Zagađenje i mere zaštite vodeVoda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da

žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski

sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni

hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena. 

Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je

veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogih drugih

funkcija.Prema tome voda je: osnov života i medijum odakle je život poteko, neophodna

namirnica za kompletnu biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih

minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor

energetskih resursa, mesto rekreacije. Najvažnije od svega je da je uslov života a prema

podacima. Svetske zdravstvene organizacije, danas je već kritična situacija sa rezervama

čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za piće. 

Čista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa

svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.

2. VODA I ZNAČAJ VODEMa koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života, naša pramajka. Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli smo prvi put ovozemaljski zivot.Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen napredak celokupne ljudske zajednice.Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5 miliona ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu kada će

1

potreba za vodom premašiti njene zalihe.Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po jugoistočnoj Srbiji.Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti parametri su u porastu.Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih deponija. Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne vode mogu zaštititi od površinskih zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, što je mnogo više od estetike i mnogo bliže razumu.Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti koji će osetiti posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.

Značaj vode za biljke

Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa vodom. U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako apsorbcijom dolazi do njih. Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljišta.Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke njihova životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka listovima. Taj proces se uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih površina stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše izgubi veću količinu vode, ona vene i naginje se.Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u suštini sastoji iz tri procesa:• Primanje vode iz zemljišta• Transport vode tkivima korena, stabla i listova i• Isparavanje vode preko nadzemnih organa – transpiracijaOdnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.

2

Značaj vode za životinje

Voda ima veliki značaj za život životinja. Voda je prvobitna životna sredina u kojoj je život nastao, pa je razumljivo što postoji ta uzajamna veza, a posebno za one životinje čiji je ona životna sredina.Voda se nalazi u unutrašnjosti organizma životinja. Sadržaj vode u organizmu životinja varira od 50 – 93% i razumljivo, najveći je sadržaj u vodenim organizmima.Sisari veoma teško podnose gubitak vode. Dolazi do uginuća ukoliko sadržaj vode u organizmu padne za 15 – 20%. Neke životinje kao,npr, puževi mogu preživeti i sa gubitkom vode od 65-80%.

Značaj vode za ljude

U organizmu odraslog muškaraca sadržaj vode je 60±15% a kod žena 55±15%, što znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka čoveka na Zemlji. Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za održavanje života kreće se od 3 – 12 l/dan.Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima fundamentalan značaj u održavanje kako strukture, ako i funkcije svih tkiva, odnosno ćelija kao osnovnih jedinica žive materije. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego neunošenje hrane. U slučaju neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana, pošto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tečnosti. U slučaju neunošenja hrane, život se održava nekoliko nedelja, uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina.Procenat vode u ljudskom organizmu je različit u različitim tkivima, odnosno organima. Može se reći da se najveća količina vode vode u telu nalazi u koži i mišićima, a najmanje u skeletu i adipoznom tkivu. Muškarac težine od 70 kg sadrži u koži 9l vode, u mišićima 22l, skeletu 2,45 l, u krvi 4,65, i u masnom tkivu 0,7 l. Iako srce, pluća, bubrezi i mozak sadrže visok procenat vode, ipak je njihov udeo u masi organizma manji.

3. ZAGAĐIVANJE VODEPrema poreklu vode mogu da se podele na :

-površinske-podzemne-atmosferske

Površinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i održavana. Površinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda.Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne

3

slojeve.Ove su vode prorodno čiste i koriste se kao voda za piće.Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada i kao takve dospevaju na zemlji.

Najveću ulogu u zagađvanju vode ima čovek sa svoji aktivnostima što spada u veštačko zagađivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine površine, problem vode postaje sve veći i opšti-međunarodni. Veštačke zagađivace možemo podeliti u dve osnovne grupe:a) koncentrisane zagađivače (izvori zagađenja)b) rasute izvore zagađivanja.

Koncentrisani zagađivači vode su obično razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obično locirana na obalama reka jezera ili mora. Njih je lako uočiti i evidentirati. Najčešće su to:

I- urbana naseljaII-industrijski objekti: hemijski bazne i prerađivačke, metalne i metaloprerađivačke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje građevinskg materijala, proizvodnja deterdžentaIII- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objektiIV- poljoprivredni objekti za tov stokeV- deponije – smetlišta

U rasute izvore zagađivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi i azotna đubriva), deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smeća, transport i transportna sredstva, lokacije za eksplataciju šljunka i peska.Otpadne vode su najčešće bezvredne materije koje su u obliku tečnih, suspendovanih i koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja i industrijskih objekata. Možemo ih podelitii u tri osnvne grupe:1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiču od ljudi i životinja2) industrijske otpadne vode 3) atmosferske vode-dobijene spranjem zemljišta

3.1. KOMUNALNE OTPADNE VODE

Urbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnim vodama može se naći razne organske tečnosti, deterdženti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja. Otpadne vode od ljudu, životinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakteriološku zagađenost vode, što dovodi do hidričnih epidemija. Kako ove vode potiču od izlučevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrže veliki broj klica. Među njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriških i parazitskih

4

bolesti. Najveći broj klica se izlučuju preko ljudskih fekalija. U digestivnom traktu čoveka živi 97,5% E soli humanog porekla i 25% nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto. Komunalne otpadne vode sadrže organske materije u koje spadaju: fiziološke izlučevine ljudi, pomije i ostaci hrane, a uz to ima i neorganskih materija koje potiču od sredstva za pranje, raznih deterdženata i čvrstih komada različitog sastava. Sapuni i deterdženti su površinski aktivna jedinjenja koja menjaju površinski napon vode i koncentrišu se na površinu vode. Sa promenom površinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja količine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja živog sveta u njoj što opet podstiče anaeroban proces. Sintetičke površinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja može da potraje i do nekoliko meseci. Atmosferske otpadne vode putem padavina , kišnce i otopljenog snega sa sobom nose razna zagađenja. Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagađujuće materije i odnose ih u mora, jezera, reke. One najčešće sadrže sulfate, hloride, nitrate, naftu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja. Osim otpadnih voda koje kanalizaciono sistemom dospeva u reke, zagađenja mogu da potiču i od podzemnih voda ukoliko su one zagađene. Međutim mnogo je gora situacija kada oštećena kanalizacija zagađujuje podzemne vode koje se koriste za piće. Osim otpadnih voda iz domaćinstva u kanalizaciji se mogu naći mnogi drugi zagađujući elementi i jedinjenja koja potiču od raznih radionica, zanatskih radnji i industrija.

3.2 INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE

Industrijski objekti kao što su: hemijsko-bazni, metalurški, za preradu ruda, prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni građevinskog materijala izlivaju sve otpadne vode posle tehnološke upotrebe. Ove vode su često agresivne sa velikim brojem otrovnih materija sa uljem. Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve veći problem jer su veliki zagađivači površinskih voda a preko njih i podzemnih. Njihov sastav i toksičnost zavise od vrsta industrije. Najznačajnije i najčešće otpadne vode su sledeće: prehrambeno prerađivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrije energetskiih i termoenergetskih objekata, hemijske industrije, metaloprerađivačke industrije.Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrže ostatke od procesa pranja maceriranim sadržajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voća , povrća, granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska.Otpadne vode mlekara sadrže deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice masnih rastvora, šećera. Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu naći i sredstva za pranje, održavanje i dezinfekciju. U njima se nalaze: azot, fosfatne kiseline i kalijum što dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3.Otpadne vode klanica sadrže uglavnom organske materije podložne raspadanju. To su masti delovi kože, čekinja, krvi, balega slame i dr. One doprinose velikom zagađenju potrošnjom kiseonika, stvaranju gljivica.Iz industrije za proizvodnju deterdženata u vodu dospevaju supstance koje su površinski aktivne pa menjaju površinski napon vode. Ovo su obično sulfati različitih organskih jedinjenja, soli, supstitucioni derivati fenoli ili slično, a najznačajniji su polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline. Kad se nađu u vodi oni ometaju razmenu kiseonika

5

između vazduha i vode.

Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagađivači zagađuju vode dvema vrsta zagađujućih materija:a) organskim b) hemijskim

a) Najveći zagđivači organskim materijma pored domaćinsta su prehrambena industrija: mesne prerađevine, prerade sećerne repe, voće i povrće, celuloze papira i sl.Preko ovih zagađivača u vodu dospevaju i koliformne bakterije, jer svi pomenuti zagađivači istovremeno sa tehnološkim vodama izbacuju i kanalizacione otpadne vode. Preko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu naći i drugi patogeni mikroorganizmi koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje.Organska jedinjenja kao zagađivači vode mogu različito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje. U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta:-organske materije koje se brzo razgrađuju u vodi-organske materije koje ne podležu razgradnji-organske materije čija se razgradnja odvija sporo-organske materije čije je dejstvo toksično

Materije koje se razgrađuju u vodi utiču na potrošnju kiseonika u vodi. Od toksičnih materija najčešće se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi.

b)Najveći zagađivači hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. U vode preko ovih objekata dospevaju toksični i agresivni elektroliti kao što su cijanidi hromiti i joni teških metala, mineralne kiseline i alkalije.Najveće štete rekama nanose pogoni:-hemmijske industrije sa oko 20% ukupne količine otpadnih voda-crna metalurgija 25%-celuloze i papira 14%-prehrambene industrije14%-obojeni metali 8%

Otpadne vode hemijske industrije mogu se podeliti na :-tipične-specifične

Zagađujuće materije u vodi kao i u vazduhu, mogu da budu one koje se najčešće javljaju, odnosno stalne, javljaju se u većini fabrika, pa su zbog toga tipične. Takve su npr. kiseline. Drugu grupu zagađujućih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specifične za jednu vrstu fabrike.U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nađu organske i neorganske zagađujuće materije. Najveći zagađivači neorganskim materijama su fabrike kiselina. Ovi zagađivaci deluju na promenu pH vrednosti u vodama.

