UDK 811.163.41

MILETA BUKUMIRI]

ZAPRE@NA TERMINOLOGIJA SEVERNE METOHIJE

Apstrakt. Strukturu rada ~ini leksika iz oblasti zapre`ne terminologije

popisana u odabranim naseqima u kojima `ive Srbi starinci ~iji govor spada u

kosovsko-resavske govore. Izvr{ena je semanti~ko-leksi~ka analiza i dat re~nik

uazbu~enih leksema egzemplificiran upotrebom u re~enici.

Kqu~ne re~i. Punktovi, zaprega, leksika, leksema, semema, pozajmqenice,

turcizmi.

Uvod

Gra|u za ovaj rad ~ini leksika bele`ena u okviru projekta za prou~avawe di-

jalekatske leksike Metohije u organizaciji Instituta za srpski jezik Srpske aka-

demije nauka i umetnosti.

Na podru~ju severne Metohije popisana je gra|a u 30 punktova, koje pokrivaju

kosovsko-resavski govori. Punktovi su ranije odabrani kad je sakupqana gra|a za

disertaciju Govori severne Metohije. Pri wihovom izboru nastojalo se da su pre-

te`no naseqeni Srbima starincima, {to nije dosledno sprovedeno, jer je to bilo

nemogu}e zbog nacionalne strukture stanovni{tva, i da su ravnomerno raspore|e-

ni {to je prili~no dobro ura|eno.

Bele`ewe gra|e zapo~eto je krajem 1998, nastavqeno s prole}a slede}e godi-

ne, a prekinuto sredinom 1999. godine zbog migracije stanovni{tva iz poznatih

razloga, tako da su u nastavku rada, tokom jeseni iste godine, za nekoliko punktova

informatori pronala`eni u izbegli~kim centrima na podru~ju centralne Srbije,

{to je ote`avalo bele`ewe, ali verodostojnost nije dovedena u pitawe, jer infor-

matori nisu imali vremena da promene naglasak za nekoliko meseci.

Napredak tehnologije i razvoj tehnike izazivaju promene u na~inu `ivota, a

one neminovno vode promenama u jeziku, naro~ito u leksici. U nastojawu da se za|e

daqe u pro{lost i sa~uva od zaborava deo leksike koja je tehnologijom potisnuta

iz upotrebe, birani su informatori u odmaklim godinama. Me|utim, iako su ne-

prekidno `iveli u Metohiji, bavili se poqoprivredom i koristili predmete ~i-

ji se nazivi ovde analiziraju, informatori su ponekad bili nesigurni kad su u pi-

tawu nazivi predmeta koji su zameweni savremenijim i funkcionalnijim u perio-

du oko Prvog svetskog rata. U tim slu~ajevima proveravani su podaci kod drugih

informatora iz tog sela.

LEKSI^KO-SEMANTI^KA ANALIZA

Zaprega

Op{ti naziv za upregnute `ivotiwe je zaprega.

Zaprega koja se odnosi na volove upregnute u kola naziva se volujska zaprega.

U jednom punktu zabele`ena je sintagma voluvska zaprega D.

Semema ’kowi upregnuti u kola’ ozna~ava se slo`enom leksemom kowska za-

prega.

Kola i delovi kola

Zapre`no vozilo s ~etiri to~ka koje vuku upregnuti kowi ili volovi naziva

se kola. Razvrstavawe je izvr{eno prema gra|i od koje su kola izra|ena, prvenstve-

no prema gra|i to~kova. Prema tome, kola mogu biti: drvena kola, gvojzena kola i

gumena kola

Zapre`no vozilo sa ~etiri to~ka izra|eno od drveta ozna~ava se slo`enom

leksemom drvena kola.

Za ozna~avawe sememe ’kola sa gvozdenim osovinama i {inama na to~kovima’

upotrebqava se sintagma gvojzena kola.

Kola sa gumenim to~kovima nazivaju se {pediter BP, {pediter D{, {pedi-tor Bi D Dr Dw L Q N P Pr Sv Si {peditor Bl Bs G Gr DD Ds @ K Kg SL T, pri-kol’ica Qu, prikol’ica Qe, gumena kola B. Naporedo se upotrebqavaju i nazivi

{peditor i {piditor BP, {peditor i {pediter Br, {piditer i {penditer Ki,

{peditor i prikol’ica Qe {piditor i prikol’ica Qu.

Za deo kola s pragom, osovinom i to~kovima svuda se upotrebqava naziv kr-

stina.

Predwi deo zapre`nih kola naziva se predwa krstina.

Zadwi deo zapre`nih kola ozna~ava se slo`enom leksemom zadwa krstina.

Gorwi, pokretni deo prve krstine, na sredini spojen klinom sa fiksiranim

wenim sredwim delom, izbu{en na krajevima pravougaonim otvorima naziva se

prag B Bl BP Br Bi Bs G Gr DD D Dr Dw D{ @ K Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si S

SL, opl’en Ds T.

Nepokretni deo na predwoj krstini na kome le`i predwi prag asocira na ja-

stuk, pa se taj turcizam upotrebqava i za ozna~avawe ove sememe i javqa u tom obli-

342 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

ku: jastuk B D{ P Pr, i ne{to izmewenom glasovnom liku: jastak u punktovima Bl

Ds Qu Pr S. Tako|e i druga leksema za ozna~avawe ove sememe ima dvojaki glasovni

lik: platica BP Br Bs G DD D Dr @ K Kg L Q Qu N Sv Si T, plotica Gr Dw SL. U

tri punkta naporedo se upotrebqavaju obe te lekseme; neo~ekivano na istoku i

krajwem zapadu: jastuk/platica Bi D{ Qe, a u Kijevu navedena semema se ozna~ava

leksemama jastuk i prgec.

Ve}i gvozdeni klin koji prolazi kroz predwu krstinu ozna~ava se sememama

klin i gvo`dar. Druga je rasprostrawenija od prve i karakteri{e je pasivan polo-

`aj usne pri izgovoru poluvokalnog sonanta u ve}em broju punktova: go`dar Bl Br

Bi Bs Gr DD D Dr Ds Dw D{ @ Kg Ki L N P Pr Sv Si S SL, gvo`dar BP G Ki K T,

kl’in Gr; go`dar/gvo`dar B Qe, kl’in/go`dar Q, kl’in/gvo`dar Qe.

Drveni deo zapre`nih kola koji je i`qebqen i nasa|en na osovinu naziva se

obloga B Ki Q P Sv, obuka Bl Br Bs G DD D Dr Ds Dw D{ K Kg L Qe Q Qu N Si S

SL T, navlaka BP Gr @, platica Pr.

Gvozdena poluga, deo zapre`nih kola oko kojeg se okre}u to~kovi naziva se

osovina B Bl Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si T, savina Br, so-

vina D{ Ki Si SL, osovina/savina BP Bi Dw, osovina/osavina D Q. Zapa`a se da je

akcenat postojan, a da struktura lekseme varira od standardnog oblika do onih u

kojima su izvr{ene glasovne promene — ispu{tawe inicijalnog vokala i daqin-

ska asimilacija.

Dvokraki metalni deo sa navojima na krajevima pragova i po du`ini obuke

koji slu`i za u~vr{}ivawe drvenih i pri~vr{}ivawe gvozdenih za drvene delove

kola naziva se kavrama B BP DD Q N Sv Si, stega Bl Br Bi Bs G Gr D Dr Ds D{ @

Ki K Kg L Q Qu P Pr S SL T, stega/kavrama Dw, ma{ica/stega Qe.

Predwa ra~va u koju se uglavquje ruda asocira na makaze i lastin rep, pa se ta

semema ozna~ava leksemama makaze B Bl Br Bi Bs G @ K L Qu N P Pr Si T i lasta-

vice BP Gr DD D Dr Ds D{ Kg Qe Qu S SL. One se naporedo bele`e u punktovima

@akovu i Naklu lastavice/makaze, a u Dugowevu ozna~ava se leksemama lastavice

i krakovi.

Motka koja spaja predwu sa zadwom krstinom, i str~i u zavisnosti od razmaka

izme|u wih, naziva se str~enica B Bl Gr D Ds K S SL T, str~anica BP Bs G Dw Qe,

str~anica Br Dr D{, str{enica P. Predmet asocira na rep, pa se ozna~ava izvedeni-

com repak DD N. Bele`i se i naporedna upotreba leksema str~anica i rep L, a ozna~a-

va se i izvedenicama sa glagolom i imenicom u osnovi, str~anica/repak Qu Si. U ne-

koliko punktova, u kojima je primetniji uticaj albanskog jezika, naporedo se upotre-

bqava str~anica i albanizam bisht, {to u prevodu zna~i rep: str~anica/bi{t Qu

Pr, odnosno izvedenica od tog albanizma: str~enica/ bi{tarica Bi Sv.

Drvena ra~va na zadwoj krstini koja se naslawa na motku {to spaja predwu sa

zadwom krstinom, tako|e, podse}a na lastin rep, pa se u ve}em delu punktova ozna~a-

va leksemom lastavice B bl Bi Bs G Gr D Dr Ds Dw D{ @ K Kg Qu N P Sv Si S SL T.

Na jugu podru~ja koje se ovde ispituje asocira na makaze, pa se ozna~ava tim turci-

zmom u Dobrom Dolu i Lo}anima, a u Berkovu se naporedo upotrebqavaju obe lekseme

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 343

makaze/lastavice. Za ozna~avawe ove sememe zabele`ene su i lekseme ckripu{ke Ki

i krstina Qe, kao i slo`ene lekseme zadwe makaze Q Pr, zadwe lastavice BP.

Za kru`ni deo kola koji se okre}e oko osovine postoji arhai~an naziv kotur,

zabele`en u svim punktovima, ali je taj arhaizam potisnula leksema to~ak.

Gvozdeni omota~, prsten oko drvenih delova na to~ku gvozdenih kola, naziva

se {ina.

