba za postizanjem nekog praktinog cilja,da se ono odvija bez cilja,sebe radi,iz hobija.Neke ene,kada ih pitate zatozvocaju kada time nita ne postiu,odgovaraju da ,jednostavno,vole da zvocaju.To im jehobi.Muziciranje,ako vam nije profesija,isto tako ne vodi nekom praktinom cilju.Ni igra nije praktina. ta se postie igranjem,osim uivanja.Ili pevanjem u kupatilu...ili...sakupljanjem znaki...Pa ne mora sve u ivotu da se radi zbog nekog postignua.Moe se zvocati radi zvocanja.Moe se uivati u negativnoj estetici i kreativnostistvaranja novih pogrdnih rei, kovanica, neverovatnih misaonih konstrukcija, neobuzdane neoptereenosti logikom, matovitim apsurdima, elokvenciji, savreno brzom i koordiniranom radugovornih organa, jaini i probojnosti glasa,jezikom brim od pameti, reima brim od misli.Moda je zvocanje vid umetnosti,jo nepriznat ali rasprostranjen.Ilivrsta sporta?Jo nije izmiljen sport za vebanje jezinog miia. ta ako je,jednostavno,svrbi jezik.Kao to decu svrbe zubi, pa glou varalicu iliglodalicu. Ili je to nepriznata vrsta Borilake vetine? Zamislite kako bi bilo uzbudljivo kada bi se organizovalo takmienje u zvocanju!Svetsko prvenstvo. Kakva bi tu konkurencija bila!Pa da se ocenjuje viekvaliteta,umjetniki dojam, teina, slonost elemenata, imaginacija... A tek kada bi postojala ekipna takmienja!Ba me udi kako se,do sada, niko toga nije setio.teta!Propadoe toliki talenti.Svet ne ume daiskoristi potencijale ene.s)Hipoteza "Maskirani autizam"-"ivim u svom svetu." Nauili smo da autizam vidimo kao pojavu koju karakterie povla

enje u svoj svet,nedostatak kontakta sa okolinom,stereotipneradnje,manirizam,agresivnost kada se poremeti neka stereotipija...Moe li autizam dazadri svoja osnovna svojstva,a da,povrno gledano,deluje kao iva komunikacija?Moeli se,dakle,autizam maskirati tobonjom socijalnou?Ako razmiljamo o sutini autizma, nedostatku stvarnog kontakta sa drugima,ondamoe.Ponaanje treba ocenjivati po efektima koje ono izaziva.Izvesni oblici zvocanjaimaju sve karakteristike autizma,osim utljivosti. Manirizam, strereotipiju, sutinsko neizlaenje iz svog sveta, agresivnost kadase prekinu stereotipne radnje.Iako je praen bujicom rei,njihova stereotipnost,neusmerenost kontaktu, nesluanje sagovornika, nemogunost razmene, argumentisanja, nemogunost da se,makar na trenutak,ue u svet drugoga,u njegov emotivni ivot, doivljaj sebekao vakuuma koji je posisao svu mudrost sveta...ukazuju na njihovu autistinu prirodu.Rei su,zapravo,samo maska za izvorni autizam. Monolog. Samozadovoljavanje.Prednostnad obinim autizmom je u tome to je socijalno prihvatljiv, lii na normalno ensko ponaanje,ne podrazumeva hospitalizaciju.p)Hipoteza "Pejder"-"I negativan kontakt je bliskost",ili-"Bolje ita nego nita".Ova hipoteza moe nai svoju potporu u staroj narodnoj izreci: "Ko se bije, taj se voli."Poznato je da su ljubav iagresija esto izmeana oseanja.Pogledajte tenad kad se igraju.Ona se vole i grizu(ali ne jako!).U strasnojseksualnosti uvek postoji doza agresije.Znate svi one filmske scene kad ona njemu,navrhuncu strasti, zarije nokte u lea.Kau i da posle dobre svae seks moe da budemnogo uzbudljiviji. Vidite,ako seksualna strast moe da probudi agresivnost,zar nije logino da i agresivnost moe da probudi seksualnu strast.Moda ona hoe da ga probudi. Da zvocanjem izazove svau,pa svaom erotini naboj,pa onda ono.Kau da u braku, vremenom,opada seksualna tenzija i ar nepoznatog.Moda je zvocanje predigra. Sporedni ulaz.Ulaz na "mala vrata".Nain ispoljavanja enske seksualnosti. Pitanje je,samo,ta se desi, ili gde je greka akoizostanu efekti?Da li je doza grebanja i ujedanja prevelika?Ili je pristup stereotipan,suvieesto i neselektivno rabljen?Ako bi ova hipoteza bila tana,moglo bi se zakljuiti da su ene koje zvocaju veoma strasne,da imaju najizraeniji seksualni nagon(u spojusa istim takvim agresivnim).U prilog ovoj hipotezi ide i to da se najee zvoca onima do kojih je eni stalo.Muu i deci.Setimo se:"Ko se voli,taj se bije."Postoji,u Srba,i jedna izreka koja govori da rune rei mogu biti izraz duboke prisnosti.Naime,kad ste sa nekim bliski,onda ste vi sa njim "najebi si mater".Tepate mu.Ako nekome zvocate,onda to znai i da ste sa njim bliski,da ste u intenzivnom kontaktu."Na jebem timater"(figurativno).Blizak kontakt,