6

Od mnogih industrijskih zagađivača može se istaći da je industrija celuloze jedan od najvećih. Otpadne vode celuloze sadrže organske i mineralne materije. Tamna boja ovih voda potiče od rastvorljivih ligninskih materija, a koje se i u najvećim razređenjima ne mogu izbeći. Otpadne vode pogona papira sadrže još i kaolin, sulfid aluminijuma, keljivi i celuozna vlakna

3.3. AGRO-KOPLEKS (ratrstvo,stočarstvo i prerada hrane)

Visoko organsko zagađenje, nutrijenti, pesticidi, stajsko đubrivo, otpad od prerade hrane.

3.4 ZAGAĐIVANJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIH OBJEKATA

U ciklusima tehnološke proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama, rafinerijama nafte, pri havarijama prilikom transporta, putem otpadnih voda ili direktnim izlivanjem sadržaja, u vode stižu mnogobrojne zagađujuće materije koje su na različite načine štetne za sredinu u koju dospevaju. iz termoenergetskih objekata u vode stižu nekoliko vrsta opadnih voda.-agresivne vode sa sadržajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdženti-otpadne vode za sadržajem masti i ulja-voda sa sadržajem šljake i pepela-otpadne vode sa rashladnim tornjevima sa velikim sadržajem soli, mulja I fosfora-sanitarne vode sa velikim sadržajem fenola

Kao veoma opasni , uz to potvrđeni kao izaivači kancerogenih oboljenja ukoliko u kružnom toku stignu u vodu za piće, računaju se policiklični ugljovodonici u čiju grupu spadaju i mazivna ulja. Samo 1l ulja moze da zagadi 1 milion litara vode.Pri proizvodnji koksa nastaju mnogobrojni zagađivači. Njihov sastav u otpadnim vodama je razičit i zavisi od:-vrste uglja-tehnološkog postupka koksovanja-sadržaja drugih elemenata u uglju

U tehnološkom postupku stvaraju se razne zagađujuće materije prilikoma)hlađenja gasovab)prečisćavanja gasovac)gašenja i hlađenja usijanog koksa

Pri hlađenju gasova izdvaja se voda i veliki broj tečnih i čvrstih materija i sedimenata, koji odlaze u reke. Prečišćavanje gasova vrši se apsorbcijom. Tom prilikom stvaraju se mnogi hemijski agensi. Posle procesa koksovanja, usijani koks se gasi i hladi polivanjem vodom. U nastaloj pari gasova i vode ima mnogih štetnih elemenata a prilikom hlađenja pare i gasova stvaraju se nove količine zagađenih voda. U njima ima: organskih i neorganskih jedinjenja prašine i uglja.Termička zagađena voda nastaje na dva načina: ili

7

iz otpadnih voda i iz tehnološkog postupka hlađenja uređaja proizvoda ili nusprodukta. Često zagađenje vode, izmene temperature rečnih tokova do granica nepovoljnih za život. Izmena temperature u vodi za posledicu ima:-ugrožavanje života akvativnog sveta-utiče na promenu hemijskog sastava vode.

Najveći izvori toplotnog zagađenja su termoelektrane i nuklearne elektrane. Osim termičkog zagađenja iz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak vlage zasićenog vazduha. On može da ima razne nepoželjne posledice, jer jedan deo neisparive vode u vidu sitnih kapljica koje sadrže sve organske i neorganske nečistoće koje ima rečna voda, rasprsuju se u okolinu tornja i ugrožavaju je.

3.5 ZAGAĐUJUĆE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRŠINA

Poljoprivredni objekti za tov stoke kao i za preradu mesa takođe svoje otpadne vode, a sa njima često i čvrste otpatke izbacuju u vode. Na ovaj način dolazi do velikog bakteriološkog zagađenja.Najveća zagađenja površinskih voda dolazi spiranjem zemljišta sa poljoprivrednih površina tretirane hemijskim đubrivom i pesticidima. Od njih u vode dospevaju velike količine raznih metala kao što su olovo, arsen, selen, kadmijum, živa, a od đubriva azot I fluor.Zagađivači površinskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom:-mineralna đubriva-pesticidi

Količine pesticida u vodi su velike. Njihovi izvori su rasuti, a način njihovog dolaska u vodu su mnogobrojni.Njihovo prisustvo u vodi zavosi od:-rezistentnosti-od količine uptrebljenih pesticida

Osnovni proces u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenja jeste hidroliza. Ona zavosi od: vrste jedinjenja i pH vode. Proces hidrolize pesticida je reakcija između pesticida i vode. Rezistentnos pesticida karakteriše vreme poluhidrolize tj. potrebno vreme da se od prisutne količine razloži polovina. Za ovo je potrebno od nekoliko dana do nekoliko meseci.Osim ovih pesticida koji brzo dospevaju u površinske vode, oni koji budu dugo zadržani u zemljištu izvor su stalnog I dugotrajnog zagađenja vode.Osim pesticida i mineralnog đubriva i drugih sredstava za uništenje štetočina, rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima još veoma veliki broj. Zagađenost površinskih i podzemnih voda potiče još i od fekalija i stajskog đubriva.

3.6 RASUTI IZVORI ZAGAĐIVANJA

Rasute izvore zagađivanja voda a naročito rečnih tokova nije lako utvrditi niti izračunati njihov ukupan doprinos opštem zagđenju. To su: razne deponije smeća, hemizacija tla, lokacija za eksplataciju peska i šljunka, havarija prilikom transprtovanja štetnih i

8

opasnih materija, a naročito nafte i njenih derivata.

a) Razne deponije smeća

Mnoge industrijske organizacije kao i naselje, svoje deponije otpadnog materijala lociraju na obalama reka. Na ovm smetlištima stvaraju se nova nepredviđena i neispitana jedinjenja koja daju svoj doprios zagađenju reka priobalnih voda. Nije redak slučaj da se smeće izlučuje direktno u reku. Ispod otpadnog materijala stvara se gust tamni filtrat najčešće otrovnog sastava od izbačenog otpada, te kao tečan prodire u dubine zagađujući podzemna izvorišta vode za piće koje su zakonom spojenih sudova povezani sa rekom pa se na taj način vrši dvostruko zagađenje.Filtrat je tamno mrk fluid s povećanim sadržajem nitrata, hlorida i sulfata. U njemu ima mnogo biološki nerazgradljivih štetnih materija. Sve ove materije atmosferskim padavinama prodiru u podzemne vode, a preko njih u površinske, ili putem spiranja idu direktno u površinske. Teži slučaj je kada ovakav fluid dospe u jezera gde je zbog mirovanja vode otežan proces samoprečišćenja.

b) Hemizacija tla

Spiranjem zemljišta sa poljoprivrednih površina, zatim infrastrukturnih objekata i gradskih površina, koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje amosferskih voda, razna hemijska sredstva mogu doći do vode. Svojim sastavom i količinom, ona remete hemizam, kako direktno površinskih voda tako i njihovim obalama.

c) Lokacije za eksplataciju peska i šljunka iz rečnog korita

Zbog povećanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija, povecana je I potreba za eksplatacijom peska i šljunka iz rečnih korita. Osnovni sastojak beton za gradnju su: cement i kameni agregat. Kao kameni agregat najčešće se koristi prirodni šljunak i pesak dobijen iz rečnog korita.Ogromni bageri skidaju i na obalu prenose velike količine, dugo stvarane oblutke kamena raznih veličina. Pri njihovoj eksplataciji negativni efekti su: zahvataju se i drugi zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za život i ishranu akvatičnog sveta, povećanjem dubine reka na nekim mestima i širenjem korita osiromašuju se obale, stvara se široko i sterilno rečno korito, menja se i remeti pejzaž, sve to utiče na brojnost i vrstu biocenoze.

d) Doprinos havarija u industrijskim pogonima i prilikom transportovanja štetnih i opasnih materija je sve veći problem.

1) Pri radu transportnih polovnih objekata zagađenje vode nastaje od dimova i pogonskih goriva i čisćenjem i podmazivanjem uređaja.

2)Prilikom utovara i istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja i prlivanja posebno

9

nafte i njenih derivata.

3) Iz plovnih objekata izbacuju se razne vrste otpadatka kao što su: otpadne vode iz sanitarnih uređaja, pepeo i suspendovane materije iz goriva, razna ambalaža i čvrsti otpadci, sredstva za pranje i druge razne otpadne tečnosti (voda za ispiranje rezervoara tankera).

4) Havarije sudari, nesreće na plovnim objektima mogu da dovedu do potpune ili delimičnog izlivanja transportnog materijala u vodu. Plovni objekti su velike nosivosti pa može doći i do izlivanja nekoliko desetina hiljada tona, pa njihovo potapanje može da izazove katastrofe ogromnih razmera.

5) Zagađenje vode može da nastane i zbog havarije drugih transportnih sistema: šinskih, automobilskih i vazdušnih. Tada može doći do izlivanja tečnog tereta koji dospeva u površinske vode.

Od svih pomenutih opasnosti najčešće je izlivanje nafte i njenih derivata najveća opasnost za površinske vode. Ovo je naročito opasno kada se radi o izlivanju štetnog materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za piće.

4. MERE ZAŠTITE VODESve mere zaštite mogu se podeliti u 3 grupe:

1. Smanjenje količine štetnih materija;

Podrazumeva postavljanje odgovarajućih filtera i posebnih sistema taložnika na mestima gde se izlivaju otpadne vode, kao i obavezno hlađenje toplih voda pre izlivanja u reku.

Treba zaštiti vodene tokove i izvorišta, postavljanjem đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenjem upotrebe pesticida i đubriva u poljoprivredi, kao i masovnim pošumljavanjem i čuvanjem zemljišta od erozija.

