UDK 811.163.41
MILETA BUKUMIRI]
[email protected] TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJE
Apstrakt. Strukturu rada ~ini leksika iz oblasti zapre`ne terminologije
popisana u odabranim naseqima u kojima `ive Srbi starinci ~iji govor spada u
kosovsko-resavske govore. Izvr{ena je semanti~ko-leksi~ka analiza i dat re~nik
uazbu~enih leksema egzemplificiran upotrebom u re~enici.
Kqu~ne re~i. Punktovi, zaprega, leksika, leksema, semema, pozajmqenice,
turcizmi.
Uvod
Gra|u za ovaj rad ~ini leksika bele`ena u okviru projekta za prou~avawe di-
jalekatske leksike Metohije u organizaciji Instituta za srpski jezik Srpske aka-
demije nauka i umetnosti.
Na podru~ju severne Metohije popisana je gra|a u 30 punktova, koje pokrivaju
kosovsko-resavski govori. Punktovi su ranije odabrani kad je sakupqana gra|a za
disertaciju Govori severne Metohije. Pri wihovom izboru nastojalo se da su pre-
te`no naseqeni Srbima starincima, {to nije dosledno sprovedeno, jer je to bilo
nemogu}e zbog nacionalne strukture stanovni{tva, i da su ravnomerno raspore|e-
ni {to je prili~no dobro ura|eno.
Bele`ewe gra|e zapo~eto je krajem 1998, nastavqeno s prole}a slede}e godi-
ne, a prekinuto sredinom 1999. godine zbog migracije stanovni{tva iz poznatih
razloga, tako da su u nastavku rada, tokom jeseni iste godine, za nekoliko punktova
informatori pronala`eni u izbegli~kim centrima na podru~ju centralne Srbije,
{to je ote`avalo bele`ewe, ali verodostojnost nije dovedena u pitawe, jer infor-
matori nisu imali vremena da promene naglasak za nekoliko meseci.
Napredak tehnologije i razvoj tehnike izazivaju promene u na~inu `ivota, a
one neminovno vode promenama u jeziku, naro~ito u leksici. U nastojawu da se za|e
daqe u pro{lost i sa~uva od zaborava deo leksike koja je tehnologijom potisnuta
iz upotrebe, birani su informatori u odmaklim godinama. Me|utim, iako su ne-
prekidno `iveli u Metohiji, bavili se poqoprivredom i koristili predmete ~i-
ji se nazivi ovde analiziraju, informatori su ponekad bili nesigurni kad su u pi-
tawu nazivi predmeta koji su zameweni savremenijim i funkcionalnijim u perio-
du oko Prvog svetskog rata. U tim slu~ajevima proveravani su podaci kod drugih
informatora iz tog sela.
LEKSI^KO-SEMANTI^KA ANALIZA
Zaprega
Op{ti naziv za upregnute `ivotiwe je zaprega.
Zaprega koja se odnosi na volove upregnute u kola naziva se volujska zaprega.
U jednom punktu zabele`ena je sintagma voluvska zaprega D.
Semema ’kowi upregnuti u kola’ ozna~ava se slo`enom leksemom kowska za-
prega.
Kola i delovi kola
Zapre`no vozilo s ~etiri to~ka koje vuku upregnuti kowi ili volovi naziva
se kola. Razvrstavawe je izvr{eno prema gra|i od koje su kola izra|ena, prvenstve-
no prema gra|i to~kova. Prema tome, kola mogu biti: drvena kola, gvojzena kola i
gumena kola
Zapre`no vozilo sa ~etiri to~ka izra|eno od drveta ozna~ava se slo`enom
leksemom drvena kola.
Za ozna~avawe sememe ’kola sa gvozdenim osovinama i {inama na to~kovima’
upotrebqava se sintagma gvojzena kola.
Kola sa gumenim to~kovima nazivaju se {pediter BP, {pediter D{, {pedi-
tor Bi D Dr Dw L Q N P Pr Sv Si {peditor Bl Bs G Gr DD Ds @ K Kg SL T, pri-
kol’ica Qu, prikol’ica Qe, gumena kola B. Naporedo se upotrebqavaju i nazivi
{peditor i {piditor BP, {peditor i {pediter Br, {piditer i {penditer Ki,
{peditor i prikol’ica Qe {piditor i prikol’ica Qu.