ak i u negativnoj formi,bolji je od praznine i indiferentnosti.Sve je bolje odpraznine.Praznina je nitavilo.Zvocanje ,prema ovoj hipotezi,znai:"Budimo u kontaktu." Neto kao pejder.Zvuk nije prijatan, ali... ipak, kad zapiti,znai neko te trai.Valjda zato to si mu potreban.A lepo je znati da si nekome potreban.Y)Hipoteza "Ne zna bolje":Moda ona,zaista,ne zna bolje.Mogue je da nije imala od koga da naui.Metod zvocanja,u zgodnoj kombinaciji sa metodom doziranja seksualnosti,ipak dajeizvesne pozitivne rezultate.Naravno,u zavisnosti od vetine primenjivanja.Ona ne moeznati kako deluje neki drugi metod,ako nije imala priliku da izbliza posmatradelotvornost njegove primene.Filmovi i literatura u kojoj se mogu sresti i neki drugi naini ipak nisu ivot.To su,uglavnom,izmiljotine.Ako su i po istinitom dogaaju,ko zna dali se sve zbivalo ba tako kao to autor kae.Rizino i neodgovorno bi bilo uzeti bajku zdravo za gotovo, i primeniti je na svoj roeni brak iporodicu.Ali,to je,ipak,kopka.Kad bi stvarno moglo tako,bilo bi mnogo lepo.Neodgovorno bi bilo i ne probati.Oprezno,polako,na naunoj bazi moda,ali ipak probati. Stare metode joj je podarila priroda, evolucija, mama,drugarice, enski asopisi, enski "mainstreem",nevidljivi enski lobi,iskustvo,navika...A novi metodi?Nema nita sistematizovano,nema tradicije i predanja,nema uputstava za upotrebu,praktikuma...nema nita.Njenoj dui napaenoj ne trebaju teorije.Da li je neko koga ona zna to probao,a da mu je uspelo?x)Hipoteza "Generalni zastupnik Boga na zemlji":Ona je savrena,i odgovorna jejedino Bogu lino,ili,u blaoj varijanti,Arhangelu Mihajlu.Njen jezik je poput maa i vatre koji izlaze iz usta Bojeg poslanika i seku grenike.Sam Mojsije joj je predaotablice sa zapovestima.Kada optuuje i vrea,ona "samo govori istinu","samo sprovodipravdu".Ona je,u isto vreme, rtva borbe za istinu i pravdu,rtva odbrane ideala. Njoj jenajvie stalo do onih koje voli,i ne sme im dopustiti da gree. Popustljivi navode nagreh.Ona je "vei katolik od pape","Vei hrianin od Isusa." Njoj,zapravo,nije dojavljeno iz centrale da je,dolaskom Isusa nazemlju,neto izmenjeno u Bojem planu,da su na zakone doli amandmani, dodatna tumaenja koja im daju smisao.Zakoni nisu ukinuti,ali je sada vaniji "duh zakona" od "slovazakona".O novom metodu pratanja i bezuslovne ljubavi,o sprovoenju duha zakona, jonije dobila uputstva odozgo,a u ona odozdo ne veruje.U slinoj je situaciji kao oni vojnici koji godinama nastavljaju,u dubinama dungle,da vode ratkoji je odavno zavren,ali oni za to ne znaju. Psihoanalitiari bi,u svojoj verziji,rekli da su ovakve megalomanske ideje nadkompenzacija oseanja nesigurnosti.Poto nema Oca na zemlji koji bi je titio(i od sebe same),ona mora daveruje da je predstavnik Oca nebeskog na zemlji. Psihoanalitikim renikom reeno, identifikovala se sa svojim super egom(arhainim),a oni koje progoni predstavljaju njen vlastiti greni Id.Lepo je to to ona eli daprogoni greh,ali je loe to to ga progonjenjem samo oja