2. Eliminacija uzroka zagađivanja:

Smanjene količine zagađujućih materija koje dospevaju do vodenih tokova veoma je značajan vid borbe protiv zagađenja. Ono podrazumeva postavljanje odgovarajućih filtera i posebnih sistema taložnika na mestima gde se izlivaju otpadne vode. Ovde se podrazumeva i obavezno hlađenje toplih voda pre izlivanja u reku.

Veoma značajan vid sprečavanja zagađivanja vodenih tokova je i specijalna zaštita izvorišta, planiranje i postavljanje đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe đubriva i pesticide u poljoprivredi, kao i masovno pošumljavanje i čuvanje

10

zemljišta od erozije.

3. Posebne mere čišćenja vode mogu biti:

a) hemijske b) biološke

a) Hemijske mere podrazumevaju korišćenje hemijskih sredstava i hemikalija koje se ubacuju u vodu i neutrališu opasne materije (postupak sterilizacije – da bi se smanjili infekcijski agensi, neutralizacija – smanjenje kiselosti, postupak hlađenja – sniženje temperature) .

b) Biološke mere se zasnivaju na korišćenju metabolizma mikroorganizama, pri čemu oni svojim enzimima razgrađuju pojedine organske materije. Ovaj proces može biti: aeroban i anaeroban.

Postupak prečišćavanja otpadnih voda

Deli se na: 1)primarno, 2)sekundarno i 3)tercijalno prečišćavanje.

1) Primarne faze podrazumevaju korišćenje određenih mehaničkih sredstava (rešetke, sedimentacija, flotacija) pri čemu se odstranjuje većina suspendovanih čvrstih čestica iz vode.

2) Sekundarne faze obuhvataju uklanjanje čvrstih čestica iz neorganske soli.

3) U tercijalnoj fazi se uklanjaju rastvorena neorganska jedinjenja (nitrati, fosfati) i biološki nerazgradiva jedinjenja.

Štednja vode

Podizanje nivoa opšte ekološke svesti o značaju vode za opstanak je veoma važno.

• Otvorena slavina u našem domu u minuti potroši 11 - 12 l vode!

• Ako pustimo da voda otiče iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 – 60 l vode.

• Ako voda otiče dok se čovek brije, iz slavine isktekne oko 40 – 80 l vode.

• Ako automobil peremo polivajući ga vodom iz gumenog creva potrošimo oko 600 l

11

vode.

 

ZAKLJUCAK

Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode .Od toga je 97,3 % slano. Ostalo je sveža voda, a od nje je 77% pod ledom na polovima i planinskim glečerima. Podzemna voda predstavlja 22,4%, a površinska 0,36% slatke vode. Tako za korišćenje ostaje samo 1%, a od toga je pola zagađeno. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za piče ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagađene vode. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog čovecanstva.Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava kao i potreba za vodom, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode.Rešavanju ovog problema se mora prići što pre, jer je podzemna voda koja je osnovni izvor vodo snabdevanja naselja, zagađenja do alarmantnih granica. Prvi vodonosni slojevi su već nepotrebljivi, a štetne materije prodiru prema drugom sloju koji se trenutno smatra uslovno pogodnim za zahvatanje vode za piće.Voda kao resurs jeste obnovljiva, ali se mora sprečiti dalje nekontrolisano zagađivanje, da bi se sačuvale postojeće reserve pitke vode i stvorili uslovi za obnavljanje I popunjavanje istih.Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovođenjem zakona o zaštiti životne

12

sredine, međutim nije lako kontrolisati sve zagađivače pogotovo rasute (divlje deponije koje čovek sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve više mora raditi na edukaciji ljudi i podizanje svesti kod čoveka za očuvanjem životne sredine.

Literatura:

- prof.dr. Mara Đukanovic - Ekološki izazov Elit 1991

- prof dr. Slobodan Nešković – Ekološki menadžment

- www.Wikipedia.org/Kategorija:Ekologija_voda

- http://www.topvita.info/voda

- http://www.ekologija.ba/voda u prirodi

Вода је основни предуслов за живот свих живих бића на Земљи. Када се услед човековог деловања значајно промени хемијски састав воде, као и односи који у њој владају то значи да је вода загађена. Загађивање воде угрожава цео живи свет, као и економске и естетске вредности природе, стога овај проблем заслужује велику пажњу. Данас се сусрећемо са кризом воде, коју ће осетити све земље света, а разлог ове кризе је политичко не ангажовање на спречавању нових трендова упркос сталном погоршавању ситуације.

I ПОЈАМ, ВРСТЕ И ЗНАЧАЈ ВОДА

1. Појам воде

Вода је темељ живота и осовни састојак сваког живог бића. Потребе одраслог човека за водом износе 2,5 – 3 литре дневно. Вода је извор живота на земљи. Живот је настао у води и постоји захваљујући води.Хидросфера је само један део глобалног еколошког система. Хидросфера је омогућила настанак биосфере. Вода заузима огроман део површине планете

13

Земље, када се саберу сви океани, мора, реке и језера. Међутим, само је мали део те огромне количине доступан људима, у смислу да га могу користити за пиће и друге потребе.Укупна количина воде на нашој планети процењује се на 1 400 милиона кубних километара, оде чега се само 2,5 процената односи на слатку воду, па чак је и од те количине само 20 процената погодно да се уз релативно малу поправку ( пречишћавање и дезинфекцију) искористи за људске потребе. Само 2,6 милијарди људи на Земљи, сада располаже минималним санитарним условима који се односе на водоснабдевање, док половина становништва земаља у развоју, пати од болести проузрокованим неисправном водом за пиће.Вода се за људске потребе може експлоатисати са површине из река, језера или из дубине земље из бунара. Квалитет површинских и дубоких вода се знатно разликују.Најквалитетнију воду има Финска, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Шведска и Француска, а ситуација је најтежа у пустињским, полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији.Наша земља се налази на 47. месту од 180 земаља по количини и квалитету.

1.1. Врсте воде

Воде се могу поделити на :

а) атмосферске – настају од падавина, као што су киша, снег и лед.б) површинске – оне које леже на површини тла. Ова вода настаје од атмосферске воде која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла.в) подземне – налазе се испод површине земље. Настају продирањем падавина од површинских водених токова ка водонепропусним слојевима који се састоје од стена са малом ефективном порозношћу.

1.2. Значај хигијенски исправне воде

Вода је драгоцен извор здравља и непходан услов човековог опстанка. Међутим, вода

може представљати и извор здравствених тегоба, уколико садржи штетне материје

биолошког, хемијског или радиолошког порекла. Зато се вода из природних извора

најчешће пречишћава и дезинфикује пре пуштања у водоводни систем. 

Вода из јавних водовода , као и менерални и друге флаширане воде на тржишту

подлежу сталним проверама, а њихову исправност, односно здравствену безбедност

регулушу Правилници. 

14

Проверава се микробилошка исправност, односно укупан број микроорганизама, а

посебно присуство штетних микроорганизама, а такође се проверава и хемијска

исправност, присуство разних отрова, тешких метала, пестицида...

Такође се проверава и концентрација хлора у пијаћој води који је неопходно да буде

присутан, али до одређене границе.

II ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДА

1. Врсте загађивања вода

Загађивање вода може да буде: природно загађивање вода, хемијско загађивање вода, биолошко загађивање вода и физичко загађивање вода.

1.1. Природно загађивање вода

Основни извори природног загађивања су: отпадне воде урбаних средина, минерална ђубрива, органске и неорганске материје, киселе рудничке воде, отпадне воде, радиоактивне материје и отпадна топлота. Категорије природних вода су: атмосферске, површинске и текуће, а од стајаћих посебно се издвајају језера, мора и океани. Постоје и отпадне – употребљиване воде. Загађивачи водених екосистема могу бити просторно концентрисани и расути. Концентрисани загађивачи су: урбане средине, индустријски и рударски комплекси, енергетска постројења и пољопривреда. Расути загађивачи су загађујуће супстанце које се у водене екосистеме уносе неконтролисано и концентрисано, падавинама, бујицама, спирањем пољопривредног земљишта, спирањем – ерозијом етажа површинских коппва итд. Контрола расутог загађивања је веома тешка.

1.2. Хемијско загађивање вода

Загађивање може бити неорганско и органско. Основне карактеристике неорганских загађујућих материја су: растворљиве соли, растворљиви минерали из разграђених стена и кисели остаци( најчешће из металургије или услед киселих киша).Основни извори органског загађивања су отпадне материје из људских насеља, индустрије, концентрација минерала, металургија, пољопривреда и сточарство.Индустријске отпадне воде, садрже разне хемијске токсичне супстанце. Њихове количине и врсте зависе од низа фактора – пре свега од природе индустријских процеса.Количина индустријских отпадних вода варира од доба дана и ноћи, али и од

15

низа других фактора. Индустријске воде могу потицати из базне и хемијске прерађивачке индустрије, могу настати при производњи метала и при њиховој обради, експлоатацији минералних сировина, коришћењу фосилних горива и код истраживања и експлоатације нафте.Велике количине отпадних вода настају приликом коришћења хемијских средстава у пољопривредној производњи и продуката прехрамбене индустрије.Посебна категорија отпадних вода представљају комуналне отпадне воде. Интересантна је и категорија отпадних вода , коју чине атмосферске воде, које се у градским и индустријским насељима сливају у канализациону мрежу. Извор загађивања вода је и загађивање разним транспортним средствима бродовима, танкерима.

1.3. Биолошко загађивање вода

Подразумева присуство разних патогених организама( бактерија, вируса, гљива, глиста), који представљају узрочнике или преносиоце многих заразних болести, али истовремено су то и „ чистачи природе”. Већина ових организама из разних отпадних вода доспевају у воду за пиће или у воду која се користи у домаћинству. Ови организми у повољним условима и у довољном броју могу узроковати веома опасне епидемије.