Jedan od {est drvenih delova to~ka u vidu polumeseca, stegnutih debqim

gvozdenim obru~em naziva se gobel’a B Bl BP Bi G Gr DD Ds Dw D{ Ki Kg L Q Qu

P Pr Si. U pribli`no istom broju punktova ova leksema je zabele`ena u formi

gabel’a Br Bs Dr @ K Qe N Sv S SL T.

Semema ’drveni klin kojim se spajaju dve gobele u to~ku zapre`nih kola’

ozna~ava se leksemom pi{l’ak.

Jedno od dvanaest drvaca u kolskom to~ku koje spaja periferni sa central-

nim delom naziva se spica.

Centralni, drveni deo to~ka u kojem su uglavqeni paoci naziva se glavina.

Jedan od dvaju metalnih prstenova pri sredini centralnog dela to~ka naziva

se obru~.

Jedan od dvaju {irih gvozdenih prstenova na krajevima centralnog dela

to~ka svuda se naziva tas, izuzev u Qevo{i gde je zabele`en oblik safa.

Gvozdena cev u centralnom delu to~ka oko osovine naziva se pu{ka (u @akovu

se naporedo upotrebqava i leksema tulza).

Semema ’ve}i gvozdeni prsten na kraju osovine koji spre~ava to~ak da ispad-

ne’, u ve}ini punktova ozna~ava se leksemom tulac, koja se javqa u vi{e glasovnih

i morfolo{kih likova: tulac B Bl BP Bi Bs G Gr DD D Dr Ds @ Ki K P Pr Sv T,

tulac Q Si, tulza Dw Qu N, tulze Kg, tulc L, tulce S SL, tulac/toce Br, tul-

za/tuza D{. U jednom punktu zabele`ena je leksema kapa Qe.

Semema ’{estougaoni metalni prsten sa navojem koji se navija na osovinu za-

pre`nih kola da ne bi sa we ispao to~ak’ ozna~ava se turcizmom burma.

Kugli~ni, odnosno vaqkasti le`aj u centralnom delu to~ka gumenih kola na-

ziva se lager.

Za metalni deo to~ka na koji se navla~i guma upotrebqava se naziv banda{.

Gumeni omota~ metalnog dela to~ka naziva se guma.

Deo unutra{we gume kroz koji se pod pritiskom utiskuje vazduh naziva se

ventil.

Metalna iglica sa oprugom u unutra{wosti ventila koja spre~ava vazduh da

iza|e iz gume naziva se igla.

Slo`enija i sigurnija gvozdena naprava za ko~ewe zapre`nih kola naziva se

vint.

Primitivna naprava za ko~ewe koja se sastoji od metalnog ili drvenog kori-

tanca oka~enog o lanac privezan za lastavice ispred zadweg to~ka, u polovini

punktova naziva se papu~a Bl BP G D D{ @ K Kg Qe Q Qu Pr Si SL T. Oblikom je

motivisana u tri sela gde se ozna~ava leksemom korito DD Ki L. Germanizam `a-

344 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

ga prete`no se javqa na isto~nom delu podru~ja severne Metohije: Bi Dr Ds Dw N,

`agza Gr. Ostali nazivi nemaju znatnijeg udela u ozna~avawu ove sememe: kr~ela B

S, kera Br, stopalo Bs, ko~nica P Sv.

Daske na kolima sastavqene u vidu sanduka na kojima se prevozi sitniji ma-

terijal nazivaju se kanate.

Za ozna~avawe sememe ’da{~ice sa predwe i zadwe strane sanduka na zapre-

`nim kolima’ upotrebqava se vi{e leksema. Najrasprostrawenija je balnik, zabe-

le`ena u jednoj tre}ini punktova: Bi Bs Dr Ds Dw D{ L N S T, koja se jo{ u nekoli-

ko drugih upotrebqava naporedo sa drugim leksemama: daska/balnik Br, kal-

kan/balnik Gr, l’ese~ne/balnik Ki, ~elnik/balnik Qu, {tit/balnik D. Druge lek-

seme odnosno akcenatske varijante re|e su zastupqene: kalkan B SL, kalkan @, ka-pak Bl, branik P, ~elo Q.

Pod bez stranica na gumenim kolima asocira na sobni pod, pa se ozna~ava lek-

semama pod B Bl Gr D Dr Ds D{ @ Ki Qe Qu N P Sv S SL T i patos BP Br Bs K Kg L

Qu S, patos/pod Bi G Dw, izuzev punkta Prekale, gde je zabele`en naziv platon.

Za jedan od ~etiri stubi}a na krajevima pragova zapre`nih kola upotrebqava

se naziv stupac (mn. stupci B D LT, stup~evi Bl Br DD Qe Q Qu Pr SL, stup~evi

BP Gr Dr Dw T, stupcovi Ki, stupcevi Sv).

Pokretni deo kolskog pribora sastavqen od nekoliko motaka upletenih pru-

}em koji slu`i za vu~u drva ili kabaste sto~ne hrane naziva se l’es B, l’esa Bl BP Br

Bi Bs G Gr DD Dr Ds Dw D{ @ K Kg Ki L Qe Q Qu N Pr Sv Si S SL T, podnice P.

Jedna od dveju debqih motaka pre~nika oko 15 cm, na vi{e mesta izbu{enih

svrdlom, koja visi o stupcima zapre`nih kola u vodoravnom polo`aju, a upotre-

bqava se sa lesom za prevoz kabaste sto~ne hrane naziva se ra`nika Bl BP Br Bi Bs

G Gr DD Dr Ds D{ @ Ki Kg Qe P Pr Sv Si S T, ro`nika D K Qu N, re`nik L, ra-

`nika/komunika B, ra`nika/ro`nika Dw Q SL.

U ve}em broju punktova semema ’jedan od ve}eg broja drvenih klinova u ra-

`nici’, du`ine od 30 cm do pola metra, pre~nika oko 3 cm, ozna~ava se leksemom

ra`an Bl Br Bi Bs Gr DD Ds Ki Qe Q N P Pr, ra`aw G D{ Sv Si, ra`en T, ra-`an/ra`en BP. Ostale lekseme motivisane su oblikom i neznatno su zastupqene:

{ipka B D S, {il’ak Dr L P, ma~uga Dw, ma~ugica Qu.

Za kariku od armature, upredenog pruta ili loze, koja dr`i ra`niku oka~enu

o stupcu zabele`ena je jedino leksema gu`va u svim punktovima.

Deo kolske opreme od debqih motaka povezanih drvenim klinovima pobode-

nim u ~etiri pre~ke, koji slu`i za transport kabaste sto~ne hrane, kapacitetom

asocira na vagon, pa se naziva vaganet Bl Bi Gr D{, vagonet G DD Dr, vogonet Br D

K. Semema nije poznata u svim punktovima.

Kowska oprema

U ve}em delu punktova drvena motka na predwoj krstini kowskih kola naziva

se ruda B Bl BP Br Bi G Gr D Dr Ds Dw D{ Ki K KG Qe Q Qu N P Pr Si S SL T, a na-

poredna upotreba te lekseme sa leksemom biga javqa se u punktovima Bs DD @ L Sv.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 345

Lanac na amu koji se povezuje sa lancem na rudi kowske zaprege motivisan je

delom tela `ivotiwe koja se pre`e i svuda se naziva grudwak.

Istu motivaciju nalazimo i u leksemi kojom se obele`ava semema ’lanac na

rudi kowske zaprege, kroz ~iju alku jednim krajem prolazi grudwak na amu’, pa se i

ona svuda ozna~ava leksemom grudwak, izuzev u selu Prekale gde je zabele`ena lek-

sema ~elnik.

Pokretna drvena ili gvozdena poluga na kowskim kolima, sa kukama na kraje-

vima, po sredini pri~vr{}ena na zadwem kraju rude naziva se vaga u svim punkto-

vima.

Jedna od dveju drvenih ili gvozdenih poluga sa alkama po sredini gde se ka~e o

vagu i kukama na krajevima o koje se ka~e lanci za vu~u kowskih kola naziva se vagir.

Za ozna~avawe lanca od vagira do ama upregnutog kowa upotrebqava se germa-

nizam {tranga.

Deo kowske opreme koji se stavqa zapre`nom kowu o vrat ozna~ava se hunga-

rizmom am.

Za ozna~avawe zapre`nog pribora koji se stavqa kowu na ple}a kad je sam

upregnut upotrebqava se grecizam samar.

Pojas kojim se u~vr{}uje samar u ve}ini punktova ozna~ava se leksemom po-prug B Bl BP Bs G Gr DD D Ds @ Ki Kg Qe Q Qu N Pr Sv Si S SL, poprek T, po-prug/kolan Br. Neke lekseme motivisane su oblikom: pojas P, ili mestom pri upo-

trebi: trbu{wak Dr Dw D{. Posu|enice kuskun K, i }enga L, nisu se ponovile u

drugim punktovima.

Deo kowske opreme sastavqen od kai{a i |ema koji se stavqa upregnutom ko-

wu na glavu i slu`i za obuzdavawe naziva se uzda.

Ko`ni deo uzde pored o~iju kowa naziva se kapak B Bi K L P Sv T, poklopac

Dr, u{nice Bs, nao~ari Gr, nao~ari @, zao~nice Dw D{ Pr, nao~nice Qe, nao~nice

Si, zao~nice/nao~ari SL.

Gvozdeni deo uzde naziva se `vala B Bl BP Bi Bs G Gr DD D Dr Ds Dw D{ @

K Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si S SL T, `vala/|em Br, `vala/java{nica Ki.

Za ozna~avawe lan~i}a na gvozdenom delu uzde koji do|e kowu ispod dowe vi-

lice najrasprostrawenija je pozajmqenica iz turskog jezika |em G DD D Dr Ds D{

Ki Qe Qu N Sv SL, u nekoliko punktova zabele`ena u fonetskom liku xem BP Dw

Q Si. U jednom punktu naporedo se upotrebqava sa slo`enicom: |em/podvil’ica K.