ava,podstie malog grenika da postane veliki odmetnik.Da li joj je vie stalo do ideala pravde,ili dorezultata koje postie(to jest ne postie) njenim sprovoenjem?Do ideala ili do ljudi iodnosa koje gradi?Da li je Dobro dobro,ako se njime ini zlo?Inkvizicija nije uspela.Nebeski pedagoki savet je naao drugaije reenje i pristup.Treba je obavestiti.Samo,da li e da poveruje ako joj Bog lino to ne kae?Ni u Isusa,Sina Bojeg,mnogi ne veruju.Kod velikog dela oveanstva stari zavet(uture sa zakonima i kaznama)jo uvek je na snazi.ak i ako sesmatraju hrianima. Kako ona,jadna,da se snae?)Hipoteza "Ne znam ni ja".Ova hipoteza je verovatno najtanija.

Da remiziramo.Najverovatnije je da nijedna od ovih hipoteza nije u potpunostiispravna,ali da u svakoj od njih postoji zrno Istine.Zvocanje je veoma kompleksnapojava,i ne moe se obuhvatiti sa nekoliko hipoteza koje bi vaile za svaki sluaj.Kada bi smo sva ova zrna sakupili i posejali ih,moda bi izrasla neka visokastabljika,kao iz arobnog pasulja,uz koju bi smo se mogli uzverati i pogledati stvari odozgo.Iz ptije perspektive(Ili Boje.Ali,da ne preterujemo.)Ptice,zbog svoje uzviene take gledita,imaju bolji pregled terena.Sreom,nemaju smisla za humor, pa im ne preti opasnost da se sunovrate ako se zacene odsmeha.A nemaju ni suze, pa ne plau.Blago pticama,njihovo je carstvo nebesko.

Pre nego to se uzveremo uz zamiljenu stabljiku(Ovo nije nikakva falusnasimbolika) da ipak jo neto kaem o pomenutim hipotezama.One se, naime,mogu grubopodeliti u dve grupe.U prvu grupu spadaju one koje govore da je cilj dotinog zvocanja neki oblik odvajanja,udaljavanja ili destrukcije.Ako je motiv da semukarac otera,ili kastrira,ili da se odri status quo-pristojna udaljenost,da se odrinezadovoljstvo kao pojas nevinosti,da se spree sopstvene "flaster"-potrebe,ili je u pitanju puki lartpurlartizam,metod zvocanja vodi kaostvarenju cilja.Dobar je.Neka ostane,ako ne elite nita vie.

U drugu grupu spadaju one hipoteze koje tvrde da je cilj zvocanja spajanje,pribliavanje, razjanjavanje...reju kontakt.Sve ono to je obuhvaeno u deset enskih zapovesti.Ako je to zaista cilj,onda su efekti metoda zvocanja veomamravi. Ne kaem da ih nema kod prefinjenijih i vetijih korisnika,ali ni tada nisuzadovoljavajui. U tom,i samo u tom sluaju,vredi se pentrati uz zamiljenu stabljiku ne bi li se pribliili Bojoj perspektivi.Onikoji ne spadaju u pobornike spajanja, ljubavi,razumevanja,potovanja...oni koji ne verujuda je to mogue izmeu ene i mukarca, posebno ne u trajnom i sloenom odnosu kakav je brak,nekaovde zatvore knjigu.Ne

e nai nita to bi im bilo interesantno. Do sada su se mogli zabavljati,ili ak naslaivati,ali,nadalje,za njih verovatno postaje smrtno dosadno.