1.4. Физичко загађивање вода

Физичко загађивање вода односи се на промене основних физичких својстава( температуре, проводности, радиоактивности) која могу бити значајна за живот водених организама и за човека који их користи у свакодневном животу. Најзначајнији облици физичког загађивања вода су термална, а нарочито радиоактивна загађења. У великом броју разних индустријских и енергетских процеса користи се вода као средство хлађења. Огромне количине топлих отпадних вода снажно утичу на температурни режим водених токова и акумулацију, повећавају њихову температуру и за десетак степени( изливи из термоелектрана, нуклеарних централа, жељезара).

2. Загађивање атмосферских и подземних вода

Атмосферске воде су у данашње време, такође, изложене загађивањима. При пролазу кроз атмосферу, падавине растварају S, N, C и др. при чему настају

16

киселе кише које могу негативно утицати на вегетацију.Подземне воде се разликују од других вода у природи по томе што су сиромашне органским материјама. Ако подземне воде потичу из малих дубина, састав им је сличан саставу површинских вода и зависи од тла кроз које протичу. Уколико од њих, продирањем кроз земљиште, доспеју површинске воде, оне са собом носе и органске материје.

3. Криза воде

Залихе воде опадају, док тражња по глави становника драматично расте брзином која не може да се одржи. “Унеско” сматра да ће у наредних двдесет година, просечна снабдевеност водом у свету опасти за једну трећину.Ову кризу ће осетити све земље света са последицама на здравље деце и могућности обезбеђења људске исхране.Како се догодило да дође до кризе воде?Једноставно, до кризе је дошло јер не постоји политичко ангажовање на спречавању нових трендова, упркос небројеним доказима о свакодневном погоршању ситуације. Током последњих двдесетипет година велики број међународних конференција био је посвећен разним питањима везаним за снабдевање свежом водом, укључујући начине снабдевања и санитарне услуге које ће бити неопходне у наредном периоду.Постављено је неколико циљева за побољшање управљања системима за снабдевање свежом водом, али практично, ниједан циљ није остварен.Најсуморније прогнозе кажу да ће средином овг века 7 милијарди људи у 60 земаља бити суочено са недостатком воде. У најбољем случају, тај број неће бити мањи од 2 милијарде људи. Промена климе биће одговорна за 20 посто повећања нивоа глобалне несташице воде. Влажни крајеви имаће више кише, док ће се количине падавина смањити у многим крајевима склоним суши, па чак и у неким тропским и суптропским крајевима. Осим тога, опашће и квалитет воде због загађености и повећаних температура.Криза вода се погоршава упркос непрекидним дебатама о томе да ли ова криза уопште постоји. Један литар отпадних вода загађује седам литара свеже воде. Сматра се да глобално има 12 000 кубних киолметара загађене воде, што је више него што у једном тренутку тече у 10 највећих речних сливова света.Ако загађење настави да прати прираст становништва, изгубиће се 18000 кубних километара свеже воде до 2050.године - девет пута више од укупне количине коју свет данас користи за наводњавање. На наводњавање се троши више воде него на било коју другу људску активност – 70 посто светске потрошње свеже воде.Ова криза би могла да се ублажи када би се за наводњавање користиле прерађене отпадне воде. Пољопривредници у земљама у развоју користе ову

17

методу за око 10 посто наводњеног земљишта.Што се тиче квалитета воде, сиромашни су и даље под најјачим ударом: 50 посто становништва у земљама у развоју изложено је загађеним изворима воде. Азијске реке су најзагађеније у свету, имају 3 пута више бактерија од људског отпада него што је светски просек. Ове реке имају 20 пута више олова од река у индустријализованим земљама.Будућност многих делова света је врло тмурна. Очекује се да ће раст броја становника земљине кугле и даље бити један од значајних фактора у продубљивању кризе воде.Залихе воде по глави становника смањиле су се за једну трећину у периоду између 1970. и 1990. године. И ако се степен раста смањује, 2050.године број становника на Земљи биће око 9,3 милијарде.Потрошња воде се скоро удвостручила у последњих 50 година. Истовремено квалитет воде се погоршава.

Најозбиљнији проблем 21.века јесте квалитет воде и њено снабдевање. Преко 2,2 милиона људи умире годишње услед обољења везаних за загађењу воду и лоше санитарне услове.

Предвиђа се да ће до 2025. године, повлачење вода у земљама у развоју достићи ниво од 50 одсто, а у развијеним земљама 18 одсто. Пражњењем и загађивањем река, језера и мочвара, уништавамо екосистеме који имају незамењиву улогу у филтрирању и обнављању извора свеже воде.У Европи се само 5 од 55 река сматра чистим. У Азији су све реке које пролазе кроз градове опасно загађене.Данас на индустрију отпада 22 одсто укупне потрошње воде: 59 одсто у развијеним и 8 одсто у сиромашним земљама. Сваке године 300 – 500 милиона тона тешких метала, разређивача, токсичних супстанци и других опасних материја одлази из индустријских постројења у водене сливове. Више од 80 одсто опасних отпада света производи се у САД и другим индустријализованим земљама.

3.1. Примери загађења воде у свету

- Највећа еколошка катастрофа у САД

Нафтна мрља у Мексичком заливу, настала услед експлозије на нафтној платформи, која је дошла до обала Луизијане, изазвала је највећу еколошку катастрофу у историји САД. Из бушотине, на којој је лежала платформа „Бритиш Петролеума” истицало је око 5000 барела нафте дневно, и сви покушаји да се зауставе места цурења, показали су се неуспешним. Тако да је у море исцурeло више од 9 милиона барела нафте. Мрља је достигла око 10 000

18

квадратних колометара и претила да комплетно уништи биљни и животињски свет у Мексичком заливу.Због немогућности да Америка сама спречи ширење мрље, Иранска државна нафтна компанија понудила јој је помоћ. Иранци су сматрали да би њихови стручњаци за нафту могли да спрече еколошку катастрофу у том делу света.Али, Иран је под санкцијама САД и УН због својих нуклеарних истраживања, тако да Америка није хтела ни у оваквим условима да прихвати помоћ Ирана, што нам говори да је и у овом случају политички интерес много изнад веома бтинијих ствари као што је заштита животне средине – односно спречавање ширења еколошке ката – строфе. Због брзоплетости и немара дуго ће патити сви и биљке и животиње и људи.

3.2. Пример уништавања водених ресурса у свету

- Аралско језеро – море које нестаје

Некада четврто највеће језеро света на ивици је нестанка. Често називано Плаво море за само 50 година изгубило је око 90 одсто своје површине. Средином прошлог века, Арал је приобалском становништву доносио милионе рубаља прихода годишње. Годинама је светска јавност ћутала о проблемима са којим се суочавало језеро. Колико је стање алармантно, говори пргноза да ће за 10 година нестати и последњи остаци некадашњег воденог пространства које се простирало на преко 63000 километара квадратних. Басен језера претворен је у непрегледну пустињу, где су све учесталије пешчане олује. Биљни и животињски свет је сасвим ишчезао, а појавиле су се и заразне болести попут тифуса и колере.Потребе становништва за развојем пољопривреде и то посебно за узгојем памука, била је увод у катастрофу несхватљивих размера. Идеје за обнову Аралског језера су бројне, изводљиве, али најчешће врло скупе. Предложено је да се вода из сибирских река Оба и Јенисеја па чак и Волге усмери ка басену Арала. То би језеро довело у некадашње стање за 20 – 30 година, али тај пројекат би коштао око 40 милијарди долара.Још 1994. године, власти Казахстана, Узбекистана, Таџикистана,Туркменистана и Киргистана, обавезале су се да ће издвајати 1 одсто државног буџета у циљу обнове језера. Прве конкретне кораке начиниле су казахстанске власти, обновивши иригационе системе на ушћу Сир – Дарје, тако да је ниво језера нарастао. Дошло је и до почетка обнављања рибљег фонда и дошло је до промене микроклиме. Али, у исто време, власти Узбекистана, вагајући да ли је боље обновити нестали бисер Централне Азије или наставити култивацију непрегледних поља памука, одлучили су се за оно што су сматрали

19

исплативијим. Јужно море је на жалост остало на милост и немилост, препуштено само себи.Његово смањивање се наставља, а Узбекистан испитује нафтоносне потенцијале сувог корита, где види јасну корист и профит, који су овој сиромашној азијској држави преко потребни. Тако је економска ситуација у јужном делу Аралског језера пресудила и осудила га на неминовно ишчезавање.

3.2. Примери загађења воде код нас

- Цијанид у Тиси

Кад је 30.01.2000. дошло до хаварије у румунском руднику у месту Бају Маре, Мађарске власти су подигле узбуну јер је било питање дана када ће талас загађене воде доспети у Тису. Људи у Сенти већ су говорили о Тиси као „бившој реци”. Само током једног дана, извучена је тона отроване рибе. Велика количина цијанида је истуштена у речицу Самош( цијанид служи за одвајање јаловине од злата).Помор рибе регистрован је у обе реке и у Дунаву и у Тиси. Уништено је око 15 тона рибе. Осим велике економске штете, помор риба је произвео и несагледиве еколошке штете, јер поред интродукованих врста као што је толстолобик, уништен је велики број аутохтоних врста, а највише смуђ и сом као јединке. Живи свет овог подручија је претрпео тешка оштећења и у квалитативном и у квантитативном погледу.