Drugi turcizam, java{, zabele`en je samo u dva punkta Bl Gr. Lekseme ula{/ala{,

zabele`ene u @akovu, pre }e biti deformisani turcizam java{ no {to }e biti mo-

tivisane zna~ewem lekseme ala{.1 Ako je to tako, onda je i leksema jela{, zabele-

`ena u punktu Sinaje, istog porekla. Svakako je pozajmqenica i leksema |ampar,

zabele`ena u selu Lo}ane. Leksemom podbradwak ozna~ava se u punktovima Br Bi

Bs P Pr T, a leksemom |erdan u punktu Bawe.

346 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

1 v. RSANU, kw. 1, str. 76.

Kai{evi prika~eni s obe strane uzde pomo}u kojih ~ovek upravqa ozna~avaju

se leksemom dizgin, u Qubeni}u dezgin.

Za debqu ko`nu vrpcu privezanu na {tapu kojom se podstrekavaju upregnuti

kowi naporedo se upotrebqavaju nazivi bi~ i kanxija B Bl BP Br Bs G DD D Dr Ds

@ K Kg Qe N Pr Si S T, bi~ i kamxija Bi Gr Dw D{ Ki L Q Qu P Sv SL.

Za periferni okov kowskog kopita ~e{}i je naziv nal~a B Bl BP Br Bi Bs DD

D Dr Dw D{ K Kg L Qu N P Pr Sv S SL T, nego potkovica Qu. Naporedna upotreba

obe lekseme zabele`ena je u mawem broju naseqa: potkovica/nal~a B, potkovi-

ca/nal~a Gr @ Ki Qe Si.

Plo~asti okov papka, odnosno kopita zapre`ne `ivotiwe naziva se plo~a.

Volujska oprema

Debqa motka predwe krstine koja je na zadwem delu rascepqena i krajevima

uglavqena me|u drvene delove i stegama pri~vr{}ena za osovinu, tako da preko we

volovi vuku kola — naziva se procep B Bl BP Bi Bs D Dr Ds Dw D{ @ Ki K Kg Qu N

P Sv Si S SL T. Istom leksemom ozna~ava se taj deo kola i kad nije rascepqen, ve}

uglavqen u makazama predwe krstine. U mawem broju punktova ozna~ava se lekse-

mom ruda L Q Pr, procep/ruda Br Qe. U jednom punktu ozna~ava se pozajmqenicom

iz latinskog jezika biga DD.

Za ozna~avawe sememe ’metalna ili drvena poluga na predwem delu procepa

nad jarmom’ zabele`ena je leksema sa ve}im brojem glasovnih i akcenatskih liko-

va: garo{ka Gr Ds Dw D{, gavro{ka Bs G K, gavro{ka DD Si, garu{ka B Bl, gavra-wa~a BP, gavrana~a P, gavrawa~a T, gavrawa~a D Pr S, garvawa~a D, garo{ka/ga-

vro{ka Br, garo{ka/garu{ka Dr, garwa~a/gavrawa~a Ki. Sli~na je situacija i sa

leksemom paro{ka Sv, koja je zabele`ena i u obliku oparo{k/paro{k Q, ali je we-

na zastupqenost vrlo niska. Nisku zastupqenost imaju i lekseme: klapu{a zabele-

`ena na severu @ Qu i kavrama na zapadu podru~ja koje se ovde ispituje L Qe. U

jednom punktu ozna~ava se sinonimima klapu{a/garvawa~a SL.

Deo pribora volujske zaprege, drvena naprava u koju se pre`u volovi naziva

se jaram B Bl Br Bi Bs G Gr DD D Dr Ds Dw D{ @ Ki K Kg L Qe Q Qu N P Pr Sv Si

SL T; u Belom Poqu `egra, a u Sigi naporedo obe lekseme `egra/jaram.

Dowi deo jarma naziva se pol’ica B Bl BP Bs G Gr DD D Dr Dw Qe Q Qu N P

Pr Sv SL. Leksema sa zamewenim vokalom pal’ica zabele`ena je u Br Ds D{ @ Ki K

Kg T, {to ne zna~i da se ne mo`e ~uti u govoru i u drugim punktovima. Deminutiv-

na forma pol’i~ica zabele`ena je samo u Sigi, a navedena semema ozna~ava se i lek-

semom platica L.

Jedan od dvaju drvenih klinova u jarmu koji spajaju dowi sa gorwim delom na-

ziva se ramewa~a B Br Bi Bs G DD D Dr Ds Dw D{ Kg L Qe Qu Pr Si S T, ramwa~a

Gr, ramena~a Bl BP K N P SL, rameni~a Ki. Lekseme {ipka Q i teml’ik Sv nisu se

ponovile u drugim punktovima.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 347

Metalna {ipka na krajevima jarma naziva se `egra B Bl Br Bi Bs Gr D Dr Ds

Dw D{ Ki K Kg L Qu N P Pr Sv S SL T, {ipka BP Qe Qu, a nije neobi~na ni para-

lelna upotreba obe lekseme {ipka/`egra G DD @ Si.

Deo jarma u vidu latini~nog slova œuŒ koji dolazi volu ispod grla, a krajevi-

ma prolazi kroz jaram naziva se tel’ig.

Privuza koja se stavqa kowu ili volu oko glave naziva se oglav Bl BP Bi G DD

Dr Ds D{ @ Ki Qe Q P Pr Sv Si S T. U nekoliko punktova leksema je zabele`ena u

ne{to izmewenom fonetskom liku: oglov B Br Bs Gr D Dw K Kg L Qu N SL.

Druga prevozna sredstva i wihovi delovi

Prevozno sredstvo bez to~kova za prevoz tereta po snegu ozna~ava se jednom

leksemom koja se javqa u vi{e oblika: sanica Br Bi Bs G Gr DD Dr Ds Dw D{ Ki K

L P Sv, sanice B Bl BP D @ Qu Pr S SL T, saonice Qe; sanica/ sanice Q N, sani-ce/saonice Si.

Naziv za predwi, savijeni kraj saonica motivisan je oblikom: kuka~a L, ali

asocira i na delove tela `ivotiwa: wu{ku, koja se na ispitivanom podru~ju ozna-

~ava i leksemom ki{a B @ Kg S, rog Bl Gr Dr Dw D{ Ki Sv, kl’un BP Bs Ds Qu Pr

Si, kl’una Br Bi K N P SL, kl’una/ki{a DD, kaprica2 Q.

Za ozna~avawe sememe ’drveni klin kojim se spaja procep sa saonicama’ naj-

va`niju ulogu u motivaciji ima oblik, koji je u vidu igle, klina: igla B Bl @ Kg,

igl’enica G Gr, tegl’enica Dr Ds T, kl’in BP DD D{ K Q P S, kl’in/tegl’enica Ki.

On se tawim krajem upreda i u~vr{}uje uz stub, pa se naziva: gu`va Br L Sv, uvi-

tinka Qu, prevojnica/prevojica Dw, kl’in/uvija~ SL.

Ruda na saonicama naziva se procep, izuzev u @akovu gde je zabele`ena lekse-

ma oi~e.

Popre~na pravougaona talpa nasa|ena na dva stubi}a na saonicama naziva se

prag.

Kola sa dva to~ka, odnosno prva krstina zapre`nih kola pode{ena za prevoz

lak{eg tereta naziva se kr~ela.

Primitivna naprava koja se sastoji od ukr{tena dva drveta, a slu`i za prevoz

pluga od ku}e do wive i nazad naziva se kr~ela. Za tu napravu u Kijevu je zabele`en

naziv `agza.

Pribor za obradu zemqi{ta

Najprimitivnija naprava za orawe naziva se ral’ica B Bl G Kg Si, ralo DD

Dr Dw D Ki L Qe Qu N Pr Sv, oralo Br Bi Gr D Ds @ K P S SL T; ralo/oralo Q.

Vrsta maweg pluga sa jednim raonikom naziva se plu`ica.

Plug sa jednim raonikom naziva se sakovac.

Gvozdena naprava za orawe s dva raonika naziva se plug.

348 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

2 Ova pozajmqenica javqa se i kao naziv za gove~e sa savijenim rogovima.

Plug s dva raonika koji se okre}e naziva se okreta~ B Bl Br Bi Bs Gr D Dr Ds

Dw @ K Kg Qu N P Pr Sv S SL T, okrta~ D{ Ki Qu, obrta~ BP G Si, prevrta~ L,

obrta~/okreta~ DD, preloma~/okreta~ Qe.

Za deo pluga koji po dubini razrezuje zemqu upotrebqava se leksema koja se ja-

vqa u vi{e glasovnih likova: oranik B Bl BP Bi D Dw @ K Kg L Qu P S SL, ranik Br

Bs Dr, raonik G DD D{ Q N Sv Si, oranik/raonik Gr Ds Pr, oranik/oraonik Qe.

Lopatasti deo pluga koji prevr}e zemqu naziva se lopatica Bl, lopar BP Bi

Bs G DD D Ds D{ @ Ki K Kg Qu P Pr Sv Si S SL. lopar/loparica Qe. Forma sa za-

mewenim vokalom o nije retkost, naro~ito u me{ovitim selima: lapar Gr Dr Q N

T, lapar/lopar Br Dw. Lekseme motivisane delovima tela nisu se ponovile u dru-

gim punktovima: glava B, |uks3 L.

Deo pluga koji klizi po dubini brazde naziva se plaz BP Bi Bs G K N S, plazi-na B, plozina T, plas Dr Dw D{ Ki, postavak Bl @ Qe Q Si, urza Gr L, fuzalo Br

Kg P Pr, fuzalo/plas Qu, ulza/plaza Sv.