Za deo kola s pragom, osovinom i to~kovima svuda se upotrebqava naziv kr-
stina.
Predwi deo zapre`nih kola naziva se predwa krstina.
Zadwi deo zapre`nih kola ozna~ava se slo`enom leksemom zadwa krstina.
Gorwi, pokretni deo prve krstine, na sredini spojen klinom sa fiksiranim
wenim sredwim delom, izbu{en na krajevima pravougaonim otvorima naziva se
prag B Bl BP Br Bi Bs G Gr DD D Dr Dw D{ @ K Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si S
SL, opl’en Ds T.
Nepokretni deo na predwoj krstini na kome le`i predwi prag asocira na ja-
stuk, pa se taj turcizam upotrebqava i za ozna~avawe ove sememe i javqa u tom obli-
342 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006
ku: jastuk B D{ P Pr, i ne{to izmewenom glasovnom liku: jastak u punktovima Bl
Ds Qu Pr S. Tako|e i druga leksema za ozna~avawe ove sememe ima dvojaki glasovni
lik: platica BP Br Bs G DD D Dr @ K Kg L Q Qu N Sv Si T, plotica Gr Dw SL. U
tri punkta naporedo se upotrebqavaju obe te lekseme; neo~ekivano na istoku i
krajwem zapadu: jastuk/platica Bi D{ Qe, a u Kijevu navedena semema se ozna~ava
leksemama jastuk i prgec.
Ve}i gvozdeni klin koji prolazi kroz predwu krstinu ozna~ava se sememama
klin i gvo`dar. Druga je rasprostrawenija od prve i karakteri{e je pasivan polo-
`aj usne pri izgovoru poluvokalnog sonanta u ve}em broju punktova: go`dar Bl Br
Bi Bs Gr DD D Dr Ds Dw D{ @ Kg Ki L N P Pr Sv Si S SL, gvo`dar BP G Ki K T,
kl’in Gr; go`dar/gvo`dar B Qe, kl’in/go`dar Q, kl’in/gvo`dar Qe.
Drveni deo zapre`nih kola koji je i`qebqen i nasa|en na osovinu naziva se
obloga B Ki Q P Sv, obuka Bl Br Bs G DD D Dr Ds Dw D{ K Kg L Qe Q Qu N Si S
SL T, navlaka BP Gr @, platica Pr.
Gvozdena poluga, deo zapre`nih kola oko kojeg se okre}u to~kovi naziva se
osovina B Bl Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si T, savina Br, so-
vina D{ Ki Si SL, osovina/savina BP Bi Dw, osovina/osavina D Q. Zapa`a se da je
akcenat postojan, a da struktura lekseme varira od standardnog oblika do onih u
kojima su izvr{ene glasovne promene — ispu{tawe inicijalnog vokala i daqin-
ska asimilacija.
Dvokraki metalni deo sa navojima na krajevima pragova i po du`ini obuke
koji slu`i za u~vr{}ivawe drvenih i pri~vr{}ivawe gvozdenih za drvene delove
kola naziva se kavrama B BP DD Q N Sv Si, stega Bl Br Bi Bs G Gr D Dr Ds D{ @
Ki K Kg L Q Qu P Pr S SL T, stega/kavrama Dw, ma{ica/stega Qe.
Predwa ra~va u koju se uglavquje ruda asocira na makaze i lastin rep, pa se ta
semema ozna~ava leksemama makaze B Bl Br Bi Bs G @ K L Qu N P Pr Si T i lasta-
vice BP Gr DD D Dr Ds D{ Kg Qe Qu S SL. One se naporedo bele`e u punktovima
@akovu i Naklu lastavice/makaze, a u Dugowevu ozna~ava se leksemama lastavice
i krakovi.