- Претња из чаше

Данашње генерације неће, нажалост, доживети време када ће моћи да кажу да је прошла опасност настала као последица загађења воде услед НАТО бомбардовања.Током НАТО бомбардовања 1999.године ракетиран је и разорен велики број индустријских објеката из којих су продрле токсичне и опасне материје у великим количинама, са непроцењивом штетом по животну средину.Један део штетних материја, излио се у земљиште и одатле преко кишне канализације или природног дренирања земљишта отишао у водене токове.Штетне материје из земље, са водом, преко кореновог система, доспевају у биљке, њима се хране животиње, а на крају ланца увек је човек кога ће отрови просути НАТО бомбама деценијама „хранити”.Штетне последице се већ манифестују на биљни и животињски свет преко појаве различитих болести a штетне последице се тек очекују у будућности.

20

III ЗАШТИТА ВОДА

1. Проблематика заштите вода

Заштита вода има широку и комплексну проблематику. Не може се стриктно остати у границама једне научне дисциплине, већ се залази у домен разних граничних дисциплина односно специјалности. Тако се данас скоро сва проучавања и истраживања о загађености вода или анализа загађености кроз мултидсциплинарни рад планирају делатности које се тичу природне средине. 

Проблеми заштите вода јављају се као саставни део укупне проблематике заштите и очувања животне средине. Тако подземне воде, које се широко користе за потребе водоснабдевања имају повезаност и отвореност према атмосферским и површинским водама, све чешће су подвргнуте непожељним утицајима техногених фактора.Опасности од загађења вода могу да потичу из различитих извора, од отпадних индустријских вода, комуналних вода насеља и градова, па до разних отпадних вода и материја које се могу наћи у површинским водама.

Потребно је да се уради све за побољшање квалитета вода, односно на санирању постојећег неповољног стања. Да би се то постигло неопходно је урадити следеће:- за сва насеља изградити постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода;- за све издвојене(самосталне) објекте – хотеле, мотеле, туристичка насеља, бензинске станице, марине, спортске кампове, индустријске објекте и сл.изградити постројења за пречишћавање за адекаватан број ЕС( еквивалент становника);- индустријске отпадне воде предтретманом довести до нивоа да се могу упустити у градску канализацију или природни реципијент;- уредити депоније чврстог отпада са изградњом постројења за третман филтрата(процедних вода).

У погледу слатководних ресурса сматра се да су главни проблеми:- расположивост вода- лош квалитет вода- физичке промене

Основним узроцима постојећег стања у погелду расположивости вода сматрају се:- пораст употребе услед високе густине насељености и отицање из јавне дитрибутивне мреже;- интензивна пољопривреда и то углавном у подручиjима која користе воду за

21

иригацију;- пораст индустријске употребе воде који је повезан са високом концентрацијом активности и неефикасном употребом воде;- природни узроци као што су варијације између сезона и година и глобално отопљење услед климатских промена.

Основним узроцима постојећег стања у погледу квалитета вода сматрају се:- коришћење ђубрива и вишак ђубрива у пољопривреди који доводе до појава закисељавања и еутрофикације;- коришћење пестицида;- недовољно или потпуно одсуство третмана прљаве воде, што узрокује органско загађење;- загађивање тешким металима, синтетичким хемикалијама, радионуклеидима, уљима, итд. узроковано испуштањима индустријских отпадних вода, рударским активностима, одлагањима отпасног отпада...

Сви описани проблеми у вези са стањем расположивости водних ресурса на глобалном плану (ограничени водни ресурси, индустријско загађење, рударске активности, изградња брана итд.) стварају погодно тле за избијање непријатељских расположења између корисника вода. То подразумева и могућност утицаја на стање односа између држава и региона.Најзначајнији инструмент заштите слатководних ресурса на глобалном нивоу је Конвенција о непловидбеном коришћењу међународних водотокова( Њујорк, 1997.), али, треба имати у виду и Хелсиншка правила из 1966.године. Велики број регионалних докумената, донет је управо са циљем да се регулишу одређена питања у вези са експлоатацијом слатководних ресурса.У региону Европе најзначајнија је Хелсиншка конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера.

Океани и мора покривају више од 70 одсто укупне Земљине површине и они имају велики утицај на стање климе на Земљи. Они су богати храном, енергијом, минералима, сировинама за лекове. Значајан део људске популације живи уз океане и захваљујући ресурсима које окаени поседују. Многе земље су принуђене да предузимају посебне мере како би се ухватиле у коштац са огромним проблемима који настају услед пораста активности везаних за туризам. Стање окаена показује значајне знаке деградације и уништења. Многим морским живим ресурсима прети истребљење. Многи морски екосистеми су у озбиљној опасности да буду уништени пoнекад и неповратно. Деградација морске средине је резултат различитих активности. Сматра се да нешто преко 70 одсто загађивања морске средине потиче од активности са копна, док поморски транспорт и активности одлагања на мору доприносе са 10

22

одсто. Загађивачи који представљају највећу опасност за морску средину су хранљиви отпаци, синтетичка органска једињења, седименти, смеће и пластика, метали, уља, угљоводоници....Процењује се да се годишње око 600.000 тона уља испусти у океане и то као резултат нормалних операција бродова и акцидентних и илегалних испуштања.Одлагање отпада или других отпадних супстанци у океан може бити локалног значаја а да обухвата високо токсичне материјале.

2. Наш допронос у заштити вода

Сваки појединац може дати допринос у заштити вода ако само мало промени своје устаљене навике:

- рационално користи воду;- спречи настајање великих количина отпадних вода на самом извору;- користи биоразградиве детерџенте јер на тај начин помажемо биолошку разградњу;- користити омекшиваче воде уместо омекшивача за рубље;- користити природна ђубрива уместо вештачких;- не одлагати отпад у близини изворишта питке воде и водотока;- не сећи шуме у близини изворишта;- контролисати ерозију тла на сопственом имању садњом биљног покривача и стабилизовањем подручија склоних ерозијама;- пажљиво одлагати батерије: једна цинкова батерија може загадити од 5-30 кубика воде, једна кадмијска батерија може загадити од 3000 – 15000 кубика воде, а само једна меркуријева батерија може загадити до 30000 кубика воде.

3. Пример заштите воде

- Кап за пиће – откриће одељења ИБМ истраживања

Било да је има превише или недовољно, свету је потребан паметнији начин размишљања о води. Тренутни системи за управљање водом негативно утичу на једног од пет људи на планети.Многи људи верују да је вода јефтина и да је има у изобиљу. Али, због наших тренутних система за управљање водом, један од пет људи на планети нема довољно безбедне, чисте пијаће воде.И ако се укупна количина воде на планети никада није мењала, мења се природа воде. Мења се све почев од места на којима пада киша до хемијског састава океана.

23

Препуштена сама себи, Земља има скоро савршене водене системе на принципу саморегулације. Људи су пореметили циклус кружења воде у природи: вода испарава из океана и прави облаке, ти облаци се крећу изнад земље и праве кишу, кишница се улива у језера, реке и водоносне слојеве,затим испарава и враћа се у атмосферу или се улива назад у окаен и тако се завршава циклус.

- Кап за пиће: откриће одељења ИБМ истраживања на пољу пречишћавања и десалинације могло би да обезбеди чисту воду за више од пола света. Напори компаније ИБМ усмерени су ка очувању и заштити чисте воде за пиће, купање, електричну енергију, храну, индустријску производњу и наводњавање усева.

Све ово нам говори да управљање водом мора постати паметније јер потребно је:- 10 литара воде да би се направио 1 лист папира- 70 литара воде да би се добила једна јабука- 91 литара воде да би се направило пола киле пластике- 140 литара воде да би се направила шоља кафе- 4800 литара воде да би се добио 1 килограм свињетине- 40 литара воде да би се добила једна кришка хлеба- 1300 литара воде да би се добио 1 килограм пшенице

Уз технолошки напредак – мреже софистицираних сензора, паметне мераче, дубинско рачунарство, можемо паметније управљати водом на планети. Могуће је надгледати, мерити и анализирати читаве водене екосистеме, од река и резервоара до пумпи и славина у нашим домовима.

ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКЕ

Због све лошијих прогноза, које кажу да ће снабдевеност водом у свету опасти за једну трећину, у обавези смо да учинимо све како би заштитили воде. За очување водених ресурса, који се налазе под све већим притиском, неопходно је донети делотворне законе, који ће јасно указати на проблеме и очувати овај ресурс за будуће генерације.Да би се овај циљ реализовао треба укључити много експерата из различитих области, као што су индустрија, пољопривреда, заштита животне средине и обезбедити сарадњу локалних и државних власти , као и међународну сарадњу.Из горе наведеног можемо закључити да је човек кривац за кризу снабдевања водом, због тога што је својим активностима пореметио природни циклус кружења воде у природи. Свест свих нас о заштити вода мора бити на много вишем нивоу од досадашњег у супротном, суочићемо се са последицама несагледивих размера.

24

Неке препоруке за заштиту вода су:- воду треба штедети и штитити сваки дан, на сваком месту и у свакој прилици;- децу треба васпитавати од најранијег детињства да уче да штеде воду и да воле природу;- ускладити своје интересе са интересима животне средине у смислу давања предности заштити животне средине.

ЛИТЕРАТУРА

1. http://sr.wikinews.org

2. www.ecotopia.rs

3. www.ekologija.ba

4. www.ibm.com

5. www.mail-archive.com

6. www.pressonline.rs

7. www.rgf.bg.ac.rs

8. www.sgi.co.rs

9. Тодић, Д.; Еколошки менаџмент у условима глобализације; Мегатренд универзитет; 2008.