Deo pluga okreta~a koji dr`i pokretni uz nepokretni deo naziva se ma{a B

BP Br Bi Bs G DD D Dr Ds Dw D{ @ K Kg L Qe N P Sv S SL T. Deminutivna forma

znatno mawe je zastupqena: ma{ica Bl Gr Q Qu Pr S.

Drvena motka na plugu preko koje ga volovi vuku, maltene svuda se naziva gre-del’. U Berkovu se naporedo upotrebqavaju nazivi gredel’ i oi{te, u Qubeni}u se

ozna~ava leksemom ruda/ruda, a u Lo}anima je zabele`ena pozajmqenica iz alban-

skog jezika {tija.

U ozna~avawu sememe ’gvozdena alka na kraju rude pluga’ najzastupqenija je

leksema gavro{ka Br Bs G DD, sa fonetskim varijacijama: garo{ka B Bi Ds Dw D{

K Si, garu{ka Bl Dr. Paronimi gavrana~a P, garvawa~a Kg P SL T, garvawa~a BP

D mawe su zastupqeni. Leksema kavrama zabele`ena u dva punkta L Qe, asocira na

sli~an predmet u konstrukciji kola, a paro{ N i oparo{ Q na paro`ak. Navedena

semema ozna~ava se i leksemom klapu{a Gr Qu S, a u @akovu sintagmom gvojze za

plug. Lekseme prevoica Gr Dr, preglavica Ki, i gu`va4 Sv, svakako se odnose na taj

pojam koji se ranije gradio previjawem sirovog pruta.

Postoji i za drqa~u neka vrsta rude, ali nije obavezna, jer se umesto we upo-

trebqava lanac, pa nije u svim punktovima dobijen podatak: Leksemom lanac ozna-

~ava se u Dr Ds @ K L P. U nekim punktovima naporedo se javqa lanac i senxir B,

lanac i sinxir Sv; u nekoliko se javqa oblik kao kod pluga: gredel’ Bl, procep Dw,

ruda Bs Qe Q S, voi{te Kg, oi{te Br, i{te T, i{te/voi{te SL, vojnica BP.

Za poqoprivrednu alatku sapletenu od pru}a crnog trna kojom se ravna ora-

we, upotrebqavaju se nazivi brana B Bl Br Bi Bs G Dr Dw D{ @ Ki K Kg Qe N P Pr

Sv Si SL T, vla~a Gr L Q, naporedo brana i vla~a DD D Q, brana i trwe S.

U fabrici proizvedena gvozdena alatka kojom se ravna orawe naziva se

drl’a~a.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 349

3 Ova pozajmqenica mestimi~no ozna~ava prsa.

4 Gu`va je upredeni prut u vidu petqe na vrhu gredeqa volujskog pluga. Sa tim zna~ewem zabe-

le`ena je u G Dr.

Jedan od dvaju delova drqa~e sa gvozdenim {iqcima naziva se krilo. U Ber-

kovu naporedo se upotrebqavaju oblici krilo i krek, a u selu Bawe krilo i rak.

Predwi deo drqa~e s kukom koji povezuje oba krila naziva se vaga B Bl Bs Gr

@ Q N Pr Sv Si S SL, vagir Br Bi D Ds D{ Ki K Kg Qu P T, povodnik G, poteznica

Dr Dw L, vojnica BP.

Zakqu~ak

Fonetski sklop leksema odra`ava sliku kosovsko-resavskih govora koja se u

gra|i najboqe manifestovala kroz:

troakcenatski sistem: kanxija, kuskun, kuskun, gredel,

pomerenu artikulaciju laterala, gde je fonema l umek{ana u polo`aju ispred

palatalnih vokala i izjedna~ena sa fonemom q, koja je ne{to tvr|a od artikulacije

u govorima uzetim za osnovicu kwi`evnog jezika: igl’enica, pol’ica, ral’ica, gre-

del’, drl’a~a,

mestimi~no tvr|i izgovor foneme w: ramena~a,

pasivan polo`aj usne pri artikulaciji foneme v: garo{ka, go`dar,

zamenu vokala: oglov, osavina,

ispu{tawe inicijalnog vokala: savina.

Radom su obuhva}ene 94 sememe za koje je zabele`eno blizu 220 leksema. Za 36

semema, {to predstavqa vi{e od jedne tre}ine, zabele`ena je po jedna leksema. Ma-

wi broj od wih javqa se u razli~nim akcenatskim i fonetskim likovima:

{pediter, {pediter, {peditor, {peditor, {penditer, {piditor, {pidi-

ter;

str~anica, str~anica, str~enica, str{enica.

Neznatan broj semema ozna~ava se slo`enom leksemom: drvena kola, volujska

zaprega.

U ozna~avawu pojedinih semema bele`en je ve}i broj sinonima, kao na pri-

mer za predwu i zadwu stranu kanata:

balnik, branik, daska, kalkan, kapak, l’esen~e, ~elnik, ~elo, {tit, a ni homo-

nimi nisu nepoznati, v. zna~ewa odrednica: vagir, vojnica, makaze.

Leksika je slovenskog porekla, ali ni pozajmqenice nisu retkost. U sastav

ovde obuhva}ene leksike ulaze:

turcizmi: burma, dizgin, |em, java{, jastuk, kalkan, kavrama, kamxija, kana-

te, kapak, kolan, kuskun, ma{a, paldum, papu~a, tas, uzengija;

germanizmi: vaga, vagir, vint, {tranga;

albanizmi: bi{t, |uks;

grcizmi: patos;

latinizmi: biga, kera.

Pozajmqenice su uzimane i za osnovu pri tvorbi novih imenica: jastu~e, ja-

stu~nica, kalkana, ma{ica; bi{tarica.

350 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Re~nik

ala{ -a m v |em. — Dosta je manit mora}e{ bol’e da mu pritegne{ ala{.

am -a m deo kowske opreme koji se nami~e zapre`nom kowu na vrat. — Proda-do i onako s amovima.

balnik -ika m v kalkan. — Sa spol’a{we strane kanate dr`e stupci, sa unu-

tra{we balnici.

banda{ -a{a m metalni deo to~ka na koji se navla~i guma. — Poneko lako

skine gumu z banda{a, poneko se namu~i dok ju skine.

biga bige ` 1. v ruda. — Natego{e kowi ustranu, slomi{e bigu. 2. ` v procep.

— Izgubi dan oko bige.

bi~ -a m v kanxija. — Prutom se teraju volovi, a bi~om kowi.

bi{t / bi{t -a m v str~anica. — Ovo bi{ je {iptarska re~.

bi{tarica ` v str~anica. — Janu se deca na bi{taricu pa se vozuraju.

brana brane ` poqoprivredna alatka za ravnawe orawa sapletena od trno-

vog pru}a. — Pod branu se sejala i p{enica i kolomo}. Up vla~a, trwe.

branik -ika m v kalkan. — Branici se stal’aju da se ne rasipuje pesa(k) ka se

vu~e.

burma burme ` {estougaoni metalni prsten sa navojem na osovini zapre-

`nih kola. — Nema sigurnosti s tul~evima ka z burmama.

vaga vage ` 1. pokretna drvena ili gvozdena poluga sa kukama na krajevima po

sredini klinom povezana na dowem delu rude. — Vagu imaju samo kowska kola, vo-

lovska nemaju. 2. v poteznica. — Izgubijo sam vagu od drl’a~e.

vaganet -eta m v vagonet. — One snopove pose natovari na vaganet, pa teraj na

guvno

vagir -ira m 1. jedna od dveju drvenih ili gvozdenih poluga sa alkama po sre-

dini gde se ka~e o vagu i kukama na krajevima o koje se ka~e lanci za vu~u kowskih ko-

la. — Vagiri su na krajeve vage. 2. v poteznica. — Vagir ima napred kuku, a pozadi

senxire da se zaka~i na krila o(d) drl’a~e.

vagonet -eta m deo zapre`nog pribora od debqih motaka povezanih drvenim

klinovima pobodenim u ~etiri pre~ke, koji slu`i za transport kabaste sto~ne

hrane. — Vaganet se sastoji od ~etiri matke na ~etiri pre~ke i dve sa strane. Up va-

ganet, vogonet. — Lak{e se vukla p{enica na vagonete no na ra`nike. Na vogonet

bi moglo da se natovari i po pedeset snopa.

ventil -ila m deo unutra{we gume kroz koji se pod pritiskom utiskuje va-

zduh. — Izdu{ivala mi guma na ventil. Zar|al’i banda{i oko ventila.

vint -a m metalna naprava za ko~ewe zapre`nih kola. — Pla}al’i su kaznu

oni koji nesu imal’i vintove.

vla~a vla~e ` v brana. — Baci se seme iz ruke, pa se udari vla~om.

voi{te -a s v vojnica. — Turi lanac ako nema{ voi{te.

vojnica ` 1. drvena ruda za drqa~u. — Bol’a je vojnica od lanca, jer lanac na

savijawe gul’i noge volovima. Up gredel’, voi{te, i{te, oi{te, procep, ruda. 2. v

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 351

poteznica. — Krekove o(d) drl’a~e pove`uje vojnica, a za wu se zaka~i lanac, pa za

jaram, pa teraj.

gabel’a ` v gobel’a — Jedna gabel’a u kal’i{te, druga is kal’i{ta, preturamo se.

gavrana~a ` 1. v garo{ka. — Dok ne isko~i{e gavrana~e mesto wi smo imal’i

prevojnice. 2. v gavro{ka. — Kl’in prolazi kroz gavrana~u, pa kroz jaram pa kroz

procep.

gavrawa~a / gavrawa~a / gavrawa~a ` v gavro{ka. — Izvadi kl’in iz gavrawa~e.

