Click here to load reader

[email protected] TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJEscindeks- · PDF file UDK 811.163.41 MILETA BUKUMIRI] [email protected] TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJE Apstrakt. Strukturu rada ~ini leksika iz oblasti

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of [email protected] TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJEscindeks- · PDF file UDK 811.163.41 MILETA BUKUMIRI]...

  • UDK 811.163.41

    MILETA BUKUMIRI]

    [email protected] TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJE

    Apstrakt. Strukturu rada ~ini leksika iz oblasti zapre`ne terminologije

    popisana u odabranim naseqima u kojima `ive Srbi starinci ~iji govor spada u

    kosovsko-resavske govore. Izvr{ena je semanti~ko-leksi~ka analiza i dat re~nik

    uazbu~enih leksema egzemplificiran upotrebom u re~enici.

    Kqu~ne re~i. Punktovi, zaprega, leksika, leksema, semema, pozajmqenice,

    turcizmi.

    Uvod

    Gra|u za ovaj rad ~ini leksika bele`ena u okviru projekta za prou~avawe di-

    jalekatske leksike Metohije u organizaciji Instituta za srpski jezik Srpske aka-

    demije nauka i umetnosti.

    Na podru~ju severne Metohije popisana je gra|a u 30 punktova, koje pokrivaju

    kosovsko-resavski govori. Punktovi su ranije odabrani kad je sakupqana gra|a za

    disertaciju Govori severne Metohije. Pri wihovom izboru nastojalo se da su pre-

    te`no naseqeni Srbima starincima, {to nije dosledno sprovedeno, jer je to bilo

    nemogu}e zbog nacionalne strukture stanovni{tva, i da su ravnomerno raspore|e-

    ni {to je prili~no dobro ura|eno.

    Bele`ewe gra|e zapo~eto je krajem 1998, nastavqeno s prole}a slede}e godi-

    ne, a prekinuto sredinom 1999. godine zbog migracije stanovni{tva iz poznatih

    razloga, tako da su u nastavku rada, tokom jeseni iste godine, za nekoliko punktova

    informatori pronala`eni u izbegli~kim centrima na podru~ju centralne Srbije,

    {to je ote`avalo bele`ewe, ali verodostojnost nije dovedena u pitawe, jer infor-

    matori nisu imali vremena da promene naglasak za nekoliko meseci.

    Napredak tehnologije i razvoj tehnike izazivaju promene u na~inu `ivota, a

    one neminovno vode promenama u jeziku, naro~ito u leksici. U nastojawu da se za|e

  • daqe u pro{lost i sa~uva od zaborava deo leksike koja je tehnologijom potisnuta

    iz upotrebe, birani su informatori u odmaklim godinama. Me|utim, iako su ne-

    prekidno `iveli u Metohiji, bavili se poqoprivredom i koristili predmete ~i-

    ji se nazivi ovde analiziraju, informatori su ponekad bili nesigurni kad su u pi-

    tawu nazivi predmeta koji su zameweni savremenijim i funkcionalnijim u perio-

    du oko Prvog svetskog rata. U tim slu~ajevima proveravani su podaci kod drugih

    informatora iz tog sela.

    LEKSI^KO-SEMANTI^KA ANALIZA

    Zaprega

    Op{ti naziv za upregnute `ivotiwe je zaprega.

    Zaprega koja se odnosi na volove upregnute u kola naziva se volujska zaprega. U jednom punktu zabele`ena je sintagma voluvska zaprega D.

    Semema ’kowi upregnuti u kola’ ozna~ava se slo`enom leksemom kowska za- prega.

    Kola i delovi kola

    Zapre`no vozilo s ~etiri to~ka koje vuku upregnuti kowi ili volovi naziva

    se kola. Razvrstavawe je izvr{eno prema gra|i od koje su kola izra|ena, prvenstve- no prema gra|i to~kova. Prema tome, kola mogu biti: drvena kola, gvojzena kola i gumena kola

    Zapre`no vozilo sa ~etiri to~ka izra|eno od drveta ozna~ava se slo`enom

    leksemom drvena kola.

    Za ozna~avawe sememe ’kola sa gvozdenim osovinama i {inama na to~kovima’

    upotrebqava se sintagma gvojzena kola.