Motka koja spaja predwu sa zadwom krstinom, i str~i u zavisnosti od razmaka
izme|u wih, naziva se str~enica B Bl Gr D Ds K S SL T, str~anica BP Bs G Dw Qe,
str~anica Br Dr D{, str{enica P. Predmet asocira na rep, pa se ozna~ava izvedeni-
com repak DD N. Bele`i se i naporedna upotreba leksema str~anica i rep L, a ozna~a-
va se i izvedenicama sa glagolom i imenicom u osnovi, str~anica/repak Qu Si. U ne-
koliko punktova, u kojima je primetniji uticaj albanskog jezika, naporedo se upotre-
bqava str~anica i albanizam bisht, {to u prevodu zna~i rep: str~anica/bi{t Qu
Pr, odnosno izvedenica od tog albanizma: str~enica/ bi{tarica Bi Sv.
Drvena ra~va na zadwoj krstini koja se naslawa na motku {to spaja predwu sa
zadwom krstinom, tako|e, podse}a na lastin rep, pa se u ve}em delu punktova ozna~a-
va leksemom lastavice B bl Bi Bs G Gr D Dr Ds Dw D{ @ K Kg Qu N P Sv Si S SL T.
Na jugu podru~ja koje se ovde ispituje asocira na makaze, pa se ozna~ava tim turci-
zmom u Dobrom Dolu i Lo}anima, a u Berkovu se naporedo upotrebqavaju obe lekseme
Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 343
makaze/lastavice. Za ozna~avawe ove sememe zabele`ene su i lekseme ckripu{ke Ki
i krstina Qe, kao i slo`ene lekseme zadwe makaze Q Pr, zadwe lastavice BP.
Za kru`ni deo kola koji se okre}e oko osovine postoji arhai~an naziv kotur,
zabele`en u svim punktovima, ali je taj arhaizam potisnula leksema to~ak.
Gvozdeni omota~, prsten oko drvenih delova na to~ku gvozdenih kola, naziva
se {ina.
Jedan od {est drvenih delova to~ka u vidu polumeseca, stegnutih debqim
gvozdenim obru~em naziva se gobel’a B Bl BP Bi G Gr DD Ds Dw D{ Ki Kg L Q Qu
P Pr Si. U pribli`no istom broju punktova ova leksema je zabele`ena u formi
gabel’a Br Bs Dr @ K Qe N Sv S SL T.
Semema ’drveni klin kojim se spajaju dve gobele u to~ku zapre`nih kola’
ozna~ava se leksemom pi{l’ak.
Jedno od dvanaest drvaca u kolskom to~ku koje spaja periferni sa central-
nim delom naziva se spica.
Centralni, drveni deo to~ka u kojem su uglavqeni paoci naziva se glavina.
Jedan od dvaju metalnih prstenova pri sredini centralnog dela to~ka naziva
se obru~.
Jedan od dvaju {irih gvozdenih prstenova na krajevima centralnog dela
to~ka svuda se naziva tas, izuzev u Qevo{i gde je zabele`en oblik safa.
Gvozdena cev u centralnom delu to~ka oko osovine naziva se pu{ka (u @akovu
se naporedo upotrebqava i leksema tulza).
Semema ’ve}i gvozdeni prsten na kraju osovine koji spre~ava to~ak da ispad-
ne’, u ve}ini punktova ozna~ava se leksemom tulac, koja se javqa u vi{e glasovnih
i morfolo{kih likova: tulac B Bl BP Bi Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki K P Pr Sv T,
tulac Q Si, tulza Dw Qu N, tulze Kg, tulc L, tulce S SL, tulac/toce Br, tul-
za/tuza D{. U jednom punktu zabele`ena je leksema kapa Qe.
Semema ’{estougaoni metalni prsten sa navojem koji se navija na osovinu za-
pre`nih kola da ne bi sa we ispao to~ak’ ozna~ava se turcizmom burma.
Kugli~ni, odnosno vaqkasti le`aj u centralnom delu to~ka gumenih kola na-
ziva se lager.
Za metalni deo to~ka na koji se navla~i guma upotrebqava se naziv banda{.
Gumeni omota~ metalno