gavro{ka / gavro{ka ` 1. metalna ili drvena poluga na predwem delu proce-

pa nad jarmom. — Gavro{ka mo`e da bidne gvojzena il’ drvena. Up garo{ka, garu-

{ka, gavrana~a, gavrawa~a, gavrawa~a, gavrawa~a, garvawa~a, garwa~a / klapu{a,

kavrama, oparo{k, paro{k, paro{ka. 2 v garo{ka. — Gavro{ka je mlogo ja~a ot pre-

vojnice.

garvawa~a ` 1. v gavro{ka. — Omotaj `icu oko garvawa~e. 2. garvawa~a/gar-

vawa~a, ` v garo{ka. — Garvawa~a je od armature, a prevojnica ot pruta.

garwa~a ` v gavro{ka. — Moram kot kova~a da mi napravi jednu garwa~u.

garo{ka ` 1. gvozdena alka na kraju rude pluga. — Ona garo{ka zaka~ena za

gredel’, turi ju na jaram, protni kl’in i eto ti uprego si plug. Up garu{ka, garu-

{ka, gavrana~a, garvawa~a, garvawa~a, garvawa~a, gavro{ka, gavro{ka, klapu{a,

kavrama, paro{, oparo{. 2. v gavro{ka. — Baci poro`e na garo{ku.

garu{ka/ garu{ka ` 1. v garo{ka. — Protni kl’in krz garu{ku. 2. v gavro-

{ka. — [ta da radim s ovakom garu{kom.

gvo`dar -ara m v gvo`dar — Za gvo`dar se zaka~iwe str~enica.

glava glave ` v lopar. — Ne vidi se glava kol’iko plug ide duboko.

glavina ` centralni deo to~ka zapre`nih kola u kojem su uglavqeni paoci,

te je povezuju sa perifernim delom. — Ne pitaj, zapala su kola do u glavinu.

gobel’a ` jedan od {est drvenih delova to~ka stegnutih {inom. — Gobel’e

su povezane pi{l’acima. Up gabel’a.

go`dar -ara m ve}i gvozdeni klin koji prolazi kroz predwu krstinu. — Izvu-ko se go`dar pa se kola rasto~ila. Up gvo`dar, kl’in.

gredel’ gredel’a m 1. drvena motka nasa|ena na plug preko koje ga volovi vuku.

— Najbol’i je gredel’ ot crvene vrbe. Up oi{te, ruda, {tija. 2. v vojnica. — Gre-del’ za drl’a~u jedna matka, drugo ni{ta.

grudwak -a m 1. lanac na rudi kowske zaprege. — Ruda za dva kowa ima grudwa-

ce. Up ~elnik. 2. lanac na amu koji se povezuje sa lancem na rudi kowske zaprege. —

Am za jednoga kowa nema grudwak

gu`va ` 1. karika od armature, upredenog pruta, odnosno loze, koja dr`i

ra`niku oka~enu o stupcu. — Napravi gu`vu od loze, pa se prekine, pa muke. 2. v

igl’enica. — Prebiju se sanica i procep svrdlom pa se krz ane rupe protne gu`va.

guma ` gumeni omota~ to~ka gumenih kola. — Kola sa starema gumama, nesi-

gurna kaj drvena.

daska ` v kalkan. — Imam samo za napre(d) dasku.

dezgin -ina m v dizgin. — Zaka~i dezgine na stupac pa do|i.

352 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

dizgin -a m kai{evi prika~eni s obe strane uzde pomo}u kojih rabaxija upra-

vqa upregnutim kowima. — Pravil’i bi dizgine ot konopca, kad ne bi imal’i pare

da kupimo one prave. Up dezgin.

drl’a~a ` gvozdena poqoprivredna alatka proizvedena u fabrici kojom se

ravna orawe. — Dobro bi bilo da ga jo{ jednom pro|em drl’a~om.

|ampar -a m v |em. — Ono lan}e na uzdu kowa {to mu se stal’a ispod vil’ice

zove se |ampar

|em -a m 1. lan~i} na `vali uzde kowu ispod dowe vilice. — Ako uzda nema |e-ma ponekoga kowa ne mo` da zustavi{. Up xem, |ampar, java{, podbradwak, jela{,

ula{, ala{, podvil’ica, |erdan. 2. v `vala. — One dizgine zaka~ene za |em.

|erdan |erdana m v |em. — Mi vi~emo |erdan i za ono lan~e na uzdu za kowe

{to mu se zakop~a ispod vil’ice.

|uks -a m v lopar. — Onaj |uks prvr}e zeml’u.

`aga ` 1. v kr~ela. — Natovari na `agu plug i kotar sena, pa teraj u wivu. 2. v

papu~a. — Onu `agu pu{ti{ na zeml’u, ona kako se vu~e jane ju kotur i ne mo`e da se

obr}e, tako se ko~ilo.

`agza ` v papu~a. — Ranije se ko~ilo sas `agzom.

`vala ` gvozdeni deo uzde. — Ima dve vrste `vala. Up |em, java{nica.

`egra ` 1. metalna {ipka na krajevima jarma kojom se upre`u volovi. —

Ako ne bi imal’i `egre turil’i bi podebl’i prut, kol’iko da se ispregne vo. Up

{ipka. 2. v jaram. — Belopol’ci za jaram ka`u `egra.

zao~nice ` mn ko`ni deo uzde pored o~iju kowa. — Imao sam kite kowima na

uzde pored zao~nica. Up kapak, u{nice, nao~ari, nao~ari, poklopac.

zaprega ` prevozno sredstvo sa sto~nom vu~om. — Sel’ak be(z) zaprege ka bez

ruku.

igla ` 1. metalna iglica sa oprugom u unutra{wosti ventila koja spre~a-

va vazduh da iza|e iz gume. — Ne moga da se uratim dok ne promeni iglu. 2. v igl’eni-

ca. — Onu iglu protne{ krz one rupe pa savije{ ovamo na krajeve.

igl’enica ` jedan od dvaju klinova kojima se spaja procep sa saonicama. —

Najbol’e su igl’enice o crvene vrbe. Up gu`va, igla, kl’in, prevojica, prevojnica,

tegl’enica, uvija~, uvitinka.

i{te -a s v vojnica. — Ako ima{ lanac i{te ti ne treba.

java{ -a m v |em. — Ni{ta ti java{ ne poma`e ka se kowi upla{u, pa se razi-

graju.

java{nica ` v `vala. — Java{nica je ono gvojzeno od uzde {to je kowu u

usta.

jaram -rma m drvena naprava za volujsku zapregu preko koje volovi vuku. — Naj-

bol’i su jarmovi ot crvene vrbe. Up `egra.

jastak jastaka m v platica. — Od jastaka stege idu do ispod osavine.

jastuk jastuka m v platica. — Jastuk je na sredinu prebiven za go`dar.

jela{ -a{a m v |em. — Jela{ je s jedne strane zaka~en za |em a z druge ima kuku.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 353

kavrama ` 1. v stega. — Prag se ste`e kavramema. 2. ` v gavro{ka. — Poneka

kavrama ima jednu, poneka dve rupe. 3. v garo{ka. — Kowski plug nema kavramu.

kalkan -a / kalkan predwi i zadwi deo na kanatama. — ’Ko bi imao kalkan na-

tovari vi{e ako ne — mawe. Ono napred na kanate i ozad zove se kalkan. Up balnik,

branik, daska, kalkan, kapak, l’ese~ne, ~elo, ~elnik, {tit.

kanate kanata ` mn daske na kolima sastavqene u vidu sanduka na kojima se

prevozi sitniji materijal. — U kanate bi vukl’i i |ubre.

kamxija ` v kanxija. — Ofra{ti ga kamxijom, {ta ga `al’i{.

kanxija ` debqa ko`na vrpca privezana na {tapu kojom se podstrekavaju

upregnuti kowi. — Kaka kanxija, ni prut nikad nije imao da val’a. Up bi~, kamxija.

kapa ` v tulac. — Turi se kapa na osovinu, pa krz wu, pose ekser da n iza|e

to~ak.

kapak, kapaka m. 1. v. kalkan. — U kanate turi neku dasku mesto kapaka pa to-

vari. 2. v zao~nice. — Val’aju oni kapaci za uzde naro~ito ka su upregnuti am{ori.

kaprica ` v rog. — Za sanica treba da se na|e drvo prirodno savijeno da mo-`u da se napravu dobre kaprice.

kera ` v papu~a. — Kad idu kola kera sedi zaka~ena za lastavicu.

ki{a ki{e ` v rog. — Ba` dobre sanice imaju ki{u visoku ka pragovi.

klapu{a ` 1. v gavro{ka. — Klapu{a je navr procepa. 2. v garo{ka. —

Klapu{a se zaka~i na jaram.

kl’in -a m 1. v. igl’enica. — Procep se spaja sa sanicema sas onima kl’inovi-

ma. 2. v go`dar. — Ne mogu da na|em kl’in ot kola.

kl’un -a m v rog. — Kl’unovi ot sanica ne dadu da sanice zaril’aju u sneg.

kl’una kl’une ` v rog. — One kl’une o sanica su savijene za gore i malo za

unutra.

kola kola s mn zapre`no vozilo s ~etiri to~ka koje vuku upregnuti kowi

ili volovi. — Bol’e ti je d ide{ s kol’ima no bes kola. Up {peditor. — drvena ‹

Muke smo imal’i s drvenim kol’ima. — gvojzena ‹ Gvojzena kola mlogo te`e vu~ezaprega. — gumena ‹ Na gumena kola ka na fijaker.

kolan -a m v poprug. — Popu{tijo se kolan, }e da mu pane samar.

komunika ` v ra`nika. — One komunike bi koristil’i kad bi vukl’i seno.

konopac -pca m u`e proizvedeno od upredenih vlakana konopqe. — Natovaru

se kola sena pa se ve`u konopcom.

konop~e -ta s v poro`e. — Ako nema{ oglov ve`i ga konop~etom.

korito -a s v papu~a. — To~ak u|e u ono korito pa ne mo`e da se okre}e.

kotur -a m kru`ni deo kola koji se okre}e oko osovine. — Ne zna{ de da ve-`e{ konopac — ve`i ga za kotur ot kola. Up to~ak.

ko~nica ` v papu~a. — Ako ne bi imal’i ko~nicu turil’i bi po jedan kolac

izme|u spica u kotur i o(n) ne bi mogo da se obr}e.

krak -a m v krilo. — Krakovi drl’a~e pove`u se lancima.

krakovi m mn. v makaze. — Ruda se turi u krakove pa se stegne.

krek -a m v krilo. — Obadva kreka drl’a~e zaka~ena su za vagu.