    Kola sa gumenim to~kovima nazivaju se {pediter BP, {pediter D{, {pedi- tor Bi D Dr Dw L Q N P Pr Sv Si {peditor Bl Bs G Gr DD Ds @ K Kg SL T, pri- kol’ica Qu, prikol’ica Qe, gumena kola B. Naporedo se upotrebqavaju i nazivi {peditor i {piditor BP, {peditor i {pediter Br, {piditer i {penditer Ki, {peditor i prikol’ica Qe {piditor i prikol’ica Qu.

    Za deo kola s pragom, osovinom i to~kovima svuda se upotrebqava naziv kr-

    stina.

    Predwi deo zapre`nih kola naziva se predwa krstina.

    Zadwi deo zapre`nih kola ozna~ava se slo`enom leksemom zadwa krstina.

    Gorwi, pokretni deo prve krstine, na sredini spojen klinom sa fiksiranim

    wenim sredwim delom, izbu{en na krajevima pravougaonim otvorima naziva se

    prag B Bl BP Br Bi Bs G Gr DD D Dr Dw D{ @ K Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si S SL, opl’en Ds T.

    Nepokretni deo na predwoj krstini na kome le`i predwi prag asocira na ja-

    stuk, pa se taj turcizam upotrebqava i za ozna~avawe ove sememe i javqa u tom obli-

    342 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

  • ku: jastuk B D{ P Pr, i ne{to izmewenom glasovnom liku: jastak u punktovima Bl Ds Qu Pr S. Tako|e i druga leksema za ozna~avawe ove sememe ima dvojaki glasovni

    lik: platica BP Br Bs G DD D Dr @ K Kg L Q Qu N Sv Si T, plotica Gr Dw SL. U tri punkta naporedo se upotrebqavaju obe te lekseme; neo~ekivano na istoku i

    krajwem zapadu: jastuk/platica Bi D{ Qe, a u Kijevu navedena semema se ozna~ava leksemama jastuk i prgec.

    Ve}i gvozdeni klin koji prolazi kroz predwu krstinu ozna~ava se sememama

    klin i gvo`dar. Druga je rasprostrawenija od prve i karakteri{e je pasivan polo-

    `aj usne pri izgovoru poluvokalnog sonanta u ve}em broju punktova: go`dar Bl Br

    Bi Bs Gr DD D Dr Ds Dw D{ @ Kg Ki L N P Pr Sv Si S SL, gvo`dar BP G Ki K T,

    kl’in Gr; go`dar/gvo`dar B Qe, kl’in/go`dar Q, kl’in/gvo`dar Qe.

    Drveni deo zapre`nih kola koji je i`qebqen i nasa|en na osovinu naziva se

    obloga B Ki Q P Sv, obuka Bl Br Bs G DD D Dr Ds Dw D{ K Kg L Qe Q Qu N Si S SL T, navlaka BP Gr @, platica Pr.

    Gvozdena poluga, deo zapre`nih kola oko kojeg se okre}u to~kovi naziva se

    osovina B Bl Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si T, savina Br, so- vina D{ Ki Si SL, osovina/savina BP Bi Dw, osovina/osavina D Q. Zapa`a se da je akcenat postojan, a da struktura lekseme varira od standardnog oblika do onih u

    kojima su izvr{ene glasovne promene — ispu{tawe inicijalnog vokala i daqin-

    ska asimilacija.

    Dvokraki metalni deo sa navojima na krajevima pragova i po du`ini obuke

    koji slu`i za u~vr{}ivawe drvenih i pri~vr{}ivawe gvozdenih za drvene delove

    kola naziva se kavrama B BP DD Q N Sv Si, stega Bl Br Bi Bs G Gr D Dr Ds D{ @ Ki K Kg L Q Qu P Pr S SL T, stega/kavrama Dw, ma{ica/stega Qe.

    Predwa ra~va u koju se uglavquje ruda asocira na makaze i lastin rep, pa se ta

    semema ozna~ava leksemama makaze B Bl Br Bi Bs G @ K L Qu N P Pr Si T i lasta- vice BP Gr DD D Dr Ds D{ Kg Qe Qu S SL. One se naporedo bele`e u punktovima

    @akovu i Naklu lastavice/makaze, a u Dugowevu ozna~ava se leksemama lastavice i krakovi.