BOG KAO PEDAGOG

Metod opratanja greha i metod bezuslovne ljubavi Komparativne prednosti i nedostaci

Svima koji su itali Bibliju jasno je da je Bog oveku,kao pravi roditelj,eleo dobro. Ali i on se,kao i svaki roditelj,susretao sa izvesnimpedagokim potekoama i dilemama.Radi se,naime,o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu,eli da onaodrastu i postanu dobri ljudi,nezavisni,kreativni,i da dobro prou u ivotu.E sad, deca susklona grehu,nestalucima, glupostima, neposlunosti, razmaenosti, lakimzadovoljstvima,a umeju da rade i opasne stvari.Da bi se spreila da prave gluposti potrebna je vrsta ruka, doslednost, ponekad i ona batina koja je izala iz raja(Batine drugih proizvoaa se ne smeju koristiti.Samo one sa oznakom "Made in Raj"), kontrola, opomena,nagrada, kazna...i slina pedagoka sredstva.

Deca Boja,to jest ljudi,bili su mnogo skloni grehovima.Bog se ljutio, grmeo,sevao,slao potope...ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, tolikoda je satirao svoju decu,ali,to nije davalo prave rezultate.Posle mu je bilo ao to jepreterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada vie nee satirati ljudski rod.Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svata.

Postoji stara legenda koja pria o tome kako je Bog Otac,jednog dana,sazvao "roditeljski sastanak".Pozvao je anele iarhanele i ostale pomonike na konsultacije. "ta da radimo?",pitao je On."Kako da vaspitavamo ovo plemebuntovno?" Za re su se javila dvojica,i to sa oprenim idejama.Prvi Boji oficir, prelepi Lucifer,luonoa,nosilac svetlosti,koji je bio zaduen da iskuava ljudski rod, da mu se protivi i takoga tera da napreduje i razvija se, predloio je metod "pojanog nadzora", ili "starateljstva".Ideja je bila da se svakom oveku dodeli po jedan aneo uvar koji bi neprekidno bio uz njega i kontrolisao njegovo ponaanje,drao ga "naliniji".Sin Boji,Hristos,imao je sasvim drugaiji pedagoki stav.On je, naime, razmiljao o krajnjim ciljevima vaspitanja.Ako bi se oveku odredio tutor,on nikada ne bi postao samostalan i kreativan,ne bi razvio ono tosmo ranije nazvali "humanistika", ili "autonomna savest".Ne prilii Bogu da pravi poslune robote.Cilj vaspitanja je autonomna linost,linost po liku i podobiju Bojem.Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere.ovekmora imati slobodnu volju.Jedino takav je dostojan Tvorca.Bog je Ljubav,i eliljubav.eli da i ovek bude Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne moe voleti.

Sotona se pobunio:"Ako mu da slobodnu volju i dalje e da radi svata. Postae kriminalac, delikvent, narkoman, probisvet, laov, preljubnik, bratoubica... (to se samnogima i desilo, kasnije).Kako e ga uiniti dobrim?Kako,ivota ti, misli to da postigne!?"(Tada jo nije bio izmiljen"Sinalko",pa nije mogao da kae: "Lako-uz Sinalko?")

Isus je odgovorio:"Teko.Linim primerom.Sii u meu njih,roditi se kao ovek,i dati im primer.Prvo u preuzeti sve njihove grehe.Tako e moi da ponu od poetka,bez tereta predhodnih greha.To je kao kad aku da peticu na poetku,pa on ima vie motiva da je zadri,nego to bi imao da popravi keca.rtvovau se za njih i uiti ih da se rtvuju za one koje vole.Rei u im Istinu,i pozvati ih da me slede.Oni koji me budu sledili,spasie se.Razapee me i vaskrsnuu.A kada odem iz telesnog oblika,poslau im Duha Svetoga.(Duh Sveti je Ljubav,Stvaralatvo)On e im biti uteha.Put do mene i Oca mojega.