354 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

krilo -a s jedan od dvaju delova drqa~e sa gvozdenim {iqcima. — Kad je slaba

zaprega upregne se u jedno krilo drl’a~e. Up krek, krak.

krstina ` 1. deo zapre`nih kola s pragom, osovinom i to~kovima. — Kola

imaju predwu i zadwu krstinu. predwa ‹ Za ml’ivo bi prezal’i samo predwu krsti-nu. — zadwa ‹ Str~anica ide ot predwe kro(z) zadwu krstinu. 2. v lstavice. — Str-

~anica prolazi ispot krakova krstine.

kr~ela ` 1. primitivna naprava koja se sastoji od ukr{tena dva drveta, a

slu`i za prevoz pluga od ku}e do wive. — Na kr~el’e bi nosil’i plug kad bi i{l’i

da oremo, lak{e bi bilo za volove. 2. v papu~a. — Ko~ilo se kr~el’ema.

kuka~a ` v rog. — Ono napred savijeno ko(d) sanica zove se kuka~a.

lager, lagera m kugli~ni, odnosno vaqkasti le`aj u centralnom delu to~ka

gumenih kola. — Povoznija su kola s lagerima no ona bez wi.

lapar -ara m v lopar. — Mokro pa nabira, svaku brazdu moram da ~istim la-

par.

lastavice ` mn 1. drvena ra~va na zadwoj krstini koja je zadwim krajem

ukqe{tena izme|u praga i obuke, a predwim se naslawa na motku {to spaja pred-

wu sa zadwom krstinom. — Vint il’ papu~a se zaka~i na lastavice, pa ka treba tim

se ko~i. Up makaze, ckripu{ke, krstina. 2. v makaze. — Lastavice l’e`u na obuku.

l’es -a m v l’esa. — Turi se l’es na kola pa se na wega tovari seno.

l’esa ` pokretni deo kolskog pribora sastavqen od nekoliko upletenih mo-

taka koji slu`i za vu~u drva ili kabaste sto~ne hrane. — Dol’e l’esu a sa stranara`nike. Up. l’es, podnice.

l’esen~e -en~eta s v kalkan. — Ono napred u kanate mi smo zval’i l’esen~e.

lopar -ara m lopatasti deo pluga izme|u raonika koji prevr}e zemqu. —

Plug ima dva ranika, a jedan lopar. Up glava, |uks, lapar, loparica, lopatica.

loparica ` v lopar. — Spotako se nekako pa se ngrdi na loparicu.

lopatica ` v lopar. — Okreta~ ima dva oranika a jednu lopaticu.

makaze makaza ` mn 1. predwa ra~va u koju se uglavquje ruda. — Procep se sta-vi u makaze, pa se stegne obru~ima. Up lastavice, krakovi. 2. v lastavice. — Kl’in

prolazi krz makaze i krz repak.

ma~uga ` v ra`an. — Ma~uga je ono {to imaju ~obani kat ~uvaju ovce i ono{to se stal’a u ra`niku.

ma~ugica ` v ra`an. — U ne rupe od ra`nika turaju se ma~ugice.

ma{a ` deo pluga okreta~a koji dr`i pokretni uz nepokretni deo. — Ka do-|e{ na kraj brazde podigne{ ma{u pa okrene{ plug. Up ma{ica.

ma{ica ` 1. v ma{a. — Desnom dr`i{ plug, a l’evom podigne{ ma{icu. 2. v

stega. — One ma{ice se pose zategnu burmama.

navlaka ` v obuka — Navlaka je gore povr osovine.

nal~a ` periferni okov kowskog kopita. — Veruje se da nal~a donosi sre}u,

pa ju l’udi dr`u u ku}u. Up potkovica, potkovica, potkovica.

nao~ari / nao~ari m mn v zao~nice. — Ono na uzde kowima ono su nao~ari.

obloga ` v obuka. — Lastavice zadwim krajem l’e`edu na oblogu.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 355

obrta~ -a~a m v okreta~. — Obrta~i su imal’i po dva raonika, a sakovci po

jedan..

obru~ -a m jedan od dvaju metalnih prstenova pri sredini centralnog dela

to~ka zapre`nih kola. — Na glavinu ima dva gvojzena obru~a.

obuka ` drveni deo zapre`nih kola koji je i`qebqen i nasa|en na gvozdenu

osovinu predwe i zadwe krstine. — Obuka se i`l’ebi, pa se stavi na osavinu, pa se

stegne stegama. Up obloga, navlaka, platica.

oglav -a m privuza koja se stavqa kowu oko glave. — Ko nije imao oglave ve-

`ovo bi kowe poro`i}ima. Up oglov.

oglov -a m v oglav. — Skini mu oglov pa ga pu{ti nek ide de o}e.

oi~e -ta s ruda na saonicama. — Ispregni volove i ve`i ji za oi~e.

oi{te/oi{te -a s v gredel’. — Gredel’ i oi{te, to je jedno isto, nema

razl’ike. 2. v vojnica. — Ostav tu matku za oi{te.

okreta~ -a~a m plug s dva raonika koji mo`e da se okre}e. — Bol’e orawe je

bilo ka se oralo okreta~ima. Up okrta~, obrta~, prevrta~, preloma~.

okrta~ -a~a m v okreta~. — Najpre smo oral’i ralom, pa sakovcem, pa okrta-~em.

opl’en -ena m v prag — Go`dar prolazi krz opl’en.

oparo{. ` v garo{ka. — Izgubi dan zbog oparo{a.

oparo{k -a m v gavro{ka. — Ako se iste{e mogo bi da se od wega napravi ne-

kakav oparo{k.

oralo -a s v ral’ica. — Onem oral’em oralo se samo na jednu stranu.

oranik -a m deo pluga koji po dubini razrezuje zemqu. — Pojel’i ti se orani-

ci, treba da se kl’epl’u. Up ranik, raonik, oraonik.

oraonik -a m v oranik. — Okreta~ ima dva oraonika.

osavina ` v osovina. — Ono gvojzeno u kotur {to se okre}e oko osavine zovese pu{ka.

osovina ` deo zapre`nih kola oko kojeg se okre}u to~kovi. — Nepodmazana

osovina {kripi. Up savina, sovina, osavina.

pal’ica ` v pol’ica. — Kros pal’icu prolazu ramewa~e.

papu~a ` primitivna naprava za ko~ewe koja se sastoji od metalnog ili dr-

venog koritanca oka~enog o lanac koji je privezan za lastavice ispred zadweg

to~ka. — Pre no {to isko~i{e vintovi ko~ilo se papu~ama. Up kr~ela, kera, `a-ga, `agza, stopalo, korito, ko~nica.

paro{ -o{a m v garo{ka. — Paro{ mo`e da se skine s pluga.

paro{k -a m v gavro{ka. — Paro{k se {rafovima zategne za procep.

paro{ka ` v gavro{ka — Ispregni vola i ve`i ga za paro{ku.

patos -a m daske bez starnica u~vr{}ene na dvema podnicama za prevoz mate-

rijala na kolima s gumenim to~kovima. — Da mi da` za danas patos da prevu~em ne-

{to |ubra. Up pod platon.

pi{l’ak -aka m drveni klin kojim se spajaju dve gobele u to~ku zapre`nih

kola’ — Gabel’e su povezane pi{l’acima.

356 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

plaz -a m deo pluga koji klizi po dubini brazde. — Pojel’i se plazovi, ostal’i

ka prs tanki. Up plaza, plazina, plas, plozina, postavak, ulza, urza, fuzalo.

plaza plaze ` v plaz. — Razlabavila mi se jedna plaza.

plazina ` v plaz. — Kad ne ore plug, ona plazina zar|a.

plas -a m v plaz. — Ne mogu da krenem dok ne o~istim plas.

platica ` 1. nepokretni deo zapre`nih kola u~vr{}en na predwoj krstini,

na kome le`i predwi prag. — Predwi prag l’e`i na platicu. 2. v obuka. — Drvena ko-la nesu imala platice. 3. v pol’ica. — Mi vi~emo platica za onaj dol’ni deo jarma.

platon -ona m v patos. — Na platon mo`e vi{e da stane no u kanate.

plozina ` v plaz. -Na onu plozinu nakupi se trava i loze i zeml’a.

plotica ` v platica — Plotica sedi povr lastavica.

plo~a ` plo~asti okov papka odnosno kopita zapre`ne `ivotiwe. —

Kowi su se potkival’i plo~ama il’i nal~ama, a volovi samo plo~ama.

plug -a m gvozdena naprava za orawe s dva raonika. — Do{ao sam da vidim {ta

radi{ i da mi da{ tanaj plug.

plu`ica ` vrsta maweg pluga sa jednim raonikom. — Pl’itko orawe ka se

ore plu`icama.

povodnik -a m v poteznica. — Zaka~i za kuku ot povodnika.

pod -a m v patos. — Je l’ ti slobodan za danas po(d) da mi ga da{.

podbradwak -a m v |em. — Ono par~e senxira na uzdu {to se zaka~i kowu is-

pod brade zove se podbradwak.

podvil’ica ` v |em. — Nema svaka uzda podvil’icu.

podnica ` v l’esa. — Kad bi i{l’i u drva tural’i bi podnicu na kola.

poklopac -pca m v zao~nice. — Uzde su uglavno bil’e bes poklopaca.