10. www.vma.mod.gov.rs

25

Voda je temeljna potreba za razvoj ljudskog društva. U gospodarstvu voda ima centralno mjesto, omogućuje poljoprivrednu proizvodnju hrane, šumarstvo, plovidbu, procese pročišćavanja, te služi za proizvodnju energije Ona je strateški resurs Posljednjih godina postalo je jasno kako Zemlja – „plavi planet˝ ima konačne i ranjive resurse te da će takvi resursi imati odlučujući utjecaj u budućem razvoju ljudskog društva.. Svjetsko stanovništvo se brzo povećava. U 1995. godini bilo je 5,7 milijardi, u listopadu 1999. godine Zemlja je dobila šestmilijarditog stanovnika, a očekuje se do 8,3 milijarde ljudi 2025. godine. Voda je nužno potrebna za održavanje života i za razvoj. Ranjivost ljudskog društva usko je povezana s raspoloživim količinama hrane i vode. Osiguranje vode za sve potrebe može biti ugroženo u budućnosti. Da bi se izbjegla kriza vode u budućnosti, uz ograničene i konačne vodne resurse, iskorištavanje vode mora biti mnogo racionalnije i učinkovitije nego što je danas. Odgovarajuće upravljanje zaštita i iskorištavanje vodenih resursa nužnost je u uvijetima porasta stanovništva i povećanja pritiska na vodne i zemljišne resurse što ih uzrokuje ljudska aktivnost kojima se zadovoljavaju životne potrebe. 

1 VODA TEMELJNA POTREBA ZA ŽIVOT

Voda je jedan od glavnih prirodnih izvora, osnovni element koji izgrađuje žive organizme, jedinstvena zbog svojih svojstava. Ljudski organizam se sastoji od 70% vode dok je u većini biljaka ima oko 80%. Voda je temeljna potreba za život i za razvoj ljudskog društva. Voda za piće je jedina namirnica koju koristi cjelokupno stanovnišrvo i to bez obzira na zemljopisni položaj, pložaj u društvu vjeru i rasu, jer je potreba za vodom opće poznata za normalno funkcioniranje ljudskog organizma. Voda nije komercijalni proizvod kao svaki drugi, voda je opće dobro i baština. Voda je bitan resurs za koje nema zamjene. Činjenica da se vodom, ako se izuzmeme relativno nova moda ispijanja flaširane vode (količinski zanemariva za ukupne ljudske potrebe), ne može isplativo trgovati na međunarodnom tržištu komplicira problem nestašice vodnih resursa. Za razliku od metala, žita, drva,

26

ugljen ili nafta, voda se ne može prevoziti ekonomski u velikim količinama, pogotovo ne u količinama nužno da se zadovolje potrebe čak i male zemlje. Čini se da održivih rješenja za probleme oskudice vodomom ima samo u rijetkim situacijama. Opskrba pitkom vodom je ograničena hidrološkim ciklusom i općim klimatskim uvjetima, a potražnja za vodom kao poljoprivrednim, industrijskim, odnosno urbanim resursom raste eksponencijalno uz rastuću globalnu populaciju.

1.1 Slatkovodni sustav

Današnji oblik života na Zemlji ne bi bio moguć da nema vode, uz ostale povoljne uvjete, kao što su sastav atmosfere, zračenje i toplina. Voda se u prirodi pojavljuje u tri agregatna stanja: čvrstom, kao led, snijeg ili inje; tekućem, kao voda, kiša i rosa i plinovitom, kao vodena para. Prijelazi iz jednog stanja u drugo teku neprekidno. Sa Zemljine površine, sa slobodnih vodenih površina rijeka, jezera, mora, oceana, raznih akumulacija; tla i biljnog pokrova, voda stalno isparava u manjim ili većim količinama. Vodena para tako dolazi u atmosferu, gdje u određenim uvjetima opet prelazi u kapljice i ledene čestice, nastaju oblaci, a iz njih oborina. Voda konstantno cirkulira između atmosfere, oceana i kopna. Kruženje vode na Zemlji je važan proces koji omogućuje održavanje života na Zemlji. Voda koju danas trošimo nalazi se na Zemlji već stotine milijuna godina. Količina raspoložive vode vjerojatno se nije mnogo promijenila od samog početaka Zemlje. Voda se kreće oko svijeta, pri tome mijenja pojavni oblik, konzumiraju je biljke i životinje, ali nikada stvarno ne nestaje.Izvanredne osobine prirodne vode, njezina obnova tijekom hidrološkog ciklusa i mogućnost samopročišćavanja, omogućuju očuvanje relativno čiste, količinski i kvalitetne zadovoljavajuće slatke vode za dulje vrijeme. To je u temeljima iluzije o neiscrpnosti vodnih resursa, koji su smatrani darom prirodnog okoliša. U takvim uvjetima, povijesno i tradicijski, nastao je nemaran odnos prema korištenju vodnih resursa, nastao je koncept minimalnih ulaganja za pročišćavanje otpadnih voda i uopće za zaštitu voda. Stanje se drastično promijenilo proteklih decenija. U mnogim dijelovima svijeta očituju se nepovoljni i dugoročni rezultati ljudskih aktivnosti. To ima utjecaja na direktnu uporabu vodnih resursa, kao i na promjene u slivnim područjima vodotoka. U posljednjih 25-30 godina u cijelom se svijetu događaju intenzivne antropogene promjene u hidrološkom ciklusu površinskih voda, kakvoći voda, uopće u vodnim resursima i bilanci voda. Količine vodnih resursa, njihova dinamika u vremenu i teritorijalna raspodjela danas su određeni ne samo s prirodnim kolebanjima klime, kao što je to bilo ranije, nego su određeni i s čovjekovim ekonomskim aktivnostima. Ukupna količina vode na Zemlji je oko 1,39 milijardi kubičnih kilometara. Najveći dio te količine, oko 96,5 % nalazi se u oceanima. Približno 1,7 % vode je u polarnom ledu, ledenjacima i stalnom sniježnom pokrivaču. Narednih 1,7 % se nalazi u

27

podzemnoj vodi, jezerima, rijekama i u tlu. U atmosferi se nalazi 0,001 % te količine. Do procjene količine podzemne vode teško se dolazi i količine široko variraju. Podzemna voda čini približno 30% količine slatke vode, što je oko 97% količina slatkih voda koje je moguće upotrebiti kao pitku vodu, dok led (uključujući ledenjake, stalni snijeg, led u tlu) čini približno 70% slatke vode. Analizom osnovnih činjenica oko Zemaljskih vodnih resursa postaje jasno da će kakvoća i količina vode predstavljati izazove za javnost, donosioce odluka i za znanstvenike u ovom stoljeću.

Slika 1. Količina voda u svijetu

Slatkovodni sustav je najkritičniji ekosustav budići da svi organizmi trebaju vodu za opstanak. Potrošnja vode od strane čovjeka je dvostruko veća nego u prošlom stoljeću. Ljudska potreba za slatkom vodom tolika je da mnoge velike rijeke, primjerice Nil, isušuju prije nego što stignu do mora. Iskorištena voda se vraća u vodene tokove opterećena opasnim kemikalijama i kanalizacijskom otpadnom vodom. Gradnja 40 000 velikih brana i veći broj manjih „začepljenja˝ pretvorilo je većinu svjetskih rijeka u serije međusobno povezanih jezera. Na globalnom se planu ljudi već koriste polovinom dostupnih količina vode za osobne, industrijske i poljoprivredne potrebe a ukoliko u budućnosti ova potreba naraste znatno će ugroziti ostale ekosustave, a načeti i uništeni ekosustavi teško se oporavljaju. Danas već 1,5 milijardi ljudi nema dovoljno vode za upotrebu. Nedostatak vode ubrzo bi mogao ograničiti ekonomski razvoj.

1.2 Potrošnja i ugroženost zaliha vode

Zabrinjavajuća je okolnost što je evidentan stalni trend smanjivanja raspoloživih zaliha vode po stanovniku na svim kontinentima. Ovakav trend posljedica je

28

prvenstveno porasta broja stanovnika, zatim klimatskih promjena, porast broja velikih gradova i sve većeg zagađivanja, posebno površinskih voda. Nagli porast stanovnika počeo je 1950-tih godina kada je bilo 2,5 milijardi stanovnika na Zemlji. Već 1990. bilo je 5,3 milijarde. Procjena za 2025. godinu je 8,3, a za 2050. godinu dramatičnih 10 milijardi stanovnika. Trend porasta koncentracije stanovništva u velikim gradovima je sve izrazitiji. U 1950. godine 29 % populacije živjelo je u gradovima, da bi se 2000. godine ta brojka popela na 47 %. Od 408 gradova s više od milijun stanovnika (2ooo.) bilo je 22 grada – megapolisa s više od deset milijuna stanovnika. Veliki gradovi trebaju velike količine pitke vode na relativno malom prostoru. S druge strane pretvaraju te vode u zagađenu otpadnu vodu koja se nužno, više ili manje koncentrirano ispušta u okoliš i ugrožava još preostale zalihe čiste vode Veliki broj ljudskih aktivnosti djeluje na raspoloživost vode i njezinu kakvoću, posebno u područjima s visokom gustoćom naseljenosti, koncentriranom industrijom i intenzivnom poljoprivredom. Raspoloživost vode je problem u zemljama ili područjima gdje su ograničeni vodni resursi. Kakvoća voda je ugrožena industrijskom proizvodnjom, poljoprivrednim aktivnostima, ispustom komunalne vode itd. Učinkovito pročišćavanje otpadne vode je osnova za smanjenje zagađenja voda.Potrošnja vode ima trend neprestanog porasta. Iako je čovjeku za održanje života nužno potrebno između 1 i 5 litara vode na dan, ovisno o klimatskim prilikama u kojima žive, stvarna potrošnja je više stotina puta veća. Približna potrošnja vode u Europi iznosi oko 570 l/stan/dan i od toga otpada na domaćinstva 50 %, industriju i trgovinu 25 % te komunalne potrebe 25 %. Gubitke u vodovodnoj mreži i instalacijama računamo s 20 % u optimističnoj varijanti.Čovjek treba vodu za temeljne potrebe: za piće, pranje i kuhanje (5 l/dan/glavi); za kakvoću življenja i dobro javno zdravstveno stanje (do 80 l/dan/glavi); za stvaranje održivog blagostanja: za komercijalno ribarstvo, akvakulturu, poljoprivredu, proizvodnju energije, industriju, promet i turizam; za rekreaciju: plivanje, sportski ribolov, brodarstvo, itd. Za proizvodnju 1 kilograma zrna žitarica troši se 1 000 litara vode; za proizvodnju 1 tone kruha potrebno je 2100-4200 litara vode; za proizvodnju l litre piva potrebno je 20 litara vode; za proizvodnju 1 litre benzina potrebno je 180 litara vode , itd. Ove potrebe za vodom pokazuju važnost vode za čovjeka i zajednicu, ali ne uključuju položaj čovjeka u općem ekosustavu. Postoji potencijalni sukob interesa između ljudskih potreba za vodom i ekoloških potreba. Od 1980. do 1999. godine ukupno zahvaćanje vode u većini europskih zemalja pokazuje stabilan iznos, iako je bilo značajnih varijacija po sektorima ili regionalno. Smanjuje se potrošnja u industriji u svim zemljama, dok se povećava potrošnja vode u poljoprivredi u južno-europskim zemljama. Količina potrošene vode po stanovniku godišnje pokazuje velike varijacije i kreće se od 142 m3 do 1037 m3. U Hrvatskoj to je količina od 410 m3 u 1996. Godini. Odnos količina zahvaćenih voda u odnosu na raspoložive rezerve (zalihe vode) je veći u nekim „suhim“ zemljama, kao npr. u Španjolskoj gdje iznosi 37 %, u Italiji 32 % itd., te u gusto naseljenim zemljama, npr.