Bogu se vie svidela Isusova ideja.Ne zbog toga to mu je Isus bio sin,pa je imaoprotekciju,ve zato to su Otac,Sin i Sveti Duh jedno,pa imaju i iste elje,snove i potrebe vezane za oveka.Lucifer je bio besan.Toliko besan da je postao Anti-Hrist. ta je sve radio iz svojegordosti, besa i mrnje,vidimo iz istorije sveta.A mnogo toga pie i u novinama. \avolskaposla. A poelo je "iz dobre namere" "Milosrdnog anela" .Tako je i nastala izreka da su "Putevi upakao poploani dobrim namerama".

ta je bilo dobro u tim "dobrim namerama".Pa,zar svaki roditelj ne doe uiskuenje da kontrolie svoje dete?Zar nismo,dok su mali,mi ti aneli uvari koji ih stalno dre na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, da ih ucenjujemo ? (okoladom ili gledanjem crtaa...)Zar nije to lake i efikasnije?Da,do izvesne mere. Mora se uvek imati krajnji cilj uvidu-odrastanje u samostalnu, odgovornu,kreativnu linost,u dobrog oveka slobodne volje.A koja je to "izvesna mera?" Nema recepta. Samo kad je nuno.Akad je nuno?E,to mora da oseti,da bude u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebamadece.Vaspitanje je umetnost,a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji "tehni

ka dokumentacija".Ali,to je komplikovano! Pa jeste.Ali,to je mnogo komplikovano!!Mnogo jeste.Da li je, barem, uspeh zagarantovan?Nije.Ali,ako uspe,nema veeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu.Onda vredi rizikovati toliko ulaganja?Vredi.Jedino to i vredi.

Moramo,odmah na poetku,rei da je metod opratanja i bezuslovne ljubavi veoma komplikovan,teak inaporan.Zahteva rtvovanje i ne garantuje izvesnost rezultata. Zato ga onda preporuujemo?Zato to ni sam Bog nije mogao da smisli nita bolje.Iako rezultati nisuzagarantovani(zbog postojanja slobodne volje i ometajuih faktora,a i antihrist moe da umea prste.)jedino je tim nainom uopte mogue doi do krajnjih ciljeva.Ako nam je do njih stalo.To jest,ako nam je samo do njih stalo,i nezadovoljavamo se niim postignuima.Bog se ne zadovoljava,a ne znam ni zato bismo mi.A pogotovu ena!Slobodnaljubav,dakle.Ispunjavajui odnos mukarca i ene.Meusobno uvaavanje i podsticanje.Srena deca koja rastu u dobre ljude.Ponovno spajanje u Androgino bie ljubavi.Mistina tajna braka.Gde to ima!? Da li je to mogue!?Rekli smo ve:"U Boga je sve mogue!" A rekli smo i:"U ene je sve mogue." Zato se enama i obraam.Kada se,padom oveka u greh, Androgino bie podelilo,enski princip,veito devianstvo ljudske due, Sofija, uzdigla se u nebo.A Adam je dobio Evu.Evu koja je,kakokae napredpomenuti Berajev, jedina slaba taka mukarca.Eva je priroda.Stihija prirodnih nunosti. Moe li Eva prizvatiSofiju(Mudrost) u sebe?Nadam se da moe.Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraao.

"Osvrni se oko sebe...",rei e neko,"pogledaj koliko se brakova razvodi.Pa brak je zastarela institucija.Neprirodna.I tisad hoe,pozivajui se na Boga,da nas ubedi da je mogue biti srean u braku.Kao da su toliki ljudi nesreni zato to su neurotini,lenji i nespremni da se uloe u zajednicu,a ne zato to sam brak ne valja, pa ih ini nesrenima.Valjda je ve

ina u pravu.Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova.Da li si nauio neto iz toga to si uo i video?"