pol’ica ` dowi deo jarma. — Pol’ica ima ~etiri rupe, a jaram pet. Up

pal’ica, pol’i~ica, platica.

pol’i~ica ` v pol’ica. — Na krajeve pol’i~ica ima rupe za `egre.

poro`e -ta s kra}i konop kojim se vezuje stoka za jasla. — Nikad ne}e da ti da

poro`i}e ka(d) ti proda volove; basmarije, kad idu volovi nek idu i poro`i}i. Up

konop~e.

poteznica ` predwi deo drqa~e s kukom koji povezuje oba krila. — Zaka~i la-nac za poteznicu, pa teraj. Up vaga, vagir, vojnica, povodnik.

potkovica / potkovica / potkovica ` v nal~a. — Ka se razlabavi potkovica,

kowi se kajaru, skinu se one potkovice pa se potkuju novim ekserima.

postavak -vka m v plaz. — Izl’izal’i ti se postavci.

prag -a m gorwi deo krstine izbu{en na krajevima za stupce. — Kola imaju

dva praga: predwi i zadwi. predwi ‹ Predwi prag je pokretan. zadwi ‹ Razlabavi-jo mi se zadwi prag samo {to nije pu{tijo. Up opl’en.

prgec -a m v platica — Ovo je drvo dobro za prgec.

prevoica ` v gavro{ka. — Prevoica se metne na jaram u rupu, odozgor se pre-

vije i stavi u gu`vu od gredel’a.

prevojica ` v igl’enica. — Ka se protne prevojica se uprede pa savije.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 357

prevojnica ` 1. primitivna naprava na kraju rude pluga ili drqa~e od de-

bqeg pruta savitqivog drveta koja povezuje plug sa jarmom. — Kol’iko pud bi se

kidala prevojnica, izgubil’i bi dan dok ju napravimo. Up preglavica. 2. v igl’eni-

ca. — Nadno procepa od sanica ima dve prevojnice.

prevrta~ -a~a m v okreta~. — Prevrta~i su plugovi koji se okre}u.

preglavica ` v prevojnica. — Pokida se preglavica, ostade plug u brazdu.

preloma~ -a~a m v okreta~. — Vi{e niko nema sakovce, sad oremo preloma-

~ima.

prikol’ica / prikol’ica ` v {peditor. — Ne mogu da ga dignem, }e da mi

ostane ka pola prikol’ice.

procep -a m 1. debqa motka uglavqena u makazama predwe krstine preko koje

volovi vuku kola. — Treba mi jedno svrdlo da prebu{im drvo za procep. Up biga, ru-da. 2. v vojnica. — Procep ot kol’i, procep za plug i procep za drl’a~u.

pu{ka ` gvozdena cev u centralnom delu, glavini to~ka zapre`nih kola

oko gvozdene osovine. — Pu{ka se uglavi u glavinu ot kotura. Up tulza.

ra`an -`na m jedan od ve}eg broja drvenih klinova u ra`nici. — Ra`nika bi

imala preko dvajes ra`neva. Up ra`aw, ra`en, {ipka, {il’ak, ma~uga, ma~ugica.

ra`aw -`wa m v ra`an. — Ra`nike s ra`wevima smo koristil’i kad bi

vukl’i seno.

ra`en -`na m v ra`an. — Ni jedan ti ra`e(n) nije kako treba.

ra`nika ` jedna od dveju debqih motaka na vi{e mesta izbu{enih svrdom,

koje vise o stupcima a upotrebqavaju se sa lesom za prevoz kabaste sto~ne hrane.

— Vi{e niko ne koristi ra`nike. Up komunika, ro`nika.

ral’ica ` najprimitivnija naprava za orawe zapregom. — Pl’itko se oralo

ka se oralo ral’icema. Up ralo, oralo.

ralo -a s v ralica. — Ralo je bilo drveno, samo malo dol’e je bilo od gvojza.

ramena~a ` v ramewa~a. — Zaka~i poro`i}e na ramena~u i pu{ti volove.

rameni~a ` v ramewa~a. — Jaram ima po dve rameni~e.

ramewa~a ` jedan od dvaju drvenih klinova u jarmu koji spajaju dowi sa gor-

wim delom. — Natego{e volovi, slomi murowa ramewa~u. Up ramena~a, rameni~a,

ramwa~a, teml’ik, {ipka.

ramw~a ` v ramewa~a. — Poseko jedno drvo za ramwa~u.

ranik -a m v oranik. — Vremenom se pojedu ranici.

raonik -a m v oranik. — Moram da premenim raonice.

re`nik -a m v ra`nika. — Jedan re`nik s jedne, drugi s druge strane kola.

rep, -a m v str~anica. Ono {to str~i pozadi volovskija kola mi zovemo rep.

repak -pka m v str~anica. — Skinte se, deco, se }ete da mi slomite taj repak.

rog -a m predwi, savijeni kraj saonica. — Oni rogovi napred su zato da ne za-

ril’aju sanica u sneg. Up ki{a, kl’un, kl’una, kuka~a, kaprica.

ro`nika ` v ra`nika. — One ro`nike probivene na nekol’iko mesta za ra-

`weve.

358 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

ruda rude ` 1. drvena motka na predwoj krstini kowskih kola. — Na vr rudekowskija kola za dva kowa nalaze se dva lanca. Up biga. 2. ` v procep. — Ostavi ga

val’a}e za rudu. 3. ` v gredel’. — Zaka~i plug za `ilu, slomi se ruda. 4. v vojnica. —

Ako nema{ rudu za drl’a~u, zaka~i senxir.

savina ` v osovina. — Drvena kola imala su drvene savine.

sakovac -vca m plug sa jednim raonikom. — Po prvo se oralo sakovcima.

samar -ara m deo zapre`nog pribora koji se stavqa kowu na ple}a kad je sam

upregnut. — Za samar se zaka~iwe ruda kad je sam upregnut u kola, ka su dva nema sa-

mara.

sanica sanica s mn drvena naprava za prevoz po snegu od dve poluge napred sa-

vijene povezane rudom i pragovima. Malo koja ku}a nije imala sanica. Up sanice sa-onice.

sanice -a ` mn. v sanica. — Zimi sam sa sanicema izvukovo |ubre iz obora.

saonice -a ` mn. v sanica. — Kad nema snega kol’ima, kat pane sneg saonicama.

safa ` v tas. — Dok sam stigo ku}i ispala mi negde safa od l’evoga to~ka.

sovina ` v osovina. — Kad ne bi imal’i katrana, mastom bi podma`oval’i so-

vine.

spica ` jedno od dvanaest drvaca u to~ku zapre`nih kola koje spaja peri-

ferni sa centralnim delom. — Jednim krajom spica je zaglavl’ena u glavinu, a s

drugim u gabel’u.

stega ` dvokraki metalni deo sa navojima na krajevima za pri~vr{}ivawe

delova zapre`nih kola. — Na predwu krstinu ima ~etiri kratke i ~etiri duga~ke

stege. Up kavrama, ma{ica.

stopalo -a s v papu~a. Ka se prekine senxir od onoga stopala, kola ne mo` d

ustavi{.

str~anica / str~anica, ` motka koja spaja predwu sa zadwom krstinom. —

Imam jedan bres {to se osu{ijo, da ga pose~em, val’a}e za str~anicu. Imado de-fekt, slomi mi se str~anica. Up bi{t, bi{t, bi{tarica, rep, repak, str~anica,

str~enica, str{enica.

str~enica ` v str~anica. — Da nema{ kako drvo {to bi mi val’alo za str~e-

nicu.

str{enica ` v str~anica. — Kola se predu`avaju na str{enicu, kat pome-ri{ kl’in malo po napred — skratu se.

stupac -pca m jedan od ~etiri stubi}a na krajevima pragova zapre`nih ko-

la. — Stupcovi mora da su o tvrdoga drveta. Ima kratki i duga~ki stup~evi. Ra`ni-ke su zaka~ene za stup~eve.

tas -a m jedan od dvaju {irih gvozdenih obru~a na krajevima centralnog dela

to~ka zapre`nih kola. — S obadve strane glavine su tasovi. Up safa.

tegl’enica ` v igl’enica. — Neko ka`e igl’enice, neko ka`e tegl’enice.

tel’ig teliga m deo jarma u vidu latini~nog slova œuŒ koji dolazi volu ispod

grla, a krajevima prolazi kroz jaram. — Oni planinski jarmovi imaju tel’ize, ovina{i ramewa~e i `egre.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 359

teml’ik teml’ika m v ramewa~a. — ’Ko ima{ ~im da mi prebije{ ovo drvo za

teml’ik.

toce -ta s v tulac. — Kako }e{ bes tulca, ne sme{ da i pomeri{.

to~ak -~ka m v kotur. — Slomi se to~ak ot kola u sred binxe, a kola puna sena.

trwe zb v brana. — Kad nije grudevito bol’e se poravni trwem.

tuza v ` tulac. — Ona tuza prebivena na dva mesta.

tulac -lca / tulac — a m ve}i gvozdeni prsten na kraju osovine koji spre~ava

to~ak gvozdenih zapre`nih kola da ispadne sa osovine. — Ona prva gvojzena kola

imala su tul~eve na krajeve osavine, pa pose isko~i{e mesto wi burme. Up kapa,

tulac, tulc, tulce, tuza, tulza, tulze, toce.

tulza ` 1. v tulac. — Ne moga da maknem tulzu da podma`em kola. 2. v pu{ka.