29

Belgija ima 45 %. Odnos je najniži u slabo naseljenim zemljama, pa npr. Švedska ima 2,2 % itd. U Hrvatskoj se dobije 1, 2 % od ukupnih vodnih resursa, odnosno oko 7%od resursa vlastitih voda. Glavni uzrok tih velikih razlika nalazi se u različitostima općih uvjeta, klimatskih, geoloških i sl. kao i u različitostima korištenja vode po sektorima. Iz tih je razloga vrlo teško raditi usporedbe na razini država po tom pokazatelju.

2. ODRŽIVO UPRAVLJANJE VODAMA

Voda nije jednoliko raspoređena na Zemlji, niti je uvijek pristupačna za ljudsku upotrebu. Društvo je postalo ranjivo u odnosu na varijacije u vodnom ciklusu, koje su rezultat povećanja broja stanovnika i povećane potrošnje vode. Povećana potražnja za vodom praćena je porastom ekonomskih gubitaka zbog suša i poplava, pa se u isto vrijeme traži da se razviju znanja i alati za učinkovito upravljanje ograničenim vodnim resursima. Opskrba vodom Zemlje ostaje konstantna, ali je čovjek u mogućnosti alternirati njezin ciklus. Broj se stanovnika povećava, povećava se životni standard te industrijski i ekonomski rast. Sve to traži veće količine inputa iz našeg prirodnog okoliša. Naše aktivnosti mogu izazvati neravnotežu u hidrološkoj bilanci i mogu utjecati na količinu i kakvoću prirodnih resursa, koji su na raspolaganju sadašnjim i budućim generacijama. Korištenje vode u kućanstvima, industriji i poljoprivredi se povećava. Ljudi traže povećane količine svježe vode po prihvatljivim cijenama. Svi ovi faktori doprinose smanjivanju raspoloživih količina pitke vode, stvarajući sve veće pritiske na postojeće vodne resurse. Pitka voda je osnovna potreba čovjeka. Dnevna potreba za jednu osobu kreće se od 3 do 9 litara, ovisno o klimatskim uvjetima. Grafikon 1.ilustrira globalnu upotrebu vode po sektorima.

30

Grafikon 1. Globalni utrošak vode po sektorima

Iz grafikona se jasno može iščitati ogromna razlika (sivo polje) između zahvaćene i utošene vode. To je područije u kojemu treba primjeniti koncept održivosti.Koncept održivosti je osnovni cilj, kako bi se osigurao budući razvoj društva i gospodarstva te održali prirodni resursi i vrijednosti okoliša. Tri su osnovna stupa održivosti: socijalna, gospodarska i okolišna dimenzija problema. Održivo korištenje vode je u osnovi osiguranja budućeg socijalno-gospodarskog razvoja i očuvanja akvatičnog ekosustava.U upravljanju vodama mora se prihvatiti potreba zaštite cjelovitosti vodnih ekosustava, te sprečavati njihovo degradiranje. Zaštita vode trebala bi uključivati i preventivni pristup s ciljem sprečavanja i smanjivanja onečišćenja. Države moraju utvrditi i zaštititi vodna bogatstva i osigurati korištenje vode na održiv način. Potrebni su učinkoviti programi sprečavanja i nadziranja onečišćenja. Potrebna je procjena utjecaja na okoliš za veće razvojne programe koji se tiču izvorišta vode, a za koje se pretpostavlja da bi mogli narušiti kakvoću vode i vodne ekosustave. Voda je temeljna potreba za život i za razvoj ljudskog društva. Održivo upravljanje vodama je nužnost u uvjetima porasta stanovništva i povećanih pritisaka na vodne resurse. Takvo upravljanje uravnotežuje raspoložive količine vode s potrebama za vodom različitih korisnika vode. Održivo upravljanje vodama temelji se na slijedećim načelima održivog razvoja :

31

Okoliš: fizička izdržljivost okoliša postavlja granice mnogim ljudskim djelatnostima i kazuje da moramo smanjiti potrošnju prirodnih bogatstava. Moramo živjeti unutar ograničenja kako bismo svom potomstvu mogli predati ovaj planet u stanju u kojem će i dalje moći podržavati zdrav ljudski život;Budućnost: moralna nam je dužnost ne ugroziti budućim generacijama mogućnost da namiruju svoje potrebe;Pravičnost: bogatstvo, povoljne prilike i odgovornosti trebali bi se pravično podijeliti među svima, uz poseban naglasak na potrebe i prava siromašnih, te ljudi koji se iz bilo kojeg razloga nalaze u tom položaju;Predostrožnost: nismo li sigurni kakav će utjecaj neki postupak ili razvoj događaja imati na okoliš, trebali bismo primijeniti ovo načelo i radije pogriješiti na drugu stranu;Sveobuhvatno razmišljanje: rješavanje složenog problema održivosti zahtijeva da u proces rješavanja budu uključeni svi čimbenici koji utječu na problem.

2.1 Integralno upravljanje vodama

Integralno upravljanje vodama je u suštini upravljanje ponudom i potražnjom vode. Bez jedinstvenog tretiranja ova dva problema nema integralnog upravljanja vodama. Uz integralno upravljanje je vezana održivost te kriteriji održivosti voda. Može se reći da je integralno upravljanje vodama metoda za postizanje održivosti voda. Globalno, koristi se oko jedne petine raspoloživih količina vode. Ipak postoje problemi vodnih resursa, jer isti nisu jednako raspoređeni. U gornju procjenu nisu uključene količine vode potrebne za akvatični život, koje reduciraju količine raspoložive vode za ljude. Veći dio zahvaćenih količina vode nije „potrošen”, već se vraća u kružni tok vode i tako postaje ponovo raspoloživ za naredna korištenja, poslije pročišćavanja ili prirodnog samočišćenja. U zemljama Europe u prosjeku se oko 16 posto raspoložive vode zahvaća za korištenja, a oko 5 posto raspoloživih voda se “potroši”. Najveća količina vode se „potroši” pri navodnjavanju oko 50 posto zahvaćene količine vode. Uobičajeno, voda se vraća u kružni tok vode na različitom mjestu od mjesta vodozahvata.Za održivost vodnog sustava nužna je ravnoteža između potražnje, tj. potrošnje vode i njezine raspoloživosti. Potražnjom vode upravlja se na strani dobavljača - komunalnih organizacija, te regulatorima, zatim koristeći mjere: naplata potrošene vode, nabavom i ugradnjom vodomjera, izobrazbom i širenjem svijesti potrošača o štednji i zaštiti vode. Raspoloživost voda se može povećati izgradnjom akumulacija i povezivanjem područja s visokom i niskom raspoloživom količinom vodom. Ostale mjere za povećanje raspoloživosti vode uključuju ponovno korištenje pročišćenih otpadnih voda, te korištenje alternativnih izvorišta vode. Na kraju, smanjivanje gubitaka u distribucijskom sustavu može također povećati količinu vode u sustavu a da se ne povećava zahvaćanje vode iz prirode.Upravljanje vodoopskrbnim i odvodnim sustavima, programima i investicijama se mijenja. Pristup da se voda smatra javnom uslugom, snažno povezana s javnim sektorom, polako nestaje, u korist pristupa kojeg obilježava „business”. Tamo gdje postoji privatni sektor, promjene su snažnije i brže se provod. Prijelaz upravljanja vodoopskrbom i odvodnjom, programom i investicijama s javnog na privatni sektor stvara nove potrebe za regulaciju odnosa, posebno ekonomskih. Taj novi pristup i pripadajući upravni okvir je važno oruđe, zajedno s znanstvenim i tehnološkim unapređenjem, za približavanje održivom upravljanju vodama. Smjernice o vodama

32

Europske unije, npr., ustanovljuju legalni okvir za promociju održive potrošnje vode, temeljen na dugoročnoj zaštiti vodnih resursa. Postupno se stvara svijest da je zaštita voda globalan, a ne lokalni problem. To je dovelo do stvaranja koncepta održivog razvoja u integralnom upravljanju vodnim resursima. Za njegovo ostvarenje nužno je stvoriti i provoditi novo vodno zakonodavstvo. Cilj je zaustaviti negativne trendove u gospodarenju vodama, kao rezultat ljudske djelatnosti, te ispraviti dosadašnje pogreške, kako bismo mogli svojim nasljednicima ostaviti dovoljne količine čiste vode.Tradicionalni pristup u opskrbi vodom temelji se na upravljanju ponudom količina vode, povećavajući raspoložive količine vode izgradnjom akumulacija, suvremenih shema sustava, ponovnom uporabom voda i desalinizacijom. U današnje vrijeme upravljanje potražnjom vode dobiva na važnosti. Danas se smatra da je integralno upravljanje vodama sastavni dio održive upotrebe voda, što je posebno naglašeno u smjernicama o vodama Europske unije.