    Motka koja spaja predwu sa zadwom krstinom, i str~i u zavisnosti od razmaka

    izme|u wih, naziva se str~enica B Bl Gr D Ds K S SL T, str~anica BP Bs G Dw Qe, str~anica Br Dr D{, str{enica P. Predmet asocira na rep, pa se ozna~ava izvedeni- com repak DD N. Bele`i se i naporedna upotreba leksema str~anica i rep L, a ozna~a- va se i izvedenicama sa glagolom i imenicom u osnovi, str~anica/repak Qu Si. U ne- koliko punktova, u kojima je primetniji uticaj albanskog jezika, naporedo se upotre-

    bqava str~anica i albanizam bisht, {to u prevodu zna~i rep: str~anica/bi{t Qu Pr, odnosno izvedenica od tog albanizma: str~enica/ bi{tarica Bi Sv.

    Drvena ra~va na zadwoj krstini koja se naslawa na motku {to spaja predwu sa

    zadwom krstinom, tako|e, podse}a na lastin rep, pa se u ve}em delu punktova ozna~a-

    va leksemom lastavice B bl Bi Bs G Gr D Dr Ds Dw D{ @ K Kg Qu N P Sv Si S SL T. Na jugu podru~ja koje se ovde ispituje asocira na makaze, pa se ozna~ava tim turci- zmom u Dobrom Dolu i Lo}anima, a u Berkovu se naporedo upotrebqavaju obe lekseme

    Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 343

  • makaze/lastavice. Za ozna~avawe ove sememe zabele`ene su i lekseme ckripu{ke Ki i krstina Qe, kao i slo`ene lekseme zadwe makaze Q Pr, zadwe lastavice BP.

    Za kru`ni deo kola koji se okre}e oko osovine postoji arhai~an naziv kotur, zabele`en u svim punktovima, ali je taj arhaizam potisnula leksema to~ak.

    Gvozdeni omota~, prsten oko drvenih delova na to~ku gvozdenih kola, naziva

    se {ina.

    Jedan od {est drvenih delova to~ka u vidu polumeseca, stegnutih debqim

    gvozdenim obru~em naziva se gobel’a B Bl BP Bi G Gr DD Ds Dw D{ Ki Kg L Q Qu P Pr Si. U pribli`no istom broju punktova ova leksema je zabele`ena u formi

    gabel’a Br Bs Dr @ K Qe N Sv S SL T.

    Semema ’drveni klin kojim se spajaju dve gobele u to~ku zapre`nih kola’

    ozna~ava se leksemom pi{l’ak.

    Jedno od dvanaest drvaca u kolskom to~ku koje spaja periferni sa central-

    nim delom naziva se spica.

    Centralni, drveni deo to~ka u kojem su uglavqeni paoci naziva se glavina.

    Jedan od dvaju metalnih prstenova pri sredini centralnog dela to~ka naziva

    se obru~.

    Jedan od dvaju {irih gvozdenih prstenova na krajevima centralnog dela

    to~ka svuda se naziva tas, izuzev u Qevo{i gde je zabele`en oblik safa.

    Gvozdena cev u centralnom delu to~ka oko osovine naziva se pu{ka (u @akovu se naporedo upotrebqava i leksema tulza).

    Semema ’ve}i gvozdeni prsten na kraju osovine koji spre~ava to~ak da ispad-

    ne’, u ve}ini punktova ozna~ava se leksemom tulac, koja se javqa u vi{e glasovnih i morfolo{kih likova: tulac B Bl BP Bi Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki K P Pr Sv T, tulac Q Si, tulza Dw Qu N, tulze Kg, tulc L, tulce S SL, tulac/toce Br, tul- za/tuza D{. U jednom punktu zabele`ena je leksema kapa Qe.

    Semema ’{estougaoni metalni prsten sa navojem koji se navija na osovinu za-

    pre`nih kola da ne bi sa we ispao to~ak’ ozna~ava se turcizmom burma.

    Kugli~ni, odnosno vaqkasti le`aj u centralnom delu to~ka gumenih kola na-

    ziva se lager.

    Za metalni deo to~ka na koji se navla~i guma upotrebqava se naziv banda{.

    Gumeni omota~ metalno

Search related