— Drvena kola nemaju tulzu.

tulze -a s v tulac. — Onako bes tulze sam dotero kola.

tulc -a m v tulac. -Tulc se stal’o da ne bi isko~ijo to~ak s osovine.

tulce -a s v tulac. — Kros tulce turi neko drvce i teraj.

uvija~ -a~a m v igl’enica. — Tido u pol’e da prekinem neko drvo za uvija~ o

sanica.

uvitinka ` v iglenica. — Ona procep uvitinkama ka kl’inovima se spoi za

sanice.

uzda ` deo kowske opreme sastavqen od kai{a i |ema koji se stavqa upreg-

nutom kowu na glavu i slu`i za obuzdavawe. — Ostavio ja kola u Pe}, kad mil’ica-jac vidi da nema niko kot kola pa mi skide kowima uzde.

ula{ -a{a m v |em. — Ako su kowi neke rage, uzde ne moraju da imaju ula{e.

ulza ulze ` v plaz. — One ulze dr`idu ravnote`u plugu.

urza ` v plaz — Rekni mu da ponese plug kot kova~a da mu premeni urze.

u{nice ` mn v zao~nice. — Neke uzde imaju, a neke nemaju u{nice.

fuzalo -a s v plaz. — Fuzalo se fuja brazdom i tawi se ka se ore.

ckripu{ke ` mn v lastavice. — Ckripu{ke se naslawaju na str~anicu.

~elnik -a m 1. v kalkan. — Kot kanata ono napred i nazad zovedu se ~elnici. 2.

v grudwak. — Ona dva lanca na vr rude od kowskija kola zovedu se ~elnici.

~elo -a s v kalkan. — ^elo je i ono napred i ono pozadi na kanate.

xem -a m v |em. — Xem kowa stegne za dol’wu vil’icu pa ne mo`e da mrdne.

{il’ak -l’ka m v ra`an. — Nedostajalo bi po nekol’iko {il’kova na ra`niku.

{ina ` gvozdeni omota~ kolskog to~ka. — Drvena kola nesu imala {ine.

{ipka ` 1. v ramewa~a. — Neko ka`e {ipka, neko ramewa~a. 2. v ra`an. U ra-

`niku je imalo po nekol’iko {ipaka. 3. v `egra. — Kad vo ne mo`e da vu~e, on uda-ri na {ipku, pa ni da mrdne.

{pediter -a m / {pediter v {peditor. — Pro{l’i su ovuder sa {pediterem.

{peditor -a m / {peditor zapre`na kola sa gumenim to~kovima. — Na {pe-

ditor mo` da natovari{ ka na traktor. Up {pediter, {pediter, {penditer, {pe-

ditor, {peditor, {piditer, {piditor, prikol’ica, prikol’ica.

{penditer -a m v {peditor. — [ta uradi sa {penditerem?

360 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

{piditer -a m v {peditor. — Propao mi lager o {piditera.

{piditor -a m v {peditor. — Da mi pomogne{ da rastovarim ovaj {piditor

sena.

{tija ` v gredel’. — Kod nas vi}u za to {tija, po {iptarski.

{tit -a m v kalkan. — Ispao mi negde zadwi {tit s kola.

{tranga ` jedan od dvaju lanaca od vagira do ama upregnutog kowa. —

[tranga je duga~ka oko dva metra.

SPISAK PUNKTOVA I INFORMATORA

Bawe Kova~evi} Miloje, 1922.

Belica Arsi} Mileta, 1935. i Arsi} Mili}, 1940.

Belo Poqe Pavlovi} Radojko, 1926. i Pavlovi} Jefto, 1930.

Berkovo Misirli} Ogwan, 1926 i Jevti} Golub, 1935.

Bi~a Don~i} Radoje, 1929. i Don~i} Mihailo, 1931.

Budisavci Karaveli} Krsto, 1928.

Gora`devac Bukumiri} @ivko, 1926.

Grebnik Joci} Miqe, 1919. Kosti} Svetislav, 1931. i Joci} Du{an,

1924.

Dobri Do Avramovi} Danilo, 1934. i Bogi}evi} Mirko, 1919.

Dragoqevac Sedlarevi} Savo, 1923.

Drenovac Stepi} Miodrag, 1936.

Drsnik Riba} Jovan, 1917. i Riba} Tomislav, 1945.

Dugowevo Tomi} Cvetko, 1920. i Sta{i} Milan, 1938.

Du{evi} Zai} Milo{, 1948.

@akovo Belo{evi} Aleksandar, 1934.

Kijevo Vu~kovi} Rako, 1929. i Radosavqevi} Marko, 1910.

Ko{ Tomi} Rako, 1933.

Kovrage Nikoli} Spasimir, 1932.

Lo}ane Jovanovi} Milutin, 1925.

Qevo{a A{anin Branko, 1910.

Qubeni} Stojkovi} Spasoje, 1918. i Stojkovi} Lazar, 1932.

Qubo`da Zari} Vukajle, 1929. i Simi} Stojan, 1926.

Naklo Armu{ Pavle, 1930.

Poqane [migi} Marko, 1942. i Jovanovi} Milisav, 1931.

Prekale Petrovi} Jevrem, 1936. i Raci} Vukoje, 1948.

Svrke Mirkovi} Du{an, 1928.

Siga Ja{ovi} Milo{, 1906.

Sinaje Zuvi} Drago{, 1936.

Suvi Lukavac Dubi} Sretko, 1928. i @ivanovi} Mirko, 1925.

Tu~ep Memarovi} Vukoje, 1938.

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 361

Skra}enice istra`ivanih punktova

Literatura

Mileta Bukumiri}, Iz ratarske leksike sela Gora`devca kod Pe}i. — PPJ 19, Novi Sad,

1983, 71–105.

Gordana Vukovi}, @arko Bo{wakovi} i Qiqana Nedeqkov, Vojvo|anska kolarska termi-

nologija, Novi Sad, 1984.

Gli{a Elezovi}, Re~nik kosovsko-metohiskog dijalekta. Sv. Ç, SDZb Çç, 1932, HHÇÇÇ + 477

(s kartom). Sv. ÇÇ SDZb çÇ, 1935, 1–587.

Golub Ja{ovi}, Pastirska terminologija Pe}kog Podgora, Dom Kulture œSveti SavaŒ —

Istok JP œStari Kola{inŒ — Zubin Potok, Narodna i univerzitetska biblioteka —

Pri{tina, 1997, str. 213.

Bratoljub Klai}, Veliki rje~nik stranih rije~i. Zagreb (Zora), 1972, str. XVI +1440.

Mikel Ndreca, Fjalor shqip-serbokroatisht, Prishtineë (Rilindja) 1980, 377.

Rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na svijet izdaje JAZU. — Zagreb, 1880–1976, knj.

I–XXIII.

Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, Matica srpska, Novi Sad 1967–1976. kw. 1–6.

Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika. — Srpska akademija nauka i umetno-

sti — Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd 1959–2001, kw. 1–16.

Re~nik srpskih govora Vojvodine, Matica srpska, Odeqewe za kwi`evnost i jezik, Leksiko-

grafska izdawa, kw. ÇÇÇ, Dijalekatski re~nici, kw. 2, Novi Sad 2000, Sveska 1–4.

Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika. — Zagreb 1971–1974, knj. I–IV.

Mihailo Stevanovi}, Savremeni srpskohrvatski jezik. Gramati~ki sistemi i kwi`ev-

nojezi~ka norma, kw. Ç — Beograd (Nau~na kwiga) 1975, str. H + 653.

Rada Stijovi}, Iz leksike Vasojevi}a. — SDZb XXXVI, Beograd, 1990, 119–381.

Abdulah [kalji}, Turcizmi u srpskohrvatskom — hrvatskosrpskom jeziku. Tre}e izdanje. — Saraje-

vo (Svjetlost), 1973, str. 662.

362 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

B Bawa

Bi Bi~a

Bl Belica

BP Belo Poqe

Br Berkovo

Bs Budisavci

G Gora`devac

Gr Grebnik

D Dragoqevac

DD Dobri Do

Dw Dugoweve

Dr Drenovac

Ds Drsnik

D{ Du{evi}

@ @akova

K Ko{

Kg Kovrage

Ki Kijevo

L Lo}ane

Q Qubeni}

Qe Qevo{a

Qu Qubo`da

N Naklo

P Poqane

Pr Prekale

S Sinaje

Sv Svrke

Si Siga

SL Suvi Lukavac

T Tu~ep

Karte

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 363

Karta br. 1: Drveni deo nad osovinom zapre`nih kola

Karta br. 2: Naziv za primitivnu ko~nicu

364 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Karta br. 3: Naziv za predwi, savijeni deo saonica

Karta br. 4: Naziv za predwi deo drqa~e s kukom

Crte`i

Mileta Bukumiri}: Zapre`na terminologija severne Metohije 365

Crte` br. 1: Jaram

Crte` br. 2: Plug:

`egra

{ipka

ramewa~a

ramwa~a

ramramewa~a

ramwa~a

ramena~a

rameni~a pol’ica

pol’i~ica

platica

ru~ica

gredel’

oi{te

ruda

{tija

gavro{ka

garo{ka

garu{ka

gavrana~a

gavrawa~a

kavranma

paro{

oparo{

klapu{a

prevoica

preglavica

gu`va

plaz

plaza

plazina

plas

plozina

postavak

ulza

urza

fuzalo

ma{a

ma{ica

lopar

lapar

lopatica

glava

|uks

okreta~

okrta~

obrta~

prevrta~

preloma~

ranik

raonik

oranik

oraonik

MILETA BUKUMIRI]

TERMINOLOGIE RELATIVE A L’ATTELAGE DANS LES PARLERS

DU NORD DE LA METOHIJA

R e s u m e

Dans le travail ci-present sont traites presque 220 lexemes utilises pour denommer

93 ustensils de l’attelage au Nord de la Metohija. Ce lexique confirme les tratis phonolo-

giques et morphologiques des parlers de Kosovo et Metohija, auxquels appartiennent les

parlers du Nord de la Metohija. Le nombre eleve d’emprunts y presents est du aux evene-

ments historiques et aux contacts entre les differentes langues voisines.

Mots-cles. Points, attelage, lexique, lexeme, emprunt, orientalismes / mots d’origine

turque.

366 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006