2.2 Voda strateški resurs budućnosti ?

Hrvatska može mirnije od većeg dijela svijeta gledati u budućnost što se tiče vodoopskrbe. Takvo stanje je uvjetovano klimatskim, hidrološkim i hidrogeološkim značajkama, relativno malom broju stanovnika, koji će prema procjenama biti i manji. Danas Hrvatska raspolaže s oko 15 000 m3 /stan/god oborina, odnosno preko 7 000 m3 /stan/god obnovljivih zaliha podzemnih voda i preko 30 000 m3 /stan/god vode koje rijekama dotječu u Hrvatsku iz susjednih zemalja. Te količine vode su garancija da krize vode ne bi trebalo biti. Međutim, treba se ipak s dužnom pažnjom odnositi prema vodi i racionalno je trošiti. Samo s takvim odnosom prema vodi možemo sačuvati bogatstvo s kojim raspolažemo Saznanja o ozbiljnosti problema o vodama prisutna su godinama. Međunarodna zajednica je globalno reagirala organiziranjem velikih konferencija o vodama. Prve važne preporuke bile su formulirane na Konferenciji UN o vodama koja je održana 1977.godine u Mar del Plati, Argentina . I drugi skupovi su se bavili problemima voda, kao što su Međunarodna konferencija o vodama i okolišu, koja je održana 1992. u Dublinu, Irska, kao i Konferencija UN o okolišu i razvoju, koja je održana 1992. u Rio de Jeneiru, Brazil . U 1994. godini Komisija UN za održivi razvoj donijela je zaključak da je potrebna opsežna procjena vodnih resursa slatkih voda uključujući i buduće potrebe za vodama. Ovdje treba spomenuti i Ministarsku deklaraciju s Međunarodne konferencije o pitkoj vodi, Bonn , 2001. u kojoj se apelira na jačanje koordinacije aktivnosti unutar sustava UN-a glede pitanja pitke vode. UNESCO-u je, u sustavu organizacije UN-a, dodijeljena vodeća uloga. Usprkos tome, propadanje zemljanih ekosustava nesmanjeno se nastavlja pa se postavlja pitanje kada će briga o okolišu prerasti iz filozofije u način života i kada ćemo shvatiti da će uništenje okoliša sigurno prije ili kasnije direktno ugroziti blagostanje u kojem živimo. Veći dio problema mogao bi se riješiti ali ne postoji suglasnost oko načina kako se tko odnosi prema krizi. Npr. neslaganja postoje u vezi gradnje brana, ulozi privatnog sektora, način osiguranja financijskih sredstava, određivanja cijene vode. Suglasnost postoji oko veličine i hitnosti problema.

33

Gdje je kritična točka: ekosustavi su prirodno elastični, no samo do određenog stupnja. Svaki od pet glavnih tipova ekosustava: šume, slatka voda, obalno-morska staništa, pašnjaci i poljoprivredne površine pokazuju znakove propadanja. Šume npr. podnose sječu, ali prekoračenjem, za sada nepoznatog praga podnošljivosti, izgubit će sposobnost da se oporave. Još je gora situacija s vodom. Iskorištena voda se vraća u vodene tokove opterećena opasnim kemikalijama i kanalizacijskom otpadnom vodom. Jezera kao što je Kaspijsko isušuju se zbog prekomjernog navodnjavanja.Na vodu se ne smije gledati kao na naftu. Pohlepa nije dozvoljena. Postoje alternative za naftu, ali nema zamjene za vodu.

INTERNETSKI IZVORI

http://www.dhmz.htnet.hr/index.php

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/themes

http://www.unesco.org/water.

Vode Bosne i Hercegovine od značaja za turizam

Valorizacija podzemnih voda u turističke svrheTermomineralne vode predstavljaju turistički potencijal te čine objekat balneologije. Termomineralne vode su poznate još i kao posebne prirodne rijetkosti koje imaju značajnu ulogu, kako u zdravstvenom, tako i u balneološkom i rekreativnom turizmu. Termomineralni izvori se odlikuju atraktivnošću kroz rekreativne, kuriozitetne i estetske elementeBalneologija - nauka koja se bavi proučavanjem mineralnih voda koje služe kao lijek. Zbog toga se često ljekovite mineralne vode nazivaju još i balneološkim vodama.Izvori i vrela kao indikacioni element za razvoj turizmaMjesta na topografskoj površini gdje usljed osobađanja hidrostatskog pritiska, voda iz podzemlja vertikalno izvire na topografsku površinu se nazivaju vrela.Riječne vode od interesa za razvoj turizmaJezera Bosne i Hercegovine od značaja za turizamMorske vode Bosne i HercegovineVodni potencijali kao osnova destinacionog i komparativnog turizmaJezera su nakupine slatke vode u morfološkim udubljenjima Zemlje, koja nemaju direktnu vezu sa Svjetskim okeanom.Turistička valorizacija jezera zavisi od geografske širine, nadmorske visine, obima vodene mase i vodene površine jezeraVode većih jezera, u uslovima povoljnog termičkog režima, providnosti i kvaliteta, mogu se koristiti za različite rekreativne aktivnosti.

34

Manja jezera uglavnom imaju samo estetsku vrijednost.

Predmet istraživanjaUkupni vodni resursi Bosne i HercegovineCilj istraživanjaZadatak istraživanjaPredstavljanje postojećih vodnih resursa istraživanog područja koji imaju turistički značaj, te stavljanje istih u funkciju razvoja određenih vidova turizma.Upoznavanje sa vodnim resursima Bosne i Hercegovine, vrstama turizma koji su zastupljeni na istima, turističkom infrastrukturom, trenutnim stanjem te geoekološkim problemima i mjerama zaštite životne sredine na područjima Bosne i Hercegovine.75,7 %24,3 %"Iz hidrosfernog kompleksa koji ulazi u svrhu turističke valorizacije tretiraju se dijelovi kao što su: vode mora, rijeka, jezera i termomineralnih voda. Ove vode se valoriziraju za razvoj rekreativnog, odnosno ljetnjeg turizma." (Spahić M., 2006.)Ravničarske rijekerafting, veslanje, kajakaštvo, moto - nautičke aktivnosti i dr.=Planinske rijekevožnja kanuom ili kajakom,rafting,splavarenje.=Jadranski slivNeretvaRakitnicaCrnomorski slivUnaDrinaVrbasSanaPlivaVodopadi i slapovi od turističkog značajaVodopadi su kraći potezi riječnog toka, sa velikim padom i nepravilnim dnom preko kojih se voda lomi te uz buku otiče.

35

Sportsko - rekreativne aktivnosti

Ambijentalni turizam

Izletnički turizamsplavarenje, vožnja kanuom, rafting, ribolov, trčanje, vožnja biciklomboravak u prirodi bez sportskih aktivnosti, duge šetnje na istom zraku, posmatranje živog svijeta u zoni vodopada, fotosafari...povoljan geoprometni položaj na tranzitnoj ruti za Međugorje===Obično pod destinacijom podrazumijevamo optimalno kombinovan i tržišno prilagođen prostor, zasnovan prije svega na dominantnim sposobnostima u destinaciji. To svjesno stvara pretpostavke, koje će joj omogućiti da u usporedbi sa konkurencijom dugoročno postiže dobre turističke rezultate i podstiče ukupan razvoj.

Metodologija istraživanja:Naučna analiza i sintezaMetoda analize tekstaKartografski metodStatistički metodMetoda komparacijeMetoda sistematizacije i klasifikacijeMetoda valorizacije životne sredine

ZAKLJUČAKBosna i Hercegovina je veoma bogata hidrografskim elementimaValorizacija vodnih resursa za turizam je na skromnom nivouNeinformisanost o vodnim turističkim potencijalimaVeoma skroman broj informativnih punktova, reportaža, i nedovoljan stepen promocije hidrografskih elemenata Bosne i Hercegovine, kao nedostatak i turističke signalizacijeProblem saobraćajne i turističke infrastruktureProblem otpadnih vodaPotrebna je priprema strategije za razvoj i promociju turizma, kompletiranje ponude definisanjem turističkih proizvoda po kojima će određeno područje biti prepoznatljivo, poboljšanje aktivnosti iz turističkog marketinga (a posebno promotivne komponente), poboljšanje kvalitetaa turističkih usluga, priprema smjernica i obuka turističkih vodiča, postavljanje turističke signalizacije, trajno

36

ulaganje u podizanje svijesti kod građana o važnosti vodnih resursa, uređenje i unapređenje postojeće i razvoj nove infrastrukture i turističkih odredišta, unapređenje smještajnih i hotelskih kapaciteta, uređenje riječnih, jezerskih te morskih obala.

Dužina trajanja kupališne sezone u Neumu: 19. maja do 15. novembra (183 dana)Vodni potencijali u nekom mjestu mogu da budu osnova razvoja turizma tog mjesta, te da sa ostalim komplementarnim turističkim aktivnostima stvore afirmisanu turističku destinaciju.Dužina trajanja kupališne sezone: Nica (154 dana), Soči (151 dan), Marsej (152 dana), Malaga (152 dana), Sevastopol (116 dana), Konstanca (69)

37