A ja bih odgovorio:"Moe li da skoi dva metra u visinu?Verovatno ne moe. Veina ljudi ne moe.Ali,ima mali broj onih koji mogu.Vebali su.Da nisu verovali da jemogue, ne bi ni probali,a kamoli vebali.Ako se pitam da li ovek moe da skoi dva metra,da li da to zakljuim gledajui veinu onih koji ne mogu,ili manjinu onih koji mogu?to se tie pitanja da li sam neto nauio iz silnih brakova koje sam razveo,odgovor je:Nauio sam kojeta o ljudskim nemogunostima,o statistici ljudskih neuspeha,ali veoma malo o ljudskim mogunostima.A mogunosti me mnogo vie interesuju.Nemogunosti su mi dosadne,predvidljive,ak patetine. Zato se i izmotavam sa njima.Bolje nego da plaem nad njima.Ili da zvocam.

Zato,umesto o hiljadama brakova koje sam razveo,radije razmiljam o jednombraku izmeu dve izuzetne osobe?O braku Johana Sebastijana Baha i njegove drugeene(prva je umrla mlada)Ane Magdalene Bah.Ne znam da li ste imali tu sreu da proitate knjigu "Mala hronika Ane Magdalene Bah." Knjigu ene koja je itavog ivota bila duboko zaljubljena u svog supruga,velikog oveka i najveeg kompozitora kojega je svet ikada imao.Bahovi su sa puno ljubavi i angaovanjapodizali itavo tuce dece.Neka su i umrla,jer u to doba nije bilo lekova, kao danas.ivot im nije bioni malo lagodan.Bah je oboavao svoju enu.To se vidi iz njenih rei.Ne moe se izmisliti.Ne moe se ni prepriati.Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika.Polifonija.Harmonija.Ako treba daodgovorim na pitanje:"Koliko mogu ena i mukarac zajedno da skoe u vis?",misliu na njih i rei:"Do samih rubova vasione.Ako vasiona uopte ima rubove.Ako nema,jo dalje." Dosta je bilo uvoda.Ve poinje da lii na E.P.P. Da preemo mi na analizu samog metoda oprosta greha i bezuslovneljubavi.Ali,prvo da definiemo pojmove. ta je to,uopte,bezuslovna ljubav?Kako moeljubav da bude bezuslovna?Da nije to izmiljotina?

Nije izmiljotina.Izmiljotina je,zapravo,to da postoji ljubav koja nijebezuslovna.Takozvana uslovna ili zasluena ljubav.E,to ne postoji.Ljubav je jedna,i nemadruge ljubavi osim nje.Kao to je i Bog jedan,i nema drugih Bogova osim njega. Bogje,ustvari,Ljubav.To jest,Ljubav je Bog.

Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi,nuno je,prvo,raistiti sa tim da li je ljubav prisutna u nama.Ljubav prema osobi na kojoj emo primenjivati dotini metod.Ako nije,onda su to orava posla.Ne postoji metod kojim se moe napraviti pita od...da se ne izrazim,znate ve.Celina je uvek vie od zbira delova. Metod je ono to potpomae da od sastojaka nastaneneto novo,to nije njihov prosti zbir.Muzika nije zbir nota i pauza,ve njihovo usklaivanje. Ali,bez tonova i pauza muziku ne moe praviti ni najdarovitijikompozitor.Nije to klin orba ili arena laa.Tonovi i pauze nisu dovoljni da bi se napravila muzika.Oni su samonuni. Potreban je dar,rad i ...moda srea.Tako je i sa ljubavnim odnosom.Nune su dve ljubavi,to jest jedna ljubav u dvojeljudi.Tek se od toga,uz pomo metoda koji zagovaram,moe napraviti ljubavna "pita",ili "muzika".Uz rad,talenati...moda sreu. Osnovni sastojak,ljubav,ne moe se,dakle,napraviti.Tvrditi da moe,bilo bi isto kao itvrditi da se moe napraviti Bog.Jer Bog je Ljubav.Takva tvrdnja bila bi,u najmanjuruku,prepotentna. Ako nemate sastojke,ne zamlaujte se.Najbolje je,u tom sluaju,da ovde zatvorite knjigu.Jo bolje,bacite je.

Samo,budite oprezni u prepoznavanju.Ljubav je kao peurka.Postoje mnoge sline njoj,a mogu biti i otrovne.Morate postati strunjak za raspoznavanje,inae se moete otrovati.Problem je u tome to ovu vrstu peurke ne moemo kupiti na pijaci, od proverenih strunjaka.Moramo je prepoznati i ubrati sami.Ona nema